Jelena Nikic

7/21/2019 Jelena Nikic

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-nikic 1/41

Педагошке основе васпитања и образовања за живот у породици

-ДИПЛОМСКИ РД-

Ментор! Студент!

др Марта Деда"# про$% &е'ена (ики) *+, .//

Сремска Митровица, 2015.

1



Садржа"

Увод.................................................................................................................................................4

0 12ОРИ&СКИ ПРИС13П ПРО4Л2М3................................................................................5

1. Породица....................................................................................................................................4

1.1. Функције савремене породице..............................................................................................7

2. Родитество и !ивот у породици кро" историју.................................................................11

2.1.Стари век.................................................................................................................................11

2.2. Стара #р$ка............................................................................................................................12

2.%. Рим..........................................................................................................................................1%

2.4. Сред&и век ' до 17'то( века.................................................................................................1%

2.5. 1). век.....................................................................................................................................14

2.*. По$етак 1+'то(.......................................................................................................................15

2.7. асни 1+'ти и по$етак 20'то( века.......................................................................................15

%. Пси-оо/ко'педа(о/ке основе васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици...............1*

%.1. сновни андра(о/ко'дидакти$ки принципи и &и-ова примена у васпита&у и

ора"ова&у "а !ивот у породици................................................................................................20

%.2. "ор и примена метода у васпита&у и ора"ова&у "а !ивот у породици....................2%

4. Педа(о/ка кутура као педа(о/ка основа васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у

породици........................................................................................................................................25

4.1. Принципи -умани"ације васпитно( стиа родитеа као основ педа(о/ке кутуре

родитеа........................................................................................................................................25

4.2. Педа(о/ка едукација као средство којим се доа"и до ра"воја педа(о/ке кутуре.....%1

00 М21ОДОЛО5КИ ПРИС13П ПРО4Л2М3 ИС1Р6И78.................................%2

1. Предмет истра!ива&а.............................................................................................................%2

2. Проем истра!ива&а............................................................................................................%2

2



%. 3и истра!ива&а...................................................................................................................%2

4. адаци у истра!ива&у............................................................................................................%2

5. ипоте"е...................................................................................................................................%2

*. У"орак истра!ива&а...............................................................................................................%%

7. Методе, те-нике и инструменти истра!ива&а....................................................................%%

). нтерпретација и анаи"а ре"утата.....................................................................................%4

000 9ак:у;на раз<атрања.........................................................................................................%+

6 8итература..............................................................................................................................40

Прио"и.....................................................................................................................................41

3



37ОД

9аспита&ем и ора"ова&ем одраси- "а !ивот у породици ави се породи$на

андра(о(ија. У на/ој васпитно'ора"овној пракси, да и се о"на$иа активност у овом

подру$ју, нај$е/:е се употреава термин ора"ова&е родитеа ии, јо/ кра:е ' рад са

родитеима. 9аспита&е и ора"ова&е "а !ивот у породици не одикује се само

специ;и$но/:у садр!аја ве: и специ;и$но/:у цеокупно( васпитно( деова&а $ији је

"адатак оспосоава&е одраси- да успе/но оавају своју ;ункцију у породици.

<ема мо( дипомско( рада је ,,Педа(о/ке основе васпита&а и ора"ова&а "а !ивот

у породици==. а ову тему сам се опредеиа јер сматрам да је вро ва!на, посено "а

време у којем !ивимо, "а двадесет и први век када је све ви/е ра"ведени- родитеа,

родитеа који по(ре/но васпитавају дете и мно(о је они- који не пронаа"е и не

испу&авају своју ;ункцију у породици онако како и треао.

вом темом :у се авити пре све(а кро" два по(ава. Прво по(аве рада :е се

а"ирати на теорији, односно кро" први део рада :у де;инисати саму породицу и како се

она ме&аа кро" време а потом и педа(о/ке и пси-оо/ке основе васпита&а и ора"ова&а

"а !ивот у породици. >ру(и део рада се односи на методоо/ки приступ (де :у прика"атиистра!ива&е које сам спровеа у" помо: родитеа и "апосени- пред/коске установе

,,П$еица== у Сремској Митровици а истра!ива&е је уско ве"ано "а тему мо( дипомско(

рада.

4



0 12ОРИ&СКИ ПРИС13П ПРО4Л2М3

/% ПОРОДИ=

Породица је посена дру/твена (рупа, део дру/твене "аједнице. >а и се одредио

поима&е породице као дру/твене установе, потрено је у"ети с једне стране еементе који

представају &ену дру/твену основу и с дру(е стране ементе који упу:ују на &ену

деатност. ?ементи који представају основе породиц@ мо(у се сврстати наA аB

дру/твенеC B материјанеC вB природне Dиоо/кеB. >ру/твене основе породице

оја/&авају однос породице према дру/тву као цеини и пома!у да се утврди "на$ај

неки- $иниаца. Материјане основе породице оја/&авају однос породице према

прои"вод&и као дру/твеном процесу. Природни еемент даје од(овор на пита&е о утицајуи "на$ају иоо/ки- ве"а Dкрвно сродствоB на "аснива&е и одр!ава&е породице. Породица

је један од нај"на$ајнији- еемената дру/твене структуре. >ру/твени и породи$ни односи

су се одувек препитаи и усоваваи. Породица је својеврсна дру/твена (рупа, јер је и

ио'социјана јединица која не настаје само према дру/твеним "аконитостима, правиима

и концепцији, ве: и према иоо/ким "аконима репродукције и на основу крвне ве"е

и"меEу $анова који је са$и&авају. Породица није само својеврсна дру/твена (рупа по

томе /то је иоо/ки детерминисана. на се ра"икује од сви- дру(и- дру/твени- (рупа

и по томе /то пру!а мно(о конкретнији подстицај "а ра"вој $овека као удско( и:а.

Породица је једина дру/твена (рупа у којој се индивидуа раEа, породицу појединац не

ира, она не настаје на основу доровоно(, ве: је индивидуа просто "ати$е као неминовну

датост.

<ри универ"ане карактеристике породице суA

• то је "аједница поова и деце која и" сте ве"е настајуC

• то је примарна "аједница у којој се ра"вија и$ност дететаC

• то је таква "аједница која ое"еEује пси-о'социјану пове"аност $анова.

Породица је основна дру/твена (рупа која, "ависно од историјско( и дру/твено('

економско( ра"витка, окупа ица ве"ана раком и &и-ово потомство, а евентуано јо/ и

/ири ии у!и кру( крвни- и дру(и- сродника, који се удру!ују ради "адовое&а

5



ра"новрсни- иоо/ки-, економски-, социјани-, васпитни-, емотивни- и дру(и-

потреа. Савремена породица је основна дру/твена (рупа која се "аснива раком и"меEу

два ица супротно( поа и коју поред &и- са$и&авају и &и-ови потомци, а $ије су

;ункцијеA ствара&е и поди"а&е потомства, "адовое&е поно( на(она, "адовое&е

емотивни- и дру(и- потреа.1

Fедна од уо(а породице је и уо(а посредника и"меEу /ире кутурне и дру/твене

средине и само( детета. на преноси кутуру, "а-теве, моране навике и дру(е вредности

средине на дете, /то омо(у:ава пуну социјаи"ацију детета.

Методе социјаи"ације у породици у односу на дру(е ;акторе, родитеи приме&ују

$есто несвесно и ненамерно. Методе које користе у породи$ном васпита&у суA метода

уеEива&а, метода ве!а&а и навикава&а, метода подстица&а, метода спре$ава&а и др.

Метода уеEива&а' користи се када се детету оја/&ава, пока"ује, ии дока"ује, да

треа ии не треа не/то у$инити.

Метода ве!а&а и навикава&а' $есто се користи, те подсти$е дете да само ре/ава

своје свакодневне "адатке и проеме.

а подстица&е се користе ројна средства као /то суA по-ваа, ое:а&е, на(рада,

такми$е&е итд. Метода подстица&а се темеи на сна!ном мотиву "а и$ном а;ирмацијом

детета и метода спре$ава&а ' користи се "а спре$ава&е не(ативно( пона/а&а деце.2

,,Породица је једно од ремек-дела природе``

Џорџ Сантјана у де'у ##6ивот разу<а>>

1 Стојаковић,М. , Стојаковић, М. 2005:89-94

2 Грандић, Р. 2006:34

6



/%/% ?ункци"е савре<ене породице

Породица као пои;ункционана (рупа остварује ви/е уо(а, оава ви/е

активности у циу "адовоава&а како своји-, тако и дру/твени- потреа. Постоје седе:е

;ункцијеA

1. ЕМОТИВНА функција G ова ;ункција доија све ве:и "на$ај у савременом дру/тву јер

ука"ује на и"ме&ен однос и"меEу сви- $анова породице, посено оца према деци. >ете

ви/е није средство "а проду!е&е врсте и "а о$ува&е породи$не имовине. но је све ви/е

центар породице коме се пока&а сва па!&а. Hе(ов "на$ај расте утоико ви/е укоико је

ма&е деце у породици. МеEутим, претерана уав и па!&а породице мо(у да имају и своје

не(ативне поседице. >е/ава се да деца којој се посве:ује претерана па!&а $есто

временом постану Iпроем децаJ. >ете је у породи$ној средини окру!ено па!&ом какву

никада ван породице не мо!е да осети. ато се и исти$е да је детету потренија породица,

не(о дете породици. >етету није потрена ио каква породица, ве: само она која :е му

пру!ити усове "а нормаан ра"витак.

2. РЕПРОДУКТИВНА функција G ова ;ункција породице у сее уку$ује две потрее

супру!ника G репродуктивне и сексуане. репродуктивној ;ункцији породица у

посед&е време се воде о"ине расправе јер је натаитет у нера"вијеним "емама ве:и у

односу на ра"вијене "еме. Пита&е натаитета "ависи од мно(и- ;актора као /то суA

материјани и социо'економски статус породице, дру/твено'економска стаиност "еме,

стамено пита&е, "апосеност !ене итд. Стру$&аци "а демо(ра;ију исти$у некоико

правиности које одреEују ниво натаитетаA ве:и је у сеу не(о у (раду, у сирома/нијим и

ма&е ра"вијенијим "емама и крајевима, касније ступа&е у рак у (радовима. У ра"вијенијим срединама родитеи се нај$е/:е оријенти/у на једно дете, /то $есто има

двоструко не(ативне поседице. >ру/тво стари самим тим /то се недовоно подмаEује

јер са једним дететом није ое"еEена ни проста репродукција становни/тва. Сма&ује се

рој радно спосони- уди, остаје се самим тим е" довоно ствараа$ке енер(ије које

доноси мадост. Kесто једно дете и"а"ива васпитне проеме јер (а родитеи суви/е па"е

7



и испу&авају му мно(о !ее. <аква деца су ои$но сеи$на, само!ива, несоцијаи"ована.

У породици са ви/е деце повонији је процес социјаи"ације и дете увиEа да није само на

свету и да треа са дру(има да деи и сараEује. МеEутим и оријентација на ве:и рој деце

мо!е да има одреEени- проема посено у недовоно ра"вијеним "емама. Породица, а и

дру/тво треа да ое"еде усове "а социјану и "дравствену "а/титу, материјану

си(урност, /коова&е, "апо/ава&е и др.

3. ЕКОНОМСКА функција G ме&а&ем и ра"вија&ем породице ра"вија се и ме&а &ена

економска ;ункција. Савремена породица нема средства "а прои"вод&у. на "ависи

иску$иво од пате и "араде ван породице. на ви/е није прои"воEа$ка јединица ве: је

иску$иво потро/а$ка, кон"умна јединица DI"аједница потро/а$аJB. Lеки социоо"и

сматрају да је она престаа да уде и I"аједница потро/а$аJ јер су супру!ници $есто

упу:ени да ру$ају ван ку:еC !ена усед "апосености ма&е се ави дома:им посовимаC

деца су ве:и део дана у /кои (де имају ое"еEен орок итд. <е!&а породице усмерена је

ка порасту !ивотно( стандарда и породи$но( уMета. Lе"апосеност и сае пате доводе

до ра"дора у породици. Породи$ни уMети се месе$но ии недено панирају, води се

ра$уна о при-одима и рас-одима, настоји се да се они /то економи$није искористе.

Савремена породица све ви/е приме&ује нову те-нику и ме-ани"ацију у оава&у

посова у дома:инству, /то "натно скра:ује радно време потрено "а оава&е дома:и-

посова. Све ви/е се подеа рада вр/и и"ван породицеC !ена па и деца, све ви/е

"апосе&е наа"е ван породице, $име се пове:ава мо(у:ност "а "араду. стварива&ем

самостани- при-ода $анови породице сти$у ве:у економску самостаност. У овој

породици ме&а се и структура потро/&е. Са порастом при-ода расту дру(и породи$ни

и"даци. <о не "на$и да је ис-рана сада саија, ве: да при-оди породице омо(у:ују

орјентацију и на дру(е ра"новрсне потрее. сим то(а, ту су и"даци "а стан, наавку

наме/таја и поку:ства, комунани тро/кови итд.C и"даци "а одр!ава&е и$не и стамене

-и(ијене, и"даци "а кутурне потрее D/тампа, к&и(е, <9, по"ори/те, и"о!е . . .B, рекреацију, "ааву и ра"оноду итд. У цеини, стаиност савремене породице "ависи од

економске и поити$ке стаиности савремено( дру/тва.

4.Функција ПРУЖАЊА ЗАШТИТЕ G у савременом дру/тву ова ;ункција породице поако

и"$е"ава, аи не потпуно, јер сви оици породи$не "а/тите јо/ ду(о не:е нестати. <о се у

8



првом редуA иоо/ка, природна "а/тита Dподи"а&е, не(ова&е и $ува&е дететаBC морана

"а/тита Dпома(а&е, породи$на соидарност и подр/каBC правна "а/тита D"аступа&еBC

економска "а/тита Dи"др!ава&е и насеEива&еB. Породица је јо/ увек по"вана да пре

др!аве пру!и "а/титу својим $ановима. Све до пре три деценије капитаисти$ке др!аве

су придавае ма&и "на$ај "а/тити породице као цеине не(о "а/тити поједини- &ени-

$анова. >анас је ста&е дота и"ме&ено. У Француској је нпр. донет одекс о породици,

који је ;ормуисао основна социјана права породицеA право на породи$ни додатакC

додатак у су$ају да је само један $ан породице "апосенC додатак "а раEа&е дететаC

додатак на материнство. Ре"утат је пове:а&е натаитета.

5. ВАСПИТНА И ОБРАЗОВНА функција ' 9аспитна ;ункција у савременој породици

подеена је и"меEу породице и др!аве. Fо/ увек је веики "на$ај породице у васпита&у

деце. >еца од родитеа не примају само уав и не!ност, ве: и по(ед на свет, на$ин

!ивота и однос према дру/тву. Родитеи те!е да се &и-ова деца пона/ају по нормама

које су они усвојии. Nко деца тако поступају, ка!е се да су односи у породици

-армони$ни и да је породица уравноте!ена. >о(аEа се да се сви $анови породице не

придр!авају исти- морани- норми. У том су$ају породи$ни систем није доро

инте(рисан и доа"и до пона/а&а поједини- $анова породице које је супротно

о$екиваном. во пона/а&е мо!е се претворити у девијантну, па $ак и у деинквентно

пона/а&е, /то :е ре:и да породица није испуниа о$екивану уо(у васпита$а. МеEутим,

ако доEе до то(а да родитеи у свом пона/а&у одступе од дру/твени- норми, таква

породица не мо!е успе/но да оава уо(у васпита$а и неоп-одна је ве:а интервенција

др!аве ради "а/тите интереса деце. а!е се да у том су$ају о$екива&а деце у односу на

родитее нису испу&ена, /то доводи до пореме:ености у породици. 9аспита&е које деца

доиајају у савременом дру/тву подеено је и"меEу породице и дру/тва. аве"а је

породице да на дете пренесе кутурне вредности, традицију, ои$аје. Nко се у породици

цене истина и по/те&е, ако постоји скад и"меEу ре$и и пона/а&а, онда је поставенаподо(а "а ;ормира&е прави-, $естити- и корисни- $анова дру/тва. Савремена породица

нема, по правиу, никакво( утицаја на пру!а&е ора"ова&а својим $ановима. ра"ова&е

се сти$е у /коама G од најни!и- до најви/и-. сновно ора"ова&е је у(авном

еспатно, док се ви/е и високо ора"ова&е па:а.

9



6.Функција ЗАБАВЕ И РАЗОНОДЕ G Постава се пита&е како користити оно време које

$овеку преостаје посе испу&е&а сви- оаве"а. Породица треа соодно време да

искористи тако да оно доприноси поо/а&у породи$не атмос;ере, наро$ито успе/ном

ра"воју деце. на$и, то време треа да уде испу&ено ;и"и$ким и пси-и$ким

активностима. Фи"и$ке активности подра"умевају рекреацију, и"ете, спортске и

;искутурне активности. Фи"и$ка активност не подра"умева (еда&е спортски- преноса

и" ;отее, ве: родитеи треа да помо(ну деци у и"ору <9 про(рама. Породи$не оаве"е

треа расподеити тако да сви $анови имају "аиста соодно време. Породи$на је

неправда ако све оаве"е падну само на једно( $ана. При ор(ани"ова&у соодно(

времена потрено је ускаEива&е интересова&а меEу $ановима породице. Функционана

је она породица у којој је веики део активности у соодном времену "аједни$ки. %

,,Породица је језро ци!илизације`>

"о#ерт $ро%т

3 Милић,. 1988:18-29

10



% РОДИ12@С17О И 6И7О1 3 ПОРОДИ=И КРО9 ИС1ОРИ&3

Oринути се "а породицу, децу, поди"ати и-, у$ествовати у &и-овом путу ка

са"рева&у и одраста&у, ити активан у$есник породи$но( !ивота одувек су ии ва!ан

;актор у свим историјским периодима. Сика се доду/е ме&аа кро" време, појам ити

активан у породи$ном !ивоту и ити родите нису у сваком периоду историје имаи исто

"на$е&е. ако су родитеи с-ватаи своју ;ункцију у про/ости, како су је оаваи,

који су родитески стиови и ставови ии при-ва:ени и спровоEени, /та се сматрао

основним цием васпита&а ' све су то пита&а која :е ити ра"матрана у овом по(аву.

%/% Стари век

У пси-оо/кој и педа(о/кој итератури, нема мно(о података о деци, дети&ству, родитеима, васпита&у у про/им временима. <и подаци, по правиу, по$и&у од доа

стари- #рка и Римана. #р$ка цивии"ација и &ени мисиоци су се надове"аи да

пред-одне кутуре ' кутуре Ме"оподамије, старојеврејске кутуре и кутуре старо(

?(ипта. Lа мно(оројним о$уваним црте!има и" Старо( ?(ипта $ести су при"ори и"

породи$но( !ивота ;араона. 9адар и вадарке су на &има, $есто прика"ани у дру/тву са

децом. ни и- уе, миују и др!е у криу. По свему суде:и, и"ра!ава&е уави према

деци иа је карактеристика &и-ово( односа према потомцима. По Монтеу DPQ@RR@ STUV@V,

сика р.1.B ?(ип:ани су те!ии ка томе да имају мно(о деце и уа(аи су доста труда око

&и-ово( поди"а&а.

Слика #р.1.

&'())( *+(

11



аку$ују:и по о$уваним "аконицима, ме"опотамска кутура је такоEе посве:иваа време

и па!&у деци. >еца се "а/ти:ују ни"ом "аконски- ре(уа, при"наје се &и-ова ;и"и$ка и

економска "ависност од одраси-. Мира" се давао девојци са намером да (а она употреи

"а ое"еEива&е од(оварају:е( ра"воја своје деце.

днос арта!ана D)00'150 пре нове ереB према деци није ако протума$ити. на се да

су, по/тују:и реи(ио"не ои$аје, вро $есто приносии децу на !ртву о(овима. У неким

те/ким ситуацијама, !ртвовао се на десетине деце одједном. Први утисак је да су

арта!ани ии е"осе:ајни, (руи, окрутни родитеи. Постоји и дру(о тума$е&е ови-

поступака A поку/ај да се о(ови умиостиве !ртвова&ем деце, мо!е управо да (овори о

веиком "на$ају који су деца имаа "а те уде. Oо(овима се на !ртвени отар доноси оно

најдра!е, најмиије и највредније а "а арта!ане су то иа деца и ни(де не пи/е да су ове

одуке родитеи ако доносии ' управо супротно.

%% Стара Aр;ка

мати дете, посено му/ко, "а #рка је ио од непроце&иве ва!ности. ?уридипова

тра(едија ,,Медеја==D сика р.2.B оиује подацима који иуструју став према потомцима.

У &ој се (овори о ековима који мо(у да и"е$е стериност и о најстра/нијој од сви- ка"ни

' ка"ни на !ивот е" деце.

Слика #р.2.

урипид

12



Усвоје&е је вро $есто и "аконом ви/еструко ре(уисано. >еца су носиоци породи$но(

имена, на &има остаје и дру/тво и цивии"ација, деца се и !ее и цене. Свој основни

"адатак родите види у примерном васпита&у деце, првенствено синова. Ра"вој

мораности, односно оспосоава&е "а !ивот у дру/твеној "аједници је у првом пану а

родитеи у томе тра!е помо: од посено оу$ени- васпита$а. Па, ипак и у овај "аједници

$едоморство је ио присутно и није пред "аконом третирано као уиство. Родитеево је

да спроводи дисципину, јер је детету пострена дисципина. >исципина, не у смису

о/тро( ка!&ава&а, ве: као о/трије воEе&е ра$уна о исправности де$је( раста и ра"воја

/то подра"умева констатно над"ира&е ово( процеса.

%B% Ри<

Римани су високо вредноваи децу, &и-ова потреа "а мно(о деце прои"иа"и и"

&и-ове дру/твене ор(ани"ације и усмерености на веика осваја&а, /ире&е империје и

потрее "а мно(о војника. >ете је, "а &и- ио пасти$но, е" "на&а, е" искуства,

створе&е које од маена треа поду$авати. тац је неприкосновени ауторитет, васт над

дететом. Право на одуку о смртној ка"ни отац у старом Риму "адр!ава $ак и над

одрасим, ве: "реим дететом. Римани мно(о ви/е не(о #рци (оворе о не(ативним

осоинама деце као /то су неуредност, у$ност, ра"дра!ивост и иска"ују Dар у својим

итературним прио"имаB ви/е нестрпе&а према де$јим неста/уцима не(о стари #рци.

%*% Средњи век - до /C% века

Wивот у раном сред&ем веку је ио те!ак. Ратови, осваја&а, (ад, сирома/тво,

"ара"е, висока смртност... Сви су се осе:аи подједнако еспомо:ни, подједнако и"о!ени

ударцима сурови- !ивотни- усова. Мао је "накова да су родитеи посве:иваи неку

посену ри(у деци. Lема иска"а уави, нема ра"матра&а, ра"ми/а&а, расправа о деци

и &и-овим посеним потреама. Lема идеаи"оване сике породи$но( !ивота,

"адовоства у деци и родитеству. Xкоски систем није постојао. >ететове специ;и$не

потрее, дру(а$ије од одраси-, не препо"нају се и не при"нају. Fа$а&е ;еудано( система

13



уноси ви/е реда у до тада -аоти$ан !ивот. атои$ка црква ра"вија свој утицај и /ири

у$е&е о ва!ности испу&ава&а родитески- оаве"а а дете се представа као $исто,

невино, мио створе&е које треа "а/титу. У сред&ем и касном сред&ем веку све ви/е се

онава интересова&е "а дете а тиме индиректно и "а ;ункције родитества. (ромно

иковно ствараа/тво то(а доа представа децу у по"итивном свету, уде:и код

одраси- епа осе:а&а. Све се ви/е (овори о "адацима одраси- ' да та не!на створе&а

треа усмеравати, упу:ивати, поду$авати. Kесто се деца сме/тају у институције (де :е се о

&и-овом пси-о;и"и$ком ра"воју ринути од(оварају:и кадар ' нај$е/:е све/тена ица.

%D% /E% век

вом периоду припадају "на$ајни мисиоци и творци вро ори(инани- и нови-

по(еда на децу, дети&ство и поди"а&е деце. Fедан од &и- је Yон 8ок DZT[U \T]^@, сика

р.%.B са својим описом детета као V_`ab_ R_c_, пра"не по$е у коју треа унети све оно /то

:е од несавр/ени- и неоу$ени- ,,маи- одраси-== направити пуноправне одрасе.

Слика #р.3.

/+0 +(

Родитеи ово( доа су "ау"имаи један од седе:а два система пона/а&аA ии су ии

реативно не"аинтересовани "а децу ии су настојаи да уду максимано присутни у

де$јем ра"воју ме/ају:и се и контрои/у:и сваки &и-ов поступак.

14



%+% По;етак /F-естог века

арактеристика ово( доа је максимана стро(ост родитеа. д деце се тра!и

савр/ена посу/ност. >е$је потрее се у(авном "анемарују и наме:е се воа родитеа

који !еи да по сваку цену ;ормира дете по својој !еи. >етету се не иска"ује ;и"и$ка

наконост која, по &има, мо!е само да уде /тетна по дете. ако преовадава, такав сти

није јединствен "а све родитее ово( периода. ма и они- који седе 8окове и Русоове

концепције. >ете се и"а!е ра"новрсним искуствима, инсистира се на раном стица&у

не"ависности. >етету треа помо:и да /то пре о$врсне, да се ра"вије и осамостаи,

сматраи су родитеи.

%C% Касни /F-ести век и по;етак .-тог века

У овом периоду се ра"вија и"ра"ито јако интересова&е "а дете и &е(ов ра"вој.

Постепено се ра"вија нова (рана пси-оо(ије ' де$ја пси-оо(ија. >арвинова теорија

евоуције у"има ма-а и отвара нове правце ра"ми/а&а. У Nмерици Стени о DdV_Ub@e

f_bb, сика р. 4.B ;ормуи/е своју поставку о онто(ене"и као краткој рекапитуацији

;ио(ене"е. во јо/ ви/е исти$е "на$ај дети&ства и неоп-одност да се дете па!иво

прати и детано проу$ава.

Слика #р.4

.

(7 8

15



Маса нови- ин;ормација о де$јем пси-о;и"и$ком ра"воју $ини родитее ово( доа

посено осетивим на проеме де$је( у"раста и пове:ава &и-ово осе:а&е од(оворности у

испу&ава&у родитески- ду!ности. >етету се при"наје да распоа!е "натним

спосоностима од најраније( доа !ивота, оно није копија одрасо( е" "на&а и

ин;ормација. но није само пасивни примаац ин;ормација, ве: деа по и"весним

унапред одреEеним принципима, активни је у$есник у свом расту и ра"воју. Lема ви/е

места ни максиманој "аринутости "о( де$је еспомо:ности, ра&ивости...4

3. !С"#$%$&'$-!()Г$&'( $С*$+( +С!" " $Р/$+ / "+$

!$Р$)""

У оицима "а васпита&е и ора"ова&е "а !ивот у породици сусре:емо се са ра"и$итим

кате(оријама, наро$ито у по(еду старосно( доа. а успе/но ор(ани"ова&е васпита&а и

ора"ова&а "а !ивот у породици, потрено је по"навати пси-и$ке осоености које се

мани;естују у појединим периодима $овеково( ра"витка. ра"овна интресова&а, темпо

усваја&а "на&а, емоционана стаиност, навике, социјани и дру(и ставови имају своје

специ;и$ности у одреEеним етапама ра"витка само( $овека. драстао $овек се наа"и у

станом процесу ме&а&а и усавр/ава&а. Сусре:емо се са подеом на $етири етапеA

Млади д!а"ли ' период мади- одраси- о"на$ава се као период напредова&а,

период у којем се мани;естују импусивност, р"ина, покретивост, емоционаност са

пове:аном стаино/:у контрое емоција. 8и$ности у овом периоду "натно спремније

при-ватају савете, ак/е при-ватају ново, р!е и спремније при-ватају савременије

поступке у васпита&у деце. У овом периоду и дае се проду!авају сукои и"меEу

родитеа и &и-ове деце. Родитеи !ее да јо/ ду!е "адр!е контроу и сматрају да

&и-ова деца нису јо/ до"реа да у!ивају сооду која им припада. <акви ставови

родитеа оте!авају контакт и"меEу &и- и &и-ове деце. Родитеи су увек скони да мисе

и тврде да се раније није радио и поступао онако како то омадина данас ради и поступа.

По"нат је и"вор ве$ити- сукоа и"меEу старији- DродитеаB и маEи- D&и-ове децеB. >а и

4 Скрита /ирка а олаа рдта Савтодавни рад а родит;иа: 16-

24

16



се успоставио доар контакт и"меEу мади- одраси- и &и-ови- родитеа, треа да

постоји одреEени степен ра"умева&а и меEусоне тоеранције, треа ра"вијати спосоност

ра"умева&а и саосе:а&а са дру(им. Постоје ројне ра"ике меEу и$ностима унутар ове

кате(орије која је окарактерисана термином мади одраси. <е ра"ике су прои"вод

иоо/ки-, пси-оо/ки- и социјани- оконости.

З!#л д$а оу-вата период од 25'45 (одина а карактери/е се пове:аном

стаино/:у, среEено/:у и умерености као и радној усмерености. Рад се наа"и у

среди/ту !ивота а на основу искуства и ора"ова&а $овек у овом !ивотном ра"доу

по"наје најое путеве "а пости"а&е своји- циева. скуства сте$ена у породи$ном и

дру/твеном !ивоту веома су "на$ајна "а одреEива&е дае( правца ра"витка и$ности и "а

преу"има&е као и и"вр/ава&е васпитно'ора"овни- "адатака. У периоду "реости $овек је

спосонији "а самооце&ива&е, "а самокритику, проми/еније приступа и"вр/ава&у

и"весни- "адатака и !ивотни- оаве"а, мноо је не"ависнији од утицаја дру(и- а наро$ито

старији-, не(о у доа мадости. стра!ива&а која су вр/ена у пси-оо(ији, наро$ито

каси$на истра!ива&а која је вр/ио ?.8. <орндајк Dg[TRUhQ^@ i. \.C сика р.5.B у оасти

у$е&а и интересова&а одраси-, пока"ују да у овом !ивотном периоду ора"овна

интересова&а одраси- нису престаа.

Слика #р.5.

9:;): . <0+):'(

17



<а интересова&а представају мотивациону сна(у "а дае у$е&е, са"нава&е и ора"ова&е.

УтврEено је да са (одинама наступа и"весно опада&е у р"ини у$е&а аи се то опада&е

надокнаEује о(атијим !ивотним искуством, ве:им "аа(а&ем, свесно/:у циа васпита&а

и ора"ова&а. Преа" и" доа "реости у сред&е (одине мо!е да уде пропра:ен

пси-и$ким кри"ама и нестаиностима у подру$ју ра$ни- и породи$ни- односа. Lекада и

само приме:ива&е спони- промена које се мани;естују на ко!и, коси и те!ини теа

мо!е да и"а"ове и"весну пси-и$ку у"немиреност и нестаиност. <о све $ини васпитну

;ункцију "натно те!ом и компекснијом.

С!#д%# &дин# се одикују и"весним специ;и$ностима које су пси-и$ке природе.

#одине су најма&е проу$ени период $овеково( !ивота јер су се нау$ници нај$е/:е

посве:иваи проу$ава&има проема дети&ства и мадости. Kовеков век је раније ио

кра:и, па се проеми сред&и- (одина нису појавиваи у тоикој мери. Пове:а&ем роја

уди у сред&им (одинама и старијем доу појавују се и покре:у нови проеми и$не и

дру/твене природе. У овом периоду настају "натне промене и у породи$ним ве"ама и

односима, /то "а-ева и"мену на$ина !ивота. >еца којој се пока&аа "на$ајна па!&а до

ово( периода, одраса су, напустиа родитее и створии су нове породице. Lавике и

ставови који су сте$ени удоку досада/&е( !ивота и рада представају те/ко:у у по(еду

приа(оEава&а и нове преоријентације која се вр/и у !ивоту.

С'а!иј# д$а је период када се старији уди иску$ују у веикој мери и" активно(

!ивота и продуктивно( рада. а старију осоу од о(ромно( пси-и$ко( "на$аја је прекида&е

рада ' то( итно( деа !ивота. <ај моменат у !ивоту $овека $есто проу"рокује

песимисти$ке ставове и мо!е да има дуе поседице на даи !ивотни ток, "о( то(а

/то уди нису припремени "а ,,иступа&е== и" активно( !ивота и доа"и до непо!ени-

пси-и$ки- ста&а. а одр!ава&е пси-и$ке све!ине веома је потрено да одраси у овом

периоду наEу од(оварају:у активност, која :е им "аменити ону коју су имаи у раду.

Старије осое $есто се ан(а!ују у раду на $ува&у деце, у раду ор(ани"ација које воде

ра$уна о васпита&у деце. При томе је $ест су$ај да се они придр!авају васпитни-

принципа и поступака који су приме&ивани када су они ии маEи. jуди у старијем доу

те!е примају нова "на&а, $и&енице, те!е усвајају нове ставове. ни радије остају при

старим навикама, ставовима, с-вата&има. Lедостатке маEи- суви/е стро(о проце&ују а

18





утицаја на мајку, а поступно се све ви/е исти$е и не"ависан утицај оца на дететов ра"вој,

као посеан и специ;и$ан принос о$инства. Посено се +0'ти- (одина ва!ност придаје

и"у$ава&у о$инства "о( пове:анос( роја само-рани- мајки и мо(у:е( васпитно(

де;ицита, као и "о( веико( роја породица у којима је мајка "апосена и"ван ку:е.

Савремена дру/тва "о( то(а све сна!нији "а-тев поставају пред о$еве, у смису

потпуније( и оу-ватније( преу"има&а о$инске уо(е.5

B%/% Основни андрагошко-дидакти;ки принципи и њиGова при<ена у

васпитању и образовању за живот у породици

У току историјско( ра"витка васпитне теорије и праксе до/о се до одреEени-

принципа, смреница васпитно'ора"овно( рада који су ва!ни "а !ивот у породици а они се

а"ирају пре све(а на оуци родитеа "а !ивот у породици. Примена принципа андра(о(ије

и дидаткике у подру$ју васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици усовена је

специ;и$ним "адацима породи$но( васпита&а, садр!ајима и оицима рада.

П!инци* *#!.ан#н'н& $!а/)а%а ' ува!ава&е ово( принципа посено је "на$ајно у

ора"ова&у одраси-. 9аспита&е и ора"ова&е "а !ивот у породици мо!е дати дра(оцен

допринос ра"воју идеје о перманентном ора"ова&у. По/това&е ово( "а-тева је неоп-одно

јер се са"на&а стано ме&ају, допу&ују новим подацима и $и&еницама. Lаука и

те-ноо(ија ра"вијају се ур"аним темпом па се раније утврEене $и&енице прева"иа"е

новим са"на&има и нау$ним дости(ну:има. <о исто ва!и и "а породи$но ора"ова&е и

васпита&е. Lауке које проу$авају породи$но васпита&е и ора"ова&е, процесе васпита&а

и ора"ова&а као и саму породицу у &ој до!ивавају свој екстен"итет и нау$ну

а;ирмацију у тој оасти. <у се, пре све(а, миси на педа(о(ију, социоо(ију, пси-оо(ију и

етику.

Lастаа су нова са"на&а и до/о се до нови- ре"утата о породици и породи$ним

односима. Породи$на педа(о(ија мора да ува!ава принцип перманентно( ора"ова&а

прииком и"ора садр!аја, оика и метода рада. Сми/еном и ор(ани"ованом васпитно'

ора"овном акцијом треа утицати на одрасе $анове породице да "ау"му по"итивне

5 Савићвић, ). 1988: 49-54

20



ставове и доEу до са"на&а о ну!ности стано(, континуирано( усваја&а "на&а и" оасти

наука које проу$авају породицу. <аква с-вата&а одраси- $анова породице преноси:е се и

на децу, маEе $анове породице и утица:е да се и код &и- ;ормира став о потреи

перманентно( ора"ова&а, /то има веики васпитни "на$ај.

П!инци* д$!)+н"'и0 васпита&е и ора"ова&е одраси- па и васпита&е и

ора"ова&е родитеа је доровона активност која се "аснива на соодном оду$ива&у,

опредее&у "а одреEене садр!аје и оике ора"ова&а. Oио је поку/аја да се одреEени

оици и садр!аји ора"ова&а одраси- постану "аконом оаве"ни "а одреEену кате(орију

одраси-. 9аспита&е и ора"ова&е одраси- данас, "аснива се на усмереној

доровоности у смису по/това&а сооде да се одрастао $овек оду$и "а одреEени

оик ора"ова&а. >оровоност уку$ује не само са"на&е појединаца о потреи

вастито( ора"ова&а ве: и са"на&е дру/твени- потреа "а ора"ова&ем. Родитеи

усвајају одреEене садр!аје, уку$ују:и се у оике ора"ова&а не само да и "адовоии

и$не !ее и интересова&а не(о и да и се у тим оицима и помо:у одреEени- садр!аја

/то ое оспосоии да ути$у на васпита&е дру/твени- и$ности $ана породице, да и

оствариваи у породи$ном васпита&у ци и "адатке које постава дру/тво.

П!инци* $!а/)н# .$илн"'и 0 у тесном споју са принципом доровности

наа"и се и принцип ора"овне моиности. ако се на(а/ава "на$ај по/това&а

доровоности, у скаду са родитеима треа утицати на ра"вија&е свести о потреи

васпита&а и ора"ова&а, о потреи самоваспита&а и самоора"ова&а. 9аспита&е и

ора"ова&е родитеа треа да уде тако ор(ани"овано да сујекте то( процеса става у

активисти$ки поо!ај, да &и-ово "на&е и искуство доEе до ве:е( и"ра!аја-

П!инци* )а"*и'н# у".#!#н"'и0 ува!ава&е и примене ово( принципа у васпита&у

и ора"ова&у родитеа посено су "на$ајни и са станови/та сујеката тј. родитеа и са

станови/та садр!аја које треа усвојити. У наставним садр!ајима треа да се одра!авају

ставови дру/тва, идејни утицаји у дру/тву који имају специ;и$ан одра" на породицу и

односе у &ој. По/това&е ово( принципа "а-тева "натне васпитне напоре наставника на

васпита&у и преваспита&у остаи- одраси- $анова породице. Приме&ен у на/им

21



дру/твеним усовима овај принцип одра!ава социјаисти$ку васпитну усмереност

и"ра!ену у ора"овним садр!ајима, (еда&има и односима у породици.

П!инци* у/!а"н# и $!а/)н# д.#!#н"'и0 у оасти васпита&а и ора"ова&а "а

!ивот у породици овај принцип наа"и своју специ;и$ну примену, &е(ова су/тина је у

ува!ава&у пси-о;и"и$ки- осоености ра"и$ити- кате(орија одраси-, нивоа прет-одно(

ора"ова&а, искуства и одмереном, доступном прено/е&у одреEени- садр!аја у

ор(ани"ованом процесу васпита&а и ора"ова&а родитеа. Примена ово( принципа

"а-тева ри!иво проу$ава&е социоо/ки- и пси-оо/ки- основа ора"ова&а родитеа.

У овој оасти -етеро(еност сујеката доа"и до и"ра!ајаA сусре:емо се са поа"ницима

једва писменим до они- са академским ора"ова&ем. <аква ситуација и"ра!ена у

структури ора"овни- (рупа, -етеро(еном нивоу пред-одно( "на&а и искустава тра!и од

наставника /то адекватнију примену ово( принципа.

П!инци* "и"'#.а'и1н"'и0 и"ор садр!аја наме&ени- васпита&у и ора"ова&у

родитеа треа да се уде природан и о(и$ан ре"утат постоја&а васпитно'ора"овни-

потреа у одреEеној средини. По/това&е ово( принципа посено је "на$ајно "а

институционане оике васпита&а и ора"ова&е родитеаA пред/коске установе, /кое,

"дравствене установе, установе "а ора"ова&е одраси- и др. не треају да, у својим

про(рамима, и"ра"е ту системати$ност. По/това&е принципа системати$ности о(еда се и

у настоја&у да се "на&а о вспита&у и поди"а&у деце утврде и /то ду!е "адр!е.

П!инци* !ацинали/ациј#0 су/тина ово( принципа састоји се у рационаном

припрема&у, ор(ани"ова&у, и"воEе&у и проце&ива&у васпитно'ора"овни- ре"утата у

оасти породи$но( васпита&а и ора"ова&а. Принцип рационаи"ације односи се и на

временске оквире у којима треа ор(ани"овати и и"вести васпитно'ора"овни процес.

драстао $овек "натно ви/е цени време не(о деца и омадина. ато се прииком и"ора

садр!аја, структуира&а панова и про(рама мора по/товати принцип рационаи"ације.

П!инци* диф#!#нцијациј#0 овај принцип има социоо/ку и пси-оо/ку основу.

Поједини на/и крајеви ра"икују се по степену ра"витка. <е ра"ике све се ви/е сма&ују

аи је си(урно да :е се јо/ ду(о времена "адр!ати. Поред то(а, постоје ра"ике и"меEу

урани"оване (радске средине и ра"вијености поопривредни- подру$ја. Све се те ра"ике

22



на специ;и$ан на$ин одра!авају на васпита&е и ора"ова&е "а !ивот у породици.

р(ани"ација ора"ова&а и про(рамска оријентација треа да одра"е те специ;и$ности.

П!инци* ин'#&!ациј# ' наа"и своју специ;и$ну примену у васпита&у и

ора"ова&у одраси- $анова породице. Савремени васпитно'ора"овни рад са одрасима

исти$е "а-тев "а правину и успе/ну инте(рацију одраси- у процесу ора"ова&а и

васпита&а. У васпита&у и ора"ова&у одраси- $анова породице доа"и до и"ра!аја

специ;и$на инте(рациона основа. Nко се инте(рација посматра као процес васпитно'

ора"овне ситуације, уо$и:е се да тај процес има некоико етапа A

• прединте(рациони период

• период прво( контакта са васпитно'ора"овном институцијом

• период увоEе&а у$еника у рад (рупе и уEе&а интересова&а "а васпитно'ора"овне

"адатке

• период пуне инте(рације

• постинте(рациони период када не престаје пове"ива&е и комуницира&е иако је

ор(ани"овани процес ора"ова&а "авр/ен*

B%% Избор и при<ена <етода у васпитању и образовању за живот у

породици

У савременој итератури и" оасти породи$не андра(о(ије проему и"ора и примене

метода приа"и се са ра"и$ити- станови/та у којима доа"е до и"ра!аја ра"и$ита

(еда&а на (ранице и мо(у:ности васпита&а и ора"ова&а одраси- уди, ра"и$ита

с-вата&а и третира&е циа и "адатака васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици ,

ра"и$ити приступи ор(ани"ацији васпита&а и ора"ова&а одраси- $анова породице.

Методе васпитно'ора"овно( рада се не мо(у посматрати и"оовано, као неки

и"двојени андра(о/ки ;еномени. Методе ора"ова&а морају се посматрати у

дијаекти$кој пове"аности са остаим ;акторима процеса ора"ова&аA цием и "адацима

васпита&а и ора"ова&а одраси- $анова породице, и$но/:у поа"ника, оицима у

6Савићвић, ). 1988: 101-139

23



којима се реаи"ује процес ора"ова&а у ве"и са ора"овним садр!ајима, распоо!ивим

средствима, нивоом ор(ани"ованости и искуства институције.

М#'да *!#да)а%а по времену када се јавиа, једна је од најстарији- метода

ора"ова&а. на се веома $есто приме&ује и у васпита&у и ора"ова&у одраси- $анова

породице а наро$ито у васпита&у и ора"ова&у родитеа у /коама. Nко се оду$имо "а

предава&е које је наме&ено родитеима, морамо водити ра$уна да "а такво предава&е

постоји реана потреа и да оно има ци односно свр-у коју !еимо да пости(немо. ва

метода, са станови/та педа(о(ије има своје недостатке аи и предности. Предности

методе предава&а јесу у томе /то она омо(у:ује да се "а реативно кратко време оу-вати

доста садр!аја. >а се та (раEа тј. садр!ај и"носи по одреEеном систему и унапред

створеном пану, омо(у:ује да се су/аоци упо"нају са најновијим ин;ормацијама,

подацима, (еди/тима. ва метода омо(у:ује економиса&е временом и интеектуаним

сна(ама које нам стоје на распоа(а&у. Метода предава&а не омо(у:ује у пуној мери

активност поа"ника, не омо(у:ује да се у оради садр!аја уку$и и искуство и са"на&е

поа"ника, не до"воава да се прено/е&е садр!аја приа(оди појединцима ве: се

приа(оEава једном има(инарном ,,просеку==.

М#'да !а/&)!а се ураја у најстарије методе ора"ова&а. У #р$кој DNтини и

СпартиB најве:и део ора"ова&а одраси су доијаи у непосредним контактима путем

ра"(овора на тр!ницама, у (имна"ијумима, на јавним скуповима... Метода ра"(овора се

појавује у некоико методи$ки- варијанти. Fедна варијанта јесте и ;орум. Су/тина ове

методи$ке варијанте јесте у томе /то предава$ посе предава&а даје од(оворе на

поставена пита&а и води ра"(овор са су/аоцима. >ру(а методи$ка варијанта методе

ра"(овора је јавни интервју. Су/тина ове методи$ке варијанте састоји се у томе /то

ор(ани"атор ии неко дру(о ице постава пита&а неком стру$&аку која су унапред

припремена. Проем у примени ове варијанте методе ра"(овора јесте да се пронаEе

тема која :е проудити па!&у су/аоца, која :е све "аинтересовати.

М#'да *и"ани2 и &!афи1ки2 !ад)а ' ова метода наа"и своју специ;и$ну

примену у ор(ани"ованим оицима васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици.

24



Помо:у ове методе мо!е да се ути$е на активност поа"ника, према томе /та !еимо да

пости(немо, писани радови се мо(у користити када !еимо да нам поа"ници писмено

репродукују одреEену садр!ину. Примена ове методе "ависи од ни"а ;актора, меEу којима

је посено "на$ајна структура поа"ника и &и-ов ниво ора"ова&а.

>ру(е методе које је потрено поменути су и метода рада на тексту, метода

демонстрације и метода дискусије.

*% П2ДAО5К К3Л13Р КО П2ДAО5К ОС(О7

7СПИ18 И О4Р9О78 9 6И7О1 3 ПОРОДИ=И

Родитеске оаве"е и ду!ности у породици и према детету оу-ватају /ироку

епе"у ра"и$ити- активности, подра"умевају снаа!е&е у ра"ним ве/тинама не(е и ри(е

око детета. По"нава&е проема "дравствене "а/тите и ис-ране, педа(о(ије, ;и"и$ко( и

пси-и$ко( ра"воја и јо/ мно(о то(а% Fедан део ови- "на&а и ве/тина раније се спонтано

преносио са (енерације на (енерацију, преко "аједни$ко( !ивота ви/е (енерација у

оквиру традиционани- про/ирени- породни$ни- "аједница. >анас, мади уа"е у рак и

у родитество пре све(а неприпремени. #овори се о све те!ој адаптацији на

родитество, о кри"и која настаје роEе&ем прво( детета и о потреи да се мади

припремају "а родитеске уо(е.

*%/% Принципи Gу<анизаци"е васпитног сти'а родите:а као основа

педагошке ку'туре родите:а

Kи&еница да родитество има "на$ајну уо(у у социјаном пона/а&у ука"ује на то

коико је родите ва!ан ;актор и "а уду:ност $ове$анства. У скаду с=тим, родите

треа да се придр!ава -уманисти$ке паради(ме у односа према својој деци. уманисти$ка

паради(ма као један од нау$ни- трендова у оја/&ава&у меEуудски- односа представа

иператив и у оја/&е&у односа родите'дете. на у васпита&у и комуникацији постаје

смер који импицира појаву ра"и$ити- теорија $ија је су/тина по/това&е потреа и

мо(у:ности детета у комуникацији са родитеем.

25



П!инци* у"а&ла3#н"'и подра"умева једнак приступ истим ии си$ним де$јим

поступцима. Lауса(а/еност родитески- поступака мо!е ити даеко /тетнија од

примене ио ко( у"ајамно уса(а/ено( васпитно( стиа родитеа. Lаиме, она мо!е

довести до A неоспосоености "а сеекцију доро( од о/е(, недостатак самостаности у

ре/ава&у своји- !ивотни- проема, тра!е&е ,,иније ма&е( отпора==' потреа "а

константном "а/титом од дру(е осое...

П!инци* ")#"н"'и подра"умева тенденцију ра"умно( кори/:е&а васпитни-

поступака родитеа, као и тендицију у"др!ава&а од импусивности у пона/а&у. <о не

"на$и да родите треа да "анемари своје емоције према детету, напротив, аи и

континуирана прена(а/еност у &и-овом експонира&у прииком свако( контакта с=

дететом представа и"весно нару/ава&е комуникације на реацији родите'дете. Lа

пример, /тетан и ио стра- родитеа који и"а"ива непри-вативе поступке спре$ава&а и

контрое над дететом, а код детета доводи до -ендикепа и стра-а од преу"има&а нови- и

креативни- корака. Xтетна и иа и прена(а/ена уав која спутава осамостаива&е

детета и$и пак поступа&е са дететом у скаду са распоо!е&ем, е" мо(у:ности

прева"иа!е&а тренутно( емотивно( ста&а. Свесност предпостава да родитеи по"нају

сна(у своје по"иције и уо(е у васпитава&у детета рано( у"раста. Свестан родите по"наје

своје мо(у:ности усмерава&у ра"воја детета. н осе:а потреу да се непрестано

ин;орми/е и у$и о на$инима и е;ектима васпитно( деова&а. Свесност предпостава

ра"ми/а&е и преиспитива&е сопствени- поступака и &и-ово намерно усавр/ава&е.

Савесан рорите по"наје корист од постојано( пра:е&а де$је( од(овора, који се неи"е!но

јава као ре"утат комуникације родите'дете. Принцип свесности је у тесној ве"и с=

принципом савесности и принципом од(оворности, који подра"умевају не само "на&е не(о

и тенденцију ка цеовитој, правиној и а(овременој примени оно(а /то "намо да је

по"итивно у односу родите'дете. Постоје родитеи који и поред то(а /то су свесни

сопствене уо(е у ра"воју детета, даке и поред то(а /то су свесни е;еката и"весни-васпитни- поступака, нису свесни у &и-овој примени и не поступају од(оворно у односу

на е;екте које о$екују са својом. <акви родитеи се $есто наа"е пред ,,судом== своје

савести, "о( $е(а постају неси(урни у сее и своју родитеску уо(у. <и родитеи се

наа"е и"меEу потреа и мо(у:ности, до"воавају:и при том, да ,,"а-ваују:и== неуспе-у,

&и-ов најве:и адут уде стро(а ауторитарност у односу са децом.

26



П!инци* д"л#дн"'и подра"умева приа(оEеност и$ни- поступака поступцима

који се тра!е од детета. Родите треа да представа пример "а оно /то тра!и од детета.

Укоико он једно при$а, дру(о ради а сасвим не/то тре:е тра!и од детета не:е никада

пости:и по"итиван васпитни е;екат. Супротно томе, такав родите :е и"(уити ауторитет

у односу на дете, на ра$ун стра-опо/това&а. У овом су$ају код детета се јава диема у

односу на оно /та је исправно, $име се (уи и мо(у:ност и"(рад&е критеријума ети$ки- и

естетски- норми пона/а&а. Lедоседан родите није у ста&у да користи једно од

најмо:нији- породи$ни- средстава у васпита&у детета'пример родитеа.

Принцип који је исто "на$ајан у постипцима родитеа с децом јесте *!инци*

у.#!#н"'и. Примена ово( принципа претпостава мо(у:ност самоконтрое у

реаи"ацији васпитни- мера. Мо!е се ре:и да је овај принцип пове"ан с принципом

савесности, тим пре /то родите мора "нати и мора ити свестан (ранице сво( пона/а&а

са децом.

П!инци* */и'и)н# *!&!#"иј# прои"иа"и и" ра"војни- карактеристика детета, које

су у свакој новој ра"војној ;а"и све со!еније. ато родите треа да про/ирује дијапа"он

васпитни- поступака у по"итивном смеру, надове"ују:и (а на ре"утате пости(нуте у

пред-одној ;а"и детета. Lа пример, треа да постепено приме&ује по-вау, спре$ава&е,

подр/ку, -раре&е, "атим да уводи на(раду, касније саветова&е, про/ирује ра"(оворе и

си$но. Укоико се по/тује овај принцип, мере спре$ава&а и контрое дете :е при-ватити

са повере&ем, а оствари:е се и васпитни е;екат који су родитеи панираи. вај

принцип, дру(им ре$има, подра"умева и а(овремену примену одреEени- васпитни-

поступака у скаду са у"растом детеа, када је дете спремно да с-вати су/тину родитеско(

поступка. Свакако, ва!ну уо(у "а ствара&е самопо/това&а код детета и(ра и успе-

пости(нут правиним поступцима у пред-одном ра"војном периоду детета. вај принцип

је у тесној ве"и са принципм приа(оEености де$јем у"расту, који представа

уса(а/еност васпитни- поступака родитеа са де$јим ра"војним карактеристикама а

односи се наA карактер поступка, на$ин примене поступка, време примене поступка. а

доседну примену принципа приа(оEености де$јем у"расту родите треа да поседује

педа(о/ко'пси-оо/ка "на&а о ра"воју и индивидуаним осоинама сво( детета. Nко, на

27



пример, не по"наје ;а"у е(оцентри"ма, када дете упо"наје само сее у односу на окоину,

родите $есто (ре/и и постаје претерано попустив ии претерано стро(. 7

9а!ан принцип који треа по/товати у породи$ном васпита&у је *!инци* нау1н"'и. вај

принцип предпостава нау$ну "аснованостA

• васпитни- поступака родитеа Dкоји васпитни поступци су нау$но потврEени као

е;икасни "а по"итиван де$ји ра"вој, каква треа да је &и-ова примена и с.BC

• са"на&а која родитеи имају о ра"војним карактеристикама све деце у појединим

;а"ама &и-ово( ра"војаC

• са"а&а која родитеи имају о индивидуаним ра"војним карактеристикама сво(

детета

Савремен и свестран родите треа да "на да (ре/ке у васпита&у детета као и

(ре/ке у &е(овој комуникацији са дететм, по(отово у дана/&е време, мо(у да уду

;атани у односу на усмерава&е де$је( ра"воја. о( то(а треа и мора да има отворену

комуникацију са својим дететом, треа да се ра"вија у"ајамно повере&е и по/това&е, аи

са и"весним по"нава&ем на$ина &и-ово( е;икасно( пости"а&а. о( све(а то(а, принцип

науности је тесно пове"ан и у кореацији с= принципом свесности, савесности,

доседности и од(оворности.

П!инци* *а!'ици*ациј# и !#*!ци'а је један од најва!нији- принципа у

реаи"ацији комуникације у породици, а по(отово у односу родитеа према детету. Lаиме,

он подра"умева двосмерност у комуникацији и активну уо(у детета у &ој. вај принцип

"а-тева од родитеа доро( су/аоца који :е стано ити у досу-у са де$јим реакцијама.

Принцип реципроцитета се "аснива на повратној ин;ормацији , ;идеку, као основно

средство "а пра:е&е васпитни- е;еката на дете. >ете у ((/д!а)ј,, породици третира се као

сујекат који има право да доноси одуке и да даје своје ми/е&е. <о од родитеа "а-тева

уме/ност и по"нава&е карактеристика детета. Родите мора да води ра$уна о интересудетета када се оно уку$ује у доне/е&е одука, аи да то уде у оним породи$ним

оквирима у којима та одука мо!е користити. Принципи комуникације који су

7 Савићвић, ). 1988:69-96

28



императивни у спровоEе&у наредно( принципа омо(у:авају да (а на"овемо принципом

циркуарности.

П!инци* ин'#!акциј# се темеи на интеракцији као процесу у којем јединка

партиципира, ме&а окоину и сее. Lаиме, породи$на динамика је ра"војни процес у комесе поред детета ме&а и оо(а:ује родите.

П!инци* инди)идуали/ациј# поа"и од третмана детета као посене индивидуе са

својим инте(ритетом и потреама. Lаиме, овај принцип, који се и" ојективн- ра"о(а не

мо!е у цеини остварити у институционано ор(ани"ованом васпитно'ора"овном

систему, у породици је једна од карактеристика који породи$ну "аједницу $ини посеном у

по(еду васпитно( утицаја на дете. вај принцип се спроводи у породици у скаду с

карактеристикама породи$но( !ивота и динамике и у скаду са специ;и$ном структуром

породице. Ра"и$ит у"раст деце у породици, &и-ов маи рој у пореEе&у са

ор(ани"ованим васпитно'ора"овним системом, специ;и$ни односи и ра"и$ити аспекти

комуникације у породици, "атим цеокупна емотивно оојена кима у &ој ' омо(у:авају

индивидуеан приступ у васпитава&у детета. Сама $и&еница да се дете раEа у породици,

еспомо:но и "ависно од одраси-, упу:ује на потреу "а индивидуани третман. >ете све

стадијуме сво( ра"воја проводи у породици, у свом окру!е&у !иве&а, (де неминовно

доа"и до и"ра!аја у"ајамно приа(оEава&е у односу родите'дете. Седе:и ра"о( "о(

$е(а се овај принцип спроводи у породици је спонтаност у контактима и"меEу родитеа и

деце, која прои"иа"и и" свакодневице &и-ово( "аједни$ко( !ивота. ндивидуаи"ација се

неминовно спроводи и у скаду са де$јим !ивотним потреама Dиоо/ким, социјаним,

ко(нитивно'интеектуаним, емоционаним и с.B које, посено на по$етку дететово(

!ивота, "а-тевају индивидуаан третман. При том је ва!на $и&еница да је породица

институција $ија је специ;и$на карактеристика да ое"еди &и-ову укупну реаи"ацију

"адовое&а ти- потреа. Lаиме, родите -рани, пресва$и дете, пома!е му да с-вати и

при-вати окоину, пома!е му да се осамостаи и си$но, при $ему му омо(у:ава да упо"на

свет око сее, да и"(ради одреEен однос према &ему. У све то се уку$ује индивидуаан

приступ који, у "ависности од ни"а ;актора, трасирају ра"војни пут де$је индивидуе.

П!инци* д#.к!а'и1н"'и прои"а"и и" тума$е&а основе прет-одни- принципа.

Lаиме, демократи$ност исти$е по/това&е де$је и$ности као индивидуе са свим својим

29



специ;и$ностима, потреама и "а-тевима. Родитеи који ора:ају па!&у на овај принцип

по/тују де$је ми/е&е, аи код деце ра"вијају, исто тако, и осе:ај по/това&а према

родитеу. >емократи$ност подра"умева у"ајамност и реципроцитет у породи$ним

односима, који код детета ра"вијају осе:ај достојанства и компетентности у односу на сее

и окоину, као неке од најва!нији- осоина у ра"воју социјаи"ације.

Подједнако ва!ан принцип у васпитном родитеском односу према деци је и

*!инци* !и&иналн"'и и и"'ини'"'и. вај принцип прои"иа"и и" де$је интен"ивне

уопитноси у пред/коском периоду која иницира е"рој пита&а упу:ени-

родитеима. ри(инаност претпостава омо(у:ава&е реаности у пре"ентова&у

ојективне стварности пред дететом. Lаиме, родитеи не смеју детету да дају а!ну

представу о свету који (а окру!ује. ни треа да деују у седе:им правцимаA

• да од(оварају на де$ја пита&а реано и истинитоC

• да не спре$авају ве: да подсти$у самостане де$је успе/не поку/ајеC

• да не /тите дете од евентуани- неуспе-аC

• да не представају детету а!не успе-е и идеану сику о свету.

П!инци* *")#4#н"'и односи се на тотано ;и"и$ко, ментано и емоционано

ан(а!ова&е родитеа "а време "аједни$ко( дру!е&а са својим дететом. а време које

родите проводи са својим дететом он мора да је 5*!и"у'анk и у току са &е(овим

потреама и активностима, да и мо(ао а(овремено да одреа(ује од(оварају:им

васпитним поступком укоико је то потрено. <о му ое"еEује ;идек о де$јим

пости(нутим ре"утатима, као и са"на&е о де$јем односу према активностима, о де$јим

диемама, мо(у:ностима и с. Сто(а принцип посве:ености у односу родите'дете

доприноси искости и кваитет комуникације са дететом, с једне стране, и усмерава

ор(ани"ова&е дае( педа(о/ко( утицаја, с дру(е стране.)

*%% Педагошка едукаци"а као средство ко"и< се до'ази до разво"а

педагошке ку'туре родите:а

8 <==>:??@@@.>ABCDED.FG?HCG=CICJ20=AKG=EIL?MCG=CICJ20=AKG=J20>FLMNL>

J20<OPCMLQCNLRA.><>

30



?;икасније спровоEе&е наведени- принципа не мо!е се о$екивати е" педа(о/ке

едукације и педа(о/ке кутуре родитеа ради по/това&а детета у породици и ради

циркуарне интерактивне комуникације у &ој. Lека истра!ива&а ука"ују на то да је

педа(о/ка едукација ве:и и "на$ајнији ;актор утицаја на васпитни сти родитеа од

про;есионане едукације. о( то(а, непоитна је $и&еница да мади $овек треа да

доије специ;и$ну припрему пре ступа&а у рак и пре ;ормира&а породице. Сматра се да

и а(овремена и про(рамски оријентисана интервенција на том поу мо(а утицати на

ик, карактер и ставове уду:е( родитеа.

У интересу правино( педа(о/ко( односа према деци, педа(о/ку едукацију не

треа с-ватити само као стица&е "на&а и" оасти васпита&а и ра"воја детета. но /то је

и те како ва!но "а ра"вој правино( родитества свакако је и педа(о/ка кутура родитеа

као се(мента /ире педа(о/ке едукације. Oа/ "о( то(а припреме "а рак и породицу треа

да по$ну јо/ у раној мадости, путем од(оварају:и- на$ина и садр!аја, кро" које :е мади

уди усвојити и принципе -умани"ације сво( васпитно( стиа у односу према деци у

породици.

ато је веома "на$ајно увоEе&е неки- специ;и$ни- предмета у васпитно'ора"овне

панове и про(раме васпитно'ора"овни- институција јо/ на ни!им степенима

ора"ова&а. сто тако, посено је "на$ајно уводити децу у ве/тине демократско( и

-умано( комуницира&а, као и (радити код &и- самопо/това&е и по"итивну сику о

сопственој и$ности јо/ на &и-овом пред/коском у"расту. С= о"иром на уо(у

родитества на ра"вој детета, посено су "на$ајне педа(о/ка едукација и педа(о/ка

кутура родитеа, као јединствени рани процес усваја&а "на&а, вредности и ставова у

/ирем педа(о/ком смису, помо:у који-, поред "на&а, треа стицати и основне навике

пона/а&а.

00 М21ОДОЛО5КИ ПРИС13П ПРО4Л2М3 ИС1Р6И78

31



/% Пред<ет истраживања

Предмет којим се ово истра!ива&е ави јесте по"нава&е педа(о/ки- основа

васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици од стране родитеа који представају један

од у"орака истра!ива&а.

% Проб'е< истраживања

Проем који се постава у истра!ива&у јесте индети;икација по"нава&а

педа(о/ки- основа васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици од стране родитеа тј.

испитаника.

B% =и: истраживања

3и истра!ива&а је индети;икација степена упо"натости са педа(о/ким основамаваспита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици.

*% 9адаци у истраживању

адаци које је потрено ре/ити у истра!ива&у и преко који- :емо до:и до

ре"утата су седе:иA

1. спитати ставове и ми/е&а родитеа о по"нава&у педа(о/ки- основа

васпита&а и ора"ова&а

2. спитати ставове и ми/е&а родитеа о &и-овој педа(о/кој кутури%. спитати ставове васпита$а о томе коико су родитеи упо"нати са

педа(о/ким основама васпита&а и ора"ова&а

D% Hипотезе

Lа основу циа истра!ива&а, де;ини/е се седе:а оп/та -ипоте"аA

Предпостава се да постоји одреEени степен по"нава&а педа(о/ки- основа

васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици.

Lа основу "адатака истра!ива&а, поставају се седе:е посене -ипоте"еA

1. Родитеи су са(асни да по"нају педа(о/ке основе васпита&а и ора"ова&а2. Родитеи сматрају да поседују "на&е о педа(о/кој кутури

%. 9аспита$и исти$у да родитеи нису довоно упо"нати са педа(о/ким

основама васпита&а и ора"ова&а "а !ивот у породици.

32



+% 3зорак

У"орак у истра!ива&у је $инио двадесет родитеа $ија деца иду у пред/коску

установу ,,П$еица==у Сремској Митровици, који су имаи од 25'40 (одина. Поред

родитеа, у"орак $ине и васпита$и који раде у поменутој пред/коској установи. У

истра!ива&у је у$ествовао пет васпита$а, сви са радним искуством ве:им од 5 (одина.

стра!ива&е је раEено на територији оп/тине Сремска Митровица, у" помо: анкетно(

иста и интервјуа у којем су у$ествоваи васпита$и.

C% Методе# теGнике и инстру<енти

У истра!ива&у је кори/:ена дескриптивна метода, те-ника којом се истра!ива&е

вр/и је анкетира&е и интервјуиса&е а инструменти су интервју и анкетни ист.

E% Интерпретаци"а и ана'иза резу'тата истраживања

6- Да ли /на'# 3'а "у *#да&3к# "н)# )а"*и'а%а и $!а/)а%а=

33



д(овори испитаника ; l

>а 100 100 l

Lе ' 'l

УУПL 100 100l

7!афи1ки *!ика/ $!-6-

П/и'и)ни д&)!и

Lе(ативни од(овори

Сви родите:и ко"и су испитивани су истак'и да зна"у шта су педагошке основе васпитања и

образовања% Дак'е сто одсто испитаника "е заокружи'о одговор под аI да%

8- Да ли *!и.#%уј#'# *#да&3к# "н)# )а"*и'а%а и $!а/)а%а у ")јј *!дици=


>а 70 70 l

Lе %0 %0 l

УУПL 100 100l

7!афи1ки *!ика/ $!-8-

34




Н#&а'и)ни д&)!и

Пре<а подаци<а ко"и су приказани у табе'и бро" # <оже<о уо;ити да C. J

испитаника при<ењу"е педагошке основе васпитања и образовања у сво"о" породици#

док оста'иG B. испитаника т"% B. J не при<ењу"е исту%

9- Да ли "'# *#да&3ки кул'у!ан !ди'#+=


>а )0 )0 l

Lе 20 20 l

УУПL 100 100l

#ра;и$ки прика" р.%.



Пре<а подаци<а ко"и су приказани у табе'и бр% B%# уо;ава<о да оса<десет посто родите:а

с<атра"у да су педагошки ку'турни родите:и# док преоста'иG двадесет одсто не с<атра себе

педагошки ку'турни< родите:е<%

:- Да ли "'# ак'и)ни у1#"ник у длука.а кј# "# 'и1у )а3# *!диц# и ;и)'а у и"'ј=


>а +5 +5l

Lе 5 5l

УУПL 100 100l

35



#ра;и$ки прика" р.4.



Из гра$и;ког приказа бр% *% уо;ава<о да деведесет и пет одсто испитаника активно

у;еству"у у од'ука<а ко"е се ти;у н"иGове породице а да ;ак пет одсто испитаника не

у;еству"е у исти<%

5. Да ли "'# икада у"а)!3а)али ")ј# *#да&3к /на%#<


>а 100 100 l

Lе ' 'l

УУПL 100 100l

#ра;и$ки прика" р.5.


36




Сви родите:и ко"и су у;ествова'и у анкети су усавршава'и сво"е знање%

=- На кји на1ин "'# у"а)!3а)али ")ј# *#да&3к /на%#<

NBKитају:и ра"не

стру$не сајтове

+0l

OB По-аEају:и курсеве 5l

9B ро" сте$ено

/коова&е

5l

#ра;и$ки прика" р.*.

д(овори под NB

д(овори под O

д(овори под 9B

Родите:и уг'авно< ;ита"у разне стру;не са"тове како би усаврши'и сво"е педагошко знањедок "е са<о пет одсто родите:а заврши'о неки курс и исто то'ико и<а потребно знање за

живот у породици сте;ено кроз шко'овање%

Интерв"у

37



нтервју је раEен само са васпита$има јер је то најр!и на$ин прикупа&а

ин;ормација који пре све(а васпита$има најви/е од(овара. Пита&а су унапред

осми/е&а и васпита$има је дата потпуна соода (овора.

1. >а и су родитеи, у дана/&е време, довоно педа(о/ки ора"овани "а !ивот у

породициm о( $е(а тако миситеm

2. >а и се родитеи труде да се педа(о/ки ора"ују у смису усавр/ава&а сее

као родитеа, партнера и (енерано као $ана који !иви у оквиру породицеm

%. >а и ва/а установа пру!а неке оике усавр/ава&а ии упо"нава&а са

педа(о/ким основама васпита&а и ора"ова&а које пома!у да се с-вати и наEе уо(а у!ивоту у оквиру породицеm

Сви васпита$и су у интервјуу у$ествоваи "асено. ако су посено од(овараи

на пита&а, &и-ови од(овори су ии скоро иденти$ни.

000 9К@3K( Р9М1Р8

38



>аке, сви родитеи који су у$ествоваи у анкети су истаки да "нају /та су

педа(о/ке основе васпита&а и ора"ова&а од који- ве:ина Dодносно 70lB и приме&ује то

"на&е у својој породици. )0l родитеа сматра да доро по"наје педа(о/ку кутуру родитеа а $ак 5 l родитеа не у$ествује у одукама које се ти$у &и-ове породице и

уо(е коју они имају у &ој. Сви испитаници су усавр/аваи своје педа(о/ко "на&е и то

најви/е кро" $ита&е ра"ни- стру$ни- сајтова који се мо(у на:и на интернету.

9аспита$и су истаки да сматрају да у дана/&е време, родитеи нису довоно

педа(о/ки ора"овани "а !ивот у породици јер немају ии довоно вое ии довоно

времена. Мно(и од &и- не сматрају да се "а то треа оу$авати ии у$ити не/то о истом.

Сматрају то као норману ствар, која просто јесте таква каква јесте и да се она не (ради ве:

просто постоји. Lеки родитеи се труде са се педа(о/ки ора"ују и да упо"нају основе

васпита&а и ора"ова&а не само деце не(о и &и- сами-, даке родитеа. >ру(и, пак, нису

отворени "а сарад&у и дае оу$ава&е сее као јединке која је $ан породице.

Пред/коска установа ,,П$еица== има одреEене радионице које су посве:ене родитеима

аи у свр-у усавр/ава&а родитества а не персоне која има и дру(е уо(е у својој

породици.

0L ЛИ12Р13Р

39



• #ранди:,Р. D200*BA Прио"и породи$ној педа(о(ији, Lови Сад.

• Мии:, N. D1+))BA РаEа&е модерне породице, ио, Oео(рад.

• Сави:еви:, >. D1+**BA ра"ова&е "а !ивот у породици, авод "а и"дава&е

уMеника Социјаисти$ке Репуике Срије, Oео(рад.

• Стојакови:,М. , Стојакови:, М. D2005BA Kовек и дру/тво, 9ра&е.

>ру(и и"вориA

• Скрипта "ирка текстова "а поа(а&е предмета ' Саветодавни рад са

родитеима

• [VVnAooppp.n@h_qTq.Rcor_cV_s_l20V@^cVTsQoU_cV_s_l20V@^cVl20nRQU]Qn

l20[at_UQu_][email protected][n датум приступа сајтуA 1). 0). 2015

L ПРИЛО9И

Nнкетни ист "а родитее

40



1. Да ли /на'# 3'а "у *#да&3к# "н)# )а"*и'а%а и $!а/)а%а=

аB да

B не

8- Да ли *!и.#%уј#'# *#да&3к# "н)# )а"*и'а%а и $!а/)а%а у ")јј *!дици=

аB да

B не

%. Да ли "'# *#да&3ки кул'у!ан !ди'#+=

аB да

B не

4. Да ли "'# ак'и)ни у1#"ник у длука.а кј# "# 'и1у )а3# *!диц# и ;и)'а у и"'ј=

аB да

B не

5. Да ли "'# икада у"а)!3а)али ")ј# *#да&3к /на%#<

аB да

B не

*. На кји на1ин "'# у"а)!3а)али ")ј# *#да&3к /на%#<

аB Kитају:и ра"не стру$не сајтове

B По-аEају:и курсеве

вB ро" сте$ено /коова&е

Documents

Jelena Nikic