IZGRADNJA FARME ZA GOVEDA

U poslednjih desetak godina u

Hrvatskoj je napravljen veći broj novih porodičnih govedarskih farmi. Prvo se vršila izgradnja farme sa

stajama vezanog sistema držanja. U njima su ishrana i izđubravanje bili polumehanizovani ili ručni, a

muža u kante. Brzo se uvidelo da je izgradnja farme sa ovakvim stajama prošlost. Vezani sistem

držanja krava se napušta. Stare farme veoma je teško ili gotovo nemoguće adaptirati. Danas se

isključivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema držanja krava.

Nedostaci projektovanja i izgradnje farmi

Pre nego što se započne izgradnja farme nužno je napraviti proizvodno-tehnološki i ekonomski

elaborat. U praksi se uglavnom izrađuju samo građevinski projekti (idejni i glavni). Veoma je malo

stručnih kadrova koji se bave građevinarstvom u stočarstvu i projektovanjem farmi. Proizvodno-

tehnološke elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih farmi, treba napraviti u skladu

sa propisima EU. Građevinari obično bez tehnologa – agronoma projektuju samo proizvodne bez

pratećih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje: grade se staje sa spoljašnjom

klimom (slobodno držanje) i muža se obavlja izvan staje (u izmuzištu). U takvim stajama ponekad nije

definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom, rešetkastim ili gumenim podom, ili sa lige

boksovima ili kosom pločom.

Najveći broj novoizgrađenih porodičnih farmi čine staje sa kosom pločom ili lige boksovima. Osim

jednoga proizvodnog objekta (staje), nema pratećih objekata, nema objekata krmne centrale a niti

infrastrukturnih objekata. Pri tome se javlja dosta tehničkih i tehnoloških poteškoća, pogotovo na

farmama izvan naselja. Kako ne postoji prostorija za zasušene krave i rodilište, uoči teljenja krave

voze u svoje domaćinstvo u selo na teljenje, i to na udaljenost od nekoliko kilometara. Isto tako nema

prostorija (boksova) za držanje teladi i rasplodnog podmlatka.

Na novim velikim farmama treba istaći veliki propust u stajama s lige boksovima i blatnim hodnicima.

Blatni hodnici su ravni, glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju, što uzrokuje velike štete. Površina

staje po grlu (kvadratura) na farmama takođe ne zadovoljava potrebne uslove. Događa se da pedeset

posto krava jede, a ostale nemaju pristup hrani i pojilicima pa moraju da sačekaju.

Kada je u pitanju izgradnja farme, neke od njih ne zadovoljavaju tehničko-sanitarne uslove i nisu

usklađeni sa evropskim standardima u mlekarstvu. Na većini do sada izgrađenih farmi nema prostorija

(bokseva) za zasušene krave, boksevi za teljenje, prostora za smeštaj teladi, a skladišnih kapaciteta

uopšte nema (silosi), ili kapaciteti ne odgovaraju potrebama. Farme se sastoje od jedne proizvodne

staje u kojoj se zajedno drže krave u laktaciji i zasušene krave, a telad se često drži po svinjcima i

šupama tako da su gubici teladi veliki.

Staje sa spoljašnjom klimom

Visoko proizvodne životinje postavljaju sve veće zahteve za primenom optimalnih sistema koji bi

poboljšali uslove njihovog smeštaja. Vrlo su prikladno rešenje „staje sa spoljašnjom klimom“ koje

koriste specijalizovane porodične farme, tj. krupniji proizvođači mleka u većini evropskih zemalja.

Klimatski uslovi u stajama sa spoljašnjom klimom slični su kao na otvorenom. Postoje različiti oblici tih

staja, za svako starosno doba i proizvodnu namenu. Obeležja ovakvih staja su:

- povoljan i jednostavan način izgradnje,

- uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama životinja,

- spoljašnja klima povoljno utiče na zdravlje životinja,

- stalna cirkulacija vazduha,

- dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta.

Tehnološki i ekonomski projekti

Tehnološki projekti ili investicijski program za mlečnu farmu treba da pišu zajedno agronomi i stočari

uz pomoć ekonomista. Program investicije sastoji se od:

- opštih podataka o investitoru,

- opisa investicije (lokacija, kapacitet farme, sistem držanja i sistem muže, rasa), opisa proizvodnih

objekata, objekata krmne centrale i pratećih objekata, opreme farme, potrebne zemljišne površine i

zaposlenosti,

- proizvodnih pokazatelja (projektovanje proizvodnje mleka i prirasta, plodnost, remont, mortaliteti,

servisno razdoblje),

- plan obrta stada – obračun dana ishrane, godišnji plan potreba stočne hrane i plan proizvodnje

stočne hrane po kategorijama.

- ekonomskih i tržišnih podataka (cena proizvodnje i prodajna cena litre mleka, rentabilnost i

ekonomičnost proizvodnje, anuiteti i kamate na

kredite i sl.).

Poluotvorena staja mora biti što više na suncu. Staja po pravilu treba da bude otvorena prema

jugoistoku, a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu (vetru). U zimskom delu godine

sunčevi zraci ulaze duboko u staju, osvetljavaju je i zagrevaju, a leti gotovo i ne padaju u staju. Farme

sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za kosu ploču, koja ima svojih

prednosti ali i nedostataka. Najpoželjnija su rešenja lige boksovi sa seckanom prostirkom. Reč je o

tečnom izđubravanju, pri čemu se kruta faza pomoću seperatora odvaja od tečne (pada na plato) koja

otiče u lagunu.

U stajama sa spoljašnjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj stočnoj jedinici (40

– 50 kubnih metara). Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih metara ukupnog stajskog

prostora. U odnosu na uobičajne zatvorene staje, životinjama je na raspolaganju dvostruko veća

količina vazduha. Ove staje imaju oblik hala koje se posle mogu koristiti i u druge svrhe. Spoljašnji zid

viši je od 4 m, gornji otvoreni deo oko 2m, a donji zatvoreni deo zida iznosi između 2 i 2,5 cm. U

gornjem delu staje, u vrhu, izgrađeni su otvori za dovod i odvod vazduha, koji može biti vodoravan i

vertikalan. Za osvetljenje se koristi dnevno svetlo u razmeri 1:15 površine staje.

Ishrana krava

Ishrana kabastom hranom obavlja se na hodniku (stolu) za ishranu, u sredini staje, i deli staju na dve

polovine. Hodnik treba da bude širok, tako da omogućava doziranje hrane miksericom. Koncentrat

krave dobijaju u kompjuterskim hranilicama koje se nalaze u boksevima. Na većim farmama krave su

razvrstane po proizvodnim skupovima. Treba im osigurati hranu 24 sata dnevno i ne treba ih

ograničavati da jedu putem hranilica.

Manje porodične farme gde krave ne mogu da se sortiraju po proizvodnji imaju kompjutersku hranilicu.

Na velikim farmama ne ide se na kompjutersku ishranu. Krave se sortiraju prema visini proizvodnje,

stadijumu laktacije i fazama proizvodnje, a daje im se 10 % više hrane od normativne.

Izđubravanje

U stajama sa otvorenom klimom kosa ploča ili boksovi za ležanje i sistem za izđubravanje dobro su

povezani. Iza bokseva za ležanje ili kose ploče nalaze se blatni hodnici širine oko 2,20 m. Blatni

hodnici čiste se pokretnim mašinama ili kliznim spravama, a nagib u njima treba da bude od 1 do 2 % i

ne smeju biti klizavi. Na kraju blatnog hodnika nalazi se poprečni kanal za izđubravanje. Iz poprečnog

kanala kruta faza odlazi na plato za stajnjak a tečna u jamu. Veličina đubrišta zavisi od veličine farme,

odnosno od broja krava i treba ga čistiti dva puta godišnje. Boksevi za ležanje krava uglavnom su

povišeni (dužine od 2,20 do 2,40 m i širine 1,20 m). Treba da budu pokriveni seckanom prostirkom.

Svaka farma treba da ima izgrađene prikladne jame gnojnice i plato za stajnjak. Ako prostor za depo

stajnjaka nije napravljen prema standardima EU-a, kada Hrvatska uđe u EU to će morati da se sanira

ili će farmeri izgubiti podsticaje.

Objekti i proizvodni prostor

Govedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave u laktaciji,

zasušene krave, porodilište i teličnjak, zatim objekti krmne centrale kao silosi za silažu, skladište za

koncentrovanu hranu i šupe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze cisterne, piste, bunari, gnojnice,

trafostanice, kotlovnice i agregati za struju. Tu su još i kancelarije za tehnološko i veterinarsko osoblje,

ambulanta i prostorija za lekove.

Izmuzišta

Kapaciteti izmuzišta prilagođeni su veličini stada. Velike farme idu na izmuzišta velikih kapaciteta kao

što je rotirajuće izmuzište (odjednom se muze između 30 i 40 krava), gde se postiže velika

produktivnost. Porodične farme koriste izmuzišta malih kapaciteta, uglavnom tipa riblja kost i tandem.

Staja sa spoljašnjom klimom pregledna je sa svih strana, kontrola životinja je laka. Prostor se deli na

deo gde se drže životinje i na „prostor za mužu“ koji je odvojen. U ovakvim stajama koriste se

izmuzišta tipa riblje kosti (2×2, 2×4, 2×6, 2×8) i tandem (2×2, 2×3, 2×4). Izmuzište se nalazi sa

spoljašnje strane staje. Klimatizaciju izmuzišta treba izvesti tako da odgovara ljudskim zahtevima.

Oprema i proizvodnja stočne hrane

Proizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana. Treba napraviti proizvodni program biljnih kultura

za proizvodnju stočne hrane i plan potreba stočne hrane. Krmne strukture najbolje je koristiti u suvom i

konzervisanom stanju. Kada je reč o spremanju kabaste stočne hrane, i tu postoji razlika između malih

i velikih farmi. Velike farme spremaju silažu i senažu u velike silotrapove (trenč silosi), a male u velika

creva – EUROBAG, senaža u rolobale i silotornjeve za koncentrat. Intenziviranje biljne proizvodnje

predstavlja najsloženiji deo posla u procesu organizovanja govedarske proizvodnje na porodičnom

imanju.

Za razliku od velikih farmi, neka porodična imanja treba da savladaju tehnologiju sopstvene

proizvodnje stočne hrane. Zato moraju biti opremljena potrebnom mehanizacijom. Izbor mehanizacije

za proizvodnju stočne hrane podrazumeva najpovoljnije rešenje radnih i priključnih mašina za

proizvodnju, prevoženje i uskladištenje stočne krme. Mašine za obradu tla treba bazirati na planiranoj

strukturi setve na oranicama. Neke porodične farme nemaju dovoljno zemljišnih površina, a neke ne

iskorišćavaju dobro svoju zemlju proizvodnjom ratarskih i krmnih kultura.

Troškovi izgradnje farmi

Po pravilu, novoizgrađene porodične farme dosta su skupe. Građevinari prilikom projektovanja nisu

štedeli materijal za staje. Osim toga, za prikupljanje dokumentacije treba dosta vremena. Što se tiče

cene farme, po jednom grlu treba osigurati od 5.000 do 7.000 eura, zavisno od toga da li je vrednost

jednog stajališta – ležišta, osim građevinskog dela i opreme uključena i nabavka osnovnog stada

(steone junice). Tu se može dodati još i nabavka poljske mehanizacije i ulaganja u infrastrukturne

objekte farme. U svakom slučaju, cena farme u Hrvatskoj, za 100 krava iznosi između 35 i 50 miliona

dinara. Po pravilu, izgradnja manjih farmi daleko je skuplja od velikih. Treba istaći da u Hrvatskoj nije

definisana optimalna veličina farmi za pojedine predele.

Određeni problemi u proizvodnji mleka

Neke farme nemaju mogućnost merenja dnevne količine mleka, većina manjih farmi ne obavlja

kontrolu mlečnosti, analizu hrane, nema vage i ne obezrožuju telad. Novoizgrađene farme vode

proizvodnu, tehnološku i ekonomsku evidenciju. Deo farmi vodi sam selekciju (registar goveda i putni

list) i veterinarsku evidenciju. Remont stada na tim farmama je povećan, plodnost je slaba, tako da

većina farmi drži bikove za prirodni prirast.

Kao zaključak, može se reći da je osnovni problem govedarske proizvodnje – proizvodnje mleka na

hrvatskim farmama manjeg kapaciteta, odnosno broja krava, što se u proizvodnji ne primenjuju nove

tehnologije kojima se postiže visoka i rentabilna proizvodnja mleka, ishrana velikim količinama kabaste

hrane, uz proizvodnju velikog broja teladi za proizvodnju mesa. Kod nas se uglavnom koriste zastarele

tehnologije u ovoj proizvodnji. Velike farme koriste najbolje tehnologije proizvodnje i zato ostvaruju

najveću proizvodnju mleka po kravi.

KVALITETNA KABASTA HRANA

Utržišnoj konkurenciji proizvođači mleka moraju povećati proizvodnju i smanjiti troškove. Rešenje ovog

problema je u proizvodnji vlastite krme i ishrani krava s većim postotkom voluminozne hrane. Krava je

preživar. Najzdraviji i konačno najisplativiji obrok krave je s preovladavajućim udelom kvalitetne

voluminozne krme. Glavnina voluminozne krme kojom se hrane naše krave ni iz daleka ne

zadovoljava minimalne standarde kvaliteta potrebne za ishranu mlečnih krava. Ali kvalitetnih hranu

nije nimalo lako proizvesti. Ta proizvodnja zavisi od puno faktora, a na mnoge od njih sami proizvođači

mogu vrlo teško ili ne mogu da utiču. To su pre svega klimatske prilike (i neprilike) koje su došle do

izražaja. Previše vlažno proleće može da spreči pravovremenu košnju prvog otkosa, a time dobrim

delom umanjuje i kvalitet i ukupnu količinu krme. To je naravno usko vezano uz kvalitet, okrupnjenost i

uređenost zemljišta. I na to proizvođači mleka sami vrlo teško mogu uticati. Ne manje važna je i

mehanizacija za proizvodnju i spremanje krme. S jedne strane veliki deo manjih proizvođača mleka

nema dovoljno dobre mašine za brzu i kvalitetnu pripremu i spremanje krme, a s druge strane, jedan

deo proizvođača ima novu tehniku, no ona finansijski previše opterećuje proizvodnju mleka jer je vrlo

neracionalno iskorištena. Ni ovaj veliki problem ne mogu valjano rešavati sami proizvođači mleka. U

zemljama s puno nižom otkupnom cenom mleka taj problem je uglavnom rešen odličnom

organizacijom i to pomoću mašinskih prstenova (udruženih poljoprivrednika) i/ili tzv.

kontraktora (specijalizovanih kompanija za pružanje usluga mehanizacijom).

U proizvodnji krme ima puno problema i sa semenskim materijalom i sa dostupnošć u potrebnih

informacija o odlikama pojedinih sorti i vrsta krmnog bilja. Pravih primenjenih istraživanja namenjenih

proizvođačima mleka (koje uključuju i krave) kod nas nema. Ni taj problem ne mogu rešavati sami

proizvođači mleka. Pritisak na proizvođače je sve veći jer u ovakvim uslovima treba da proizvode sve

više i jeftinije, pazeći pri tome da nekoga ili nešto ne povrede ili prekrše neki propis u čijem kreiranju,

naravno, nisu mogli sudelovati. U takvom okruženju proizvođači mleka moraju se snalaziti. Pomozimo

im!

Koliko mleka proizvodimo iz voluminizirane krme?

Mnogi proizvođači mleka uspeju da proizvedu jedan manji deo zaista kvalitetne krme. Ako takvu krmu

ponude kravama po volji, tek tada postaju svesni koliko kravama zapravo puno treba voluminozne

krme i koliko krava u stvari može pojesti. Često se čuju komentari: ‘’ovakvu balu pojedu jednu na dan i

još bi mogle, a one druge krme jednu balu imaju više od dva dana…, a vidi se to i u laktofrizu’’.

Najbolja mera kvalitete i dostupne količine voluminozne krme je dnevna ili godišnja proizvodnja mleka

iz voluminozne krme ili pak potrošnja koncentrovane hrane na sto kilograma proizvedenog mleka. Te

bi opšte priznate standarde ocenjivanja brzo trebali uvesti u praksu i kod nas, jer vrlo jasno ocenjuju

efikasnost proizvodnje mleka i prikladni su za poređenje proizvođača, a i različitih tehnologija

proizvodnje.

Proizvodnja mleka iz voluminozne krme.

Potrebe mlečne krave za hranjivim travama i energijom delimo na uzdržne i proizvodne. Hranu krava u

grubo delimo na voluminoznu krmu i koncentrovana krmiva. Uobičajno se dnevni obrok muzne krave

(hrana za 24 časa) sastavlja tako da uzdržne potrebe I jedan deo proizvodnje mleka podmiruje

voluminozna krma, a ostatak do pune dnevne proizvodnje mleka namiruje se iz

koncentrovanog dela obroka (smesa, zobanje). Opšte prihvaćeno načelo je da 1 kg

koncentrovanog dela obroka u proseku vredi 2 kg mleka.Ako prihvatimo ovo pravilo, onda nije

teško izračunati koliko nam mleka krave proizvode iz voluminoznog dela obroka.

Potrošnja koncentrovanih krmiva na 100 kg proizvedenog mleka

Ako se zadržimo na istom primeru, proizilazi da su te krave za proizvodnju 400 kg mleka trebale 120

kg konc. krmiva, tj. 30 kg na 100 kg mleka. Na godišnjem nivou bi, dakle, za 6000 kg mleka u

prosečnoj laktaciji trebalo oko 1800 kg konc. krmiva, što je istih onih 30 kg na 100 kg mleka. Naravno,

proizvodnja mleka nije matematika nego biologija!.. ali

moramo svejedno mnogo više računati, a

ovaj način računanja se primenjuje svuda u Evropi.

Ovaj primer nikako ne znači da samo tako treba da bude. No, nažalost iz analiza hranidbe na mnogim

gospodarstvima očigledno je da su rezultati često puno slabiji od navedenog u primeru, a brojke u

primeru neka su donja granica ispod koje se stvarno ne bi smelo ići. Bolja gazdinstva bez problema

postižu rezultate na nivou 12-15 kg mleka dnevno po kravi iz voluminozne krme (što je na godišnjem

nivou oko 3500-4500 kg). To je posebno važno kod visoko proizvodnih mlečnih krava (bez obzira na

pasminu) jer je količina konc. krmiva koju krave mogu i smeju pojesti – ograničena. To je za prosečnu

kravu dnevno 12-13 kg, što može dati 25 kg mleka ako je funkcionisanje probave besprekorno. Dakle,

u vrhu laktacije visoko mlečnih krava „ostaje nepokriveno’’ često 15,20 kg mleka dnevno po kravi. To

se jednostavno mora namiriti visoko kvalitetnom voluminoznom krmom. Te krme mora biti u velikoj

količini jer takvim kravama nedostaje još barem 12-13 kg suve materje u dnevnom obroku (ukupno

moraju jesti više od 22 kg suve materje dnevno za tako visoku proizvodnju).

Kvalitetna voluminozna krma nema zamenu

U našim uslovima puno je lakše proizvesti koncentrovanu hranu nego kvalitetnu voluminoznu krmu. To

nije nikakva novost, cene gotovim koncentratima za krave lagano padaju i verovatno će se približiti

cenama u evropskim zemljama koje su još 20-30% niže. Dakle, koncentrovani deo hrane za krave

moći će sve veći broj proizvođača mleka po potrebi i kupovati. No, problem voluminozne krme i dalje

ostaje, a zbog pritiska na smanjenje otkupne cene mleka taj će problem sve više doći do izražaja.

Jedino rešenje je uz isti ili malo veći trud i ulaganja ostvariti puno veću delotvornost voluminozne krme

u ishrani: umesto dosadaš njih 50 i više kilograma koncentrovanih krmiva na 100 kg proizvedenog

mleka, moraće se smanjivati na 30 po mogućnosti 25 kg, to znači barem pola-pola: polovina

proizvedenog mleka iz voluminozne krme, polovina iz koncetrovanih krmiva. I onda će doći ono

najvažnije: puno efikasnija (isplativija) proizvodnja mleka po kravi, a ona najviše zavisi o voluminoznoj

krmi i njoj nema zamene (osim delimično nekim nusproizvodima). Neki proizvođači mleka skloni su

poveć avanju broja krava, a ne proizvodnji mleka po kravi (jer ne povećavaju kvalitet, a ni količinu

voluminozne krme). To je neprirodan proces. Svugde se razvoj odvijao puno umerenije I uz

kontinuirano povećanje proizvodnje po kravi.

Preporuke za unapređenje proizvodnje krme

Većina proizvođača mleka još uvek nema dovoljnu količinu krme. Na pragu je setva: mora biti 0,5 ha

po kravi pod kvalitetnim krmnim kulturama (ne računajte prirodne livade). Veliki deo proizvodnje krme

na oraničnim površinama bazira se na ljulju i u tome nema ništa loše. No u područjima sa

slabopropusnim nizijskim zemljištem, sa ljuljem je jako teško ‘’upravljati’’ u vlažnijem proleću. Prebrz

je, prezahtevan i na kraju preskup. Njega treba u proleće obilno đubriti i kositi ponekad i pre 15 aprila,

ako želimo kvalitet! Ukoliko proleća u zadnjih 5 godina je to bilo stvarno moguće? Možda dva, a

ponegde ni toliko. Kosili ste 10.-15. maja i dobili puno bala, ali kvaliteta nema. Ako ste đubrili sa manje

od 80 kg čistog azota po hektaru i bilo je puno vode onda niste imali ni količinu, a ni kvalitet. Nakon

toga drugi otkos kasni, a i slab je, a za treći se temperatura već digla iznad 30° C pa ga možete

otpisati. U kasnu jesen italijanski ljulj zna jako da naraste, a u polja više mašinama, ne može da se

ide. Dakle italijanski ljulj je ‘’turbo intenzivna’’ kultura i nije za sve terene. Može mu se ‘’doskočiti’’

detelinom, a najprikladnija je crvena detelina. Ona neće doći za košnju tako rano, ne treba joj puno

azota jer ga vezuje iz vazduha pa će ga dati ljulju. Kada se kosi negde oko 10.maja onda to ispadne

odlična krma sa mnogo više proteina nego sami italijanski ljulj, i to s mnogo manje azota iz džaka. Leti

daje neuporedivo više od trava. Prinosna je i krave je vole. A može da se seje i u proleće… Dobro je

da se napravi plan setve, možda nećete moći da stignete sve da pripremite i posejete u jesen. To je

mogućnost za kratkotrajne travnjake ili smeše.

Dugotrajniji travnjaci mogu se bazirati na više vrsta trava, ali zbog navedenih problema na težim

zemljištima treba birati kasne vrste i sorte trava i po mogućnosti uspostaviti stvarnu smešu trave i

deteline. Gotove smese najčešće ne uspevaju da ‘’postanu prave’’, već uglavnom prevladaju samo

neke trave. Takve travnjake na kojima želimo dobiti kombinaciju u krmi otprilike 60% trava-

40% detelina treba sejati rano, najkasnije početkom septembra da bi deteline imale dovoljno

vremena da se ‘’učvrste’’ u smeši pre zime. Deteline su dragocene jer jeftino poboljšavaju kvalitet

krme i ne pate od suše. U obzir dolaze crvena detelina, bela detelina, smiljkita i naravno, lucerka na

kvalitetnim, propusnijim zmljištima.

Sad će mnogi reći „Ne uspevaju kod nas deteline’’. Šteta, ali i vi morate nešto da sejete. Prvo treba

utvrditi zašo ne uspeva detelina, može li se to, i kako, popraviti, ako nikako ne ide ni jedna vrsta

deteline, onda mora da postoji neko drugo rešenje-važno je da se pokrenete i da tražite rešenje. Ne

postoji univerzalan recept za sve. Zato postoji struka koja mora da pronađe najprikladnije

rešenje u zadanim uslovima u konkretnim slučajevima. Potražite ga zajedno.

TOV JUNADI

Tov goveda bio je jedna

od glavnih izvoznih grana naše privrede. Posle sankcija ta grana se skoro ugasila a danas opet vidimo

njenu ekspanziju. Od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka glavni organizator za tov

goveda bila je država preko svojih poljoprivrednih organizacija. Običan farmer nije morao da misli ni o

čemu drugom već o nezi životinja koje ima na farmi. Od teladi za tov koju je dobijao, preko

koncentrovanih hraniva do veterinarskih usluga- sve je bilo obezbeđeno. Krajnji kupac odnosno

organizacija je rešavala eventualne probleme i snosila sve gubitke koji bi se javili u toku tova. Jednu

trećinu prihoda od ovakvog „uslužno organizovanog tova“ dobijala je država, drugu organizacija a

jedna trećina je bila garantovana farmeru.

Danas, svom organizacijom, počevši od nabavke, kalkulacija, upravljanja i prodaje mora da se bavi

sam farmer. Nekoliko velikih poljoprivrednih preduzeća koja i danas posluju značajno su smanjila

procenat prihoda koji ide ogajivaču, pa umesto nekadašnje trećine, jedva da petina zarade ide

farmeru. Troškovi uginuća bilo koje vrste takođe idu na farmerov račun. Ovakva situacija uslovila je

farmere da tove junad koju finansiraju iz sopstvenih izvora.

Sistem držanja

Junad je najbolje toviti u slobodnom sistemu držanja. To zahteva potrošač iz EU a smanjuje se i

procenat masnih tkiva u trupovima zaklanih grla. U zavisnosti od idejnog rešenja staja može biti

zatvorenog ili otvorenog tipa bez zidova sa mrežom kao zaštitom od vetra i hladnoće. Pod u staji može

biti pun, što se danas izbegava usled otežanog čišćenja.

Tov goveda na rešetkastom podu je dosta zastupljeno. Značajno smanjuje sredstva i ljudski rad koji je

potrebno uložiti u ovu proizvodnju. Ovaj tip štale je najzastupljeniji kod nas. Potrebe u prostoru po grlu

su od 1,2 m2 za grlo do 200 kg do 2 m2 za grlo od 500 kg. Štala se sastoji od bokseva i hranidbenog

hodnika i najčešće se u njoj drži 8 do 20 grla po boksu a može biti 50 do 500 grla po objektu. Na ovu

štalu se nastavlja bazen za tečni stajnjak a u blizini se obično nalaze silo objekti i objekti za smeštaj

hrane.

Izbor rase

U našoj zemlji najviše se tovi simentalac i njegovi melezi. Glavni centri za kupovinu priplodnog

podmlatka su Kraljevačka pijaca i ostala lokalna tržišta u svim opštinama. U Vojvodini se dosta tove

melezi sa holštajnom i kao takvi ostvaruju značajno manje priraste kao i krajnju prodajnu cenu. Kod

kupovine teladi najbolje je kupiti tele koje je počelo da jede čvrstu hranu, to znači sa 130 do 180 kg

telesne mase. U brdskim krajevima treba paziti na telad sa simentalskom šarom a koja su u tipu buše,

ona vrlo brzo napreduje u početku i izuzetno su otporna. Mana im je što su male završne mase (do

400kg sa godinu dana) što je u odnosu na simentalca iz ravničarskih krajeva znatno manje. Teže je

uočiti razliku između teladi u tom uzrastu. Ovakva telad je isplativa jer im je prirast do te mase odlična i

smanjeni su troškovi lečenja i gubitaka. Dosta često se na ovim pijacama javlja telad od 180 do 220 kg

koja su slabije hranjena i koja na prvi pogled dosta loše izgledaju i narodnim imenom se

zovu ,,zastarci,,. Treba napraviti razliku između ovakvog grla koje je vitalno i zdravo a jedina mana mu

je što je slabije hranjeno i bolesnih grla. Grla su čupava sa većim rogovima i velikom glavom u odnosu

na telo a za razliku od bolesnih grla koža na rebrima može da se odvoji od njih kada se povuče, što je

nemoguće kod grla koja su obolela ili usled nekog procesa bolesti došla u gladnu kondiciju. Ova

mršava grla su sa aspekta daljeg tova idealan početni materijal jer vrlo brzo počnu da napreduju i

dobro iskorišćavaju hranu.

Simentalska telad iz ravničarskih krajeva je po pravilu boljih proizvodnih osobina, većeg formata,

debljih kostiju i veće telesne mase. Prirasti i krajnja telesna masa su mnogo bolji od prethodne grupe ,

ali je takođe povećana njihova osetljivost na razna oboljenja kao i gubici. Ova telad je najčešća u tovu

ali poslednjih godina se pogoršao njihov kvalitet usled restrikcije mleka i ishrane ove teladi zamenama

za mleko. Najbolja grla se mogu naći u slivu V. Morave, Stigu, i u ostalim krajevima intenzivne

poljoprivrede u Centralnoj Srbiji. Jedan od parametara koji su doprineli pogoršanju kvaliteta ovih grla

je uvođenje bikova sa udelom crvenog holštajna u populaciju simentalskih krava. Ova akcija je

značajno povećala mlečnost krava ali je pogoršala tovne osobine. Još gora varijanta za tov je čist

holštajn koji je sav koščat i za 20 do 70 evro centi mu je manja otkupna cena. S obzirom na veću

potrošnju hrane za postizanje kg prirasta od simentalca, postavlja se pitanje rentabilnosti njegovog

tova.

Ishrana

U zavisnosti od intenziteta ishrane imamo različite sisteme: sa više koncentrovanih hraniva i prirastima

preko 1100g, zatim kombinaciju konc. i više kabastih hraniva, sa prirastima od 1000g dnevno i krajnje

ekstezivan tov kabastim hranivima sa 700 do 800g prirasta. Korišćenje više konc. hraniva je

primenjivano u sistemu dobijanja bebybeef kada je rađen izvoz takve junadi. Ovo ima opravdanje ako

je cena utovljene junadi visoka i pokriva troškove a potražnja je velika ili se proizvodi za sigurnog

kupca. Prosečni dnevni prirasti u ovom sistemu ishrane se kreću i do 1480 g kod muške junadi a kod

ženske su varijacije od 1000 do 1200 g.

Telad koja je stavljena u tov je najosetljivija kategorija. Prelazak sa mleka na ishranu konc. i kabastim

hranivima kao i ostale promene stresno utiču na telad. Problem koji se javlja je da telad konstantno

riče dan ili dva i odbija da jede. Voda mora da bude obezbeđena stalno a kada ogladne i počnu da

jedu mora da se vodi računa o količinama koncentrata koje unose. Moguće je da se prejedu i da onda

izazovu acidozu buraga, nadun i razne poremećaje. U prvih mesec dana kao kabasta hrana koristi se

isključivo kvalitetno seno. Za prva dva meseca, odnosno do starosti od 5 meseci grlo prosečno

konzumira od 2 do 2,5 kg kvalitetnog sena lucerke a količina koncentrata je od 1,5 kg do 2,5 kg po

grlu. Posle ovog perioda u zavisnosti od intenziteta tova može se preći na veće količine kabaste

hrane. Uvodi se slama i kukuruzovina kao dopuna konc. delu a može da se počne sa korišćenjem

silaže i senaže. Sa 5-6 meseci starosti junad simentalca u intenzivnom tovu dostiže 250 do 300 kg.

U periodu koji sledi tov se finišira i uvode se veće količine koncen. smeše (do 5kg po grlu) i povećava

se količina silaže,senaže,sena ili nekog drugog kabastog hraniva. Dnevno se po grlu daje od 10 do 15

kg silaže cele stabljike kukuruza. Zbog ispunjavanja potreba grla za celulozom, dodatak takvom

obroku je slama ili seno u količini od 1 do 2 kg. U ovom periodu prirasti su najveći i to treba

maksimalno iskoristiti.

Lečenje

Lečenje predstavlja veliki problem jer su veterinarske usluge dosta skupe imalije broj dobrih stručnjaka

na terenu. Glavni problemi koji se javljaju su naduni, bolesti disajnih organa kao i oboljenja crevnog

trakta. Kod uzgoja je najbolje sprečiti pojavu bolesti i uraditi prethodnu dezinfekciju objekta (krečenje i

pranje živom sodom) kao i odmor objekta od predhodnog turnusa.

Drugi važan faktor je kupovina zdrave, vitalne stoke i pravilna ishrana uz postepen prelaz sa jedne

hrane na drugu. Nadalje, neophodna je dovoljna količina svežeg vazduha u štali i dovoljne količine

svetlosti. Velika vlažnost zatvorenih objekata, povećana količina amonijaka i ugljendioksida u štalama

pogubno deluje na sistem organa za disanje. Pneumonije najčešće nastaju u ovim uslovima a ovakvi

uslovi loše deluju na opšte zdravlje i prirast junadi. Otvorene štale ili proširenje prozora na postojećim

objektima su preduslovi za dobru proizvodnju ali se mora paziti da ne bude promaje jer su grla

osetljiva na nju.

Cene i plasman teladi i junadi

Početna cena simentalske teladi varira a kupovina se odvija pretežno na stočnim pijacama. Veoma je

malo organizovane prodaje teladi. U proteklih godinu dana cena se kretala u rasponu od 2 do 3,5 evra

po kilogramu, najčešće 2,9 evra po kg.

Cena utovljene junadi preko 300 kg na pijacama se kretala od 1,46 evra u januaru prošle godine,

preko 1,7 na polovini, pa do 1,9 sa blagim varijacijama od decembra prošle godine do sad. Klanične

cene junadi i teladi su bile za po 10 do 20 evrocenti manje nego pijačne, što je iznenađujuće ali

proizilazi iz relativno neregulisanog tržišta, velikog broja nakupaca (zbog udaljenosti tržišta i pijaca

ogajivači daju svoju stoku nakupcima po 10 do 20 % manjim cenama od pijačnih), malog broja

unapred ugovorenih prodaja itd. Utovljena junad najčešće se plasira preko lokalnih mesara i nekoliko

velikih klanica. Kada je izvoz u pitanju, tek jedna trećina godišnje kvote EU od 10.000 tona se realizije,

zbog malog kapaciteta klanica. Izvestan broj junadi izveze se ilegalno na tržište Kosova, Crne Gore i

BiH.

Problem tova je kompleksan i zahteva ulaganje velikih sredstava i rešavanje prvenstveno na nivou

državnih institucija a zatim i nižih instanci. Delimično bi mogao biti rešen organizovanjem sada

usitnjenih odgajivača u jake asocijacije koje bi zastupale njihove interese, imale jedinstven nastup na

tržištu, konstantne količine i kvalitet.

ISHRANA KRAVA POSLIJE TELJENJA

Adekvatna Ishrana krava u

laktaciji je vrlo važna, jer prva faza laktacije, koja traje do tri meseca posle porođaja, najkritičnija je

faza u proizvodnom ciklusu. Naime, uspostavljanjem laktacije organizam visokomlečnih krava je

opterećen do krajnjih fizioloških granica (40-60% ukupne proizvodnje mleka proizvede se u prvih 120

dana laktacije). Ovaj uspon laktacije poklapa se sa vremenom kada životinje treba ponovo da

koncipiraju (ostanu steone), što sve zajedno znatno opterećuje organizam krava, posebno organe za

varenje, promet materija, vime i genitalne organe. Za ovu fazu laktacije je isto tako karakteristično da

krave fiziološki pojedu manju količinu hrane, tako da do druge nedelje posle teljenja ishrana krava

može da se svodi na svega 10-11 kg suve materije obroka. Potom se ishrana krava menja, odnosno

količina unete hrane se postepeno povećava i dostiže optimalne mogućnosti između drugog i trećeg

meseca laktacije (18 21 kg suve materije obroka na dan). To praktično znači da u prvim nedeljama

laktacije postoji negativni energetski bilans, jer su ukupne energetske potrebe daleko veće, nego što

mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora (uzimanjem hrane). Zbog toga je u ranoj fazi laktacije

energetski bilans u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase životinje (krave gube na telesnoj

masi).

Bilans energije u graviditetu i laktaciji

Poznata je činjenica da je za metabolizam visoko produktivnih krava najkritičniji prelaz iz perioda

zasušenja u fazu rane laktacije. Jedno od obeležja visokog graviditeta je pozitivan bilans energije, a to

u punoj meri važi i za završnu fazu laktacije. Životinje u ovom periodu unose veću količinu energije od

one koja je stvarno potrebna njihovom organizmu, pa se zbog toga višak unete energije deponuje.

Ova pojava se prepoznaje po povećanju telesne mase životinje. Kada pozitivan bilans energije potraje

duže, kao što je to slučaj kod slabo plodnih krava, sa dugim servis periodom (vreme od teljenja do

ponovne steonosti), pozitivan bilans energije ima gojaznost kao posledicu. U zavisnosti od svoje

genetske predispozicije i načina ishrana krava, visokogravidne krave postižu manje ili veće promene u

telesnoj kondiciji.

Poželjno je da krave odlažu dovoljne količine energije u telesnim depoima masti, ali ne i suvišak

masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju će trošiti u toku rane laktacije. Suficit (višak) u

energiji na kraju laktacije i u zasušenju je osnovni razlog za izraženiji pozitivan bilans energije što ima

kao posledicu tovnu kondiciju životinja. Pored toga, suvišno deponovana energija u telesnim depoima

(naslage masti), zbog prekomerne i nekontrolisane lipomobilizacije (trošenja masti) nakon teljenja,

predstavlja jedan od osnovnih razloga pojave sukliničkih i kliničkih poremećaja metabolizma.

Procenjeno je da trećina energije koja se gubi izlučivanjem mleka u prvom mesecu laktacije potiče iz

telesnih rezervi organizma. Pri tome, treba da se ima u vidu da se posle teljenja, kada počinje

proizvodnja mleka, povećava promet energije za oko 100% u roku od samo nekoliko dana.

Sve u svemu, u periodu oko teljenja nastaju nagle promene u bilansu energije i sa početkom laktacije

deficit u energiji naglo raste. Krave, naročito dobre mlekulje, u prvoj trećini laktacije zbog negativnog

bilansa energije i pojačane lipomobilizacije gube u telesnoj kondiciji, a neretko mogu i da obole. Dok

se ne uspostavi ravnoteža između količine unete energije i količine proizvedenog mleka (od 8 do 10

nedelje posle teljenja), nastala razlika se nadoknađuje iz telesnih rezervi organizma. Zapravo,

zahvaljujući kompenzatornim mehanizmima, organizam nastoji da umanji energetski disbalans

procesom mobilizacije masti iz telesnih depoa (zaliha). Dakle, masti su najznačajniji izvor energije koja

je neophodno potrebna da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal životinja. Međutim, to

istovremeno predstasvlja veliku mogućnost za narušavanje metaboličke ravnoteže i nastajanje masne

infiltracije i degeneracije ćelija jetre. Izgleda da genetska predispozicija krava na visoku mlečnost

može da ima kao posledicu lučenje mleka i u nepovoljnim energetskim uslovima, na račun

intenziviranja metabolizma drugih organskih jedinjenja, sve dok ne nastane bolesno stanje.

Treba imati u vidu da stepen uhranjenosti u visokom graviditetu utiče na intenzitet lipomobilizacije i

racionalno korišćenje masti za zadovoljenje energetskih potreba. U prilog tome govori i činjenica da

krave previše ugojene u antepartalnom (predporođajnom) periodu, kada započne laktacija, gube

značajno više u telesnoj kondiciji, nego krave u optimalnoj telesnoj kondiciji u istom periodu. Krave u

optimalnoj telesnoj kondiciji brže se oporavljaju posle teljenja i u kraćem vremenskom periodu mogu

da uspostave energetsku ravnotežu u odnosu na proizvodne potrebe organizma. Imajući to u vidu,

praćenje telesne kondicije životinja bi moglo da bude pouzdan pokazatelj energetskog statusa,

pogotovo u peripartalnom (posle telenja) periodu.

Apetit i funkcija predželudaca

Očuvan apetit predstavlja veoma važan činilac od koga zavisi uzimanje dovoljne količine hrane koja

treba da podmiri potrebe organizma.Posvemu sudeći izostanak apetita i odstupanja u funkciji

predželudaca su u uskoj korelaciji. To se najbolje može uočiti kod krava u peripartalnom periodu. Već

u poslednjim danima graviditeta životinje slabije uzimaju hranu, i to se nastavlja nakon teljenja još

nekoliko nedelja. Približno u isto vreme se pojavljuje hipomotilitet (smanjena aktivnost) organa za

varenje. Veoma je interesantno da se inapetencija (smanjeno uzimanje hrane, gubitak apetita)

pojavljuje skoro u isto vreme kada započinje intenzivnija mobilizacija masti iz telesnih depoa, odnosno

kada se koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi povećava iznad fizioloških vrednosti.

Smanjen apetit se češće pojavljuje kod ugojenih krava, što je razumljivo, jer je kod njih lipomobilizacija

daleko jača u vreme oko teljenja, nego što je kod životinja sa optimalnom telesnom kondicijom. Još

uvek nije jasno zašto se u skoro isto vreme pojavljuje i atonija (smanjena aktivnost) predželudca. Ima

više tumačenja, ali je sasvim sigurno da u periodu neposredno oko teljenja hipomotilitet organa za

varenje je posledica stresa za vreme partusa i simpatikotonije koja je u tom periodu prisutna u većem

stepenu. Usled atonije mogu da nastanu poremećaji u razlaganju hrane, pa i acidoze buraga. Takve

poremećaje prati manje ili više smanjeno lučenje insulina. Pošto insulin inhibitorno (umanjujuće) deluje

na lipozu, ovaj proces može da se pojača u većoj meri nego što su stvarne energetske potrebe

organizma. Usled visoke koncentracije masnih kiselina u krvi i njihovog inhibitornog delovanja na

centar za glad, smanjen apetit može da potraje do nekoliko nedelja posle teljenja. Zbog toga životinje

uzimaju manje hrane nego što su im stvarne energetske potrebe. To je jedan od osnovnih razloga što

se kod krava upravo u ovom periodu najviše pojavljuju poremećaji metabolizma.

Da bi se izbegle drastične promene u metabolizmu u periodu oko teljenja i ranoj fazi laktacije, izvodi

se priprema životinja potrebnim merama ishrane. Kao što je prethodno pomenuto,

davanje ,,pripremnog’’ obroka krava je nezaobilazna mera. Na taj način se populacija

mikroorganizama u buragu priprema za varenje znatno većih količina hrane i drugačijeg sastava. Osim

toga, uvođenjem hraniva visoke energetske vrednosti pred kraj graviditeta, nastaje značajno

povećanje ukupne resorptivne površine kutane sluzokože buraga. To je veoma važno na početku

laktacije, kada se povećava ukupan promet hranljivih materija u organizmu, pa i resorptivna aktivnost

sluzokože predželudaca. Radi sprečavanja energetskog disbalansa kravama se u peripartalnom

periodu daju sa hranom jedinjenja bogata energijom (propilen-glikol). U zapatima visokomlečnih krava

se sve više koriste takvi programi ishrane i imaju za cilj da se u peripartalnom periodu (posle

porođajnom) spreče odstupanja u energetskom metabolizmu, koje u inicijalnoj (početnoj) fazi

karakteriše smanjen ili potpuni gubitak apetita i atonija predželudaca.

Ishrana krava u ranoj fazi laktacije

Najkritičniji period u ishrani krava visoke mlečnosti je vreme od teljenja do postizanja maksimalne

dnevne mlečnosti. Pouzdano je dokazano da povećanje maksimalne dnevne mlečnosti za 1kg,

povećava ukupnu mlečnost krave u toku laktacije za preko 200kg.

Adekvatna ishrana u početnoj fazi laktacije omogućava realizaciju genetskog potencijala krava za

maksimalnu  proizvodnju mleka.

Zatim, svodi se na minimum broj slučajeva ketoze i dovodi do pozitivnog bilansa energije u toku 8-10

nedelja nakon teljenja. Ovo je period laktacije koji zahteva najveću pažnju u ishrani. U toku ove faze

laktacije krava ispoljava pozitivnu reakciju na dodate aditive.

Cilj ishrane krava u početnoj fazi laktacije je što brže povećanje konzumiranja hrane, kako bi se

hranidbeni deficit (nedostatak) sveo na što manju meru. U tom cilju, promene u sastavu obroka ne

smeju biti suviše brze da dovedu do poremećaja u varenju i odbijanje hrane. Čim se završi fi ziološki

stres izazvan sa teljenjem, konzumiranje zrna žitarica se može povećati za 0,5-0,7kg/dan. Pri

korišćenju kompletnih obroka, učešće koncentrata se može postepeno povećati dok odnos

koncentrati: kabasta hraniva ne dostigne 60:40. Pri većem učešću koncentrata u obroku veoma je

teško obezbediti minimalan sadržaj kiselih deterdžentskih vlakana od 18-19%.

Povećanje koncentracije energije u obroku pomaže obezbeđenju potreba krava u energiji. U izvesnoj

meri ovo se može ostvariti povećanim učešćem koncentrovanih hraniva. Međutim, obroci sa većim

sadržajem skroba i manje sirovih vlakana, pokazuju veću sklonost za pojavu acidoze, digestivnih

poremećaja i depresije sadržaja mlečne masti. Dodavanje masti obrocima krava može povećati

koncentraciju energije u ovima, ali je pri tome neophodno obezbediti konzumiranje adekvatnih količina

vlakana. Posto Postoje ograničenja količina masti koje se mogu koristiti, ali krave sa lakoćom mogu

konzumirati 0,5-0,7kg dopunskih masti. Pri korišćenju masti u ishrani krava muzara, sadržaj kalcijuma

u obroku se mora povećati na više od 0,9% i magnezijuma na oko 0,3% u suvoj materiji obroka. U

ovoj fazi laktacije dolazi do brzog porasta mlečnosti, tako da krava za 6-8 nedelja iza teljenja dostiže

svoj maksimum. Na suprot ovome, konzumiranje hrane ne prati potrebe u hranljivim materijama za

proizvodnju mleka, a naročito u energiji. Zbog toga, dolazi do mobilizacije telesnih tkiva za

obezbeđenje potreba u energiji za sintezu mleka.

Prilagođavanje krave na obrok za proizvodnju mleka je od velikog praktičnog značaja u ovoj fazi

laktacije. Povećanje količine zrna žitarica ili smeše koncentrata za 0,5kg na dan, povećaće

konzumiranje hranljivih materija, svodeći tako na minimum probleme vezane za odbijanje hrane i

pojavu acidoze. Međutim, suvišne količine zrna žitarica (preko 60% od ukupne suve materije) mogu

izazvati acidozu i opadanje sadržaja mlečne masti. Nivo vlakana u ukupnom obroku ne sme biti niži od

18% ADF, 28% NDF. Pri tome, sa kabastim hranivima treba obezbediti najmanje 21% NDF ili oko

75% ukupnih NDF u obroku krava. Od značaja je, takođe, i fi zička forma vlakna. Normalan proces

preživanja i varenja hrane može se održati ako je više od 20% kabastih hraniva dužine 2,5cm i više.

Seckanje (8cm teoretska dužina sečke), mlevenje i/ili peletiranje reduciraju fizičku formu vlakana i

njihovu efi kasnost za stimulisanje preživanja. Konzumiranje 2,5kg sena u toku jednog dana, doprinosi

normalnom preživanju i varenju hrane.

Ako se koriste seckana ili mlevena kabasta hraniva, dužina čestica hrane može biti najmanje 2,5-4cm.

Puferi, kao što je NaHCO3 (soda bikarbona), sama ili u kombinaciji sa MgO (magnezijum oksid), mogu

biti korisni u ranoj fazi laktacije. Krave hranjene sa kabastim hranivima, koja su sitno seckana i sa

velikim količinama lako rastvorljivih ugljenih hidrata, mogu efi kasno koristiti 100-200g NaHCO3/dan ili

njenog ekvivalenta. Najveća korist je u održavanju optimalne kiselosti sadržaja rumena, čime se

smanjuje broj slučajeva acidoze, poremećaja u varenju, a što dovodi do povećanog konzumiranja

suve materije.

Proteini su kritična hranljiva materija u ranoj fazi laktacije. Obezbeđenje potreba ili višak u proteinima,

stimulišu konzumiranje hrane i efikasniju upotrebu mobilisanih telesnih tkiva za proizvodnju mleka.

Kada konzumirana energija odgovara potrebama, u tom slučaju obrok koji sadrži 16-17% sirovih

proteina će verovatno obezbediti potrebe u proteinima većine krava. Međutim, u toku rane faze

laktacije 18-20% sirovih proteina može biti potrebno za podmirenje potreba u proteinima, kada

konzumiranje energije ne obezbeđuje sve potrebe krava.Tip proteina (razgradivi ili nerazgradivi) i

njihova količina zavise od ingredijenata (sastojaka) obroka, metoda ishrane i genetskog potencijala

krava za proizvodnju mleka. Preporuka za praksu je da se počev od 23kg mleka/dan kravi daje 1kg

sojine sačme, ili ekvivalentnog proteinskog dodatka, na svakih 10kg mleka. Ako se koristi ureja,

najbolje je da se ova daje sa kukuruznom silažom ili kao deo smeše žitarica.

U toku rane faze laktacije od koristi je upotreba bypass proteina. Potrebe krava u proteinima, koje

proizvode do 5kg mleka/100kg telesne mase, obično mogu biti obezbeđene mikrobiološkom sintezom

proteina u rumenu i sa normalnim količinama bypass proteina u obroku. Krave koje proizvode veće

količine mleka, ispoljavaju znatne koristi pri konzumiranju dopunske količine bypass proteina i /ili

protektiranih (zaštićenih) aminokiselina od razgradnje u rumenu. Do pojave niske mlečnosti i ketoze

dolazi kada nisu obezbeđene potrebe krave u hranljivim materijama. Da bi se povećalo konzumiranje

hranljivih materija treba preduzeti sledeće mere:

• Koristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta,

• Osigurati da obrok sadrži adekvatne količine sirovih, razgradivih i nerazgradivih proteina,

• Posle teljenja treba postepeno povećavati konzumiranje zrna žitarica,

• Razmotriti potrebu za dodavanjem masti (0,1 do 0,6kg/krava/dan) obroku krava,

• Omogućiti stalni pristup krava hrani,

• Stresna stanja treba svesti na najmanju meru.

U ishrani krava visoke mlečnosti sve više se daje prednost korišćenju takozvanih kompletnih

miksiranih obroka (TMR). Ustanovljeno je da davanje miksirane hrane pogoduje delovanju flore i faune

u predželucima, ne nastaju drastične promene u elektrohemijskoj reakciji sadržaja predželudaca, i što

je veoma važno doprinosi povećanju obima potrošnje hrane. Takođe je uočljivo da se smanjuju ostaci

nekonzumirane hrane, a mnogo bolje se koriste i manje ukusna hraniva. Dosadašnji rezultati ukazuju

na povoljan učinak ovog sistema hranjenja krava na proizvodnju mleka. Pored povećane proizvodnje

mleka (6 do 8 posto), povećava se sadržaj masti u mleku, poboljšava se zdravstveno stanje životinja i

ostvaruje se bolji reproduktivni rezultati.

Avansiranje

U fazi razdojavanja, posle normalizacije ishrane, a to je najčešće 10 dana po teljenju, daju se

povećane količine hrane,  nešto iznad

stvarnih potreba. Ovakvo povećanje obroka se naziva i avansiranje. U ovom periodu razdojavanja-

avansiranja, svakih sedam dana se, nakon kontrole muže, određuje potrebna količina hrane, u

zavisnosti od proizvodnje, ali se obrok povećava za onoliko koliko je potrebno za proizvodnju 3-4 l

mleka, a kod visokomlečnih krava i do 5. Ako krave povoljno reaguju na pojačanu ishranu, tj.

povećanom proizvodnjom reaguju na avansiranje, koristi se dopunsko avansiranje sve dok krave ne

prestanu da reaguju na avansiranje ili je avansiranje proizvodnje više neekonomično. Obrok se tada

stabilizuje prema postignutoj proizvodnji. Obično se ovakvom ishranom uz pravilno avansiranje

dostigne maksimalna proizvodnja već sa 30 do 35 dana laktacije. Individualna odstupanja postoje.

Kada se postigne maksimalna dnevna proizvodnja mlaka, krave se hrane prema stvarnim potrebama,

a tim što se redovno prati proizvodnja i tako obezbeđuje potrebna količina hrane. Sa opadanjem

krivulje proizvodnje smanjuju se potrebe, te time i količina hrane.  Kao što nedovoljna ishrana

negativno utiče na proizvodnju, jer ne obezbeđuje dovoljno hranljivih materija, tako i preobilna ishrana

utiče negativno. U prvo vreme ona je neekonomična, jer se daje više hrane nego što je životinji

potrebno, te se smanjuje iskorišćavanje hranljivih materija. Zatim dolazi i do negativnih posledica

utovljenosti krava, zbog čega može proizvodnja i da se smanji.

POJILICE ZA GOVEDA

Slika 1

Rešenja su kod goveda jednostavna i manje brojna. U osnovi, pojilice za goveda su posude i ventili

koji puštaju čistu svežu vodu u posude, odakle je životinje piju. Konji i goveda piju na drugačiji način

od svinja, što je posledica razlika u anatomiji. U stvari velike životinje stvaraju vakum u ustima,

formiraju velike gutljaje i gutaju ih. U narodu bi rekli da „smrču“ ili „srču“, ovaj način konzumacije

omogućava im da popiju veliku količinu vode u kratkom vremenu. Žedna krava može popiti kantu od

20 litara vode za manje od jednog minuta.

Klasične pojilice za goveda

Kada su u pitanju pojilice za goveda sa poluloptastom posudom konzumacija ide sporije jer je količina

vode u pojilici i njen dotok manji, pa se i formiraju manji gutljaji. Klasičnu pojilicu za krupnu stoku vidite

na slici 1. Sastoji se od livenog tela, najčešće presvučenog emajlom ili nekom veoma otpornom bojom

dozvoljenom za kontakt sa hranom i ventila koji radi na pritisak. Pritisak se ostvaruje na taj način da

životinja nosom pritisne metalni (prohromski, liveni, mesingani) jezičak ispod kojeg se nalazi

Slika 2

ventil. Jezičak je urađen tako da je krak sile na strani životinje što omogućuje da ona bez napora

aktivira ventil i pušta vodu u telo pojilice. Uobičajeno je da jezičak ima graničnik koji limitira hod i

sprečava da snažna životinja polomi ventil. Ventil se obično sastoji od cilindričnog tela, opruge,

sigurnosnog prstena i gumene brtve. Postoje različita tehnička rešenja kod različitih proizvođača a u

osnovi se sve svodi da svako pokušava da primeni neku varijantu poznatog rešenja u nadi da će se

baš ona pokazati najtrajnija u eksploataciji.

Najčešći kvarovi

Tokom eksploatacije najčešće se dešava da se izglođe osovinica jezička usled čega on ima prevelik

„luft“ pa ne pritiska

Slika 3

dovoljno ventil i voda slabo ili uopšte ne ulazi u pojilicu. Drugi čest kvar je da opruga oslabi, zarđa ili se

polomi pa pojilica „pušta“ vodu. Dešava se još da gumica na ventilu bude oštećena i ne „dihtuje“ ili da

se mehanički izglođe jezičak sa donje strane ili ventil na mestu kontakta s jezičkom, pa se ne ostva

ostvaruje dovoljan hod ventila i protok vode je slab ili izostaje. Većinu ovih kvarova moguće je otkloniti,

uglavnom zamenom pohabanih delova i najverovatnije ćete to morati sami da učinite. Zato vodite

računa pri kupovini pojilice za goveda da model postoji duže na tržištu i da ima rezervnih delova. Ako

niste sigurni u proizvođača kupite odmah nekoliko rezervnih ventila i spremite ih na bezbedno mesto.

Može se desiti da prođe i više godina pre nego što vam zatrebaju, a ako ih tada ne budete imali sledi

vam zamena čitave pojilice.

U osnovi posledice kvarova pojilice za goveda dele se na dve grupe. Jedno je da životinje ostaju bez

vode dok se kvar ne otkloni, a drugo da voda nekontrolisano ističe. I jedno i drugo može biti

Slika 4

ozbiljan problem. Zato se kod grupnog držanja životinja preporučuje da u jednom oboru budu

najmanje dve pojilice ili broj koji omogućuje napajanje svih životinja bez preterane gužve. Koji je to

broj zavisi od tipa pojilice, pritiska vode, preporuke proizvođača ali i uzrasta životinja. U svakom

slučaju više pojilica u jednom oboru rešava problem prestanka rada jedne pojilice ali ne i problem u

slučaju „curenja“ pojilice. Za to je jedino rešenje redovna kontrola pojilica.

Dovod vode

Dovod vode u ovaj tip pojilica moguć je odozgo ili odozdo, zavisno o tehničkom rešenju proizvođača, a

ponekad su moguće i obe varijante. Voda se danas uobičajeno dovodi plastičnim cevima, a u zoni

životinja one moraju biti zaštićene od mehaničkog

Slika 5

uticaja ili se terminalno završavaju metalnim cevima (pocinkovane, prohromske). Pre svake pojilice u

nizu poželjno je da postoji ventil za zatvaranje dotoka vode, čime se omogućuje intervencija na pojilici

a da se ne uskraćuje voda ostalim životinjama. Postavljanje ovih pojilica u objektu moguće je na

nekoliko načina. Jedan je da pojilica bude usmerena prema prostoru boravka životinja (boksu, ležištu)

a drugi da se nalazi prema spolja, iznad valova. Oba sistema imaju prednosti i nedostatke. U slučaju

pojilice u prostoru boravka životinja veća je mogućnost oštećenja pojilice ili povrede životinje kao i

prljanja pojilice balegom. Goveda i konji su osetljivi na čistoću vode za razliku od svinja, pa prljava

pojilica znači isto što i neispravna pojilica. Ako je u zoni životinja pun pod i pojilica koja „curi“ to znači

da će životinje boraviti u blatu dok se

Slika 6

problem ne otkloni.

U slučaju montaže pojilice iznad jasala, pojilica u slučaju kvara može da vlaži hranu koja se lakše kvari

ili je životinje odbijaju. Ista je situacija i kod vezanog držanja i u slobodnom sistemu.

Konačan izbor je na vama, a zavisi od primenjenih ostalih tehnoloških rešenja i raspoložive radne

snage. U slučaju montaže na cevaste stubove ograde ili veza, za montažu pojilice koriste se šelne

dizajnirane za tu namenu (sl.2).

Bowl drinker

Još jedan tip pojilice je sličnog izgleda i naziva, englezi ga zovu Bowl-drinker ili takođe pojilica s

posudom, poluloptom. Od prethodne razlikuje se delom po obliku i po načinu rada. Ima ugrađen

plovak koji zatvara dotok vode kad ona dostigne određen nivo. Zapremina joj je oko 2 litra a uobičajen

priključak na mrežu od ½ cola. Ovaj tip pojilice koristi se i za koze. Sve rečeno za montažu prethodnog

tipa pojilica vredi i za ovaj tip. Pored ovih sistema, za pojenje krupne stoke koriste se i valovi ili

specijalne pojilice u obliku manjih ili većih posuda u koje se upušta voda, a da bi predstavljali sistem

za pojenje potrebno je da imaju neki mehanizam za regulaciju nivoa vode. To su najčešće neke

varijante ventila na plovak, uporedivo sa ventilima u vodokotlićima WC-a. Suština je da se ostvari

dovoljan protok, pouzdanost u eksploataciji i da se fi zički zaštite od mehaničkih oštećenja od strane u

prvom redu životinja. Ta zaštita može biti u vidu kompaktnog kućišta (sl.4 Auto-tanker) i koriste se

kako u zatvorenim štalama, tako i u otvorenim objektima. Istu funkciju obavlja i običan plutajući ventil

(sl.5) sa promenjivom diznom, a koristi se uobičajeno u otvorenim štalama.

“Nipple” pojilice za goveda

Još jedan tip pojilice za goveda univerzalne za sve kategorije goveda pripada grupi „Nipple“ pojilica,

sa ventilom koji reaguje na pritiskanje. Ima mogućnost regulacije protoka od 1-5 lit/min, a telo i

pritiskajući poklopac ventila izrađuju se od prohroma. Ima patentirani sistem ispiranja koji automatski

sprečava začepljenje s ostacima hrane. Kod nas je dosta retko u upotrebi.

Pored ovih tipova pojilica i sistema za napajanje koriste se i specijalni tipovi pojilica otporni na

smrzavanje (sl.6). Oni se najčešće upotrebljavaju u stajama otvorene klime, a uobičajeno je da se

sastoje od posude s otvorom koji začepi plutajuća lopta. Kada životinja njuškom pritisne loptu dođe do

vode za piće. Kod ekstremno niskih temperatura ova zaštita nije dovoljna pa se pribegava zagrevanju

vode ili drugim često priručnim rešenjima.

Sve što smo pisali o sistemima cevi kod pojilica za svinje vredi i ovde. Nije loše imati uključen

vodomer u sistem, filtriranje vode se ređe koristi a još ređe upotreba medikamenata. Izbor sistema za

napajanje se kod podizanja novih objekata najčešće integralno projektuje u međuzavisnosti od ostalih

tehnoloških rešenja, dok se kod adaptacije primenjuje rešenje koje je najlakše primeniti. Bitno je da

neko stručan proračuna ukupne potrebe za vodom za planirani maksimalan broj grla i na to doda

određenu rezervu (oko 20-30%), a zatim odredi prečnik cevi, potreban pritisak i protok, kako bi pojilice

realizovale svoje tehničke karakteristike i obezbedile dovoljno sveže vode.

TEHNIČKI OPIS ZA PROIZVODNJU MLIJEKA

Model od 20 matičnih krava

Kod modela farmi od 20 matičnih krava preporučuje se vezani dvoredni sistem, sa krmnim hodnikom po sredini

objekta, sa čije se obe strane nalaze niske jasle sa širinom od 0.60m i visinom ruba od 0.30m. Širina krmnog

hodnika je 2.0m. Imajući u vidu da su ležišta raspoređena u dva reda od po 10 ukupna čista širina štale je

10.40m. Ukupna dužina dvoredne štale za 20 matičnih krava je 18,40m, pri čemu je dužina proizvodnog dela

14,40m, a dužina prostorije za muzne agregate i mlekaricu 4m. S obzirom da se po kravi mora obezbediti 20-

25m3 prostora, visina staje je 3.0m.

Svako ležište odvojeno je jedno od drugog polu ''H'' okvirima i široko je 1,20m. S obzirom da smo se odlučili za

simentalsku rasu krava, dužina ležišta je 1.80m. Iza ležišta nalazi se kanal za izđubravanje širine 0.50m, a uz

sam spoljni zid štale je manipulativni hodnik širine 1.20m (shema 1).

Na farmi ovog tipa predviđa se izgradnja objekta za podmladak i to poluotvorene staje (otvorena sa jedne (južne)

strane) i sa obaveznim ispustima.

Staje se predviđaju sa dubokom prostirkom, krmnim stolom i jaslama  sa spoljašnje strane ležišta, obavezno

natkrivenim i u direktnoj vezi sa ispustom.

U staji za matične krave pored osnovnog dela za smeštaj i ishranu krava po gornjem delu polu ''H'' okvira

izgrađen je vakuumvodni i mlekovodni sistem, a u sastavu staje izgrađen je objekat za muzne agregate (vakuum-

pumpu i elektromotori) i druga prostorija za sabiranje mleka u laktofriz.

 

Shema 1. Osnova štale od 20 krava

 

XX">

1. LežIšta

2. Hranidbeni hodnik

3. Jasle

4. Kanal za izžubravanje

5.Manipulativni hodnik

6. Poprečni hodnici

7. Mlekovodi i vakumvodi

8. Mlekarica sa agregatima za mužu

9. Prostorije za koncetrovana hraniva

Model  od 30 i 50 muznih krava

Kod ova dva modela farmi za robnu proizvodnju mleka preporučuje se ''WEIHENSTEPHAN'' sistem za porodične

farme.

To je sistem koji se najbolje pokazao za farme od 30-100 matičnih grla za koje se predviđa da će u budućnosti

preovladati nad ostalim sistemima. To je u stvari slobodni štalski sistem koji se vrlo često primenjuje poslednjih

godina u zapadno evropskim zemljama.

Osnovni oblik je urađen kao poluotvorena staja sa spoljašnjim hranilištem. Mesto za hranjenje i prolazi su

natkriveni. U sastavu objekta, ali u odvojenom delu izgrađeno je centralno izmuzište gde se krave muzu, kao i

odvojeni prostor za muzne agregate i zbirno mleko i boksevi za teljenje. Za uzgoj podmlatka paralelno je izgrađen

objekat takođe za slobodan način držanja, sa  spoljašnjim hranilištem, ali sa dubokom prostirkom i mogućnosti

montaže i demontaže pregrada za razne kategorije stoke. Boksevi za ležanje i odmor (lige boksovi) nalaze se u

zatvorenom delu štale, poređani su u tri reda i veličine su 2.25x1.20m (u  ovim boksevima preporučuje se

prostirka od slame koju treba obnavljati svakih 20 do 30 dana). Između bokseva za ležanje nalaze se dva

prolazna hodnika, širine oko 3 m, koji se 1-2 puta dnevno čiste traktorskim ravnjačem ili delta skreperom. Na

prolaznim hodnicima između bokseva za ležanje instalirani su bazeni za napajanje vodom sa automatskim

regulisanjem nivoa vode. Manipulativni hodnik od bokseva do krmnog stola je nešto širi (3m), a hodnik sa

suprotne strane bokseva širok je 2.50-2.80m. Izđubravanje u manipulativnim hodnicima je mehanizovano.

Dimenzije staje za model od 30 krava su 15,75 x 24,00m, a za model 50 krava 15,75 x 34,00m. Visina objekata je

3,00m (shema 2 i 3).

 

 

Shema 2. Osnova štale od 30 krava

 

1.LežIšta

2  Prolazni hodnici

3. Jasle

4. Hranidbeni sto

5.Prolazi za ispust

6. Izmuzište tipa “riblja kost”

7. prostorije za mleko

8. Ispust

 

Shema 3. Osnova štale od 50 krava

 

 

1.LežIšta

2  Prolazni hodnici

3. Jasle

4. Hranidbeni sto

5.Prolazi za ispust

6. Izmuzište tipa “riblja kost”

7. prostorije za mleko

8. Ispust

 

Na osnovu planirane proizvodnosti krava i pratećih kategorija proizilazi i određeni obim proizvodnje po modelima:

 

Model 20 m.krava Model 30 m.krava Model 50 m.krava

a. mleko za tržište, kg 96.000 144.000 240.000

b. izlučene krave, kg 2.720 4.080 6.800

c. tovna junad, kg 6.780 10.170 16.950

Svega (b+c),kg 9.500 14.250 23.750

 

Poboljšan tehnološki postupak kod farmi za proizvodnju mleka sa 30 i 50 muznih krava, ogleda se u izgradnji

poluotvorenih štala sa slobodnim sistemom držanja  čime se omogućava da štala postane prostorni 'ambar', a ne

skupa 'stambena zgrada'. Na ovaj način poboljšan je smeštaj stoke, na bazi kojeg se ostvaruju bolji rezultati u

reprodukciji i uopšte u proizvodnji.

 

 

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA

PROIZVODNJE, Čačak, 2006.