Jakov Ignjatovi Adam i berberin prvi ljudi aljiva igra u etiri radnje OSOBE: MAKCA SVILOKOSI, berberin FEMA, njegova ena MILEVA, ki GAVRA, sin GLAENOVI, prvi subjekt ARKOVI, berberski kalfa PREDI, laman LJUBA VINOKVAI, egrt SALIKA SELINGER TUCENTALEROVICA Dr POLIVKA, Magister Chyrurgie i vojniki pollekar PREDRAG, laman HERC, oberlaman BARON TERNBERG, oberlaman LOTAJNER, Magister Chvrugie i posednik oficine FRANCL, subjekt PICEDERKA, babicakursista RINGLBAH, rngorozant GICAN, bogat poselnik iz provincije GICANKA, njegova gospoa DRENKOVAN, pevac NASTA, pralja PRVA RADNJA PRVA POJAVA Berbernica. U njoj cve u redu. Na duvapy mlogo slika, o klinu tambura i tap. oka Glaenovi (ppvi kalfa kod Makse berberina) u negliehaljini ee goredole, popravlja si bradu, gledi se na ogledalo; malo as eto mu kolege arkovia (berberski kalfa u drygoj nekoj berbernici). GLAENOVI: I da ja sebi dam iupati taku bradicu, od onakog lole - kasapina, ta nije joj bilo para u celoj Bakoj, ne bi je dao za ceo Novi Sad. No sve u ja to ispraviti, narastie nova, a donde e dobro biti i pare finog astragana (tricka koicu, pa na ogledalu udeava, lepi) Vraki taj gumi, nee da se dobro zalepi, al' mora, pa mora stajati, makar klincem zakovao. (Ulazi apkovi) ARKOVI (ispod pazuha nosi svu berbersku opremu) ta je oko, ta ti radi? GLAENOVI (okrene se arkobiu) Eto pravim operaciju, imao sam prole noi maler na balu. ARKOVI: uo sam, ao mi je to ja nisam bio onde; pa kako je to bilo? GLAENOVI: ekaj, ne idi nikud, sve u ti ispripovedati. Ionako je danas ponedeljak, pa jo posle podne, nee niko na brijanje ni doi, buger ba ni jedan, a kuntovi su namireni. ARKOVI: Tako isto i kod mene. (Ljubopitno) Molim te govori, nemam strpljenja. GLAENOVI: Zna to je sve bilo zbog Salike. ARKOVI (upadne) Koje Salike? GLAENOVI: Ta Salike Selingerove to slui kod doktora. ARKOVI: Znam, to je zovu Salika doktorova", kako ne bi' znao, ta poznajem ti ja svaku sobaricu i kuvaricu ve po kotarici kod koga slui. GLAENOVI: Sad uti, molim te. Dakle Salika, zna, kao to je lepa devojka, a ima u sirotinjskoj kasi pet stotina forinti, svakom u oi pada, svaki se za nju grabi - pa zna, kako sam dobar igra, i devojke za mnom luduju, tako i Salika ba uiva kad sa mnom igra.

ARKOVI (upada mu u re) Tako isto i moja Rozika sa mnom. GLAENOVI: Samo me presluaj. Kasapske kalfe gledaju kako polku igramo. Salika sva u roza" obuena, s dva prsta nalevo gore podigne haljinu, pa leti sa mnom kao vila, a bele suknje sve ute. Kasapi da puknu od jeda. Jedan hoe sa Salikom da se angaira, a ona kae da je ve sa mnom angairata. Kasapi ukaju, dogovaraju se, posle sam sve douo. Planiraju kako bi mene iz sedla izbili. Zna, kako su kasapi ordinarni, nisu nobl" kao mi, hoe da probaju, kao bajagi, koliko je funti Salika teka. Pa misli da e Saliku valjda na kantaru meriti? Ne, oni se opkladie o deset holbi vina, jedan kae: nema vie od sto dvajest funti, drugi kae: ima sto trideset. Sad e najpre mene da prevare, ja ba sedim do Salike, muzika istom prestala, kad al' ti prie meni jedan kasapski kalfa, zamolivi me da ustanem na jednu re. Ja ustanem, on me uzme za ruku, pa me do na kraj sale dovue, poe mi neto nerazumljivo govoriti, kao bajagi, hou li pristati na to da isteramo najdere, - a onamo donde povie drugi kasapin polka!" Muzika zasvira, a on mnogo i ne pita, ve epa pod pazuho Saliku pa s njom igra. Kada se jedared oko sale okrenue kasapin povie hop! i podigne Saliku oberuke uvis preko pasa, i preda je drugom kasapinu, koji je odma' prihvati, pa dalje obigra s njom salu, povie hop!, podigne je, pa je preda treem, a ovaj tako isto uradi. ARKOVI: To su je onda merili. GLAENOVI: Jest, zna kako su ordinarni, oni to tako uzimaju kao teoce, uzmu u ruke povezane noge, pa zna koliko je funti; tako su i Saliku izmerili. ARKOVI (smeje se) Ha, ha! Saliki e sad nadenuti ime Hop-polka". GLAENOVI: Nema, sumnje, ao mi je sirote. No, ekaj dalje da ti pripovedim. Dakle, jedan je opkladu dobio. Salika je, kao to ujem, sto trijest funti teka. Kad najedared posle igre vidim ja onog prvog kalfu da sedi pokraj Salike, pa joj kurie. Kad sam to vidio, tako mi se smutilo, zna da bi ga rasporio, nije, nego da se dao onda brijati, brijaem bi mu vrat presekao. Gordo koraam i doem do njega, pogledim ga fumigatelno, zna onako kao to mi brice znamo, i oslovim ga da ustane, da je to moje mesto, al' on i ne haje, ve se smei, pa jo Saliku za obraz utine. To je ve bilo, suvie, ja mu kaem da je to bezobrazluk, al' on na to ipi, zvidne, dolete i drugi kasapi, a mene onaj prvi uhvati za bradu i iupa je. Sad se izrodi velika bitka. Meni dre stranu najderi i stolari, Salika, kad je to vidila, vrisne, hoe da mi pomogne, al' ne moe. Jedan veliki stolar, prava ubojica, levom rukom digao je jednu izvrnutu stolicu vie glave, a drugu stolicu spopao desnom, pa to doepa, sve rui. Bila je uasna galama, flae lete, stolovi se premeu, stakla padaju, psovka, dreka, jauk na sve strane, a ja sam ne znam kako su me isturali napolje, tek sam to primetio da me je birta vukao da me izbavi i, doista, pokae mi prstom vrata od velike furune, i tu se skrijem, al' pare jednog krila od fraka iskidoe mi. ARKOVI: Dakle, veli da su se najderi dobro vladali. udim se, oni sve s nami neto revnuju, sve hoe da su s nami neto ravni, u igri, u karakteru, al' to ne ide. GLAENOVI: Neto su u poetku s nami drali, al' posle se rasistie, kasapi su ih sve pobacali napolje, posle je patrola dola i kasape odvela, a ja (Ide gore-dole, pa stane), kada se sve utialo, povuem se iz furune, poveem maramom bradu, odem uriji, uzmem pare finog astragana, pa sad eto vi', nainio sam bradu, jer sam znao da e odmah pui po varoi, a nisam rad da mi se frajla Mileva smeje, da me vidi bez brade. ARKOVI: Pa dobro ti stoji astragan. (Prie blie Glaenoviu, pritiskuje mu astragan, popravlja) Eto sasvim je dobro. Pa ta, oko, hoe li tuiti kasape? GLAENOVI (istim tonom) Hou da, s takvim ordinarnim ljud'ma, da si karakter kaljam, samo u ih fumigirati, to je najbolje. ARKOVI: Al' kai mi pravo oko, pa ta misli sa Salikom, kad ima pet stotina forinti? GLAENOVI (ponosito) Zna, ona misli na to, a dao sam joj neto i nade, al' ne sasvim, jer zna, mi nismo kao najderi, koji jedva to su godinu-dve dana kalfe, a oni se ene, uzimaju ma koga, i to sve iz ljubavi. Dobri su igrai, a sobarice to volu, a posle nekoliko godina proklinju i igru i enidbu. Dodue (Ozbiljnim glasom) Salika je fina devojka, al' ja za viim teim, ja moram pre ili posle kirurgiju uiti, ba moram biti doktor. ARKOVI: A bogati oko, kai mi, kako stoji kod frajle Mileve? Hercig lepa devojka, dao bi' si za nju pustiti dvanaest uncija krvi.

GLAENOVI (smeei) Dao bi' si i ja i dvadeset etiri, do poslednje kapi pustiti. (Korak-dva eta stane, pa ozbiljno) Ta ba se zato i brinem za sirotu Saliku, bog zna ta e od nje biti, ao mi ju je, al' badava, Mileva mi na srcu lei, zna, lei mi srce popreko kao arani, pa se repom praaka. (Smei se, a oi umiljato izvre i rukama pljesne se u prsa) Ah, Milevo! ARKOVI: Zna oko, i ja ne bi' branio, kad bi moja principalica imala taku erku. (Pouzdano) Istina, mada je udovica, nije ni runa, njena je oficina. Da hou, mogao bi' je i uzeti, jer zna da sam kod nje sve i sva. (Niim glasom) Al' badava, 'di e biti udovica kao devojka, pa onda e uvek faliti prvoga mua, mada je sto puta bolji od prvog. Nego oko sad zbogom, moram ii. GLAENOVI: Servus. (arkovi ode) GLAENOVI (sam, ruke od natrag prekrstio, pa sam govori) Sirota Salika, kako je vrisnula za mnom. Al' badava. Da nije Mileve, mogla bi se jo i nazvati Glaenovikom, al' Mileva stoji na putu. (Rukama s pred patetino, migolji se) Duo, Mileva, slatka Mileva, zlatna, zlatna moja Mileva! (Gore-dole hoda, pa zabrinuto) Ne znam ta e od nas biti, ja je volem, a moda i ona mene voli, al' moda... (Misli se) Bar uvek se umiljato na mene smei i rado slua kad pevam. Pa to ne bi za mene pola? I njeni dedovi bili su berberi, kao i moji. Pa to je ne bi dao za mene principal Maksa? Ta i njega je brija odranio kao i mene. Samo gospoa principalica neto navisoko ide, ona bi, kao to mi se vidi, rada otpaditi se od berberstva, pa Milevu udati za kakvog advokata ili oficira, pa jo oficira, pa kad joj u kuu doe, ona ve dri da e joj ki postati eneralicom, a i Mileva, kad oficira vidi, ceo dan ne baci na me pogleda. (S patosom) A, vidiemo ko vie vredi, oficir ili berberin, sablja ili brija. (jo viim glasom) Vidiemo! DRUGA POJAVA Soba principala Makse Svilokosia, prvog berberskog majstora u N. Sadu. Gospoa Fema, njegova ena, pomalo sprema, stane malo pred stolom, ogleda se na ogledalu, pa sama govori; posle Mileva, njihova ki. GA FEMA: Ja ne znam ta e to biti sa mojom Milevom i lamanom. Devojka se sasvim promenula; pre toga jeza je 'vatala kad je vidila soldata, a sad se i ne zbuni. Al' svemu je moj Maksa kriv, tek da mu je sa oficiri i gospodom meati se. Dodue, moj Maksa ne moe se sravniti sa ostali berberi, ima kuu, pa je purger, sehciger". Al' opet od kuda bi dao kauciju? Cela kua bi zalegla. No malo sam i ja kriva bila, htela sam je povui u vee drutvo, ba da ne bude kao obina majstorska devojka, al' sad je ve preotela mah, a pre je bila kao jagnje pitoma. Pre od stidljivosti ne zna dobro da koraa, a sad ide kao kakav soldat, pravi oficirski hod. Dodue, to ne bi trebalo da joj prebacim, jer i mene su oficiri nauili upravo hoditi. Al' ta e taj oka Glaenovi? I on bi neto okoliio oko Mileve, poeo se i na mene bekeljiti, al' sam ga s jednim pogledom presekla. Taj ovek mi se ne dopada. Istina, dobar je subjekt, al' je suvie bezobrazan. Zar bi Mileva jo tako luda bila da za njega poe; zar emo sve biti berberke do suena dana? (sedne na kanabe pa razmiljava) MILEVA (ulazei) Ha, ha, ha, ha, ha! (smeje se i pljeska rukama) Jeste l' vidili oku subjekta, poupali mu noas na balu bradu, pa je od astragana drugu nainio, al' da vidite samo, gua je neg' preanja. GA FEMA (najpre se nasmei, pa onda ozbiljna) ula sam da su ga tamo tukli zbog neke devojure, tako mi pripoveda LJuba egrt, i na Gavra. No mani se ti devojko subjekta, lakrdijai samo njime, pa e te jo spevati. MILEVA: Ne bojte se, mati, oka mene vole. (baci pogled na ogledalo, nameta kosu, pa opet lagano se eta) Oh, kako lepo ime ima, Glaenovi - Uglaenovi, samo mi je ve za to ime ao to ga neu nositi. GA FEMA (aljivo) Pa hoe, Mileva, da te za njega udam? MILVVA (kao iz ale, smeei se) Zato ne, samo da je izobraeniji, i laman. GA FEMA: Presee ti lamani kao i meni. MILEVA (pouzdano) Ne brinite se, mati. GA FEMA: Al' kai mi pravo, Mileva, ta e to od vas biti. Znam da ti sve obrie, tako su isto i meni obricali, no gde je kaucija? MILEVA: Ima staru bogatu tetku od osamdeset godina, ta e dati i kauciju, i Emilu sve ostaviti.

GA FEMA: I ti sve to veruje. MILEVA (ljupko, mazi se) Zar mislite da se kod oficira sme lagati kao kod berbera? Ha, ha! Tu je re sveta, tu se katkad za re i ivot polae. GA FEMA: Dobro, dobro, samo da se ne pokaje. (Soba je do berbernice, al' od ove na sceni maskirata. Glaenovi svira i peva, uje se u sobi) Nemam mira ni pokoja, Nit u srcu radost koja, Sve za tobom tugujui, Danju, nou uzdiui, Jer bez tebe ja ne mogu ivit, veruj vinjem bogu!" MILEVA: Ha, ha! Sluajte samo subjekta. GA FEMA: To se tebe tie. (Smeje ce) Moram se smejati, to je prava fantazija taj oka. (Glaenovi peva drugu pesmu) Pred kuom joj jablan, drvo visoko, Popeu se jablanu na granu, Zakukau kao kukavica, previu se kao lastavica, Ne bi l joj se smilovala majka, I menika svoju erku dala." (Prestane pevati) MILEVA (lukavim smeenjem) uje mati, to se tebe tie. GA FEMA (smeje se) No to je ba fantazija. MILEVA: Ja idem sad za poslom, a moda e i laman doi. GA FEMA: Idem i ja. (Odlaze, zavesa pada) TREA POJAVA Druga soba. Gospodar Maksa od nekud doe, lepo obuen, velike raeljane konjanike brkove. Tek to je u sobu uao, zove Femu. G. MAKSA: Femo, gde si? (Jaim glasom. Ga Fema dotri, ue.) MAKSA: Sad ba, bio sam najpre kod varokog kapetana, pa onda u kafani, igrao sam se tartla" sa lamanom, i s drugima, moda e jo danas ovamo doi. FEMA: A ta si radio kod kapetana? MAKSA: Ti zna, oku su noas na balu tukli, iskidali su mu i frak, kasapi su pozatvarani, a ja moram kao majstor i purger moga subjekta zastupati. (Dostojanstveno) Al' me kapetan i doekao lepo. Samo jedan, koji je neme, nee dobiti dvajest pet, a drugi svi. Jest, al' Maksu ko pogleda ima repekt. (Maksa prie ogledalu pa se ogleda, gladi brkove, s boka opet Fema) MAKCA (ponosnim glasom) Sad ovakav ovek kao ja, ta ministar da sam, a ne berberin. (Stoji jednako pred ogledalom) Al' ne kodi mi ni berberstvo. (Okrene se Femi) Je l tako, porculanu moj? FEMA (Tape Maksu po plei) Tako je. (Smeei se) Pa to ti mene uvek porculanom zove? MAKSA: Zato, jerbo si pravi porculan; tvoja lepota kao god i moja - nikad uvenuti nee. FEMA: Kad bi tu bile jo i mlade godine. MAKSA: uti porculanu, nemoj da se kudimo. Uzmi samo nov lonac od pet groia, i porculansku puknutu i zalepljenu olju, nije li olja lepa od lonca? Nije sve ni to je mlado lepo, a ko je jedared lep bio, taj e do smrti lep biti. ta meni i tebi fali, izgleda kao kakva devojica. FEMA (smeei se) Tako vi i na drugom mestu govorite o porculanu, a ono moe podneti samo kad smo sami, a vi i pred subjektom tako to govorite, pa e nas on jo po varoi producirati, jer to je fantazija.

MAKSA: Mani se sad toga, hodi sednimo, da se malo svojski porazgovaramo. (Oboje sednu kod stola) Porculanu moj, ja sam rad naeg Gavru (sin i egrt g. Makse) o Sreteniju da oslobodim. On, dodue, nije kod mene pravi egrt, ve praktikant, uio je etiri latinske kole, pa sam ga rad prvim parobrodom u Petu, kod Lotajnera dati. Ima i oficinu, a pri tom je pravi hirurg, doktor. On e ga primiti, pa neka i Gavra dalje tera. FEMA: A kada ete LJubu osloboditi, on ve etiri godine slui kod nas kao egrt? MAKSA: NJega emo dve nedelje docnije. Zna, nije rezon LJubu i Gavru u jedan dan osloboditi, Gavra je drugo, sin i praktikant, samo moram pripraviti veliki ruak. FEMA: Sve to na stranu, al' kako e onda biti, tri subjekta, a ni jednog egrta? Ne bi l' dobro bilo a da oku otpustite? MAKSA: Boe sauvaj, odmamio bi mi sve kuntove, to ti je enska glava. (ivlje) Zna li da je oka prvi subjekt, ne u Novom Sadu ne u varmei, njemu nema para ni u Peti, ni u Beu, pa ni u celoj Evropi. Takav sam ja bio, kad sam bio subjekt. FEMA: Al' je nesnosan ovek, moram vam iskreno kazati, ve ne mogu da ga trpim, to je mlogo, mlogo; kad god kak'u ensku vidi, a on se krevelji, bekelji, oi izvre kao koza na grmljavinu. MAKSA: Ta valjda se na tebe porculanu nije bekeljio? FEMA: Bogme jeste, osobito u poetku; al' ja sam mu tako otre poglede bacala, da je uvukao rogove. MAKSA: Pa nita zato porculanu, i ja sam se kao subjekt na principalice bekeljio, al' koja je pametna kao ti, pogledom ga odbije; i kad su mene tako odbile, nije bilo nikakve tete, nit' me je zato principal otpustio. FEMA: Al' on sve neto oko baca na Milevu. Ne sme od njega u avliju il' u batu izii, sve vreba, sve izvirkuje, pa onda daj tamburu il' gitar, pa sve peva to bi se moglo na Milevu odnositi. MAKSA: Pa nita zato ukoliko on vema luduje, utoliko je vea Milevina slava, to jest, onda, kad ga nee. (Viim glasom) Ta koliko sam i ja principalskim kerima kurisao, pa opet me je dobro materino oko odbilo kao arova. Pusti ga nek luduje, ali opet ti kaem, otpustiti ga ne mogu zbog kuntova. FEMA: Al' je nesnosan. MAKSA: Ja u ti, duo, neto kazati: putajte ga kadgod i u drutvo, pa ga uzmite malo u hec, na mindros, pa ete viditi da nee znati 'de mu je glava, lako ete ga zbuniti. FEMA: ta bi laman rekao da ga vidi u drutvu? MAKSA: Smejao bi se. FEMA. Ostavimo to na stranu; al' kad bi na oka otiao, nato nam LJuba? MAKSA: E, onda mora dalje-li' LJuba il' Gavra. FEMA: ta Gavra? Ja bi' volela da Gavra kod kue ostane. MAKSA: A ja bih ga opet rad u Petu Lotajneru poslati! No, drugi put emo o tome vie. FEMA: Al' jo jednu da te zapitam; ta e biti sa lamanom Prediem i sa Milevom? MAKSA: Ta ti valjda to bolje zna. FEMA. On je, dodue, kazao Milevi da on bez Mileve iviti ne moe. On, dodue, kaucije nema, al' kae da ima bogatu tetku; a naposletku, gotov je svui i uniformu, pa otii u solaru - u slubu kao beamter. MAKSA: Ja bogme kaucije ne mogu dati; ja u samo ono to mogu initi, a za drugo nek' se on pobrine. FEMA: Zaboga, al' ako on ne moe, pa nita ne bude od toga, ta emo onda sa Milevom? MAKSA: uti porculanu, zar se taka devojka nee ma kad udati? FEMA: A ono bar sad za vreme da se presee, il' da ga nismo u kuu ni primali, vidi, od to doba veu kuu vodimo. MAKSA: uti, porculanu moj, ja moram s lamanom posla imati. Laman je oficir, a i eneral je oficir, oboje imaju oficirski rang, pa kad se druim sa oficirom, tako je isto kao da se druim sa eneralom. Pokraj njega sam dobio tolike oficirske kuntove, a pokraj njih jo i drugu civilnu gospodu, jer je i to u modi, kud bolji idu, tamo i ostali. (Ustane i hoda, pa onda uzvienim glasom) Vidi, kako se ti nosi, pa tvoja ki, sve su to oka, LJuba i Gavra brijaicom zasluili. FEMA: Sve je to dobro, al' ako ne bude nita u stvari, a jezici ravi, pa devojku na glas iznesu, ta emo onda?

MAKSA: Ti si mati pa treba da ima bodro oko. FEMA (malo s vatrom) Ta manite se oka! (Uzvieno) Ma najbolje oko, opet je svet hrav, iznese ma ta, samo drugome da kodi. MAKSA: Pa u najgorem sluaju ne gine joj oka. (Stane, gleda u Femu, i smeei se, tihim glasom, malo sagnuv se) Ta i tebe zna, porculanu moj, izneli su bili na glas, kad si devojka bila, sa obrlamanom Semenkoviem, pa si opet moja ena, moj porculan. (Smeei se, gladi joj obraz) FEMA (smei se) E, druga su ona vremena bila, onda nije bilo takovih jezika. MAKSA: uti porculanu, uvek je tako bilo od kako je sveta; i da nije Eva reita bila, ne bi ni Adama zbog jedne zapreene jabuke iz raja isterali. No, sada dosta, moram opet ii, jesi l' me duo razumela, o Sreteniju veliki ruak, sos s renom, uran i prase ne sme faliti, pozvaemo i lamana, i oberarcta doktora Polivku. Polivka ne sme faliti, bar u imati s kim piti. E sad idem. (Digne se i ode) ETVRTA POJAVA Milevina soba. Muneba obuena kanda posetu iekuje, sedi zamiljena, dri knjigu u ruci, sad ita, sad sama sobom govori. Zatim Emil Predi, laman. LAMAN PREDI (kucne i ulazi). MILEVA: Herajn, ve ne mogu da te doekam. LAMAN (svlai rukavice) Nisam mogao pre doi, imao sam posla. Jedva doekah da te vidim. (Uhvati Milevu za ruku i poljubi) ta rade otac i mati? MILEVA: Sedi do mene, otac je nekud otiao, a mati ima posla. LAMAN: A to to ita, Emilijo? (Zaviri u knjigu) MILEVA: To je LJubomir u Elisijumu". LAMAN: Dummes Zeug,1 doneu ja tebi Monte Krista". MILEVA: Al' i ovo je lepo, no donesi mi opet tog Monte Krista". LAMAN: A ta radi taj va Glaenovi? Origineller Kerl,2 kad doe da me brije a on sve neto zagoneta o balovima, o frajlama, pa i o tebi, taka mi, pitanja stavlja, kao da ga ti interesira, il' on tebe, verflixter Kerl, mlogo puti mu se moram nasmejati, sve varoke novine zna. MILEVA: No sad da ga vidi, tukli su ga kasapi zbog neke sobarice, Salika se zove, pa mu iupali bradu, pa si nainio drugu od astragana, kad ga vidim, da puknem od smeja, ha, ha. (Slatko se smeje) LAMAN: uo sam, naa patrola je kasape u zatvor eskortirala. Nego i taj Glaenovi mora da je kecker Kerl".3 MILEVA: Jest, bezobrazan je, kako uje da sam u sobi do oficine, a on peva samo to se mene tie. (Smei se) Pa kad me vidi, ah, kako izvre oi, kako kosu nameta, pasija viditi, samo to mu ne smem dobru re dati, odma' bi rekao da sam zaljubljena u njega. ujem kako govori da se svaka enska u njega zaljubiti ba mora. Ja, dodue, ne idem u oficinu, al' jedared ba iekivala sam oca, pa sam onda sela i trikala, pa da si vidio kako je skakao kao koza, kako se nametao na ogledalu, pa iz ogledala smei se na mene, da se nisam mogla zadrati, i s punim ustima smeja, morala sam iz oficine izii. LAMAN: NO te berberske kalfe, to su tek kalfakteri, pa lau kao trukovano. MILEVA: Ja da ih oima ne vidim. Ve kad pokraj mene proe, onaj zaduh mu ne trpim, onako kao na mrtvaca mirii. LAMAN: Ostavimo taj ksindl" na stranu. Zna Emilija, nemoj zameriti to kaem ksindl", to se ne odnosi na vau kuu, tvoj otac je purger i sehciger, to je to drugo. MILEVA: ta ja branim za sve berbere, samo ti da mi ostane veran. (Uhvati ga za ruku i umiljato ga pogledi) LAMAN (dri Milevu za ruku, nasloni glavu na njeno rame) Ostau ti do smrti veran. MILEVA: Istinu govori? (Prstima po njegovoj kosi plete) LAMAN: Evo ti prsten u znak ljubavi i zalogu vernosti. (Prui Milevi zlatan prsten) MILEVA (radosno) Evo ti opet moj. (Skida sa prsta prsten i preda mu. Laman primi i navlai na mali prst) LAMAN: Slatka Emilijo.

MILEVA: Slatki Emile! (Fino se zagrle i poljube, pa se ljupko u maloj poivki gledaju) LAMAN: Slatka Emilijo, ala imamo mnogo zavidljivaca oboje. Od kako ceo svet zna da emo se uzeti, frajle, koje su pre na mene rado okom bacale, sad me poluprezritelno glede, druge opet pikantne primetbe prave, vele, da nemam kaucije, a inae bi se mogao bogato oeniti. Druge opet udate gospe ne uivaju u oficiru tako jako kad pokazuju ozbiljne namere za enidbu. One volu one koji se ne misle eniti, nego samo udatima dvore; pa ima i kamarata, kojima je svaka enidba kao trn u oku. Vele, ta e mladom oficiru enidba. Al' neka govori i misli ko ta hoe, nas sa puta nee niko odvratiti. MILEVA: I ja sam svakojake stvari ula to mi nisu ba prijatne. Sve mi je briga kako emo sa kaucijom. LAMAN: Nek se niko o tome ne brine, iva je jo moja tetka, ta me ostaviti nee, a dosta je ve i stara. Posle nje, imanje je njeno moje. MILEVA (zaorinuto, tihim glasom) Al' govore, kao to je ve i onako poznato, da se ona tvojoj enidbi protivi. LAMAN (malo zbunjeno, zaplee) To-o moe biti zasad, al' vremenom e ona uz mene pristati. MILEVA (s oseanjem) Ah, kad bi' se ja mogla s njom sastati, pala bi' pred njom na kolena, pa bi' je molila da se na nas smiluje. LAMAN (malo zbunjeno) Bie i tome vremena. MILEVA (gledi u oi lamanu, pa odreito) Ali slatki Emile, misli li da e je moi privoleti? Zna, tako mi je ve teko ekati, pa ti ujem svaki as kojekakve spletke. (Jaim tonom) Nema gore nego kad se ko eni ili udaje, - onda zavidljivci kao peurke rastu, a i mom tati je ve sigurno teko ekati, a i mati jedva eka, sve me zapitkuje. LAMAN: ta, zar te otac i mati zapitkuju kad e biti. (Ozbiljno) Istina, pravo imaju eliti da to pre bude, i sam elim, al' tu se ne moe na dan, na sat raunati. MILEVA: Mati kao svaka mati raspituje, nego otac, vidim, da je neto ozbiljan, bez sumnje brine se za kauciju. LAMAN: Za to, jer ne bi' voleo da me sa terminima kinji, to bi bila uvreda, jer ba pravi termin moe sam bog, kazati. Dosta to da jedared mora biti, pre il' posle. MILEVA: Al' slatki Emile, ako tetka nikako ne ushte, a moj tata ne moe, ta emo onda raditi? LAMAN: To ne moe biti da jedared nee hteti. (Sumnjivo) Hm, al' kad bi se ba sluilo, da ba nee, onda-a, bi' svukao uniformu, kao to ti rekoh, pa-a bi' u - ma kakvu slubu stupio. To ree pa zamiljeno ustane, ruku na elo metnuv, gope-dole se po sobi eta. Mileva ruke malo skrstila, glavu dole spustila. Laman opet sedne do nje, uzme joj ruku u ruku, pa onda opet na srce. MILEVA (izvue ruku, nasloni, pa nae se na lakat i alosno na lamana gledi) Je l' Emile, ve evo godina dana od kad sam ti moje srce poklonila. Ja sam bila prosta, skromna devojka, kao god i druga zanatlijska. Ti si mi sujetu podstaknuo, ti si mi ponos ulio, koji se sa naom kuom ne slae. Nakalemio si mi mrnju prema onom zanatu koji celu porodicu mog oca 'rani. Ako me sad ti ostavi, kuda u onda, kako u natrag, biu izmetnuta svetskom ruglu. Mog oca 'rana, nije tvoja 'rana. (Malo otpoine; laman kao da sniva, nita ne govori; Mileva ga uhvati za ruku, i alosnim, tihim, oajnim glasom) Emile moj, je l' ti me nee ostaviti, ma... i ne bilo kaucije... nemoj me ostaviti ja za tebe ivim i umirem. Ja sam gotova, pa ma kraj tebe i sirotovala, samo kad sam zadovoljna... Ja u se muiti, ja u raditi. (Viim tonom) Ja u tue raditi danju i nou, pa u biti s tobom sretnija nego bez tebe u palati. Ja sam nauila neto raditi, jo u uiti, samo me nemoj ostaviti. (Mileva jeca, plae) LAMAN: Zaklinjem ti se, Emilijo, da te neu ostaviti (Tare joj suze) makar te kao nadniar 'ranio ... ne bio sretan, ako te izneverim. (Viim tonom) Zakletvom sam obvezan armadi i te zakletve pre u se reiti nego ove, koju ti sad polaem. (Zagrle se. Zavesa se spusti) PETA POJAVA Glaenovi u oficini, presvlai se da ide kuntove brijati, oblai se, intrumente tura u dep, eka LJubu da ga zastupi kod kue.

GLAENOVI: Idem sad prvo lamana da brijem. Napolju je zima, uzeu ba gornji kaput, da vidi laman da nisam kakav ordinaran seoski brica. Moda u ga posledni put brijati. (Hoda goredole. Viim tonom) Ba ne mogu ga trpeti, krvav mi je pred oima. (Tie) On misli da nisam providio njegove figle, i jue je sa Milevom tri sata sam sedio, kad sam na vrati prislukivao, a on uzdie, isto rie, a Mileva plae. ekaj Milevo, plakae jo vema. Ona misli da e je laman uzeti, pa ba da je uzme, onda opet nee biti lamanka, jer nema kaucije, pa ta e onda? Al' ja od lamana vie se ne dam sekirati. Sve me neto bocka sa Milevom, kao bajagi, a ovamo mi Saliku spominje, pitanje, bi l' bi Salika jo htela. Al' moram prekinuti, dok ga brijem, dolazi mi nekako, kanda je nada mnom, a kad ga ostavim, onda, onda sam mu za sebe ravan gospodin. Da hoe ve LJuba doi... Eto ga. LJubo ostaj tu, ja idem. (Brzo izie) ESTA POJAVA Lamanova soba. Laman obuen. Posle Glaenovi. LAMAN (etajui) Ne znam ta e to biti sa mnom i sa Milevom. Volem je jako, a ko ne bi taku devojku voleo, no kako u s kaucijom? Tetka nee nita da zna, to jo Milevi ne smem ni kazati. Pa kod tetke ima jo i drugih rodova, koji mi posao kvare, jo moe i to biti da mi nita ne ostavi. ta u sad? Da skinem uniformu, tsko mi pada, pa ta onda, da postanem moda kakav sitan beamter, pa posle deset godina moji negdanji kamerati da me preko ramena gledaju? Pa moe skoro batalijon izmarirati, a Milevu moram ostaviti. Strana misao, ne znam upravo ta da radim. (Neko kucka) Herajn, a Glaenovi, danas ba neu se brijati, no moete mi malo kosu tucovati. (Uzme stolicu i sedne) GLAENOVI: Dozvolite, gospodin lajdinant, da skinem gornji kanut. Napolju je zima, a u sobi u oberoku ne mogu komotno raditi. (Svlai se) LAMAN (ironino) Svucite, ako hoete, i frak, da ste jo komotniji, pa jo ako hoete, moete se i zasukati. GLAENOVI: Molim Herr von lajdinant, ja sam vaspitan ovek, tako to to i pomisliti na mene. (tucuje) LAMAN: A zato ste tako jako osetljiv? GLAENOVI: Moja je narav taka. Meni je jedared jedan obrter na tu formu neto rekao, naao sam se uvreen, pa vie od mene nije bio brijan. LAMAN: Kaite mi ta ima novog u varoi? GLAENOVI: Danas ba nita. LAMAN: Pa kako to da nema ba nita, zar niste bili noas Kod zlatnog bureta". GLAENOVI: Ja retko tamo idem, i kad idem, ne ostajem ni jedan sat, jer taka drutva nou ne volem; tamo su sve kojekakve ordinarne kalfetine i soldati. LAMAN: A jeste l' onde vidili kadgod kakvog oficira? GLAENOVI: Vidio sam kad i kad i vas, i g. lamana Pfefela, i dra Polivku, al' ne esto. LAMAN: Pa kako moete kazati ordinarne kalfetine i soldati? GLAENOVI: Vi niste igrali polku; a inae ste oficir, a soldat se kae samo onaj ko je prost. Zato i kaemo prost soldat", i idu soldati", a ne kaemo prost oficir". LAMAN: Hajd' oprostiu vam taj gisker. GLAENOVI: Gotov sam. Laman ustane, ide pred ogledalo, gladi se, elja se. LAMAN: ta radi frajla Mileva? GLAENOVI: Nisam je vidio. LAMAN: Kako to? GLAENOVI: Ja o njoj brigu ne vodim. LAMAN (ironino) A ja sam ba hteo da se vami poverim. GLAENOVI (ljubopitno) A ta bi to bilo? Valjda lipsprif?" Frajla Milevi? LAMAN: Na tu formu. GLAENOVI (misli se) Moram se malo promisliti... Znate, najbolje bi bilo kad bi po vaem furirici il' po naem egrtu slali, jer meni nije slobodno s frajla Milevom razgovarati se, a drugo

ja sam subjekt, to je protiv mog karaktera da budem pismonoa. LAMAN: A kako no egrtu? GLAENOVI: Da vas on mesto mene brije. LAMAN: A ume li dobro? GLAENOVI: A, LJuba Vinokvai, na egrt, vrlo dobro brije, skoro e subjektom postati. LAMAN: E dobro, a vi se izmenite, samo nee l' gospodaru Maksi ta promena nepovoljna biti? GLAENOVI: Ni brige vas nije, ja u sve to izvesti, to je moja briga, samo vas molim da mi dve kondicije ispunite, pa e sve u redu biti. LAMAN: Kakve su to kondicije? GLAENOVI: Prvo, da nita ne spominjete mome principalu o tome kako me je egrt zamenuo, da se inite sasvim neveti; drugo, da se ne protivite kad bude kakva igranka da budem na njoj, jer neete vie moi kazati, gle igram c' onim koji me brije. LAMAN: TO se prvog tie, ne branim: to se tie bala (ponosnim tonom) to vam kaem na oficirski bal ne moete, tome nisam ja kriv, to nee oficirski kor trpiti; to se tie drugih igranka, tu nek vam je prosto. GLAENOVI: E dobro, za oficirski bal i ne branim, no ako bude igranka kod mog principala, nee vam dakle biti protivno ako i ja onde budem. LAMAN: Dobro, al' samo s frajla Milevom neete igrati. GLAENOVI: Dobro, ja u s drugima. LAMAN: Dobro, no kaite mi, kako vi ivite s tim LJubom Vinokvaiem? GLAENOVI (zaueno) Kako ivim! Ja subjekt, a on egrt, ja njemu zapovedam. (Misli se) Inae dobro brije, al' veliki je obeenjak, hoe za lei da me olaje. LAMAN: Dobro, sad moete ii. (Glaenovi obue se i ode) GLAENOVI (pri izlazu) Preporuujem se. LAMAN: Servus. LAMAN (sam) Kecker Kerl, on misli daja mlogo branim, to mi nee dolaziti, jo volem, Verfixtes Polvirervolk4. Idem da vidim moje soldate. (Zavesa se spusti) SEDMA POJAVA Oficina. Glaenovi neto sprema. Maloas ue principal u kuevnom neglige, na glavi komotkapa, stiva lula i kotek u ruci, pa sedne. MAKSA: Kako ide posao, oko? GLAENOVI: Dobro, kako bi iao drukije, kod nobl" principala i subjekta, al' meni nije najbolje. MAKSA: Ja mislim da vam u mojoj kui nita ne fali, jo ni jedan subjekt nije se mogao potuiti. ta vami sad pade na pamet? GLAENOVI: Gospodine principalu, ja uzimam sebi slobodu da vam neto vano kaem. (Metne se u pozituru) MAKCA: ta e to biti? GLAENOVI: Ja vie gospodina lamana ne mogu brijati. MAKCA: Zato? GLAENOVI: Jednom rei, ne mogu ga brijati. Volim pre vami otkazati. Pre sam priman bio kod vas kao sin, a od neko doba kao kakav sluga, da ne smem pred njega izii. MAKSA: A kako to? GLAENOVI: Kad je kod nas kakva igranka, a ono tu su i trgovake kalfe, a mene ni od korova. A ta je bolji trgovaki kalfa od subjekta? Pa onda, zato da ne mogu igrati il' pevati u drutvu lamana? Zar je on bolji od nas? (Ovo s patosom) Dok se on nije s vami tako oprijateljio, vi mene niste prezirali, oprostite moram istinu kazati. MAKCA: Dodue, neto malo imate pravo oko; i oni su ljudi kao i mi, nisu bolji od nas, al' ta ete, kad je bog svet na rangove podelio, pa se oficiri dre za neto vie; eto tako, vi najdere fumigirate, pa imate i pravo, kad vas drugi, a vi treeg. GLAENOVI: A zato vi lamana ne fumigirate, a on vas... MAKSA (viim ozbiljnim tonom) ta, on mene fumigira?

GLAENOVI (niim, popustljibim tonom) Hteo sam kazati, kako on i vas ne fumigira. MAKSA: To je ve drugo. (Ozbiljno) Znate oko, on dolazi meni, u potenu kuu, pa mora i on mene potovati. GLAENOVI (ironinim smeenjem) Pa zato opet ne trpi vaeg subjekta u drutvu. MAKCA: Al' manite se oko toga, kaite ta elite? GLAENOVI: elim i ja biti u drutvu pri igranci, ako ne, nemojte se nai uvreeni, ja slubu ostavljam. MAKSA: Hajd' utite, razgovarau se sa lamanom. GLAENOVI: Ja lamana neu da brijem, izvolite njemu LJubu slati. MAKSA: Kad je ve tako, onda bi ga mogao Gavra brijati, al' pravo, nije rezon kad mu u kuu dolazi i sa Milevom igra, da Milevin brat njega brije. A nee li se laman zbog tog rasrditi? GLAENOVI (fumigativno) Briga vas je, kad LJuba onamo ode, kazae da sam marod, bolestan, pa dvatri puta tako, na je sve u svome redu; brani on, ma ga ko brijao, osobito i sam vidi da nerado idem njemu. MAKSA: E dobro, a vi uzmite sve na sebs, pa ako dobro ne ispadne, vi ete biti krivi. GLAENOVI (smeei se) Ni brige vas. MAKSA: Sad idem. (Ode) GLAENOVI (sam) Ha, ha, sve dobro ide, samo LJuba ve da doe da ga informiram. (LJuba dolazi, ispod ruke mu intrumenti) GLAENOVI: 'Odi, LJubo, neto da ti kaem. Jesi l' ti moj ovek? LJUBA: A kad nisam bio? Zar nisam vam uvek lipsprife Saliki nosio? GLAENOVI: Znam. Ti e se skoro osloboditi, postae subjekt, sad ti jo kaem "ti" a do dvetri nedelje bie moj kolega. Ti zna da ja volem, ne samo Saliku nego i frajla Milevu, a vole je i laman. Ja se sad inim marod, bolestan, a ti e ga ii brijati. Moda e ti davati kakve lipsprife, da nosi frajli Milevi, primi, pa e neto izraditi. Ja sam te kod lamana ogovorio da te mrzim, a ti isto tako ini. (Visokim tonom) Pokai da smo berberi, prvi ljudi, da nas niko nadmudriti ne moe! LJUBA: Nemaj brige, il' - oprostite zarekao sam se - nemajte brige, mislio sam da sam ve subjekt, dobro emo mi to izrediti. Ali jeste, taj laman sve dri da je neto vie nego mi... i ja ga ne mogu trpiti, i ta e on nae berberske keri da uzima? E sad svreno, sad moram dalje, jo jednog bugera da ourim. (Ode) GLAENOVI (sam hoda) Dakle laman Predi, on se dri da je bolji od drugoga, od mene. Uniforma mu daje prvenstvo. ta je on sad bolji od mene? Zar nismo svi jednaki? Pa i principal dri, da nismo jednaki. Pa ta je u njegovoj kui i u drutvu lamana? Pogordila se gospoa principalica, pogordila se Mileva. Mileva dri da e je laman uzeti. Dobro, on nije u stanju jo toliko zasluiti sabljom kao ja s mojom bricom, a daleko je do kapetana. Ali pitanje je hoe li je uzeti. (Ovo tiho. Ozbiljno) Ne verujem. (Viim tonom) Koji eli takvu devojku kao to je Mileva uzeti taj nee nou tumarati i ii Kod zlatnog bureta". Ako Mileva za mene ne poe, prevarie se, pevae: Vukle moje, na to me navukle". Laman je, kao to ujem, od siromanog roda, nema kaucije, al' principal, ako i ima, al' toliku kauciju ne moe poloiti, ma on celo imanje dao na to. (Dostojanstveno) Pa zato, tog lamana oima da ne vidim; s njim nee nita biti, a meni posao kvari. Principal se raduje samo kad moe biti u drutvu lamanovom, a principalica die perje; (Tie ozbiljno) a da oboje znaju ta svet govori, ta govore o njima sami lamanovi kamarati... (S patosom) Ah, duelirao bi se s lamanom, samo da se znam fehtovati... (Jo veim patosom) ili bi' mu pre ili posle brijaem vrat odsekao, samo da sam ga due brijao, bi' bogami, ne bi' se mogao uzdrati; il' ovako bi' ga. (Uzme brija, maja tamoamo, pa u vazduhu presee vrat) OSMA POJAVA Milevina soba, Mileva sama, eta se goredole. MILEVA: Uf, ta u raditi, nestao mi prsten, a nisam ga izgubila, znam da sam ga skinula i na sto metila, a LJuba mi vodu donosi. Mora on da je ukrao, dok sam u materinoj sobi bila. On je morao uzeti, pa kao to sve uka, uruje sa Glaenoviem vrakim, moda je njemu pokazao i dao. ta da radim, ako otro stvar uzmem, kazae da o tom nita ne znaju, a i tata bog zna kako bi to uzeo.

(Misli se) No ja u to drukije izraditi. Prsten je kod njih, zato bi' glavu dala. oka luduje za mnom. (Zadovoljno smei se) Ako je kod njega, ja u dvetri lepe rei, vratie mi. Jo u malo traiti, nije l' se gdegod otkotrljao, pa u onda ii u oficinu. DEVETA POJAVA Oficina. Najpre oka, pa onda LJuba. GLAENOVI: Kud je vraga LJuba otiao u Milevinu sobu da vode donese, pa tako dugo, jo ga nema. LJUBA (ue) Evo me. GLAENOVI: A' de si bio? LJUBA: utite braca oko, sve je dobro. Ja sam naao u Milevinoj sobi ovaj prsten, itajte ta stoji onde napisano: Predi, laman, Emilija". Zato sam se malo uklonio, da se odma' ne seti. Sad il' dajte ga natrag da ga odnesem, il' uzmite na sebs da ste ga vi ukrali. GLAENOVI (gledi prsten) Ludo, to se ne zove ukrasti. Ja u sve to na sebe uzeti, samo ti idi bre kuntove brijati, ako bi te traili, da nisi tu. (LJuba brzo ode) No, ovaj prsten nedam za mlogo uvatio sam lamana, a i Milevu. (Ponosito) Sad se mogu s njima titrati, sad su mi u cepu, a i drau se na ceni. (Mileva ue u oficinu) MILEVA: Molim vas, Glaenoviu, nije tu moj tata? GLAENOVI: O frajlice, molim, drago mi je, izvolite sesti. (Glaenovi napravi "solo" pete figype, skakutajui donese stolicu, metne pred Milevu, pa oko nje sve karokolira") Od kuda te sree za mene, ljubim ruku? MILEVA (njeno) Traim tatu, je l' bio ovde? (Sedne) GLAENOVI: Bio je i otiao. Pa s im se zabavljate, ako smem pitati. Jeste li izvolili itati Robinzona? Ja ga imam, mogu vas posluiti, ja sam ga ve proitao. MILEVA: Drago e mi biti, moliu; jeste li, gospodine Glaenoviu, bili skoro na igranci? Vrlo dobro igrate, svi vas fale. GLAENOVI: LJubim ruku, to sam ve uo, i zaista se nikoga ne bojim, samo mi je ao to ste mi dali jedared korpu, samo da ste sa mnom igrali frajlice, pa nek se sakrije lajtnant i svi. Na purgerbalu, lajtnant igra kao od bede, a arendator kao medved. MILEVA (smeei se) A ta vam radi Salika, kau da je vrlo dobra igraica? GLAENOVI (sa estoom) Molim frajln", nemojte me sa Salikom sekirati. (Smeei se) Ne znam kako da kaem, ta znate frajln", po veim varoima na nekim igrankama i baroni sa Salikama igraju. (Tiho) Al' drugo je ljubav iz istine. Frajln, kad bi s vami igrao, drao bi' da sam u raju, a kamoli kad biste se smeli mojom nazvati. Oprostite mi, al' ja vas od srca ljubim. MILEVA (smeei se) Ako je tako, a vi to potvrdite s tim da mi date taj prsten to ga imate na malom prstu. GLAENOVI (oduevljeno) Ako istinu govorite, slatka frajlice, ono je lepo, onda sam ja najsretniji ovek, ali samo, molim, nemojte me za ludu drati. MILEVA (umilno) Al' ete mi tek dati taj prsten, gospodin Glaenovi? GLAENOVI (pouzdano i smeei se) Dau vam ga, ali' ga morate otkupiti, taka se stvar jeftino ne daje. MILEVA: Molim, kako ga cenite? GLAENOVI: Za novac nipoto, no iskreno da kaem, poljubac, ljubav. MILEVA (mislei se) Mnogo je odjedared, samo malo da se promislim. Budite zasad samo s poljubcem zadovoljni, a ja u vas poljubiti, to se dalje ljubavi tie. (Poverljivo aputajui) to u vam za tri dana javiti, mislim da ete biti zadovoljni. GLAENOVI (misli se) Frajln, da vam pokaem da sam pravi valer, evo vam ga. (skine prsten i preda, pa s patosom) Da znate ko je oka Glaenovi. Sve znam ta je na njemu urezano. Povratite taj prsten, sa mnom ete biti sretnija, ja sam neodvisniji ovek od istoga, a sad dajte mi zalogu, molim. (Glaenovi rairi ruke i prui obraz za poljubac. Mileva primi prsten, podtne svoju ruku na poljubac)

MILEVA (zadovoljno) O, slatki lepi Glaenoviu, ba vam fala, primite u zalogu ovaj poljubac, a trei dan emo se razgovarati. GLAENOVI: Oh, srce moje Mileva. (Poljubi je. Mileva okrene obraz, i istrgne se i ode) GLAENOVI (sam) Oh, ja sam sad najsretniji ovek. Mileva me je poljubila. (eta se goredole) Ne dam to za ceo svet, sad nek zvoca laman. (arkovi ue) ARKOVI: Servus oko, ta radi? GLAENOVI: Ja dobro radim. Da ti pripovedam samo ta se zbilo. Do ruke mi doao zlatan prsten, to je laman Milevi poklonio, na njemu je bilo izrezano "Predi, lajdinand, Emilija". Mileva je dola u oficinu da me poseti, pa je taj prsten na mome malom prstu primetila i molila da joj ga dam natrag. Ja se pogodim da me poljubi zato, i da mi ljubav pokloni, ona me odma' poljubi, a za ljubav iskala je promiljenje tri dana. ARKOVI: Pa si joj dao prsten? GLAENOVI: Kako ne bi' joj dao, ta taj poljubac vie vredi nego li prsten, a zna da smo mi galantni. ARKOVI: To nisi dobro inio. Ja ne bi' joj tako lako dao. GLAENOVI: Ti sad kae, al' da zna kakav je to bio poljubac, pravi cvikipusi". (oka s ust'ma u vazduh pravi duplovan poljubac) ARKOVI: Al' ljubav tek trei dan, to nije dobro. GLAENOVI: Ona je ve meni u cepu. ARKOVI: Pozdravila te Salika. Ba sad sam bio s njome na pijaci, pita hoe li skoro na bal. Al' sad si zbunjen, sad ti nije do Salike? GLAENOVI: Zna, ne mrzim ni Saliku, i nju nisam rad ispustiti, al' tek Mileva je prva; kad se sa Salikom sastane, a ti sve dobro govori o meni, ovo to si sad uo nemoj spominjati. ARKOVI: Neu. (Na strani) Kako se s njom sastanem, sve u joj kazati, sad servus. GLAENOVI: Servus. (zavesa se spusti) DESETA POJAVA Vizit-soba. Najpre Mileva, posle Fema, Maksa, laman. MILEVA: Ha, ha, al' je brica naseo. On misli da sam ga poljubila, a ja sam moju ruku podmetala. (etajui) Siroma', u zabuni nije ni osetio da je moja ruka. To kad budem pripovedala Emilu, smejae se, a moram mu pripovedati. (Fema ue) FEMA: Sedi ovamo Mileva, otac je neto namrten, kae da se uje po varoi kako se sve o tebi i Prediu govori, pa hoe da je jedared naisto. Sad e i on doi. MILEVA: Pomozite mi, ja ne znam ta u sve tati odgovoriti. (Ue Maksa, pa sedne) MAKSA (ozbiljno) Zna, dete moje (K Milevi) kao otac sve sam za tebe uinio. Vreme je da se uda. Po varoi govori se da polazi za lamana, a ja o tom ne znam nita. Kai pravo ta je u stvari. (Mileva zbunjena, stidljivo na mater gleda) FEMA: Predi je obrekao da e je uzeti i da e njegova tetka dati kaucije. MAKSA: Ko zna kakva je to tetka, moe biti i avo od tetke (Ozbiljno) al' ja ne dam da se moje dete na glas iznosi, a ja bome ne mogu sve to imam utui u kauciju. Mora jedared svemu kraj biti. De Mileva, proslovi ti koju re, ta ti kae laman. MILEVA (stidljivo) Kae da ima bogatu tetku, ta njega ostaviti nee. MAKSA: Znam, znam, al' nije dosta. Ja moram imati crno na belo, sve na dlanu, a ekati se ne moe. (uje se neko dolazi, kucka) MAKSA: Herajn". (Laman ue) LAMAN: Sluga sam pokoran. (Svima pravi komplimente) MAKSA: Izvolite sesti, g. lajtnant. MILEVA: Izvolite sesti. (Mileva ustane i ponudi ga do oca na kanabetu) MAKSA (umerenim tonom) Pa kako ste, ta je novo g. lajtnant? (Mileva hoe napolje) Mileva, ostaj tu. Dakle, ta je novo? LAMAN: Sad se ba duelirali lajtnanti Peri i Stojevi (Zbunjeno) zbog zarunice Peri je poginuo.

MAKSA: Pa se zbog zarunice ubijaju? To su, pravo da vam kaem, oravi poslovi. 'Di je prilika, i druga mogunost, onaj nek' je uzme. Pa ba dobro, kad smo se tako svi sastali, da i mi o podobnoj stvari neto proslovimo. Ja neu za moju Milevu da se dueliraju. Gospodine lajtnant, vi mi kao ocu neete zameriti. Vidite, ja sam vas rado u kuu primio i milo mi je bilo s vami vreme probavljati. (Ozbiljno) No, vidite, ja imam ker, da jedinicu ker, koju sam rad udati, a tu je ve vreme. to u kuu dolazite, devojka je jako na glas iznesena. (Upitnim tonom) Kaite mi pravo ta nameravate? LAMAN (odreitim tonom) Ja mislim da je moja namera vami poznata. Rad sam uzeti frajla Emiliju. (Mileva premee listove iz Monte Krista") MAKSA: TO je sve lepo, al' kako? Vi kauciju trebate, ja je ne mogu dati, a da moju kuu ne upropastim. To vi dobro znate. Dakle, od kuda i kako? LAMAN: Moja e tetka kauciju dati. MAKSA: Ba iz pouzdanog izvora znam da ona za to nee da zna. LAMAN (zbunjen) Verujte mi da hoe. MAKSA: Dobro, hou da verujem, no molim da mi date termin (Viim tonom) kada ete me o tom sasvim uveriti? LAMAN: Gospodar Makso, dakle vi ne verujete mome karakteru? E dobro, za koliko vremena hoete da vas uverim? MAKSA: Za etiri nedelje. LAMAN: E dobro stoji, evo ruke. (Rukuju se. Mileva malo jasno ji gledi) MILEVA: Je l' te, vi ete odma' tetki pisati. LAMAN: Jo danas. FEMA (pravi glavom kompliment) Pozdravite je i od moje strane. MAKSA: Al' ako se tetka ne privoli? LAMAN: To biti ne moe, al' u najgorem sluaju svui u uniformu, pa idem u solaru ili Dreissigstamt". MAKSA (namrten, ustima pravi grimas) I to nije laka stvar, al' dobro, dakle, pa koliko moramo onda ekati? LAMAN: To sigurno ne mogu kazati, al' najdue godinu dana. MAKSA (zabrinuto) Hm, hm... znate ta, gospodin lajnant, ovako nek' bude. Za etiri nedelje kazaete mi ta je sa tetkom, pa ako nije nita, ekau vas sa Milevom jo godinu dana, premda joj nije do ekanja, no s tom primedbom da najpre za ove etir nedelje, pa ako ustreba za godinu dana, da se od moje kue malo natrag povuete, to jest ree dolazite, al' u kafani, kao i do sada, da ostanemo prisni prijatelji. Jeste l' zadovoljni? LAMAN (ljutito) Jesam. FEMA: Onako, svakog meseca jedared moete vizitu praviti. MAKSA (otro) uti, zna g. lajtnant ta je rezon. (Mileva maramom tare oi suzne) MAKSA: Dajte mi oficirsku re. LAMAN (prui ruku) Evo dajem oficirsku re da u tako uiniti kao to se pogodismo. Sad (Ustane) zbogom, preporuujem se, idem da dalje razmiljam. (Pokloni se svima, prate ga do vrata svi, al ne dalje. Laman ode) MAKSA: Sad sedimo malo. (Sednu) Sad emo doi na isto. On, kao oficir, imae rezona pa nee svaki as doparkivati; a ti Milevo, da ti neto kaem, da se ne usudi nita sa lamanom nasamo razgovarati se, no mora biti tu uvek, ako i doe, mati ili ja, jesi l' ula? Sad idem. (Ustane i ode) MILEVA: Al' mati, ta je to svakog meseca jedared, to je malo, bar svake nedelje da ste dopustili na vizitu. FEMA (ustane, a za njom Mileva) uti, bog zna hoe l' i onda doi. Otac je otro govorio, a vidila si na Emilovom licu i oima da je ljut. Naao se uvreen. Sad kako bude. (uje se pesma tercet" iz oficine) "Sino sam pred bee pacirao, Lepote devojke prsten naao, Ona ga je izgubila,

Zato me je uvstvitelno poljubila. Taj persten bio je ljubeznika, Na njemu stajalo ime Milka, Oh, kako to, ime slatko Celo telo meni moje ukrepilo. Odem joj govorit izdaleka Sladaja frajlice, duo Milka, Ja se molim u budue, S doputenjem da smem svagda k vami doi. Taj otvet bid je s drage volje, Doite trei dan bie bolje, Dok je ona ljubeznika, S lepim rema politino otpravila. Zaljubljen otiem mojoj kui, I legnem spavati ne znajui, Kako u ja, sva tri jutra, Za tri dana ljubeznicu ne videti. MILEVA: Jeste l' uli, mati? FEMA: To su ba ludovi, kakav prsten, kakva Milka? MILEVA (smeei se) Ja znam, no sad ne mogu kazati, tek onda, dok doe Emilov termin. FEMA: Hajd' bogati, da ne sluamo te lude. (Pou. Zavesa se spusti.) JEDANAESTA POJAVA Oficina. Glaenovi, Markovi, LJuba. Na astalu tambura i gitar. GLAENOVI: Al' ba dobro ide ova pesma, dobro si je iskonponirao. Istina, nainio si i od mene mali vic, al' to nit' ne ini, samo kad je i Mileva tu. Pa bi' voleo da se ta pesma rasprostrani. ARKOVI: Ve je pevaju. LJUBA: I sino uo sam ju gde na sokaku pevaju. GLAENOVI: Bravo, to volem, a sad je morala i Mileva uti. LJUBA (prepravan za put) Ja moram ii kuntove brijati. (Ode) ARKOVI: Jesi l' bio na purgerskom balu? GLAENOVI: Bio sam. To udo da si vidio. Vrlo je lepo ispao. Tu oficiri nisu imali berieta. Skoro sve sami majstori i majstorice i njihove keri. Bilo je nekoliko oficira i doktor Polivka. Poeli su igrati taj, principal je igrao sa najderkom cehmajsterovicom, a principalica sa arendatorom sviju novosadskih kasapnica. Pa to da si vidio, kad je principal moj uzeo za pojas tanku najderku, pa digne levu nogu i savije do kolena, pa se okreu. Kad je principal osetio dobru igraicu, a on pree u lendler", pa sad levom sad desnom rukom obavija oko igraice, a cehmajstorica se savija u struku tek to se ne prelomi. Cehmajstor opet uzeo debelu kasapinicu, on lak, ona jaka, debela kao nalivena. najder skae, baca noge, zahukti se u okretanju kao krak suvainog toka oko osovine. Osobito s lei je dobro izgledala kasapinica. Kad je doao kalup", to je najlepe bilo, principal uzme kasapinicu, kasapin principalicu, cehmajstor pekaricu, cehmajstorovica svoga kalfu; rag neda najderu mira, iztri iz kola da bude prvi, pojuri ispred principala, al' principal gurne najdera da se ovaj sa pekaricom premetne, principal je preko nji prejurio, al' kasapin sa principalicom premetne se preko nji'. Principal dopleja da digne principalicu i izvadi pekaricu ispod kasapa, a najder se kao igla provukao kroz sve. najderka pak sa svojim kalfom tako je sretno pala na gomilu, il' upravo s boka malo se previla, da je izgledalo kanda su naslonjeni na divan, na spavanje. I ja sam tu naseo sa jednom urijskom sejom, al' cela stvar je izgledala kao neki mali vic".

ARKOVI: A kako doktor Polivka? GLAENOVI: Doktor je uzeo u nelpolki" kasapinicu, pa kako je debeo, rairila mu se krila od kaputa, pa igra trajrit", a ona polku". To da si vidio. On nju vue, ona se ne da, njoj skae glava gore, a njemu dole, noge zapleu, dok se doktor ne umori pa, jedva diui, odma u kreidenc. Kae da on to zdravlja radi ini. ARKOVI: A C kime si igrao polku? GLAENOVI: Sa najderkom, to udo da si vidio, letili smo, kao u vazduhu, svi su nam pljeskali. Zna, bio sam lepo obuen, ne u plavetnom fraku, to su mi kasapi rastrgli, ve u novom zelenom, sa uti dugmadi, bele pantalone i ile crvena kravatla, kosa frizirana. ARKOVI: A jesi l' igrao s Milevom? GLAENOVI: Nisam u prkos, jer su sve oko nje oficiri ili. Ja sam sve fumigirao, koji su mene fumigarali. Posle toga igrali su Serbenquadrille" do etvrte figure, dalje nisu znali, pa onda krajcminet", a na posletku jastuia," tu sam ti se naljubio, da mi je za osam dana dosta. Tu se i doktor ljubio sa najderkom, principal sa kasapinicom, najder sa pekaricom, principalica sa kasapinom. Tako je trajalo do osam sati, zna, mogu kazati, bilo je onako ala grande". ARKOVI: A ta e ti kazati Salika na to? GLAENOVI: A ta da kae? ARKOVI: Ona e sve to uti, a ve zna za prsten Milevin i strano ajferuje", i ba danas mi je kazala, ako od sebe ne da glasa, ona e se priljubiti tom kasapinu, koji joj jednako u stope ide. GLAENOVI: ta, taj ordinaran, od tog nita biti nee. Sad u odma' napisati pismo, a ti joj odma' sutra, kad je na pijaci vidi, predaj. Malo preekaj. (Uzme divit i 'artiju, da pie, i posle proita) Sluaj. (ita) Meine libe Muzi. Tu pis bez auf mich, schon virzen Tog hop Ti nit ksen, mir is ser lad, kon nit schlofn, herz tut mir we. Tu waz, ih pin zwiflizirter Mensch, Ich hop tos nit ferdint, i hop ti imr kern kopt, won i spazir, schau auf tajn fenstr, kon ti nit sen, i waz tu pis pez, wail i tonzt zwamol polka mit Fischer Kadl, und wail i kmocht lid af unzer frailn. Ti frain Mileva iz in mir ferlipt, obr i moch nur a spas und nur ti hop kern. Main herz imr fir ti geklopt, und a jetz klopf, kum pit ti schen Suntog zu goldene Fassl, und werma prav ausmochn. Kis ti 10,000 mol, und plaip mit tich im hailign Gaist Gladenovitsch subjekt.5 Da napiem atresu. (Pie) An ti frailn Salika Selinger.6 (Zavije u zapeati) Ha kolega (arkoviu) podaj joj, ona to, kad proita, znam da e se zaplakati, a u nedelju emo se ve sastati. ARKOVI: A ta e na to kazati Mileva? GLAENOVI: Ja sam joj ve kazao da ja sa Salikom samo provodim alu, vic". Nego sad moram gledati da tog lamana iz sedla izbacim. Kako njega ne bude, onda sam siguran sa Milevom. ARKOVI: A kako stoji sa Milevinom materom? GLAENOVI: Ne ba najbolje. ARKOVI: A zato to? GLAENOVI: Zna, ja u ti iskreno kazati. Kad sam ovamo doao, lepo me je gledala, dolazila je i u oficinu da trika, a ja s njom na ogledalu koketiram. Ona je sve to vidila, pa se smeila, i to je dotle trajalo dok nije primetila da ja Milevu volim. Od to doba nikad mi ne pokazuje lepo lice, uvek namrtena, i ma ta je zapitam, sve mi nakratko odgovara. Zna ta je to? Ajferzuht. Naprotiv, principal zdravo me vole, kae da je i on bio u mladosti kao ja i svud me fali. Da otisnem lamana, ne verujem, da ne bi mi sam Milevu ponudio. Al' od sada to god vidim i primetim, sve u dokazivati principalu, pa kud puklo da puklo, samo lamanu posao pokvariti moram. Zna, tako ga mrzim da kad ga vidim, onaj dan nemam apetita. ARKOVI: E sad servus. GLAENOVI: Servus. (zavesa se spusti) DVANAESTA POJAVA Soba Maksina. Fema sama, trika, posle Mileva. FEMA: Daba ve tog Predia, iziao mi na vrh glave. Pa taj oka uzmuvao se, ne da Milevi danuti, tako pazi na nju. Opet su uhvatili lamanovo pismo, pa dodali ocu. Samo mi je sirote devojke ao, ona je kao na procepu. MAKSA (ue) eno, zna ta je novo?

FEMA: ta? MAKSA: Sutra batalijon Prediev izmaira u Italiju. FEMA: Pa ta emo sada? MAKSA: Nita, ja i onako mu re'ma nisam verovao, nek' izmaira, bar e se devojka jedared umiriti. I onako nismo ve stajali na najboljoj nozi, bio je prema meni u poslednje doba sasvim ladan, krut. Tako npe nekoliko dana pri kartanju rekao sam mu: Nemate pravo, dragi Emile". Tu je bilo vie oficira, a on mi osorno ree: Povucite re natrag, majstorMakso, to pred mojim kamaratima vi meni ne smete kazati. I sam obrtar da mi to kae, mogao bih mu rei: Ja nisam dragi Emil, no Herr Lieutenant Predits."7 Ja, zastien, morao sam re natrag povui. Tako je govorio kanda sa mnom nije nikad bio barabar. To je uvreda. Pa opet prekjue uvatio sam pismo, zna, pa kakvi su to poslovi. Ve se i LJubi zapovedilo da ga ne ide brijati. FEMA (iznenaeno) Dakle e ve sutra izmairati? MAKSA: Jest, i to u jutru. FEMA: Hoemo li ii sa Milevom da se oprostimo, kad budu svi u skupu? MAKSA: No, to nam jo fali. Valjda onde jo da ga oplaemo. Prstom bi na Milevu pokazivali. Gledajmo bolje nau kuu... Pa ta si se, molim te, tako snudila? Valjda tebi tek nije ao za lamanom. FEMA: ao mi je deteta. Sad su je izneli na glas, a podigla se bila. ta emo sad? MAKSA: Nita, mi emo opet natrake, pa ako sve ice popucaju, ta fali oki? FEMA: Nee ona za oku nipoto. MAKSA: I ti, porculanu moj, nisi u poetku za mene htela, pa si se opet privolela, pa ta ti sad fali? FEMA: Druga su ono vremena bila. Sad se vie iziskuje nego onda; da doe bar kakav mali" beamter, il' trgovac, il' imuniji kasapin, arendator, da devojka moe kao i kod oca iviti. MAKSA: Teko je na to ekati. Vidi kako je svet na varanje sklonjen, pa moe opet nasesti po drugi put, po trei put, pa onda bog zna hoe l' dobiti i to je oka. FEMA: Ona je sirota tek utoliko nasela to joj je laman ono obricao to nije mogao ispuniti, a inae bio je utiv i tu nema po Milevu zamerke. MAKSA: Pre si ti sama mene opominjala da uinimo kraj s lamanom, a sad ga brani, kad sam tvoj savet primio. No (Ozbiljno) ti veli da tu nema po Milevu zamerke, no zna da katkad koga i nevino izviu, a to je belaj, osobito za devojku. FEMA: Ni onda ne bi ba morala spasti na oku? MAKSA: A ta misli da je oka maiji kaalj? oka je vredan momak, subjekt, da mu para nema; taj da otide u Petu, Lotajneru, pa za po godine da vidi ta zna, zaudila bi se, porculanu moj. FEMA (prezirom) Pa nek ide, kad mu drago. MAKCA: Jest, al' kad taj ode, vie se ne vraa natrag. Pa uzmi samo i sada, on upravlja celom oficinom, ti ivi kao milostiva gospoa, a ja kao milostivi gospodin, i Mileva kao prava frajla, a oka nam svojom rukom zasluuje. No zna ta (Jo ozbiljnije) ukroti malo gordost tvoje 'eri, pa ako za po godine kakva jaa partija ne doe, a ona onda nek bude okina. FEMA: ta, tako brzo? Ta nije devojka omatorila, a lepa je, to joj bar niko odrei ne moe. Zato da jo ne eka? MAKCA (umerenije) Hajd' malo neka i eka, al' to sam hteo kazati da joj izdaleka kae da ne bude opora prema oki, jer pokraj oke je osigurana. ta tu laman? Ono je lepo s tim ljudima u drutvu biti, pij i jedi s njima odmah te za malo otmenijeg dre, samo ne u tenju svezu. Samo to sam mu kazao dragi Emile", pa me ve u drutvu izobliio. Nas dre za neto nie, da nismo ravni, i ustruavaju se negde. To nek' ostane meu nama, nemoj dalje raznositi. Ono se trefi da koja devojka bude sretna, kad ima oficir kauciju pa je uzme, no to je tref". (Mala poivka) Ispovedimo istinu, i mi smo tako mislili, al' nismo trefili, pa sad opet pik Jovo na novo. FEMA: Pa ta hoe tim da kae? MAKSA:Hou to da oku ne ispusti, a Milevu nanie povue. Trefi l' se kakav bolji, dobro, al' ako ne, onda oka nek ne fali. (Mileva ue) MILEVA (snudena) ula sam sutra e izmairati, a nije se s nami jo ni razgovarao. Valjda e jo danas doi da svoju zadatu re utvrdi, a sutra da se oprostimo. Je l' tako, slatki tato?

MAKSA (ozbiljno) Ako doe, dobro, al' mi se neemo tamo ujutru sastajati i pratati, nije nam ni rod ni pomozbog, a ti nisi kuvarica da se sa kakvim kaplarom prata. MILEVA: Oh boe! (Suze brie) FEMA: Nemoj, dete moje, plakati, moe se otac do sutra umekati. MAKSA (reivo) Nikada! (Glaenovi ue cifrasto obuen) MAKSA: ta je, oko? GLAENOVI (pokloni se, pogledom Milevi) Ja sam jednom paoru krv pustio, evo novci i doktorska cedulja. MAKSA (naunom minom) Je l' pun ovek bio? GLAENOVI: Sasvim nabreknut, a krv mu ve bila ugasita, da mu nisam pustio za dvajest i etiri sahata bi umro. MAKSA: Koliko ste mu pustili? GLAENOVI: etrnajst uncija. MAKSA (eskulapskim licem) Dobro. (Glaenovi stoji nasred sobe, uti, neto bi hteo da govori, eprtlji) MAKSA: Imate li jo to? GLAENOVI: Imam. A znate ta, iskreno u vam ispovediti. Ja volem frajln Milevu i hou da je prosim. Sutra e batalijon izmairati zajedno sa lamanom Prediem i taj se nee vie vratiti. Gospodin principal, ja mislim da sam vas verno i poteno sluio. Ako mi ne date Milevu, a ja idem u Petu. Novi Sad onda nije za mene. Ako je date, i onda bi' posle nekog vremena iao u Petu da kurs preem. (Pogledi na Milevu) Frajln Mileva, poite za mene, kleknuu pa u vas moliti, nikad boljeg neete dobiti. (Mileva ustane i s inditacijom ide napolje bez pitanja, pakosnim pogledem na Glaenovia, koji je oima umiljato prati. Maksa i Fema se iznenaeni Gledaju) MAKSA (sabere se) Dragi oko! Vi znate da sam ja va dobar principal i budite uvereni da je to to ste sad rekli kod mene dobro zabeleeno. No, vreme nosi breme, imajte malo strpljenja, pa moe sve tako ispasti kao to elite, a sad idite na va posao. (Glaenovi se klanja) GLAENOVI: Fala, sluga sam pokoran. (Ode) MAKSA: Eto vidi; a gle kako se Mileva nadurila, valjda to nee biti Emilija", ve snova Mileva". No reci joj da joj nalaem lepo postupanje prema oki i da ne primetim na njoj nikakvu durnovitost, jer u onda i ja otrije. Pusti me da idem u kavanu. (zavesa se spusti) TRINAESTA POJAVA Oficina. LJuba i arkovi. Glaenovi ulazi. GLAENOVI: Ba dobro, tosi tu imam ti neto a la grande kazati. ARKOVI: ta si tako nalickan? GLAENOVI: Isprosio sam Milevu. Sad ba otud dolazim. Principal mi je kazao da se moja elja prima, samo jo da se za kratko vreme strpim. Laman sutra maira, sretan mu put, putuj igumane. No, sad malo strpljenja. I poekaj, moram odma' Milevi lipsprif" pisati, i to nemaki, jer ona to najvolije. Od oficira je nauila. (Uzme divit i hartije, sedne pa pie, pa onda ita) Libe frailn Mileva. Zu erstmol, wi ich si gsen hop, i hop si kern kopt, und main herz hot um inna geklopft. I hop si ser kern libe Frailn, i was das si ti Soldaten kern hom, ober der lajtinant wird furt, ter komt nit mer Zuruk. Ter Voter was a tas i si kern hop, i pin subjekt won i inna hairat, wern leben wi a Kanarinfogl. Sagns einmal jo, und ales is fertig, i kisse si unt plaio mit ine in hailign gajst kis ti hant, Gyoka Gladenovics subjekt in erste ofizin, pai hern Svilokosics, adie.8 (Cag napie atresu u zapeati) An ti frailn, Mileva Svilokosics Madmoisel. Naisaz.9 GLAENOVI: Je l' dobro? ARKOVI: Vrlo dobro. GLAENOVI: LJubo, evo ti pismo, na vrebaj i proturi kroz Milevin alon" spolja. LJUBA: To e odma' biti. (Uzme pismo i ode) GLAENOVI: Tako u lepo sve to izraditi da e se sve uditi. Kad se oenim, ii u do po godine s Milevom u Petu da sluam kurs, a ti moe doi na moje mesto kao prvi subjekt. Gavra je i onako ve u Peti, LJuba je ve osloboen, a rad je da ide, hoe li?

ARKOVI: Ne bi zgoreg bilo, premda meni ni kod udovice nije zlo. Al' zna ta me mrzi - to je to mi se suvie umiljava i dvori. Najlepi zalogaj mora biti moj, pa se preda mnom jednako licka, a ne smem ni na jednu sobaricu da pogledam. Nema ti gore nego kad te enska preterano vole, na svaki ti korak pazi. Bolje je kad enska malo vie na sebe dri. Onda je tek primamljiva a ne kao moja principalica, iju preteranu dobrotu, moram da ju izgustiram; ta e mi sve ono: slatki moj, eerni moj arkoviu. Sve drim da se jedared moram kao eer rastopiti. Zato bi' voleo malko slobodniji ivot. Ovde bi taman bilo za mene, nikome obvezan. GLAENOVI: Je li da sam lepo lamana izigrao, tako stoji stvar na isto, kao Salikino oko. ARKOVI: A kako sad stoji sa principalicom? GLAENOVI: Malo bolje. Zna, u takim stvarima ona ne sme mlogo mrcati; kako on kae, onako mora da bude. LJUBA (ue) Ja sam predao. Kad sam kroz alon proturio, a Mileva me vidila, pa me zvala unutra, valjda je mislila da je od lamana. Pismo je proitala, nakrivila usta, pa se smei. Principalica je tu bila, i kad je saznala ta je u pismu, kazala joj je da grubo ne odgovara, da ne rasrdi principala. ilje u pismu odgovor. Primite pismo. GLAENOVI (Primi pismo, ita) Herrn Gladenovics subjekt. Lieber Gladenovics! Sie bieten mir an ihre Neigung, danke schon, das ist charmant von ihnen. Aber mein Herz ist ganz gebrochen, ich kann mich im Momente Niemanden anschliessen, - Gott wird auch fiir meine Zukunft sorgen, und meinem Herzen Ruhe gonnen, sie aber lieber Gjoko, werden sie sich zufrieden stellen, wenn ich ihnen dafiir sage - nur Dank. E. S."10 GLAENOVI: ta sudi, ta je ovo. arkovi Lipsprif". LJUBA: Ve ako to nije pravi lipsprif, onda ne znam ta je. GLAENOVI: Liber Glaenovi", liber oko", to nije nita drugo ve lipsprif". LJubo razglasi po celoj varoi da sam od Mileve dobio lipsprif". Svakome kuntu o tome pripovedaj. I arkoviu svud razglasi, kai do tri meseca su svatovi, ti e mi biti dever. ARKOVI: Jot u danas navee Kod zlatnog bureta" na znanje dati. LJUBA: Ja sad idem, pa u na svakom oku poznatima javiti. Hajd'mo! (Odu) GLAENOVI: Idite, ja moram o svatovima da tudiram. (zavesa se spusti) DRUGA RADNJA PRVA POJAVA Milevina soba. Najpre sama u crnim haljinama. MILEVA (neveselim, oborenim licem hodajui) Ve mesec dana, a nikakvog glasa od Emila. Moda e me izneveriti. Groblje mi je najmilija etnja, onde kleknem pred krst, molim se da mi doe verenik il' da umrem. Kako bi mogla pomisliti da mi za mesec dana nee otpisati, a nije se sa mnom ni oprostio. (ake sklopi) Je l' mogue da on mene izneveri, koja sam ga volela nego sve na svetu, koja sam mu srcom rtvu prinela. Gde su njegove slatke rei, gde tolike zakletve? (Stane) I moda mi je poslao pismo pri odlasku, moda mi pie iz Italije, a pisma mi ne dou do ruke. (Zabrinuto) Ako me izneveri Emile, rana e mi veita da ostane, a moda nisu oblaci tako teki kao to su crni. (Fema ulazi) FEMA. ta ti, devojko, tako deperira, sve groblje trai, i sad si odande dola. Znam da ti je teko. (Na strani) I meni je tako teko bilo za obrlajtnantom Semenkoviem... al' moda e jo otpisati, bog zna nije li ti poslao, pa fantaziji oki dolo kakogod do ruke. (Maksa ulazi) MAKSA (gledi na Milevu) ta ti, devojko, jednako crninu nosi kanda ti je otac umro? Sedite jedared. (Sednu) Doktor Polivka, koji je ostao o'de da se penzijonira, rad je ovamo dovesti jednog lamana, nekog Predraga, koji nosi pozdrav od Predia. Pitao me je je l' dozvoljeno ovamo doi, odgovorio sam mu: estite ljude uvek primam, osobito kad ih doktor Polivka vodi." FEMA (ljubopitno) Kad je to bilo? MAKSA: Jo pre dva sata. Zato sam i doao, mislio sam da su ve tu. (uje se, nekidolaze. Doktor Polivka sa tri oficira) Dr POLIVKA: Imam ast predstaviti moje lancmane, obrlajtnanta barona ternbergera, lajtnanta Herca i lajtnanta Predraga, - gospodin Svilokosi hausher, ga hausfrau i frajla.

SVI: Drago nam je. (Komplimentiraju se. Polivka uzme na stranu Maksu i une mu da Predrag rad bi Milevi neto od Predia isporuiti) Dr POLIVKA: Ja sam bil tak' sloboden i barona, i lajtnant Herca dovest, to su moji lantslajte" krajani"; a lajtnant Predrag donesal dobri hlas. MAKSA: Drago mi je. Izvolite sesti. (Sedaju) Doktore, sedni na kanape do g. barona. (Doktor nudi tamo Maksu, ovaj nee, hrvu se, dok Maksa doktora prevali) FEMA: A gde je sad gospodin Predi? PREDRAG: U Veroni, pisao mi je. MILEVA (veselo) Dakle, pisao vam je. PREDRAG (smeei se) Jeste, i jako vas pozdravio. MAKCA: Moja kua uvek je bila otvorena, osobito estitoj gospodi oficirima. I ja sam jedared hteo da budem soldat (Kao aljivo) valjda bi' i ja doterao bio do kakvog strametera. (Gladi brkove) POLIVKA: Ti bi bol kurazir, a ritmajster. TERNBERG: Echter Cuirassier.11 MAKCA (ushien) Mileva, ded donesi rakije. (Mileva ode) HERC: Gospodin hausher, teta to nije soldat. MAKSA: Jesu li sva gospoda oficiri sad dola sa novim batalijonom? PREDRAG: Ja i lajtnant Herc doli smo sa batalijonom i ovde u garnizonu ostajemo. Baron obrlajtnant dolazi iz Erdelja, premeten je u Italiju, bio je tu marod, pa e posle svojoj regimenti. (Mileva nosi na tasi rakiju) MAKCA: Izvolite gospodo. (Uzimaju, kucaju se, piju. Predrag i baron oi bacaju na Milevu) POLIVKA: Dobra ljivovica, hajd' jo jednu. (Piju) MAKCA: Pa sedite jo. POLIVKA: Zna bruder, to je kratka vizita oficirska, drugi put moe due, gosp. lajtnant Predrag moe due ostati, on donel hlas. MAKSA: E kad je tako, nek bude po volji, al', triput bog pomae. (Sipa rakiju) U zdravlje. (Kucaju se piju. Oficiri spremni da idu) SVI: Drago nam je. MAKSA, FEMA, MILEVA: Drago nam je. MAKSA: Ja u jo pre podne biti slobodan da vizitu vratim. SVI: Drago e nam biti. (Idu) PREDRAG: Dakle, smem si uzeti slobodu. FEMA, MILEVA: O drago e nam biti. (Preporueni i ispraeni odu, Predrag s Milevom ostane) MAKSA: Ti Milevo s materom idite u drugu sobu, izvolite i vi gosp. lajtnant, ja u da se prepravim za vizitu. (Fema, Mileva i lajtnant idu u drugu sobu) OBE: Izvolite gosp. lajtnant. MAKSA (sam u sebi) Obuen sam, samo jo brkove da uredim. (Stane pred ogledalo, elja brkove) Blago tebi Makso, sad ve i baroni u tvoju kuu dolaze. No nije te nadmudrio Predi, pa valjda nee ni baroni. Vraki taj Polivka, doveo mi itavu povorku oficira; al' ipak ga volem. Sad idem najpre u kafanu, pa onda u vizite. (Uzme eir i ode. Zavesa se spusti) DRUGA POJAVA Soba. Mileva, Predrag, Fema. MILEVA (veselo) Dakle tako, gosp. lajtnant, vi se sa Prediem dobro poznajete? PREDRAG: Od detinjstva, zajedno smo uili matematiku, zajedno smo sluili, samo sad smo u raznim pukovnijama. Uvek smo bili iskreni kamarati. MILEVA: No to mi je milo! FEMA: Mileva, zabavljaj gospodina, ja imam posla. (Ode) PREDRAG (se pokloni). MILEVA: A je li vam pisao togod Predi? PRECRAG (smeei se, koketno, gladei brk) Jeste, i to ba o vami. MILEVA: O meni?

PREDRAP Ba o vami. Pa kako se ne bi vas opomenuo, tak'o lue, ostae mu u spomenu dok je iv. MILEVA (zaueno) Dakle, samo u spomenu? PREDRAG: Jeste, u veitom spomenu, a meni je poverio svoju tajnu, pa mi je preporuio da vas gledim kao oko u zenici, da vam budem 'mesto njega sve i sva. MILEVA: Ne razumem vas, gospodine. Kaite mi, molim vas iskreno, ta vam pie Predi, kako se onde zabavlja? PREDRAP Famoz. (Smeei se, pa ukajui) Znate onako kao leptir. MILEVA (etonee iznenaeno) ta kao leptir? PREDRAG: Da, kao leptir, ve kadetom bio je kao leltir. MILEVA (ozbiljno, s potosom) Dakle, velite, g. lajtnant, da je Predi bio leptir, a da ta je sada, mislite li, da je jo i sada leptir? PREDRAG: A da ta je ve leptir. MILEVA (pouzdano) To ne bi' rekla; ja njega sasvim s druge strane poznajem; on je u srcu svom potpuno stalan. PREDRAG: TO vam se tako ini frajlice. Predi je istina moj iskren kamarat, pametan ovek, al' u ljubavi nije stalan. MILEVA (emfatino) Oprostite, to ne mogu verovati. PREDRAG (tiho, poverljivo) Hoete li, frajlice, da vam dokaze pokaem al' posle. (Mislei se) Kad vam pokaem i dokaem (Jaim tonom) onda meni da verujete i o drugim stvarima to vam reknem. Pristajete l' na to? MILEVA: Pristajem. PREDRAG (izvue iz depa portfelj, iz njega pismo i preda ga Milevi) Izvolite itati. (Mileva uzme pismo, gleda najpre adresu, vidi Predievu ruku, otvori i ita) MILEVA: Verona. Casserne Bologna. Kad sam iz Novog Sada izmarirao, iz poetka vrlo mi je teko bilo, - ich war Anfangs sehr traurig, consternirt, kein Spas so ein holdes, Wesen wie meine Milewa zu verlieren; al' malopomalo, opet sam doao na moje staro. Bekanntschaften hab' ich jetzt - Massa. Meine lgaison mit der comtesse Convalina macht hier furore. Da vidi to edo, dvaest i dve godine mlada udovica, lepa kao boginja complette italienische Schonheit, - und reich. Nadam ce da u je za suprugu dobiti. Was macht majstor Maksa? Samo lepo oko njega, er ist ein guter Kerl, nur schmeichle seiner Eitelkeit. Pozdravi Milevu i sve, nemoj je ostaviti samu, als Kamarad, sei mein Nachfolger. Tvoj Predics."12 (Milevi padne pismo iz ruke. Predrag digne) MILEVA (poraena) Ne mogu mojim oima da verujem. Dajte jo jedared da vidim. (Gledi) Jest njegova ruka, njegov peat. Gospodin lajtnant, izvinite me, zlo mi je. (Glavu nasloni na kanape. Laman primeti da je poraena, uzme joj ruku i poljubi, bez da ga Mileva gledi) PREDRAG: Zbogom. Oprostite, drugi put u biti tako slobodan. (Ode) MILEVA (alosno) O boe, jesam li ja to od njega zasluila. (Mala pauza. Sabere se i ustane. Jaim tonom) Jest, njegova je ruka, nema sumnje. (Hoda goredole, misli se) Dakle, da propadnem zbog njega. (Tie) Iupau ga iz srca, nevernika - gde je rua bila, nek' pelen cvati. (Misli se) Pa taj nov kamarat, kakav je to kamarat, i to veran. Lepi kamarati. Da to drugi kamarati znaju, drali bi obojicu za nedostojne svog stalea. Predi mene predaje Predragu kao robu, kanda je ljubav trgovaka roba. (Emfatino) Al' bilo sa mnom ma ta, Mileva e ostati Mileva, ma kroz iglene uice prola. Izdajnika, prodavca, briem iz srca, a nametljivog kupca prezirem. (zavesa se spusti) TREA POJAVA Soba. Maksa i Fema. MAKSA: Kako ti se dopadaju ti oficiri? FEMA: Kao obino. MAKSA: Znam, znam, al' ima razlike. Vidi, meni se najbolje dopada laman Herc. Istina, ve nije mlad, postao je oficirom od pikauf", al' ima prave purgerske obiaje. Zato mi se i dopada. I baron je fini, vaspitan mu. Kau da ima pet stotina forinti culaga na mesec, al' za nas je malo cu nobl".13 Predrag mi dolazi kao god i Predi, onako vetropirovi.

FEMA: I meni se Herc najboljma dopada, nije onako lep, al' milokrvan, pa nema u sebi nikakve gordosti, pa smeran. I baron je osobiti ovek, a Predrag se ni meni ne dopada, uzima si neto suvie slobode. MAKSA: No to emo sad, eto ve u kuu dolaze, na jedared emo uti, kako je opet sa Predragim izvikana, kao i sa Prediem, a ovamo ve znam da od Predia nema nita, a Predrag je ve svud razglasio da Predi ima tamo neku bogatu Talijanku. I Mileva sigurno ve zna za to. Zovi Milevu. (Mileva ulazi) MAKSA: Sedi. Vidi, moje dete, oficiri opet dolaze u kuu, od Predia nema nita, to ve i sama zna, a nema ni od ovih oficira nita. Baron te nee uzeti. Herc se nee eniti, a Predrag je drugi Predi. Na njega se najvie mora paziti. MILEVA (simuliratim smeenjem) Ne bojte se, tato, nita za Predraga, dau vam re, zaklinjem vam se ivim bogom i mojom sreom, da Predrag od mene jedne prijatne reice dobiti nee, je l' to dosta? MAKSA: Znam, znam, sve je to lepo, al' ja bi' elio da te vidim udatu, pa onda to mu drago bez brige nek' dolaze. Ovako moramo uvek da nasednemo. (Ustane ozbiljno) Nego zna ta, devojko, neu ti mlogo govoriti, neu te mlogo pitati, budi prepravna, mora za oku poi. Da zna, sad idem. (Ode) MILEVA: Ja ne znam ta je opet danas tati? FEMA: Zna kakav je on, nauen je sa oficiri, pa im nee da odrekne, a ovamo se boji za tebe. MILEVA: Al' ta me opet s tim okom napada. I ja vam iskreno kaem, ja neu berberka da budem, pa ma u Dunav skoila. FEMA: Samo ocu nemoj tako da govori; da se to kod njega i pokvariti, tu sam i ja, a u Dunav zato nee skakati. (Baron ternberg ulazi) FEMA, MILEVA: Izvinite, je l' povoljno sesti. BARON: Kako se nahodite? (Sedne) MILEVA: Kao obino, her baron. FEMA: Izvolite samo, ja imam posla. (Ode. Baron glavom poklon uini) MILEVA: A kako vi, gosp. baron? BARON: Prepravljam se da idem skoro u Milano k regimenti. MILEVA: Al' ne ba skoro. BARON: Istina, ja sam jo nekako kao marod, i jo bi' mogao koji dan produiti. I dosad sam toliko produio zbog prijatnog drutva i prijema. MILEVA: To mi je milo. I meni je vae drutvo osobito drago, ve sam naviknuta na militariju. (Ironino, smeei se) BARON: Poznato mi je sve. No iskreno kazati moram to nije lepo bilo od Predia, a tako isto ni od Predraga, koji i drugima Predievo pismo pokazuje. To me je tako kosnulo, osobito kad u obzir uzmem vau kuu i vau izvrsnu osobu. (Viim tonom) Kad bi do vae volje stajalo da to negalantno delo operem, i to krvlju, odma' bi' najpre Predraga, pa onda Predia na dvoboj pozvao. MILEVA (zadogoljnim, umerenim tonom) Pa biste se, molim, za mene izloili? BARON: O tom sumnje nema. Kako ne za taku ljubaznu frajlicu. No samo u moliti vas da mi iskreno kaete ta je tu, u stvari, subjekt Glaenovi, koji meni dolazi, kae mi da vas je ve isprosio i do etiri nedelje da e biti svatovi? Je l' to mogue? MILEVA (ironinim smeenjem) Znate, g. baron, to je luda, fantasta. I moj otac, ako ne doe bolja partija, hoe da me za njega uda. Ja katkad utanjem pariram, al' o tome od moje strane nema ni razgovora. BARON: Dakle je otac od svoje strane gotov. MILEVA: Jeste. BARON: Sad sam naisto. Va otac hoe da vas uda za oveka koji ide njegovim kolosekom. On kao otac moe imati u tom i pravo, al' ja u vami neto drugo rei. (Ustane i emfatino govori) Vidite, kako sam vas upoznao, uinili ste na mene veliki utisak. Iskreno vam se ispovedam, ja vas volem, i to vas iskreno volem, al' u, i drugo neto iskreno ispovediti. Moja je porodica aristokratina, ppotivila bi se takovoj mojoj enidbi, kad bi' uzeo za suprugu iz graanskog stalea. No inae, s vami bi' rad bio sve dobro deliti. Neu vam mlogo s pitanjima dosaivati.

Vreme je kratko. Ja prekosutra odavde odlazim, s vami nasamo neu vie biti, i s ocem u se nakratko oprostiti, kao vojnik i oficir. Evo vam ovde zapeaene kutijice. (Izvadi kutijicu i metne na stol pred Milevu) Ako vas i dalje budu prisiljavali da za berbera poete i ve kad nemate kuda no ili poi il' na drugo to da se reite, onda otvorite kutijicu, i nai ete onda sredstva i naina da se meni pribliite. Pristajete l' na to? MILEVA (mislei se) Oslanjajui se na va karakter, pristajem, al' ako ne doe i do te nude? BARON: I onda otvorite i unutranji moj pismen sadraj u spomenu zadrite. Sad idem da vas u vaim oseajima ne remetim. (Uhvati je za ruku, rukuje se i ode. Mileva kutijicu mutruje, pa je turi u dep. Dolazi Fema) FEMA: ta, zar je ve baron otiao? MILEVA: Otiao je, pripravlja se za put, za koji dan e u Italiju. FEMA: teta to nee ostati, pravi kavalir. MILEVA: I meni je ao, iz svake rei mu potenje proviruje. Kamo srea da je takav bio Predi! Eto tate. (Maksa ulazi) MAKSA (ozbiljno) Idi Mileva tvojim poslom, imam neto s materom da progovorim. (Mileva se ukloni) Opet emo nasesti. Predrag je danas meni priao, pa mi unuo da baron vole Milevu, preterano je svud fali. ta se opet uini za kratko vreme; o baronu, bogami, nisam tako to ni pomislio. FEMA: Nemojte verovati, Predrag mu zavidi to Mileva rado s njime razgovara, a na Predraga i ne gledi. (Glaenovi ue) MAKSA: ta je, oko? GLAENOVI (brino) Imam da vam se potuim. Znate da barona brijem. On se uvek raspituje za frajla Milevu. Kad sam mu kazao da je ona ve moja zaruenica, on se nasmejao, pa mi kazao no ba je na takog oveka spala. Kad sam ga pitao da li je ona za barona, a on mi odgovori da je ba za barona. To ja ve ne mogu snositi. Vie ga neu brijati, nek' ide LJuba. A sad, molim vas, rad sam znati kako stojimo, hou li je dobiti, i to skoro, ili idem odma' u Petu? FEMA (na stranu) Vile u toga oku, svud kvari posao. MAKSA (ljutito) To vie neu trpiti. Prenravite se oko, do etrnaest dana su svatovi, sad idite, Milevu ste isprosili. (oka ga poljubi u ruku i Femu koja se ne da) GLAENOVI: Lepo se zahvaljujem, sve e u redu biti. MAKSA (ljutito) Ta devojka sasvim se otela. FEMA: Ali dajte joj jo termina? MAKSA (ljutito) Nita vie, i ti si mlogo kriva. (Poe) FEMA (ustane) Boe moj, svuda sam ja kriva. (zavesa se spusti) ETVRTA POJAVA Oficina. Glaenovi, LJuba, posle arkovi. GLAENOVI: LJubo, sad je ve sve svreno, do etrnaest dana su svatovi. LJUBA: Je l' mogue? (Ulazi arkovi) GLAENOVI (radosno) arko, da ti neto kaem, sve je svrsno, do etrnaest dana su svatovi, pripravi se za devera. ARKOVI: Ba mi je milo, gratuliram ti. (LJube se) Moram si nov frak pripraviti, od ute oje sa belim dugmetama; a ko e biti kum? GLAENOVI: Uzeu doktora Polifku. ARKOVI: A za starog svata? GLAENOVI: Apotekara Hirmana. Zvau u svatove sve ovdanje i okolne doktore, subjekte, i apotekarske kalfe, a oficira ba ni jednog, pa ni trgovake kalfe, oni nas nisu zvali na trgovaki bal, a u rangu su od nas nii. LJuba e biti prikumak. Molim te, samo razglasi svud da su do etrnaest dana svatovi. ARKOVI: Nemaj brige, idem sad ve da ss prepravljam. LJUBA: I ja idem, i koga god na sokaku naem, svakom u kazati. (arkovi polazi. Glaenovi zadri ga)

GLAENOVI: ekaj jo neto da ti kaem. Kazao sam ti da je principal za mene zauzet. Ja sam barona brijao, on je nekoliko puti Milevi vizitu pravio, pa me to jako razjarilo, pa sam kod njega nekoliko puti naao Nastu pralju, a taj isti dan opet istu Nastu kod Mileve, mal da nije nosila lipsprif"; onda se ja svadim sa baronom, pa principalu javim da odma' odlazim, ako mi ne da Milevu i od prve rei je prestao. 'Oe Mileva lepo. E sad idi. (arkovi ode) PETA POJAVA Mileva sama u sobi. MILEVA: Moj tata misli da ja moram poi za oku. Nad mojim srcem sam ja gospodar. ao mi je, al' drukije nije. Predi me izneverio, izvikana sam s njime, pa sad ba i da poem za oku, kakav bi to ivot bio? Svakom prilikom prebacivao bi mi. Pa ta? Da u oficini sedim, da mi pilji u oi? (alostnim tonom) Ta morala bi' i od sveta po koju gorku pilulu progutati. (Hoda goredole. Metne ruku na elo) U posle sam ve izgubljena. (Tihim zaguljivim glasom) Jo mi ostaje druga polovina da s njom izgubljeno popravim Baron... nekoliko puti je bio kod mene, iz rei, iz oiju vidi mu se da je dobar, da prema meni lepo osea i da me saaljeva. Samo taj, koji me ali, moe biti moj zatititelj. (Stane, misli se, metne prst na usta) Kazao mi baron da kuti'cu otvorim, kad doe do nude. Koliko me ljubopitstvo morilo, da je odma' otvorim, opet po elji njegovoj 'tela sam odrati re. (Sve jaim i jaim tonom) Al' sad je ve nuda, vreme je ve tu, sad moram viditi ta je u kuti'ci. (Ide skrini, otvori, izvadi kuti'cu, paljivo otvara, gledi) Jedno pismo, zlatna burma, urezano baron ternberg", ta je ovo - jedna, dve, tri, etiri, pet stotinarki, i jot i peticu... ta pie: Oboavana gospoice Milevo! Nemam vam nita kazati drugo, no eto vam prikljuene marrute", po njoj se vladajte, i doite u Majland! Raspitajte se za mene onde 'de je - pgazza d' armi14. Baron ". MILEVA (smei se) Sad sam ve naisto. (Ostavlja kuti'cu. Ulazi Nasta pralja) NASTA: LJubim ruku, frajlice. (Poljubi u ruku) Zapovedate togod? MILEVA: Znate, Nasto, vi ste uvek bili moja, pa drim da ete i od sada ostati. HACTA: Na mene moete uvek raunati kao i do sada, samo zapovedajte. MILEVA: Znate da me otac udaje? NASTA: Ta ujem, oka svud prepoveda, pa je l' mogue takva frajla da poe za berberskog kalfu, kojoj su se svi oficiri klanjali? MILEVA: Moj tata silom hoe, a ja neu. Vi ete znati za dan venanja, uete. Evo vam novaca. (Prua joj) Pogodiete vaeg pouzdanog oveka sa dobri konji, koji e me na izvestnom mestu, kud ete me vi dovesti na dan venanja, pre neg' to zora zarudi, doekati. Vi ete sad odneti moje najnunije stvari, pa ete opet dolaziti da poneto odnesete, toboe kao za pranje. Tu e sad biti gungule, devojke darove iju, niko nee se na to obzirati. Jeste' li me razumeli? NASTA: Jesam, sve e u redu biti. MILEVA: Koijau u trostruko platiti za utanje, a i vas u nagraditi. Sad nosite ovo, pa idite da u oi ne upadnemo. NASTA: LJubim ruku. (Poljubi i nosi prtljag) MILEVA (sama) Ovo mi je najpouzdanija enska, ta me nee izneveriti. Na treoj taciji u kola menjati. (Hoda goredole) A ta znam drugo initi. (Mati ulazi) FEMA: Oca ba nikako ne mogu da prevolim da odgodi na dalje, dani sve lete, a ti Mileva, kanda si ve oguglala, nit' plae, nit' pokazuje na licu kakovu promenu, ne mogu da ti se naudim. MILEVA: Pravo kaete da sam oguglala. (Brie vlane oi. Na stranu) Kazali bi' materi, al' ne smem, plaem bi me zadrala. FEMA: to emo no, kad smo te sree, i ja sam tako bila namenjena obrlajtnantu Semenkoviu, pa sam pola za tvoga oca. (Maksa ulazi) MAKSA: eno, baron je ve otputovao, oprostio se sa mnom, poslao ti biletu, evo. No, ta je Mileva, valjda jo fantazira? Onako kao to kaem mora biti. MILEVA: Ja sam se ve rtvovala. MAKSA (gladi je po obrazu) Tako, moje dete, i ja sam bio subjekt kad sam tvoju mater uzeo, pa ta joj fali? MILEVA: Sve je lepo, samo da ste se bar pre dve godine tome dosetili.

MAKSA: Nije ni sad docne. A ta e nam oficiri. MILEVA: Ja ih nisam traila, vi ste ih dovodili. MAKSA: Sad uti. Makar da se ne udaje iz kue, i inae si spremna, opet sam ti mnoge stvari nakupovao, pa neka ti majstorske devojke navratnanos zgotove. Danas e doi espap, sad odma', a i devojke sam ve pozvao, eno u drugoj sobi ujem ve nekog, da vidimo. (zavesa se spusti) ESTA POJAVA Preanji. Espap na stolu. Tu su i dedojke. MAKSA: Eto, devojke, espapa, uredite lepo Milevu, i to bre, pa u vam biti provodadija. DEVOJKE (ljube se sa Milevom) estitamo ti. MILEVA: Drago mi je. (Devojke gledaju espap, pa odma' u posao) MAKSA (Femi) 'Ajd'mo, ostavimo devojke same. PRVA: Blago tebi, Mileva, kad se udaje. DRUGA: Fajn uvegija taj oka, gledaj Mileva da nas posle uda. MILEVA (ironino) Je l' kako sam sretna takog uvegiju imati kao to je oka. TREA: Pa da, bolji je neg' ma kakav oficir. PRVA: Tako vesele mlade neveste nisam davno vidila. MILEVA: A ta bi' bila nevesela, ni brige me nije; ko mi moe zameriti to od moje volje inim. DRUGA: Uf, devojke, kad emo se mi ve jedared udati. TREA: A bi l' pola za arkovia? PRVA: A zato ne. (Smeei se) Samo da nema te udovice. DRUGA: ta, zar tu da uzme, moe mu mati biti. TREA: Ima oficinu, pa joj je lako. PRVA: Uf, samo da mi se udati, pa ma na tri dana. DRUGA: Bome, ja neu kojekako, makar se nikad ne udala. MILEVA: Pravo kae. E devojke, sad radite, pa danas, sutra i preksutra, pa kad doe taj sretan dan, a vi ete se naigrati; a znate kakav je oka igra, sve veze. Ja moram sad za drugim poslom, da prepravimo ruak, a vi se zabavljajte. (Odlazi) SVE: Sretno. PRVA: Znate ta, hajd'mo u drugu sobu, onde se bolje vidi. (Ustanu. Zavesa se spusti) SEDMA POJAVA Mileva sama, na put spremna. MILEVA: Tri sata izbija, vreme je tu. Moram par redi napisati, ujutru, kad me ustrau, odma' da ne polju poteru. (Uzme divit i artiju, pie) Mili roditelji! Ja sam otila jednoj drugarici da me lepo oelja i obue, ponela sam sa mnom i venane haljine. Nemojte me traiti, ja u ve u 10 sati tu biti na koli, kad se budnu svati skupljali. Nisam vas htela buditi, zato u tiini sam otila. (Ostadi pismo na stolu, razgleda se) Nije vie do oklevanja. (Tihim tonom, uzda'ne) Oj sobe, oj kuo, nikad te viditi neu! Ni s materom ne mogu se oprostiti. Ona moda e s'vatiti moj poloaj. (Opet razgleda se, zaguljivim glasom) Zbogom zaviaju! (Jaim deperatnim tonom) U trenutku u biti napolju. (Ode. Zavesa se spusti) OSMA POJAVA Oficina. Glaenovi, arkovi, LJuba, paradno obueni, ruzmarinom nakieni. LJUBA: Mi smo se rano spremali, al'bolje. Mileva e spavati do osam sati, jer je umorena. ARKOVI: Mi moramo prvi biti. LJUBA: Ta nije ba ni tako rano, ve je prolo osam sati. GLAENOVI (goredole teta se, ruke sastrag prekrtene) Jo dva sata, pa idemo na venanje. Ukoliko se radujem unapred, utoliko sve mi neto brigu zadaje, sve se neto bojim, a ne znam zato. Znate, mati, gospoa Fema, velika je figlaroka, moe jo poslednjega sata pokvariti. ARKOVI: Kako bi to moglo biti?

GLAENOVI: Eto tako, moe je mati podgovoriti da se uini bolesna. ARKOVI: Moe i taj avo biti, tvoja principalica je gorda, pakosna enska. GLAENOVI: Opet se tako jako ne bojim, samo kad je principal na mojoj strani. Zna arko, on je vrlo dobar ovek, al' kad bi se razljutio, ne bi se znalo ni principalica ni Mileva kuda bi. (Ponosito hoda goredole, pa stane) Da vidi kako u se sa Milevom od sada ponosito etati, neu ni na kog gledati. Ah, ne ba ni na kog, al' samo na oficire ne, a trgovake kalfe u ba fumigirati. ARKOVI: Ja ih ve odavno fumigiram, zna, sve hoedu da su neto bolji od nas pa kad koji zabode pero za uvo, misli, da je ve bogzna kakav filozof, a ovamo ne zna ni koliko krvi iz ile ode u jednu unciju. Pa kad doe kakva muterija u duan, on se tamo cifra, ako je kakva lepa, izvre oi, da misli da je svaka u njega zaljubljena. Pa nemaju ni tako lep hod kao mi i apotekari a mi i apotekari idemo kao doktori - ponosito. GLAENOVI: Kako se venam, odma' u Milevu voditi kod sviju doktorovica i apotekarica, i od danas mora se zvati milostiva" gospoa. Zna LJubo, tako e je od sad zvati. LJUBA: To samo pred drugima, al' kod kue mogu joj kazati majstorica". GLAENOVI: Ni po to, samo nek' ostane milostiva, pre il' posle postau doktor kirurgije. ARKOVI: Upravo magister. GLAENOVI: Sve je to jedno. ARKOVI: Nije to svejedno, e pa i babica ima diplomu. GLAENOVI: ta mi je do babiine diplome, ta je to za diplomu? Nije to kao naa i doktorska. ARKOVI: Doktor Polivka sigurno e biti tu. GLAENOVI: Ako ga log ne udari, sigurno e tu biti. ARKOVI: Kanda ga gledim, kako e biti nakresan. GLAENOVI: LJubo, ti pazi da je pred doktorom uvek puna aa. LJUBA: Ni brige te, ja u ve na to jako paziti. ARKOVI (aljivo) Ta on sam pazi na sebe. GLAENOVI: Znam, kao starijeg kolegu, mora ovek uvaavati, dosta sam od njega nauio, a takoer i moj tast Maksa. (Gledi na sat) Vreme je, LJubo, zatvori oficinu, pa hajd'mo u ekstra sobu. (Iziu) DEVETA POJAVA Velika soba. Glaenovi, arkovi i LJuba etaju se. GLAENOVI (stane, gledi na sat) Jo malo, pa moram potraiti principala, neto udno mi dolazi, ne ujem Milevin glas... utite, ujete l' neki pla, to je principaliin glas... (uje se neki zaguljivi pla) ta je to? ARKOVI: Principalica plae za Milevom, zna materini poslovi, ali za kerom. GLAENOVI (umerenim tonom) Pravo kae arko, mati me nije nikad trpila, pa sad joj je ve ao to za mene mora dati Milevu. (Spolja uje se hod) LJUBA: utite, eto svatova. (Svatovi ulaze, doktor Polivka, apotekar i berberi, dalje u sobi ge Feme uju se enski glasovi) GLAENOVI (klagna se rukuje se sa svatovima) Drago mi je. ARKOVI I LJUBA (rukuju se sa svatovima) Sluga ponizni, dobro doli. Dr POLIVKA: e taj principal, ns vidim ga, dajte friko malo silvorijuma, malo mi je muno, bil sem kod apotekara na veeri. (LJuba sipa, doktor pije) GLAENOVI: Izvolite, gospodo moja. (Nudi rakiju. Svatovi piju) APOTEKAR: Al' e biti krasni' svatova. ARKOVI: Para im nee biti, al' emo igrati. DOKTOR: Al' emo opet piti. (uje se spolja neka larma, krupan glas Maksin na formu psovke, jaukanje Femino, ensko lelekanje) GLAENOVI (zaplaeno) ta je to? Pla, jauk, valjda se Milevi to dogodilo, doktore pomagajte! (Glaenovi jurne na grata, al' huknu svatovi enski i Maksa i otisnu ga) ENSKE: Jao ljudi, ta emo, nema Mileve, nestalo je. MAKSA (do njega stoji Fema i plae) Gospodo, oprostite, od svatova nema nita, nema Mileve. JEDNA ENSKA: Valjda je sakrivena.

DRUGA ENSg: Moda je u Dunav skoila. (Svatovi glede zaueno jedno na drugo) GLAENOVI (ne moe na nogama da se dri, sav se trese, pa se srui) Ah, prokleti lamani... MAKSA: LJubo, levendula bre 'amo. (LJuba ode i donese levendul) DOKTOR (pipa puls oki) Ne dobar puls. (Glavom mae, srce mu prislukuje) Moe biti aj log. MAKSA (pere mu glavu i obraz s levendulom) Doktore, hoemo l' krv putati? DOKTOR: Moramo, levendul tu ne pomae. (Putaju mu krv. Apotekar, Markovi i LJuba pomau drati) GLAENOVI (malo k sebi dolazi, pa kao u snu, u fantaziji) Doktor, apotekar... stari svat, svi subjekti moradu igrati. DOKTOR: Treba ra u drugu sobu odneti da spava. (Subjekti odnesu ga) Sad moemo kui. Nema svatova. SVATOVI (sleu s rameni i izlaze) Zbogom, zbogom. FEMA (prati ih) Oprostite. MAKSA (gledi na doktora) ta emo sad? DOKTOR: A 'de Mileva? MAKSA: Nestalo je; morala je ve nou pobei. Ostavila je pismo gde kae, da je kod drugarice i doi e u deset sati. Eto ve je prolo deeet sati, pa je ne.ma. Dali smo je svud traiti, badava. (Hoda goredole, hue, pa stane) Doktore, da drimo konzilijum, ta ti misli o celoj stvari, nije li skoila u Dunav? DOKTOR: Ha ha, tak devojka nje skoi u Dunaj. MAKSA: Dakle, ta moe biti? DOKTOR: Ona miluje barona ternbergera. MAKSA: Od kud to zna? DOKTOR: Sad ve znam kad ve Mileve iema. Ti si moj dobri brat, kaem tebi. Baron kazal da Mileva nee poi za Glaenovia, i to ten den ked otial u Majland. MAKSA: Pa ta onda? DOKTOR: Pa ked baron kazal da nee pojti, to je tolko kao on ne da. MAKCA: Pa zar nije odbegla? DOKTOR: Moe biti. MAKSA. Pa zar tako ide kod vas? (LJutito) DOKTOR: Znad brate, to je tek ala. A ja ked sam bil kod kurazir doktor, htela semnom bega jedna baronica; al' ja to ne milujem, ja milujem moj repept, i apoteku, i mog prijatelja, ke ti. MAKSA: No ako je to istina, to bi pre voleo da je u Dunav skoila. DOKTOR Ah, dojde ona natrag, ja u pisat u Majland. MAKSA. Nai u ja tome kraj, al' samo da mi se vrati, dao bi joj vetra. I ti si mi doktore kriv, ti si mlogo falio. DOKTOR: Pak, baron je karakter; no sed moram dalje. zbogem. MAKSA: ekaj malo da te pitam kakvu e dijetu siroma oka drati, da mu gore ne bude? DOKTOR: A ne bude nit, neka spava, pa neka jede orbu a peenku, i vino pije, ne pivo, a vino jako prno, eto recept, sed idem, zbogem. (zavesa se spusti) DESETA POJAVA Glaenovi sam. GLAENOVI (tihim tonom) Mileva je za baronom pobegla. Ja sam bio luda, al' potena luda, u ljubavi. Mislio sam poteno, al' ne da mi se. Je l' vredna mene? (Jaim tonom) Ne, ne, nije ona meie dostojna. Iupana je zanavek iz mog srca. (Sa patosom) Iz ruke mi putena krv izila je iz srca. i odande isprala, izbacila je ila moju ljubav. Preklinjem te, srce, da je vie natrag ne primi. Setie se Mileva docnije, kajae se, al' e docne biti. ta e od nje biti ne znam, al' oka e biti to i sada, i neto vie. (Maksa ulazi) MAKSA. No, ta je oko, je l' ve bolje? GLAENOVI (usiljava se) Sasvim mi je dobro. MAKSA. Pa ta emo sad, Mileve nema?

GLAENOVI (pouzdano) Ja sam sasvim naisto. uo sam sve iz druge sobe ta ste se s doktorom razgovarali. Sve znam. Ja s Milevom nemam vie nita, a tako neu vie imati posla ni s vaom kuom. Vi ste bili moj dobar principal, alp sami uviate da, posle tih uda, kod vas ostati ne mogu, ne kod vas ve ni u varoi, jer bi izloen bio svetskom podsmehu. Zato pratam se, ostavljam vau kuu jo danas. a sutra idem u Petu. fala vam na slubi. MAKCA: Ostajete pri tome, oko? GLAENOVI. Ostajem. MAKSA. Dragi oko, i sam uviam da imate pravo i moram to ispovediti, ma kako mi ao bilo. jer tako valjanog subjekta jo nisam imao. Od mene imate dobiti jo dvadeset forinti, evo vam vie. Dvadeset pet, i vau kontu, to ste ovom prilikom nainili, isplatiu, a haljine nek' vam ostanu, a vi ete mi to drugim im vratiti. Dau vam dobar atestat i preporuku na Lotajnera, mog dobrog prijatelja. Onde ete odma' primljeni biti, onde je i moj Gavra, pazite na njega, budite mu intruktor. (Izvadi novce i preda mu) GLAENOVI: Ovako dobrog principala nit' sam imao, nit' u ikad imati. Al' i vi neete se oke postiditi. Sa mojom brijaicom (Ruku uvis podie) raskriu, prosei u sebi put - u veliki svet, i kad se jedared, ako bog da, vratim, rei ete, oka je ovek. MAKSA (tare oi) Ne mogu izdrati, sretno. (Rukuje se, poljube se i Maksa ilazi) GLAENOVI (jaim tonom) Vidiete da je oka ovek. Kraj drugoj radnji TREA RADNJA PRVA POJAVA Berbernica, berberske spreme u redu, o klinu