of 34/34
1 114. Pojam i osnovna obeležja izvršnog procesnog prava (str. 497.) Izvršno procesno pravo čini sistem normi kojima se regulišu sudski izvršni postupak, postupak prinudnog izvršenja i obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca. On je deo građanskog sudskog postupka. Pravnu zaštitu vrše sudovi. Izvršni postupak i postupak obezbeđenja jesu sudski postupci. Za razliku od ranijih rešenja, Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) propisuje mogućnost da se sudski izvršni postupak, u delu koji se odnosi na sprovođenje izvršenja (i obezbeđenja) ostvaruje od strane izvršitelja. Izvršitelj - fizičko lice koje navedeno svojstvo stiče na osnovu imenovanja od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa, pod uslovima i na način propisan zakonom, da u vidu delatnosti sprovodi izvršenje (u granicama rešenja o izvršenju), kao i da vrši druge poslove u vezi sa sprovođenjem izvršnog postupka. Već se ustalilo da se ovo lice naziva “privatni izvršitelj”. Reč je o postupku koji se pokreće, razvija i okončava radnjama svih procesnih subjekata, sve do momenta prinudnog ostvarenja određenog potraživanja ili njegovog obezbeđenja do momenta sticanja uslova za prinudno izvršenje. ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPP.: Ipp. obuhvata dve grupacije pravnih normi: Prvu čine one koje regulišu organizaciju, nadležnost, sastav subjekata kojima se poverava pružanje pravne zaštite. Ovo je sistem normi organizacionog ipp. Funkcionalno ipp. obuhvata norme koje regulišu izvršni postupak, odnosno postupak obezbeđenja. Reč je o normama kojima se određuju subjekti postupka, regulišu njihove procesne aktivnosti. Bitno obeležje važećeg ZIO jeste da sadrži značajan broj odredaba organizacionog tipa kojima se regulišu uslovi, postupak i sticanje svojstva izvršitelja. ZIO uređuje i profesionalno udruživanje izvršitelja i njihovih zamenika u Komori, zatim njenu organizaciju i organe. Funkcionalni propisi ipp. sadrže norme materijalnopravnog karaktera stvarajući nova prava i obaveze na strani subjekata. 115. Pojam izvršnog postupka (str. 499.) Izvršni postupak i postupak obezbeđenja predstavljaju predmet regulisanja izvršnog procesnog prava. Izvršni postupak: Ip. jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraživanje utvrđeno izvršnom ili verodostojnom ispravom. Postoje, dakle, dva osnovna tipa ovog vida pravne zaštite. Jedan je zasnovan na izvršnoj, a drugi na verodostojnoj ispravi. *** Ip. koji se sprovodi na osnovu IZVRŠNE ISPRAVE pretpostavlja da je prethodno u drugoj vrsti postupka, na nesumnjiv i autoritativan način, utvrđeno postojanje potraživanja i pravo ovlašćenog subjekta da od drugog subjekta zahteva određeno ponašanje. o Izv. isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku (presudu) donetu u parničnom postupku (ili nekom drugom) u kojem je procesnim subjektima data mogućnost izjašnjavanja o zahtevima, tvrdnjama i predlozima druge strane. Zakonitost odluke se mogla proveriti putem instancione kontrole. Tek ako su navedene mogućnosti iscrpljene, odluka stiče kvalitet pravnosnažnosti i sposobnost da posluži kao osnov za određivanje prinudnog izvršenja potraživanja. Od svih tipova prinudnih odluka samo su kondemnatorne podobne za izvršenje. Njima se na nesumnjiv i autor. način utvrđuje postojanje određenog potraživanja i stiče pravo da se od druge strane (izv. dužnika) zahteva izvršenje obaveze sadržane u izreci presude. Predmet ip. - izvršni zahtev. Druga strana može dobrovoljno da ispuni svoju obavezu i da time predupredi potrebu prinudnog izvršenja. Na ovo se i računa, tako da se ostavlja jedan rok po pravnosnažnosti odluke u kojem se još ne može postaviti zahtev za prinudno izvršenje. Ovaj rok se naziva paricioni rok. Pravi adresat navedenog pravila jeste poverilac i za njega navedeni rok ima značenje dilatornog roka u kom ne može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja.

Izvršni postupak 122

  • View
    25

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Izvršno procesno pravo čini sistem normi kojima se regulišu sudski izvršni postupak, postupak prinudnogizvršenja i obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca. On je deo građanskog sudskog postupka

Text of Izvršni postupak 122

  • 1114. Pojam i osnovna obeleja izvrnog procesnog prava (str. 497.)

    Izvrno procesno pravo ini sistem normi kojima se reguliu sudski izvrni postupak, postupak prinudnog izvrenja i obezbeenja potraivanja izvrnog poverioca. On je deo graanskog sudskog postupka.

    Pravnu zatitu vre sudovi. Izvrni postupak i postupak obezbeenja jesu sudski postupci.

    Za razliku od ranijih reenja, Zakon o izvrenju i obezbeenju (ZIO) propisuje mogunost da se sudski izvrni postupak, u delu koji se odnosi na sprovoenje izvrenja (i obezbeenja) ostvaruje od strane izvritelja.

    Izvritelj - fiziko lice koje navedeno svojstvo stie na osnovu imenovanja od strane ministra nadlenog za poslove pravosua, pod uslovima i na nain propisan zakonom, da u vidu delatnosti sprovodi izvrenje (u granicama reenja o izvrenju), kao i da vri druge poslove u vezi sa sprovoenjem izvrnog postupka. Ve se ustalilo da se ovo lice naziva privatni izvritelj.

    Re je o postupku koji se pokree, razvija i okonava radnjama svih procesnih subjekata, sve do momenta prinudnog ostvarenja odreenog potraivanja ili njegovog obezbeenja do momenta sticanja uslova za prinudno izvrenje.

    ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPP.:Ipp. obuhvata dve grupacije pravnih normi: Prvu ine one koje reguliu organizaciju, nadlenost, sastav subjekata kojima se poverava pruanje pravne zatite. Ovo je sistem normi organizacionog ipp.

    Funkcionalno ipp. obuhvata norme koje reguliu izvrni postupak, odnosno postupak obezbeenja. Re je o normama kojima se odreuju subjekti postupka, reguliu njihove procesne aktivnosti.

    Bitno obeleje vaeeg ZIO jeste da sadri znaajan broj odredaba organizacionog tipa kojima se reguliu uslovi, postupak i sticanje svojstva izvritelja. ZIO ureuje i profesionalno udruivanje izvritelja i njihovih zamenika u Komori, zatim njenu organizaciju i organe.

    Funkcionalni propisi ipp. sadre norme materijalnopravnog karaktera stvarajui nova prava i obaveze na strani subjekata.

    115. Pojam izvrnog postupka (str. 499.)Izvrni postupak i postupak obezbeenja predstavljaju predmet regulisanja izvrnog procesnog prava.

    Izvrni postupak:Ip. jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraivanje utvreno izvrnom ili verodostojnom ispravom. Postoje, dakle, dva osnovna tipa ovog vida pravne zatite. Jedan je zasnovan na izvrnoj, a drugi na verodostojnoj ispravi.

    *** Ip. koji se sprovodi na osnovu IZVRNE ISPRAVE pretpostavlja da je prethodno u drugoj vrsti postupka, na nesumnjiv i autoritativan nain, utvreno postojanje potraivanja i pravo ovlaenog subjekta da od drugog subjekta zahteva odreeno ponaanje.

    o Izv. isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku (presudu) donetu u parninom postupku (ili nekom drugom) u kojem je procesnim subjektima data mogunost izjanjavanja o zahtevima, tvrdnjama i predlozima druge strane. Zakonitost odluke se mogla proveriti putem instancione kontrole. Tek ako su navedene mogunosti iscrpljene, odluka stie kvalitet pravnosnanosti i sposobnost da poslui kao osnov za odreivanje prinudnog izvrenja potraivanja.

    Od svih tipova prinudnih odluka samo su kondemnatorne podobne za izvrenje. Njima se na nesumnjiv i autor. nain utvruje postojanje odreenog potraivanja i stie pravo da se od druge strane (izv. dunika) zahteva izvrenje obaveze sadrane u izreci presude.

    Predmet ip. - izvrni zahtev. Druga strana moe dobrovoljno da ispuni svoju obavezu i da time predupredi potrebu prinudnog izvrenja. Na ovo se i rauna, tako da se ostavlja jedan rok po pravnosnanosti odluke u kojem se jo ne moe postaviti zahtev za prinudno izvrenje. Ovaj rok se naziva paricioni rok. Pravi adresat navedenog pravila jeste poverilac i za njega navedeni rok ima znaenje dilatornog roka u kom ne moe pokrenuti postupak prinudnog izvrenja.

  • 2Nova reenja ZIO priznaju svojstvo izv. isp. i oderenim ispravama za koje se sa znaajnom rezervom moe prihvatiti da u punom znaenju imaju navedeno obeleje.

    *** Postupak izvrenja na osnovu VEROD. ISPRAVE u na pravni sistem uveden je neto kasnije. Uvoenje ovog postupka dvojako je uslovljen. Prvo, zbog razloga procesne ekonomije, i drugo, praksa je pokazala da najee postoje novana potraivanja koja se dokazuju kvalifikovanim dokaznim sredstvima.

    o Bitna razlika izmeu navedenih postupaka jeste u tome to u postupku izvrenja na osnovu verod. isp. nije prethodio neki drugi postupak u kome je na nesumnjiv nain utvreno postojanje potraivanja i pravo poverioca da zahteva, a obaveza dunika da ispuni utvreno potraivanje.

    Osnov za pokretanje izvrnog postupka i ovlaenje na postavljanje odg. zahteva predstavlja kvalifikovano dokazno sredstvo kojim izv. poverilac dokazuje postojanje i sadraj svog novanog potraivanja.

    O zahtevu za izvrenje se odluuje, a duniku ni u jednom vidu pravne procedure nije bila pruena mogunost izjanjavanja o zahtevu protivne stranke. Zbog navedenog razloga, izv. dunik moe osporavati iznos potraivanja.

    Pravila izvrenja novanih potraivanja razlikuju se od onih koja reguliu nenovana potraivanja. Kod prve vrste potraivanja postoji mogunost optiranja izmeu razliitih sredstava izvrenja, dok za izvrenje nenovanih potraivanja odreenoj vrsti potraivanja odgovara odreen metod izvrenja.

    Postupak izvrenja na osnovu verodostojne isprave se ograniava na novana potraivanja.

    U poslednjoj komponenti mogu se uoiti razlike izmeu izvrenja koje se sprovodi na osnovu domae izv. isp. i izvrenja na osnovu strane izv. isp. Izvrenju na osnovu strane izv. isp. prethodi samostalno ili adhenziono voenje postupka priznanja te odluke.

    116. Pojam postupka obezbeenja (str. 503.)Ova vrsta postupka slui obezbeenju odreenog potraivanja pre nego to su se stekli uslovi za njegovo prinudno izvrenje, jer nedostaje osnov za odreivanje izvrenja izvrna isprava.

    Osnovni cilj ovog postupka jeste u tome da predupredi opasnost da se radnjama izv. dunika ili treih lica osujeti ili otea prinudno izvrenje i namirenje poverioca.

    Re je o odreenim sredstvima obezbeenja kojima se ograniava pravo izv. dunika da raspolae imovinom, sve u cilju da se do momenta u kom je mogue pokretanje izv. postupka sauva imovina koja moe sluiti kao predmet izvrenja.

    117. Naelo socijalnog postupanja (str. 504.)Ranije zakonodavstvo je izriito propisivalo naelo socijalnog postupanja (naelo zatite izvrnog dunika). Njime je na odreen nain favorizovan poloaj izv. dunika. Smatralo se da voenje postupka ne sme da ugrozi egzistenciju i dovede do ekonomske propasti te stranke. Takoe se zahtevalo da se postupak vodi tako da ne povreuje dostojanstvo dunika.

    Odreeni vidovi zatite izv.dunika ipak postoje, pre svega putem izuzimanja ili ogranienja izvrenja na odreenim stvarima ili potraivanjima.

    Ideja je prisutna i u pravilima po kojima sud, odnosno izvritelj, prilikom odreivanja sredstva i predmeta izvrenja ili obezbeenja, ima obavezu da vodi rauna o srazmernosti izmeu visine obaveze izv. du. i sredstva i predmeta izvrenja.

    Zatita dostojanstva izv. du. ostvaruje se primenom pravila kojima se izvritelj, odnosno sudski izvritelj obavezuje da prilikom preduzimanja izvrnih radnji postupa sa dunim obzirom prema linosti izv. du.

    Ukoliko se izvrenje sprovodi u prostorijama odsutnog lica, obavezno je prisustvo dva punoletna svedoka.

    Oblik zatite interesa izv. du. nalazi se i u pravilima o protivizvrenju.

  • 3Vremenom je navedeni pristup menjan, tako da se, osim zatite interesa du., sve naglaenije podrava pozicija izv. pov.

    U vaeem ZIO se ovo naelo vie ne spominje posebno, ali i dalje postoje odredbe kojima se titi interes dunika.

    Kao nalije ideje o socijalnom postupanju u postupku se pojavljuje izvestan broj novih ustanova kojima se ostvaruje pritisak na dunika:

    U prvom redu, to je sistem pravila o odreivanju novanih kazni u postupku, koje su, pre svega, usmerene prema izv. du. Odreene su u visokim iznosima i predviene za sluaj ako izv. du. ne postupa po nalogu suda ili postupa protivno zabranama. Izricanje kazni se moe ponavljati, uz stalno poveanje iznosa.

    Drugo sredstvo pritiska u odnosu na dunika ranije nepoznato naem pravu jeste ovlaenje izvrnog pove-rioca da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izv. du. bez opredeljivanja konkretnog sredstva i predmeta izvrenja.

    U ranijem periodu esto se deavalo da poverilac ne moe uspeno ostvariti svoje potraivanje jer nije imao saznanja o toj imovini ili je dunik prikrivao njeno postojanje. Po vaeim reenjima poverilac moe da ve po pokretanju postupka zahteva davanje izjave o imovini.

    Dalje, sredstvo pritiska je i unoenje ove stranke u posebnu javnu knjigu knjigu izvrnih dunika, koju vodi sud. Knjiga izv. du. ima znaaj javnih knjiga tako da je u nju mogu uvid i provera boniteta izv. du.

    Poloaj izv. du. u postupku u izvesnom smislu pogorava i ogranienje razloga zbog kojih se moe izjaviti prigovor na reenje o izvrenju doneto na osnovu verodostojne isprave. Tome takoe doprinosi i mogunost poveravanja izvrenja izvritelju, koji je na strani izv. pov. Sa time je povezan i poseban izv. post. za namirenje komunalnih i slinih usluga.

    118. Naelo dispozicije i oficijelnosti (str. 508.)Postupak izvrenja i obezb. pokreu se po inicijativi ovlaenje strane izv. poverioca. Ne iskljuuje se mogunost pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ali to mora biti izriito odreeno (izvrenje novanih proc. kazni; prinudno izvrenje trokova postupka).

    o U predlogu kojim se pokree postupak, stranka odreuje sredstva i predmete izvrenja ili obezbeenja. Sud, meutim ima ovlaenje da u sluaju predlaganja vie sredstava ili predmeta izvrenja odn. obezbeenja po sl. dunosti ili po predlogu poverioca odredi drugo sredstvo ili druge predmete izvrenja (ili obezbeenja) umesto onih koji su prvobitno predloeni.

    o Novi ZIO omoguava izv. pov. da zahteva da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika bez konkretnog navoenja predmeta izvrenja. Uz predlog za izvrenje pov. isto tako moe da podnese zahtev da izv. du. da odgovarajuu izjavu o svojoj imovini, pa da se tek po dobijanju te izjave odrede sredstva i predmet izvrenja. => U ovim sluajevima sud/ izvritelj odreuje sredstva i predmet izvr.

    o Svojevrsni vid dispozitivnih ovlaenja izv. pov. predstavlja mogunost izbora izmeu sprovoenja izvrenja od strane suda ili izvritelja.

    **Sud je iskljuivo nadlean za sprovoenje izvrenja u vezi sa porodinim odnosima i vraanjem zaposlenog na rad.

    o Naelo dispozicije omoguuje i povlaenje predloga za izvrenje. Za navedenu radnju ne zahteva se saglasnost protivne stranke, izv. du. Povlaenje moe biti potpuno ili delimino. U navedenim granicama dolazi do obustave postupka, donoenjem odg. reenja.

    o Stranke se mogu sporazumeti da se dug, koji predstavlja osnov za odreenje izvrenja, isplati na rate.

    o Postoji mogunost sporazuma stranaka o tome da se pokretne, odn. nepokr. stvari, umesto putem javnog nadmetanja, prodaju neposrednom pogodbom.

    o Pokretanje postupka po pravnom leku i prigovoru - ostvaruju se po naelu disp.

  • 4~ U irem smislu - naelo disp. dolazi do izraaja u pravilu po kojem izv. du. sve do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvrenja ili pre dosuenja stvari izv. pov. izmiri svoj dug zajedno sa ugovornom, odnosno zateznom kamatom i trokovima postupka koji su nastali do izmirenja duga, to rezultira obus-tavom postupka.

    Najzad, od izv. du. zavisi da li e pokrenuti postupak protivizvrenja kada razvoj postupka daje povod za ovaj vid pravne zatite.

    119. Naelo obostranog sasluanja stranaka; naelo pismenos-ti, posrednosti i nejavnosti postupanja (str. 510.)

    Kada se pokree po naelu dispozicije, izv. post. ima znaaj dvostranaki ureenog postupka. Pokretanje post. po slubenoj dunosti oduzima mu navedeno svojstvo.

    ~ Bitno obeleje ovog postupka - odluivanje suda o predlogu za izvrenje, a da se prethodno drugoj stranci ne obezbeuje nikakva mogunost izjanjavanja o tom zahtevu. Navedeni pristup svoje opravdanje nalazi u okolnosti da je prethodno, u postupku iz kog potie izv.isp., svaka od stranaka ve bila u prilici da osporava zahteve protivnika. Navedeni pristup se moe dovesti u pitanje kada se izvrenje odreuje na osnovu ver.isp., dakle u sluaju kada izvrnom duniku ni u jednoj od procesnih formi nije bila data mogunost izjanjavanja o zahtevima izv. pov.

    Ogranienje naela obostranog sasluanja stranaka svoje opravdanje nalazi u potrebi spreavanja moguih zloupotreba izraenih u aktima otuenja ili prikrivanja imovine.

    Po donoenju reenja o izvrenju, naelo delimino dolazi do izraaja kroz mogunost izjavljivanja prigovora (na.obost.sasl). Kao pravni lek koji se moe izjaviti samo iz odreenih razloga, prigovor je pre svega usmeren na pobijanje donetog reenja, a znatno manje je forma izjanjavanja o zahtevima i tvrdnjama protivne stranke. Kada izvrni dunik uini verovatnim navode iz prigovora podnetog protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu ver. isp. u delu u kojem je obavezan da izvri potraivanje, sud ukida reenje i postupak nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga.

    Odreenu ravnoteu stranaka u postupku obezbeuje mogunost protivizvrenja - povraaja onoga to je izv. pov. dobio nezakonitim izvrenjem.

    2. Naelo pismenosti, posrednosti i nejavnosti postupanja

    Postupak je pismen. Sud i izvritelj postupaju na osnovu podnesaka ili drugih pismena. Izvritelj postupa na osnovu sudskih odluka i ovlaenja koja ima po zakonu.

    Na. javnosti je marginalizovano. Sprovoenju radnji u stanu ili prostoriji izv. du. pod odreenim uslovima moraju prisustvovati dva punoletna graanina, ali ova lica se ne pojavljuju u svojstvu pozvanih svedoka, tako da se time ne ostvaruje smisao ovog naela.

    Na. neposrednosti takoe nema poseban znaaj jer izv. sud odluuje na osnovu izv. isprava koje su nastale u drugom postupku i pre pokretanja izv. post. Kada je u pitanju izvrenje na osnovu ver. isp. na odreen nain se moe smatrati da je neposrednost prisutna, jer izvrni sud odluuje o postojanju potraivanja ije se izvrenje zahteva.

    Kod sprovoenja izvr. posrednost dolazi do izraaja u posebnom vidu - postoji mogunost da jedan sud donese reenje o izvrenju, a da ga drugi sprovodi ili da se sprovoenje poveri izvritelju.

  • 5120. Naelo formalnog legaliteta (str. 512.) Naelo se izraava u vie znaenja:

    1) Podrazumeva da sud koji odreuje i sprovodi izvrenje ima obavezu da donese reenje o izvrenju i spro-vodi izvrenje ako su ispunjeni uslovi.

    2) Pravi smisao naela - izvrni sud se ne sme uputatu u eventualno razmatranje da li postoji potraivanje utvreno izv. isp. - o tome je ve prethodno voen parnini ili dr. postupak u kome je odlueno o njegovom postojanju ili je o njemu zakljueno poravnanje.

    ~ Dakle, prinudno izvrenje se odreuje na osnovu izvrnih isprava, s tim da se to svojstvo, u poslednje vreme, priznaje i odr. aktima koji ne potiu iz sudskog ili dr. post., ve nastaju aktima jedne od stranaka, na osnovu kojih su izvreni upisi u odgovarajui registar.

    Naelo for. leg. ne moe se prihvatiti ni garantovati kada je u pitanju odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu ver. isprave. U ovom sluaju postojanje potraivanja povodom kog se odreuje i sprovodi izvrenje nije bilo predmet prethodnog odluivanja.

    O postojanju tog potraivanja izv. sud odluuje i zato je reenje o izvrenju doneto u postupku na osnovu verod. isprave sloenog sadraja - sastoji se iz odluke o postojanju potraivanja koje se dokazuje verod. isp. i od odluke o dozvoli izvrenja. Time se opravdava i mogunost izjavljianja prigovora od strane izv. du., kojim se osporava reenje o izvrenju u onom delu o kom je odlueno o odreenom novanom potraivanju.

    U osporavanju potraivanja utvrenog ver. isp., dunik se ograniava samo na odreena dokazna sredstva i dovodi u bitno nepovoljniji poloaj od onog u kom bi se nalazio da je povodom tog potraivanja voen parnini postupak.

    121. Naelo hitnosti (str. 514.)Naelo hitnosti ima poseban znaaj u postupku izvrenja i obezbeenja. Nije samo po sebi cilj, ve je samo aspekt ideje efikasnijeg i ekonominijeg ostvarivanja pravne zatite u postupku.

    Garantuje se nizom procesnih instrumenata:1. Povean je broj sluajeva u kojima se pokretanje, odreivanje i sprovoenje izvrenja doputa na osnovu

    verod. isp., uz proirenje kruga isprava kojima se priznaje ovo svojstvo.

    2. Opte je pravilo da su u ovom postupku jako kratki rokovi za preduzimanje stranakih radnji, a proputanje se sankcionie nastupanjem prekluzije.

    vraanje u preanje stanje - dozvoljeno samo zbog proputanja roka za prigovor.

    odreuju se i strogi rokovi za vrenje radnji suda - o predlogu za izvrenje mora se odluiti u roku od 5 dana od podnoenja predloga. Ako se predlog zasniva na stranoj izv.isp. koju prethodno nije prihvatio domai sud, o njemu se mora odluiti u roku od 30 dana od dana podnoenja.

    ~ Rok od 5 dana ima znaenje opteg roka u ovom postupku i samo na osnovu izriite zakonske odredbe moe biti odreen u duem trajanju.

    3. Postupanje u prvom stepenu poverava se sudiji pojedincu.

    4. Prvostepeni postupak podeljen je u dva stadijuma: u prvom se odreuje izvrenje, a u drugom se sprovodi.

    5. Sprovoenju izvrenja moe se pristupiti i pre nastupanja pravnosnanosti reenja o izvrenju.

    6. Vetaenje nije dozvoljeno, u cilju spreavanja odugovlaenja postupka.

    7. Redukovani su i uslovi u kojima moe da se trai izuzee - moe se traiti izuzee sudije koji postupa u postupku i to samo do donoenja odluke o prigovoru na reenje o izvrenju.

    8. Sistem pravnih lekova maksimalno je redukovan. Moe se izjaviti samo prigovor i to samo iz tano odreenih razloga i mora biti zakonom izriito doputen. O njemu odluuje trolano vee istog, prvostepenog suda.

    9. Revizija i predlog za ponavljanje postupka izriito su zabranjeni. Protiv odluka donetih u formi zakljuka nije doputen pravni lek, osim ako je zakonom drugaije odreeno.

    10. Efikasnijem voenju postupka indirektno doprinosi i mogunost izricanja procesnih (novanih) kazni, koje vre

  • 6pritisak na izv. du. ali i na 3. lica da postupaju po odlukama suda.

    11. ZIO vie ne dozvoljava odlaganje izvrenja.

    122. Naelo vremenskog redosleda (str. 516.) I.p. predstavlja postupak individualnog, singularnog izvrenja u kojem se vie poverilaca moe nai u odnosu konkurencije, jer namirenje jednog pov. na odreenom predmetu izvr. esto ima za posledicu iskljuenje ostalih pover.

    Zbog toga je potrebno reiti one procesne situacije u kojima vie izv. pov. pokreu postupak, zahtevajui izvrenje prema istom izvrnom duniku i na istim predmetima izvrenja.

    ZIO odreuje redosled postupanja, prema kojem je sud/ izvritelj duan da uzima predmete u rad po redosledu po kojem ih je primio, osim ako priroda potraivanja ili posebne okolnosti zahtevaju drugaije postupanje.

    ~ Pravilo o redosledu postupanja samo po sebi ne obezbeuje prvenstveno namirenje onog poverioca koji je prvi pokrenuo postupak, ali mu pravnotehniki doprinosi. njegovom primenom taj poverilac e redovno doi u situaciju da se namiri pre ostalih, jer e pre njih stei pravo na namirenje.

    Redosled namirenja izv. pov. se po pravilu odreuje momentom upisa zalonog prava na stvari ili pravu koje je predmet izvrenja, u odgovarajuu javnu knjigu ili javni registar.

    Od navedenih pravila se odstupa u sluajevima kada se odreena potraivanja namiruju privilegovano, prioritetno - bez obzira na momenat sticanja prava na njihovo namirenje (naelo realnog prioriteta).

    Kada se izvrenje radi namirenja novanog potraivanja sprovodi na nepokretnostima, iz iznosa ostvarenog prodajom potraivanje se namiruje na sledei nain:1. Trokovi izv. postupka, 2. Potra. po osnovu zakonskog izdravanja (ako se dokazuju izv.isp. i ako su prijavljena najkasnije na

    javnom nadmetanju), 3. Potra. obezbeena zalonim pravima, 4. Potra. naknade za line slubenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, 5. Potra. izv. poverilaca po ijem je predlogu odreeno izvrenje.

    Navedene odredbe se primenjuju i u sluaju namirenja navedenih potra. iz cene ostvarene prodajom pokretnih stvari.

    Odreena potraivanja mogue je ostvariti u irem obimu u odnosu na obim u kom se ostvaruju neprivilegovana potra. - Izvrenje na osnovu zakonskog izdravanja mogue je ostvarivati do 1/2 mesene zarade izv. du., dok se ostala potraivanja namiruju do iznosa 1/3.

    123. Izvrni sud (str. 519.)U naem pravnom sistemu postupak izvrenja i obezbeenja se poverava sudovima opte nadlenosti, a od specijalizovanih sudova - privrednim sudovima.

    STVARNA, FUNKCIONALNA I MESNA NADLENOST:

    Stvarnu nadlenost u okviru sudova opte nadl. imaju osnovni sudovi. Njihova nadlenost se pretpostavlja, a izuzima samo pod uslovom da je za postupanje u post. propisana nadlenost nekog drugog - privrednog suda.

    Privredni sudovi su nadleni da i u prvom stepenu postupaju u postupku izvrenja i obezbeen-ja odluka privrednih sudova, odreuju i sprovode izvr. i obezb. na vazduhoplovima i brodovima. Ovi sudovi su stvarno nadleni da odluuju i sprovode postupak izvr. arbitranih odluka, ali samo pod uslovom da su u pitanju odluke donete u sporovima izmeu privrednih subjekata, privrednih i drugih pravnih lica u obavljanju privredne delatnosti. Privredni sudovi u prvom stepenu odluuju o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka donetih u privrednim sporovima.

    Optu mesnu nadlenost imaju sudovi na ijem podruju izv. dunik ima prebivalite/ boravite, odn.

  • 7sedite. Zakonom je mogue odrediti i drugaije.

    U izvesnom broju sluajeva dolazi do razdvajanja mesne nadlenosti, tako da se jednim sudovima poverava donoenje odluke o odreivanju izvrenja, a drugim sprovoenje izvrenja.

    Sud koji sprovodi izvrenje ne nalazi se u poziciji pomonog organa izvr. postupka i suda koji je doneo reenje o izvrenju, jer sasvim samostalno preduzima procesne radnje i odluuje u postupku. Nije ni u poziciji zamoljenog suda, jer se pravna pomo moe zahtevati samo u pogledu preduzimanja pojedina-no odreenih procesnih radnji, a ovde je u pitanju poseban stadijum prvostepenog postupka.

    U postupku obezbeenja mesna nadlenost se odreuje prema predloenom sredstvu obezbeenja.

    Prvostepeni izvrni postupak vodi i odluuje sudija pojedinac, a po prigovoru odluuje vee od troje sudija istog suda.

    POMONI ORGANI:Postupak izvr. i obezb. pretpostavlja preduzimanje niza pravnih i faktikih radnji za koje nije neophodno sudijsko angaovanje ili su u pitanju radnje koje nisu u kompetenciji sudova (napr. primena neposredne prinude od strane policije; upis u odg. javne knjige).

    Postojanje pomonih organa ne dovodi u pitanje prirodu postupka kao sudskog:

    Prvo, radnje pomonih organa ne odnose se na postupak u celini, parcijalne su i ograniene samo na pojedine fragmente postupka.

    Drugo, sve te radnje se vre po odlukama, upustvima i uz nadzor izvrnog suda.

    Uloga pomonih organa ograniena je na sprovoenje izvrenja. Posebnu ulogu ovde ima sudski izvritelj jer se nalazi u radnopravnom odnosu u sudu koji odreuje i sprovodi izvrenje. U tom smislu moe se smatrati pomonim organom izvrnog suda.

    Sudski izvritelj, po nalogu i uz nadzor izvrnog sudije preduzima niz faktikih radnji u postupku za koje nije potrebno neposredno uee sudije.

    ZIO predvia i mogunost da se u ulozi pomonog organa pojave i sudski pomonici koji su takoe u radnom odnosu u sudu.

    124. Nadlenost izvritelja u postupku (str. 521.) Izvritelj je lice koje u svojstvu preduzetnika ili lana ortakog drutva sprovodi izvrenje

    ukljuujui i sprovoenje privremenih mera. Radnje preduzima na podruju suda za koji je imenovan ali i na podruju drugog suda. **Izvritelj sprovodi izvrenje na osnovu odgovarajueg sudskog reenja o izvrenju, a samo izuzetno moe odluivati o predlogu za izvr. (radi ostvarivanja novanog potra. po osnovu izvrenih komunalnih i sl. usluga).

    !! Ne moe sprovoditi izvrenje odluka u vezi sa porodinim odnosima, kao i izvr. radi vraanja zaposlenog na rad, jer je njihovo sprovoenje u iskljuivoj nadlenosti sudova.

    Do prenosa sprovoenja izvr. sa suda na izvritelja dolazi samo po osnovu odgovarajue inicijative izv. poverioca koji u predlogu za izvrenje odreuje da li e ga sprovoditi sud ili izvritelj. Sud je vezan navedenim predlogom. Zabranjeno je da u jednom predmetu sprovoenje istovremeno vre sud i izvritelj.

    Ovlaenje izvritelja:

    1. Postupa po predlogu za sprovoenje izvrenja i odreuje nain izvr. ako ga pov. nije odredio, 2. Postupa po predlogu za izvrenje na osnovu verod. isp. radi ostvarenja novanog potr. po osnovu izvrenih

    komunalnih i sl. usluga,3. Dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlaenju suda, 4. Utvruje identitet stranaka i uesnika u postupku izvr., 5. Prikuplja podatke o imovinskom stanju izv. du.6. Sprovodi popis i procenu, plenidbu i predaju imov.,7. Sprovodi iseljenje i dr. izvrne radnje

    Ima pravo na naknadu trokova za preduzimanje izvr. radnji, kao i pravo na nagradu prema tarifi koju donosi

  • 8nadl. ministar. Ovi trokovi predstavljaju trokove izv. post. koji se nadoknauju prema optim pravilima.

    Odgovornost i obaveze izvritelja u postupku odreuje ZIO:

    Prilikom sprovoenja izvrenja, izvrilac je duan da postupa po odredbama ZIO, sudskim odlukama i uslovima, koji su odreeni u izv. ispravi, a kojima se ograniava izvrenje na odr. sredstvima i predmetima.

    Celokupnom imovinom odgovara za tetu koju je prouzrokovao svojom krivicom tokom sprovoenja izvrenja.

    Duan je da kao poslovnu tajnu uva podatke do kojih doe u obavljanju svoje delatnosti i ne sme da ih koristi u cilju pribavljanja koristi za sebe ili dr. lica.

    Duan je da vodi evidenciju predmeta po kojima postupa. Mora da poseduje najmanje jedan bankovni raun na koji se uplauju sredstva ostvarena u postupku

    izvrenja i da ta sredstva odmah prebaci na raun izv.pov. Mora imati i poseban raun na koji se uplauju iznosi na ime naknade trokova izvritelja i njegove nagrade.

    Uee izvritelja u postupku principijelno menja prirodu postupka ali on se i dalje moe smatrati sudskim jer se radnje u postupku sprovode na osnovu odgovarajuih sudskih odluka, pre svega reenja o izvrenju.

    Sudska kontrola postoji - o prigovoru na zakljuak izvritelja odluuje trolano vee suda na ijem podruju se nalazi sedite izv. pov.

    125. Stranke i uesnici izvrnog postupka (str. 524.)Pored suda, svojstvo primarnih proc. subjekata u postupku pripada i strankama (izv. pov. i izv. du.) Mogu se pojaviti i 3. lica u cilju zatite svojih prava - uesnici u postupku.

    STRANKE: izv. poverilac i izv. dunik. Kada se postupak pokree po slubenoj dunosti, postoji samo jedna stranka izv. dunik.

    Stranaka sposobnost u ovom postupku odgovara s.s. u parninom postupku.

    Prema ZIO izv. poverilac je lice ije se potraivanje ostvaruje u postupku, a izv. dunik - lice prema kojem se ostvaruje potraivanje. Obe stranke legitimie izvrna ili verodostojna isprava.

    Postupak moe pokrenuti onaj subjekat koji je prema ispravama izv. poverilac. Izvrenje se moe odrediti po predlogu i u korist subjekta koji u izv. isp. nije oznaen kao izv. poverilac, ali samo pod uslovom da to lice javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneseno ili da je na drugi nain prelo. Ako navedenog dokaza nema, prenos ili prelaz potr. dokazuje se pravnosnanom odlukom donesenom u parninom, upravnom ili prekr. post.

    ZIO propisuje mogunost procesne sukcesije u poloaj jedne od stranaka ve pokrenutog izv. postupka po donoenju reenja o izvrenju. Prenos potraivanja dokazuje se javnom ili overenom ispravom. Isto pravilo se primenjuje i u sluaju prelaza obaveze sa dunika na 3.lice. Sticalac stupa u postupak prema stanju u kojem se postupak nalazi i ima sva prava prethodnika.

    Pored stvarne legitimacije, za postojanje svojstva stranke potrebna je i odgovarajua proc. radnja podnoenje predloga za izvrenje kojim se zahteva izvrenje prema licu koje je dunik potraivanja odreenog u izv. ispravi.

    Kada predlog podnosi dravni organ (javni tuilac, javni pravobran.), ne postavlja se pitanje stvarne legitimacije.

    Subjektivna kumulacija se ne iskljuuje. Moe biti jednostrana i dvostrana. Moe uslediti i naknadno kada u ve pokrenutom postupku novi izv. poverilac zahteva izvrenje na istom sredstvu i predmetu izvrenja.

    UESNICI U POSTUPKU:Prema ZIO, termin obuhvata sva ona lica koja uestvuju u postupku izvr. ili obezb. u cilju ostvarivanja nekog svog interesa, a nisu stranke u postupku. (Npr. lica koja imaju pravo pree kupovine pokretnih i nepok. stvari koje su predmet postupka, dunik izv. dunika)

  • 9126. Pretpostavke koje se tiu PREDLOGA za izvrenje (str. 528.)

    PREDLOG ZA IZVR. - mora biti u pismenoj formi. U njemu moraju biti naznaeni: sud pred kojim se pokree postupak, izv. poverilac i izv. dunik, izvrna ili verod. isprava na osnovu koje se zahteva izvrenje, obaveze izv.dunika, sredstva i predmet izvrenja, odnosno zahtev da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izv. dunika, kao i drugi podaci potrebni za sprovoenje izvr.

    U privrednim sporovima, kada je izv. du. pravno lice, preduzetnik ili fiz. lice koje obavlja delatn. u cilju sticanja dobiti, moraju biti navedeni i sledei podaci: 1. Matini broj stranaka, PIB ili za strana pravna lica odgovarajui identifikacioni broj, 2. Brojevi rauna izv.poverioca i dunika kod poslovnih banaka, sa nazivima ovih banaka.

    Predlog za izvrenje na osnovu verod. isprave mora da sadri i zahtev da sud obavee dunika da namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima.

    Uz predlog za izvrenje, izv. poverilac mora priloiti izvrnu ili verod. ispravu u originalu ili overenoj kopiji, kao i sve ostale isprave propisane zakonom.

    Strana verod. isprava na kojoj se zasniva predlog za izvrenje mora se priloiti sa prevodom na jezik koji je u slubenoj upotrebi.

    Izvrna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnanosti, osim ako je u pitanju odluka koja se moe izvriti pre nastupanja pravnosn.

    Uz predlogu za izvrenje poverilac mora odrediti i nain sprovoenja izvrenja da li e izvrenje sprovoditi sud ili izvritelj.

    Izvrni poverilac ima pravo izbora izmeu predlaganja izvrenja na odreenim sredstvima i predmetima izvrenja ili da zahteva da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika.

    Sredstva izvrenja su odreene grupacije izvrnih radnji kojima se ostvaruje odreeno potraivanje. U pitanju su radnje koje se neposredno preduzimaju protiv izv. dunika i drugih uesnika u postupku.

    o Sredstva za izvrenje novanog potraivanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnos-ti, prenos novanog potraivanja, prenos potraivanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovenje drugih imovinskih prava, prodaja akcija i udela u privrednim subjektima, prenos sredstava koja se vode na raunu banke.

    o Kada je u pitanju izvrenje nenovanog potraivanja ZIO govori o sledeim sredstvima izvrenja: predaja pokretnih stvari, ispranjenje i predaja nepokretnosti, izvrenje obaveza injenjem, neinjenjem ili trpljenjem, izvrenje odluka iz porodinih odnosa, izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad, izvrenje odluke o deobi stvari, upis u javne knjige i izdejstvovanje izjave volje. U ovim sluajevima odreenoj vrsti nenovanog potraivanja odgovara odreena vrsta izvrenja.

    Predmeti izvrenja su stvari i prava na kojima se po zakonu prinudno ostvaruje potraivanje odreeno ver. ili izv. ispravom. Predmet izvrenja ne mogu biti stvari izvan prometa kao i druge stvari odreene zakonom.

    Kada je u pitanju izvrenje na imovini strane drave i meunarodnih organizacija koje se nalaze na teritoriji RS, izvrenje se ne moe odrediti bez prethodne pismene saglasnosti nadlenog organa, osim ako ne postoji izriit pristanak navedenih subjekata.

    Ako predlog nije sainjen po propisima dolazi do odbacivanja.

    127. Pretpostavke koje se tiu izvrne, odnosno verodostojne ISPRAVE (str. 532.)

    Izvrenje se moe odrediti i sprovesti samo pod uslovom da je uz predlog za izvrenje predloena odgovarajua izvrna ili verodostojna isprava u originalu ili overena kopija.

  • 10

    IZVRNA ISPRAVA:Potraivanje izvrnog poverioca dokazuje se izvrnom ispravom. U njoj je na nesumnjiv i autoritativan nain utvreno postojanje odreenog potraivanja, njegova dospelost i aktivna legitimacija izv. poverioca i pasivna legitimacija izv. dunika.

    Svojstvo izvrne isprave imaju:

    1. Pravnosnana odluka suda i sudsko poravnanje, 2. Pravnosnana odn. konana odluka doneta u upravnom ili prekrajnom postupku i poravnanje u upravnom

    postupku, ako glase na ispunjenje odreene novane obaveze, 3. Izvod iz registra zalonih prava na pokretnim stvarima i izvod iz registra finansijskog lizinga,4. Ugovor o hipoteci,5. Usvojen plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje potvreno odlukom suda, 6. Izvrna odluka koja je potvrena kao Evropska izvrna isprava. 7. Druge isprave odreene kao izvrne isprave.

    ~ Sudskom odlukom se smatraju presuda, reenje, kao i neka druga odluka doneta u sudskom, arbitranom postupku ili u postupku pred Sudom asti Privredne komore. Sudskim poravnanjem se smatra poravnanje zakljueno u navedenim postupcima.

    Postoji mogunost da se svojstvo izvrne isprave prizna i drugim odlukama.

    Izvrenje na osnovu izvrne odluke koja je potvrena kao Evropska izvrna isprava, primenjuje se od dana sticanja lanstva RS u EU.

    Izvrenje se doputa pod uslovom da je sudska odluka kojom je naloeno ispunjenje potraivanja postala pravnosnana i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje (paricijski rok), odn. ako je nastupio uslov odreen tom odlukom.

    Paricijski rok tee od dana dostavljanja odluke izv. du., a zavrava se protekom poslednjeg dana roka odreenog sudkom odlukom.

    Sudska odluka kojom je naloeno trpljenje ili neinjenje postaje izvrna nastupanjem pravnosnanosti.

    Ako je odluka samo u delu postala izvrna izvrenje se moe odrediti samo u odnosu na taj deo.

    Izuzetno, izvrenje se moe odrediti na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnana na osnovu usvojenog plana reorganizacije u steajnom postupku ili na osnovu odluke u upravnom postupku koja nije postala konana, ako je propisano da u konkretnom sluaju alba ne odlae izvrenje. Po zahtevu stranke sud ili organ uprave stavlja slubenu beleku na izv. ispravi ili izdaje posebnu pisanu potvrdu da su nastupili uslovi za izvrenje (klauzula izvrnosti).

    Sudsko poravnanje i poravnanje u upravnom postupku postaje izvrno dospelou potraivanja iz poravnanja. Ako u izvrnoj odluci nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi 3 dana od dana dostavljanja izv. duniku.

    ~ U izv. ispravi moraju biti naznaeni: izv. pov. i izv. du., predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze.

    VERODOSTOJNA ISPRAVA:Izvrenje radi ostvarivanja novanog potraivanja odreuje se i na osnovu verod. isprave. Re je o izvrnom postupku koji se pokree radi izvrenja novanog potraivanja, koje se dokazuje odreenim kvalifikovanim dokaznim sredstvima verod. ispravama.

    U ovom sluaju ne postoji sudska odluka ili odluka doneta u upravnom postupku, kojom je prethodno na nesumnjiv nain utvreno postojanje potraivanja. Do donoenja reenja o izvrenju izv. du. nije imao priliku da se izjasni o postojanju i visini novanog potraivanja koje se dokazuje ver. ispravom. Navedena okolnost je uticala na tok postupka i sadraj propisanih aktivnosti rezultujui odreenim odstupanjima u odnosu na reenja koja se primenjuju na izvrenje na osnovu izv. isprave.

    Prema ZIO svojstvo verodostojnih isprava imaju:1. Menica i ek domaeg ili stranog lica, sa protestom i povratnim raunom, 2. Obveznica ili druga HOV izdata u seriji koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti,

  • 11

    3. Faktura (raun) domaeg ili strang lica,4. Izvodi iz poslovnih knjiga za izvrene komunalne i sl. usluge, 5. Javna isprava koja konstituie izvrivu novanu obavezu, 6. Bankarska garancija, 7. Akreditiv, 8. Obraun o naknadi i nagradi advokata...

    Ver. isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj naznaeni: izv.pov. i dunik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.

    128. Pretpostavke koje se tiu POTRAIVANJA (str. 536.) Osnov ove pretpostavke izraen je u zahtevu da moraju biti ispunjene i one materijalnopravne pretpostavke

    od kojih zavisi doputenost i sprovoenje izvrenja odreenih potraivanja.

    U parninom postupku postoji mogunost da presuda postane pravnosnana i izvrna i pre nastupanja dospelosti obaveze koja je njome utvrena. (Izuzeci: kada se odluuje o: zahtevu za izdravanje, zahtevu za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene zarade, zahtevu za predaju ili preuzimanje stvari date u zakup)

    Izvrenje se moe odrediti samo pod uslovom da su navedena potraivanja DOSPELA u momentu pokretanja izvrnog post.

    Kada se iz verod. isprave ne vidi dospelost odreenog potraivanja, izvrenje se odreuje ako izv. poverilac podnese pismeni dokaz da je izv. dunika pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadnom roku.

    Izvrenje se odreuje u korist izv. poverioca, protiv lica koje je dunik potraivanja. Navedeno svojstvo izv. pov. dokazuje izvrnom ili verodostojnom ispravom.

    Kada je izvrenje potra. uslovljeno prethodnim ispunjenjem obaveze od strane izv. pov. ili ostvarenjem nekog drugog uslova, ono se doputa samo ako ta stranka dokae ispunjenje obaveze ili nastupanje zahtevanog uslova, javnom ili po zakonu overenom ispravom.

    Kada je izv. dunik duan da ispuni obavezu uz uslov da izvrni poverilac istovremeno ispuni obavezu prema njemu, izvrenje se doputa samo ako izvrni pov. podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze.

    Kada je predmet dunikove obaveze odreen alternativno, a pravo izbora po izv. ispravi pripada duniku, izvrni poverilac mora u predlogu za izvr. odrediti predmet kojim obaveza treba biti ispunjena. Izv. dunik zadrava pravo izbora sve dok izv. pov. ne primi u celini ili delom predmet koji je odreen u predlogu za izvrenje.

    Ako je izvrnom ispravom odreeno da se dunik moe osloboditi odreene nenovane obaveze plaanjem odreenog novanog iznosa ili ispunjenjem neke druge inidbe (procesna facultas alternativa), po izvrnosti isprave kojom je to utvreno, izv. dunik moe ispuniti svoju obavezu plaanjem navedenog iznosa ili ispunjenjem druge inidbe samo uz saglasnost izvrnog poverioca.

    129. Tok izvrnog postupka (str. 537.)Postupak ima dva stadijuma:.U prvom se odluuje o odreivanju (dozvoli) izvrenja. U drugom se izvrenje sprovodi.

    Sprovoenje izvrenja: uslovljeno je ishodom prvog stadijuma postupka i sleduje samo pod uslovom da je usvojen predlog poverioca i da je doneto reenje o izvrenju.

    Ako je odluka negativna i sud donese reenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrenje, sprovoenju izv. se ne pristupa. U ovom sluaju stadijumu dozvole izvr. moe sledovati post. po prigovoru, a od njegovog ishoda zavisi da li e doi do sprovoenja izvrenja.

    Razdvajanje procesnih celina nije tako jasno izraeno kao u parninom postupku. Granice izmeu postupanja po predlogu za izvrenje i postupka po prigovoru relativizirane su injenicom da po predlogu

  • 12

    i podnesenom pravnom leku postupa isti sud, ali u razliitom sastavu. O prigovoru moe odluivati isti sudija koji je doneo pobijano reenje, a u sluaju negativnog, pravni lek se dostavlja veu na odluivanje. Na odreen nain moe se govoriti i o dvostrukoj remonstrativnosti pravnog leka.

    Postoji mogunost uporednog sprovoenja izvrenja i postupka po prigovoru, jer prigovor protiv reenja o izvrenju po pravilu ne odlae izvrenje.

    Sprovoenju izvrenja pristupa se po donoenju reenja o izvrenju, ako se izvrni poverilac odlui za sudsko izvrenje svog potraivanja. Ako je zahtevao izvrenje od strane izvritelja, tada do sprovoenja dolazi na osnovu odgovarajueg predloga izv. poverioca.

    Odluke se donose u formi reenja i zakljuka. Zakljukom se izdaje nalog sudskom izvriocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovoenje pojedinih procesnih radnji i odluuje se o pitanjima upravljanja postupkom.

    Odreivanje izvrenja i reenje o izvr.:U prvom stadijumu postupka sud odluuje o tome da li e odrediti izvrenje potraivanja utvrenog u izvrnoj ili verod. ispravi. Ovaj stadijum je vremenski ogranien. O predlogu za izvrenje mora se odluiti u roku od 5 radnih dana od njegovog podnoenja.

    Post. je pismen. O odreivanju izvrenja sud odluuje na osnovu podataka sadranih u predlogu za izvr. i priloenih isprava - izv. duniku se ne prua mogunost izjanjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavetava ako sud odbaci predlog za izvr. kao nedoputen, ili ga odbije kao neosnovan.

    **O predlogu se odluuje reenjem koje se naziva reenje o izvrenju. U njemu moraju biti navedeni sledei podaci: sud koji donosi reenje, izv. pov. i izv. dunik, izvrna (odn. verod.) isprava o potraivanju, potraivanje izv. pov., sredstvo i predmet izvrenja i drugi podaci.

    U reenju o izvrenju na osnovu verod. isprave sud obavezuje izv. dunika da u roku od 8 dana, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavljanju reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima i odreuje izvrenje radi ostvarivanja tih potraivanja. Ovo reenje ima dvojan karakter: 1) odluka o predmetu spora

    2) odluka kojom se odreuje izvrenje novanog potraivanja

    Reenje o izvrenju se dostavlja strankama. Reenjem kojim se odbija predlog za izvrenje dostavlja se samo izv. pov.

    Kada je u pitanju izvrenje na novanom potraivanju reenje o izvrenju dostavlja se i duniku izv. du. Reenje o izvrenju nad sredstvima na raunu izvrnog dunika dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu. Reenje o izvrenju nad pokretnim stvarima dostavlja se izvrnom duniku naposredno pre preduzimanja prve izvrne radnje.

    130. Davanje izjave o imovini (str. 540.)Izv. poverilac koji je pokrenuo postupak izvrenja odn. obezb. NOVANOG potra. moe zahtevati da se dunik obavee na davanje izjave o imovini.

    zahtev moe podneti uz predlog za izvr. ili tokom postupka, sve do njegovog okonanja.

    davanje izjave moe odrediti i sud po slub. dunosti, kada je to potrebno radi sprovoenja reenja o na-plati novane kazne.

    O zahtevu odluuje sud nadlean za sprovoenje izvrenja.

    **Cilj uvoenja: spreavanje izv. dunika da prikrivanjem svoje imovine osujeti izvrenje odr. potraivanja.Izv. duniku se reenjem nalae davanje izjave o imovini. Poziva se u sud radi njenog usmenog davanja na zapisnik ili da to uini u podnesku koji mora dostaviti u roku od 5 radnih dana. Protiv ovog re. nije doputen poseban prigovor.

    ako izv. dunik ne postupi po nalogu suda, sud donosi reenje o njegovom novanom kanjavanju

    **Sadraj izjave: odreen zakonom:1. podaci o stvarima i pravima izv. du. koje mogu biti predmet izvrenja2. podaci o potraivanjima 3. lica na teret izv. du., koja su dospela ili dospevaju u narednih

  • 13

    godinu dana3. podaci o postupcima prinudnog izvrenja koji se vode protiv izv. du.4. podaci o svim pravnim radnjama koje je izv. du. preduzeo na teret svoje imovine nakon to

    je zasnovana obaveza na osnovu koje se zahteva prinudno izvr.5. svojeruni potpis izv. du. overen od strane suda, ako se izjava ne daje usmeno na sudski

    zapisnik.

    + pored ovih podataka, izjava mora obuhvatati i podatke koji su potrebni da bi se odr. stvar mogla identi-fikovati (navoenje adrese na kojoj se nalaze pokretne stvari, podaci o stvarima i pravima koja se upisuju u odg. registar)

    Ako dunik ne poseduje imovinu na kojoj se moe sprovesti izvrenje, duan je da to navede u izjavi.

    -- Primerak ili kopija izjave dostavljaju se izv. pov. koji u roku od 5 dana moe traiti njenu dopunu.

    -- Po zahtevu izv. pov., sud reenjem nalae izv. du. da u roku od 5 dana preda isprave o stvarima i pravima koje su navedene u izjavi.

    Ako dun. ne postupi po nalogu, sud mu izrie novanu kaznu; ukoliko 3x ne postupi po nalogu, sud mu izrie kaznu zatvora u trajanju od 30 dana.

    Po dobijanju izjave o imovini, izv. pov. mora odrediti sredstva i predmet izvr. u roku od 5 dana ako se odluio za sudsko sprovoenje izvrenja. Ako to ne uini, izvrenje se obustavlja.

    Ako je izvrenje povereno izvritelju, sredstva i predmet izvr. se odrejuju njegovim zakljukom.

    131. Sprovoenje izvrenja; obustava izvrenja (546. str.)

    Sprovoenje izvrenja - poseban stadijum prvostepenog postupka.

    Kada ga sprovodi sud - osnovno pravilo je da ovaj stadijum postupka sleduje po okonanju stadijuma odreivanja izvrenja i donoenja reenja o izvrenju. Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po slubenoj dunosti i pre nastupanja pravnosnanosti reenja o izvrenju, pre svega u ciju spreavanja izv. dunika da osujeti sprovoenje izvrenja.

    Ako je izvrenje povereno izvritelju - postupak sprovoenja se pokree odg. predlogom izv. poverioca. Uz predlog se mora priloiti reenje o izvrenju. Ovde se za preduzimanje izvrnih radnji ne zahteva da pover-ilac za pojedine od tih radnji podnosi posebne predloge kao u sluaju sudskog izvrenja.

    *** Izvrenje se sprovodi radnim danima od 7 - 22h. Moe se sprovesti i izvan navedenog vremenskog okvira po zakljuku suda ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost od odlaganja.

    Prilikom sprovoenja izvrenja, sudski izvritelj se mora sa dunim obzirom ponaati prema linosti izv. dunika i lanova njegovog domainstva. Sudski izvritelj se ne sme ometati u radu. Ovlaen je da udalji lice koje ometa sprovoenje izvr. i da u cilju nesmetanog voenja postupka dobije odgovarajuu pomo nadlenog organa un-utranjih poslova.

    Sa druge strane, stranke i uesnici u postupku mogu od suda zahtevati uklanjanje nepravilnosti koje su uinjene u sprov. izvrenja, a sud reenjem moe ukinuti nezakonite i nepravilne radnje (sudskog ili privatnog) izvritelja.

    ZIO vie ne regulie ustanovu odlaganja postupka izvrenja, ali ne iskljuuje mogunost da do prekida ili odlaganja postupka doe na osnovu odredaba nekog drugog propisa.

    Kada je u pitanju izvr. radi naplate potraivanja iz radnog odnosa, ZIO sasvim iskljuuje mogunost preki-da ili odlaganja izvrenja.

    Obustava izvrenja - redovan vid okonanja ovog stadijuma postupka, a i izvrnog postupka u celini. Nastaje ispunjenjem njegovog cilja - namirenjem izvrnog poverioca. ZIO ovaj nain okonanja postupka naziva zakljuen-je izv. post. Do okonanja dolazi i usled drugih razloga.

    U OPTEM znaenju, do obustave dolazi u onim sluajevima kada tokom postupka prestanu da postoje ili se pokae da nisu ni postojale pretpostavke na osnovu kojih je doneto reenje o izvrenju. Do obustave dolazi po slubenoj dunosti.

  • 14

    ***Izvrenje se obustavlja : 1. Ako je izvrna isprava pravnosnano, odnosno konano ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage, 2. Usled smrti stranke koja nema naslednika, 3. Usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4. Ako je potraivanje prestalo, 5. Usled propasti predmeta izvrenja, 6. Ako nema imovine koja moe biti predmet izvrenja, 7. Iz drugih razloga propisanih zakonom.

    Do obustave izvrenja dolazi i u sluaju ako dunik, najkasnije do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvrenja ili pre dosuenja stvari izv. poveriocu, ispuni svoju obavezu ili ako se stranke pismeno, ugovorom overenim u sudu, sporazumeju o isplati duga na rate.

    Do obustave postupka koji vodi izvritelj dolazi u sluaju ako se poverilac odlui za promenu naina sprovoenja i izvrenje umesto izvritelju poveri sudu. Do obustave izvrenja moe doi i u dr. sluajevima.

    O obustavi izvrenja sud odluuje reenjem kojim ukida i sve sprovedene izv. radnje, ali se time ne moe dirati u steena prava 3.lica.

    132. Pravni lekovi u izvrnom postupku; prigovor protiv reenja o izvrenju na osnovu izvrne isprave (str. 549.)

    Za razliku od parninog, u izvr. postupku broj pravnih lekova je maksimalno redukovan.

    Nedoputeni su revizija i predlog za ponavljanje postupka. Zahtev za preispitavanje pravnosnane odluke izriito se ne zabranjuje, ali je njegova upotreba krajnje prolematina jer se zahtevom pobijaju drugostepene odluke. Od redovnih pravnih lekova doputen je samo prigovor.

    Strankama i uesnicima stoji na raspolaganju upotreba posebnog pravnog sredstva - zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koje sudski/ privatni izvritelj uini u sprovoenju izvrenja. Ako sudski Ili privatni izvritelj u roku od 5 dana ne postupi po zahtevu, navedeni subjekti se mogu obratiti sudu zahtevajui otklanjanje tih nepravilnosti . Zahtev ne odlae izvrenje.

    Ako utvrdi da je zahtev osnovan, sud reenjem utvruje, a ako je mogue, otklanja, odnosno nalae otklanjanje nepravilnosti nastalih radnjama sudskog (ili privatnog) izvritelja.

    Osim navedenih pravnih lekova mogue je upotrebiti odreen broj procesnih sredstava. Ova sredstva pripadaju drugim vidovima pravne zatite ali se mogu neposredno odraziti i na izvrni postupak inei ga nedoputenim. Navedena obeleja ima izluna tuba, tuba kojom lice upueno na parnicu osporava odreeno potraivanje.. Predlogom za protivizvrenje ostvaruje se otklanjanje posledica nezakonito sprovedenog izv. postupka.

    PRIGOVOR PROTIV REENJA O IZVRENJU NA OSNOVU IZVRNE ISPRAVE: Mogu ga podneti obe stranke.

    Reenjem o izvrenju usvaja se zahtev izv. poverioca, tako da je ova stranka ograniena u mogunosti pobijanja navedenog reenja. Moe ga pobijati samo u delu koji se odnosi na trokove izvrenja.

    Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvr., pravni lek moe podneti samo izv. poverilac, jer izv. duniku nedostaje pravni interes. Iz navedenog razloga reenje o odbacivanju (odbijanju) predloga za izvrenje ne dostavlja se izvrnom duniku.

    Prigovor protiv reenja o izvrenju moe izjaviti izvrni dunik u roku od 5 radnih dana od dana prijema reenja. Izvrni poverilac ovo reenje moe pobijati samo u delu koji se odnosi na trokove.

    Pravni lek je: - remonstrativan. O prigovoru odluuje vee sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odluivao o predlogu za izvrenje. Postoji mogunost da o prigovoru odluuje isti sudija koji je doneo reenje o izvrenju. U navedenom znaenju moe se govoriti o dvostrukoj remonstrativnosti.

    nesuspenzivan - ne odlae izvrenje reenja.

    ogranien - moe se izjaviti zbog razloga koji spreavaju izvrenje:1. Ako je obaveza iz reenja o izvrenju ispunjena, 2. Ako je odluka na osnovu koje je odreeno izvrenje ukinuta, ponitena, preinaena, stavljena van snage, nitava ili je bez pravnog dejstva, 3. Ako je poravnanje na osnovu kog je odreeno izvrenje poniteno, 4.

  • 15

    Ako je protekao rok u kome se po zakonu moe predloiti izvrenje, 5. Ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze, 6. Ako su koji je doneo reenje nije nadlean, 7. Ako je izvrenje odreeno na stvarima i pravima izuzetim od izvrenja.

    Sve razloge zbog kojih pobija reenje o izvr., izvrni dunik mora priloiti uz pravni lek. Po proteku roka za prigovor zabranjeno je isticanje novih injenica i dokaza.

    jednostran - ne dostavlja se suprotnoj stranci na odgovor.

    Nedoputen, nepotpun i neblagovremen prigovor odbacuje sudija koji je doneo reenje o izvrenju.

    Sudija koji je doneo reenje o izvrenju moe usvojiti prigovor ako ga smatra osnovanim. Reenjem usvaja prigovor, ukida reenje o izvrenju, obustavlja izvrenje u celini ili delu, ukida sprovedene izvrne radnje. Protiv ovog reenja poverilac moe podneti prigovor. O prigovoru odluuje vee. Ako postupajui sudija prigovor izvrnog dunika smatra neosnovanim, o njemu ne odluuje, nego ga dostavlja nadlenom trolanom veu istog suda, nastavljajui sa sprovoenjem izvrenja.

    Odluujui po prigovoru na reenje o izvrenju (izjavljuje ga izv. dunik!) vee moe: 1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Odbiti kao neosnovan i potvrditi radnje prvostepenog suda, 3. Usvojiti prigovor u celini ili delu.

    Ako je izv. poverilac podneo prigovor na reenje o izvrenju u delu koji se odnosi na trokove postupka, vee moe: 1. Odbaciti pravni lek, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan, 3. Usvojiti prigovor i odluiti o trokovima.

    Povodom prigovora na reenje kojim se predlog za izvrenje odbacuje ili odbija, vee moe: 1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan, 3. Usvojiti prigovor i doneti reenje o izvrenju.

    133. Prigovor protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave (str. 553.)

    Pravni lek moe izjaviti izvrni dunik.

    Bitno obeleje postupka prema ranije vaeem zakonu, bilo je u tome da je izv. dunik bio ogranien u pogledu razloga zbog kojih je mogao podneti prigovor. Ogranienje je vailo i u pogledu dokaza kojima se dokazivalo postojanje tih razloga.

    Navedena pravila u ZIO dobijaju opte znaenje tako da prigovor na reenje o izvrenju na osnovu ver. isp. postaje pravni lek koji je sadrinski ogranien u oba navedena vida i u pogledu razloga zbog kojih se moe izjaviti i u pogledu dokaznih sredstava kojima se potvruje postojanje tih razloga.

    Prigovorom se moe pobijati reenje o izvrenju u celini ili u delu u kojem je odreeno izvrenje. Ako se reenje o izvrenju pobija samo u delu u kojem je odreeno izvrenje, postupak se nastavlja prema pravilima kojima je regulisan postupak po prigovoru na reenje o izvrenju na osnovu izvrne isprave . Odluka o potraivanju postala je pravnosnana jer nije ni bila predmet pobijanja.

    Prigovor protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti u roku od 5 radnih dana od dana prijema reenja.

    Pravni lek je: - remonstrativan i jednostran, jer se ne dostavlja drugoj stranci na odgovor.

    - suspenzivan - odlae izvrenje reenja. (Nesuspenzivan je ako je reenje o izvrenju doneto na osnovu menice.

    - ogranien i moe se izjavljivati samo zbog sledeih razloga: 1. Ako potraivanje iz verod. isp. nije ni nastalo, 2. Ako je u verod. isp. unet neistinit sadraj, 3. Ako potraivanje nije dospelo, 4. Ako je obaveza izvrena ili na neki drugi nain prestala, 5. Ako je potraivanje zastarelo.

    Izv. dunik je duan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i uz prigovor priloi sve dokaze na kojima se prigovor zasniva, a ako to ne uini, gubi pravo da naknadno iznosi injenice i predlae dokaze.

    Navodi sadrani u prigovoru mogu se dokazivati samo odreenim kvalifikovaniim dokaznim sredstvima ispravama: 1. Pravnosnanom sudskom odlukom kojom je utvrena neistinitost verod. isp. , 2. Nalogom za plaanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu kojeg je izvren prenos sredstava, ako se tvrdi da je obaveza ispunjena,

  • 16

    3. Drugim pisanim ispravama kojima se potvruju navodi iz prigovora.

    O prigovoru odluuje sudija koji je doneo reenje o izvrenju.

    Ako podnosilac prigovora ne priloi dokaze ili na osnovu tih dokaza ne uini verovatnim osnovanost svojih navoda, prigovor se odbija reenjem protiv koga je doputen prigovor na nain propisan za pobijanje reenja o izvrenju na osnovu izvrne isprave. O ovom prigovoru odluije trolano vee istog suda.

    Ako izv. dunik uini verovatnim navode iz prigovora, reenje o izvrenju se stavlja van snage, a postupak se nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

    134. Prigovor treeg lica (555. str.) Ovim pravnim lekom 3. lice zahteva da sud proglasi nedoputenim izvrenje na predmetu odreenom reenjem o izvrenju, tvrdei da na tom predmetu ima pravo koje spreava izvrenje.

    Pravni lek titi interese 3. lica jer izvrenjem mogu biti obuhvaeni predmeti koji nisu u svojini izv. dunika.

    Prigovor se moe izjaviti sve do okonanja izvrnog postupka.

    Pravni lek je: remonstrativan i nesuspenzivan.

    ogranien je na specifian nain, jer se njime ne pobija reenje o izvrenju u celini nego samo u delu koji se odnosi na predmet izvrenja.

    dvostran - dostavlja se strankama koje se pozivaju da se u roku od 5 radnih dana od prijema izjasne o prigovoru. Ako je sprovoenje povereno izvritelju, dostavljanje se vri i njemu.

    3. lice mora uiniti verovatnim da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje. Ako to ne uini, prigovor se odbacuije reenjem. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

    Ako se izv. poverilac pozitivno izjasni o prigovoru, dolazi do ogranienja izvrenja. Predmet izvrenja se izuzima (zluuje) od izvrenja. Nekada se ovaj prigovor nazivao izlunim. Ako se izv. poverilac ne izjasni o prigovoru ili ga ne ospori, sud moe tokom celog postupka podnosioca prigovora ,ije se pravo ocenjuje kao verovatno, uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja pokrene parnini postupak radi proglaenja nedoputenim izvrenje na tom predmetu. Tuena strana u tom postupku jeste izv. poverilac, a ako se izvrni dunik protivio izuzimanju ili se nije izjasnio o prigovoru, mora biti obuhvaen tubom u svojstvu suparniara. Protiv reenja o upuivanju na parnicu ne moe se izjaviti pravni lek.

    Sve do okonanja izvrnog postupka 3. lice moe, po sopstvenoj inicijativi pokrenuti parnini postupak sa zahtevom da se izvrenje proglasi nedoputenim. I u ovoj parnici izv. dunik moe biti u svojstvu pasivnog suparniara.

    135. Novane kazne i sudski penali (str. 558.) NOVANE KAZNE: - posebno sredstvo pritiska na izvrnog dunika, ali i na 3. lica koja u odreenoj formi participiraju u izvr. postupku,

    Kazna se moe izrei i izvriti prema: izvrnom duniku, duniku izvrnog dunika, banci i drugom fizikom i pravnom licu ako ne postupe po nalogu ili zabrani izreenoj u izvrnom postupku .

    Mogunost izricanja novane kazne mora biti izriito propisana povodom preduzimanja odreenih izvrnih radnji u postupku. Visina novanih kazni odreena je i ograniena zakonom:

    fizikom licu - u rasponu od 10 000 do 200 000 dinara, pravnom licu - 100 000 do 2.000.000 dinara.

    Prilikom odreivanja visine kazne sud se rukovodi znaajem radnje koja je trebalo da se obavi.

    Ako lice kojem je izreena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izreenoj zabrani, kazna se moe ponovo izrei u poveanom iznosu uz donoenje reenja o sprovoenju izvrenja prethodne kazne. Rok za plaanje izreene kazne iznosi 5 radnih dana i rauna se od dana prijema reenja o kanjavanju. Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza trokova nastalih izricanjem, odnosno izvrenjem kazne.

  • 17

    Prigovor na reenje o kanjavanju - u roku od 5 r.d. Nema suspenzivno dejstvo.

    Novanu kaznu sud naplauje po slubenoj dunosti ako je lice osueno na plaanje kazne ne isplati dobrovoljno. . Uporedo sa prinudnom naplatom kazne naplauju se i trokovi njenog prinudnog izvrenja.

    SUDSKI PENALI: - predstavljaju dodatni pritisak na izvrnog dunika da izvri nenovanu obavezu. Odreuje ih sud po zahtevu izv. poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvieno njihovo plaanje zbog neispunjenja nenovane obaveze (potraivanja).

    Zahtev se moe postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvreno pravnosnanom sudskom odlukom.

    Podnosi se sudu koji je nadlean za izvrenje odluke kojom je utvrena nenovana obaveza. Postupak je hitan. Odluuje se reenjem .

    Reenjem o plaanju sudskih penala sud obavezuje izv. dunika da u roku od 5 radnih dana izvri svoju nenovanu obavezu i istovremeno mu nalae da ako ne izvri obavezu o roku plati sudske penale za period od isteka naknadno ostavljenog roka do podnoenja predloga za prinudno izvrenje.

    Penali se odreuju u odreenom novanom iznosu za svaki dan, nedelju, mesec ili drugi vremenski interval.

    Od dispozicije izv. poverioca zavisi da li e zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrni postupak. Ve u momentu postavljanja zahteva za plaanje penala ova stranka moe pokrenuti izvr. postupak i zahtevati izvrenje potraivanja, Zahtev za odreivanje sudskih penala ne moe biti kumuliran s predlogom za izvrenje potraivanja.

    Reenje o odreivanju sudskih penala ima znaaj reenja o izvrenju i sprovodi se prema pravilima za izvrenje novanog potraivanja. Protiv reenja o usvajanju zahteva za odreivanje sudskih penala nije doputen prigovor.

    136. Protivizvrenje (str. 560.)Ideja efikasnosti koja prati izvr. post. realno stvara opasnost da izvrenje bude sprovedeno i izv. poverilac namiren, a da se to kasnije pokae neosnovanim ili nepotrebnim. Sprovedenim izvrenjem stranka je sticala bez osnova. Izv. dunik ima mogunost da putem protivizvrenja ostvari povraaj datog.

    ~ Postupak se pokree predlogom za protivizvrenje koji se zasniva na taksativno odreenim razlozima: 1. Ako je izv. isprava pravnosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage, 2. Ako je izv. dunik u toku izvrnog post. dobrovoljno izmirio poverioevo potraivanje, 3. Ako je reenje o izvrenju ili reenje o sprovoenju izvrenja pravnosnano ukinuto ili preinaeno, 4. Ako je pravnosnanom odlukom utvrena nedopustivost izvrenja.

    Zajedniko za sve navedene razloge jeste to da je re o prelasku imovine izvrnog dunika na izvrnog poverioca bez pravno valjanog osnova. Izv. dunik moe birati izmeu pokretanja postupka protivizvrenja ili pokretanja odg. parninog post. Ne moe koristiti oba vida pravne zatite.

    Mogunost podnoenja predloga ograniena je rokom. Ako se protivizvrenje zahteva zbog 1,3 i 4 rok je 15 dana od dana dostavljanja navedenih odluka izvrnom duniku, a ako se zahteva zbog 2, rok je 15 dana od dana okonanja izvrnog postupka.

    Dok traju rokovi u kojima se moe zahtevati protivizvrenje ne moe se pokrenuti parnini postupak kojim bi se zahtevalo povraaj onoga to je steeno bez pravnog osnova.

    Ako su na predmetu iji se povraaj zahteva nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraaj vie nije mogu, predlog za protivizv. se odbija. U ovom sluaju odgovarajui parnini postupak je mogue pokrenuti i pre isteka roka za pokretanje postupka za protivizvrenje.

    Predlog se dostavlja izv. poveriocu, kome se nalae da u roku od 5 radnih dana od prijema izjasni o predlogu.

    Ako izvrni poverilac ne osporava predlog ili sud zakljui da je predlog osnovan, donosi reenje kojim usvaja predlog za protivizvrenje i odreuje obavezu izv. poverioca da duniku, u roku od 5 dana vrati ono to je izvrenjem primio. Istovremeno se odreuje izvrenje radi naplate potraivanja obuhvaenog reenjem o protivizvrenju. Ako je izvrenje sprovedeno radi naplate novanog potraivanja, po predlogu izv. dunika odreuje se i naplata zatezne kamate.

    Prigovor predstavlja nesuspenzivan lek. Odlaganje izvrenja mogue je samo pod uslovom ako izv. poverilac uz prigovor poloi jemstvo koje ne moe biti nie od potraivanja obvuhvaenog protivizvrenjem.

  • 18

    137. Izvrenje na pokretnim stvarima radi namirenja novanog potraivanja (str. 563.)

    Izvrenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih izvrnih radnji: 1. Popisom i procenom stvari, 2. Prodajom stvari i 3. Namirenjem izvrnog poverioca.

    Izuzimanje odr. stvari od izvrenja: 1. Odea, obua i drugi predmeti line upotrebe, 2. Hrana i ogrev za potrebe izv. dunika za tri meseca, 3. Gotov novac dunika koji ima stalna mesena primanja, do mesenog iznosa koji je izuzet od izvrenja, 4. Ordenje, medalje, 5. Pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje ivotnih funkcija, 6. Kuni ljubimac.

    POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST:

    Postupak se moe pokrenuti predlogom izvrnog poverioca ali i po sl. dunosti.

    ~ stvarnu nadlenost - osnovni, odn. privredni sudovi ~ mesna nadlenost - odreuje se prema mestu nalaenja pokretnih stvari. U ovom sluaju isti mesno nadlean sud odluuje o predlogu za izvrenje i sprovodi izvrenje.

    Ako u predlogu nije naznaeno mesto nalaenja stvari, za odluivanje o predlogu nadlean je sud na ijem podruju se nalazi prebivalite ili boravite, odnosno sedite izvrnog dunika. Sud sprovoenja izvrenja u momentu donoenja reenja o izvrenja jo nije poznat.

    Reenje se dostavlja izv. poveriocu koji, po saznanju za mesto nalaenja pokretnih stvari, podnosi predlog za sprovoenje reenja o izvrenju sudu na ijem se podruju nalaze stvari.

    IZVRNE RADNJE:

    Izvrenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih izvrnih radnji: 1. Popisom i procenom stvari, 2. Prodajom stvari, 3. Namirenjem izv. pov.

    I. Popis i procena pokretnih stvari:Prva izvrna radnja. Sprovodi ih sudski ili privatni izvritelj koji prethodno uruuje izv. du. reenje o izvrenju/ zakljuak o sprovoenju reenja. Istovremeno, dunik se poziva da plati iznos za koji je odreeno izvrenje sa kamatama i trokovima postupka.

    Popis obuhvata stvari koje se nalaze u dravini izvrnog dunika, ukljuujui stvari izvrnog dunika, koje se nalaze u draavini izvrnog poverioca ili 3. lica. Pretpostavlja se da je izv. du. vlasnih tih stvari, a 3. lica koja tvrde suprotno, moraju o tome obavestiti sud i dokazati svoja prava na tim stvarima.

    Popis obuhvata samo onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraivanja. Izvrni poverilac moe u roku od 5 radnih dana od dana izvrenog popisa zahtevati promenu popisa.

    Na popisanim stvarima stavlja se oznaka da su uzete za popis i svako neovlaeno uklanjanje navedenih oznaka sankcionie se izricanjem novanih kazni.

    Popis stvari je neuspean kada nisu nadjene stvari koje mogu biti predmet izvrenja o emu se obavetava izvrni poverilac, ako nije prisustvovao popisu. Izv. poverilac moe traiti da se dunik obavee na davanje izjave o mestu nalaenja stvari. Ako poverilac uini verovatnim da izvrni dunik zna mesto nalaenja stvari, sud/izvritelj, poziva dunika da u roku od 5 radnih dana saopti mesto.

    U roku od 45 dana od dana prijema obavetenja o bezuspenom pokuaju popisa, izv. poverilac moe predloiti ponovno sprovoenje popisa. Izvrenje se obustvlja ako predlog za ponovni popis ne bude postavljen u navedenom roku ili ako opet ne budu naene stvari koje mogu biti predmet popisa.

    Na osnovu zapisnika o popisu, potpisom izvritelja, na popisanim stvarima izv. poverilac stie pravo upisa u Registar zaloge. Kada je popis izvren u korist vie poverilaca, red prvenstva u sticanju zalonog prava odreuje se prema danu kada je izvren upis u registar. Ako se izvrni postupak pokree po naelu dispozicije, upis zalonog prava u odgovarajui registar vri se po inicijativi izv. pov.

    Upis zalonog prava od izuzetnog je znaaja, jer od navedenog momenta izv. poverilac stie zalono pravo na popisanim stvarima, a prema ovom trenutku odreuje se i redosled namirenja izv. poverilaca.

    Najee je u pitanju bezdravinska zaloga. Osnovno je pravilo da se ove stvari ostavljaju na uvanje izv.du. Trokove uvanja stvari snosi dunik. Stvar se moe predati na uvanje i izv. poveriocu ili licu koje on odredi. Gotov novac, HOV i dragocenosti predaju se u sudski depozit ili kod izvritelja.

  • 19

    Ve po definiciji popis i procena stvari predstavljaju simultane procesne radnje, Popis je uslovljen prethodnom ocenom suda o vrednosti stvari koje su predmet popisa.Procenu vri sudski ili privatni izvritelj. ZIO iskljuuje mogunost vetaenja. Procena se vri prema trinoj vrednosti stvari u mestu popisa. Stranke se mogu sporazumeti o vrednosti stvari koje su predmet popisa.

    O popisu i proceni sastavlja se zapisnik. Ako sud ili izvritelj odredi da se procena vri nakon popisa, o proceni se sainjava poseban zapisnik. Zapisnik o svom troku moe objaviti izv. poverilac u sredstvima javnog informisanja.

    II. Prodaja stvari:Pristupa joj se po pravnosnanosti reenja o izvrenju. Ovo pravilo nema apsolutni znaaj. Prodaji stvari se pristupa i pre nastupanja pravnosnanosti reenja o izvrenju u sluaju ako su popisane stvari podlone brzom kvarenju ili ako postoji opasnost znatnog smanjenja njihove cene.

    Izmeu popisa i procene treba da protekne najmanje 15, a najvie 30 dana. Prodaja se moe ostvariti i pre isteka navedenog roka ako : 1. Dunik pristane na raniju prodaju, 2. Ako su stvari podlone brzom kvarenju, 3. Ako postoji mogunost znatnog smanjenja vrednosti,4. Ako izvrni poverilac poloi jemstvo za tetu koju bi bio duan da nadoknadi duniku u sluaju da reenje o izvrenju bude ukinuto.

    Prodaja popisanih stvari moe se vriti usmenim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom to se zakljukom odreuje.

    Prodaja stvari putem javnog nadmetanja objavljuje se na oglasnoj tabli ili internet stranici nadlenog suda najkasnije 8 dana pre poetka nadmetanja. Na prvom nadmetanju cena se odreuje u iznosu od 60 % procenjene vrednosti.

    Ako prvo nadmetanje bude neuspeno i nije dolo do prodaje stvari, odmah se zakazuje novo koje se mora odrati u roku od najmanje 15 najvie 30 dana od dana neuspenog nadmetanja. Na drugom nadmetanju poetna cena ne moe biti nia od 30 % procenjene vrednosti.Postupak prodaje usmenim nadmetanjem okonava se tako to se ponua koji je ponudio najviu cenu poziva da plati odmah cenu za stvar koja je predmet prodaje. Ako to ne uini drugi se ponua proglaava kupcem uz obavezu da plati cenu koji je sam ponudio i tako redom do isplate odgovarajue cene.

    Ako na ponovljenom nadmetanju nije dolo do prodaje, sud/ izvritelj konstatuje da prodaja nije uspela i poziva poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od 5 dana izjasni da li predlae prodaju neposrednom pogodbom ili pristaje na namirenje dosuenjem stvari.

    Ako se izv. pov. saglasi da se prodaja izvri neposrednom pogodbom, cena stvari odreuje se izmeu stranaka kupoprodajnog ugovora i ne zavisi od eventualne saglasnosti izv. du. Kada je u pitanju prodaja neposrednom pogodbom, ugovor se zakljuuje izmeu kupca i sudskog/ privatnog izvritelja ili lica koje obavlja komisione poslove.

    Stvar koja je predmet prodaje, predaje se kupcu po isplati cene

    III. Namirenje izv. poverioca:Poslednja izvrna radnja u ovom postupku i razlikuje se prema tome da li se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan ili vie poverilaca.

    Kada se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan izvrni poverilac, sud/ izvritelj odreuje da se iz tog iznosa namiruju: trokovi izvrnog postupka, trokovi odreeni izv. ispravom, kamata do unovenja stvari I glavno potraivanje. Eventualni viak prodajne cene koji preostane predaje se izv. duniku.

    Namirenje vie izvrnih poverilaca i lica ija prava prestaju prodajom stvari ostvaruje se onim redosledom kojim su ta lica stekla zalono pravo ili pravo koje prestaje prodajom. U sluaju da se poverioci istog reda iz ostvarene prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosu svojih potraivanja.

    Prilikom donoenja reenja o namirenju u obzir se uzimaju samo ona potraivanja za koja je reenje o izvrenju postalo pravnosnano. Viak prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvrnom duniku ako za to nema smetnje.

  • 20

    138. Izvrenje na nepokretnosti radi namirenja novanog po-traivanja (str. 573.)

    Predmet izvrenja su nepokretne stvari, a izvrenje se sprovodi nizom sukcesivno povezanih radnji: 1. Za-belebom reenja o izvrenju/ zakljuka izvritelja o sprovoenju reenja u javnu knjigu,2. Utvrivanjem vrednosti nepokretnosti, 3. Prodajom nepokretnosti, 4. Namirenjem izvrnih poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom.

    Izuzimanje od izvrenja pojedinih nepokretnosti: Predmet izvrenja u ovom postupka ne moe biti poljoprivredno zemljite zemljoradnika u povrini do 10 ari. Meutim, ovo ogranienje se ne primenjuje na izvr. radi ostvarivanja nov. potraivanja obezbeenih ugovornim zalonim pravom na nepokr.

    POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST

    Postupak se pokree predlogom izvrnog poverioca, ali i po sl. dunosti.

    Osim ispunjenja optih pretpostavki koje se odnose na predlog za izvrenje, poverilac mora da priloi I izvod iz javne knjige kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izv. dunika.

    Ako je nepokretnost upisana na drugo lice, izv. poverilac mora da podnese ispravu koja predstavlja iustus titulus za upis prava svojine izv. dunika u javnu knjigu. Upis po sl. dunosti vri sud kome je predlog podnesen.

    Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige poverilac mora uz predlog za izvrenje podneti isprave na osnovu kojih se moe izvriti upis nepokretnosti.

    Po prijemu predloga i priloenih dokaza, sud/ izvritelj bez odlaganja dostavlja isprave sudu, organu ili organizaciji koja vodi odgovarajuu javnu knjigu, zastaje sa postupkom dok upis ne bude okonan.

    Ako se izvrenje predlae na zgradi ili delu zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu, a izv. pov. u predlogu navede da se nepokretnost ne moe upisati u javnu knjigu, sud reenjem dozvoljava izvrenje na nepokretnosti ako izv. poverilac kao dokaz dostavi graevinski dozvolu koja glasi na ime izv. dunika, ili, ako je to nemogue, dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjina svojina izv. dunika. Ako se dozvoli izvr. na nepok. koja se ne moe uknjiiti, sud u uslovima za javnu prodaju posebno naglaava da se radi o vanknjinoj (vangruntovnoj) svojini, a umesto zabelebe vri se odg. popis.

    Zakon posebno ureuje izvrenje na nepokr. na podrujima gde ne postoje javne knjige. U ovom sluaju izv. poverilac uz predlog za izvrenje mora da priloi ispravu koja slui kao dokaz prava svojine (tapija).

    ~ stvarnu nadlenost imaju osnovni sudovi odnosno privredni sudovi, dok se ~ mesna nadlenost se odreuje prema mestu nalaenja nepokretnosti.

    Predmet izvrenja: nepokretnost u svojini izv. dunika. Ako je izvrni dunik suvlasnik, izvrenje se odreuje na idealnom suvlasnikom delu nepokretnosti. Uz saglasnost ostalih suvl., sud odreuje prodaju cele suvlasnike nepokretnosti 3. licu ili nekom od suvlasnika. Iz cene ostvarene prodajom, namiruju se ostali suvlasnici, pre namirenja poverioca i pre naknade trokova. Suvlasnici zadravaju pravo pree kupovine nepok.

    I. Upis reenja o izvr. u javnu knjigu i zabeleba prodaje:Na osnovu reenja o izvrenju, odn. zakljuka izvritelja o sprovoenju izvrenja, izv. poverilac moe zahtevati upis zalonog prava na nepokretnosti koja je predmet izvrenja.

    Dejstva upisa, odn. zabelebe : 1. Izv. poverilac stie pravo da svoje potraivanje namiri iz nepokretnosti na koju se upis odnosi i u sluaju ako 3. lica na istoj naknadno steknu pravo svojine, 2. Aktom upisa izv. poverilac stie pravo prvenstva u namirenju iz nepok. u odnosu na lica koja su na toj nepokr. kasnije stekla zalono pravo ili pravo na namirenje, 3. Pod odreenim pretpostavkama izv. pov. stie pravo pree kupovine nepok.

    Procesni znaaj upisa jeste u tome to se za namirenje nekog drugog potraivanja istog ili drugog izv. poverioca ne moe sprovesti poseban postupak izvrenja na istoj nepok. Poverilac za ije je potra. kasnije odreeno izvr. stupa u ve pokrenuti izvr. postupak.

    II. Utvrivanje vrednosti nepokretnosti:Utvrivanju vrednosti se pristupa po donoenju reenja o izvrenju. Vrednost nepokr. se utvruje u visini trine cene na dan procene i to zakljukom.

    Odreivanje vrednosti nepokretnosti moe bitno uticati na tok izvrenja, jer svako lice koje se po pravu prvenstva nalazi ispred izv. pov. koji je predloio izvrenje moe predloiti obustavu istog ako utvrena vrednost ne pokriva iznos njegovog potraivanja. Predlog za obustavu izvrenja (zbog nedostatka pokria) moe se podneti u roku od 8 dana od dostavljanja zakljuka o prodaji.

  • 21

    III. Prodaja nepokretnosti:Po utvrivanju vrednosti nepokretnosti sud/ izvritelj donosi zakljuak kojim se odreuje njena prodaja. Njime se odreuju nain i uslovi prodaje, vreme i mesto prodaje, kao i period u toku dana u kome se omoguava razgledanje (ako se prodaja vri javnim nadmetanjem).

    Zakljuak o prodaji se dostavlja: strankama, zalonim poveriocima, uesnicima u postupku, licima koja imaju zakonsko pravo pree kupovine i nadlenom organu poreske uprave. Objavljuje se i na web stranici nadlenog suda, kao i na oglasnoj tabli suda.

    Od trenutka objavljivanja zakljuka na ogl. tabli do dana prodaje nepokretnosti ne moe proi manje od 15 niti vie od 30 dana. Sud ima obavezu da licima zainteresovanim za kupovinu nepok. dozvoli da, do dana prodaje, razgledaju tu nepok.

    Pretpostavljeni nain prodaje je usmeno nadmetanje. Stranke se mogu sporazumeti i da se prodaja izvri neposrednom pogodbom. Ako je prodaja bila neuspena, sud moe poveriocu, na njegov zahtev, dosuditi tu nepokretnost. ZIO propisuje shodnu primenu odredaba kojima je regulisan postupak prodaje pokretnih stvari.

    Javno nadmetanje se odrava u sudskoj zgradi/ kancelariji izvritelja, ali moe biti odreeno i neko dr. mesto.

    doputeno je uestvovanje samo onih lica koja su prethodno poloila jemstvo u visini 1/10 utvrene vrednosti nepok.

    ne mogu uestvovati: izv. dunik, sudija, sudski izvritelj, zamenik izvritelja, kao ni lica koja su uestvovala u proceni vrednosti nepokretnosti.

    Poloeno jemstvo se gubi ako lica koja su dala najpovoljniju ponudu na poloe ponuenu cenu u roku. Jemstvo se polae i u sluaju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom.

    Nadmetanje se odrava i kada mu prisustvuje samo 1 ponua.

    Poetna cena na prvom javnom nadmetanju je 60% vrednosti nepokretnosti. Na drugom 30%. Lice za zakonskim pravom pree kupovine nepokretnosti moe odmah po zakljuenju javnog nadmetanja dati izjavu o tome da nepokretnost kupuje pod uslovima kao u najpovoljnijoj ponudi.

    Zakljukom o prodaji nepok. odreuje se rok u kojem kupac mora da poloi cenu za nepokretnost prodatu putem javnog nadmetanja ( neposrednom pogodbom). Ako ne poloi iznos prodajne cene, sud/ izvritelj proglaava prodaju prema tom ponuau bez dejstva i poziva drugog ponuaa da kupi nepok. Ako ni jedan od ponuaa ne poloi cenu, dalji tok postupka zavisi od toga da li je u pitanju prvo ili drugo javno nadmetanje. Ako je prvo nadmetanje, zakazuje se drugo. Ako je drugo nadmetanje bilo neuspeno poverilac mora sa se izjasni da li eli prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom. Ako nepokretnost ne bude prodata ni neposrednom pogodbom, izv. pov. se poziva na davanje izjave o tome da li eli namirenje dosuivanjem nepokretnosti.

    Dejstva prodaje: Posle polaganja cene, sud/ izvritelj donosi zakljuak o predaji nepokretnosti kupcu i upisu prava svojine ovog lica u odg. javnu knjigu. Protiv ovog zakljuka moe se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovoenju izvrenja. Zahtev je nesuspenzivan, a o njemu sud odluuje reenjem. Usvajanje zahteva ne utie na izvrenu prodaju, ali moe predstavljati osnov za naknadu tete.

    prodajom izv. dunik gubi pravo na dravinu nepokretnosti koja je bila predmet izvrenja i mora je predati kupcu odmah po dostavljanju zakljuka o njenoj predaji. Nakon to donese zakljuak o predaji sud/izvritelj nalae duniku ispranjenje i predaju nepok. kupcu.

    zalono pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom predaje nepok. kupcu.

    ne gase se: stvarne slubenosti, kao ni line slubenosti i stvarni tereti koji su u javnu knjigu upisani pre prava zalonih poverilaca i prava na namirenje izv. poverilaca na iji je predlog odreeno izvrenje. Line slubenosti mogu se ugasiti i na zahtev izv. poverioca uz odg. naknadu. Ne prestaje zakup, ako su navedene nepokretnosti pre donoenja reenja o izvrenju bile predate u dravinu zakupcu. Ne prestaje ni zakup stana na odreeno vreme steen pre sticanja zalonog prava.

    Obustavljanje izvrenja: u sluaju nedostatka pokria, po predlogu lica koje se po redu prvenstva nalazi ispred izvrnog poverioca. u sluaju kada se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom javnom nadmetanju ili putem neposredne pogod-be, a izv. poverilac ne iskoristi pravo da u tom sluaju sam postane kupac nepok. njenim dosuenjem.

    Zakljuak o namirenju i brisanje prava i tereta: zakljuak se donosi na osnovu stanja u spisima i odg. knjiga.

  • 22

    Osporavanje potraivanja i upuivanje na parnicu: izv. poverilac ili dr. lice koje se namiruje iz prodajne cene nepokretnosti, moe, u roku od 15 dana od donoenja zakljuka o nam. osporavati postojanje odr. potraivanja, njegovu visinu ired namirenja.. ako lice koje osporava tue potraivanje to dokazuje pravnosnanom presudom, javnom ili po zakonu overenom ispravom, o osporavanju potraivanja se odluuje u izvrnom postupku. Ako navedenih dokaza nema, upuuje se da u roku od 15 dana pokrene parnicu ukoliko odluka zavisi od spornih injenica. Presuda koja je doneta u p.p. deluje prema izv. duniku i svim izv. poveriocima.

    IV. Namirenje izvrnih poverilaca:Pristupa mu se odmah po izvrenoj prodaji i predaji kupoprodajne cene sudu/ izvritelju, kada se donosi zakljuak o namirenju. Iz ostvarene prodajne cene namiruju se: izv. poverilac, zaloni poverioci i kada nisu prijavili svoja potraivanja, kao i lica koja imaju pravo za naknadu za line slubenosti. Viak prodajne cene vraa se izvrnom duniku ako za to nema smetnji.

    Red namirenja privilegovanih potraivanja je sledei: 1. Trokovi izvrnog postupka, 2. Potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja. Po namirenju navedenih potraivanja namiruju se: 1. Potraivanja obezbeena zalonim pravom, 2. Potraivanja za line slubenosti i stvarne terete koji se gase prodajom, a nastali su pre pokretanja ivr. post., 3. Potraivanja izv. poverilaca po ijem predlogu je odreeno izvrenje.

    Zaloni poverioci se namiruju po redosledu sticanja zalonog prava, a poverioci naknade za line slubenosti I stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu.

    139. Izvrenje na potraivanju izvrnog dunika (str. 586.)Predmet izvrenja u ovom postupku jeste odreeno potraivanje koje izv. dunik ima prema 3. licu. Izvrne radnje su : 1. Zaplena potraivanja, 2. Prenos potraivanja izv. dunika na poverioca.

    Predmet izvrenja ine novana i nenovana potraivanja.

    Predlogom za izvrenje poverilac moe zahtevati da se samo odredi plenidba potraivanja. Prenos potraivanja se moe zahtevati i kasnije u roku od 30 dana od trenutka donoenja reenja o zapleni dunikovog potraivanja, odnosno od dana kada je poveriocu dostavljeno obavetenje o izjanjenju dunika izvrnog dunika. Ako izvrni poverilac u navedenom roku ne zahteva prenos potraivanja, dolazi do obustave izvrenja.

    Izuzimanje od izvrenja i ogranienje izvrenja:~ Izuzimanje: 1. Primanja po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, 2. Primanja po osnovu naknade zbog telesnog oteenja po propisima o invalidskom osiguranju, 3. Primanja po osnovu socijalne pomoi, 4. Primanja po osnovu privremene nezaposlenosti, 5. Primanja po osnovu dodatka za decu, 6. Primanja po osnovu stipendije uenicima i studentima, 7. Druga potraivanja iji je prenos zabranjem zakonom.

    ~ Ogranienje: Izvrenje na zaradi, penziji i naknadi zarade moe se sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrnog dunika, po navedenom osnovu. Ako se izvrenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvrenja moe biti samo iznos do zarade.

    POKRETANJE POSTUPKAPostupak se moe pokrenuti predlogom izv. poverioca, ali i po sl. dunosti.

    ~ Stvarnu nadlenost imaju osnovni odn. privredni sudovi.~ Mesno su nadleni sudovi na ijem podruju izv. dunik ima prebivalite, odnosno sedite. Ako izv. dunik nema prebivalite u RS, mesno je nadlean sud njegovog boravita. Ako nema ni boravite, mesno je nadlean sud prebivalita dunikovog dunika. Ako ni ovo lice nema prebivalite, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi boravite dunikovog dunika. Ista pravila kada je u pitanju pravno lice koje nema sedite u RS.

    I. Plenidba potraivanja:Prva izvrna radnja u ovom postupku. Odreuje se reenjem suda ili zakljukom izvritelja o zapleni potraivanja (ako je izvrenje povereno izvritelju).

    Zaplena ima dvojako dejstvo. Prvo, njome se zabranjuje duniku izvrnog dunika da potraivanje izmiri izv. duniku (zabrana ispunjenja). Drugo, izv. duniku se zabranjuje da naplati potraivanje i da njome raspolae u korist 3. lica ili svog dunika (zabrana raspolaganja).

  • 23

    Dostavljanjem reenja, odnosno zakljuka o zapleni potraivanja izv. duniku, poverilac stie zalono pravo na potraivanju. Zalono pravo obuhvata i kamatu koju daje zaplenjeno potraivanje. Ako je zaplenjeno potraivanje bilo obezbeeno zalogom ili hipotekom, izv. poverilac zaplenom stupa na mesto izv. dunika.

    U sluaju da vie izv. poverilaca trai izvrenje na istom dunikovom potraivanju, red prvenstva zalonih prava odreuje se prema danu donoenja odluke o zapleni. Poverioci istog reda prvenstva namiruju se srazmerno ako se iz zaplenjenog potraivanja ne mogu namiriti u celini.

    II. Prenos potraivanja:Po predlogu izv. poverioca, sud/ izvritelj donosi zakljuak o prenosu potraivanja. Zaplenjeno potraivanje se, prema predlogu izv. poverioca, prenosi radi naplate ili umesto naplate.

    Prenos novanog potraivanja koje je po definiciji deljivo odreuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje potraivanja poverioca. Kada vie izv. poverilaca istovremeno trai izvrenje na istom deljivom potraivanju, prenos se odreuje odgovarajuim iznosima u korist svakog izv. poverioca.

    Prenos je sproveden dostavljanjem odg. zakljuka duniku izvrnog dunika. Dunik izvrnog dunika moe poloiti ceo iznos potraivanja ili samo dospeli iznos kod suda, ako na prenesenom potraivanju, osim izv. poverioca i druga lica istiu neko pravo na tom potraivanju.

    a. PRENOS POTRAIVANJA RADI NAPLATE

    Prenosom radi naplate izvrni poverilac stie pravo da od dunika izvrnog dunika trai isplatu dospelog iznosa odreenog u zakljuku o presnosu potraivanja.

    Poverilac nije ovlaen da sa dunikom izv. dunika zakljui poravnanje, da mu oprosti dug ili na dr. nain raspo-lae prenesenim potraivanjem.

    Prema izv. poveriocu dunik izv. dunika moe isticati sve one prigovore koje bi mogao istai protiv izv. dunika. Kada je potraivanje koje je predmet izvrenja upisano u javnu knjigu, prenos radi naplate se upisuje po slubenoj dunosti.

    Ovde se izv. pov. namiruje u visini u kojoj je potra. naplatio. Ako jenaplatio vei iznos nego to iznosi njegovo po-tra., ima obavezu da taj viak poloi sudu koji ga predaje drugim zalonim poveriocima i izv. duniku, pod uslovom da na to imaju pravo. Po polaganju vika naplaenog iznosa, vraa mu se jemstvo koje je dao u postupku prenosa potraivanja, u korist izv. dunika ili dr. lica.

    b. PRENOS POTRAIVANJA UMESTO NAPLATE

    Ovom izvrnom radnjom zaplenjeno potraivanje prelazi na izv. poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potraivanja uz naknadu. Re je o jednoj vrsti cesije potraivanja sa izv. dunika na izv. poverioca.

    Izv. pover. umesto isplate, smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potraivanja. Izv. dunik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potraivanja i duan je da prui eventualnu naknadu tete izv. poveriocu na kojeg je preneto potraivanje.

    140. Izvrenje na hartijama od vrednosti i udelima u privred-nom drutvu (str. 600.)

    Predmet izvrenja: HOV i udeli u privrednom drutvu.Izvrne radnje u ovom postupku su: upis i sticanje zalonog prava, plenidba, procena, prodaja i namirenje izv.poverioca.

    a. Izvrenje na akcijama:Izvrenje u ovom postupku sprovodi se sledeim izvrnim radnjama: 1. Zaplenom, 2. Procenom, 3. Prodajom i 4. Namirenjem izv. poverioca.

    Reenje o izvrenju/ zakljuak o sprovoenju izvrenja dostavlja se Centralnom registru hartija od vrednosti, izv.duniku i izv. poveriocu. Po dostavljanju navedenog reenja, CR vri odgovarajui upis iji je sadraj odreen zakonom.Upsom reenja o izvrenju/ zakljuka o sprovoenju izvrenja, izv. poverilac stie zalono pravo na akcijama koje su

  • 24

    predmet izvrenja. Istovremeno se vri i plenidba akcija koje su predmet izvrenja. Posle ovog momenta izv. dunik ne moe raspolagati zaplenjenim akcijama.

    Vrednost akcija utvruje sud/ izvritelj.

    Unovavanje akcija koje su predmet berzanske trgovine ostvaruje se na bezi. Ako se ne kotiraju na berzi ili se vrednost ne moe utvrditi, sud/ izvritelj moe da angauje struno lice radi procene vrednosti. Ako su u pitanju akcije koje se kotiraju na berzi, one se prodaju preko ovlaenog uesnika trita HOV, kojeg odreuje izv. poverilac ili izvritelj.

    Na procenu i prodaju akcija kao i na namirenje izv. poverioca iz ostvarene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih stvari.

    b. Izvrenje na drugim HOV:Izvrenje se vri sledeim izvrnim radnjama: 1. Zaplenom potraivanja, 2. Prenosom potraivanja.

    Plenidba potraivanja zasnovana na HOV koja se prenosi indosamentom, ili za ije je potraivanje inae potrebno posedovanje te hartije, sprovodi se oduzimanjem te hartije od izv. dunika i njenom predajom sudu/ izvritelju.

    Prenos potraivanja je sproveden kada sud na HOV koja se prenosi indosamentom, ili na hartiji koja mora da bude podnesena da bi se ostvarila, stavi izjavu o prenosu i preda je izv. poveriocu. Prenosi se u punom iznosu, a ako taj iznos premauje poverioevo potra., prenos se uslovljava prethodnim polaganjem jemstva od strane izv. poverioca da e viak predati sudu/ izvritelju.

    U konkurenciji vie potraivanja, potraivanje se prenosi na onog izv. poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je vie poverilaca podnelo predlog za izvrenje istog dana, potraivanje se prenosi na onog ije je potraivanje najvee.

    Prenos potraivanja moe biti izvren radi naplate ili umesto isplate prema optim pravilima o izvrenju na novanim potraivanjima izvrnog dunika.

    c. Izvrenje na udelima u privrednom drutvu:

    Predmet izvrenja su udeli koje izv. dunik ima u DOO, OD i KD. Sprovoenju izvrenja pristupa se po dostavljanju reenja o izvrenju/ zakljuka o sprovoenju izvrenja Agenciji za privredne registre, radi upisa u registar zalonog prava napokretnim stvarima. Reenje/ zakljuak se dostavlja i strankama.

    Upisom reenja/ zakljuka, izv. poverilac stie zalono pravo na udelu koji je predmet izvrenja, a vri se i plenidba udela. Agencija za privredne registre istovremeno vri zabelebu pokretanja postupka izvrenja prinudnom prodajom na udelu. Od momenta upisa izv. dunik ne moe raspo