Javna Preduzeca i Upravljanja Javnim Preduzecima

7/27/2019 Javna Preduzeca i Upravljanja Javnim Preduzecima

1/12

Sadrzaj

Uvod3Pojam I vrste javnih preduzea4Pojam I vrste javnih preduzeca5Delatnost javnih preduzea..5Delatnost javnih preduzea..6Znaaj I neophodnost osnivanja javnih preduzea..6Znaaj I neophodnost osnivanja javnih preduzea..7Regulisanje javnih preduzea..7

Regulisanje javnih preduzea..8Regulisanje javnih preduzea 9Efikasnost javnih preduzea9Efikasnost javnih preduzea..10

Efikasnost javnih preduzea..11Literatura12

J 2010 313-/09


2/12

Uvod

Javna preduzea predstavljaju znaajan fenomen, kako po mestu I ulozi koju

imaju u savremenim privredama, tako I po panji koja im se posveuje uekonomskoj literaturi. Veliki broj razliitih oblika u kojima se sreu javnapreduzea zahteva da se najpre pojmovno odrede javna preduzea I razmotrenjihove najvanije zajednike karakteristike. U nastavku bie dat pregledosnovnih podruja delatnosti javnih preduzea, istaknut znaaj I neophodnostnjihovog osnivanja.Ciljevima regulisanja javnih preduzea I osnovnim instrumentima koji se pritom koriste posveen je poseban odeljak. U poslednjem odeljku bice izloeniosnovni zakljuak ekonomske teorije o efikasnosti javnih preduzea.

J 2010 313-/09


3/12

Pojam I vrste javnih preduzea

Tekoe na koje nailaze pokuaji da se precizno definie pojam javno preduzeeposledica su brojnih razlika koje postoje izmeu ovih preduzea u razliitim zemljama,razliitim delatnostima I granama u okviru pojedinanih zemalja, kao I razliitimkarakteristikama javnih preduzea u razliitim periodima vremena.

Ove razlike ispoljavaju se u institucionalnim oblicima javnih preduzea, njihovojdelatnosti, poloaju koji imaju u privrednom sistemu , instrumentima kojima se regulienjihovo funkcionisanje , ekonomskoj efikasnosti I sl. Imajui u vidu ove razlike, javnapreduzea se na najoptiji nain mogu definisati kao preduzea ije se osnivanje Ifunkcionisanje moe dovesti u vezu sa javnim (optim) interesom I u kome javna vlast

(drava) u potpunosti ili delimino obavlja ulogu preduzetnika.

U nastojanju da se blie odredi pojam javnih preduzea, obino se istiu preovlaujue,bitne karakteristike javnih preduzea, zajednike veini ovih preduzea, karakteristike pokojima se javna preduzea upravo I razlikuju od ostalih preduzea. U bitne karakteristikejavnih preuzea obino se ubraja da su ova voda ili usluga od vitalnog (esencijalnog)znaaja za odreenu drutvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom ili nekom drugomprivilegovanom poloaju na tritu steenom uz podrku vlasti, kao I da su predmet javnogregulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje u javnom (optem) interesu.Bitno je istai da je svakako najvanija karakteristika javnih preduzea, iz koje proistiu Iostale osobenosti ovih preduzea, proizvodnja I distribucija esencijalnih dobara kao I

funkcionisanje u javnom interesu.Nedovoljna odredjenost ovih pojmova jedan je odosnovnih razloga to se broj I zastupljenost javnih preduzea u razliitim privrednimgranama menaj u zavisnosti od preovlaujueg javnog miljenja I ciljeva aktuelne vlasti.

Odsustvo direktne konkurencije u oblastima u kojima deluju javna preduzea, kao njihovasledea bitna karakteristika, uslovljeno je, pre svega, nedostacima trinog mehanizma u

J 2010 313-/09


4/12

regulisanju nekih delatnosti. Meu tim delatnostima svakako najvaniji su prirodnimonopoli. Osnovna karakteristika prirodnih monopola jeste da je konkurencija u

delatnostima u kojima deluju prirodni monopoli ekonomski neracionalna, a nekimsluajevima I tehniki neizvodljiva. Monopolski poloaj javnih preduzea, s jedne strane, Injihov znaaj za ivot I funkcionisanje odreene drutvene zajednice, s druge strane, nunozahtevaju odreeni oblik javnog regulisanja ovih preduzea, to predstavlja njihovu sledeubitnu karakteristiku.

Pored ovih, mogu se navesti I mnoge druge manje znaajne karakteristike javnihpreduzea. Meu njima naroito esto isticana karakteristika je da javna preduzea,posebno onaj deo ovih preduzea koja spadaju u tzv. Javne slube, imaju velike inicijalneinvesticije u opremu.

Javna preduzea sreu se u razliitim pravnim oblicima. Preduzea koja obavljajudelatnost od javnog interesa obino su u formi privrednih drutava. Meutim, u obavljanjusvoje delatnosti imaju ogranienu samostalnost jer javna vlast (drava ili jedinica lokalnesamouprave) ima posebna upravljaka prava u ovim preuzeima, ak I kada nisu u javnojsvojini. Kontrolu nad njihovim poslovanjem drava ostvaruje posedovanjem njihovihakcija, svih ili jednog dela I esto, preko svojih predstavnika u organima upravljanja. Poredovog oblika javna preduzea se sreu u formi javne korporacije, koja je institucija javnogprava sa posebnim pravnim subjektivitetom. Po pravilu osniva se posebnim zakonom iliodlukom nadlenog dravnog organa u privrednim granama za koje je drava posebnozainteresovana. Javne korporacije prvenstveno se finansiraju sredstvima koje dobijaju oddrave, kao to su npr. Dotacije u Francuskoj ili dividende od javnog kapitala u V.

Britaniji, a kao dopunski izvor sredstava moe se koristiti I kredit. Ne mogu se osnivati uobliku akcionarskog drutva, te stoga ne mogu pribavljati kapital emitovanjem akcija. Javnekorporacije najvie su zastupljene u V.Britaniji, SAD, Francuskoj, Italiji, Austriji dok se uNemakoj retko sreu.

Pored javnih preduzea u nekim zemljama u zadovoljavanju vitalnih potreba uestvuju irazlilite vladine agencije, odnosno agencije nadlenih ministarstava. Iako su po neimkarakteristikama, pre svega po odgovornosti koju imaju u zadovoljavanju vitalnih potrebadrutvene zajednice, sline javnim preduzeima, ove agencije se ne mogu smatrati javnimpreduzeima. Ovo pre svega, zato to nemaju pravni subjektivitet, ali i po tome to ejnjihov raun prihoda sastavni deo dravnog budzeta.

U naem pravu oblast javnih preduzea ureuju Zakon o javnim preduzeima i obavljanjudelatnosti od posebnog interesa. Ovim zakonom se ureuje pojam javnog preduzea,osnivanje i poslovanje, imovina, ulaganja u ova preduzea, ulaganja javnog preduzea udruga preduzea, statusne promene itd. Po ovom zakonu javna preduzea posluju kaodrutva sa ogranienom odgovornou ili akcionarska drutva u skladu sa Zakonom oprivrednim drutvima.

J 2010 313-/09


5/12

Delatnost javnih preduzea

U vreme kada uee javnih preduzea u bruto drutvenom proizvodu nekih industrijskihzemalja prelazi 10-15%, a kod nekih zemalja u razvoju ak 35-40%,ne iznenadjuje da sujavna preduzea prisutna skoro u svim oblastima privrede. I pored znaajnih razlika kojemogu postojati izmeu pojedinih zemalja, postoji odreeni broj vitalnih proizvoda i uslugakoji su zajedniki svim industrijalizovanim zemljama, to nam omoguava da navedemoosnovna podruja delatnosti javnih preduzea.To su:

a) Javne slube predstavljaju tradicionalno i bez sumnje najvanije podruje delatnostijavnih preduzea, posebno onaj deo javnih slubi ija je delatnost povezana sa

korienjem razliitih infrastrukturnih mrea, kao to su mrea vodovodnih cevi,gasovod, elektrina mrea i sl. Najvanije delatnosti javnih slubi su: proizvodnja idistribucija energije (elektrina energija, prirodni gas i sl.), vodoprivreda,telekomunikacije (radio, televizija, PTT i sl.), transport (vazduni saobraaj,eleznica, gradski saobraaj i luke) itd. Preduzea javnih slubi u evropskimzemljama najee su organizovana na osnovama javne svojine, dok su u SAD to iliod strane drave veoma kontrolisana privatna preduzea ili su to preduzea naosnovama javne svojine.

b) Proizvodnja bazinih industrijskih proizvoda, kao to su npr. Ugalj, nafta, nuklearnaenergija, elik i sl. Nacionalizovana preduzea koja proizvode barem neki od ovihproizvoda mogu se nai skoro u svim zapadnoevropskim zemljama, ali ih najvie

ima u Austriji, Francuskoj, V.Britaniji, Italiji i paniji.

Pored navedenih delatnosti u kojima se osnivaju javna preduzea, postoje delatnosti ukojima se ne osnivaju javna preduzea, ali u kojima drava osniva svoja preduzea iliustanove u nameri da regulie standarde pruanja usluga i obezbedi minimalnu ponudu tihusluga. U ovim delatnostima paralelno postoje dravna i privatna preduzea ili ustanove.Tosu najee bankarstvo, osiguranje, obrazovanje i zdravstvo.

Bankarstvo i osiguranje predstavljaju oblasti u kojima je neophodno obezbediti neposrednukontrolu od strane drave zbog ega se u ovim oblastima esto osnivaju dravne banke i

dravne osiguravajue kompanije. Banke u javnom vlasnitvu sreu se skoro u svimevropskim zemljama, a posebno u Austriji, Italiji i Francuskoj- zemljama u kojima je procesnacionalizacije bankarskog sektora bio najintezivniji. Prvenstveno to su tedionice,organizovane kao lokalna javna preduzea. Dravna regulacija veoma je izraena i uoblasti osiguranja, gde se prvenstveno ispoljava u uticaj na premije i druge uslove

J 2010 313-/09


6/12

osiguranja. Obrazovanje i zdravstvo predstavljaju oblasti u kojima je snano prisutnadravna regulativa.

Znaaj i neophodnost osnivanja javnih preduzea

Da li neki proizvod ili uslugu treba da obezbede javna ili privatna preduzea pitanje je nakoje esto nije mogue dati nedvosmislen odgovor. injenica da se procesi nacionalizacijei privatizacije poklapaju sa promenama politikih partija na vlasti, kao to je npr. To biosluaj sa crnom metalurgijom u V.Britaniji, gde se proces nacionalizacije poklapao sadolaskom Laburistike partije na vlast, a proces privatizacije sa dolaskom Konzervativnepartije na vlast, svedoi da je rezreenje dileme javno ili privatno preduzee u velikoj meriuslovljeno razlozima politike prirode.

Nedostaci koje u nekim sluajevima ispoljava trini mehanizam predstavljaju najeeisticane argumente u prilog javnih preduzea. U tipine sluajeve ispoljavanja neefikasnostsistema privatnog privredjivanja i trinog mehanizma spadaju, pre svega, javna dobra.Korisnost ovih dobara, dostupnih svim potroaima, ne moe se meriti korisnou koju onaimaju za pojedince, niti iznosom koji bi oni bili spremni za njih na tritu da plate. Privatnoprivredjivanje ne obezbedjuje dovoljno efikasno njihovu ponudu zbog ega se ova dobrapreputaju netrinim institucijama koje su , po pravilu u javnom (dravnom) vlasnitvu.Stoga ponudu javnih dobara, umesto trinih kriterijuma uspostavljenih konkurencijomregulie javni interes.Sledei tipian primer neefikasnosti trinog mehanizma predstavljaju delatnosti saznaajnim eksternim efektima. Neefikasnost trita u sluajevima eksternalija ispoljava se

kao nedovoljna proizvodnja dobara koji imaju eksterne trokove. Da bi se spreio prosttransfer trokova i koristi nastao nesposobnou trita da ih pravilno vrednuje dravaintervenie razliitim merama. Osnivanje javnih preduzea predstavlja jedan od oblika teintervencije. Posebno znaajan argument u prilog javnih preduzea jeste postojanjeprivrednih grana koje imaju karakteristike prirodnog monopola. U prirodne monopoletradicionalno se ubrajaju elektroprivreda, vodoprivreda, eleznica, distribucija prirodnoggasa i sl. Zajedniko svojstvo ovih delatnosti jesu velika ulaganja kapitala u infrastrukturu iveoma skupu, specijalizovanu opremu. Da bi ostvarila dovoljan iznos prihoda za pokrievisokih trokova poslovanja, pojedinana preduzea u ovim privrednim granama morajuimati veliki broj korisnika svojih proizvoda i usluga. Stoga je neracionalno postojanjeveeg broja preduzea koja zadovoljavaju isti tip potrebe na odredjenom podruju, jer to

moe da znai da nijedno od njih nije dovoljno veliko da uiva efekte ekonomije veliine.Kako je, prema tome, ekonomski neracionalno bilo kakvo drugaije reenje od monopola,onda je argument u prilog javnih preduzea da je bolje da to budu javno kontrolisanimonopoli nego privatni monopoli.Pored iznetih mogu se navesti i drugi, manje znaajni ekonomski i neekonomski razlozi zapostojanje javnih preduzea. Tako se esto ekonomska politika navodi kao opravdanje

J 2010 313-/09


7/12

postojanja javnog sektora poto se smatra da dravno regulisanje kljunih, najvanijihgrana omoguava lake reavanje probleme cele privrede. Osim toga, sama vanost nekih

delatnosti, kao to su npr. Proizvodnja i distribucija elektrine energije, proizvoda elika isl., mogu predstavljati opravdanje dravi za preuzimanje kontrole nad njima. Takodje,odbrambeni razlozi mogu biti opravdanje osnivanja javnih preduzea i poveravanjaproizvodnje i distribucije strateki vanih proizvoda ovim preduzeima. Javna preduzeaimaju znaajnu ulogu i u podsticanju tranje. Tako se npr. Smatra da je jedan od osnovnihciljeva nacionalizacije izvrene u Francuskoj 1982. g. bio oivljavanje investicija u privredi.Javnom sektoru se esto, posebno u zemljama u razvoju, pripisuju i iri socijalni ciljevi kaoto su npr. Otvaranje novih radnih mesta ili spreavanje rasta nezaposlenosti, topredstavlja dodatni argument u prilog javnih preduzea. Da javna preduzea mogu imati ineke socijalne funkcije i u razvijenim zemljama svedoi primer Francuske. U ovoj zemljiogranienja socijalne politike nametnula su javnim preduzeima znaajne obaveze u

pogledu zapoljavanja. Te se obveze svode na poboljanje uslova ivota zaposlenih, razvojzaposlenosti i bolji geografski razmetaj zaposlenih.

Regulisanje javnih preduzea

Problematika regulacije javnih preduzea veoma je sloena poto obuhvata brojne ciljevekoji se ele ostvariti regulacijom, brojne institucije i organizacije koji je sprovode, kao iinstrumente koji se pri tom koriste. Svaki od pobrojanih elemenata sistema regulacije moeimati svoje nacionalne ili lokalne specifinosti, to dodatno doprinosi njegovoj sloenosti.

Po svojoj sutini regulacija predstavlja direktnu zamenu konkurentskog trinogmehanizma razliitim instrumentima javne regulacije sa ciljem da se obezbedifunkcionisanje javnih preduzea u javnom (optem) interesu. Respektovanje javnoginteresa prilikom funkcionisanja javnih preduzea postie se nastojanjem za to doslednijimuvaavanjem nekih osnovnih principa funkcionisanja javnih preduzea. iroko prihvaeniprincipi kojih treba da se pridravaju javna preduzea u svom poslovanju su: nastojanje dase obezbede adekvatni proizvodi i usluge, nastojanje da ti proizvodi i usluge imejuumerenu cenu, da se rezultatima funkcionisanja javnih preduzea podmiruju potrebe svihpripadnika odredjene zajednice, kao i da se pri tom ne vri diskriminacija potroaa.Uodsustvu trita potovanje ovih principa prilikom funkcionisanja javnih preduzea postajecilj regulacije. Regulacijom javnih preduzea tite se interesi drutvene zajednice, ali se

istovremeno stvaraju uslovi za normalan rad javnih preduzea. Interesi drutva tite serazumnim cenama proizvoda i usluga javnih preduzea, standardima kvaliteta vitalnihproizvoda i usluga i sl. Regulacijom drutvo se titi od opteg pada ponude vitalnihproizvoda i usluga, od zastarevanja opreme javnih preduzea, finansijske nestabilnosti,nesolventnosti ili bankrotstva. Istovremeno javna preduzea se tite od konkurencije, astvaraju se i uslovi za realizaciju normalnih poslovnih rezultata.

J 2010 313-/09


8/12

Veoma esto javnim preduzeima se postavljaju dva suprotna zahteva- trini zahtevi kojifavorizuje konkurentnost i dravni zahtevi u vidu razliitih ogranienja.Istovremeno

ostvarivanje pobrojanih ciljeva javnog regulisanja nije, meutim ni najmanje lako. Takonpr. Nije lako uskladiti cilj da cene proizvoda i usluga javnih preduzea moraju bitiusmerene sa ciljem da investitori u javna preduzea treba da ostvare pravian prinos nasvoj kapital. Ciljevi koji se ele postii regulisanjem javnih preduzea pokreu, meutim,brojna pitanja, kao to su npr pitanja o visini pravine cene proizvoda i usluga, visinipravine stope prinosa na investicije, nainu na koji se utvruje kapital javnih preduzea,optimalnoj politici obima proizvodnje, optimalnoj formi organizovanja delatnosti itd.Institucije i organi, pojedinano ili zajedno nadleni za regulisanje javnih preduzea mogubiti veoma razliiti, u zavisnosti od zakonskih reenja pojedinanih zemalja obuhvatajuiparlament i njegove organe, sudove, nadlena ministarstva, specijalizovane organizacije,agencije i sl.

Postoji nekoliko osnovnih instrumenata kojima se, pojedinano ili ee u kombinaciji,utie na javna preduzea. To su: kontrola cena i tarifa, kontrola ulaska u granu kao ipropisivanje standarda kvaliteta proizvoda i uslova pruanja usluga.Tradicionalni i dugo vremena jedini instrument dravne regulacije bila je kontrola cena,tako da se i danas smatra da je kontrola cena bit regulacije. Kontrola cena javnih preduzeasree se u razliitim oblicima poev od neposrednog utvrivanja cena, proizvoda i usluga,pa sve do utvrivanja kriterijuma za promenu cena i modela po kojim e se ta promena cenarealizovati. Kao varijanta ovog instrumenta regulacije moe se smatrati ograniavanje stopeprinosa na kapital javnih preuzea.

U novije vreme sve vei znaaj pridaje se propisivanju standarda kvaliteta proizvoda iusluga, kao i dozvolama za obavljanje odreenih delatnosti, uverenjima o javnoj podobnostii sl. Pored toga drava moe kontrolisati javna preduzea i na brojne druge naine, kao tosu: imenovanjem ili davanjem saglasnosti na izbor i razreenje direktora, predsednika ilanova upravnog odbora i sl.;davanje saglasnosti na statut ili druge opte akte preduzea;davanje saglasnosti na statusne promene preduzea traenje podnoenja periodinihizvetaja o poslovanju; kontrolom knjigovstva, kontrolom izdatih hartija od vrednosti i sl.Pored navedenog regulatorni organi mogu od javnih preduzea zahtevati i preduzimanjeodredjenih konkretnih poslovnih poteza.

I pored opteg uvaavanja neophodnosti regulisanja odredjenih delatnosti, razliiti oblicineformalnih uticaja na javna preduzea smatraju se nepoeljnim kao i praksa po kojoj jeuticaj drave na ova preduzea ponekad vei nego sto je potrebno za realizaciju njenoginteresa.

J 2010 313-/09


9/12

Efikasnost javnih preduzea

Veliki znaaj koji javna preduzea imaju u privredi i nemogunost da se rezultatinjihovog funkcionisanja adekvatno izraze novanim jedinicama, ne iskljuuje, medjutim,potrebu efikasne upotrebe sredstava kojima ova preduzea raspolau. Relativna efikasnostjavnih preduzea bila je predmet brojnih teorijskih i empirijskih istraivanja. Optizakljuak teorijskih i preovladjujui zakljuak empirijskih istraivanja jeste da su javnapreduzea, odnosno javni sektor neefikasni u poredjenju sa privatnim sektorom.

Teorijska istraivanja ukazuju na brojne uzroke relativne neefikasnosti javnih preduzea.Najvanije medju njima nudi teorija svojinskih prava, po kojoj se uzroci nie efikasnostijavnih preduzea u poredjenju sa privatnim preduzeem nalaze u nedostacima javnesvojine. Sutinska razlika izmedju privatne i javne svojine je u tome to javna svojina nije

transferabilna. Sa stanovita pojedinca privatna svojina predstavlja pravo jednostraneprodaje ili zamene svojinskih prava, odnosno udela pojedinca u tim pravima. Najoptije,svojinska prava predstavljaju pravo upotrebe resursa, odnosno konkretnije kada se radi osvojini nad preduzeem, prava raspolaganja onim delom prihoda koji nakon isplateugovorene cena svih input-a preostaje preduzeu, odnosno vlasnicima preduzea. Nasuprottome, kada je u pitanju javno vlasnitvo pojedinac ne moe da menja svoja svojinskaprava, ili to moe uiniti savladjujui praktino nesavladive prepreke. Teorijski, zamenuvlasnikih prava u javnoj svojini pojedinac kao gradjanin-vlasnik moe izvriti prelaskomiz podruja nadlenosti jedne drutvene zajednice u nadlenost druge zajednice, nprpreseljenjem iz jednog u drugi grad. Jasno je da su trokovi zamene svojinskih prava javnesvojine toliko visoki da praktino spreavaju svaki oblik zamene svojinskih prava.

Poto javna svojina nije transferabilna svojinska prava u javna preduzea nisu sastavni deotrita kapitala. Time se gubi pozitivan uticaj trita kapitala na efikasnost upravljanjajavnim preduzeima. Za razliku od javnih preduzea, trite kapitala kod akcionarskihpreduzea ima znaajnu ulogu u kontroli upravljanja.Transakcije na tritu kapitala-kupovina i prodaja akcija ili ak preuzimanja celihpreduzea u dugom vremenskom periodu odravaju oekivanja uesnika transakcija upogledu budue profitabilnosti preduzea. Sve dok te transakcije odravaju oekivanjauesnika na tritu dotle se oekivani dobici ili gubici od tekuih upravljakih akcijakapitalizuju u cenama akcija. Nemogunost prodaje ili zamene vlasnikih prava u javnimpreduzeima, onemoguava ovaj pritisak trita kapitala na menadzere da efikasno

upravljaju preduzeem.

Pored uzroka proisteklih iz netransferabilnosti javne svojine komparativnoj neefikasnostijavnih preduzea doprinose i drugi faktori. Jedan od ovih faktora, prema agencijskoj teoriji,jeste asimetrina informisanost, odnosno nedovoljna informisanost vlade ili dravnihorgana nadlenih za kontrolu javnih preduzea o doprinosima menadzera javnih preduzea

J 2010 313-/09


10/12

ostvarenim rezultatima poslovanja, njihovim sposobnostima i drugim karakteristikama, kaoi nemogunost da se u takvim uslovima stvori stimulativni sistem nagradjivanja

menadzera. Posledica toga jeste da su napori i zalaganja menadzera javnih preduzea manjiod zalaganja njihovih kolega u privatnim preduzeima. Menadzeri javnih preduzeaizvravaju obaveze samo u meri neophodnoj da se dostignu postavljeni standardi, to moebiti ispod objektivnih potencijala preduzea. U uslovima kada je teko ili neracionalno dase ocene posledice upravljakih odluka, teorija vlasnikih prava, sugerie da menadzerikoriste potencijalni profit za realizaciju svojih nenovanih koristi.

Sline zakljuke, samo sa drugaijom argumentacijom, sugeriu ona shvatanja po kojimamenadzeri javnih preduzea mogu sebi da obezbede vee zarade, mo, presti i sl.,povezujui se sa dravnim slubenicima u nadlenim ministarstvima poveavajui na tajnain budzet svojih preduzea. U meri u kojoj maksimiziranje budzeta postaje cilj za sebe

potiskuju se ostali, posebno ekonomski ciljevi, a sa njima u poslovanju gube na znaajukriterijumi efikasnosti.

Kao to je ve istaknuto, manja efikasnost sistema kontrole procesa upravljanja javnimpreduzeem posledica je i nestimulativnosti sistema nagradjivanja. U tom pogledu postojibitna razlika izmedju javnih i privatnih preduzea. Kod privatnih preduzea kontrolnimehanizam minimiziranja ulaganja i maksimiziranja rezultata stvaraju i sprovode ljudikoji su najdirektnije stimulisani da efikasno posluju.Kod javnih preduzea, bez obzira napolitike ciljeve vlade, mehanizam kontrole stvaraju i sprovode politiari ili dravnislubenici iji se glavni interesi teko mogu izjednaiti sa neposrednim ekonomskimciljevima kao to je maksimiziranje profita. Osim toga, javna preduzea esto menjaju

svoje ciljeve zbog politikih stavova, to oteava procenu, kontrolu i korekciju rezultatanjihovog funkcionisanja.Pored navedenog na nii stepen upravljake efikasnosti javnih preduzea u odnosu naprivatna preduzea utiu i svi faktori koji doprinose nioj osetljivosti na rizik ovihpreduzea. Usled finansijske potpore drave, koja se iskazuje u razliitim subvencijama, alii indirektno i u javnim porudzbinama, pomoi za istraivanje i sl., znatno se smanjuje rizikbankrotstva javnih preduzea. Osim toga, javna preduzea u nekim sluajevima mogukoristiti otpis ili odlaganje dugova. Specifini status koji javna preduzea uivajuonemoguava preuzimanje ovih preduzea od strane drugih preduzea, to dovodi doodsustva kontrolno-podsticajnog pritiska trita za korporativnu kontrolu na poslovanjejavnih preduzea. Zbog manjeg rizika, javna preduzea nisu prinudjena da strogo potuju

finansijsku disciplinu kao to to moraju da ine privatna preduzea. Konkurentski pritisaktrita kapitala manji je i stoga to, obzirom na garancije drave i finansijsku podrku kojuod nje uivaju, javna preduzea obino nisu prinudjena da pozajmljuju sredstva zaposlovanje na tritu novca i kapitala, a ako ih pozajmljuju onda to ine pod povoljnijimuslovima u odnosu na privatni sektor. Sve ovo, naravno, dodatno doprinosi neefikasnostijavnih preduzea.

J 2010 313-/09


11/12

Pobrojani problemi ukazuju na relativno loe performanse javnih preduzea sa stanovitaproizvodne efikasnosti, to se najoitije izraava viim trokovima za dati obim proizvodnje

u odnosu na uporedivo preduzee u privatnom vlasnitvu.Pored proizvodne neefikasnosti javnim preduzeima se pripisuje i alokativna neefikasnost usmislu njihove nedovoljne zainteresovanosti da odgovori na zahteve trita, pre svega upogledu koliina, ali i kvaliteta kao i ostalih karakteristika proizvoda i usluga. Dok se zaproizvodnu neefikasnost moe tvrditi da je ona direktna posledica javnog vlasnitva, dotleje alokativna neefikasnost posledica monopolskog poloaja. Povezivanje alokativneneefikasnosti sa javnim preduzeima opravdane je samo stoga to su ova preduzeanajee u monopolskom poloaju.Iznete nalaze ekonomske teorije o relativnoj neefikasnosti javnih preduzea potvrdjujepretean broj empirijskih istraivanja. Ima studija iji autori dolaze do sasvim drugaijihzakljuaka na osnovu pregleda sline literature. Ove razlike u velikoj meri mogu se

objasniti neuporedivou javnih i privatnih preduzea. ak i kada se zanemari da seprivatna i javna preduzea retko gde, kao npr., u SAD, mogu nai u istoj delatnosti pa stogabiti u slinim uslovima za poredjenje, ove dve vrste preduzea se obino toliko razlikuju pociljevima ijoj realizaciji tee da postaju praktino neuporediva. Nametanje javnimpreduzeima ciljeva kao to su: snabdevanje vitalnim proizvodima i uslugama, prodaja pokontrolisanim cenama koje mogu biti i ispod cene kotanja, obezbedjenje zaposlenosti i sl.Potiskuje isto ekonomske ciljeve, zbog ega su javna preduzea objektivno neuporediva saprivatnim preduzeima. Stoga, kada ima malo istinski uporedivih javnih i privatnihpreduzea razliiti aspekti uporedivosti postaju predmet interesovanja razliitih istraivaa,pa se sa promenom predmeta panje mogu bitno promeniti zakljuci empirijskihistraivanja, ime se mogu objasniti iznete razlike u zakljucima pojedinih autora.

J 2010 313-/09


12/12

Literatura:

Dr Blagoje Paunovi (Ekonomika preduzea) Ekonomski fakultet u Beogradu

J 2010 313-/09

Documents

Javna Preduzeca i Upravljanja Javnim Preduzecima