JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA zemun/13-Urbanizam-Javna rasprava.pdf · JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA 303 O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobrojnim

JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA

303 OÎ U OÎ gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobrojnim urbanisti~kim problemima ZemunaPO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI VELEGRAD(Br. 66/ 30. novembar 2002.)

308 Javna rasprava izazvala veliko interesovanje gra|anaop{tine ZemunPROBLEMI DNEVNI, VIZIJE ZA DECENIJE

(Br. 72/ 8. mart 2003.

311 Rasprava o regulacionom planu izme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve"DIVLJI" NESPORNI, STAROSEDEOCI U NEMILOSTI(Br. 76/ 7. jun 2003.)

314 Burna tro~asovna rasprava o re{enjimaRegulacionom plana Starog jezgra ZemunaIZ BEOGRADA BOLJE NISMO MOGLI NI DA OÊKUJEMO(Br. 80/ 4. oktobar 2003)

318 Regionalni prostorni plan Beograda od 1. decembra na javnom uviduZEMUN - GRAD SA PET OP[TINA (Br. 88/ 29. novembar 2003)

321 Uo~i usvajanja Regulacionog plana Starog jezgra ZemunaD@ABA STE PISALI! (Br. 89/ 6. decembar 2003.)

301

URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA

302

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

Na prvoj javnoj tribini posve}enoj urbanisti~kom planuza staro gradsko jezgro odrànoj u tesnim prostorijamaKluba mati~ne kulture Zemuna okupio se veliki brojgra|ana

"Hronika" broj 66/ 30. novembar 2002.

OÎ U OÎ gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobro-jnim urbanisti~kim problemima Zemuna

PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATIVELEGRAD

Zemunci ho}e da znaju ne samo {ta urbanisti planiraju, ve}èle i da uti~u na budu}i razvoj svoga grada sa namerom dao~uvaju njegovo nasle|e, ali i da pobolj{aju kvalitet ìvota uvekovnoj varo{i na Dunavu. Zato je sa tribine posve}eneurbanoj obnovi Starog jezgra Zemuna, 19. novembra u Klubumati~ne kulture, potekla gra|anska inicijativa Skup{tinigrada Beograda i gradskom Urbanisti~kom zavodu da seZemuncima omogu}i javni uvid u Nacrte regulacionog planaStarog jezgra Zemuna u zemunskoj op{tini. Ovaj zahtevpodrào je Jovica An|elkovi} potpredsednik Izvr{nog odboraSO Zemun, uz obe}anje da }e i op{tina ista}i primedbe bitneza ba{tinu i za savremeni ìvot Zemuna.

Ljubazno{}u arh. Milice Grozdani}, rukovodioca izraderegulacionog plana, Aleksandre Dabiì} stru~nog saradnikaZavoda za za{titu spomenika kulture Beograda i in`. ZoranaZotovi}a direktora Sektora za saobra}aj u Urbanisti~komzavodu Beograda, mnogobrojni Zemunci u~esnici Tribine,saznali su ciljeve unapre|enja vrednosti gradskog centragrada na Dunavu. Re~eno je da je pitanje dana kad }e svi zain-teresovani mo}i da se upoznaju na mapama regulacionogplana sa predlozima o budu}oj nameni svake zna~ajnegra|evine, ali i o mogu}nostima modernog razvoja u svakojulici najstarijeg dela Zemuna. Znatièlju gra|ana koja seticala svakodnevice planeri nisu mogli u potpunosti daispune, pogotovo da odgovore na mnogobrojna pitanja o sao-bra}aju. Sugerisano je da se o~i u o~i sa gra|anima uskorona|u predstavnici gradskih slu`bi, koji bi mogli daZemuncima odgovore za{to se komunalni i saobra}ajni prob-lemi u najstarijoj urbanoj sredini tako sporo re{avaju ili seguraju na marginu velegradskog ìvota.

Staro jezgro Zemuna u novom regulacionom planu prvi putje, prema re~ima arh Grozdani} tretirano kao jedinstvena celi-na koja oboga}uje i u direktnoj je vezi sa starim Beogradom.

303


Zato su ekipe stru~njaka Urbanisti~kog zavoda i Zavoda zaza{titu spomenika kulture timski radile na o~uvanju istorij-skih, arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti, uz po{tovanjeprostorno vremenskog kontinuiteta. Posebna pa`nja pos-ve}ena je valorizaciji i obnovi ne samo pojedina~nih objekatave} i ambijentalnih celina kao {to su kej i park i mreà karak-teristi~nih trgova u samom centru.

Po oceni Aleksandre Dabiì}, koja je radila valorizacionukartu, veoma je va`no da se u metodu urbane obnove po|e odìgosanja onoga {to je ruinirano i devastirano u proteklomperiodu urbanisti~kog i arhitektonskog haosa. Posebnupa`nju pri obnovi zahtevaju ]ukovac, Gardo{, donje jezgrosa vi{e trgova, park, kej, a naknadno }e se svakako obraditi izemunsko groblje sa Hari{ovom kapelom, kao spomenikomkulture. Mnogi pojedina~ni objekti imaju spomeni~ku vred-nost, arhitektonsku i ambijentalnu, o ~emu }e budu}i gra-ditelji morati posebno da vode brigu i ne}e smeti, kako jere~eno, da se oglu{e o posebne mere za{tite propisane zasvaki gra|evinski postupak - od adaptacije do rekonstrukcije,nadzi|ivanja ili dogradnje. Prema njenim re~ima Omladinski,Masarikov, Trg pobede kao i Trg Branka Radi~evi}a i Senjskitrg treba prostorno afirmisati. Milenijumskoj kuli na Gardo{utreba ponuditi bogatstvo sadràja, posle odgovaraju}e obnovei za{tite. Istovremeno, naglasila je Aleksandra Dabiì} do{lo jevreme da se vrednuju i objekti savremene arhitekture kakvaje zgrada O[ “Lazar Savati}” i zgrada „Pinki“ sa trgom ispred,u zemunskom parku, a da se za{tite varo{ke ku}e ambijen-talne vrednosti s kraja 19. veka.

Prostor „Hronike“ je nedovoljan da se zabeleì sve {to sugosti Tribine saop{tili zainteresovanim gra|anima, kao {to nemogu da se plasiraju ni sva pitanja i odgovori izre~eni u vi{eod dva i po sata rasprave.

Prema re~ima in`. Zorana Zotovi}a u Urbanisti~kom planuBeograda, koji }e se brzo obelodaniti, kad je re~ o saobra}aju,nema revolucionarnih ideja. Povezivanje Zemuna u gradskisistem preko uli~ne mreè ostvaruje se pravcem koji je ranijezacrtan. To je pravac biv{eg Bulevara Lenjina, danas MihailaPupina, od Merkatora, od Tvorni~ke ulice preko Obu}e„Beograd“, Vrtlarskom ulicom, Ugrinova~kom ulicom nanovosadski put. Ta planska re{enja nisu dovedena do kraja.Ideje iz Generalnog plana ako ih ne razradimo mogu ostati

304


samo idejna re{enja, naglasio je Zotovi}, posve}uju}i zatimobja{njenja saobra}ajnim re{enjima.

- Predloìli smo na obodu centra dve velike garaè - na ugluIvi}eve ulice, gde je danas poslovni prostor „[ipada“ i u Ulici\ure \akovi}a, gde je sada{nji parking. Osim toga, postojiizvestan broj manjih podzemnih garaà u okviru javnih pros-tora i povr{ina po{tuju}i ograni~enja i potrebe regulisanjasaobra}aja, rekao je in`. Zotovi} i potvrdio da jo{ nisu utvr-|ena re{enja za dugoro~ni {inski sistem saobra}aja. êka se istudija o saobra}aju u glavnom gradu koju radi francuskafirma „Sistra“ i o~ekuje se da }e njeni rezultati biti poznati dokraja rasprave o Generalnom planu Beograda. Ina~e, kako jeZotovi} naglasio vi{e od dvesta stru~njaka radilo je na ovomprojektu a od toga samo je tridesetak specijalista za saobra}ajkoji su traìli najracionalnija re{enja u datim uslovima. Pooceni Zotovi}a bitno je da planovi idu u susret ìvotu. Ali i uskladu sa tim urbanisti~kim stavom zasad nema odgovora dali }e se i kada graditi jo{ jedan most koji bi spajao Zemun saBeogradom {to je ìvot odavno potvrdio kao nasu{nu potrebune samo stanovnika Zemuna.

LJILJANA ZORKI}

KAPU NAM KROJE U BEOGRADU

Lepo je po{tovati istoriju, radujemo se boljoj budu}nosti, alièlimo da popravimo i vi{e uti~emo na sada{njost. Taj zahtevZemunaca Goran Jankovi}, u~esnik tribine, formulisao je potre-bom da zemunska op{tina dobije ovla{}enja da za{titi interesesvojih bira~a, jer „kapu nam kroje u Beogradu“ ne mare}i mnogoza stvarno stanje stvari u Zemunu. Kako normalno ìveti u gradu~ije prednosti polako nestaju pred nemarom i ove{talombirokratijom.- Na Keju nema toaleta, Kula propada, nemamo kuda da odvede-mo stranca da se civilizacijski ose}a u na{em gradu, a autobuskeokretnice pored Dunava - gde treba da bude pe{a~ka zona -fenomen je koji je te{ko objasniti bilo kom gra|aninu Evrope,naglasio je Jankovi}, {to bi se moglo nazvati zajedni~kimimeniteljem rasprave na tribini u kojoj je u~estvalo desetak odnajmanje {ezdesetak gra|ana koji su se strpljivo tiskali u nedo-voljno velikim prostorijama Kluba mati~ne kulture.

305


Gordana Vuji~i} iz Sin|eli}eve ukazala je planerima da se njenaulica na zaprepa{}enje sugra|ana uveliko razorava i gradi mimosvega {to su urbanisti planirali, a u Zavodu za za{titu spomenikakulture proglasili „nedirnutim nasle|em“. Dobila je odgovor da jeto u nadle`nosti republi~ke gra|evinske inspekcije i da }e onaintervenisati nadaju se svi dok ne bude kasno.Petar Alivojvodi} zabrinut je {to u Gospodskoj ne moè da se nor-malno ìvi zbog neodgovaraju}eg saobra}ajnog reìma, aAleksandar Popovi} je ukazao da izduvni gasovi u centruZemuna postaju nemilosrdni trova~i, {to ne bi smelo planere daostavi ravnodu{nim prema eko za{titi Starog jezgra. Du{an

Babovi} je hteo da zna {ta }e biti sa njegovom ku}om u Ivi}evoj 3a, dok je Gordana Bogdanovi} iz Gospodske istakla da se ne smegraditi na zemlji{nim parcelama bez saglasnosti pravih vlasnika.Ljiljana Maletin iz To{inog bunara 8 èlela je da zna kakva jebudu}nost ove ulice, da li je pod za{titom dràve...Na primedbe gra|ana koje upute povodom regulacionog planaplaneri }e biti du`ni pismeno da odgovore, re~eno je uzohrabrivranje Zemunaca da budu uporni i da kada za to do|evreme istaknu svoje zahteve. Dodu{e, u Urbanisti~ki zavod je,prema re~ima arh Milice Grozdani} ve} stiglo oko dvesta inicijati-va za detaljnu regulaciju, a me|u njima su i inicijative SO Zemun. Komisija za urbanizam SO Zemun, prema re~ima AleksandreDabiì}, tako|e je traìla da se izmeste autobuske stanice sa Keja,iz Maùrani}eve ulice, a park uredi prema prvobitnoj nameni.Prema njenim saznanjima ove primedbe na Generalni urban-isti~ki plan su prihva}ene i ostaje da se ~eka pogodan trenutak zarealizaciju...

306


307

BEZ METROA ZEMUN JE PALANKAPrvi u~esnik u raspravi bio je arh Branislav Jovin, urbanisti~kiveteran, jedan od prvonagra|enih na konkursu o ure|enju Starogjezgra Zemuna. On je provokativno komentarisao predloge plane-ra i okarakterisao ih tako da Zemun ne vode u budu}nost, kaouostalom ni Beograd, jer bez metroa nema modernog velegrada.U Zemunu ne}e biti pe{a~kog carstva, {to grad na Dunavusvakako zasluùje, kao mnoge sli~ne varo{i u Evropi. Po njegov-om mi{ljenju Zemun marginalizuju beogradski urbanisti i zaus-tavljaju ga na njegovom putu ka Evropi, zapo~etom jo{ pre dvaveka.- Zemun je u dalekoj pro{losti imao tramvaj, a urbanisti~kiplaneri mu sada opet obe}avaju - tramvaj kao saobra}ajno sredst-vo. To zna~i da se Zemun pribliàva palanki, a to njegovi gra|anine bi smeli dozvoliti. Lokalnoj upravi se mora vratiti nadle`nostplaniranja, smatra Jovin, po ~ijoj oceni u prioritete svakako trebaubrojati izgradnju novog mosta izme|u Zemuna i Beograda za{tapostoji „milion“ argumenata.


308


"Hronika" broj 72/ 8. mart 2003.

Javna rasprava izazvala veliko interesovanjegra|ana op{tine ZemunPROBLEMI DNEVNI, VIZIJE ZA DECENIJE

Niti je sala dru{tveno-politi~kih organizacija u Kosovskoj 9 biladovoljno velika da primi 27. februara, sve zaniteresovane gra|aneZemuna da prisustvuju prezentaciji Generalnog urbanisti~kog planaBeograda (koji }e biti na snazi do 2021. godine), niti su stru~njaciUrbanisti~kog zavoda i Gradskog sekretarijata za urbanizam pred-vo|eni Miodragom Feren~akom, Du{anom Milanovi}em i GoranomObradovi}em, i pored najbolje volje i strpljenja mogli da zadovoljeznatièlju Zemunaca, ìtelja Batajnice, Sur~ina, Ugrinovaca i drugihnaselja razu|ene zemunske op{tine. Oni su u ~etvorosatnom susretusa urbanistima i gradskim vlastima izneli sijaset zahteva koji ìvotzna~e.

Predsednik i potpredsednik Izvr{nog odbora SO Zemun, VeroljubJovan~evi} i Jovica An|elkovi} prikupili su hrpu pitanja i zahtevakoje su gra|ani u pisanoj formi uputili komisiji, o~ekuju}i odgovorposle sumiranja tzv. javnog uvida. To istovremeno zna~i da svi kojièle da se obaveste {ta }e se, kad i kako graditi u zemunskoj op{tini,koje }e se saobra}ajnice pro{irivati, gde automobili parkirati i garaèpodizati, kakva je sudbina pojedina~nih parcela i uslova zastanogradnju i dalje (do 27. marta) mogu traìti informacije u zgra-di Skup{tine grada na Trgu Nikole Pa{i}a, gde svakoga dana urban-isti daju dragocena obave{tenja i primaju primedbe i predloge zain-teresovnih gra|ana.

O karakteristikama Generalnog urbanisti~kog plana Beogradapredstavnici Urbanisti~og zavoda govorili su i na~elno i detaljno, saposebnim naglaskom kakav }e urbanisti~ki reìm vaìti do 2021. uStarom jezgru Zemuna, u Sur~inu i Batajnici, kuda }e prolaziti sao-bra}ajne zaobilaznice, gde }e biti privredne a gde poljoprivrednezone. Me|utim, nezadovoljstvo gra|ana izazvalo je ve} samo saz-nanje da ovim spasonosnim urbanisti~kim dokumentom nisu obuh-va}ena mnoga naselja, nastala u periodu urbanisti~kog haosa, jer senalaze u vangradskom podru~ju. Ba{ stanovnici tih naselja bez ulica,struje i vode, kao {to su "Busije", "Plavi horizonti" ili "Grmovac" uUgrinovcima o~ekuju da na zakonit na~in i do njih stigne civilizaci-ja.

Sli~no su reagovali i predstavnici Zemun Polja, koji su apelovalina urbaniste da ne budu blagonakloni prema nameri gradskih vlastida u njihovom ataru na parcelama Kamendina grade naselje kolek-tivnog stanovanja za zbrinjavanje stanovnika nehigijenskog naselja

sa starog aerodroma. Predstavnici Zemun Polja obrazloìli su svojestavove protiv gradske odluke potrebom da pobolj{aju sopstveneuslove stanovanja, ostvarenje davnih komunalnih planova, pobolj-{anje saobra}aja, snabdevanja, zdravstvene za{tite i {kolovanja dece~iji je broj odavno prerastao kapacitete Osnovne {kole "IlijaBir~anin." Iznad svega je nelogi~no i nehumano da se prvi stanovi naovoj lokaciji obe}avaju "doseljenicima", a da se zaobilazi potrebazbrinjavanja mnogobrojnih romskih porodica starosedelaca nehigi-jenskog naselja u susedstvu Zemun Polja. Ni{ta dobro stanovnicimaovog naselja ne}e doneti ni to {to se slabi pozicija Instituta za kuku-ruz, ugledne nau~ne institucije kojoj se oduzimaju ogledne parceleradi izgradnje tzv. higijenskog naselja kolektivnog stanovanja, upo-zoravaju predstavnici mesne zajednice Zemun Polje.

- Od 1971. ìvim u Zemun Polju i svedok sam svih la`nih obe}anjamnogih garnitura vlasti u zemunskoj op{tini. Ne moèmo se pomiri-ti, posle tri decenije i{~ekivanja da se u naselju izgradi sve {to jeplanirano, da na{ kraj ide na gore i umesto elitnog stambenog blokapostane prvo u Beogradu namenjeno sirotinji, kaè VojislavKopjerski, zahtevaju}i odgovornost urbanista da ispune ono {to jebilo zacrtano detaljnim urbanisti~kim planom.

Ni Du{an Milanovi}, rukovodilac saobra}ajnih sistema, niMiodrag Feren~ak direktor Sektora za generalno, prostorno i urba-nisti~ko planiranje Urbanisti~kog zavoda nisu umeli da odgovore napitanje gra|ana koliko }e se i koje ku}e ru{iti na levoj straniUgrinova~ke ulice zbog izgradnje magistralne saobra}ajnice i njenogpovezivanja sa novosadskim autoputem kroz takozvanu transverza-lu T 6. I izgradnja druge saobra}ajnice koja treba da rastereti uliceStarog jezgra Zemuna, kroz Prvomajsku ulicu ostavlja dosta pitanjabez odgovora najvi{e vlasnika poslovnih zgrada koje im istovremenosluè i za stanovanje, na parcelama gde su pre dve - tri decenijeporu{ene mnoge porodi~ne ku}e radi pro{irenja Prvomajske ulicezbog saobra}aja.

Izuzetnu pa`nju i zainteresovanih gra|ana i stru~njaka privukloje izlaganje Ljiljane \oki}, gra|evinskog inènjera za niskogradnju,koja je rekla da je izradila elaborat o rastere}enju saobra}aja krozcentar Zemuna izgradnjom tunela koji bi po{tedeli postoje}e ulice odru{enja i {to bi po njenoj tvrdnji bilo efikasnije i jevtinije re{enje odponu|enih u GUP. Ona je pozvana da ve} 3. marta obrazloì ovaj svojpredlog u Skup{tini grada pred stru~nim auditorijumom.

Gra|ani su se interesovali i {ta }e biti sa pijacom, da li su jojodbrojani dani, kada }e se urediti Zemunski kej kako dolikuje naj-starijem {etali{tu pored reke u Beogradu, da li su preduzete mereza{tite za Zemunski park i posebno za o~uvanje prirodnog blaga naRatnom ostrvu...

LJILJANA ZORKI}

309


PREDLOZI KOMISIJE ZA URBANIZAM SO ZEMUN"LIDO", "JELOVAC", AUTODROM…

Najkompetentnije predloge za uno{enje u novi Generalni planBeograda sabrala je Komisija za urbanizam pri Izvr{nom odboruSkup{tine op{tine Zemun. Ovaj dokument zvani~no je obrazloìlaarh. Gordana Kosti}, predsednik ove komisije, koja smatra da bi pred-laga~i GUP morali da se izjasne o svih 20 predloga, a svakakoo~ekuje da }e biti i ozvani~eni u kona~noj verziji GUP.Posebvnu pa`nju privuklo je nekoliko predloga:"LIDO": Voditi ra~una o urbanom identitetu Zemuna, uz obaveznuza{titu Velikog ratnog ostrva predlog je na~elnog karaktera Komisijeza urbanizam, ali tu je i dopuna da se kori{}enje zelenih povr{ina naovom jedinstvenom ostrvu stavi pod strogi reìm. Treba urediti "Lido"prvenstveno kao kupali{te uz prate}e sadràje i prevoz, tako|e je pre-poruka pomenute Komisije. [etali{te pored Dunava od hotela"Jugoslavija" do "[iroke staze" treba urediti po principu vodenogogledala i za{titi zelene povr{ine obale radi o~uvanja ìvotne sredine."EKO-EKO": Komisija za urbanizam zalaè se za primenu kriterijumaevropske ekolo{ke povelje "eko-eko", naro~ito u strukturi izgra|enogtkiva u industrijskoj i stambenoj zoni, a predvideti trajnu za{titu iunapre|enje postoje}eg {umskog pojasa i podizanje novih drvoreda uindustrijskim delovima Batajnice i Nove Galenike. Istovremenostru~ne slu`be op{tine zalaù se za obnavljanje parka "Jelovac" ipodizanje novog u Zemun Polju.

"FORMULA JEDAN": Najambiciozniji predlog koji SO Zemun èli daugradi u GUP je rezervisanje povr{ine za izgradnju autodroma za"formulu jedan", sa pate}im funkcijama. Istovremeno predlaè seizgradnja sportsko rekreativnih centara u Batajnici, Zemun Polju.STANOVANJE: U Pregrevici, Kalvariji i na Lesnom platou ispodNovogradske ulice treba odrediti primenu visokih standardastanovanja, a u Batajnici i Sur~inu planirati izgradnju pijace,obdani{ta i pove}anje kapaciteta groblja.ZONE: Planirati razvoj industrijske zone u koridoru novosadskogputa, tako|e je predlog op{tinske komisije, koja izme|u ostalog pred-laè i izgradnju trgova~kih centara u koridoru puta Beograd- Zagreb.

OPASAN "KOM[ILUK"Me|u mnogobrojnim predlozima gra|ana Urbanisti~kom zavoduBeograda isti~e se i sugestija dr Ljiljane Veselinov da se fabrikezaga|iva~i izmeste iz stambenih zona. Ona se pozvala na medicinskoistraìvanje koje ukazuje na u~estalost pojave karcinoma kod ènakoje stanuju u blizini "Jugohemije" u Ulici cara Du{ana, gde je uneposrednoj blizini i "Insa" i druge fabrike koje nepovoljno uti~u naìvotnu sredinu i zdravstveno stanje gra|ana.

310


311

"Hronika" broj 76/ 7. jun 2003.

Rasprava o regulacionom planu za deo Zemunaizme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske,Ugrinova~ke i Ivi}eve

"DIVLJI" NESPORNI, STAROSEDEOCI U NEMILOSTI

Prva i jedina javna stru~na rasprava o regulacionom planu izme|uulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve u Zemunuodràna je 30. aprila u Skup{tini grada, na Trgu Nikole Pa{i}a. To je i bilaprilika da se gra|ani iz ovih ulica susretnu o~i u o~i sa predstavnicimagradskih i republi~kih institucija koje kroje i sprovode urbanisti~keplanove Beograda, pa prema tome i Zemuna.

Zanimljivo je da su mesec i po ranije zakazanoj javnoj stru~nojrspravi prisustvovali - svi od Gradskog sekretarijata za urabnizam,Urbanisti~kog zavoda Beograda, Direkcije za gra|evinsko zemlji{te iizgradnju glavnog grada, Ministarstva gra|evine, osim predstavnikaSkup{tine op{tine Zemun, koji bi trebalo da zastupaju interese svojihbira~a. Prepu{teno je, dakle, stanovnicima pomenutih ulica da daleko odgrada u kome stanuju, i svoje op{tine, brane svoje interese.

Najzanimljivije novinaru "Hronike"- kojeg su na ovaj sastanak poz-vali zainteresovani gra|ani - bilo je saznanje da su sa stanovi{ta predla-ga~a regulacionog plana "divlji" graditelji (oni koji su u me|uvremenusazidali ku}e na ovom terenu bez dozvola i ikakve regulacije) bili nes-porni "jer nemaju primedbi na plan", a starosedeoci ~iji se placevi prekra-jaju i ru{e ku}e iz pro{lovekovnog nasle|a u nemilosti. Njima je zapra-vo i ovom prilikom veoma strogo predo~eno da "moraju doneti vlasni~kilist, kao i kopiju katastarske parcele - ne starije od {est meseci" da binadle`ni u propisanoj proceduri - razmatrali njihove primedbe, koje suina~e po zakonu - legitimne.

Predo~ena procedura, kako je nalgasila Ljiljana Dra{kovi} iz Grad-skog sekretarijata za urbanizam, podrazumeva da gra|ani koji imajuprimedbe sveù dokumentaciju predaju slu`bama u Ulici 27. marta, a neu odeljenju ovog Sekretarijata sme{tenom u zemunskoj op{tini jer se"ono bavi sprovo|enjem urbanisti~kih normi, a ne planiranjem".

Zemunci su ina~e ostali uskra}eni za odgovor na pitanje - za{to mapesa regulcionim planom koji zadire u uslove stanovanja i ìvota mnogihgra|ana nisu izloène u zemunskoj op{tini kako bi zainteresovani moglilak{e da vide {ta im se sprema i da u skladu sa zakonom iskoriste svojazagarantovana prava.

Najvi{e primedbi na ponu|eni regulacioni plan uputili su stanovniciNovogradske ulice me|u kojima su Bo{ko Markovi}, predstavniciporodica Gali}, Plazi}, Kr{ini}, Raj~evi}, Steva [egan, Janko Jurij, Milan


Mladenovi}, Mirolsav Ruì} i Nenad Jevremovi} kojem opstanak ku}ezavisi od sudbine Ugrinova~ke ulice u novom Generalnom urba-nisti~kom planu Beograda koji treba da se usvoji najesen.

Bo{ko Markovi} je u svoje i ime brata, kao i u ime svojih predaka alii potomaka uputio zamerke planerima {to nisu najpre pitali ìtelje ovogdela Zemuna kako pri izradi regulcionog plana pobolj{ati i njihoveuslove stanovanja i ìvota kad je ve} odlu~eno da se na ovoj lokaciji zida-ju luksuzne vile koje }e ina~e pove}ati broj stanovnika za oko 670 ìtel-ja. Logi~no bi bilo, naglasio je Markovi}, da se uvaì to {to su stanovniciNovogradske ulice - ~ekaju}i pet decenija regulacioni plan - sami ulagalisopstvena sredstva u gradsku infrastrukturu i da bi pobolj{ali uslovestanovanja o svom tro{ku uvodili vodovod i kanalizaciju do svojih ku}a.Ako je ve} to tako, onda bi urbanisti~ki planeri trbalo da nastoje dasa~uvaju tu urbanu nadogradnju a ne da je uni{tavaju ili da koriste}i idalje pogodnosti nacionalizovanog (otetog) zemlji{ta na privatnim parce-lama - kao da nikada ne}e biti donet zakon o denacionalizaciji oku}nicai vra}anja privatne svojine i dedovine - crtaju luksuzne vile namenjenezasad nepoznatim investitorima.

Milan Mladenovi} iz Novogradske 49 kojem bi u slu~aju da se neuvaè primedbe starosedelaca sru{ili dva objekta u dvori{tu - koje zastanovanje koristi njegova porodica - upozorio je op{tinske i gradskevlasti da ne ra~unaju na to da }e mirno gledati kako mu ru{e krov nadglavom.

Nijedan gra|anin nije prihvatio tuma~enje Ljiljane Dra{kovi} da jeregulacioni plan u saglasnosti sa vaè}im propisima, da su ìtelji Novo-gradske ulice gradili na sopstveni rizik i da se moraju suo~iti saposledicama urbanisti~kog planiranja. Niko u komisiji koja je organizo-vala stru~nu javnu raspravu nije bio upoznat sa zvani~nom primedbomSkup{tine op{tine Zemun na Nacrt GUP u ime nezadovoljnih gra|ana dase ne ru{i desna strana Ugrinova~ke ulice zbog njenog pretvaranja umagistralnu saobra}ajnicu mimo svih ranijih planova. Ukoliko se uvaèzahtevi Zemunaca izvesno je i da }e regulacioni plan dela Zemunaizme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}evemorati da pretrpi izmene, ba{ u skladu sa zahtevima gra|ana.

LJ. ZORKI}

"INTEGRISANA" ULICATakozvana "integrisana ulica" koja bi po projektantskom planu

arhitekata Ane Vuji} Kovenc i Miroslave Balundì} "pojela" ba{te iplaceve starosedelaca bila je, pored ostalog, naj~e{}i predmetsporenja sa gra|anima koji su u~estvovali u javnoj raspravi. U pisan-im primedbama Bo{ka Markovi}a navodi se da je ova "integrisanaulica" gde nije predvi|en u~estali saobra}aj nesvrsishodno {iroka 23metra koliko i Ulica Kneza Milo{a, jedna od glavnih beogradskihsaobra}ajnica, {to je svakako po oceni i laika - nelogi~no.

312


313

"STARO JEZGRO" I DALJE ÊKAOdgovaraju}i na pitanje "Hronike" arh Milica Grozdani},

rukovodilac izrade regulacionog plana "Starog jezgra Zemuna",izjavila je da su sve relevantne institucije - me|u kojima je najva`nijigradski Zavod za za{titu spomenika kulture - usaglasile stavove osadràju ovog regulacionog plana. Dokument je predat Gradskomsekretarijatu za urbanizam 12. maja. Me|utim, zbog primene novogZakona o gradnji i planiranju mora se sa~ekati propisivanje noveprocedure usvajanja regulacionih planova. Prema o~ekivanjima arhGrozdani}, nema razloga da uskoro regulacioni plan "Starog jezgraZemuna" ne bude dostupan svim zainteresovanim gra|anima, pogo-tovo {to je Skup{tina op{tine Zemun izrazila èlju da se pre usvajan-ja detalji prezentiraju na uvid gra|ana neposredno u prostorijamalokalne uprave u Zemunu.


Gra|ani su poku{ali da objasne urbanistima kakvaje situacija i njihove potrebe na terenu

314


"Hronika" broj 80/ 4. oktobar 2003.

Burna tro~asovna rasprava o re{enjimaRegulacionom plana Starog jezgra ZemunaIZ BEOGRADA BOLJE NISMO MOGLINI DA OÊKUJEMO

Samo podzemni {inski saobra}aj odnosno pravi metromoè stvoriti uslove da staro jezgro Zemuna postane pravape{a~ka zona, a grad koji je jo{ u 19. veku si{ao na Dunav,sada u sastavu Beograda, ponudi atraktivni turisti~ki programdostojan evropske konkurencije.

To je, ukratko, imenitelj tribine o Regulacionom planustarog jezgra Zemuna u prepunoj velikoj sali SO Zemun, kojusu organizovali Urbanisti~ki zavod Beograda i op{tinskiIzvr{ni odbor. Gra|ani su puna tri sata postavljali pitanja arh.Milici Grozdani}, rukovodiocu izrade ovog urbanisti~kogdokumenta, iskazuju}i istovremeno nezadovoljstvo {to seZemun i dalje marginalizuje u gradskoj politici razvoja.

Predsednik IO SO Zemun Veroljub Jovan~eve} je na izri~itzahtev u~esnika tribine obe}ao da }e op{tinska Komisija zaurbanizam objediniti primedbe i predloge u zahtev da sedovr{e urbanisti~ki projekti, pre svega oni koji se ti~u sao-bra}ajnica. GUP Beograda 2021. za Zemunce je ostao fali~an,jer nije utvrdio saobra}ajne pravce ostavljaju}i neprihvatljivumogu}nost, kako je ocenjeno, da Zemun postane - automobil-ski grad.

Ne moè se "glancati" regulacioni plan starog jezgraZemuna, a da se ne zna - kako je to slikovito rekao arh. MilanKorica - "da li }e kroz Zemun, do Muhara i}i autoput, koji }ese, zatim, u starom jezgru mo`da zavr{iti slepom ulicom?!"

Aplauz je bio odobravanje tvrdnji urbanisti~kog veteranaarh. Branislava Jovina da se Zemun pretvara u palanku bezmetroa. GUP je, po njegovom mi{ljenju, retrogradan plan kojise zasniva na automobilskom saobra}aju, a osnovni nosilacgradskog prevoza je tramvaj {to je bila saobra}ajna vezaizme|u Beograda i Zemuna do 1941.

Arh. Jovin je za smelije urbanisti~ke zahvate tzv. remoder-nizaciju Zemuna kako bi ovaj grad na Dunavu i danas bio uravni evropskih gradova gde mu je bilo mesto u 19 veku.

- Gromoglasno je promovisan izlazak Beograda na Dunav -pa to je Zemun odvajkada - stari evropski centar na reci.Zemun ima sve uslove da se ostvari pe{a~ka zona u staromjezgru i silazak na reke sa sijaset arhitektonskih mogu}nostikoje bi se nadovezivale na postoje}e urbanisti~ke planovenastale 150 godine pre nego {to ih je dobio Beograd, istakaoje pored ostalog Jovin koji se tako|e usprotivio podzemnimgaraàma tvrde}i da su one dokaz nastojanja da se Zemunpretvori u automobilski grad.

Dr Ljiljana Veselinov je zahtevala da posebna komisija oZemunu odlu~uje, jer se iz Beograda zasad ni{ta dobro nepredlaè. Ona se usprotivila izgradnji podzemnih garaà usrcu Zemuna, navode}i pored ostalog kao razlog visokepodzemne vode. Nedopustivo je da se u Parku, spomenikuprirode gradi manastir SPC, pogotovo {to bi onda s punimpravom to traìle i ostale konfesije. Po njenom mi{ljenju pro-tivno interesima ìtelja gornjeg dela Zemuna je ru{enjeUgrinova~ke ulice i zato bi urbanisti od toga trebalo da odus-tanu. Metro je pravo re{enje i Zemunci moraju traìti njegovuizgradnju pogotovo {to o interesima ìtelja ovog grada uBeogradu niko ne brine.

Prof. dr Iva Berisavac, direktor KBC Zemun ocenio je da biru{enje Vrtlarske ulice ugrozilo razvoj ove medicinskeustanove koja je predvidela otvaranje modernog urgentnogneurohiru{kog centra upravo na lokaciji u Vrtlarskoj ulici,gde je danas ko`no odeljenje zemunske bolnice.

Nenad Jevremovi} je ukazao na zaga|enost zemunskihulica u centru zbog nere{enog saobra}aja, {to ozbiljno pretida uni{ti i unikatno drve}e u Parku. Grad sve obnavlja uBeogradu, a centar Zemuna - uni{tava. Vladan Darijevi} sma-tra da je va`no da se urbanisti~ka pravila po{tuju, me|utim tone podràvaju gra|evinske inspekcije koje toleri{u nicanjevi{espratnica na Gardo{u {to svim Zemuncima bode o~i.

Predsednik op{tinske Komisije za urbanizam arh GordanaKosti} je obe}ala da }e nastojati da se protivre~ni interesipomire i svi zahtevi gra|ana dostave Planskoj komisiji Grada,ali da su mali izgledi da se bilo {ta od op{tinskih predloga iusvoji jer je, kako sada stvari stoje, Zemun potpuno nenad-leàn za urbanisti~ku kreativnost.

Arh. Dragomir Manojlovi} smatra da bez saobra}ajnihre{enja nema prave urbanisti~ke osnove za uspele regula-cione planove. Me|utim, zbog njegovih beskompromisnih

315


zalaganja za "~ista re{enja" i za metro on je "izba~en" iz svihstru~nih komisija pa sada moè na tribinama da izlaè svojestavove. A po njegovom mi{ljenju ne bi se smela ru{itiUgrinova~ka ulica i time omogu}ilo nestajenje Senjskog trga,kao {to bi ru{enje po~etka Ulice Cara Du{ana naru{ilo TrgBranka Radi~evi}a. On se zaloìo za raspisivanje me|unarod-nog konkursa za urbanisti~ko ure|enje starog jezgra, smatra-ju}i da bi se tako najbolje sa~uvale vrednosti Zemuna, ali dabi to bilo i dragoceno za Beograd u ~ijem je interesu da se ovajgrad na reci ne provincijalizuje na {ta mnoga re{enja, naàlost, ukazuju i {to postaje opasna tendencija. Stranistru~njaci ukazali bi nam da li je isplativo zidati podzemnegaraè na Keju, jer bi to bile garaè u kadama, zbog visokihpodzemnih voda. A kada se govori o drugim gradovima ondatreba primetiti da ih nema ni u Bratislavi ni u Be~u, ni uBudimpe{ti u za{ti}enim gradskim zonama.

In`. Mirko Jokanovi} koji smatra i da {to pre treba raspisatikonkurs za studijska re{enja saobra}aja u Zemunu, s tim {toje ve} sada jasno da je metro spas za Zemun. Ina~e, po nje-govom mi{ljenju o svemu treba vi{e da se pitaju Zemunci ivelika je {teta {to izradi Regulacionom plana starog jezgraZemuna nije prethodila anketa sa gra|anima da se ~uje {taoni kaù o perspektivi okruènja u kojem ìve.

- U starom jezgru moraju se sa~uvati sokaci i prolazi, a gra-diti {iroke saobra}ajnice u novim naseljima. Za Zemun semoramo boriti, traìti da se miris Zemuna sa~uva, naglasila jeAleksanda Dabiì}, vo|a tima u Zavodu za za{titu spomenikakulture koji je radio na regulacionom planu starog jezgraZemuna.

In`. Ljiljana \oki} je rekla da se gra|ani Zemuna morajusuprotstaviti beogradskoj agresiji da glavna ulica postane sao-bra}ajnica prvog reda a Ugrinova~ka magistralni pravac.Tutorstvo Beograda nad Zemunom ni{ta nam napredno neobe}ava sem {to èle da u Kamendin smeste po{tovane Romeiz celog Beograda, naglasila je \oki}.

- Kad trì{te bude presu|ivalo u mnogim stvarima verujemda }emo i kad govorimo o urbanisti~kim re{enjima imatimogu}nost da biramo izme|u bar pet opcija. Ovako kada namsve stiè iz jednog centra u Beogradu, malo je izgleda damoèmo na bilo {ta da uti~emo, primetio je dr Milan Jeki},savetnik za menad`ment u Klini~ko bolni~kom centru Srbije.

316


317

Arh. Milica Grozdani} sa velikom pa`njom i strpljenjemsaslu{ala je sve sugestije, zahteve i odgovarala na pitanjagra|ana. Ona je rekla da u datim uslovima kada je usvojeniGUP Beograda osnova Regulacionom plana, ona ne moè damenja neke stavove usvojene kao sintezu timskog rada, ~akkada se i kao profesionalac u pojedinim stvarima slaè zaiznetim primedbama. Me|utim, svi gra|ani koji èle dau~estvuju u zavr{nici ovog dokumenta mogu u pisanoj formida dostave svoje primedbe koje }e Planska komisija s du`nompa`njom razmatrati. Javni uvid, kako je naglasila, na TrguNikole Pa{i}a traje sve do osmog oktobra a utorkom i~etvrtkom od 11 do 15 ~asova gra|ani mogu da direktno dajuprimedbe i dobijaju odgovore na svako pitanje.

LJILJANA ZORKI}

RU[I SE DEO "ZEMUNIKUMA"Obrazlaù}i svoje stanovi{te da se urbanisti~ke gre{ke ne moguopra{tati niti kompromisno "nadogra|ivati", arh. DragomirManojlovi} koji se, kako je rekao rade}i u Urbanisti~kom zavoduve} dve decenije bavi Zemunom, rekao da se ne bi smelo tolerisatipostojanje "Zemunikuma" koji je divlje iznikao u dvori{tuMagistrata.Divlje izgra|eni tr`ni centar "Zemunikum" pretrpe}e promene usvojoj nameni sve do ru{enja vi{e lokala. Prema re~ima arh.Grozdani} tu bi mogla da se zadrì eventualna galerija ili muzej-ski depo namenjen arheolo{kim eksponatima, zatim turisti~kibiro ili neka kulturna ustanova sa eventualnim kafeom.


Vizija arh Jovina: Zemun pogled sa Dunava

"Hronika" br. 88/ 29. novembar 2003.

Regionalni prostorni plan Beograda od 1. decembra na javnom uviduZEMUN - GRAD SA PET OP[TINA

Idealni uslovi da se primene svi moderni oblici lokalnesamouprave po evropskim standardimaStaro jezgro Zemuna je na sredini osovine razvojaregiona od Fru{ke Gore do Oplenca

Regionalni prostorni plan Beograda ~iji je sadràj od 1. decembrana javnom uvidu podrazumeva teritorijalno - administrativnoure|enje dràve prema evropskom tipu regionalizovane dràve ponomenklaturi EUROSTAT-a u Luksemburgu, ide u susret novomUstavu i Zakonu o glavnom gradu, sa osnovnom pretpostavkom da}e Beograd sa svojom okolinom postati centralni region Srbije.

Novi poloàj Zemuna, kao gradskog centra u metropolitenu,omogu}io bi bolju iskori{}enost svih njegovih prirodnih, ekonom-skih i dru{tvenih potencijala, {to bi bilo od koristi gra|anima koji bistekli poziciju sli~nu drugim modernim lokalnim samoupravama uEvropi.

- Po broju stanovnika, strukturi ruralnog i gradskog podru~ja,Zemun bi mogao da postane gradski centar u okviru Beograda sa jo{pet manjih op{tina. Me|u njima je Sur~in ve} dobio takav status, nazahtev svojih ìtelja. Ako postoje sli~ni zahtevi i u Batajnici, treba ihrazmotriti jer po evropskim pravilima obi~no sela od pet do deset hil-jada stanovnika imaju pretpostavke za formiranje jedinica lokalnesamouprave ili malih op{tina. Zatim dolaze op{tine od 10 do sto hil-jada stanovnika koje se organizuju prema potrebama gra|ana. A tepotrebe svakako su uslovljene time da li se stanovni{tvo bavipoljoprivredom, turizmom, industrijom ili nekom drugom delatnostiu zdravstvu, obrazovanju, kulturi ili sportu, obja{njava prof. drBorislav Stojkov, glavni metodolog i konceptor Regionalnog pros-tornog plana administrativnog podru~ja Beograda.

On smatra da ba{ na podru~ju zemunske op{tine postoje idealniuslovi da se primene svi moderni oblici lokalne samouprave poevropskim nomenklaturama. To }e se me|utim, administrativno ure-diti kad se donese Zakon o glavnom gradu, a pre toga novi UstavSrbije koji }e, kako se o~ekuje, prihvatiti principe moderne evropskeregionalizacije i decentralizacije. Jer, da bi se iskoristili svi postoje}ipotencijali potrebno je dovesti lokalnu samoupravu u poziciju damoè samostalno da upravlja resursima u skladu sa strategijomregiona i politikama koje budu propisane na nivou regiona.

318


Centralizuje se samo ono {to je neophodno. Krupna pitanja, gener-alnog karaktera, napominje na{ sagovornik, {to je znatno druga~ijeod vaè}ih pravila i navika.

Kad je re~ o zemunskim prednostima dr Stojkov pominje da je tosvakako Dunav, koji je okosnica razvoja svih gradova na njegovimobalama. Geografski poloàj stavlja Zemun u prioritetnu pozicijusaobra}ajnog koridora VII, zatim, u centar saobra}ajnog ~vora kakavje aerodrom "Beograd". Bogato poljoprivredno zale|e i turisti~kemogu}nosti na obali Save u Boj~inskoj {umi i u biv{im Titovimlovi{tima u Dobanovcima gde }e se razvijati osim lovnog, rekreativnii edukativni turizam, pogotovo {to je tu Obedska bara kao jedin-stveno prirodno stani{te.

- Staro jezgro Zemuna je na sredini osovine razvoja centralnogregiona koja povezuje najzna~ajnije ta~ke i ambijente prirodne, kul-turne i duhovne ba{tine Beograda i Srbije. Ona ide od Novog Sada,Fru{ke Gore, preko Sremskih Karlovaca i Zemuna, Savom iDunavom, preko Beograda, Avale, Tre{nje, Kosmaja saGubereva~kim {umama, mladenova~kog Seltersa do Topole,Oplenca i Kragujevca isti~e dr Stojkov uz napomenu da Regionalniplan Beograda ra~una i na ~vr{}e povezivanje Beograda prekoZemuna sa Donjim Sremom, pre svega sa Starom Pazovom, Rumomi Pe}incima, {to je tako|e ukorenjena gravitacija stanovnika ovihop{tina ka Zemunu.

LJILJANA ZORKI}

DA SE PLANIRANO I IZVR[IRegionalni prostorni plan Beograda koji se prostire, osimpomenutog, sve do Pan~eva, Smedereva i Smederevske Palankedonosi i jednu novinu - predvi|a ostvarivanje svega {to je planira-no.- Grad Beograd sve odnose sa Republikom i pojedinim institucija-ma koje treba da realizuju projekte do 2006. godine uredi}eugovorima. Na taj na~in ugradi}e se i element odgovornosti da seono {to je planirano i izvr{i prema ugovoru, nagla{ava dr Stojkov.

POVRATAK PRISTANI[TAVeliko ratno ostrvo ubrojano je u posebne prirodne vrednosti podza{titom i u Regionalnom prostornom planu Beograda.Rukovodilac izrade mr Aleksandar Vu~i}evi} odgovorio je napitanje "Hronike" da li je spojivo postavljanje pontonskog mostado plaè Lido, o~uvanje Ratnog ostrva kao nacionalnog parkaprirode i povratak pristani{ta na zemunski Kej:- Naravno, da pontonskom mostu nema mesta kao {to je neza-mislivo da se bilo {ta gradi {to bi spajalo obalu sa ostrvom. Ratnoostrvo ostaje kakvo jeste, odnosno planira se za{tita njegovog eko

319


sistema, obnova flore i faune i o~uvanje izvori{ta pitkom vodom{to je bitan klju~ vodosnabdevanja Beograda. Dunav je jedan odnajva`nijih strate{kih pravaca razvoja i planirana su me|unarod-na pristani{ta koja bi pove}ala turisti~ku atraktivnost Beograda,pa samim tim i Zemuna. Planirana je revitalizacija zemunskogKeja kao jednog od najstarijih i razvijanje sportova na vodi, {to jetako|e nespojivo sa pontonskim mostom. Rekao bih simboli~noda je do{lo vreme da postavljamo mostove izme|u zapu{tenihvrednosti, njihove obnove i neminovnog povezivanja sa moder-nim evropskim razvojem, zaklju~uje mr Vu~i}evi}.

320


Zbog velikog interesovanja op{tinske sale i holovi subili tesni

"Hronika" broj 89/ 6. decembar 2003.

Uo~i usvajanja Regulacionog plana Starog jezgra ZemunaD@ABA STE PISALI!Izvesne samo podzemne garaè/Javna rasprava sad"takozvana"/Manastir ostaje u Gradskom parku

Bliì se dan kada }e Skup{tina grada Beograda ozvani~itiRegulacioni plan Starog jezgra Zemuna. Da li }e biti usvojeneprimedbe Zemunaca koje su slali Urbanisti~kom zavodu ili oneozvani~ne u pismu Izvr{nog odbora SO Gradskom sekretarijatu zaurbanizam datirane l. oktobra?

"Hronika" saznaje da su ove primedbe "otpe~a}ene" i razmatranena Planskoj komisiji Skup{tine grada Beograda, ali da jo{ nije uob-li~ena zavr{na verzija Regulacionog plana Starog jezgra Zemuna ko-ja }e se na}i gradskim odbornicima na usvajanje. Prema postoje}ojverziji primebe gra|ana Zemuna su pale na ispitu. Zna~i, ono {to suurbanisti predvideli Nacrtom prakti~no }e biti usvojeno, uz neznatneizmene, a glavne dileme koje se ti~u regulisanja saobra}aja kroz cen-tar Zemuna ostavljaju se za nova istraìvanja i nove projekte.

Uprkos tome {to urbanisti~ki i saobra}ajni eksperti nisu daliodgovore Zemuncima na pitanja o regulaciji saobra}aja ni do 2006,a kamo li do 2021. godine, izvesna je sudbina podzemnih garaà ucentru Zemuna! Uprkos tome {to su gra|ani traìli ili odlaganje nji-hove izgradnje ili izme{tanje na obode grada.

Kako "Hronika" saznaje nije prihva}ena primedba ni Izvr{nogodbora SO Zemun u ime gra|ana, kao ni zahtevi sa pedesetak pot-pisa ìtelja Nemanjine ulice, ni predstavka O[ "Svetozar Mileti}" iKluba mati~ne kultureZemuna sa vi{e argumenata protiv izgradnjepodzemnih garaà ispod platoa Doma "Pinki" u zemunskom Parku."Primedba se ne prihvata" odgovor je i na zalaganje Zavoda za za{tituspomenika kulture Beograda i Izvr{nog saveta SO Zemun da seodustane od planirane garaè u parku izme|u ulica SonjeMarinkovi} i Ivana Maùrani}a, kao i na Trgu Pobede. Uobrazloènju odbijanja ovih primedbi navodi se spisak ranijih dogov-ora i usagla{avanja stavova svih u~esnika u izradi regulacionogplana, sve do 29. avgusta 2003. godine kada je usvojen Nacrt na sed-nici Izvr{nog odbora Skup{tine Beograda.

Zna~i li to da je ve} tada "zakovana" sudbina Regulacionog planai da su javni uvidi i rasprave bile samo puka formalnost?

Prema onome {to je izjavila arh Milica Grozdani} rukovodilacizrade Regulacionog plana u tzv. javnoj raspravi nije bilo novih argu-menata koji bi mogli da pokolebaju stru~ne timove ~iji je rezultat bio

321


Nacrt. Obistinile su se njene sumnje da ne}e biti usvojene nekeumesne primedbe koji se ti~u podzemnih garaà i koje po njenojoceni nisu sasvim bez osnova.

Razo~arenje Zemunaca, pove}a}e, i prelazno re{enje koje otvaravrata izgradnji manastira pri hramu Sv Arhangela Gavrila u zemun-skom Parku koji je po svim dosada{njim ocenama trebalo da ostaneza{ti}en kao spomenik kulture i prirode. IO SO Zemun ukazao je dabi izgradnja manastira u Parku bila neprimerena arhitektonsko -urbanisti~kom karakteru javnog prostora, dok su gra|ani na javnimtribinama protestovali unapred strahuju}i od posledica takve izgrad-nje predlaù}i lokacije u neposrednoj blizini, na mestu kasarne. Upripremljenom "urbanisti~kom odgovoru" da se primedbe ipredlozine prihvataju, dato je i obrazloènje: "Ostaje se na ve} utvr|enomstavu u Planu da }e se za Manastir Sv. Arhangela Gavrila uGradskom parku, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvomnaknadno utvrditi granica i program izrade urbanisti~kog projekta."Zvu~i kao gotova stvar. Moè li to tako?

LJILJANA ZORKI}

322


EPILOG

Samo nekoliko godina posle na videlo suiza{le sve su{tinske primedbe gra|ana istruke koje je isticao arh. Jovin. Zemun iBeograd nemaju gradske mostove koji-ma bi se odvijao normalan saobra}aj pasu Brankov most i Gazela postali uskogrlo ne samo gradskog nego i me|una-rodnog saobra}aja. Ba{ kao i nekad staripodvo`njak na Novom Beogradu koji jekao Gordijev ~vor razre{io Branko Pe{i}.Ovo vreme o~igledno nije imalo svogBranka Pe{i}a niti ljude u vlasti koji biodgovorno razmi{ljali i gledali ubudu}nost.

Documents

JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA zemun/13-Urbanizam-Javna rasprava.pdf · JAVNA RASPRAVA O URBANISTI^KIM PLANOVIMA 303 O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobrojnim