IZ INSTITUTA

DJELATNOST INSТITUTA U 1976. GODINI

Programom rada Instituta za 1976. godinu Ьile su obuhvacene teme 1z svih istorijskih razdoЬlja: srednjeg vijeka, osmanskog perioda, perioda austrougarske vladavine, nove i najnovije istorije naroda i narodnosti Bosne i Hercegovine. Ali, s obzirom na strukturu naucnog kadra i njegovo predmetno opredjeljenje, kao i na raniju orijentaciju Instituta, tezi~te rada Ьilo је usmjereno na tematiku novije i najnovije istorije. Pored pojedinacnih i grupnih projekata i tema, koje su radene u Institutu, treba istaci da је, tokom 1976. godine, sedam saradnika Ьilo angazovano na izradi osnovnih dijelova cetvrte, pete i ~este knjige visetomne istorije naroda Bosne i Hercegovine, ciji је neposredni organizator Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

U okviru dokumentacije radeno је na hronologiji najvainijih dogadaja и Bosni i Hercegovini od 1945. do 1963. godine, blbliografskoj obradi radnickil1 listova, te sredivanju dokumentacionog materijala. Istovremeno su obavljeni i razni drugi poslovi.

Na realizaciji tematskog dijela Programa Instituta za 1976. godinu Ьilo је angazovan0 26 saradnika, i to: jedan naucnik savjetnik, cetiri visa naucna sa­radnika, tri naucna saradnika, dva strucna savjetnika, jedan vШ strucni saradnik, sest asistenata (od kojih dva magistra), sekretar Instituta i osam spoljnih sa­radnika. U Odsjeku za dokumentaciju radila su cetiri saradnika, od kojih dva visa strucna saradnika, jedan Ьibliotekar i jedan arhivski pomoenik.

U radu је bilo ukupno 13 posebnih tema, tri magistarska rada mladih sa­t·adnika - asistenata, dok је sedam saradnika iskljucivo radilo na pomenutoj viSetomnoj istoriji naroda Bosne i Hercegovine. Prema razdoЬljima: dvije teme su iz srednjeg vijeka (od kojih jedna magistarski rad), tri iz osmanskog perioda (od kojih su dvije magistarski radovi), pet tema је iz austrougarskog perioda, tri teme su iz meduratnog perioda, dvije teme iz perioda narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije, dok se dva projekta odnose na period 1878-1945. godine.

397

U toku 1976. godine zavrsene su sljedece teme: '- 1. »Borba za vjerskи i vakиfsko-mearifsku аиtопатiји i stvaranje prvih

palitickih organizacija bosanskahercegovackih Mиslimй11a pod aиstroиgarskom upravam«, autor dr Nusret Sehic, vBi nau~ni saradnik. .

2 . .. savez zemlja1·adnika и Basni i Hercegovini 1919-1929«. autor dr Мilan Gakovic, spoljni saradnik,

З. ·»Nastanak i l'azvitak mиslimanskih aristokratskih poradica и Bosni i Hercegavini da kraja XVI .staljeca« (magistarski rad), autor Behija Zlatar, asi­stent.

4. »Slavonska vajna granica и revoluciji 1848-1849. godine<< (magistarski rad), autor Dusan Beric, asistent.

Tri saradnika Instituta su odbranila doktorske disertacije tokom 1976. go­dine, i to:

·1. mr Љrahim Karabegovic, asO.stent, pod naslovom: »Reformizam и rad­nickoш pokretи Bosne i Hercegovine izmedи dva svjetska rata (1921-1941),

2. mr Tomislav !Sek, asistent, pod naslovom: »Djelatnost HSS и Bosni i Hercegovi11i do zavadenja rezima diktature 1929. godine« i

З. Drago Boroveanin, sekretar Instituta, pod naslovom: »lzgradnja bosan­skohacegovacke drzavnasti и uslavima NOR-a«.

U istoj godini radeno је jos na sljedeCim temama: 1. »Tvrtko П Tvrtkovic - Basna и prvoj polovini XV stoljeca«, autor mr

Pavo Zivkovic, 2. »Poslednji Pavlovici - Basna sredinom XV staljeca«, autor Boris Nile­

vic, asistent. З. »Pakusaj Porte da raseli Crnagorce pocetkom XVIIJ staljeca s posebnim

as'l-·rtom па naseljavanje па teritarijи istocne Bosrze«, autor Enes Pelidija, asistent, 4. »Djelatnost basat1Skohercegavackag sabora«, autor dr Dzevad Juzbasic,

viSi naucni saradћik. 5. »Bosna i Hercegovina i stvaranje jugoslavenske drzave«, autor dr Luka

Dakovic, nautni saradnik, • 6. »Borba Srba Bosne i Hercegovine za vjerskи i skolsku aиtonomijи«, au­

tor Bozo Madzar, spoljni saradnik, 7. »Vjerske zajed11ice i politicko zЬivanje и Bosni i Hercegovini od aиstraи­

garske okиpacije 1878. do 1945. godine«, autori: grupa saradnika Instituta, 8. »Djelovanje i uloga »Gajreta« и kulturnom, politickom i nacionalnom

f.ivotи Muslimana«, autor IЬrahim Kemura, asistent, 9. »Duro f)akovic - monagrafija«, autor dr IЬrahim Karabegovic, naucni

saradnik, 10. »Radikalna stranka и Bosni i Hercegovini 1919-1941. godine«, autЬr

mr Tomislav Кraljacic, spoljni saradnik, 11. »lstarijski razvaj SSRN BiH«, autor mr Uros Nedimovic, vШ strucni

saradnik, 12. »Narodnooslabodilacki pokret и Hercegovini 1942. godine«, autor Ne-

venka Bajic, strucni savjetnik. Na viSetomnoj istoriji naroda Bosne i Hercegovine radili su: Na IV knjizi (1878--1918): 1. dr Dzevad Juzbasic, - poglavlje »Aneksija i njene posljedice«, 2. dr Nusret Sehic, - poglavlje »Paliticki Џ11оt bosanskohercegovackih Mи­

slimana pod austroиgarskom okupacijom do zakljucna 1909. godine«. Na V knjizi (1918-1941): . 1. dr Nedim Sarac na dijelu knjige za period 1925-1932. godine pod naslo­

vom Rastrojstvo parlametztarпog sistema 1925-1928. godine«,

398

2. dr Ahmed HadZirovic na dijelu knjige za period 1932-1941. godine. Na VI knjizi (1941-1945):

1. dr Zdravko AntoniC - poglavlje pod naslovom »Rad КРЈ па priprema­nju иstanka и Bosni i Hercegovini«,

2. mr Rafael Brcic - poglavlja: а. »Bosna i Hercegovina и okvirи NDHa, Ь. »Mjere okиpatora i kvislinga protiv иstanka и BiH« i с. »Privredni i drиstveni i.ivot и Bosni i Hercegovini и иslovima okupa­

cije i иstanka«. 3. dr Rasim Hиrem - poglavlja:

а. »Politicki profil иstanickih snaga i иloga КР 1« i Ь. »Narodnooslobodilaeka i revolиcionarna sиstina иstanka«.

Osim rada na tematskoj obradi, dr Ahmed Hadzirovic је pripremio i pre­dao и ~tampи шkopis svoje teme Sindikalni pokret и Bosni i Hercegovini iz­medи dva rata (1919-1941)«.

Za naucni skиp »Вапја Lиka и nOVlJOJ istoriji 1878-1945. godine«, Ciji је suorganizator Ыо Institut, pripremili sи referate sljedeCi saradnici Instituta:

1. dr Nedim Sarac, »ldejno-politicka orijentacija prvih radnickih udrиzenja и Ва11јој Lиci«,

2. mr Uros Nedimovic, »Prilog osvjetljavanjи иloge komunista и razvijanjи klasнog radnickog pokreta и Banjoj Lиci i okolini (1921-1929)«,

3. dr Ahmed Hadzirovic, »Ekonomski polozaj banjolиckih radnika i borba za njihovo poboljSanje и periodи 1929-1941. godzne«,

4. dr Nиsret Sehic, »Mjere rezima па suzЬijanjи djelatnosti КlиЬа akade­micara Вапје Lиke«,

5. dr Tomislav Bek, »Djelatnost hrvatskih graaanskih stranaka и Вапјој I.uci od 1918-1929. godille<<,

6. mr Rafael Brcic, "вапја Lиka и komЬinacijama иstaskog pokreta kao budиci centar tzv. NDH«,

7. dr Drago Borovcaпin, »Nastanak i razvoj organa narodne vlasti и вапјој Lиci 1941-1945. godine«.

U diskusiji па skupu uzeli su ucesca: dr Dzevad ЈшЬа5iс, dr Zdravko An­tonic, dr Љrahim Karabegovic i dr Nиsret Sehic.

Istovremeno је radeno na hronolo~iji najvaznijЉ dogadaja u Bosni i Her­cegovini 1945-1963. godine (Budimir Mi!lCic, visi stшcni saradnik); biЬliografska obrada »Glasa Slobode« (Mirjana Trninic, vШ strucni saradnik); biЬiiografija »Jиgoslavenskog lista« (:Zeljka Vrdoljak, biЬliotekar) i sredivanje dokumentacije (Mirsada Muskic, pomocni dokumentator).

Osim poslova na izvrsavanju tematskog dijela programa, saradnici Insti­tuta su obavljali i druge naucne i strucпe poslove.

U tokи 1976. godine Institut је izdao svoj casopis »Prilozi« broj 11-12 za 1975. g. i 1976. godinu, koji sadrzi: Clanke, rasprave, priloge, diskusije, osvrte i prikaze (preko 40 autorskih tabaka).

Institut је priremio i predao и stampи i dvije knjige grade, i to: 1. »Zene Bosne i Hercegovine и NOB-i, zbornik sjeeanja i 2. »Ivan Krndelj - grada za monografiju«, pripremili dr Ahmed Hadziro­

vic i dr Љrahim Karabegovic. Institut је Ьiо suorganizator ili је preko svojih saradпika ucestvovao i na

raznim naucnim skиpovima i savjetovaпjima u zemlji i inostranstvи. а. Na naиcnom skupu »Vojnopoliticko savjetovanje и Stolicama«, odrzanom

и Кrupnju (29-30. IX), ciji је suorganizator Ьiо Institиt, иcestvovali su: 1. dr Drago Borovcanin, s referatom - »Elementi bosanskohercegovacke

drzavnosti и odlиkama Septembarskog savjetovanja«; 2. шr Rafael BrCic, s referatom »Vojne i politicke mjere okиpatora i kvis­

linga protiv иstanka«, З. dr Rasim Hurem, s referatom "Vojna organizacija ustanka и Bosni i

Hercegovini i odluke Savjetovanja и Stolicama<( i

399

4. dr Zdravko Antonic, clan Organizacionog odbora skupa, ucestvovao је u diskusiji.

Ь. Na medunarodnoj konferenciji istoricara radnickog pokreta u Lincн {Austrija), ucestvovali su: dr Љrahim Karabegovic i dr Nedim Sarac, s referatom »Odlюsi socijaldemokratskih stranaka i sindikata и jиgoslove11skim zemljama do 1917. godine«.

с. Na V jugoslovenskom simpozijurnu о nastavi istorije, odrianorn od 2. do 4. septembra 1976. u Kranju, ucestvovali su: dr Zdravko Antonic i dr Nщret Sehic, s referatom "О nekim proЬlemima strиktиiranja i interpretacije sadrzaja iz NOR-a i 1·evolиcije и nastavnim programima i иdzbenicima«.

d. Na naucnorn skupu »Semberija 1943. godine«, odrianom od 11. do 13. novembra }Q76. godine, ucestvovali su:

1. dr Zdravko Aпtonic, s referatom »Vojno-politicke prilike и Semberiji и s1-'jetlи prvih brojeva lista ratnog »Oslobotlenja«,

2. dr Drago Borovcanin, s referatorn »Maje11icke brigade и borbama па Ro­mauiji 1943. godine« i

З. rnr Rafael Brcic, s referatorn »Mjere njemackog okиpatora i иstaske NDH и· borbl za stvaranje vojnih i drиgih antikomиnistickih formacija i orgaпizacija па Majevici«.

е. Na naucnorn skupu "zivot i djelo Vladimira Copica«, odrzanom od 1. do 2. 10. 1976. godine, ucestvovao је rnr Uro~ Nedirnovic s referatom »Rad11icka stam­pa и Bosni i Hercegovini о procesu Vladimirи Сорiси i drugovima pocetkom 1922. godi1ze«.

f . Na naucnom skupu "flalmacija и NOR-и i revolиciji« ucestvovao је mr Rafael Brcic s referatom »Znaceпje Воsне i Hercegovine и planovima italijan­sT,og okupatora па stvaraпju 1•elikog guverпatorija Dalmacije«.

g. Na seminaru za nasta,.rnike istorije u osnovnim ~kolarna i skolama us­rnjerenog obrazovanja SR Hrvatske, odrianom u Zagrebu, januara 1976. godine, ucestvovao је dr Nusret Sehic s referatorn »Cetнistvo izmeaи dva rata i и toku drиgog svjetskog rata«.

h. Na skupstini Drustva isto1·icara Bosne i Hercegovine, odrianoj u Bugojnu 1976. godine, podnijeli su referate: ·

1. dr Zdravko Antonic, pod naslovom »ldejno-politicka zasпovanost i vri­jednost udzbenika za poznavanje prirode i drиstva i istorije za osnovne i sred­nje skolea,

2. mr Rafael BrCic, pod naslovom »NDH irzstrument eksploatatorske poli­tike Treceg Rajha и Bill« i

З. dr IЬrahiш Кarabcgovic, pod naslovom »Reformizam и radnickom po-kretи Bili izmedи d\'a rata«.

Vi~e saradnika Instituta је objavilo naucne i strucne radove, i to; Ј Clanci i rasprave 1. dr Zdravko Antonic, »О specificnostima revolиcionarпih tokova и Bosni

i Hercego11irzi (1941-1943) godme«, Godi~njak Dru~tva istoricara Bosne i Herce­govine, godina XXI, Sarajevo 1976.

2. rnr Du~an Beric: »Ilija Garasanin i hrvatska politika и doba revolucije 1848-1849. godine", Istorijski casopis, knjiga XXIII, Beograd 1976; »Srpsko-aus­trijsko prebeglicko pitaнje и dokumentima arhive Sokobaniskog nacelstva -okruzja atekstnackog 1840-1850. godine«, Niski zbornik, Nis 1976. sveska П.

З. dr Drago Borovcanin, »Osnivanje organizacije AF.l-a и Bosni i Hercego~ vini<<, Glasnik Arhiva i Drustva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, godina xпr-xv Sarajevo (1974{75); »Elementi baSQ/1SkO/lercegovacke drzavnosti и od­lukama Septembarskog savjetovaпja«, »Pregled« casopis za drustvena pitanja br. 11-12/1976.

4. rnr Rafael Brcic, »Osnovna oblljei.ja korekcije njemaclco-ustaske po/itike prema Srblma и »Nezavisnoj Drt avi Hrvatskoj<<, »Priloz-i« Instituta br. 11-12. Sarajevo 1976. godine; »Vojne i politii'Jke тјете okиpatora i kvislinga protiv us~ tanka«, »Pregleda, easopis za dru~tvena pitanja, br. 11-12/76; »List otpora i pr-

400

kosa«. Glasnik istine - Sredstvo politil:ke borbe Saтajevske partijske orgцniza­cije, »Komunist« - januar-februar 1976. (tri nastavka).

5. dr Rasim Hurem, »Aиstrijska i zapadno-нjemal:ka istoтiografija о Jugo­slaviji и drиgom svjetskom таtи«, C:asopis za suvremenu povijest III/1975.

6. dr Tomislav I.Sek, »HRSS па paтlamentarnim izborima 1925. godine«, »Priloz.i« Instituta broj 11-12, Sarajevo 1976. godine.

7. dr Dzevad Juzbasic, »Neke паротене о proЬlematici etnil:kog i drustve­nog razvitlca BiH и per·iodu austroиgaтske uprave«, »Prilozi« Instituta br. 11-12, Sarajevo 1976. godine; »0 aиstrougarskoj kolonizacioпoj politici poslije aneksije«, »Prilozi« Instituta br. 11-12, Sarajevo 1976. godine, »Воsпа i Hercegovina 1875--1914. godine и тadovima jиgoslovenskih istoricara и posljednjih deset godina«, zajedno s dr Nusretom Sehicem, »Prilozi« Instituta br. 11-12, Sarajevo 1976. godine.

8. dr !Ьrahim Кarabegovic, »О osnovnim pretpostavkama mzvitka radnic­kog pokreta и Bosni i Heтcegovini izmedu dva rata s posebnim osvrtom па re­foгmisticki pravac«, »Prilozi« Instituta, br. 11-12, Sarajevo 1976. godшe.

9. dr Nedim Sarac, »Nekoliko napomena uz diskиsiju о tokovim.a politickog zivota и BiH па prelazu iz XIX и ХХ vijek«, )>Prilozi« Instituta br. 11-12, Sara­jevo 1976. godiпe, »0 kш-akteтu sestojanиarske diktatиre 1929. godine«, "zьornik radova« Muzeja revolucije BiH«, br, 1; »Htstorical Dime11sion of Tagctheтnes«, »Survey«, br. 3/76; »Neka oЬiljei_ja socijalistil:ke revolucije и Jugoslaviji 1941--1945«, 13 sveska »Male ЬiЬlioteke<< Studijskog centra Gradske konferencije SK Sarajevo.

10. dr Nusret Sehic, »ProЬlem ипиtтаsпје i spoljne kolonizacije и politici mиsliтцпskog pokreta<<, »Prilozi« Instituta broj 11-12, -Sarajevo i s dr Dzevadom Juzbasicem napisao clanak »Bosna i Heтcegovina 1875-1914. godiнe и radovima jиgoslovenskih istoricara и posljednjih deset godina«, »Prilozi<< Instituta br. 11--12, Sarajevo 1976. godine.

11. mr Pavo Zivkovic, »Mletacka tгgovina bosanskim roЬljem и srednjem vijekи<<, Godisnjak Drustva istoricara ВiН XXI-XXII, Sarajevo 1976; sa Simom CirkoviCem - »PиЬlikacija о istoriji srednjovjekovne Bosne и periodu 1965--1975. godine, »Preglcd<< casopis za drustvena pitanja br. 5, Sarajevo 1976; isti »Resиlts of Тће Historiography Deali11g \>\litlz-Medzonal Bosnia', »Survey<< 2, Sa­rajevo 1976.

II Kritike i prikazi

1. О knjizi dr Rasima Hureшa, »Kтiza NOP-a и Bosni i Heтcegovini kra­jem 1941. i prvoj poloviЩ 1942. godine<< objavili su kriticke osvrte u »Prilozima« Instituta br. 11-12, Sarajevo, 1976. godine, sljedeCi saradnici: mr Rafael Brcic, dr Ahmed Hadzirovic, dr Drago Borovcanin, dr Nedim ~arac, dr Tomislav ISek, Nevenka Bajic, dr Nщret ~ehic, dr !Ьrahim Karabegovic, dr Dzevad Juzbasic, dr Z<lravko Antonic. U casopisu је objavio i osvrt na diskusiju i autor knjige dr Rasim Hurem.

2. mr Dusan Beric prikazao је djelo Nikole Gavrilovica: »Istorija cirilskih stampaтija и Habsbш·slcoj Mo11щ·hzji и XVIJI vektt«, Institut za izueavaнje isto­rije Vojvodine, serija Monografije, knjiga 8, Novi Sad 1974. godine, Godisnjak Drustva istoricara BiH, godiпa XXI-XXVI, Sarajevo 1976; Ivana Кatusica: »Vjel:no progonstvo Nikole Tommasea«, kriticki osvrt, »Pregled«, easopis za dru­stvena pitanja br. 4, Sarajevo 1976; Tanaslije z. Ilica: »Beograd i SrЬija 11 doku­mentima Arhive zemиnskog magistrata (1739-1804)«, Jugoslovenski istorijski ca­sopis, br. 3-4, Beograd 1974; А. F. Giljferdinga: »Putovaнje ро staroj Srbzji, Her­cegovini i Bosni«, Jugoslovenski istorijski caso~is, br. 3-4, Beograd 1974; Miodra­ga Matickog »Srpskof11·vatska ~rm1icarska epzka<<, Jugoslovenski listorijski caso­pis br. 1- 2, Beograd 1975; »Sщkaska Ј i П<< (monografija), Jugoslovenski istorij­ski caSO{>iS br. 3-4, Beograd 1975; Nedima $arca: »Uspostavljanje sestojantlar­skog reiuna 1929. godiнe s posebnim osvrtom па Bosnи i Hercegovinи<<, »Pregled<<, tasopis za drustvena pitanja br. б. Sarajevo 1976. godine; Dusana Nedeljkovica: »Prica, Maslesa i Lolaa, Zadarska revija, Zadar 1976. i casopis »Во/Са« sv. 6-7. Zadarska r evija br. 5--6, Zadar 1976.

26- Prilozi 401

3. dr Drago Borovcanin objavio је izvjestaj vO radи Institиta и 1975. go­dini«, »Prilozi« Instituta 11-12, Sarajevo 1976. godine.

4. dr Tomislav ISek, prikaz knjige dr Atifa Purivatre: vlиgoslovenska mи­slimanska organizacija и polilickom zivotи Kraljevine SHS«, L:asopis za suvre­menu povijest, br. 3/76 i М. Ljiljaka: »Posta, telegraf, telefon ·и BiH«, Кnjiga I, GJasnik Arhiva i Drustva arblvskih radnika BiH, god. XIV-XV, 1976.

5. dr Љrablm Karabegovic, prikaz knjige dr Nedima Sarca: »Иspostavlja­пje sestojanиarskog rezima 1929. godine sa posebnim OS1Jrtom па Bosnи i Her­cegovinи«, »Svjetlost«, Sarajevo 1975. god. Godisnjak Drustva istorieara BiH, godina XXI-XXVII, Sarajevo 1976.

6. Љrablm Kemura, prikaz knjige Кlaus Kreiser, Werner Diem, Hans Georg Majer: Lexicon der Islamischen ~Velt, 1-3, BD, Stuttgart 1974, »Prilozi« Instituta br. 11-12, Sarajevo 1976.

7. mr Uros Nedimovic, osvrt pod naslovom »ledanaesta medиnarodna kon­fe1·encija istoricara radnickog pokreta и Lincи od 9-13. lX 1975«. »Prilozi« Insti­tuta 11-12, Sarajevo 1976.

8. Budimir MiliCic prikaz rada Kasima Isovica: »Radnicki pokret и ВiН 1907. godine«. Grada. Sarajevo 1975. godine. Godisnjak Drustva istorieara BiH, godina XXI-XXII, Sarajevo 1976.

9. Boris Nilevic, prikaz knjige dr Pava Andeliea: »Historijski spomenici Konjica i okoline« 1, »Prilozi« Instituta br. 11-12, Sarajevo 1976; Rada Miholj­cica: »Kraj srpskog carstva«, »Pregled«, casopis za drustvena pitanja br. 11-12--76.

10. Behija Zlatar, prikaz knjige dr А. Handzica, »Tиzla i пјепа okolina и XVI vijekи«, »Prilozi« Instituta br. 11-12/76.

11. mr Pavo Zivkovic, prikaz rada dr F. Sanjeka: »Bosanskohumski krist­jani i katarsko-dualisticki pokret и srednjem vijekи«, Godisnjak Drustva istori­cara В~Н,_ godina fCXI-XXV~I, _Saraje~o 1976, Ј. Sidaka: »Stиdije о »Crkvi bo­sansko;« l bogиmzlstvu«, »Pпlozi« Insћtuta br. 11-12, Sarajevo 1976.

Ј П BiЬliografije

Мr Dusan Beric priredio је biЬliografiju radova, studija i clanaka iz oЬla­sti ekonomske istorije Jugoslavije objavljenih u Bosni i Hercegovini od 1945. do 1976. godine s oko 300 biЬliografskih jedinica za casopis »Acta blstorico - oeco­nomica Iugoslavie<< iz Zagreba.

IV Ostalo

1. dr Zdravko Antonic i dr Nedim Sarac izradili su, zajedno sa mr Ilija­som HadZЉegovicem, nacrt projekta »lstorija КРЈ i radniCki pokret ВiН do 1948. godine<<,

2. dr Drago Borovcanin, dr Ahmed HadZirovic i dr IЬrahim Karabegovic, zajedno s dr Zvonimirom Stenekom i mr Ilijasom HadziЬegovicem izradili stu­dijski projekt teme: »Sto godina socijalnog osigиranja и Bosni i Hercegovini (1878-1978)<<.

З. dr Nusret Sehic s dr Њkolom BaЬicem recenzirao је rukopis dr Tomi­slava Beka; "DjelatllOSt HSS и Bosni i Hercegovini do zavor1enja retima diktatи­re 1929. godine<<.

4. dr Ahmed Hadzirovic i dr Nedim Sarac izvrsili su recenziju rukopisa dr IbraЪima Karabegovica: »Reformizam и radnickom pokretu Bosne i Hercegovine izmer1и dva rata (1921-1941)«.

5. dr Љrahim Karabegovic i dr Nedim Sarac izvr~ili su recenziju rukopisa dr Ahmeda Hadzirovica »Sindikalni pokret и BiH 1919-1941. godine<<.

6. dr Zdravko Antonic ~ Nevenka Bajic izvrsili su recenziju rukopisa dr Drage Borovcanina »1zgradn;a bosanskohercegovatke driavnosti и uslovima NOR-a<<.

402

а. И Ј nstitutu 1. U redakciji easopisa »Prilozi« Instituta za istoriju u Sarajevu radili su:

dr Dzevad Juzba~ic, glavni i odgovorni urednik, dr Zdravko Antonic, dr Nikola ВаЬiс, dr Aћmed Hadiirovic, dr Adem Handzic i dr Pavao Andelic, clanovi re­dakcije, i Boris Nilevic, sekretar redakcije.

2. U redakciji zbornika "zene BiH и NOB-i<< radili su: dr Zdravko Antonic, Nevenka Bajic, dr Drago Borovcanin, dr Rasirn Hurem (glavni urednik) i mr Dиbravka Эkarica.

3. U redakciji zbomika »Grada za moнografiju о Ivanu Krndelju<< radili sи: dr Zdravko Antonic, dr Ahrned Hadiirovic i dr IЬrahim Karabegovic.

4. U redakciji naиcnog skupa »Banja Luka и novijoj istoriji 1878-1945« r~­dili su: dr Zdravko Antonic, mr Rafael Brcic, dr Nedim Sarac, dr Nusret Эеh1с, dr IЬrahim Karabegovic i dr Ahmed Hadzirovic.

Ь. Vан Instituta: 1. U redakciji casopisa »Pregled<< radio је dr Nedim Sarac, 2. U redakciji casopisa »Godisnjak Drustva istoricara ВiЊ< radio је dr

Rasim Hиrem, З. U redakciji casopisa »Glasnik arhiva i Drustva arhivskih radnika ВiЊ<

radJЉ sи dr Nedim Sarac i mr Rafael BrCic. 4. U redakciji edicije »Sarajevo u NOB-i i revoluciji« radili su: mr Rafael

Brcic, dr Zdravko Antonic i dr Nedim Sarac. 5. U redakciji casopisa »Acta historico-oeconomica Iиgoslaviae« radio је

dr Dzevad Jиzbasic. 6. U redakciji zbornik »Sedamdeset godina sindikalnog pokreta u Bosni i

Hercegovini« radili stt: dr Ahmed Hadzirovic i dr IЬrahim Кarabegovic. Institиt је posvetio odgovarajucи paznjи i uzdizanjи svojih naиcnih kad­

rova. Tako su na postdiplomskom stиdiju Ьila tri saradnika, asistenta. Sva tri su polozili ispite sa druge godine postdiplomskog stиdija, а Behija Zlatar је pri­premila magistarski rad i predala ga Filozofskom fakultetи и Beogradи.

Ostvarena је odreёieпa saradnja i s vise naucnih ustaпova u zemlji. Institиt је aktivno, posredstvom svojih predstavnika, ucestvovao u radu

Zajednice institиta za novи i no\·iju istoriju naroda i narodnosti Jиgoslavije. U tome kontekstu Institut је Ьiо i sиorganizator naиcnog skupa »Vojnopoliticko sa­vjetovanje u Stolicama 26. septeшbra 1941. godine - Znacaj odlиka savjetovanja za dalji 1-azvoj NOP-a и Jиgoslaviji«.

Sa Katedrom za istoriju Filozofskog fakиlteta u Sarajevu razvijena је si­roka saradnja u nizu pitanja od zajednickog interesa. Profesori ove katedre clanovi sи organa иpravljanja и Iпstitиtи, clanovi Naиcnog ,,ijeca, Komisija za izbor kandidata u naиcna zvanja i sl.

S Katedrom za istorijи Filozofskog fakиlteta u Beogradв је, takode, os­tvarena odredena saradnja. Mladi saradnici Instituta pohadajи i zavrsavajtt post­diplomske studije na odjeljenjи za istorijи i dr.

Sa Akademijoш nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine ostvarena је plodna saradnja. Sedam saradnika Instituta: dr Zdravko Antonic, mr Rafael Br­ёic, dr Ahmed Hadiirovic, dr Rasim Hurem, dr Dzevad Jиzbasic, dr Nedim Sa­rac i dr Nиsret Behic saraduju и Komisiji za istorijи Akademije.

Na osnovu izlozenog vidljivo је da је Program rada Institиta za 1976. go­diвu и osnovi izvrsen. Odredena odstLtpanja, kojih је Ьilo, kompenzirana su dru­gim sadriajima. Naime, Institut је tokom godine realizovao niz zadataka koji nisu Ьili unijeti u Program rada.

Organi upravljanja, izvrsni organi, organi rukovodenja i strиcni organi sи bili vrlo aktivni tokom cijele godine. Tako је Radna zajednica Institиta odr­:lala 11 sjednica, od kojih cetiri tt prosirenom sastavu. Radna zajednica је, pored petogodiSnjeg i godisnjeg programa rada Instituta, donijela niz opstih samoиp­ravnih akata od interesa za Institut, tako da је Institut radio bez zastoja i teskoca.

403

Radna zajednica је djelovala kao najvisi organ иpravljanja Institиta. Pred­sjednik Radne zajednice је dr IЬrahim Karabegovic, naиcni saradnik, а zamje­nik predsjednika dr Tomislav Bek, naиcni saradnik. Kad Radna zajednica raz­matra pitanja od posebnog drustvenog interesa, njenoj sjednici prisustvujи i pиnovazпo оdlисији i predstavnici drustvene zajednice, kоји sacinjavajи:

Danijel Cиlina, drustveno-politicki radnik и СК S~ BiH, Zora Solom~n, savjctnik и Repиblickoj konferenciji saveza ~indikat.a В1Н, dr ~ade Petrov1_c, redovni profesor Filozofskog fakиlteta и SaraJevtt, R1sto BesaroVIc, predstavшk Drustva istoгicara Bosne i Hercegovine i mr Ilijas HadZiЬegovic, asistent na Filozofskom fakultetu и Sarajevu.

Radna zajednica ima Izvrsni odbor koji sacinjavajи: zeljka Vrdoljak, pred­sjedпik, i clanovi: dr Zdravko Antoпic, visi naиeni saradnik, direktor Institиta, dr Dzevad Juzbasic, visi naucni saradnik, mr Uros Nedimovic, vШ strucni sa­radnik i Alija Prolic, sef Tehnicke slи::Ље.

Institиt ima Naиcno vijece od trinaest clanova i to: Dr Nedim Sarac, naиcni savjetnik, predsjednik i clanovi: dr Zdravko An­

tonic, visi naиcni saradnik, direktor Institиta, dr Nikola ВаЬiс, predsjednik ko­шisije za istorjи СК SK BiH, mr Rafael Brёic, strucni savjetnik, akad. Nedim f"ilipovic, rcdovпi profesor, dr Milan Gakovic, docent, dr Rasim Hurem, naиcni saradnik, mr Ilijas HadZiЬegovic, asistent, dr Tomislav ISek, naиcni saradnik, Bozo Madzar, direktor Arhiva BiH, dr Nusret Sehic, vЩ naиeni saradnik, Behija Zlatar, asistent i mr Pavo zivkovic, asistent.

Do maja шјеsеса 1976. godine direktor Instituta је Ьiо dr Nikola Bablc, а od maja iste godine za direktora Institиta imenovan је dr Zdravko Antonic, vЩ naиёni saradnik, jer је dr Bablc izabran za predsjednika Komisije za istoriju Predsjednistva СК SK ВiН.

Dr Drago Borovcanin

404