IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, novembar 2009.

/ GODINA XIII - BROJ 64 / www.monopollist.org

Air - max patike, kajle, silikoni, turbo – folk na radiju i haos na ulicama. Mladi u Srbiji, u potpunoj apatiji, izolovani od ostatka civilizovanog sveta žive sa nadom da će im jednom, biti bolje... Devedeseta godina... Stopa nezaposlenosti iznosi čak 21%, broj siromašnih je dostigao brojku od 700 000, većina mladih iz prikrajka vreba šansu da ode iz zemlje. Na ulicama srpske prestonice se obračunavaju navijači, kamenuju autobusi, premlaćuju strani državljani i pretnjama guši sloboda ljudskog izbora... Političari obećavaju da će nam jednom biti bolje, ali ova obećanja nažalost više ne prati nada običnog čoveka... A i zašto bi... Godina je 2009. Ima li razlike?

Maja Radak,Glavni i odgovorni urednik

GlAvNI I oDGovorNI ureDNIk:Maja RADAkFAkulTeT: Marija TIMoTIĆekoNoMIJA: Bojan ČAlIJADruŠTvo: Tatjana JANkovIĆMoZAIk: Sonja JAkovlJevIĆWeB: Miloš levAČIĆNASlovNA STRANA : Pavle MIHAJlovIC

DIZAJN & PrePress: Branislav NinkovićDejan CvetkovićtriD studio, Beogradwww.studiotrid.com

lekTuRA: Marija JoCIĆ, Jovana STevkovIĆ

ČlANovI reDAkCIJe: Bojana Džepina, vladimir Gojković, Branko kubat, Jelena ljubišić, Nikola Ćirković, Anđela Dukovski, Mile Bijelić, Davor Mihailović, Marija Starčević, Maja radak, Matea rakić, Milica Bo-žanić, Nikola Škondrić, Dragiša otašević, Pavle Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica Ignjatović, Marija Timotić, Tatjana raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Miloš obradović, vuk vujović, Nađa Pavlica, Branka Senić, Anja Mirković

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakultetakamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Maja RADAkTelefon: +381 (0)63 756 08 31maja.radak@yahoo.comMarketing:Davor MIHAIlovIĆTelefon: +381 (0)64 255 18 17davor.mihailovic@yahoo.com

TekSTovI Su AuTorSkI, NISu CeNZurISANI I Ne PreDSTAvlJAJu ZvANIČAN STAv STuDeNTSke uNIJe ekoNoMSkoG FAkulTeTA.

ZAHvAlJuJeMo Se rukovoDSTvu ekoNoMSkoG FAkulTeTA NA PoMoĆI u reAlIZACIJI ovoG BroJA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CIP - KATAloGIZACIJA u PuBlIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MoNoPollIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MoNoPollISTCoBISS.Sr-ID 117255180

4. PrEdaVaNjE Na EKONOMSKOM FaKULTETU U BEOGradUPOTPrEdSEdNIK LUKOILa VadIM NIKOLajEVIČ VaraBjOV O EKONOMSKIM OdNOSIMa SrBIjE I rUSIjE U VrEME KrIZE

6. INTErVjU Sa VLadOM ILIĆEM, dIrEKTOrOM NaCIONaLNE SLUžBE Za ZaPOŠLjaVaNjENE TražI POSaO TEBE – PrONaĐI TI NjEGa!

10. STUdENTSKI PrOTESTI 2010STUdENTI OPET Na ULICaMa – jEr TaMO SE TražI PraVda!

13. aIESEC Na EKONOMSKOM FaKULTETU

16. ELINOr OSTrOMPrVa žENa NOBELOVaC Za EKONOMIjU

18. STaNjE INVESTICIONIH FONdOVa U SrBIjINEjEdNaK GUBITaK

21. MErE VLadE SrBIjE Za SMaNjENjE BUdžETSKOG dEFICITa U 2010. GOdINISTEZaNjE BUdžETSKOG KaIŠa

24. EPIdEMIja TržNIH CENTara U SrBIjI

26. SrPSKI FILM U NOVOM MILENIjUMU

31. CUNaMI NaSILja U BEOGradUKaP KrVI KOja jE PrELILa ČaŠU

34. MEĐUNarOdNI da BOrBE PrOTIV GLadIKOLIKO TrEBa da NaS BUdE da BI TO NEKO PrIMETIO?

36. : NEHUMaNI USLOVI rada U UNIVErZITETSKOj BIBLIOTECI “SVETOZar MarKOVIĆ”da LI jE STUdENT POLarNI MEdVEd

38. NOVI ZaKON O BEZBEdNOSTI U SaOBraĆajUPOENI NOSE dOZVOLU

40. TEHNOLOGIja GENETSKE MOdIFIKaCIjE U raZVITKU

42. BErMUdSKI TrOUGaO – rUB IZGUBLjENOG SVETa

44. FOTOGraFSKO PaMĆENjEISTINa ILI MIT?

�

FaKULTETPredavanje potpredsednika „Lukoila“ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U utorak, 20. oktobra u Profesor-skoj sali ekonomskog fakulte-ta, sa početkom u 10 časova, u organizaciji Centra za među-

narodnu saradnju održano je predava-nje „uloga i zadaci biznis partnerstva u razvoju ekonomske saradnje Srbije i rusije“, posebno u svetlu svetske eko-nomske krize. Predavač je bio vadim Nikolajevič varabjov, potpredsednik ruske energetske kompanije „lukoil“ i predsednik Poslovnog saveta Srbije i rusije. Prigodan uvodni govor u ime uprave Fakulteta održao je dekan prof. dr. Marko Backović. Gospodin vara-bjov je došao u okviru posete pred-sednika ruske federacije Dmitrija Medvedeva Srbiji. Pre gostovanja na našem fakultetu, gospodin varabjov govorio je na sastanku Privrednog sa-veta Srbije i rusije.

KrIZa I PrOBLEMI u svom uvodnom izlaganju, gospodin varabjov se osvrnuo na trenutnu eko-nomsku situaciju u svetu i rusiji. kao glavne uzroke za svetsku ekonomsku krizu izdvojio je: slabe regulativne nor-me, povećanu potražnju za kreditima i preveliki rast lične potrošnje zasnovan na zaduživanju. Proces globalizacije samo je doprineo da se kriza proširi na sve delove sveta, bez obzira kakvog su društvenog - ekonomskog uređenja te zemlje. kriza je pokazala probleme sa kojima se ruska privreda suočava danas, kao što su sirovinska orijentacija izvoza i slabo finansijsko tržište i institucije. rusija

je uspela da smanji dodatne negativne efekte velikom količinom finansijskih sredstava koje joj stoje na raspolaganju. ova sredstva rusija duguje trgovini energentima, kao i činjenici da je ofor-mila poseban stabilizacioni fond, koji sanira nepredviđena kolebanja cena nafte i gasa. Smanjivanjem poreza spre-čen je dalji pad privredne aktivnosti, dok su troškovi državne administracije svedeni na optimalni nivo. Socijalna zaštita stanovništva ostala je nedirnuta, a rukovodstvo ruske federacije je kao svoje privredne ciljeve označilo: otva-ranje novih radnih mesta, stimulisanje unutrašnje tražnje, razvoj preduzetniš-tva i kreditnog sistema i realizaciju in-frastrukturnih projekata. Gospodin varabjov posebno je izdvo-jio kolebanja cene energenata kao ve-liki problem svetske ekonomije. usled njih, može doći do neracionalne po-

trošnje energenata, smanjenja očuva-nja životne sredine i pada investicija u alternativne izvore energije. Moguće je i smanjenje investicija u naftnu indu-striju. Nekontrolisani rast cena energe-nata nikako ne bi bio povoljan za razvoj bilo koje privrede.Saradnja na korporativnom i državnom nivou čini se kao jedina mogućnost za prevazilaženje svih mogućih problema.

EKONOMSKI OdNOSI SrBIjE I rUSIjEPo vrednosti srpskog uvoza, rusija je na prvom mestu. ona je to ostvarila uglavnom izvozom energeneta u našu

EKONOMSKa SaradNja rUSIjE I SrBIjE U USLOVIMa FINaNSIjSKE KrIZE

„Lukoil“ je najveća energetska kompanija u rusiji i druga po veličini javna kompanija u svetu. Zapadni Sibir ističe se kao njen glavni proizvodni region. Poseduje rafinerije i petrohemijska postrojenja širom sveta: u Ukrajini, Kazahstanu, Belorusiji, Bugarskoj, Italiji, Holandiji... Prodajna mreža obuhvata 25 zemalja, gde se pored rusije i Sad nalaze i zemlje bivšeg SSSr-a i Evrope. Strategija „Lukoila“ ne zaustavlja se na snabdevanju tržišta naftnim derivatima i gasom. Među glavnim ciljevima su i: racionalno korišćenje resursa, zaštita prava zaposlenih i stanovništva koje živi blizu „Lukoilovih“ postrojenja, ekološka zaštita i zaštita kulturnog nasleđa.Kao glavni problem poslovanja „Lukoila“ u Srbiji, gospodin Varabjov ističe činjenicu da je naša zemlja jedina koja ima zabranu uvoza bezolovnog benzina, kao kvalitetnog naftnog derivata.

5

zemlju, i to prevashodno nafte i gasa. Mi ne ostvarujemo veliku vrednost izvoza u rusiju, jer su uglavnom u pi-tanju proizvodi od metala i veštačko đubrivo. Ipak, mi smo jedina zemlja van bivšeg SSSr-a koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, čime veliki broj proizvoda može da se nađe na ruskom tržištu potpuno oslobođen carina. Sudeći po našem izvozu u rusi-ju, ova mogućnost zasad ostaje neisko-rišćena.rusiju i Srbiju pored robne razmene povezuju i veliki infrastrukturni pro-jekti. ruska kompanija „Gasprom“ pot-pisala je sporazum o saradnji sa našim „Srbijagasom“ oko izgradnje gasovoda „Južni tok“ i skladišta gasa „Banatski dvor“, praćenog odgovarajućim među-državnim sporazumima. ovi infrastk-turni projekti su vrlo značajni jer vezuju veliku količinu kapitala i sposoban ka-dar, a mogu dovesti i do veće saradnje

srpskih i ruskih firmi. Tu je i projekat izgradnje beogradskog metroa, kao i učestvovanje na tenderi-ma za rekonstrukciju hidro i termoe-nergetskih postrojenja. Ne treba izosta-viti i otvaranje ekspoziture „Moskovske banke“ u Beogradu.

ZNaČaj daLjE SaradNjEGospodin varabjov istakao je da će da bi značajna liberalizacija našeg tržišta mogla dovesti do dublje saradnje ruskih i srpskih preduzeća. u Srbiji se ukršaju značajne saobraćajnice i to je njena ve-lika prednost. No, nedovoljna je među-regionalna saradnja u cilju razvoja. kao primer izdvojio je grad Moskvu, koja ima izrazitu međunarodnu saradnju, sa više od 150 gradova u 94 zemlje. Da postoji interesovanje za srpsko tržište pokazali su i članovi kurske privredne komore i Privredne komore krasnojarska koji su posetili Srbiju. ekonomska saradnja

samo je jedna od vrsta povezanosti ru-sije i Srbije, jer im je zajednička istorija, kulturno nasleđe i tradicija. ekonomska saradnja se može poboljšati, a ulaskom u evropsku uniju Srbija može postati značajan trgovinski partner rusiji.Gospodinu varabjov je za vreme svog gostovanja proglašen za počasnog čla-na fondacije ekonomskog fakulteta.

Nikola ŠKONDRIĆ

Po vrednosti srpskog uvoza, rusija je na prvom mestu. Ona je to ostvarila uglavnom izvozom energeneta u našu zemlju, prevashodno nafte i gasa. Mi ne ostvarujemo veliku vrednost izvoza u rusiju, jer su uglavnom u pitanju proizvodi od metala i veštačko đubrivo. a ipak, mi smo jedina zemlja van bivšeg SSSr - a koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, čime veliki broj proizvoda može da se nađe na ruskom tržištu potpuno oslobođen carina.

FaKULTET

�

FaKULTET Intervju sa Vladimirom Ilićem, direktorom Nacionalne Službe za zapošljavanje

PrONaĐI TI NjEGa! NE TražI POSaO TEBE

Koliko verujemo nekadašnjim biroima za zapošljavanje, današnjoj NSZ? Koliko smo upućeni u aktivnosti koje ona obavlja na putu ka našem zapošljavanju, i u to šta nam sve ona omogućava? Koliko uopšte znamo svršenih studenata koji su pokušali da nađu posao preko NSZ-a? Šta su sve sami uradili kako bi došli do svog zaposlenja, a šta NSZ radi za njih?

Vladimir Ilić, direktor Nacionalne Službe za zapošljavanje

�

FaKULTET

Svi mi znamo koliko truda ulo-žimo u toku studiranja u svo-je obrazovanje i rad na sebi, i onda, nakon svršenih studija

susrećemo se sa novim izazovom -traženjem posla. u toj bici, koja nam predstoji ili sa kojom se trenutno su-srećemo, država nam posredstvom NSZ-a izlazi u susret. S obzirom da veliki broj studenata, i drugih neza-poslenih lica nije upućen u mogućno-sti, aktivnosti, različite vrste podrške i subvencionisanja od strane države, na putu ka zapošljavaju, u narednom tekstu pitali smo direktora NSZ-a vladimira Ilića da nam odgovori na aktuelna pitanja u vezi sa politikom aktivnog traženja posla, kao i drugim uslugama koje NSZ pruža nezaposle-nim licima.

ML : Šta je potrebno da bi se poje-dinac nakon završenog fakulteta, kao diplomirani ekonomista prija-vio na vašu evidenciju? Nakon završenog školovanja (sred-njeg, višeg, visokog, specijalističkog – bez obzira na zanimanje), potrebna su vam dokumenta – lična karta, radna knjižica (ukoliko je nekome prestao radni odnos, ona mora biti zaključena od strane poslodavca), diploma (sve-dočanstvo) o stručnoj osposobljeno-sti i akt o prestanku radnog odnosa ili osiguranja (ukoliko je osoba bila u radnom odnosu).Svako lice, koje nije u radnom odnosu, može se prijaviti na evidenciju NSZ, u filijali NSZ u svom mestu.

ML : Kome se obratiti i da li se pri-javljivanje može obaviti u svakom gradu?Nacionalna služba za zapošljavanje ima 32 filijale u Srbiji, svoje službe i ispostave u gotovo svakom mestu. Svi zainteresovani mogu se prijaviti svo-joj filijali prema mestu prebivališta, a adrese naših filijala u najvećim grado-vima Srbije su sledeće: Beograd, Gundulićev venac 23-25, tel. 011/2929-100, 2929-000 ; Novi SadAlberta Tome 2, tel. 021/4890-800

ML : Koliko nezaposlenih ima u Sr-biji, Beogradu? Koliko u tom broju

učestvuju mladi ljudi koji se prvi put nakon fakulteta prijavljuju na evidenciju? Kakve su njihove šanse da se zaposle (konkretnije za viso-ku stručnu spremu, tačnije diplo-miranog ekonomistu)?Broj lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (registrovana ili formalna nezaposlenost), u sep-tembru 2009. (poslednji podatak ko-jim raspolažemo), je 737 000.ovaj broj lica na evidenciji obuhvata, osim nezaposlenih, i građane koji se na evidenciju prijavljuju zbog ostva-rivanja socijalnih prava (povlastice u plaćanju dečjeg vrtića, prevoza, kao i kupovine u SoS prodavnicama), ili zbog uslovljavanja drugih institucija, koje kao uslov za ostvarivanje drugih prava navode da korisnik mora biti prijavljen na evidenciju NSZ; zbog promene posla ili iz drugih razloga. Napominjemo da realnu nezaposel-nost pokazuje podatak republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o rad-

noj snazi, iz aprila 2009., prema kojem je u Srbiji 480 000 nezaposlenih lica. ova Anketa radi se prema metodolo-giji euroSTAT-a, i ista je na nivou čitave evrope.Nacionalna služba za zapošljavanje nema podatak o broju prijavljenih mladih ljudi koji se nakon školovanja prvi put prijavljuju na našu evidenci-ju, ali imamo podatak o tome da se na našoj evidenciji trenutno nalazi 196 000 mladih od 15 do 30 godina, a naj-veći broj mladih na našoj evidenciji – 94 000, ima od 25 do 29 godina.ukupan broj lica sa fakultetom, poda-tak iz septembra 2009., iznosi 36 000.velike su šanse mladih ljudi sa visokim obrazovanjem da se zaposle ukoliko poseduju neko od traženih zanimanja – iz oblasti informatike, saobraćaja,

obrazovanja (profesori stranih jezika, ekonomske grupe predmeta), medici-ne (lekari specijaliste), građevine (in-ženjeri, zidari, armirači), mašinstva i elektrotehnike (inženjeri)...Mladim ljudima, bez obzira na stepen stručne spreme, generalno nedostaju praktična znanja, jer savremeni po-slodavci zahtevaju obučenog radnika, koji osim svoje struke, poseduje speci-fične veštine – poznaje rad na računa-ru, bar jedan strani jezik, ima iskustva u radu na sličnim poslovima, precizan je, odgovoran i posvećen poslu.

ML : Koje sve usluge pruža NSZ ne-zaposlenom licu koje se nalazi na vašoj evidenciji, a koje se odnose na mlade nezaposlene ljude?Programi Nacionalne službe za zapo-šljavanje, u koje se mogu uključiti sva lica na evidenciji NSZ, pa i oni koji ostaju bez posla ili su upravo završili školovanje, ukoliko prema starosti ili profilima odgovaraju uslovima pro-grama, jesu program za zapošljavanje mladih „Prva šansa“, prema kojem svi mladi, do 30 godina starosti, koji su završili srednju, višu ili visoku školu, a nemaju radno iskustvo (ili nemaju upisan radni staž u knjižici), imaju priliku da pronađu prvi posao u privatnim kompanijama i steknu neophodno iskustvo za rad u struci, koje je gotovo neophodan uslov za zaposlenje. Država finansira njihova primanja, u skladu sa obrazovanjem, a poslodavci plaćaju samo deo pore-za na teret poslodavca (koji nije veći od 2.600 dinara). ovaj program traje od 6 do 12 meseci (u zavisnosti od obrazovanja pripravnika), a poslo-davci koji zapošljavaju pripravnike sa srednjom i višom školom imaju mo-gućnost da konkurišu za produženje finansiranja pripravnika u trajanju od 6, za pripravnike sa srednjom, odno-sno 3 meseca za pripravnike sa višom školom.važan program, prema kojem se za-pošljavaju naši građani koji imaju najmanje šansi da se zaposle i koji su prepoznati kao teže upošljive katego-rije, JAvNI RADovI, organizuju se u okviru humanitarnih, kulturnih ili ekoloških delatnosti. Podrazumeva angažovanje građana sa naše eviden-

Mladim ljudima, bez obzira na stepen stručne spreme, generalno nedostaju praktična znanja, jer savremeni poslodavci zahtevaju obučenog radnika, koji osim svoje struke, poseduje specifične veštine – poznaje rad na računaru, bar jedan strani jezik, ima iskustva u radu na sličnim poslovima, precizan je, odgovoran i posvećen poslu.

�

cije koji su stariji od 45 godina, osoba sa invaliditetom, pripadnika romske populacije, izbeglih ili raseljenih lica, dugoročno nezaposlenih, žena ili so-cijalno ugroženih lica, na period do 6 meseci. Država finansira njihove zara-de, u skladu sa obrazovanjem, i plaća troškove prevoza građanima zaposle-nim na javnim radovima. Cilj je da se na tim radovima zaposle ugroženi gra-đani, ali i da se uradi nešto korisno za sredinu u kojoj ta lica žive.Programi kojima se podstiče zapošlja-vanje novih radnika, SuBveNCIJe ZA oTvARANJe I oPreMANJe NovIH RADNIH MeSTA, predstav-ljaju podršku poslodavcima u iznosu od 80.000 do 160.000 dinara po no-vom radniku, a iznos sredstava zavisi od razvijenosti regiona u kojem po-slodavac posluje. NSZ podržava i lica koja žele da otvo-re sopstveni posao, SuBveNCIJA-MA ZA SAMoZAPoŠlJAvANJe, iznos sredstava je 130.000 dinara po licu.Postoje podsticaji i poslodavcima koji zapošljavaju lica starija od 45 godina, lica mlađa od 30 godina, osobe sa in-validitetom, a ti podsticaji odnose se na subvencionisanje dela doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca ukoliko poslodavci zaposle nezaposlene iz navedenih ka-tegorija.Programi kojima se pruža podrška lici-ma na evidenciji koja nemaju dovolj-na ili adekvatna znanja, koja zahtevaju poslodavci u savremenom poslova-nju, jesu programi obuka, prekvalifi-kacija i dokvalifikacijaza sva lica koja žele da promene zanimanje ili steknu nova znanja potrebna kako bi pronaš-li posao u okviru traženih zanimanja. od oktobra 2009., NSZ organizuje više od 100 vrsta obuka za određena zanimanja (za servisere PC računara, vođenje poslovnih knjiga, poslovne sekretare, zavarivače sa atestom, ne-govateljice, gerontodomaćice, izrađi-vače aluminijumske i PvC stolarije, montažere, automehaničare, kuvare, konobare, barmene...), kao i obuke za razvoj preduzetništva i sticanje znanja za otpočinjanje sopstvenog posla.NSZ pomaže našim nezaposlenim građanima i profesionalnim saveto-

vanjem, informisanjem, upućivanjem na razgovore ili način traženja posla, jer je najvažnije da oni koji su neza-posleni promene stav i ne čekaju da posao pronađe njih, već da posao mo-raju da traže. Savetnici NSZ sa svakim nezaposlenim licem sklapaju indivi-dualni plan zapošljavanja, koji podra-zumeva da se svako nezaposleno lice koje traži posao upućuje i usmerava na određene programe NSZ prema svojim znanjima i kvalifikacijama, i da se svakom licu predlažu rešenja u skladu sa njegovim mogućnostima i interesovanjima.Neophodno je da se svi koji traže posao jave svojoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se sa-gledale sve mogućnosti zaposlenja ili

promene zanimanja, odnosno potreb-no je da se informišu na našem sajtu (www.nsz.gov.rs) i u našem pozivnom centru (kontakti za nezaposlene i po-slodavce) o mogućnostima i uslugama koje im pruža NSZ.

ML : Nakon prijavljivanja na evi-denciju koje su mogućnosti neza-poslenog lica u okviru karijernog vođenja i savetovanja?Nezaposleni koji žele da planiraju svoju karijeru u NSZ mogu iskoristiti mnogo usluga u pogledu karijernog vođenja i savetovanja, mogu se in-formisati o mogućnostima za razvoj karijere (šta odabrati nakon završene srednje škole), uključiti u rad klubova za traženje posla – adrese tih klubova

FaKULTET

�

FaKULTET

nalaze se na našem sajtu, posećivati sajmove zapošljavanja na kojima se direktno mogu susresti sa poslodavci-ma i predstaviti im se.važno je napomenuti da se sa svakim nezaposlenim sklapa individualni plan zapošljavanja, kojim se određuju ko-raci za zapošljavanje određene osobe, i u okviru tih savetovanja obavlja se procena zapošljivosti tog lica, a prema njegovima znanjima i sposobnostima, u skladu sa uslovima na tržištu rada, lice se usmerava na različe programe koje nudi NSZ.

ML : Šta Vi sugerišete kao prepo-ruku, i koje su obaveze samih neza-poslenih lica u postupku aktivnog traženja posla? Preporuka je da se svi nezaposleni aktivno uključe u proces traženja posla svakodnevnim informisanjem u NSZ, pretraživanjem baza poslova na našem i srodnim sajtovima koji se bave zapošljavanjem, praćenjem dnevnih novina, nedeljnika i časopi-sa, a naročito je važno da se redovno javljaju svom savetniku u NSZ, i ne odbijaju poslove koji im se ponude, jer ti poslovi često budu putokaz do nekog novog i boljeg posla. važno je istaći da se prilikom obavljanja odre-đenih poslova stiču znanja neophod-na za obavljanje svakog posla – radne navike, odgovornost, posvećenost, mogućnost napredovanja, tako da ukoliko vaš prvi posao i ne bude baš ostvarenje vaših želja i mogućnosti, potrebno je početi od nečega i imati određeno radno iskustvo, a vreme-nom, ukoliko se pokažete u radu, možete napredovati ili steći uslove za obavljanje nekog drugog posla koji vam više odgovara.

ML : Za koga su namenjene usluge dodatnog obrazovanja i obuka, i šta one obuhvataju?usluge dodatnog obrazovanja i obuke namenjene su uglavnom svim neza-poslenima, a naročito onima koji žele da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju, čime bi promenili zanimanje koje nije traženo ili upotpunili svoja znanja no-vim veštinama, koje će im pomoći da lakše i brže pronađu posao.Pored ovih specijalističkih, u NSZ po-

stoje i obuke za osnovno obrazovanje, rad na računaru i učenje stranih jezika, koje se smatraju bazičnim obukama.

ML : Šta podrazumevaju usluge na-menjene programu razvoja predu-zetništva?usluge namenjene razvoju preduzet-ništva obuhvataju najpre mogućnost korišćenja subvencija za samozapo-

šljavanje, a kao uslov za dobijanje ove subvencije neophodno je proći obuku „Put do uspešnog preduzetnika“, koja traje 3 dana i na kojoj nezaposleni koji želi da otvori neku malu radnju ili preduzeće može da nauči da prepozna svoje preduzetničke sklonosti, prove-

ri poslovnu ideju, sagleda prednosti i rizike preduzetništva i sazna kako da registruje firmu i vodi posao u skladu sa važećim zakonskim propisima. Na raspolaganju je stručna pomoć sarad-nika iz NSZ za popunjavanje obrasca sa biznis planom koji je potreban da bi se konkurisalo za ovu subvenciju.obično, uz konkurisanje za ovaj pro-

gram, nezaposleni može konkurisati i u Fondu za razvoj za dobijanje kredita za početnike pod povoljnim uslovima, za sredstva od 5 do 15 hiljada evra, i taj novac je već dovoljan za otpoči-njanje nekog ozbiljnijeg samostalnog posla.u svakom slučaju, pre nego što se neko upusti u realizaciju ideje o otpo-činjanju samostalnog posla potrebno je da se dobro informiše o dobrim i lošim stranama preduzetništva, a na-ročito da dobro osmisli način na koji će ostvariti svoju dobru ideju.

ML : I za kraj, da li nam možete reći Vašu procenu o kretanju broja nezaposlenih, odnosno o kretanju stope nezaposlenosti u narednom periodu?Nezahvalno je i teško davati procene broja nezaposlenih, posebno što Srbi-ja i dalje oseća posledice Svetske eko-nomske krize, ali ohrabruje činjenica da taj broj opada od maja 2009. godi-ne, te je od tada 30.000 manje lica na našoj evidenciji. Država je direktnim programima takođe uticala da se broj lica na evidenciji ne povećava, naroči-to kroz programe „Prva šansa“, javnih radova, subvencija za samozapošlja-vanje i otvaranje novih radnih mesta i druge važne mere. I u narednom periodu NSZ kreiraće programe kojima se podstiče zapo-šljavanje teže upošljivih kategorija, koji imaju i najmanje šanse da prona-đu posao, među kojima su i mladi do 30 godina, a pošto je program „Prva šansa“ imao jako pozitivne efekte, trebalo bi da se nastavi sa njegovom realizacijom, kao i sa organizovanjem obuka i svih programa koji pronalaže-nje posla čine lakšim i bržim.u svakom slučaju, trebalo bi da budžet u 2010. predviđen za aktivne mere bude uvećan ili da bar ostane na ovom nivou, uz napomenu da je ove godine i AP vojvodina učestvovala sa značajnim sredstvima u rešavanju problema nezaposlenosti, tako da ne očekujemo ni veći porast broja neza-poslenih.Zahvaljujemo se direkotoru vladimi-ru Iliću na izdvojenom vremenu i ve-likoj spremnosti na saradnju.

Anja MIRKOVIĆ

Važno je napomenuti da se sa svakim nezaposlenim sklapa individualni plan zapošljavanja, kojim se određuju koraci za zapošljavanje određene osobe, i u okviru tih savetovanja obavlja se procena zapošljivosti tog lica, a prema njegovima znanjima i sposobnostima, u skladu sa uslovima na tržištu rada, lice se usmerava na različe programe koje nudi NSZ.

10

FaKULTET

Studentski protesti u Srbiji kroz Jedan od prvih studentskih protesta u Srbiji bio je 1936. godine. Jugosloven-ski vrh je bio priklonjen Hitleru i Mu-soliniju, a pošto se narod nije slagao sa time, režim je rešio da pritisne narod. Prvi na spisku su bili radnici i naravno - studenti. Bili su zabranjeni radnički zborovi i okupljanja studenata. Među-tim, studenti nisu dali da ih to obeshra-bri, već su zakazali proteste, i to tek iz trećeg puta uspešno jer kada su prvi i drugi put tražili odobrenje za iste - bili su odbijeni. Treći put su organizova-

li protest bez dozvole vlasti. Studenti su zajedno sa radnicima protestovali protiv rata i nestašice, tj. za mir, demo-kratiju i slobodu. Predvodnici protesta su bili Miloš Matijević, radoje Dakić, rifat Buržević, Aleksandar ranković i vukica Mitrović. I na ove demonstracije vlast je reagovala uobičajeno - oružjem. Bilo je oko 50 ranjenih demonstranata. Tada su umrla 3 studenta: Mirko luko-vić, Bosa Milićević i Živan Sedlan. ri-fat Burdžević je tada održao niz govora. Neke od njegovih reči bile su sledeće: „Nećemo rat, drugovi!“, „Hoćemo slo-

Studentski protesti 2009

STUdENTI OPET Na ULICaMa jEr TaMO SE TražI PraVda!

„Izgleda da je potrebno da nekog ubijemo ili prebijemo da bi nas

primetili, ili da kupimo fakultet da bi ga završili.“

„ ide se do kraja.“ „Verujem u organizatore

protesta, kao i u sve nas studente da ćemo na kraju ostvariti zacrtane ciljeve.“

Saobraćaj je opet u kolapsu. Ljudi nestrpljivo

čekaju da naiđe tramvaj kako bi konačno krenuli

kući posle napornog dana u Beogradu. Studenti su

rekli „NE MOžE“. Ovo je 2009. godina. Ništa drugačije nije

bilo kroz istoriju...

11

bodu, hoćemo više hleba, rada!“, „Žive-la sloboda nauke! Živela sloboda sindi-kata!“. Jedan od glavnih revolucionara bio je Tršo, koji je bio član Potpornog udruženja studenta Beogradskog uni-verziteta. u ovim protestima studenti su bili hapšeni i osuđivani.Naredni veliki protest u Srbiji, i u celoj evropi, bio je 1968. godine. Prvi sukob studenata i policije desio se u Student-skom gradu. ovo je bila pobuna protiv nejednakosti i iskorišćavanja, ali i protiv socijalističke vladavine. Sve je započelo 2. juna. Tada je na otvorenom prostoru trebalo da se održi kulturno - umetnič-ka priredba pod nazivom „karavan pri-jateljstva“, namenjena brigadirima rad-ničke akcije. ulaz je bio slobodan i za studente i za građane. Zbog najavljene kiše, priredba je prebačena u obližnju salu radničkog univerziteta, gde je broj mesta bio ograničen. organizatori su odlučili da zabrane ulaz studentima, a da ih nisu ni obavestili o tome. Pred početak priredbe, nekolicina studenata je pokušala da uđe u salu i tada je izbila tuča. Na mesto događaja došla je i poli-cija. Nakon tog sukoba se javila ideja da se formulišu studentski zahtevi i da se ode pred Skupštinu. Studenti su tražili demokratizaciju društveno - političkih organizacija, slobodu mišljenja, de-monstracija, kritikovali su nejednakost i nezaposlenost. Sukob studenata i poli-cajaca te godine nije bio nimalo naivan. Bilo je čak i pucanja i prebijanja.

Student Miloševićeve Srbije – borac za bolju budućnost svoju

Sledeći studentski protest bio je 1991. godine, u vreme masovnih demonstra-cija protiv Miloševićevog režima. Stu-denti su krenuli iz Studentskog grada, kao odgovor na tenkove u centru Beo-grada. Policija je tada sačekala studente na Brankovom mostu i nekolicinu njih pretukla. Bilo ih je oko 5000 i zahvalju-jući pregovorima dr Zorana Đinđića, policija je pustila studente da se pri-ključe studentskim demonstracijama kod Terazijske česme. odmah naredne godine, 1992., ponovo je održan pro-test. ovaj put studenti su tražili ostav-ku Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade. Podršku su dobili i u Novom Sadu, Nišu, kragu-

jevcu i Prištini. Međutim, sve se završi-lo samo ostavkom rektora univerziteta u Beogradu, rajka vračara.Zatim, 1996. izbija veliki studentski protest na univerzitetima u Beogradu, Nišu, kragujevcu i Novom Sadu. Tra-jao je 4 meseca i bio je najmasovniji i najduži studentski protest u evropi od srednjeg veka. razlog protesta je opet bilo nezadovoljstvo političkom situa-cijom u zemlji (pokradeni izbori). Stu-denti su protestvovali mirno i dostojan-stveno, a vlast je ustuknula pred ovim mladim ljudima. kao odgovor vlasti na proteste, studentima je bilo zaprećeno da će izgubiti godinu studija. Na ovu ucenu, studenti su rekli sledeće: „evo vam godina, ne damo vam Srbiju!“. Protest je počeo u novembru 1996., a produžio se i u 1997.godinu. Nakon 4 meseca mučne borbe, stajanja pred po-licijskim kordonima, i hrabrog suptrot-stavljanja vlastima, sva 3 studentska za-hteva su bila ispunjena. Zahtevi su bili: priznavanje izbora, ostavka rektora i studenta prorektora Beogradskog uni-verziteta. Beograd je tada bio svet!

Student demokratske Srbije – poslednja rupa na svirali

Protesti nakon demokratskih promena usledili su 2006., i u godinama nakon, pa sve do danas. Najpre se protestovalo zbog neizjednačavanja zvanja master di-

plomca i diplomiranog studenta, zatim i zbog neadekvatne primene Bolonjske deklaracije. Srbija je Bolonjskom pro-cesu pristupila 2003. godine i od tada je započeta reforma. Najvažniji razlozi zbog kojih su studenti protestovali bile su visoke školarine i nepostojanje bilo kakvog kriterijuma za njihovo određi-vanje. Nakon blokade rada od strane nekolicine fakulteta, rezultati se su se videli. Neke školarine su bile smanjene. Takođe, uslov za upis na teret budžeta je bio 37 eSPB bodova. „Bolonja“ zah-teva da student ostvari 60 eSPB bodo-va kako bi prešao na budžet, međutim praksa je pokazala da je većini studena-ta godinama unazad bilo teško da „oči-ste“ godinu, te su studenti smatrali da nije u redu da im se ne dozvoli da pre-nesu neke ispite. upravo zbog toga se krenulo od 37 eSPB bodova kao uslova za budžet. Neke od parola tada su bile „Dole školarine!“ ili „Mi studiramo – oni profitiraju!“, a posebno: „Znanje nije roba!“.

Oktobar 2009. – mesec studentskih protesta

Danas na ulicama čujemo studente kako uzvikuju: „48=budžet!“. koliko su se stvari zapravo promenile, osim što se po-većao broj potrebnih bodova za budžet?ovog oktobra studenti su protestovali sa četiri zahteva a to su: sabiranje bo-

FaKULTET

12

FaKULTET

dova sa svih godina studija umesto da se računaju samo bodovi sakupljeni u tekućoj godini, zatim da se svim stu-dentima koji su u školskoj 2008/2009. godini ostvarili najmanje 48 bodova omogući upis naredne godine studija u statusu budžetskih akademaca, potom da se utvrde budžetske kvote za master i doktorske studije, kao i da se onima koji studiraju po starom zakonu omo-gući bezuslovan upis godine. krenulo se u proteste 5. oktobra, iako su studenti Arhitektonskog fakulteta i ranije blokirali njihov fakultet. Tada se nije znalo koliko će to da traje, ali pou-čeni iskustvom od prošle godine, kada im je trebalo šest protesta do zacrtanog cilja, akademci su bili spremni da idu do kraja. odavno je završen oktobar, i mesec je definitivno obeležen student-skim protestima. vlada i Ministarstvo su očigledno odugovlačili, kao što je to već postao običaj u Srbiji. Dve nedelje nakon 5. oktobra ništa se nije menja-lo. Čuo se poneki nagoveštaj ali ništa ni blizu onoga što su studenti tražili. u jednom trenutku studentima je bilo ponuđeno od strane Državnog sekreta-ra Ministarstva prosvete radivoja Mi-trovića da samofinansirajućim studen-tima, koji su ostvarili 60 eSPB bodova, država plati školarinu za sledeću godi-

nu, što nije isto kao dobijanje statusa budžetskog studenta, a da oni koji imaju između 48 i 59 konkurišu preko rang li-ste za preostala mesta, koja bi takođe po-drazumevala da država plaća školarinu, ali ne i “budžet“. Posle toga održan je još jedan protest, 19. oktobra. Iako je padala kiša, studenti su bili na ulicama tražeći pravdu. konačno, oformljena je komi-sija koju čini 9 članova (3 predstavnika studenata, 3 dekana i 3 predstavnika Mi-nistarstva prosvete). Ta komisija ima za-datak da odluči kako će država dalje da izgleda u očima studenata. ostaje još da se vidi šta nam kraj meseca nosi.

Kakve smo priče u ovom mesecu evo šta su studenti rekli;„Neozbiljni su. Predavanja su počela pre nedelju dana, odlažu rešavanje pro-blema i mislim da im je cilj da nas umr-tve i obeshrabre.“ „Protest će trajati dok ljudi koji su ostva-rili 48 bodova ne upišu narednu godinu na budžet.“ „Na sednici Senata se videlo da imamo podršku dekana, jedini koji su bili protiv su Ministarstvo prosvete i univerzitet.“ „Neka se novac iz krkobabićevog džepa slije u obrazovanje jer zemlja koja ne raz-mišlja o mladima, nema perspektivu.“evo šta se čulo sa druge strane;

Neda Bokan, prorektorka Bu, za list “Politika”: “reforma ne može da traje samo godi-nu dana i ako postoji potreba da se ne-što menja, ako su neke greške uočene, zašto ne pomoći studentima, kao što je već urađeno kada smo dobili one prve podatke o katastrofalnoj prolaznosti od 16 odsto”. Žarko obradović, Ministar prosvete, za rTS:“Prošle godine smo promenili Zakon u toku oktobra da bi stvorili uslove da što veći broj studenata upiše školsku godi-nu. Tada je uslov za upis bio 42 boda. Zanimljivo je da su tadašnji predlog na-pravili zajedno rektori svih univerziteta i studenti. Tada niko od njih nije rekao da postoji nerazumevanje šta će se desi-ti ove školske godine”. rektor Beogradskog univerziteta Bran-ko kovačević kaže za B92 da očekuje da će Ministarstvo pristati na zahteve stu-denata. on je, tom prilikom, izjavio: “Mislim da će pristati, ja sam u stalnom kontaktu sa ministrom, Profesorom obradovićem, državnim sekretarom Profesorom Mitrovićem, pomoćnikom ministra za visoko obrazovanje Profe-sorom Jaukovićem i oni ljudi to razu-meju, naravno, oni su svi profesori i svi predaju, tako da oni to znaju. Nije to ni tako veliki broj njih, videćemo koliko ih je, i treba deci pomoći”.oktobar nije mesec kiša, oktobar je mesec studentskih protesta. Tako je u Srbiji ove godine. ove generacije poku-šavaju da učine nešto kako se problem ne bi ponovio i naredne godine. Mada, činjenica je da su Srbi navikli na ponav-ljenje istorije. ovde se oseća duh deve-desetih i sada kada nam se približava 2010. godina. Mladi beže iz države, a neki se pitaju zašto je to tako… u Fin-skoj uvode zagarantovani pristup inter-netu pri minimalnoj brzini od jednog megabita u sekundi. Tamo, internet po-staje zakonom zagarantovano pravo za svaku osobu. A gde su prava studenata u Srbiji? ostala u Bolonji! Ako Srbija želi da mladi ostaju na nje-noj teritoriji, a ne da „traže hleb kod komšija“, moraće nešto i da radi za njih. Može oktobar 2009. da bude svake go-dine, ali Srbiji najmanje treba još jedna generacija nezadovoljnih studenata.

Sanja Nasevski, Studentski Svet

13

FaKULTET

ISTOrIjaTAIeSeC (Association Internationa-le des etudiants en Sciences econo-miques et Commerciales) je globalna, nepolitička, nezavisna, neprofitna or-ganizacija vođena od strane studenata. osnovana je 1948. godine i prisutna je u 107 zemalja sveta, na 1 700 uni-verziteta i sa preko 38 000 članova. u našoj zemlji AIeSeC je prisutan od 1953. godine, a danas radi u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, kragujevcu i Nišu. osim na ekonomskom fakul-tetu, u Beogradu AIeSeC postoji i na Fakultetu organizacionih nauka i „Alfa univerzitetu“. Partneri ove organizacije na nacionalnom nivou su kompanije: „Microsoft“, „Telenor“, „B92“, „Pricewa-terhouseCoopers“, „ernst & Young“, „kBC banka“ i drugi.

dELaTNOSTAIeSeC predstavlja međunarodnu platformu koja omogućava mladima da istraže i razviju sopstvene liderske po-tencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Članovi su u mogućnosti da unaprede svoje postojeće veštine i steknu nove radom u okviru organi-zacije, jer je pravilo da sve poslove, od menadžerskih do administrativnih rade upravo studenti. Takođe im se pruža prilika da se razvijaju u međunarodnom okruženju, kroz prisustvo na preko 470 međunarodnih konferencija koje AIe-SeC organizuje, ali i kroz druge vidove saradnje sa stranim studentima. Moguć je i rad na različitim projektima koji se bave preduzetništvom, finansijama, marketingom, informacionim sistemi-ma, korporativnom društvenom od-

govornošću, ekologijom i sl. AIeSeC nudi i mogućnost obavljanja praksi u firmama iz inostranstva, u trajanju od 3 do 18 meseci.

rEGrUTaCIja I SELEKCIjaPotencijani članovi podnose popu-njene prijave za članstvo. Nakon toga, dobija se obaveštenje kada se održava prvi krug selekcije. on se sastoji od

interaktivne radionice, gde kandidati bivaju testirani kroz grupne zadatke. Najuspešniji prolaze u drugi krug se-lekcije, gde se najbolji biraju putem individualnih intervjua. Nakon toga,

novi članovi se upućuju u rad kancela-rija koje su ih prihvatile, a potom sledi nacionalna konferencija, gde se mogu upoznati sa delatnošću organizacije na nivou zemlje. ko nije zainteresovan za članstvo u organizaciji, može se prija-viti samo za praksu u firmama iz ino-stranstva.

SVE U SVEMUPredsednik AIeSeC-ove kancelarije na ekonomskom fakultetu, Stevan Ilić, podvukao je značaj mogućnosti koje AIeSeC pruža na planu stručnog usa-vršavanja svojih članova, a to su uradili i sami članovi i gosti. Takođe je rešeno da AIeSeC pruža i priliku za druženje, sklapanje novih poznanstava i sticanje prijateljstava, čemu je ,,kumovala“ i pozitivna atmosfera među samim or-ganizatorima skupa. Nesumnjivo je da AIeSeC može mnogo da pruži svojim članovima, ali i onima koji to nisu, pu-tem stručnih praksi. No, organizatori-ma je pošlo za rukom da pokažu da i njeni članovi mogu puno da pruže AI-eSeC-u, ali i svetu.

Nikola ŠKONDRIĆ

UPOZNaj aIESECPrezentacija studentskih organizacija na Ekonomskom fakultetu

U amfiteatru a1 Ekonomskog fakulteta, u četvrtak 15. oktobra, s početkom od 20 časova, održano je predstavljanje studentske organizacije aIESEC. Prisutnima su predočeni osnovni podaci o radu ove organizacije, kao i mogućnosti koje ona pruža svojim sadašnjim, ali i budućim članovima.

„aIESEC je po mom mišljenju, organizacija koja dominira na unverzitetskom nivou, a koja je posvećena globalnom i profesionalnom razvoju ličnosti. Partnerstvo sa aIESEC - om je donelo neverovatnu energiju, dubinu i snagu našoj firmi.”

ričard L. Berd, iz „PricewaterhouseCoopers“

1�

FaKULTET

PR WEEk BELGradEČetvrtu godinu zaredom u Beogradu se održava Pr Week, jedna od naj-značajnijih evropskih konferencija posvećenih komunikacijama i razvoju menadžerskih performansi. Pr Week Belgrade 2009 će se održati u Beogra-du od 23. do 27. novembra 2009. go-dine. Tema ovogodišnje konferencije je efikasna komunikacija – najveći izazov modernog doba. Drugog dana Pr Week - a, 24. novem-bra 2009. godine, između ostalih, pre-davanje će održati i organizatori exit festivala, najvećeg muzičkog festivala na području jugoistočneevrope i jednog od najviše priznatih evropskih festivala, i to na temu – Iden-titet. kako sami ističu, predstavnici exit - a prihvatili su učešce na ovogodišnjem Pr Week - u radi direktne komunikacije sa učesnicima konferencije, a posebno

sa studentima kao budućim praktičari-ma bolje komunikacije u društvu.Takođe, u okviru međunarodne kon-ferencije Pr Week Belgrade koja se održava od 23. do 27. novembra 2009. godine, biće organizovano studentsko takmičenje u rešavanju studije slučaja. Takmičenje organizuju konsultantska kuća Attache u saradnji sa Društvom Srbije za odnose s javnošću. Prema pro-pozicijama takmičenja:Timovi mogu brojati od najmanje tri do najviše pet članova. Timovi mogu da prijave učešće do 17. novembra 2009, a to je i poslednji dan kada je potrebno da predaju urađene radove.Za razliku od prethodnih godina kada su nagrađivani putovanjima na najzna-čajnije regionalne konferencije u obla-sti komunikacije, ove godine će najbolji

učesnici kao jednu od nagrada dobiti obezbeđenu stručnu praksu u uspeš-nim kompanijama na našem tržištu.kompanija Hemofarm, lider na do-maćem farmaceutskom tržištu, inter-nacionalna kompanija koja posluje na tržištima evrope, Afrike, Bliskog Istoka i SAD, spremna je da najbolje studente uključi u tim koji neprestano teži da po-mera granice poslovanja i znanja.Studentima će priliku za stručnu prak-su pružiti i organizatori najmasovnije manifestacije u ovom delu evrope, beo-gradskog Beer Festa, koji je ove godine posetilo više od 650 000 ljudi. Najbolji studenti će biti u prilici da svoja znanja primene tokom organizacije Beer Festa 2010. godine.više informacija o samom takmičenju možete videti na:http://prweekbelgrade.klikmee.com

jOB FaIr 2009„JobFair 09 – kreiraj svoju buduć-nost!“ je najveći projekat koji organizu-ju studentska udruženja Best Beograd (BeST – Board of european Students of Technology) i Istek Beograd (ee-STeC - electrical engineering STu-dents’ european assoCiation). Cilj projekta je da pomogne sadašnjim i budućim mladim inženjerima da se informišu, dodatno obrazuju i dođu do zaposlenja ili stručnog usavršavanja. „JobFair – kreiraj svoju budućnost!“ na najbolji način motiviše naše mlade aka-demce da ostanu u svojoj zemlji, pruža-jući im šansu da stečeno znanje prime-

ne u nekoj od kompanija koje uspešno i zapaženo posluju na tržištu u Srbiji.JobFair 09 se održao 2. i 3. novembra u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu a studentima je bilo omogućeno da pre, za vreme trajanja i posle Sajma, na jedno-stavan način ostave svoj Cv u elektron-skoj bazi podataka, koja će biti dostavlje-na kompanijama učesnicama Sajma. Na ovaj način, kompanije imaju mo-gućnost da dođu do kvalitetnog kadra za željene obrazovne profile. u okviru akademskog programa Sajma, u Svečanoj sali Arhitektonskog fakulte-ta, održale su se dve tribine i debata; u

toku prvog dana tribina pod nazivom „I otpad je energija” i debata „ekonom-ska kriza je prilika za zemlje u razvoju da napreduju“, a u okviru drugog dana održana je tribina pod nazivom „Ako svet krizira, ne moraš i ti!“kao i prethodnih godina, Sajam je nai-šao na odličan prijem: preko 1850 stu-denata već je ostavilo svoje podatke u elektronskoj bazi biografija, a broj od 44 kompanije učesnice pokazatelj je poverenja koje je i 2009. godine pruže-no Sajmu. Svoj Cv u možete ostaviti u elektron-skoj bazi JobFaira 09 do 15. novembra.

2009

15

EKONOMIja

Prilikom distribucije septem-barskog broja „MonopolLista“ na Ekonomskom fakultetu članovi redakcije su sasvim slučajno došli do saznanja da sve primerke „Monopo-lLista“ na koje naiđu na hodniku tetkice istog trenut-ka odnose u đubre. Da li je najbolji studentski časopis u čije stvaranje svakog meseca dvadeset studenata uloži veliki trud i vreme zaslužuje ovakvu sudbinu? Koliko zapravo traje takav tretman „MonopolLista“ i koliko bi još trajao da se do ovog saznanja, sasvim slučajno, nije došlo? I na kraju, da li su za to krive tetkice ili one, ipak, kako kažu samo izvršavaju di-rektive nadležnih?

Crna maska

Posle ovog nemilog saznanja i prigovora upravi fakulteta od strane uredništva „Mo-nopolLista“ dobili smo obećanje da se ova-kvi propusti više neće događati. Verujemo da će dato obećanje biti izvršeno jer je do-prinos MonopolLista kao najpopularnijeg studentskog časopisa imidžu Ekonomskog fakulteta kao institucije koja podržava ide-je i aktivizam svojih studenata, ipak, veo-ma značajan.

Bela maska

Vest 1U zajedničkoj organizaciji Centra za karijerno vođenje i savetovanje i Studentskog parlamenta održana je prezen-tacija smerova za studente koji upisuju drugu godinu. Pre-zentaciji je prisustvovao veliki broj studenata.

Vest 2 Centar za karijerno vođenje i savetovanje u saradnji sa Pri-ceWaterHouseCoopers - om je tokom oktobra meseca pred-stavio program prakse, koji nosi i mogućnost zapošljava-nja. Naime, studentima se nudi mogućnost da kroz četvorome-sečnu praksu steknu iskustvo i upoznaju se sa radom jedne od najboljih revizorskih kuća. Nakon završetka prakse stu-dentima koji zadovolje krite-rijume biće ponuđeno stalno zaposlenje, i to od septembra 2010. godine. Tim povodom, Kompanija PriceWaterhouseCoopers je u organizaciji Centra za karijer-no vođenje i savetovanje Eko-nomskog fakulteta predstavila svoje programe treninga i obuke. Studentima je predstav-ljena kompanija PwC, i to kroz njene glavne delatnosti. Bivši student Ekonomskog fakul-teta, sada zaposlen u PwC-u je preneo studentima svoje dosadašnje iskustvo u radu u ovom revizorskom gigantu. PwC je upoznao studente i sa svojom Trening Akademijom i predstavio ACCA program.

Vest 3Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog

fakulteta organizovao je gostovanje gospođe Milke Forcan, potpredsednice Delta Holdinga. Tema predavanja bila je Ekonomska diploma-tija. Predavanje je održano u Profesorskoj sali, u četvrtak, 12. novembra u 14 časova.

Vest 4 U četvrtak 29. oktobra u Profe-sorskom salonu na Fakultetu „MonopolList“ je organizovao druženje bivših i sadašnjih članova redakcije. U ugodnoj i prijatnoj atmosferi sadašnji članovi redakcije su se upo-znali sa osnivačima „Monopo-lLista“ koji su pre 12 godina pokrenuli časopis koji je u pe-riodu za nama od Pilot izdanja na četiri strane postao najbolji studentski časopis u zemlji. Osim neobaveznog druženja, „MonopolList – ovci“ su raz-menili ideje i savete i utvrdili planove za dalji razvoj i buduć-nost najtiražnijeg studentskog časopisa.

1�

EKONOMIja

PrVa žENa NOBELOVaC Za EKONOMIjUNagrada ,,Sverigs riksbanke’’ za ekonomske nauke u čast alfreda Nobela, uručena je prvi put 1969. godine i priznaje se kao Nobelova nagrada za ekonomiju, jer je afred Nobel svojevremeno nije ustanovio. Ove godine nagradu su podelili Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson. Ostromova je time postala prva žena laureat ove nagrade, zbog svog doprinosa proučavanju,,tragedije zajedničkog poseda’’.

BIOGraFIjaelinor ostrom rođena je 7.avgusta 1933. godine u los Anđelesu. Zavr-šila je srednju školu na Beverli Hilsu. odrastala je u Americi pogođenoj ve-likom depresijom i Drugim svetskim ratom. kroz ljubav prema bašti koju je imala njena majka, prvi put je došla u dodir sa konceptom zajedničkog pose-da, naročito ako se uzme u obzir koliko je voda bila važan resurs za tadašnju vrelu kaliforniju, ali i Ameriku pogo-đenu ratom. Prva prepreka sa kojom se suočila još kao srednjoškolka bilo je mucanje. Da bi ovo prevazišla, učlanila se u školski debatni tim. Zavolela je debatu najviše zbog toga što je uz njenu pomoć shvati-la kako svaki problem ima lice i naličje, i kako je neophodno razumeti argumen-te obe strane. uspešna u debati, svoje prve političke rasprave vodila je sa svo-jom majkom, što je dovelo do toga da diplomira na političkim naukama na uClA-ju 1954. Posle diplome, radila je 3 godine u advokatskoj firmi. Master je završila 1962., a doktorat 1965., oba iz političkih nauka. Disertaciju je napi-sala iz upravljanja vodom. Ponovni su-

sret sa zajedničkom svojinom desio se zbog njenog oduševljenja umešnošću kojom je sprečena velika šteta od pro-dora slane vode u sistem vodovoda u los Andjelesu. Svoga muža vinsenta upoznala je to-kom rada na disertaciji. Nakon venča-nja, dobili su poziv da zajedno rade na univerzitetu u Indijani. To je bila dobra prilika, jer bi na univerzitetu u kalifor-niji bila sprečena da napreduje u službi, ako bi joj muž tamo dobio posao. Prvi posao koji je u Indijani dobila bio je predavanje na predmetu ,,uvod u ame-ričku administraciju”.

radIONICaostromova sa mužem 1969. pokreće neformalne seminare koji se održavaju svake nedelje, radi diskusije o multi-disciplinarnim temama, koje povezuju političke nauke, ekonomiju i sociologi-ju. Trebalo je da seminari posluže i za slobodnu razmenu ideja. vremenom je interesovanje za njih raslo, pa su 1973. prerasli u ,,radionicu političkih nauka i analize politika”. Bračni par ostrom smatrao je da svoja predavanja treba da drže nalik zanatlijama koji uče svoje šegrte zanatu, a inspiraciju su dobili od vinsentovog rada sa stolarima koji su pravili nameštaj. radionica je bila smeštena u četiri kuće blizu studentskog doma, i ubrzo je pre-rasla sva očekivanja. Studenti, diplomci i postdiplomci Indijane i drugih oblasti, ostali su očarani multidisciplinarnošću radionice. I danas se ona bavi temama iz ekonomije, antropologije, biologije i sl. radionica i njeni osnivači postaju poznati u svetu nakon posete ostromo-vih Centru za interdisciplinarna istraži-vanja u Befeldu, u Nemačkoj, 1981. go-dine. ostromova ponovo posećuje ovaj centar 1988. godine, na poziv nobelov-

Elinor Ostrom susrela se sa zajedničkim posedom još kao devojčica u Kaliforniji, prilikom rada u majčinoj bašti, uz upravljanje jako važnim resursom vrele Kalifornije i sveta – vodom. Svoj dugogodišnji profesionalni rad započela je analizom rada policijske uprave, no analiza upravljanja zajedničkim posedom ostaje centralno polje njenog rada. Njena ,,radionica političkih nauka i analize politika” i dan - danas se bavi brojnim međudisciplinarnim temama.

Elinor Ostrom

1�

EKONOMIja

ca iz ekonomije, roberta Saltena. Time njen rad postaje međunarodno priznat.

NOBELOVa NaGradaostromova je započela svoj akademski rad proučavanjem policijske uprave. uz pomoć teorijskih saznanja, zvaničnih podataka policije i istraživanja na tere-nu, pokazala je da je decentralizovana policijska uprava, sa odeljenjima ra-zličlte veličine, efikasnija od jedne ve-like centralizovane policijske uprave. u svom daljem radu pozabavila se uprav-ljanjem zajedničkim posedom. ,,Tragedija zajedničkog poseda” kao po-

jam nastala je 1968. kada je Garet Har-din objavio članak pod istim imenom. u svom članku Hardin je izneo stav da će ljudi koji upravljaju zajedničkim re-sursem, vođeni samo svojim sebičnim interesom za sticanje dobiti, takvim upravljanjem dovesti do propasti za-jedničkih stvari. u svom proučavanju zajedničkog upravljanja nad resursima, ostromova nije ustanovila nikakve re-volucionarne metode za unapređenja iste. umesto toga, usredsredila se na to da pruži podršku onim metodama koje mogu da unaprede upravljanje zajedničkom svojinom. Tako se 1990. godine pojavila njena knjiga ,,uprav-ljanje zajedničkim posedom”. u njoj je ostromova izvršila analizu različitih tipova zajedničkog poseda, kao što su: naftna polja, ribnjaci, šume, sistemi za navodnjavanje i sl. u svojim studijama iznela je brojne primere kako je trage-

dija zajedničkog poseda izbegnuta, ali i one u kojima se desila. Takođe se poza-bavila analizom institucionalne podrš-ke upravljanju prirodnim resursima i sprečavanjem narušavanja ekosistema. ostromova je identifikovala šta je sve neophodno radi stabilnog upravljanja zajedničkim posedom. u pitanju nisu pravila, već smernice za efikasnije uprav-ljanje. Zajedničkim resursima trebalo bi da najbolje upravljaju preduzeća u čijoj organizacionoj strukturi je upravljanje resursima u osnovi, sa drugim nivoima organizacije koji se nadovezuju. Insti-tucionalna podrška mora uzeti u obzir

karakteristike lokalne zajednice, gde se vrši upravljanje zajedničkim posedom. Takođe se jasno mora utvrditi ko je

nadležan za upravljanje, kako ne bi do-lazilo do mešanja sa strane. Zajedničko odlučivanje omogućava vlasnicima da učestvuju u donošenju odluka. oni takođe moraju angažovati one koji će da nadziru upravljanje posedom. oni

mogu, ali i ne moraju biti sami vlasnici, ali im svakako moraju biti odgovorni. Sa druge strane, vlasnici bi trebalo da budu suočeni sa ozbiljnim sankcijama, ako se ogluše o pravila za upravljanje u čijem donošenju su sami učestvova-li. ovime bi trebalo da se mehanizmi kontrole učine jeftinim i pristupačnim. rešenost zajednice da efikasno uprav-lja svojim resursima trebalo bi da naiđe na podršku vlasti. ostromova je za svoj rad nagrađena pri-znanjem ,,Sverigs riksbanke”, koje važi za Nobelovu nagradu za ekonomiju. ovo priznanje podelila je sa kolegom ekonomistom oliverom vilijamso-nom, koji se pozabavio pitanjima reša-vanja konflikta u preduzeću. oboje su dali značajan doprinos ekonomskoj na-uci, baveći se pitanjima koja se ne mogu rešiti ,,nevidljivom rukom tržišta”.

Kraj TraGEdIjE ZajEdNIČKOG POSEda?

ostromova je posle mnogo svojih stu-dija došla do zaključka da ,,tragedija zajedničkog poseda” nije uvek nužna. Sve zavisi od ljudi. ukoliko im se pruži prilika da od pukog sebičnog sticanja dobiti za sebe, evoluiraju u upravlja-če koji brinu o interesima drugih, oni će to uraditi, ako im briga o drugima i pruženo poverenje budu uzvraćeni. uz odgovarajuću institucionalnu podršku, moguće je stvoriti uslove za efikasnu upotrebu zajedničkih dobara. ovo je posebno važno u uslovima sve češćih pojava korporativne odgovornosti za zagađivanje, koje su se efikasnim upravljanjem prirodnim resursima mo-gle izbeći. Stoga ostromova odbija da poveruje da postoji ,,tragedija zajed-nilke svojine”, već samo ,,mogućnosti zajedničke svojine”. Na ljudima je da te mogućnosti iskoriste.

Nikola ŠKONDRIĆ

Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson dali su značajan doprinos ekonomskoj nauci. Ostromova je pokazala da ,,tragedija zajedničkog poseda” ne mora biti nužna, a Vilijamson se bavio rešavanjem konflikata unutar preduzeća. Ova pitanja su izuzetno važna i ne rešavaju se ,,nevidljivom rukom tržišta”, pa je doprinos Ostromove i Vilijamsona utoliko veći.

Ostromova je identifikovala šta je sve neophodno radi stabilnog upravljanja zajedničkim posedom. U pitanju nisu pravila, već smernice za efikasnije upravljanje. Ona ne smatra da je ,,tragedija zajedničkog poseda” nužna, što je i pokazala brojnim primerima. Ona smatra da postoje samo ,,mogućnosti zajedničkog poseda”, koje ponekad ostaju neiskorišćene.

1�

kakvo je stanje investicionih fondova u Srbiji?

EKONOMIja

danas se u okvirima institucionalnog investiranja sve više susrećemo sa pojmom investicionih fondova. Kao i sve druge institucije finansijskog karaktera ni oni nisu bili pošteđeni udara Svetske finansijske krize. Ipak, u odnosu na bankarski sektor,investicioni fondovu su pretrpeli mnogo veće gubitke

NEjEdNaK GUBITaK

investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sred-stva koja se potom ulažu u različi-

te vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. To je zapravo vrsta institucionalnog investiranja koju treba odvojiti od in-vesticionih kompanija ili Društava za upravljanje investicionim fondovima. Ne retko dolazi do poistovećivanja ova dva pojma, što zamagljuje činjenicu da su prvi predmet u rukama drugih, i da je svrha postojanja investicionih fondova unapređenje investicione ak-tivnosti u zemlji. Društva upravljaju investicijama u hartije od vrednosti i to predstavlja njihovu osnovnu po-slovnu funkciju, dok s druge strane postoje kompanije i individualni inve-stitori kojima poslovanje usmereno ka investicionim fondovima predstavlja sporednu aktivnost, pored neke nji-hove primarne delatnosti. Društvo za upravljanje investicionim fondovima

je pravno lice koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima. To je institucija u okviru koje se priku-pljaju novčana sredstva članova fonda. Njihovo poslovanje je regulisano Za-konom o investicionim fondovima, a nadzor društva za upravljanje vrši ko-

misija za hartije od vrednosti. kod nas trenutno posluje 16 investicionih fon-dova, od kojih je 13 otvorenih - Delta Dynamic, Delta Plus, erste Balanced, Fima Novac, FIMA ProActive, Focus novčani fond, Focus premium, Hypo Balance, Ilirika Jugoistočna evropa,

1�

kD ekskluziv, kombank IN Fond, raiffeisen AkCIJe, Triumph, 2 zatvo-rena - Fima Southerastern europe Ac-tivist i Triumph elite, i na kraju - erste equiti Aggressive kao privatni investi-cioni fond.

POdELE I rIZICIInvesticione fondove je moguće pode-liti na osnovu dva kriterijuma: prema specifičnosti funkcionisanja i prema ciljevima investiranja. Prvi kriterijum dovodi do dalje podele na: otvorene,

zatvorene i privatne investicione fon-dove. kod nas su najzastupljeniji otvo-reni fondovi koje odlikuje velika likvid-nost udela, i kao takvi najzanimljiviji su malim investitorima. Privlačnost inve-sticionih fondova proizilazi upravo iz toga što su relativno pristupačni i po-godni za diversifikaciju rizika. Prema ciljevima investiranja imamo: fondove koji investiraju u vlasničke Hov (akci-je), fondove koji investiraju u dužničke Hov (obveznice), i fondove koji inve-stiraju u kratkoročne Hov (fondovi tr-žišta novca). Naše tržište je fokusirano na akcije.rizici koji se javljaju u vezi investicionih fondova su: kamatni rizik, rizik prome-ne vrednosti Hov, rizik promene kursa i vrednosti valute, rizik promene pore-skih propisa i sl. Na neke rizike Druš-tva mogu da utiču, a postoje i oni koji su izvan njihove kontrole. Prva grupa rizika se eliminiše kvalitetnom diver-sifikacijom portfolija fonda, a mera za veličinu rizika portfelja je tzv. rizik beta portfelja.

KaKO POSLUjU INVESTICIONI FONdOVI U SrBIjI?

Društvo za upravljanje investicionim fondovima Delta Investment a.d. Beo-grad je osnivač prvog domaćeg balan-siranog investicionog fonda Delta Plus. osnivanjem novog Delta Dynamic fonda rasta vrednosti imovine, Delta

Investment postaje prvo Društvo u Srbiji koje upravlja sa dva investiciona fonda različite vrste. ostvareni prinosi ova dva fonda od osnivanja do 30.sep-tembra ove godine iznose - 10,83% za Delta Plus i 40,65% za Delta Dynamic. Prinosi ne predstavljaju garanciju bu-

EKONOMIja

Kod nas trenutno posluje 16 investicionih fondova, od kojih je 13 otvorenih - delta dynamic, delta Plus, Erste Balanced, Fima Novac, FIMa Proactive, Focus novčani fond, Focus premium, Hypo Balance, Ilirika jugoistočna Evropa, Kd Ekskluziv, Kombank IN Fond, raiffeisen aKCIjE, Triumph, 2 zatvorena - Fima Southerastern Europe activist i Triumph Elite, i na kraju - Erste Equiti aggressive kao privatni investicioni fond.

Najveći gubitak u istoriji privatnog akcijskog kapitala imala je “Teksas Pacifik grupa“, koja je u aprilu 2008. investirala 1,35 mld dolara u “Vašington mjučual“. Sav taj novac se istopio samo 5 meseci kasnije kada je izdavalac hipotekarnih zajmova otišao u bankrot.

20

EKONOMIja

dućih rezultata, ali je činjenica da je kriza u svetu ostavila traga i na srpskom finansijskom tržištu. Ako se napravi osvrt na 2008., koja je bila godina rastu-ćeg kriznog trenda, indeksi beogradske berze Belex 15 i Belex line su pali za 56,7%, odnosno 49,31%. u isto vreme indeksi regionalnih berzi zabeležili su pad od 42,02% u Hrvatskoj pa čak do 61,58% u Crnoj Gori. Došlo je do pada

vrednosti investicionih jedinica Delta Plus i Delta Dynamic fonda u iznosu od 28,72%, odnosno 33,50%rezultati pokazuju da je zadnjih mese-ci ostvaren pozitivan trend berzanskih pokazatelja. u toku meseca septembra oba indeksa beogradske berze su za-beležila rast likvidnosti, i to Belex 15 od 16,20% i Belex line od 14,26%. u istom periodu Delta Plus, kao jedan od najuspešnijih domaćih fondova, zabe-ležio je rast od 3,51%, dok je rast Delta Dynamic fonda iznosio 5,92%.

BaNKE VS. INVESTICIONI FONdOVI

Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravi-lu i veći prinos na uložena sredstva. u našoj zemlji, država ne garantuje gra-đanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva investicionih fondova, dok u slučaju štednje garantuje povraćaj u visini od 3 000 evra po pojedinačnom ulogu u banci. uložena sredstva sa prinosom se uvek mogu pretvoriti u likvidna sredstva prodajom investici-onih jedinica, dok kod banaka štednja po viđenju dozvoljava mogućnost po-dizanja likvidnih sredstava. Sve ostale

oročene vrste zahtevaju manje ili više strogu proceduru razoročenja. Poreski tretman ulaganja u banku ili u investi-cione fondove je potpuno isti u našem zakonodavstvu. u dugom roku jedin-stveno najbolje rešenje između ove dve opcije ne postoji, dok je u kratkom roku bolja štednja u banci zbog kratkoročnih fluktuacija cena investicionih jedinica.Sa ciljem da se poboljša položaj inve-sticionih fondova u vremenu globalne finansijske krize, došlo je do izmena u Zakonu o investicionim fondovima. Izmene podrazumevaju da ulaganja mogu najviše iznositi 20% neto vred-nosti imovine fonda, što za cilj ima obezbeđivanje njegovog stabilnijeg po-slovanja. Neto vrednost imovine pred-stavlja vrednost imovine umanjenu za vrednost obaveza. Investitorima je naj-važnija neto vrednost investicione jedi-nice koja se dobija kada se od ukupne tr-žišne vrednosti portfolija fonda oduzmu obaveze fonda i dobijeni iznos podeli sa brojem emitovanih investicionih jedini-ca. Početna vrednost svih investicionih jedinica u Srbiji je 1 000 dinara. Danas, značajno pogoršani uslovi po-slovanja doveli su do toga da se izmene i odredbe koje se odnose na organizaciju i tehničku sposobnost. Time se zahteva da Društvo koje upravlja fondovima, angažuje najmanje jednog portfolio menadžera na neodređeno vreme.Pored nepovoljnih okolnosti koje su

dovele do lošeg stanja u fondovima, izazvanih finansijskom krizom, pogor-šanju je doprinela i neusklađenost na-šeg pravnog okvira sa stanjem finansij-skog tržišta.Iako su investicioni fondovi pretrpeli velike gubitke, u domaćim bankama je potpuno drugačija situacija. uprkos krizi, u prošloj godini banke su ostvari-le dobit od 32,3 mld dolara. Bankarski sektor je bio snažno izložen Svetskoj finansijskoj krizi prouzrokovanoj kra-hom tržišta hipotekarnih kredita, ali zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici i NBS, bankarski sektor se odu-

preo eksternim šokovima i tako, koliko – toliko, sačuvao stabilnost.Posle svega navedenog, ostaje samo za-ključak da u Srbiji institucija investici-onih fondova, prema nivou ostvarenih profita, još uvek nije pandan štednji u banci ili klasičnom investiranju u akci-je. Da li je u pitanju slaba informisanost domaćih investitora, neumešnost port-folio menadžera ili, ipak, nerazvijenost i neatraktivnost srpskog finansijskog tržišta – zaključite sami... Marija TIMOTIĆ

Srbija je regionalni rekorder u padu investicionih jedinica, i pored zatvaranja dva fonda, postoji mogućnost da se isto dogodi još nekim.

danas su u svetu popularni tzv. „indeksni fondovi“ koji podrazumevaju ulaganje u portfolio koji po strukturi prati kretanje nekog reprezentativnog berzanskog indeksa (obično S&P 500). razlog ovome je to što je investiciona praksa pokazala da je jako teško pobediti tržište („beat the market“), tj. postići prinos veći od tržišnog. Pristalice ove struje zato smatraju da je bolje sprovesti ovakav - pasivan portfolio menadžment, izbeći troškove selekcije i analize hartija od vrednosti i na kraju ostvariti prinos koji odgovara kretanju tržišta u celini.

21

EKONOMIja

kako se pokazalo već početkom tekuće godine, budžetski defi-cit nije bilo moguće zadržati na nivou predviđenom Zako-

nom o budžetu za 2009. Naime, ovim dokumentom je planirano da deficit za 2009. godinu bude održan na nivou od 1.75 odsto bruto domaćeg proizvo-da. Međutim, kako stvari sada stoje, njegova vrednost u 2009. će verovatno biti oko 4.5 odsto. Zato se još u apri-lu pristupilo izradi rebalansa budžeta kako bi se isti prilagodio novoj stvar-nosti. u vladi Srbije su ovo značajno negativno odstupanje dobrim de-lom pravdali negativnim uticajima iz okruženja, pre svega gasnom krizom s početka godine, koja je izazvala po-remećaje u domaćoj proizvodnji, kao i lošim efektima globalne finansijske krize, koji nisu zaobišli ni Srbiju.ono što je evidentno jeste činjenica da trenutno trošimo iznad svojih moguć-nosti i da do određenih promena usko-ro mora doći. Dodatni pritisak dolazi i od strane MMF- a, koji je tokom skoraš-njih pregovora o kreditnom aranžmanu kao jedan od ključnih zahteva istakao i održivi budžetski deficit.Suočena sa činjenicom da ovakva situ-acija nije održiva na duži rok, vlada se

našla pred imperativom da u narednoj 2010. godini svoj fokus usmeri ka suz-bijanju ovog negativnog trenda – tj. ra-sta budžetskog deficita. S druge strane, dok se u medijima još uvek razmenju-ju optužbe u vezi sa uzrokom poveća-

nog budžetskog deficita, većina ljudi s pravom sve više strepi od mogućih posledica sa kojima ćemo biti suočeni u narednoj godini. Stoga, opravdano je interesovanje građana za način na koji će se vlada izboriti sa ovim pro-

STEZaNjE BUdžETSKOG KaIŠa

Vladine mere za smanjenje budžetskog deficita u 2010. godini

22

EKONOMIja

blemom, jer će izabrane mere, kao i umešnost njihove primene, opredeliti životni standard velikog dela popula-cije, kao i privrednu klimu u narednom periodu.Prema najavama iz vlade, osnovni pra-vac u suzbijanju deficita odnosiće se na smanjenje rashoda. ovaj put je izabran jer omogućava da se ostvare značajne uštede, a da se u isto vreme izbegne po-većanje poreza koje bi, prema mišlje-njima stručnjaka, imalo više negativnih posledica po ionako slabu privrednu aktivnost. S obzirom na to da najavljene reforme u suštini predstavljaju tzv. “stezanje kaiša“ postavlja se pitanje: ko će biti na udaru najavljenih promena? Stoga, kako je pomenuto, reformama će biti zahvaćen pre svega javni sektor, kao i penzioni sistem.

rezanje javnog sektorarazloga za brigu u okviru javnog sek-tora verovatno najviše imaju zaposleni u republičkoj i lokalnoj administraciji, mada su najavljeni rezovi i u zdravstvu i obrazovanju. reforme ovih sektora u svom najradikalnijem obliku podrazu-mevaju otpuštanje velikog broja rad-nika. Tako je sredinom septembra, iz vrha vlade Srbije, stigla vest da treba očekivati da u narednom periodu bez posla ostane čak 14 000 službenika. Neosporno je da ova cifra zaista deluje zastrašujuće. Međutim, zvaničnici ovaj nepopularan potez opravdavaju time da je on jednostavno neophodan korak ka

značajnim uštedama i stvaranju jedne trajno manje, jeftiniije i efikasnije ad-ministracije. o rešenosti vlade da istra-je u svojim namerama svedoči i izjava ministra Dinkića, u kojoj se kaže da će svi ministri i njihovi pomoćnici koji ne budu sastavili plan otpuštanja u svojim

ministarstvima biti novčano kažnjeni sa milion, odnosno 200 000 dinara. Tre-nutno u republičkoj administraciji radi 30 730 ljudi, dok je njihov maksimalni broj predviđen zakonom- 28 400. Tako su već sredinom oktobra ministri izašli u javnost sa brojem službenika koji će se suočiti sa otkazom. u ministarstvi-ma će biti otpušteno ukupno 678 ljudi, dok će najveći teret reformi snositi za-

posleni u vladinim agencijama.Ipak, s druge strane, plan smanjenja broja zaposlenih u administraciji nije naišao na najbolju recepciju kada je

lokalni nivo u pitanju. Prema nacrtu novog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim upravama, kao osnovni kriterijum uzimaju se 4 službe-nika na 1 000 stanovnika. Prevedeno, to znači da trenutno postoji čak 110 opština u kojima je zastupljen višak zaposlenih. Jednim brojem iskazano - 5 648 ljudi može očekivati prestanak radnog odnosa.Prema prvim reakcijama pristiglim sa lokalniog nivoa, može se očekivati da navedene reforme naiđu na ozbiljan otpor. lokalni predstavnici upućuju brojne zamerke na pomenut Zakon, smatrajući velikim propustom to što niko od njih nije konsultovan pri nje-govoj izradi, kao i činjenicu da njego-va primena potencijalno može stvoriti socijalne probleme za koje ne postoje adekvatna rešenja. kako sada izgleda, u opštinama se neće žuriti sa primenom ovih reformi. Po-sebno ilustrativna je izjava predsedni-ka opštine Apatin, koji ne veruje da će ovaj Zakon zaživeti u praksi, i koji kaže da će se stvari verovatno odvijati po onoj narodnoj - “tresla se gora, rodio se miš“. Što se tiče onih koji i nakon ovog roka zadrže svoja radna mesta, mogu se nadati da će im zarade u 2010. biti zamrznute na nivou iz novembra 2008. Sve u svemu, ministar Dinkić je najavio da od Nove godine neće više biti plata iz budžeta za višak zaposlenih.

reforme penzionog sistemaIpak, problemi sa kojima se Srbija su-očava znatno su veći, te uštede koje će biti osvarene smanjenjem administra-cije i zamrzavanjem plata u javnom sek-toru neće biti dovoljne da se naredne godine postigne manji budžetski defi-cit, koji bi time bio na nivou od 4 odsto,

Prema nacrtu novog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim upravama, kao osnovni kriterijum uzimaju se 4 službenika na 1 000 stanovnika. Prevedeno, to znači da trenutno postoji čak 110 opština u kojima je zastupljen višak zaposlenih. jednim brojem iskazano - 5 648 ljudi može očekivati prestanak radnog odnosa.

U 2010. godinu Vlada Srbije ulazi sa sledećim projekcijama: stopa privrednog rasta biće na nivou od 1,5%, budžetski deficit na nivou od 4% BdP – a, dok će stopa inflacije iznositi 6% (plus – minus 2%)

23

shodno dogovoru sa MMF- om. Sto-ga, potrebne su i dodatne mere. kako je već najavljeno 2010. će biti godina reformi. u nedavnim pregovorima sa MMFom je ugovoreno da se već u pr-vim mesecima naredne godine krene sa reformama penzionog sistema. Prema

izjavama ministarke finansija, Diane Dragutinović, predlog zakona koji se odnosi na ovu oblast mogao bi da se nađe u skupštinskoj proceduri već u fe-bruaru, ali će njegovo sprovođenje biti dugotrajan proces, i puni efekti će moći da se osete tek 2020. godine. ono što se za sada zasigurno zna, jeste to da će visina penzija ostati zamrznuta tokom

čitave 2010. Plan reformi će, između ostalog, sadržati i strože kriterijume za prevremeno penzionisanje, smanjenje prava za beneficirani radni staž, kao i druge izmene u odnosu na dosadašnje stanje.od ostalih mera, važno je istaći da neće doći do povećanja PDv - a, na čemu je prvobitno insistirao MMF. Međutim, stabilizacija ekonomske situacije u ze-mlji se zasniva i na projekcijama da će u narednoj godini privredni rast biti veći za 1.5 odsto, za razliku od 2009., gde beležimo pad od 3 odsto. Namera je da se planirana inflacija zadrži negde na nivou oko 6 odsto, plus - minus 2 od-sto (u 2009. godini ostvarena inflacija iznosiće 8 odsto, plus - minus 2 ), kao i da se nastavi sa stabilizacijom dinara uz ostanak na režimu fleksibilnog kursa i u 2010. godini. Takođe, u plan državne politike ulazi i njeno postepeno povlačenje sa finansij-skog tržišta u korist banaka, s namerom da ovaj potez dovede do pada kamatnih stopa i smanjenja marži, što bi omogu-ćilo da se u narednoj godini umanje subvencije koje se trenutno izdvajaju iz budžeta.

Za pokriće budžetskog deficita u ovoj i sledećoj godini, država se oslanja na devizne rezerve, čije trenutno stanje na računu NBS - a iznosi 758 miliona evra. Inače, Srbija je već ugovorila zajmove u vrednosti od milijardu evra, što bi trebalo da podmiri sve potrebe države do kraja 2010. godine. Međutim, deo stručne javnosti, među kojima je i gu-verner Jelašić, upozorava da spoljni dug Srbije raste prebrzo, i da je neophodno da se postavi pitanje njegove održivosti na srednji rok.Budžetski deficit nikada nije na listi želja kreatora ekonomske politike, ali ne pred-stavlja ni problem koji se ne može rešiti. u ovim godinama kada čitav svet oseća posledice velike finansijske krize, deficit je nešto što sa čim se računa, i što u kraj-njoj liniji predstavlja još jedan od instru-menata ekonomske politike. vlada je u poslednjim mesecima iskazala spremnost za beskompromisnu borbu kako bi se ovaj problem prevazišao, i najavila refor-me koje neće biti bezbolne, ali koje mogu doneti mnogo koristi čitavom društvu na duži rok. Da li će istrajati na tom putu - ostaje da se vidi.

Bojan ČALIJA

EKONOMIja

Vlada Srbije će smanjenje budžetskog deficita postići značajnim smanjenjem javnih rashoda, i to pre svega troškova plata zaposlenih u državnoj administraciji i zdravstvu. Tim povodom očekuje se da bez posla u 2010. godini ostane minimum 14 000 državnih službenika. Takođe, iz Vlade najavljuju i reformisanje Penzionog sistema već na samom početku 2010.

24

EKONOMIja

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji se dešava pravi boom modernih tržnih centara. otva-raju se novi, blještavi centri sa

primamljivim i skupim arhitekton-skim rešenjima, i sa velikom ponudom robe. u očima prosečnog građanina to svakako izgleda paradoksalno, kada se dobro zna kakva je materijalna situaci-ja velikog broja srpskih porodica.

Kultura potrošačkog društvaProšlo je vreme kada je kupovina pred-stavljala prostu nabavku potrepština. Danas, kupovina je mnogo više od toga. upotrebom reklama i poznavanjem psi-hologije potrošača, prodavci su u mo-gućnosti da bitno utiču na izbor svojih mušterija. Tržni centri, a naročito šo-ping molovi, koriste sve trikove kako bi svesno (i nesvesno) privukli potrošače. Psiholozi kažu da ponekad naše realne potrebe ne igraju najveću ulogu u pro-cesu kupovine, i da se ljudi njome služe da bi se oslobodili nagomilanog stresa, i na taj način pokušali da zaborave na probleme iz svakodnevnog života.Trgovci koriste razne trikove kako bi

privukli mušterije, i to je jedan od zna-čajnih faktora koji utiče na povećanje kupovine. Primer za to je činjenica da se u većini šoping molova zabavni sek-tor (bioskop, kuglana, restorani brze hrane) nalazi na poslednjem spratu objekta. ovo, naravno, nije slučajnost, na primer, kupac da bi došao do bio-skopa, prethodno mora da prođe pored velikog broja radnji, čime se povećava šansa da pored neke od njih zastane, i na kraju, nešto i kupi.Takođe, boje igraju važnu ulogu kada je reč o uticaju na potrošače. Na jarke boje, poput žute, crvene i narandžaste, često se nailazi u restoranima brze hrane, jer prema rečima psihologa- one „pod-stiču“ ljude da brzo jedu. u radnjama gde se prodaje roba koja je namenjena mlađoj populaciji, uglavnom se koriste

neobične, jarke boje, dok u radnjama za malo starije, prioritet imaju jedno-stavnije, tj. „mirnije“ nijanse. Posebna pažnja se posvećuje i izboru boja koje će se koristiti za obeležavanje pojedinih delova radnje. To se radi sa ciljem da se u podsvesti kupca stvori asocijacija date boje na određeni deo radnje, i pro-izvode koji se u njemu nalaze.Interesantan je slučaj svetski pozna-te kompanije IkeA- e, koja na veoma suptilan način nastoji da utiče na izbore potrošača koji se nađu u njihovim rad-njama. Naime, svaka IkeA prodavnica je uređena tako da se kupci navode na kretanje duž unapred obeležene rute. Njihovi stručnjaci za marketing su ve-rovali da se obeležavanjem i isticanjem jednog glavog puta, koji bi prolazio kroz sve sektore radnje, kupcima daje veći podsticaj da primete i kupe neki od proizvoda, koji se prethodno nije nala-zio na njihovom spisku za kupovinu.

delta City VS UšćeTržni centri, iako dosta osporavani, danas neminovno predstavljaju važan deo sve značajnijeg tercijarnog sekto-

POTrOŠaČKI HraMOVIIako kao pojava postoje već mnogo godina, uspon savremenih tržnih centara u vezi je sa usponom potrošačkog društva. Za razliku od starijih tržnih centara, današnji nisu mesta gde će potrošač samo doći, obaviti planiranu kupovinu i otići. danas, kupcu se nude brojne alternativne opcije i aktivnosti da bi se on zadržao (i trošio) što više.

Interesanto je da se četiri najveća tržna centra nalaze u aziji, a najveći medju njima je onaj u glavnom gradu Malezije, Kuala Lumpuru, koji poseduje 13 spratova, kao i 700.000 m2 površine za izdavanje!!!

25

EKONOMIja

ra. Srbija, kao društvo u tranziciji, i zemlja koja je godinama bila u izolaciji, konačno polako počinje da ulazi u svetske tokove. Zbog toga, ako su tržni centri kao što su „Mi-lenijum“, „Staklenac“ i „City Passage“ nekada bili „in“, danas se nalaze u veoma teškoj situaciji, usled nedostatka stra-tegijskog plana razvoja, kao i oštre konkurenci-je jeftine kineske robe. Svakako, pogoršanju nji-hove tržišne pozicije pre svega doprinosi pojava novih, modernijih kon-kurenata.Tako, u poslednje dve godine, otvorili su se naj-veći moderni tržni centri u Srbiji – „Delta City“ i ušće“. „Delta City” je bio prvi savremeni tržni cen-tar kod nas. Ceo projekat je koštao oko 74 miliona evra, i po veličini spada u kategoriju srednjih, regionalnih centara. Za njegovu izgradnju je bila angažovana pozna-ta izraelska kompanija MYS. Ponudu „Delta City“ - ja čine hipermarket, veliki broj prodavnica poznatnih modnih brendo-va (Nike, Zara, Mexx, Calvin klein, Di-esel...), prodavnice za uređenje doma, multipleks bioskop sa 6 sala, bowling, kafei i restorani, banke, kao i niz drugih usluga. Interesantna je informacija da je ovaj tržni centar 2008. dobio nagradu za projekat godine, u sektoru malopro-daje za Jugoistočnu evropu. Najveći konkurent „Delta City”- ju je nedavno otvoreni tržni centar „ušće“. u njegovu izgradnju je uloženo 150 miliona evra i prostire se na 50.000 m2 površine za izdavanje, i takođe spada u kategoriju regionalnih centara. vlasnik tržnog centra ušće je holding kompa-nija MPC. Što se tiče budućih investicija, na Au-tokomandi se planira izgradnja grandi-oznog trgovinsko - poslovnog centra, pod nazivom „Delta Planet“, koji bi po planovima trebalo da bude tri puta veći

od „Delta City“ - ja.Da li ova invazija tržnih centara ima pokriće u tražnji? Ako imamo u vidu podatak da je prosečna neto zarada u Beogradu u 2008. godini iznosila oko 40 000 dinara (431 evro), više je nego jasno da je odgovor odrečan. Međutim, trgovinski sektor u Srbiji je u deficitu kada su u pitanju velike in-vesticije, tako da sa te strane zaostaje-mo za trgovinskim sektorom u evrop-skim zemljama, pa čak i za zemljama u okruženju. u ovom trenutku približno

130.000 metara kvadrat-nih koristi se za potrebe šoping centara u našem glavnom gradu, mada bi po nekim procenama grad veličine Beograda trebalo da ima između 500.000 i 600.000 kvadrata iskori-šćenih u ovu svrhu, kako bi se uklapao u standarde razvijenih zemalja. Dakle, posmatrano sa stanovištva svetskih standarda, ubrza-no otvaranje luksuznih šoping molova ima realno utemeljenje. Ipak, i to je samo deo priče, jer prema rečima ekonomista Srbija mora da iskoristiti ovaj tranzicioni period kako bi razvila celokupan uslužni sektor (bankarstvo, trgo-vina, turizam, saobraćaj), koji je danas najpropulziv-niji sektor u velikoj većini zemalja sveta, ali i sektor koji najviše učestvuje u stvaranju nacionalnog bogatstva. Beograd zbog svoje privilegovane geo-grafske lokacije posedu-je značajne prednosti da bude uslužni centar regio-na, u čemu moderni tržni centri mogu da igraju zna-

čajnu ulogu.Ako rezimiramo navedeno, doći ćemo do zaključka da ekonomski razlozi za trenutni, kao i dalji razvoj „potrošačkih hramova“ postoje.Ipak, šta je sa socijalnim aspektom? S jedne strane, šoping centri su veoma če-sto meta kritika, i to pre svega zbog toga što mnogi smatraju da oni reprezentu-ju kapitalističko, potrošačko društvo u punoj formi, gde se na potrošača gleda isključivo kao na objekat. Takođe, kriti-ka je i ta da oni oslikavaju veliki jaz koji postoji između bogatih i siromašnih. u tranzicionim zemljama poput Srbije, gde privreda i dalje traži svoj pravi put, klasni jaz se često može primetiti. Trž-ni centri, naravno, nisu krivi za klasni disparitet, ali mogu služiti društvu kao dobra opomena i pokazatelj koliko se stvari mogu i moraju poboljšati, da bi svi imali približno iste mogućnosti.

Bojan STANKOVIĆ

U ovom trenutku približno 130.000 metara kvadratnih se koristi za potrebe šoping centara, mada po nekim procenama grad veličine Beograda bi trebalo da ima između 500.000 i 600.000 kvadrata iskorišćenih u ovu svrhu, kako bi se uklapao u standarde razvijenih zemalja.

da se razumemo na početku – nemojte se naći u zabludi. ovaj tekst je skup subjektivnih ocena, zasnovanih na objektiv-

nim činjenicama, i objektivnih istina, utemeljenih subjektivnim delima rele-vantnih činilaca. Na jednoj komplek-snoj sceni kao što je kinematografska, ti su činioci brojni i usko povezani (autori, producenti, publika - neki su od najočiglednijih). kada se taj broj i odnosi naruše, nastaje haos koji vlada srpskim filmom jako dugo. Pitanje je – zašto ne izlazi iz njega?

O ČEMU GOVOrIMO?Nemoguće je epohalno podeliti skoriju istoriju domaće scene, između ostalog i zbog pomenutog vladara, Haosa. Ipak, okvirni graničnik kojim se možemo po-služiti da bi naša priča imala razuman siže, može biti godina 1998. Ne da bi period zaokružili na 10 godina, te ga učinili sebi bližim ili razumnijim, već stoga što je 1998. godina ta u kojoj je snimljen poslednji, pravi, srpski film. Devedesetih godina vladao je Haos, kao i danas, ali su Čuvari filma bili prisutni. Crpeli su snagu iz skorije prošlosti. Sva-kih nekoliko godina našao bi se naslov kojim su se mogli ponositi. Naslov koji bi ljubav Haosa, Dekadenciju, držao podalje. Te 1998., sve je stalo. Poslednji

stražari Sedme umetnosti u nas, napu-stili su svoje ispostave. Dekadencija se ušunjala. Haos je prihvatio. ruku pod ruku. Haos i Dekadencija su par. Često ih viđamo zajedno. Nekako odgovaraju jedno drugom. Čuvari našeg filma su ih dugo uspešno razdvajali. Međutim, dugo bez zamene na straži, godinama bez snažnog podmlatka, umorili su se.

Sklonili su se u stranu da sakupe snagu za odlučujući okršaj. Da li će je biti? Da li su je pronašli? To je priča koju čita-te...

O KOME GOVOrIMO I GdE SMO?upućeniji čitalac, iz male uvodne pro-estetike, uz priličnu dozu sigurnosti je mogao zaključiti da je reč o nekolicini

”NEŠTO jE TrULO U držaVI daNSKOj” – ParT ISrpski film u novom milenijumu

Nešto jeste trulo na domaćoj filmskoj sceni, ali da li će to ”nebo ispraviti” kao po Šekspirovom Horaciju, ili nam je ipak nužan prizemniji, metodički pristup?

26

drUŠTVO

poznatih stvaralaca, koji su tih 90-ih godina skoro sami održavali srpski re-pertoarski film pri koliko - toliko kva-litetnoj razini. voleli ih mi ili ne, ceniti ih moramo. Bilo da su to artistički ira-cionalizam emira kusturice, struktur-na pedanterija Gorana Paskaljevića, vrla raznovrsnost Gorana Markovića ili mladost-ludost Srđana Dragojevi-ća (najmlađi od čuvara koji je prešao na ”tamnu stranu” tokom poslednjeg mračnog perioda). kako je, pak, kvantitet domaće pro-dukcije rastao, sve je više bilo rupa kroz koje se omražena Dekadencija mogla prošunjati. Na kraju, tako je i bilo. kao i svaki režim, tako i vladavina Haosa za sobom povlači podanike iznutra, one kojima odgovara loše stanje stvari, koji se zadovoljavaju opštim rasulom i glo-bom drugih zarad svojih, po pravilu niskih ciljeva. ”Poturice” poput takvih, najviše su i ojadile raju na ovim prosto-rima. Filmsku raju, naravno. Publiku koja danas više ne zna šta je film. Šta treba da čini film. Zbog čega se ide u bioskop, a zbog čega u pozorište. Za prosečnog srpskog gledaoca je postalo dovoljno da registruje izbečena lica po-znatih aktera, pa da se uneredi od sreće i lokalpatriotskog zanosa u bioskop-skom sedištu. ko je ubio zaplet, silovao priču i oteo likove, publika se i ne pita. Smeje se bajatim vicevima i istim liko-vima pod drugačijim rasvetama iz čiste kurtoazije i klasične ignorancije. Neko-liko godina je bilo potrebno da vidimo gde smo stigli. Da vidimo šta su naslovi poput kupusa ”Bumeranga”, notorno-plagijatorskih ”Točkova” ili nespretno-dramatične ”Nebeske udice” učinili sa bioskopima. Publika je nestala. Sve se to moglo istolerisati, da je postojala tendencija, nada makar, da će jednom, poučeni ovakvim primerima, domaći

kinematografi prestati da pričaju glu-posti i početi da prave filmove. A onda? onda je došao novi milenijum. onda su došle ”Munje”!

ŠTa jE dONEO NOVI MILENIjUM? Moram se složiti sa Dimitrijem voj-novim da, kao što je ”Boj na kosovu” Zdravka Šotre bio nadri - propagandni projekat Miloševićeve Srbije, tako su ”Munje”, ničim zasluženo, postale film ”nove Srbije”, Srbije posle ”promena”. Jedina pozitivna stvar je što za razliku od Šotrinog filma, ”Munje” svakako ne mogu poslužiti kao propaganda za ula-zak u bilo kakav sukob. Međutim, ovo je ostvarenje srpski film uvelo u novu eru filmskog bezumlja bez ikakvog estetskog utemeljenja. ”Munje” su pri-hvatile rasteranu bioskopsku raju i od nje napravile ono što danas jeste. uz, naravno, svesrdnu pomoć još nekolikih naslova sličnog ”kapaciteta”. Film radivoja Andrića i Srđe Anđelića je bio pokušaj novog, ”beogradskog talasa” da se nadoveže na estetiku mo-dernog urbanizma, koju je započeo omnibus grupe autora ”kako je pro-pao rock&roll”, a kulminaciju ostvario Dragojevićev ”Mi nismo Anđeli”. osim toga, ”Munje” su film koji spada u red generacijskih, sa određenom ciljnom grupom, ali koji je radila promašena grupa autora. Tačnije, film koji se bavi generacijama od strane autora koji ne poznaju generacije kojima se bave. Tako ”Munje” samo naizgled govore o savre-menoj omladini, dok zapravo predstav-

ljaju viđenje te omladine iz ugla jedne drugačije, sasvim distantne generacije. ovakav ishod je godinama ranije viđen u Šotrinom ”lajanju na zvezde”, ali koji za razliku od ”Munja”, ima kakvu - takvu dramaturšku pozadinu, dok je Andri-ćev film potpuno lišen i najosnovnijih elemenata dramaturgije. Nasuprot tom ”beogradskom talasu”, stajala su prosta ostvarenja o novopolitičkom uticaju na ruralne krajeve, poput ”Seljaci” ili ”Sve je za ljude”. ostvarenja koja se takođe mogu donekle posmatrati kao gene-racijski filmovi (iz druge, još grešnije krajnosti), i ostvarenja koja su drama-turšku ispraznost spustila još niže i dala novo značenje pojmu ”artističko ništa”, te na koje autor ovog teksta ne želi tro-šiti vreme čitaoca, prostor časopisa, niti svoje reči.kako se kasnije ispostavilo, ”Munje” su bile ”pobednički” film koji je publiku vratio u bioskope. Avaj! Ta je publika bila potpuno degenerisana. Jedno inva-lidno shvatanje filma postalo je ureza-no u glave prosečnog gledaoca, što je za sobom povuklo lavinu ostvarenja, koja su pravljena iz čitavog niza pogrešnih pobuda. Naslovi poput ”ona voli Zvez-du”, ”Mrtav ladan” i ”ringeraja”, postali su surova realnost bioskopske ponude. Poslednji navedeni je srpski film de-gradirao do temelja užasa, uništivši ne samo ostatke zanatske originalnosti, već donevši sa sobom jedan potpuno novi nivo čak i plagijatorske nekom-petencije (”film” Đorđa Milosavljevića predstavlja bezobraznu, nesposobnu krađu koncepta američkog ostvarenja ”upoznaj njene roditelje”). Pomenu-tim se pridružuje i ”kad porastem biću kengur” koji, kao svojevrstan nastavak ”Munja”, verno prati njihovu potpunu dramaturšku prazninu, pri čemu jedi-na relevantna indicija (p)ostaje - da li

”NEŠTO jE TrULO U držaVI daNSKOj” – ParT I

27

drUŠTVO

U Srbiji je, od 2000. godine do danas produkciju i izdanje doživelo 105 igranih filmova, u proseku 10,5 godišnje. Iako je u pitanju mali broj, kvalitet i dalje ni izbliza ne prati kvantitet.

omladina duva na krovu, ili dangubi u kafiću. emiru kusturici se obilo o gla-vu što je degeneričnost naroda (čitaj – publike) pokušao prikazati na ekra-nu, a dok se govorilo o kusturičinom štetnom uticaju i ”prikazu”, upravo su filmovi kao ”ringeraja” Đorđa Milo-savljevića i “Mrtav ladan“ Milorada Milinkovića prikazivali Srbe kao idio-te, i srozali nivo opštenja u bioskopima ispod minimale. osim toga, Milosav-ljević je unazadio američki siže prosta-klucima i besmislom do te mere da se spustio čak i ispod standarda loše srp-ske komedije. krađa kojom se poslu-žio, razotkrila je ne samo njegov lični eklektizam, već je srpsku kinematogra-fiju dovela u situaciju da se poredi sa eksploatacijom najniže vrste. Donekle sofisticiraniju krađu, videli smo koju godinu kasnije u nastavku kultnih ”An-đela” Srđana Dragojevića, nastavku ko-jim je do tada najuspešniji mladi autor, bezmalo pljunuo na sve što je do tada

izgradio u karijeri. A izgradio je bio mnogo. licemerne ”etičke” paradigme, ponavljanje starih viceva i pozajmice ”novih” iz niže produkcije Holivuda, uz katastrofalnu dramaturšku pozadi-nu i scenaristički nerad, bile su glavne odlike ovog ostvarenja. upravo ono što je učinilo kultnim prvi film, neposred-nost i identifikacija publike sa filmom, uz originalnu postavku ”viših sila”, napuštene su, a umesto njih ubačene isprane humoreske kartonskih epizoda i demistifikovani protagonisti. upravo ovakva vrsta filma vređa inteligenciju iole nadprosečnog gledaoca. Ne zavara-

vajmo se, njih u Srbiji itekako ima. Bilo ih je i biće ih.

ŠTa jE jOŠ dONEO NOVI MILENIjUM?osim ponora koji su svojim radovima otvorili Andrić i Anđelić, a u koji je naivno upao srpski film, povukavši za sobom sve koji su ga pratili u bioskope, da bi ga zatim pokopao nesrećni Milo-savljević, na njegovom grobu odigrav-ši poznatu dečju veselicu ”ringeraja”, novi milenijum nam je doneo i prvi, srpski, milionski fijasko – ”lavirint”, Miroslava lekića i Igora Bojovića. Da se razumemo, autori pomenuti u ne-koliko prethodnih redova nisu doveli srpski film do dna na kom se našao, te je nepravedno izvesti zaključak kako su jedini krivci. krivci su oni i još mnogi drugi za koje sve, nažalost, nema mesta u ovom tekstu. Srpski film je dospeo gde jeste usled nedostatka kvalitetnih mladih naraštaja u redovima spisatelja, reditelja i producenata. Dakle, opšti pad

Preokret i svetlo na kraju tunela zvanog “srpski film“ donose 2006. Stevan Filipović sa ostvarenjem “Šejtanov ratnik“ i talentovana, mlada postava prvog srpskog “high concept“ repertoarskog filma. O tome, pak, u sledećem broju...

28

drUŠTVO

kvaliteta usled zakasnele smene genera-cija. kao i u svakom ”sportu”, kada sme-na generacija kasni, ekipa se popunjava mediokritetima da bi se ”pregurao” pe-riod. Tu na scenu stupaju autori poput Andrića, Šotre, Milosavljevića, Drago-jevića i mnogih drugih, koji nisu srpski film bacili na pod. Samo su ga šutirali dok je ležao, svojom dekadentnom ek-sploatacijom izgubljene publike i ago-nije vrednosti.”lavirint” je bio prvi post-SFrJ reper-toarski film sa sedmocifrenim budžetom (makar realnim, ako izuzmemo perio-dičnu fantastiku cifara naših pređašnjih vremena). Nažalost, ”lavirint” nije bio prvi (niti poslednji) film koji služi za primer da budžet ne može nadoknaditi skup pojedinačnih slabih učinaka. Pot-puno odsustvo napetosti i atmosfere misterije upravo su pogubni za jedan triler kakvim je ”lavirint” trebalo da se naziva. osim užasnog predloška scena-rija, još dve rak-rane domaćeg filmišta su savršeno očite u ovom ostvarenju.

To su loš kasting i loša produkcija, pre-ciznije, loš odnos producenata prema materijalu i publici. ”lavirint” je sa te strane odlično osveženje domaće ponu-de, jer rame uz nešto mlađe ”Normalne ljude” olega Novkovića i ”Bumerang” Dragana Marinkovića, predstavlja odli-čan primer kako jedan scenario ne tre-ba da uđe u produkciju i da predstavlja

osnovu repertoarskog filma. Još je Ari-stotel izrekom ”likovi treba da delaju, ne da pripovedaju” uspostavio princip po kome su likovi osnova scenarija.

Takođe, još jedna stara izreka kaže da se ”u kvalitetnom filmu može uživati čak i kad vam neko prepriča sadržaj”. ogromna većina domaće produkcije u novom milenijumu stoji u suprotnosti sa ovim autohtonim standardima dra-maturgije. likovi nisu osnova scenari-ja, već su napisani samo da bi ispunili unapred napisane situacije. Scenariji su lišeni preokreta i poletne atmosfere, čak i u najbanalnijem primeru (kada gledalac zna više od aktera). Sva poten-cijalna iznenađenja su očigledna čim se pojavi prva naznaka obrta, a dijalozi su prerečeni i neuverljivi. Takođe, humora bez oprečnih psovki nema, to je postao standard srpskog filma. Siže, čak i kada postoji namera da se zakorači u iracio-nalno, mora posedovati trezven ugao, centar nulte normalnosti (iako se ona odbacuje tokom pripovedanja) i identi-fikaciju. Publika to, pak, usled manipu-lacije i sopstvene ignorancije, sve trpi. Gde bi drugde, i u kakvoj još sferi, osim u takvom jednom odsustvu sposobnih

aristotel je izrekom ”likovi treba da delaju, ne da pripovedaju” odavno uspostavio princip po kome su likovi osnova scenarija. Takođe, druga stara izreka kaže da se ”u kvalitetnom filmu može uživati čak i kad vam neko prepriča sadržaj”. Većina domaće produkcije u novom milenijumu stoji u suprotnosti sa ovim autohtonim standardima dramaturgije.

29

drUŠTVO

mlađih, modernijih autora, mrtva i stil-ski pregažena proza Stevana Sremca mogla biti literarna osnova za svojevre-meno najgledaniji film svih vremena? Takva izanđala drama postala je baza najkomercijalnijem ”poturici filmske Dekadencije”, Zdravku Šotri, popular-nom Šopoli, koji je publiku izbombar-dovao gomilom limunada spremnih za gutanje na eks, iskoristivši svoje Tv iskustvo da oseti šta takav skoronastali auditorijum može interesovati. Jadna publika, naravno nepismena i neučena pod globom godina, čim vidi fesove i narodnu nošnju pomisli da je reč o isto-rijskom spektaklu inspirisanom našom bogatom tradicijom i istorijom. Samo u jednoj propaloj kinematografiji kao što je srpska, Zdravko Šotra je mogao, u osmoj deceniji života, održavati sebe glavnim ”mainstream” rediteljem. Da stvar bude gora, kvalitetnih pisaca je bilo (srpska je književnost tih i ranijih godina pošla suprotnom stranom od filma, dalje od dekadencije), ali oni nisu motivisani da uđu u jedan produkcijski brlog kakav je postao srpski film. Jedna od retkih svetlih tačaka, možda i naj-svetlija, u srpskom scenarističkom mi-krokosmosu, Dušan kovačević, nikada nije shvaćen među (takvom) domaćom publikom. Njegovo problematizovanje srpskog mentaliteta u brojnim komič-nim dramama (namerno izbegavam pojam komedije), izokrenuto je u afek-ciju primitivizma, dok su ključne repli-kativne ilustracije oslikale ikonografiju kulturnog posrnuća. Stoga, kovačević je bio primoran da ekranizaciju ”Profe-sionalca”, jedne od njegovih vrsnih dra-ma koje narod nikada nije shvatio, reži-ra svojeručno, što je negativno uticalo na vrednost filma, jer i najbolji spisatelj ne mora biti dobar režiser.

(NOVI) SUNOVraTS obzirom na to kakvu ponudu je do-maći repertoar generisao početkom novog milenijuma, bilo je samo pita-nje vremena kada će gledanost pono-vo opasti. Naime, iako je publika (na jedno vreme) bila vraćena u bioskop-ske dvorane, iako je ta publika bila pogrešnog usmerenja, shvatanja, i iako se njena filmska edukacija nalazila na nivou ništavne, nije se moglo očekiva-ti da jedna tako nekvalitetna i nadasve jednolična ponuda održi kontinuirani

nivo posete. Ponuda domaćeg filmišta se tih godina (a može se reći još uvek) svodila na iskrivljeni ton crne komedi-je, uz stranputične pokušaje nadri-tri-lera. Nesrećno je pokušati proceniti da li su tužnije kakofonije proizilazile iz prvopomenutih mutacija drame, ili pak potonjih, neuspelih klonova stranih, mahom američkih produkcija. Turob-na (melo)drama išibana grimasnim hu-morom po bolnim mestima, ustoličila se kao ešalon crne komedije, dok su paušalni projekti nastali pogrešnim sle-dom grešaka, predstavljali “srpske po-kušaje modernog trilera“. kao što mladi kritičar Miloš Cvetković kaže, pravilan redosled bi bio ljudska drama, od koje polazi društvena kritika, koja zatim završava u određenom žanru, zato što unutrašnji tok priče tako nalaže. Pro-ducenti “srpskih trilera“, pak polaze od želje da naprave triler, iz čega usiljeno nastaje tok radnje, što za sobom vuče

veštačku i neuverljivu dramu (npr. po-minjani “lavirint“, “Mehanizam“, “Če-tvrti čovek“). Takva propala produkcija nije izgubila samo bioskopsku publiku, već i afekciju drugih krugova od kojih nije nezavisna. Država ga je napustila odavno, kao majka neželjeno dete. Me-diji su sve manje mesta odvajali za film, kulturu uopšte. koliko Tv stanica i dan- danas posvećuje makar delić svog standardnog programa ovoj temi? koli-ko dnevnih listova i dan- danas u Srbiji posveti po koju stranu celokupno kul-turi, ne samom filmu? Nekoliko strana dnevno za sve što nas čini, sve što nas ispunjava. Pola decenije je bilo potreb-no da se od nule dođe do nule. Da se nismo pomerali, manje bi nas bolelo...

U sledećem broju – “Otkuda sredstva za takvu produkciju, i šta radi drža-va?“ i “Svetlo na kraju tunela“ Uroš Živaljević

30

drUŠTVO

31

drUŠTVO

SLUČaj BrISa TaTONa – POČETaK ILI Kraj?

Prošao je septembar, a nakon njega ostao je samo krvav trag na kalendaru. I pored brojnih uspeha naših sporti-sta, tih dana svako je mogao jedino da se stidi činjenice da je građanin Srbije. kao što je sada već svima poznato, uoči fudbalske utakmice između Partizana i Tuluza, u bašti Ajriš paba na obiliće-vom vencu, huligani koji su, po svemu sudeći, bili simpatizeri Partizana, napa-

li su grupu Francuza, koji su došli na navedenu utakmicu. Prema informaci-jama dobijenim od jedne od grupe hu-ligana, koje su bile raspoređene u cen-tru Beograda, tridesetak simpatizera se u etapama okupilo na Zelenom vencu. Nakon toga su pokupili “rekvizite” sa unapred pripremljenih lokacija, i upu-tili se ka obilićevom vencu, gde su na-srnuli na grupu od petnaestak Francu-za. većina napadnutih Francuza se brzo razbežala, a jedan deo navijača krenuo

je u besomučnu poteru za njima. Grupa preostalih huligana nasrnula je na dvo-jicu Francuza, koji nisu uspeli da pobe-gnu, kao i na kelnera koji je pokušao da zaštiti Francuze. Jedan od te dvojice ne-srećnih stranaca zvao se Bris Taton. Iste večeri, celokupna javnost je saznala da je Taton u jako teškom stanju, i da je za-dobio povrede glave i grudnog koša od palica i lanaca. Postoji i verzija po kojoj je pao niz stepenice, kao i ona po kojoj je niz iste bačen. koja od navedenih je

da li je „divlji Zapad“ reprezentativna slika Srbije na njenom putu ka Evropi?

Serija napada na strance i prateći talas nasilja, koji je ubrzo prerastao u cunami, preplavili su u septembru Beograd i Srbiju. da li ćemo, i kada, konačno stati na put huliganima, pitanje je koji su mnogi tih dana naglas postavljali. Odgovora, nažalost, još uvek nema...

kaP kRvi KOja jE PrELILa ČaŠU!

32

drUŠTVO

zapravo tačna - malo je bitno. Činjenica je da je nesrećni Bris zadobio frakturu lobanje i pucanje grudne aorte. Nared-nih dvanaest dana lekari su se borili za njegov život, ali su mu na kraju otkazale moždane funkcije.

Ko će snositi odgovornost?Pitanje koje se neminovno nameće je: ko će snositi odgovornost za ovo ubi-stvo?Tri dana nakon događaja, objavljeno je da su trinaestorica huligana identifiko-vana nakon pregleda snimaka sigurno-snih kamera, postavljenih u okolini ba-šte kafića. Jedanaestorica su uhapšena i predata istražnom sudiji, koji je njih desetoricu zadržao u pritvoru, dok su preostala dvojica u bekstvu. većina iz-grednika je odranije poznata policiji po nasilničkom ponašanju. Nakon tragič-nih vesti iz urgentnog centra, republič-ki javni tužilac, Slobodan radovanović, izjavio je da će napadači odgovarati za krivično delo teškog ubistva. Svakako, treba pohvaliti hapšenja i brzu reakciju policije i tužilaštva. Međutim, postavlja se pitanje: ko je odgovoran za to što se ovaj događaj uopšte desio, i da li je isti mogao da bude sprečen?

Po izjavama čelnika policije, nisu po-stojala saznanja da se ovaj zločin spre-ma, pa se nije moglo preventivno delo-vati kako bi se sprečio tragični događaj. Međutim, sledi naredno pitanje: kako je moguće da se grupa od trideset hu-ligana, opremljena palicama i lancima, uopšte pojavi u srcu Beograda? kada god se održavaju fudbalske utakmice visokog rizika, a utakmica između Par-tizana i Tuluza je svakako bila jedna od takvih, Beograd je prepun policajaca. Da li je moguće da se nijedan nije na-šao na potezu između Zelenog venca i knez Mihailove ulice, onda kada su hu-ligani tuda prolazili? Postoji li moguć-nost da su huligani neprimetno došli do centra grada, usred radnog dana, i da baš u tom trenutku kada se dogodio napad, sticajem nesrećnih okolnosti, nijedna patrola nije bila u blizini? Da li je propust napravila logistika ili orga-nizacija patrola na terenu? Da li postoji neki skriven motiv ovog propusta? Da li neko namenski održava loš imidž Sr-bije u svetu u trenutku kada isti ima na-mere da nam otvori svoje granice? Da li je politika opet umešala svoje prste? Ili je samo nezadovoljstvo našeg naro-da eskaliralo u najgorem obliku, i kroz

najgore pojedince?I neizbežno: Da li ćemo ikada dobiti prave odgovore na postavljena pitanja?

Cunami nasilja u BeograduNažalost, napad na Francuze na obi-lićevom vencu samo je jedan u nizu mračnih događaja u septembru. Sve je počelo sa Paradom ponosa i otvorenim javnim pretnjama gej po-pulaciji, upućenim od strane huligana i tzv. patriotskih organizacija. Posle niza verbalnih sukoba, oštrih osuda i održanih konferencija za štampu, tu-žilaštvo je konačno reagovalo na ove pretnje, i najavilo pokretanje postupa-ka za ukidanje organizacija kao što su Nacionalni stroj, obraz i sl. Najavljeno je da će se pred zabranom najverovatni-je naći i navijačke grupe, koje su uzro-kovale smrt i nemire u našem ionako vrednosno poljuljanom društvu. Da li će i ovog puta najave zvaničnika osta-ti samo mrtvo slovo na papiru, koje će potom uzrokovati još mrtvih ljudi na beogradskom asfaltu?koji je zapravo razlog što se atmosfera nasilja osećala u vazduhu tih dana?retrospektivno, prvo se dogodio na-pad navijača kamenicama na autobus

33

drUŠTVO

GSP-a, zbog toga što su u njemu bila dva navijača suparničkog tima. Potom se desila pucnjava ispred splava Fristaj-ler u kojoj je povređen jedan Britanac. ovo je izgledalo kao izolovana slučaj-nost, ali sada, u svetlu ostalih napada na strance u Beogradu, koincidencije de-luju indikativno. Pojedini mediji ističu da je pomenuti Britanac, na primer, sa-svim slučajno upucan i da se zatekao na pogrešnom mestu. Postavlja se pitanje: u kojoj se to uređenoj zemlji pucnjave dešavaju sasvim slučajno u centru glav-nog grada svaki drugi dan? kako je na primer moguće da neko unese pištolj na splav, pa da sa istog izađe, da bi se sa nekim obračunao? Da li je i to „slu-čajnost“?Nakon toga, usledio je napad na Fran-cuze, potom napad na Australijanca na kalemegdanu, i krvavi 26. septembar, kada su se desile dve masovne tuče sa upotrebom hladnog oružija. Jedan li-bijac, inače student Beogradskog uni-verziteta, napadnut je na autobuskoj stanici u Bulevaru kralja Aleksandra, dok je čekao prevoz.Bizarna je i priča o saobraćajnoj ne-sreći u centru Batajnice, koja slikovito opisuje pomenutu atmosferu. Iako u samom sudaru niko nije povređen, na-stala je prepirka koja je prerasla u tuču, posle koje je šestoro ljudi prevezeno u urgentni centar, od čega je četvoro od njih bilo sa teškim povredama. u vreme svih ovih dešavanja, doneti su propisi o zabrani okupljanja u cen-tru Beograda. u nedelju 20. septembra, oko hiljadu policajaca okupiralo je cen-tar grada, a pojavljivali su se i narednih dana. umesto da policija demonstrira silu na taj način, neophodno je da štiti građane i zakon. I dok je kordon žan-darmerije stajao na Terazijama, istog prepodneva, grupa huligana je napala australijskog državljanina na kalemeg-danu. u civilizovanim zemljama, ukoli-ko policija ne uspeva da zaštiti građane i sprovodi zakon, a zbog toga i postoji, neko mora da snosi odgovornost. ko će, u zemlji Srbiji, snositi odgovornost za „nesrećne“ smrti mladih ljudi?

Nasilje kao gangrena srpskog društva Da li nas je ovaj tragični slučaj Brisa Tatona ičemu naučio? kada je javljeno da je Francuz preminuo, omladina dve

političke stranke i nekoliko organizaci-ja iz nevladinog sektora organizovalo je protest – šetnju protiv nasilja. Desetak hiljada ljudi izašlo je da oda poštu Bri-su, ali i da pošalje poruku protiv nasilja. Mora se primetiti da je takva poruka izostala desetak dana ranije, kada je na-kon glasnih pretnji, slična sudbina tre-balo da zadesi i Paradu ponosa, dok su pojedine partije, pa i Srpska pravoslav-na crkva, prećutno tolerisale potenci-jalno nasilje. već narednog popodneva, 2. oktobra, na svetski Dan borbe protiv nasilja, na skupu u Pionirskom parku, koji su organizovale sve relevantne ne-vladine organizacije, pojavilo se svega dvestotinak ljudi. To prilično govori o građanima Srbije, i po ko zna koji put, potvrđuje srpski mentalitet kome je „svakog čuda – tri dana dosta“ . Dodat-no zabrinjava utisak da ovde nije kraj, i da će nasilja biti još, u najrazličitijimm oblicima. Šta se to dešava sa našim društvom u kojem se ponovo netolerancija i ne-trpeljivost posmatraju kao uobičajne i normalne pojave? Zašto nas više ne čudi kada negde izbije tuča? kakav se to kulturni model pruža mladima, kada njihovi vršnjaci imaju potrebu da is-poljavaju svoju energiju tako nasilno? lako je upirati prstom u obrazovanje, medije, Crkvu, policiju, partije, poli-tičare, i tvrditi da su oni krivi za to što pojedinci tako varvarski ispoljavaju svoje nezadovoljstvo. Devedesete se očigledno vraćaju na velika vrata. Nije to samo ikonografija: trenerke, air - max patike, tarzanke, turbo - folk, div-ljanje navijača, nacionalizam i šovini-zam... Čini se da postoji i nešto dublje, a time i mnogo opasnije. Apatija i očaj, kao gangrena, šire se našim društvom i prete da zatruju i ono malo građanske, civilizovane Srbije koja je provirila u poslednjih desetak godina.Možda je, u stvari, zabluda da su deve-desete ikada otišle,, te je ovo što nam se sada dešava samo njihov logičan na-stavak. I na kraju, pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste: Na šta. i na koga će se preliti sledeća kap krvi u čaši, kada var-varskim ponašanjem iz Srbije oteramo i ovo malo preostalih stranaca? Da li će sledeća žrtva biti neko od nas?!

Pavle MIHAJLOVIĆ

13.�. Grupa huligana napala je kamenicama i bakljama austobus GSP-a na liniji 53, povredivši tri osobe.

1�.�. Srušena bista Martina Lutera u Subotici (postavljena 2007. na dan reformacije).

1�.�. Britanski državljanin S. j. a. (26) ranjen vatrenim oružijem u stomak ispred splava Fristajler.

1�.�. dvadesetak huligana napalo je dvojicu Francuza na Obilićevom vencu, u bašti ajriš paba. Teško povređen Bris Taton.

20.9. Na Kalemegdanu grupa huligana napala australijskog državljana dž. B.

23.9. U ulici Tošin bunar upucan mladić (23) u leđa, nakon što su ga prethodno dvojica mladića jurila.

26.9. Masovna tuča ispred kluba Srpske radikalne stranke u Pariskoj ulici, jedan mladić izboden nožem.

26.9. Iste noći još jedna masovna tuča, ovaj put na splavu Tajm aut.

26.9. U Bulevaru kralja aleksandra napadnut Libijac L. K. (inače student u Beogradu), dok je čekao autobus.

29.9. U centru Batajnice, izbila je tuča nakon saobraćajne nesreće. Iako u sudaru automobila niko nije povređen, hitna pomoć je morala šestoro ljudi da preveze u urgentni centar, od kojih četvoro teže povređenih.

29.9. Preminuo Bris Taton.

3�

drUŠTVOMeđunarodni dan borbe protiv gladi

KOLIKO TrEBa da NaS BUdE da BI TO NEKO PrIMETIO?Svet nikada nije bio bogatiji i nikada nije raspolagao sa više resursa nego danas. Ipak, broj gladnih konstantno dostiže nove rekorde. Neravnomerna raspodela bogatstva, ratovi, bolesti i tranzicija, učinili su još većim postojeći jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji. Nažalost, izgleda da glad nikoga od sitih preterano ne potresa.

od „otvaranja“ Srbije prema svetu 2000., svake godine raste svest o nekim novim značajnim datumima, kada treba podvući

crtu i sumirati rezultate. ove godine medijska pažnja je bila visoko usmere-na na 16. oktobar. – Međunarodni dan borbe protiv gladi. Zahvaljujući krea-tivnoj i intenzivnoj kampanji, u Srbiji je tog dana održan najmasovniji štrajk glađu! 676 280 ljudi iz cele Srbije, i preko 80 zemalja sveta, dobrovoljno su se odre-kli obroka u znak solidarnosti sa onima

koji dan za danom na svom stolu imaju sve manje hrane. Među njima je bilo studenata, đaka, profesora, članova raznih udruženja, sindikata i nevladi-nih organizacija, ali i poneki političar. Dakle, aktivno su se uključili svi oni koji su shvatili da se pažnja kreatora politike kod nas može skrenuti jedino takvim akcijama. Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji se od početka kri-

ze broj siromašnih popeo na preko 700 000.

VrSTE SIrOMaŠTVaveoma je teško definisati profil siro-mašnog čoveka, jer je on veoma razno-vrstan i stalno se menja.veliki broj istraživanja koji se bavi pro-blemima siromaštva, postavlja pitanje na koji način ljudi postaju siromašni, i sledstveno tome meri ukupni godišnji nivo siromaštva. Ipak, mnogo manje pažnje se obraća na životni ciklus siro-maštva – kako ljudi izlaze iz siromaštva

i kako veoma često opet upadaju u kan-dže istog.Subjektivni osećaj siromaštva po nekim istraživanjima podazumeva neophod-ni prihod, koji bi bio dovoljan za nor-malan žiivot jednog domaćinstva. objektivna merila za utvrđivanje siro-maštva prvenstveno su visina prihoda koja bi bila dovoljna za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

KO SU SIrOMaŠNI U SrBIjI?kad govorimo o siromaštvu u Srbiji, govorimo o fenomenu koji uključuje nekoliko faktora koji utiču na njegovo stvaranje. To prvenstveno podrazume-va nemogućnost zapošljavanja - glavni izvor prihoda, zatim neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obra-zovnim i komunalnim uslugama. Među ostale veoma važne aspekte siromaštva pobrojani su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bo-gatstva, pre svega na čistu vodu i vaz-

duh.Prema podacima vlade Srbije, u 2008. godini najviše siromašnih je bilo među nezaposlenima. upravo za ovu katego-riju stanovništva je preduzimano naj-više mera u cilju poboljšanja njihovog položaja. Pokrenut je niz programa za zapošljavanje i prekvalifikaciju, za obra-zovanje odraslih i roma, kao i za tradi-cionalno ugrožene grupe. Posmatrano

po tipu domaćinstva, najugroženija su domaćinstva sa šest i više članova. Primetno je i da je u domaćinstvima u kojima privređuju samo žene, veće siro-maštvo od onih u kojima su muškarci ti koji zarađuju. To govori i u prilog či-njenici da i dalje postoji diskriminacija u zaradama između muškaraca i žena, i

to za iste poslove. Prema godinama sta-rosti, najveći broj siromašnih je u kate-goriji dece do 13 godina, a kod starijih od 65 godina, pa naviše. u godini izra-de Strategije za smanjenje siromaštva, preko 130 000 starih ljudi živi ispod granice siromaštva, a tek svaki deseti od njih prima socijalnu pomoć od države. u odnosu na 2007. godinu, nije došlo do izmena u položaju ovih kategorija.

u 2009., godini krize, dolazi do pada životnog standarda svih životnih kate-gorija.

STraTEGIja Za SMaNjENjE SIrOMaŠTVa

kao jedan od dokumenata na putu ka približavanju evropskoj regulativi,

2003. godine je usvojena Strategija za smanjenje siromaštva. reč je o doku-mentu urađenom na nivou države, koji se bavi analizom uzroka, karakteristika i profila siromaštva. Strategija je urađe-na u saradnji svih relevantnih činilaca – tadašnjeg Ministarstva za socijalna pitanja, drugih resornih ministarsta-va, predstavnika nevladinog sektora, lokalnih samouprava, sindikata i me-

đunarodnih partnera. Cilj Strategije je bio prepolovljavanje broja siromašnih do 2010. godine, kroz sprovođenje ak-tivnosti preko Tima za implementaciju Strategije, koji je formiran 2004. godi-ne. Te aktivnosti su usmerene ka „pri-vrednom razvoju i rastu, sprečavanju pojave novog siromaštva usled restruk-turiranja privrede, i na brigu o tradicio-nalno siromašnim grupama”.

IMaMO LI SVI PraVO Na žIVOT?Neosporno je da se posle decenije ra-tova, izolacije i sloma privrede, puno učinilo u borbi sa siromaštvom. Me-đutim, glad ponovo hara našim pro-storima, a zvanična budžetska sred-stva očigledno ne uspevaju dovoljno da odgovore potrebama društva. Sto-ga je neophodno jačati građanske i ne-vladine inicijative za poboljšanje živo-ta naših manje srećnih sunarodnika, kojima siromaštvo ugrožava osnovno pravo – pravo na život.

Tatjana Janković

„Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva se mora baviti

suzbijanjem uzroka, a ne samo posledica siromaštva i ona se

mora definisati kao sastavni deo strategije društvenog razvoja, čiji je

dugoročni cilj izgradnja uspešnog, ali i pravednog društva, u kome će vladati

solidarnost i jednakost šansi...”, Zoran Đinđić, na konferenciji “Profil

siromaštva u Srbiji” 2002.

35

drUŠTVO

3�

drUŠTVO

Nehumani uslovi rada u čitaonicama Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”

da LI jE STUdENT POLarNI MEdVEd?Iako se temperatura vazduha već odavno spustila ispod desetog podeoka u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ grejanja – nema. Zbog toga, sasvim je uobičajena pojava da studenti u čitaonicama sede umotani u kapute i jakne, sa šalovima, rukavicama, kapama i ostalom propratnom zimskom opremom. Koliko su ovakvi uslovi rada podsticajni i motivišući svakako možete zaključiti i sami. a ko je za navedeno kriv?

3�

drUŠTVO

ČITaONICE KaO NajNOVIjI TrENd

u poslednjih nekoliko godina je sve više studenata u Beogradu počelo da sprema ispite u čitaonicama. Iako je do tada uobičajena praksa bila da ove prostorije koriste studenti iz unutraš-njosti Srbije, u navedenom kratkom periodu za nama i sami Beograđani su počeli da uviđaju i uživaju prednosti mira, tišine i radne atmosfere koja u istima vlada. Dugo, na raspolaganju su im bile: čitaonica Narodne te Gradske biblioteke, kao i velika i mala sala bi-blioteke „Svetozar Marković“.kada se 2007. godine Narodna biblio-teka Srbije privremeno zatvorila zbog najavljenog renoviranja, najveći broj studenata se „preselio“ upravo u uni-vezitetsku biblioteku. od tada, svakog jutra od pola osam, studenti su ispred ulaza u biblioteku formirali dugačke redove u nameri da „zauzmu“ mesto za učenje. Neretko se događalo da oni koji zakasne koji minut i dođu posle pola 9 ujutru ostanu bez istog. već tada je bilo evidentno da glavnom gra-du Srbije fali još čitaonica kako bi stu-denti mogli da realizuju zahteve koji se pred njih postavljaju. u svakoj iole ra-zvijenoj zemlji Ministarstvo prosvete bi svakako učinilo nešto konkretno za obrazovni sloj koji joj najviše manjka. Deklarativne podrške studenti imaju na pretek. I od nje, svi dobro znamo – nema koristi. Međutim, svaka, ma-kar i verbalna inicijativa za rešavanje ovog problema i ovog puta je izostala. I studenti su nastavili da se, u hladnim zimskom jutrima, tiskaju u redovima. Sve dok im je makar u unutrašnjosti biblioteke bilo toplo. Preciznije, do nedavno...

PrOMENa STaNja U INdEXU = PrOMENa STaNja U

ZdraVSTVENOM KarTONU

u trenutku kada je zima očito poku-cala na naša vrata ljubazni zaposleni u univerzitetskoj biblioteci su umesto sa uobičajenim osmehom studente dočekivali sa „nema grejanja“ rečeni-com. Na pitanje kada će ga biti – nisu imali odgovor.A ko je zapravo odgovoran za ovo smr-zavanje? usled rebalansa budžeta koje

je vlada Srbije sprovela ne tako davno, između ostalih i Ministrastvo prosve-te je ostalo bez dela sredstava za 2009. godinu, te nije izmirilo dug za struju koji je bibliteka imala prema ePS - u. Tako su studenti, njihove potrebe i, ovog puta, ipak osnovni uslovi studi-ranja po ko zna koji put ostavljeni po strani.

da LI SE SMrZaVajU I MINISTrI?

Neosporno je to da je za globalnu eko-nomsku krizu srpska vlada najmanje kriva, kao i činjenica da je svakako usled smanjenja planiranih priliva sredstva iz inostranstva ista morala da izvrši smanjenje rashoda njenih broj-nih Ministarstava i njihovog (ne)rada. Međutim, pitanje koje je u ovoj situa-ciji više nego neizbežno je: Da li poje-dinci koji upravljaju državom i shod-no tome imaju najveća ovlašćenja koja, uzgred, bezgranično koriste da u svakoj iole pozitivnoj situaciji prisvoje najveći deo „kolača“, imaju time i oba-vezu da u ovoj recesiji na svojim ple-ćima iznesu najveći deo gubitka? Šta je sa dobrim starim običajem da ka-petan broda koji tone prvo spase sve putnike za čije je živote odgovoran i onda, na kraju brine i o svom? Da li su srpski ministri na svom džepu osetili smanjenje budžetskih sredstava usled rebalansa budžeta? Da li Ministar pro-svete i osoblje njegovog kabineta osam sati dnevno sedi u kaputima? Da li i njih u njihovim planovima i željama osujećuju potpuno nehumani uslovi rada? koliko veliki dug za struju uni-verzitetske biblioteke može da bude? veći od plate jednog ministra? I koliko univerzitetskih biblioteka u Beogradu ima? koliko studenata u njenim čitao-nicama uči? Da li će neko uopšte da se osvrne na ova pitanja? Mada, odgovo-re na većinu njih i sami znamo... osim na ono najbitnije: ko, zbilja, u zemlji Srbiji brine o studentima?

„BraIN draIN“ U PadU?! da, SIGUrNO!

Nije tajan podatak da u Srbiji ima čak 1 350 000 nepismenih. kada znajući ovu činjenicu domaći političari najav-ljuju da je jedan od primarnih ciljeva

Srbije ulazak u evropsku uniju pro-sečan srpski građanin teško da može da se ne nasmeje. Ili zaplače, shodno karakteru...S druge strane, u evropsku uniju u bu-dućem periodu potencijalno mogu da nas uvedu isključivo visokoobrazova-ni ljudi. Nažalost, u Srbiji ih ima samo

7%! Takođe, Srbija u ovom trenutku ima 260 000 studenata o čijim potre-bama očito ne brine – niko!kada sagledanim činjenicama doda-mo i tu da ne postoji zvaničan podatak o tome koliko je visokoobrazovanih mladih ljudi napustilo Srbiju u perio-du pre i za vreme tranzicije nikoga ne treba da čudi činjenica da i dalje veliki broj njih želi „preko“. Ima li ko prava da ih krivi? odgovor je, nesumnjivo, odrečan! Jer oni koji u svojim rukama imaju oruđe da ih u Srbiji zadrže, sede u svojim toplim kabinetima ne radeći po tom pitanju - apsolutno ništa.

„KrEaTIVNa“ VLada

I dok studenti spremaju ispite u lede-noj biblioteci, želeći da sutra urade nešto za sebe i (sada već) možda za ze-mlju u kojoj su rođeni a ministri i dru-gi zvaničnici najavljuju mere za pre-vazilaženje krize koje će „udariti“ na svačiji džep osim na njihov sopstveni, u svetlu sagledanih činjenica o broju visokoobrazovanih u Srbiji shvatam zašto je odnos Ministrastva prema „slučaju univerzitetska biblioteka“ ovakav... Naime, nadležni su shvatili kolika je retkost student u Srbiji pa su shodno tome rešili da im i bukval-no daju tretman – polarnih medveda! originalno, nema šta!

Maja RADAK

U Srbiji trenutno postoji samo 7% visokoobrazovanog kadra a na studijama se nalazi 260

000 studenata. Takođe, u Srbiji postoji čak 14 univerziteta, od čega je 7 državnih i 7 privatnih. S druge strane, u našoj zemlji živi čak 1 350 000 ljudi koji se

„potpisuju palcem“.

3�

drUŠTVO

novim zakonom o bezbednosti saobraćaja, koji će stupiti na

snagu 10. decembra, promenjen je način polaganja vozačkog

ispita, ali i kaznena politika - sa „osvojenih“ 18 negativnih poena

vozači će gubiti dozvolu i moraće ponovo na obuku da bi je dobili

nazad.

Posle više od dve decenija Srbija je dobila novi Zakon o bezbed-nosti saobraćaja, koji je usvojen 29. maja, a na snagu stupa 10.

decembra 2009 godine. Shodno tome, vozači strahuju da će novi, stroži propisi dodatno opteretiti njihove budžete, dok se nadležna mi-nistarstva nadaju da će primena nove regulative doprineti smanjenju broja nezgoda na ovdašnjim putevima. Jedna od osnovnih promena koje dono-si novi Zakon o bezbednosti saobraćaja odnosi se na sticanje vozačke dozvole i proces edukacije u auto - školama. Prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, obuka za polaznike traje 40 časova, a vozački ispit se sastoji iz teo-rijskog i praktičnog dela. Novim Zako-nom ispit će se polagati iz tri dela: prve pomoći, teorijskog i praktičnog dela. Najveću novinu predstavlja uvođenje obavezne teorijske nastave. Tako će kandidati koji u škole dođu posle 10. decembra prvo morati da pohađaju te-orijsku nastavu, zatim da je polože, a tek onda će im biti dozvoljeno sedanje za volan i praktična nastava. uvođenjem teorijskih časova obuka budućih voza-ča koja u sadašnjem sistemu može da se završi i za dvadesetak dana, po novom Zakonu trajaće najmanje tri mesecа, pа samim tim će i cena obuke biti znatno veća.

PrOBNa dOZVOLaČak i kada savladaju vožnju i polože vozački ispit pred komisijom, mladi vozači, međutim, neće moći sami da sednu za volan jer je Zakonom predvi-đeno uvođenje restriktivne, odnosno “probne” vozačke dozvole sa kojom im

je omogućeno da upravljaju vozilom, ali uz određena ograničenja (prisustvo suvozača koji ima “punu” vozačku do-zvolu, zabrana vožnje posle 23 sata, zabranjeno korisćenje telefona čak i sa

hendsfri uređajem.... ).ovakvim režimom, koji traje godinu dana, mladi vozači treba da steknu vo-začku kulturu jer nepoštovanje ovih propisa može da im uskrati pravo na

PoEni i“odnoSE“ dOZVOLU

Konačno stupa na snagu novi Zakon o bezbednosti saobraćaja

3�

drUŠTVO

sticanje stalne dozvole. ovo je poseb-no bitno ako se zna da najveći broj stra-dalih i učesnika u saobraćajnim nezgo-dama čine vozači starosti od 19 do 25 godina.

NEGaTIVNO BOdOVaNjEPodaci nadležnih institucija govore da je najveći broj udesa na putevima Srbije posledica ljudske greške, odnosno ne-poštovanja propisa.Zbog toga su propisi novog Zakona znatno restriktivniji, a pored novčanih kazni (najmanja kazna će biti 3.000 di-nara) uvedeno je i dodeljivanje “negativ-nih” poena saobraćajnim prekršiocima. ovakav vid kažnjavanja se u evropskim zemljama primenjuje već godinama, a osnovni cilj kaznenih poena je spreča-

vanje ponavljanja težih prekršaja pošto će poeni biti sabirani. Za svaki ozbiljan prekršaj dodeljivaće se određeni broj kaznenih poena, koji stoje u evidenciji dve godine, a posle toga se brišu. uvid u evidenciju kaznenih poena imaju samo policijski službenici na odeljenju za izdavanje vozačkih dozvola, a vozač na pismeni zahtev može da dobije oba-veštenje o stanju broja kaznenih poena koje ima.Prekoračenje brzine će, pored novča-ne kazne od najmanje 6.000 dinara, povlačiti i određeni broj negativnih poena, a u pojedinim slučajevima i zabranu upravljanja vozilom. oni koji van naselja dozvoljenu brzinu preko-rače za više od 40 kilometara na sat moraće, na primer, da plate od 6.000 do čak 20.000 dinara, uz tri kaznena poena i jednomesečnu zabranu seda-nja za volan Nekоliko primera kada se uz predviđеne novčane kazne dobijaju i kazneni poeni:2 poena - vožnja noću sa probnom do-zvolom,3 poena - nepoštovanje prava prvenstva prolaza na raskrsnicama, posedovanje radar detektora,4 poena - presecanje kolone pešaka, vo-žnja po magli bez uključenih svetala ili upravljanje pretovarenim vozilom,5 poena - vožnja sa isteklom vozačkom dozvolom, odlazak učesnika nezgode sa lica mesta pre dolaska policije, ili, na primer, situacija kada maloletni vozač sa probnom dozvolom vozi bez nadzo-ra iskusnog vozača,6 poena - prolazak kroz crveno svetlo, preticanje preko pune linije, vožnja sa 0, 5 do 1, 2 promila alkohola u krvi7 poena - prekoračenje brzine u naselju za više od 50 km/h8 poena - vožnja pod dejstvom psiho-aktivnih supstanci14 poena i neizbežan zatvor - upravlja-nje vozilom za koje vozač ne poseduje dozvolu, vožnja sa više od 2 promila alkohola u krvi, prekoračenje brzine za više od 80km/h (70 km/h) van (u) naselja,15 poena i neizbežan zatvor - nasilnič-ka vožnja. Npr. kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo u roku od 10 minuta, kada pretiče kolonu vo-zila preko duple pune linije, vozi „sla-lom“ između drugih automobila naglo

menjajući smer i terajući druge na ko-čenje.Najviše se može “sakupiti” 18 negativ-nih poena, a takvim vozačima se auto-matski oduzima vozačka dozvola. Ista mera je predviđena i za one koji po-čine krivično delo ili izazovu smrt, kao i za vozače koji u periodu od tri godine više od jednom izazovu saobraćajnu nesreću sa velikom materijalnom šte-tom. Ponovno sticanje dozvole posle oduzimanja, znači da vozač mora da pohađa poseban seminar i položi ispit iz unapređenja znanja iz bezbednosti. Pri tom, svaki sledeći put se granica za oduzimanje dozvole ovakvim vozači-ma smanjuje za tri poena, a moguće je i trajno oduzimanje, bez daljeg prava na polaganje vozačkog ispita.

I daNjU Sa SVEТLIMaPo novom zakonu će i danju u naselju i na otvorenom putu biti obavezno kori-šćenje oborenih svetala , kako bi vozila na putu bila uočljivija. Nepoštovanje ovog propisa vozača može da “košta” 3.000 dinara.

„HaLO” SaMO UZ HaNdS- FrEETelefoniranje u vožnji biće na spisku zabranjenih postupaka, osim u slučaju da se koristi hands-free uređaj, dok će se na “udaru” policije naći i oni koji pu-štaju preglasnu muziku u automobilu.

PrOPISI U SVETUSlični zakoni u razvijenim zemljama su na snazi već godinama, a njihova imple-mentacija je rezultirala značajnim sma-njenjem broja teških nezgoda. Jedan od najboljih primera je Nemačka koja je, od 1975. do 1993. godine udvostručila broj vozila, a prepolovila broj poginu-lih i povređenih na putevima. evropska unija je sa 70.000 poginulih došla do 40.000, a sledeći desetogodišnji plan je da se i taj broj prepolovi.kako bi tragičan bilans na putevima Sr-bije bio smanjen neophodno je usvojiti novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, o čijem nacrtu je javna rasprava završena još u septembru 2006. Primenom novog za-kona, koji je napisan po uzoru na zakone eu, do 2012/13. godine broj nastradalih i povređenih u saobraćajnim nezgodama bi trebalo da se prepolovi.

Maja ZDRAVKOVIĆ

Poražavajuća statistika

▲ više od 38.000 ljudi poginulo je na putevima u Srbiji od 1980. do 2009. godine

▲ više od pola miliona ljudi povređeno je u saobraćajnim nesrećama u istom periodu

▲ svaki treći krevet u bolnici zauzima žrtva saobraćajnog udesa

▲ milijardu evra je prosečan godišnji trošak Srbije zbog posledica saobraćajnih nesreća

▲ 2008. dogodilo se ukupno 67.708 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 897 osoba, 5.195 učesnika u saobraćaju zadobilo je teške, a 17.080 lake povrede.

�0

MOZaIK

Genetski inženjering ljudi je oduvek bio jedna od glavnih tema naučne fantastike. o tome su napisane knjige kao

što je „vrli novi svet“, stripovi, na pri-mer, „X-men“, i snimani filmovi poput „Gatake“... u skoro svakom od njih, ovladavanje ovom tehnologijom je predstavljeno pogubnim za ljudski rod.realnost je, za sada, drugačija. Genet-ski tretman se danas koristi za spreča-vanje pojave naslednih bolesti i pore-mećaja kod novorođenčadi. Takođe, ovim putem se može smanjiti rizik od raznih drugih oboljenja, kao što je rak. Sve to praktično omogućava deci da se ne rađaju kao invalidi, i da žive norma-lan život. Imajući to u vidu, genetska modifikaci-ja deluje kao sasvim humana stvar. Ipak, trebalo bi da se setimo još nekih izuma koji su smišljeni da bi se pomoglo ljudi-ma pre nego što damo zaključak.

Šta je „dizajnirana beba“?Preduslov genetskog modifikovanja dece je vantelesna oplodnja. Postoje dva osnovna postupka. Prvi je tako-zvana pre-implantaciona genetska di-jagnoza (PGD). ona podrazumeva

Genetska modifikacija embriona

dIZajNIraj SVOjE dETE!Od 2000. godine, kada je rođena prva genetski modifikovana beba, pa do danas, ova tema privlači sve veću pažnju javnosti. da li je čovečanstvo konačno našlo rešenje za mnoge svoje probleme i lek za brojne bolesti? Ili, ipak, polako, ali sigurno postajemo opasni sami po sebe?

�1

MOZaIK

analizu i izbor sper-matozoida i jajnih ćelija koje će se ko-ristiti za oplodnju, kao i izbor oplođe-ne jajne ćelije koja će biti vraćena u matericu. Moguć-nosti nisu mnogo velike (razlike iz-među embriona su kao razlike između dva brata koja nisu blizanci). Ipak, na ovaj način se mogu eliminisati mnoge nasledne bolesti, i to izborom oplođe-ne jajne ćelije koja ih ne sadrži.Drugi postupak je mnogo složeniji, i on predstavlja direk-tno zamenjivanje delova jedne DNk sa drugom. Mogućnosti ove metode su mnogo veće. Iako nije dozvoljeno spro-voditi ovu proceduru na ljudima, nauč-nici su daleko odmakli putem testova na životinjama. već 2001. su ukrstili DNk majmuna i meduze, i stvorili majmuna koji sija pod ultraljubičastim svetlom! Tehnologija stalno napreduje, tako da će uskoro biti moguće ukrštanje bilo kojih životinjskih vrsta (lav sa kleštima škorpije i slično), kao i pisanje potpuno novog DNk u laboratoriji, i stvaranje životinja koje ne postoje (na primer, tuđina iz serijala „osmi putnik“).

Supermeni i siromašniMada su njene mogućnosti velike, teh-nologija genetske modifikacije se kori-sti isključivo za sprečavanja naslednih bolesti i urođenih nedostataka. Glavnu prepreku za njeno širenje predstavljaju zakonska ograničenja koja dozvoljavaju samo PGD metodu, i to samo u svrhu lečenja napred navedenog. Zabranjena je modifikacija zdrave dece. u većini zemalja zabranjuje se čak i izbor pola, mada se i to u nekim slučajevima može smatrati lečenjem (na primer, neke bo-lesti se prenose samo na muške, odno-sno ženske potomke). Izuzetak od ovog pravila su Sjedinjene Američke Države.Javno mnjenje se takođe oštro protivi genetskom inženjeringu. To se najbo-lje videlo u februaru ove godine, kada

je predsednik jedne od najvećih klinika koje obavlja ovakve usluge, „Fertility“ instituta, najavio da će ponuditi izbor boje kose i očiju novorođenčadi rodi-teljima. reakcija javnosti je bila burna. usledili su veliki protesti, a ubrzo se oglasio i papa, koji je osudio „opsesivnu potragu za savršenim detetom“. Institut je, zbog pritisaka, početkom maja odu-stao od te ideje.

Protivnici genetskog inženjeringa navode veliki broj razloga: da ljudi ne bi trebalo da se igraju Boga, da je u pitanju neetički postupak, da rodi-telji ne bi trebalo da određuju sudbinu svog deteta... Pomi-nju i problem dehu-manizacije čoveka, koje ne vidi sebe kao dete svojih roditelja, već kao proizvod mašine (takozvani „Frankenštajn argu-ment“).Jedan od najvažni-jih razloga, i ujed-no jedan od naj-

praktičnijih, u vezi je sa vrlo visokom cenom ovih usluga, koju mogu da plate samo imućnije porodice. uko-liko se dozvoli veći stepen modifika-cije, njega će moći da iskoriste samo najbogatiji. Na taj način će se stvoriti elita „superljudi“, koji će biti geni-jalni, lepi, sposobni, i koji će zauzeti najviša mesta u društvu, dok će si-romašnima, koji ne mogu da priušte genetska unapređenja, ostati samo nižerazredni poslovi. razviće se ne-što slično sistemu kasti u Indiji, gde postoje „poboljšani“ i „obični“ ljudi, veliki ekonomski jaz i klasna diskri-minacija (upravo ovakva budućnost je opisana u filmu „Gataka“).

Nastavak evolucije?Ipak, postoji veliki broj ljudi koji se ne obaziru na gore navedene argumente. oni tvrde da je dužnost roditelja da obezbedi najbolje moguće uslove za ži-vot svome detetu, čak i ukoliko to znači i genetske modifikacije. Njih ne brine visoka cena usluga i klasno raslojavanje (pogađate o kom sloju stanovništva je reč). I njihov broj i uticaj polako raste. kako je rekao jedan od zagovornika genetskog inženjeringa „u pitanju je na-stavak evolucije čoveka“.Na kraju, treba se setiti da su u toku evolucije mnoge vrste nestale sa lica naše planete. Pitanje je - da li će se to desiti i nama?

Rastko RADENKOVIĆ

„Beba ne valja, vratite nam pare!“Genetsko modifikovanje nameće još jedno zanimljivo, ali i važno pitanje: Šta ako roditeljima beba ne odgovara? da li će je vratiti nazad? Ili zameniti? Ili možda tražiti odštetu?Zvuči neverovatno, ali neki ljudi su spremni i na takve stvari. amerikanci dejvid i Stefani Harničer su tužili medicinski centar univerziteta juta, jer nisu bili zadovoljni trojkama koje su dobili. Lekari su, naime, umesto donora #183 koga su roditelji odabrali, upotrebili spermu donora #83, iz zdravstvenih razloga. Međutim, majka (koja inače, nije videla ni jednu, ni drugu osobu) je verovala da će deca zbog toga biti ružnija. Par je odlučio da zatraži odštetu od klinike, zbog „pretrpljenog duševnog bola“. roditelji su zamalo izgubili parnicu. Kakav će biti njihov dalji odnos prema deci, koju oni smatraju „defektnom“, ne zna se.

42

MOZaIK

ParČE ZaPadNOG aTLaNTIKa KOjE GUTa SVE ŠTO MU SE NaĐE Na PUTUBermudski trougao, Đavolji trougao, Trougao smrti - sve su to nazivi za imaginarno područje atlantika, koje je u vezi sa pričama o misterioznim nestancima brodova, letelica i ljudi, neobičnim svetlima, vodenim vrtlozima i sličnim neobjašnjivim pojavama

Bermudski trougao – rub izgubljenog sveta

MISTErIja BErMUdSKOG TrOUGLaBermudski trougao nalazi se između istoimenih Bermudskih ostrva - Porto-rika i Fort loderdejla, isturenog pun-kta na američkom poluostrvu Florida. Sredinom prošlog veka, ovaj jezivi deo Zapadnog Atlantika je dobio naziv Đa-volji trougao. Zaista, kako su ga druga-čije i mogli nazvati sujeverni ljudi shva-tivši zastrašujuću statistiku? Samo u prošlom veku, bez traga je nestalo više od 50 aviona i 200 brodova.Mit o Bermudskom trouglu i bizarnim događajima u vezi sa njim, datira još od vremena kristofera kolumba. on i nje-gova posada bili su svedoci jednog neo-bičnog događaja. Naime, 1492. godine, pri plovidbi njegovim brodom, nado-mak obala Srednje Amerike, kompas je odjednom poludeo. kolumbo i posada su tada ugledali čudno svetlo na nebu, o čemu postoje i zapisi u njihovom brodskom dnevniku.

različiti izvori različito određuju veli-činu Bermudskog trougla. ona varira od 500.000 kvadratnih milja, do čak tri puta većeg područja. Neki u Trou-gao uključuju i Azore i Meksički zaliv, a neki mu pripisuju i nesreće koje su se desile u Indijskom okeanu, Pacifiku, pa čak i na obalama Irske. ukoliko bi to bila istina, onda bi ga svakako trebalo nazvati «Svesvetskim morskim pro-kletstvom».

LET 19Događaj za koji se smatra da je i pokre-nuo legendu o Bermudskom trouglu, jeste nestanak «leta 19». Pet aviona Američke ratne mornarice krenulo je 5. decembra 1945. godine, na uobičajeni rutinski let vazdušnim prostorom Ber-muda i Bahama. kad se očekivalo da će tražiti smernice za sletanje, Centar za navođenje je primio krajnje uznemi-rujuću poruku: ,,Ne možemo odrediti

položaj...! Ne vidimo zemlju...! Nismo sigurni u smer...! Čak ni okean ne izgle-da kao obično...!“ Tog momenta je veza

Metan-hidratiobjašnjenje za neke od nestanaka se usredsređuje na prisustvo širokih polja metan-hidrata na kontinentalnim obalama. Laboratorijski eksperimenti obavljeni u australiji, dokazali su da mehurići zaista mogu potopiti brod smanjenjem gustine vode. Brod koji bi naknadno isplivao na površinu bio bi brzo odnešen golfskom strujom. Postoje hipoteze po kojima povremene metanske erupcije (poznate i kao „blatni vulkani“) proizvode vodene oblasti, u kojima brod ne bi mogao ostati na površini zbog smanjenog otpora vode. ako bi ova hipoteza bila tačna, takva oblast obrazovana oko broda bi ga brzo progutala, pre nego što bi posada uspela da se snađe.

�3

MOZaIK

prekinuta, a piloti te eskadrile se više nikad nisu javili.odmah je dat znak za uzbunu. Prvi je u pomoć krenuo hidro-avion sa dovoljno goriva i tada najsavremenijom opre-

mom za spašavanje. Međutim, posle samo deset minuta i sa njim je prekinu-ta veza. Jednostavno je nestao, bez traga i bez poziva za pomoć. Za manje od 24 sata u potragu se uključilo više od 100 brodova, 300 aviona, motornih čamaca i jedrilica. Ali ništa nije otkriveno, ni-jedna naftna mrlja, nijedan trag u moru. Baš ništa!

VrEME jE STaLOČak ni skeptici ne mogu da objasne ono što se desilo na letu ,,National Air-lines“- a 727. Na celih deset minuta, ovaj veliki putnički avion je nestao sa radarskih ekrana na međunarodnom aerodromu u Majamiju. Po dolasku, i putnici i posada su tvrdili da se ništa neobično nije desilo, osim što su nekih desetak minuta ,,leteli kroz laganu ma-glu». Međutim, svi satovi u avionu su kasnili deset minuta, iako su ih proveri-li sa aerodromom, baš pre tih misterio-znih deset minuta.Još jedno iskustvo sa promenom vre-mena u Trouglu imala je kerolajn kasi-ko, pilot sa licencom, koja se zajedno sa još jednim putnikom uputila do ostrva Turka, u Bermudskom trouglu. kada se približila ostrvu, meštani na zemlji su videli njen avion kako besciljno kruži iznad ostrva. veza sa njom nije mogla da se uspostavi, ali se moglo čuti kako razgovara sa svojim putnikom: ,,Ne ra-

zumem! ovo bi trebalo da bude Grand Turk, ali dole ničeg nema. Pravo je me-sto na mapi, oblik je pravi, ali ovo ostr-vo izgleda nenaseljeno: nema zgrada, nema puteva, ničega!” Nakon nekoliko krugova, okrenula se i otišla. kerolajn i njen saputnik više nikad nisu viđeni.

TEOrIjE BErMUdSKOG TrOUGLavremenske rupe? loše vreme? otmice vanzemaljaca ili elektromagnetska po-lja? Mnoge su teorije koje stalno poku-šavaju da dokuče tu tajnu.Jedna od njih spominje ogromne talase. oni se dešavaju neočekivano, a njihova visina na otvorenom moru može da dostigne i sto metara, što bi im znatno olakšalo potapanje i nekih od najvećih brodova. Ipak, ovakvi talasi ne mogu poslužiti kao objašnjenje nestanka le-telica. Među tehnološki orijentisanima, omi-ljene su teorije o magnetnim poljima i okeanskim fluktuacijama, odnosno metanskom gasu sa dna okeana. Među skepticima, ulogu igraju teorije o vre-menu (oluje s grmljavinom, uragani, cunamiji, zemljotresi), loša sreća, gusa-ri, eksplozije tereta, nesposobnost navi-gatora i ostali prirodni i ljudski uzroci. Ipak, uvek ima onih koji sve to objašnja-vaju vremenskom rupom i vanzemaljci-ma. Po nijhovom mišljenju, Bermudski trougao je mesto gde druga bića ,,sku-pljaju” ljude, brodove i avione, sa ciljem da ih proučavaju, ili ih pak, odvode da bi ih spasili od holokausta koji preti. Svi oni koje je Trougao progutao su ustvari živi, ali u drugoj dimenziji, i doći će vre-me kada će se jednostavno pojaviti. Ali, za njih će sve godine koje su prošle od njihovog nestanka biti samo nekoliko minuta.

ŠTa jE ONda ISTINa?I danas Bermudski trougao intrigira svojim tajnama, ali skeptici su sve gla-sniji - njihova teorija kaže da je u pot-punosti nerazjašnjeno kako je Bermud-ski trougao uopšte i postao misterija. Tajanstveno i neobjašnjivo je ljudima oduvek bilo privlačno i zanimljivo, a uz

tajanstvenost, čudo i misteriju nikako ne idu racionalna objašnjenja.oni koji su skloniji realističnim objaš-njenjima kažu da na ovom području broj nesreća nije neuobičajen kad se uporedi sa veličinom područja, smešta-jem i gustinom prometa. Mnogi brodo-vi i avioni, osim toga, koji se vode kao misteriozno nestali u Bermudskom tro-uglu, uopšte nisu bili u ovom području. veliki je broj izveštaja zvaničnih agen-cija, koji pokazuju da se priroda i broj nestanaka u ovoj oblasti ne razlikuje značajno od drugih oblasti u okeanu. Ipak, još dugo će ljudi pretpostavljati i truditi se da otkriju tajnu tog misterio-znog prostora. Istina je da će maštovi-te teorije uvek izazvati više pažnje od realnih zaključaka. Činjenica je da za mnoge događaje realno objašnjenje i ne postoji.

Sanja MITIĆ

ParČE ZaPadNOG aTLaNTIKa KOjE GUTa SVE ŠTO MU SE NaĐE Na PUTU

��

MOZaIK

da LI STE jEdaN Od NjIH?Ako vam fotoaparat ili kamera, papir ili olovka, nisu potrebni da biste do najsitnijih detalja zapamtili događaje, čitave knjige, ili rudolfov broj Pi na ne-koliko miliona decimala, to verovatno znači da ste jedan od briljantnih umova koji poseduju sposobnost fotografskog pamćenja.

Fotografsko pamćenje podrazumeva da ste u stanju da sa izuzetnom preci-znošću memorišete ogromnu količinu informacija, slika ili zvukova. Možda ste čuli mnoge kako se diče savršenim pamćenjem, ali istina je da se ovaj feno-men može primetiti kod oko 5% dece, od kojih većina njih sazrevanjem gubi ovu sposobnost, tako da su ljudi koji

poseduju ovu vrstu memorije zaista jako retki.

HOdajUĆa WIKIPEdIakada vam neko kaže da postoje ljudi koji pročitaju knjigu u roku od sat vre-mena i zapamte 98% informacija koje se u njoj nalaze to deluje impresivno. Ali kada vas neko uverava da je moguće

Istina ili mit?

SaVrŠENO PaMĆENjE

Bila je sveta nedelja u rimu, kada su se četrnaestogodišnji Mocart i njegov otac Leopold zaputili u Sikstinsku kapelu. Povodom praznika, u kapeli se tradicionalno izvodila jedna od najlepših kompozicija duhovne muzike – Miserere, čije su note čuvane u strogoj tajnosti. ali mladom geniju Volfgangu bilo je dovoljno da kompoziciju čuje samo jednom, i zapamti je u potpunosti, a kasnije i zapiše, ne preskočivši ni jednu jedinu notu...

45

MOZaIK

držati u glavi tačan sadržaj 12 000 pro-čitanih knjiga, to već izgleda kao baj-ka. Međutim, i za bajke ima mesta na planeti Zemlji. kim Pik, inspiracija za film rain man, dobitnika oskara, pra-vo je čudo prirode. osim što vam može prepričati preko deset hiljada knjiga, kim vam može odmah reći i kog dana u nedelji ste rođeni, na osnovu datuma rođenja. Tačnije, za bilo koji datum zna koji je to dan u nedelji. Takođe, kim je vrstan geograf, i napamet zna kako veće, tako i manje puteve u celoj Ame-rici i kanadi. Nikola Tesla, jedan od najblistavijih umova koje je svet ikada imao, takođe je bio obdaren savršenim pamćenjem. ono mu je, kako je i sam tvrdio, zna-čajno pomoglo u radovima. umesto da bude okružen sa bezbroj knjiga i enci-klopedija, on je sam bio enciklopedija,

jer je sve te knjige držao u glavi. ukrajinski profesor medicine, i poznati neurohirurg Andej Slusarčuk, poznat je i kao Doktor Pi. Naime, on je postavio svetski rekord uspevši da zapamti broj Pi na 30 miliona decimala!

KaKO PaMTITI SaVrŠENO?Fotografsko pamćenje je već dugo izu-čavan fenomen u sferi psihologije. ve-čita je dilema da li je ovakva vrsta me-morije stečena ili urođena. Istraživanja su došla do raličitih rezultata. kada se govori o dobrom pamćenju, smatra se da ono vežbom može biti unapređeno. Ali kada je reč o savršenom, odnosno, fotografskom pamćenju, smatra se da je ono dar koji se stiče rođenjem. Ali opšti zaključak je da se dobra memorija, uro-đena ili ne, bazira na sistemu povezi-vanja i stvaranja asocijacija. Tako kada

vrhunski mnemoničari žele da zapam-te, na primer, spisak stvari koje treba da kupe u prodavnici, oni će sastaviti pri-ču tako da njeni elementi budu baš te stvari sa spiska. Ili ukoliko je potrebno zapamtiti čitave knjige, sa mnogobroj-nim informacijama, koristi se metod rimske sobe, koja se pravi u mašti, a zatim se u nju “stavljaju” sve stvari koje treba upamtiti... ove tehnike mogu se naučiti i usavršiti, a ljudi sa savršenim pamćenjem su izuzetno uvežbani, toli-ko da ih nekad nesvesno koriste. osim asocijacija koje su ključne, znatno po-maže kada se osim vizuelnih linkova uključe i zvukovi ili osećanja.

VErOVaLI ILI NE…Sinestezija je fenomen koji se često povezuje sa fotografskim pamćenjem. Sinestete su osobe kod kojih neka čula funkcionišu zajedno, na primer čulo vida i čulo sluha. Tako one mogu vi-deti boju zvuka ili čuti miris. Ne, ne radi se o halucinacijama! Sinestezija je sposobnost jasno definisana od strane psihologa, i procenjuje se da je pose-duje svaka hiljadita osoba. Na primer, čuveni kompozitor Franc list jasno je razlikovao boje svih nota. kada bi kom-ponovao veselu kompoziciju, kombino-vao bi tonove jarkih boja, i tako dobijao fantastičnu simfoniju. Postoje ljudi koji mogu da vide broje-ve i slova u boji. Tako je trojka zelena, petica žuta, a slovo A je crvene boje. Premda oni koji imaju ovu osobinu uopšte nisu tako retki, mnogi se plaše da priznaju da je poseduju, jer smatra-ju da bi se to moglo okarakterisati kao psihički poremećaj. Međutim, sineste-zija je iako ne baš tako uobičajena, ipak normalna pojava. Ako je verovati mnogobrojnim izvo-rima, i Nikola Tesla video je obojene brojeve i slova. To bi mu pomagalo da utvrdi da li je neka jednačina ispravna ili ne, tako što bi proveravao da li su boje u harmoniji. Slično, slavni geografi tvrde svaki grad ima svoju boju.S obzirom na to da sinestezija pred-stavlja moćan sistem povezivanja čula, sasvim je logično očekivati da sinestete sjajno pamte.

MOžda jE SVE IPaK SaMO BajKa?Iako postoje zaista fantastični umovi

sposobni da zapamte sve što vide, pro-čitaju ili ono što im se desi, Adrian de Grut, psiholog, sproveo je istraživanje kojim je došao do zaključka da je foto-grafsko pamćenje samo mit. Naime, De Grut je testirao šahovske velemajstori-me, za koje se smatralo da imaju foto-grafsko pamćenje, jer mogu da memo-rišu sijaset kombinacija. Postavio im je zadatak da zapamte raspored figura na šahovskoj tabli, ali ne onaj koji se može sresti u igri, već postavku koja je u šahu nemoguća. I velemajstori nisu pokaza-li da su u mogućnosti da upamte takve kombinacije, na osnovu čega je De Grut zaključio da fotografsko pamćenje zapravo ni ne postoji. Prema njegovom mišljenju, postoji samo bolje ili lošije pamćenje, a veliku ulogu igra iskustvo. ovu studiju, u jednom od svojih rado-va, objavio je dr Marvin Minski, koji se

svrstava u najinteligentnije ljude današ-njice. Bilo ono mit ili realnost, zar je važno da li je pamćenje zaista savršeno ili je samo dovoljno dobro da se broj Pi upamti na 30 miliona decimala? Dovoljno je znati da postoje primeri koji svedoče da naš mozak može daleko više nego što se pretpostavlja. Ako se zna da koristimo samo 10% kapaciteta našeg mozga, za-mislite koliko bi se granice našeg uma pomerile da koristimo bar 1% više! Ipak, to možda ni ne bi bilo tako dobro po nas. Pamtili bismo previše lepih ali i ružnih stvari, a to bi nam možda znatno iskomplikovalo život…

Branka SENIĆ

SVETSKO TaKMIČENjE U PaMĆENjUSastoji se od deset dicsiplina, u kojima takmičari moraju da zapamte što više informacija, za što kraće vreme. Prvo svetsko takmičenje u pamćenju održano je 1991. godine, kada je pobedu odneo britanski mnemoničar dominik O’Brajen, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda zapamtivši redosled 2808 karata (54 špila), nakon što ih je pogledao samo jednom. Svetsko takmičenje u pamćenju održava se svake godine, a jedan od osnivača je Toni Buzan, koji je objavio nekoliko knjiga u kojima opisuje najefikasnije tehnike pamćenja.

MaPE UMajedan od veoma efikasnih načina da upamtite veliku količinu informacija jesu mape uma. One se prave tako što se uspostavljaju veze između ključnih informacija koje želite da memorišete. Na primer, ako želite da zapamtite sadržaj neke knjige, potrebno je da napravite veze između naslova i ključnih informacija, i nacrtate kreativnu mapu pomoću koje ćete uvek znati gde je kom poglavlju mesto, i šta ono obuhvata.

��

9 3 22 7 3

8 6 5 3 77 5 8 9 2

8 54 9 6 7 16 8 9 1 3

3 1 86 9 5

Laganica

3 2 9 11 9 2 87 6 1 2

1 2 82 6

6 4 32 5 9 8

1 8 7 33 2 5 6

Ono kao…

16 3 8 52 3 8

4 7 85 3 6 21 5 4

3 8 27 9 3 4

1Ledilo!

SUdokUMOZaIK

2+2

- Matematičar, računovođa i ekonomista konkurišu za isti posao.Na intervjuu svima im je postavljeno isto pitanje : „Koliko je 2+ 2?“

Matematičar je dao sledeći odgovor: „dva i dva su četiri, uvek i bez pogovora.“.

računovođa: „dva i dva su u proseku četiri, plus – minus deset posto, ali u proseku – četiri.“.

Kada je došao red na ekonomistu i kada mu je intervjuista postavio navedeno pitanje ekonomista je ustao, zaključao vrata, sklopio šake, seo tik pored interjuiste i rekao: „Koliko želite da bude?“.

M1

-Nije lako biti ekonomista. Kako bi ste se Vi osećali da morate celog života da se pravite da znate šta je M1?

ZaNIMaNjE

-arhitekta, hirurg i ekonomista polemišu o tome koje je od ta tri zanimanja najbitnije.

Hirurg kaže: „Pazite, mi hirurzi smo ipak najbitniji. I Bog je hirurg jer je jedna od prvih stvari koju je ikada uradio bila ta da stvori Evu od adamovog rebra.“

arhitekta na to odgovara: „Ne, sačekajte minut! Bog je arhitekta – on je za sedam dana stvorio svet iz haosa.“

Ekonomista se samo nasmejao: „a ko je stvorio haos?“.

STOPa NEZaPOSLENOSTI

- Prihvatljiva stopa nezaposlenosti označava pojam koji pokazuje da stručnjaci iz Vlade koji su je odredili još uvek imaju posao!