Istraživačko razvojne aktivnosti i mogućnosti za saradnju

Doc. dr Slobodan AdžićFakultet za menadžment F@M

mogućnosti za saradnjusrpsko rumunskog Banata

Da li je Levi Štraus izmislioteksas platno i farmerke?

Da li je Levi Štraus izmislioteksas platno i farmerke?

Levi’s 501 – primer saradnje iz XIX veka� Levi Štraus je bio veletrgovac tekstilom. 1853. otvara

firmu u San Francisku.� Njegov kupac Džejkob Dejvis stavio je nitne na radne

pantalone. Kako nije imao $68 za patent, javio se � Njegov kupac Džejkob Dejvis stavio je nitne na radne

pantalone. Kako nije imao $68 za patent, javio se Levisu. Patent #139,121 dobijaju 1873.

� Platno koje je korišćeno, nama poznato kao teksas platno ili džins, naziva se denim. Izmišljeno u Franuskoj u XVII veku.

� 1902. Levi Štraus umire, njegova firma je još uvek pretežno trgovačka.

� 1906. zemljotres uništava San Francisko. Naslednici odlučuju da obnove samo fabriku farmerki.odlučuju da obnove samo fabriku farmerki.

� Prve farmerke van Amerike pojavljuju se u Evropi za vreme II svetskog rata, 80 godina od početka prodaje u SAD.

Matrica današnjih poslovnih uspeha� IBM – MICROSOFT – GOOGLE – FACEBOOK

– GROUPON� Bez napretka tehnologije, danas ne bi bilo

ovih giganata.

� NAPREDAK TEHNOLOGIJE JE NEMOGUĆ BEZ NAUKE.

GROUPON Deal of the Day� Osnovan u decembru

2008. godine.� Posle prodaje dela � Posle prodaje dela

firme, u aprilu 2010. vrednost mu iznosi $1,35 mlrd.

� Procena IPO (vrednost pri inicijalnom izlasku na berzu), planiranog u 2011. godini, iznosi u 2011. godini, iznosi $25 mlrd, što je 4 puta veća vrednost od Levi Strauss & Co.

Nauka danas� Od nastanka nauke 90% svih naučnika živo

je i aktivno danas.� Svakog minuta nastaje nova formula.� Svaka 3 minuta novo jedinjenje.� Svakih 5 minuta novo zdravstveno otkriće.� U poslednje 2 godine naučne činjenice od

postanka sveta su duplirane.postanka sveta su duplirane.

� Danas živimo u doba REVOLUCIJE NAUKE.

Nauka i razvoj� Današnji razvoj je nemoguć bez nauke.� Nauka postaje motor razvoja privreda i � Nauka postaje motor razvoja privreda i

ekonomija.� Da bi se nalazilo u klubu uspešnih zemalja,

imperativ postaje povezivanje.� Da li to treba poveriti (samo) državi?

Uloga države� Vladina politika prema MSP – cilj

zapošljavanje.� Nije cilj osnivati malo preduzeće da bi

ostalo malo.� Vladina politika prema velikim preduzećima

– nivo BDP.� Na prvom testu – formiranje klime, ocena

negativan.negativan.� Vladin doprinos razvoju – ulaganje u

nauku, tehnologiju i znanje.

Šta možemo da istaknemo?� Šta treba očekivati od Vlade – da ne smeta!� The nine most terrifying words in the � The nine most terrifying words in the

English language are, 'I'm from the government and I'm here to help.’ (Ronald Regan, 40. predsednik SAD).

� Nemoguć razvoj bez uključenja drugih subjekata i bez povezivanja, što se dešava danas na ovom skupu – povezivanje danas na ovom skupu – povezivanje Komora, regiona i nauke.

Nauka u Srbiji danas� 7 državnih i 10 privatnih univerziteta.� 133 fakulteta, od kojih su 75 akreditovani.� 133 fakulteta, od kojih su 75 akreditovani.� 55 instituta:

� 27 naučnih� 28 istraživačko razvojnih

Izvor: http://www.nauka.gov.rs/nio/fakulteti.php (2.07.2011.)

STRATEGIJA NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 1/2� Savet Evrope je u Lisabonu marta 2000. godine

uputio apel da stari kontinent poveća izdvajanja za istraživanja i razvoj sa 1,9 na 3 odsto BDP-a do istraživanja i razvoj sa 1,9 na 3 odsto BDP-a do 2010. godine

� Naša budžetska izdvajanja za nauku i tehnologiju, nisu značajnije napredovala i ostala su na oko 0,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

� Jedan od ključnih ciljeva Lisabonske agende je da od 3% BDP-a, koliko su ciljana izdvajanja za nauku, samo jedna trećina dolazi iz budžeta nauku, samo jedna trećina dolazi iz budžeta evropskih zemalja i EU, a čak dve trećine da budu investicije privrede u istraživanja.

� Naša privreda i dalje ne ulaže značajnija sredstva u tehnologiju.

STRATEGIJA NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 2/2

� U strukturi finansiranja dominiraju osnovna istraživanja i mali projekti.

� Mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj naučnoj disciplini u Evropi i svetu.

� Značajan broj mladih naučnika i visokokvalifikovanih inženjera i dalje napušta zemlju.Srbija nema kritičnu masu ni u jednom � Srbija nema kritičnu masu ni u jednom domenu.

Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti: Nacrt Strategije pripremljen za javnu raspravu, dostupno na: http://www.sanu.ac.rs/Inicijative/SNiTRS2009_2014.pdf (2.07.2011.)

STRATEGIJA NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE: ZAKLJUČCI� Investicije u nauku i tehnologiju su preduslov ekonomskog razvoja.� Investiranje u znanje je, za Srbiju, jedini put ka održivoj privredi i

društvu.� Konačni cilj je uspostavljanje nacionalnog inovacionog sistema.� Konačni cilj je uspostavljanje nacionalnog inovacionog sistema.� Da bi se probila u nauci i tehnologiji i postala inovativna zemlja, Srbiji

je potrebno FOKUSIRANjE na nekoliko nacionalnih prioriteta.� Analiza naučnih oblasti u Srbiji je identifikovala sedam nacionalnih

prioriteta u domenu nauke i tehnologije:1. Biomedicina2. Novi materijali i nanonauke3. Zaštita životne sredine i klimatske promene4. Energetika i energetska efikasnost5. Poljoprivreda i hrana6. Informacione i komunikacione tehnologije6. Informacione i komunikacione tehnologije7. Unapreñenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog

identiteta� Implementacija strategije kroz PARTNERSTVO i unapreñenje sistema

je podjednako važna kao i ona sama.

Ne vidimo regionalnu ili meñunarodnu saradnju!

Zajednički istraživački projekti Srpske akademije nauka i umetnosti i Rumunske akademije 1/21. Korelacija područja izmeñu Apusena i Nišave2. Geodinamička evolucija laramijske (banatitske) magmatske aktivnosti i sa

njom povezane metalogenije Južnih Karpata i Balkanida - regioni Banata (u Rumuniji) i Timoka (u Srbiji)Selen u geohemiji, biologiji i medicini3. Selen u geohemiji, biologiji i medicini

4. Biološki elementi u etiopatogenezi bolesti: nove primene u poljoprivredi, ishrani i medicini

5. Mineralogija i geohemija alteracije stena6. Proučavanje referentnih sistema, poreñenja referentnih sistema; istraživanja u

solarnoj fizici; fotometrijska, polarimetrijska i spektroskopska proučavanja specijalnih zvezda; dinamika i fizika tela Sunčevog sistema

7. Astrometrija asteroida u poljima koja sadrže objekte za definisanje meñunarodnog nebeskog referentnog sistema (MNRS)

8. Najnovija izučavanja laserske plazme: spektroskopske dijagnostike i primene za depoziciju tankih filmova i njihova karakterizacijaza depoziciju tankih filmova i njihova karakterizacija

9. Eksperimentalna i teorijska istraživanja interakcija lasera sa materijom, elektron-jonski sudarni procesi i ostali fenomeni koji uključuju upotrebu lasera

10. Modifikacije indukovane tandemskim jonima na osobine keramike na bazi cirkonije

11. Heteropolijedinjenja kao heterogeni katalizatori

Zajednički istraživački projekti Srpske akademije nauka i umetnosti i Rumunske akademije 2/212. Sinteza i karakterizacija poroznih matrica i nanokompozita dobijenih

sol-gel postupkom13. Biospeleološke osobenosti Srbije i Rumunije14. Antropološko-lingvistička i sociolingvistička istraživanja Srpskog i 14. Antropološko-lingvistička i sociolingvistička istraživanja Srpskog i

Rumunskog Banata15. Etnološka terenska ispitivanja Srba u Svinjici (30 godina kasnije)16. Ekonomske ideje i institucije na Balkanu u 19. i 20. veku17. Arheologija Đerdapa18. Istorija (uključujući arheologiju i antičku istoriju)19. Apsolutna i relativna hronologija neolita i eneolita u Karpatskom

basenu i na Balkanskom poluostrvu20. Srpsko-rumunske političke, ekonomske i kulturne veze21. Srpsko-rumunske veze kroz vekove na osnovu arhivske grañe21. Srpsko-rumunske veze kroz vekove na osnovu arhivske grañe22. Identitet i akulturacija Srba u Rumuniji23. Sr, Mg dopirani LaGaO3 sistemi perovskitne strukture kao jonski

provodnici u čvrstim gorivnim ćelijama

Izvor: http://www.sanu.ac.rs/Projekti/MedjunarodniProjekti.aspx?arg=15,undefined (2.07.2011.)

Predlozi saradnje za budućnost� Regionalno povezivanje, posebno regiona koji

imaju pozitivno istorijsko iskustvo, jeste prvi korak ka globalnom povezivanju.korak ka globalnom povezivanju.

� Srpski i rumunski Banat mogu i treba da budu i model i lider u takvom povezivanju.

� Izbor Privredne komore kao nosioca povezivanja, a ne države, održiviji je koncept.

� Uključenje naučnih institucija u ovaj proces sigurno će unaprediti ovaj proces i dati mu novu i višu dimenziju.novu i višu dimenziju.

� Ovakvo povezivanje treba da bude INOVATIVNO i okrenuto ka budućnosti, modeli povezivanja ne treba da se baziraju na prošlosti, treba da budu novi i kreativni.

Predlog inovativnog modela povezivanja srpsko rumunskog Banata

Inkubacioni naučni centar „Banat“

Zadaci INC „Banat“� Konstruisanje proširene baze banatskih firmi, sa podacima o

tehnologijama koje koriste i koje nameravaju da se koriste, sa podacima o tehnološkim inovacijama i sa podacima o trenutnim i željenim strategijama nastupa na tržištu Banata i trenutnim i željenim strategijama nastupa na tržištu Banata i regiona.

� Osnivanje INC „Banat“� Organizovanje zajedničkih naučnih istraživanja studenata iz Srbije i

Rumunije za diplomske, master i doktorske radove sa temama tehnološkog i tržišnog povezivanja firmi Banata.

� Povezivanje naučnih radnika iz izabranih institucija, a u cilju naučnog istraživanja i saradnje i publikovanja naučnih radova.

� Osnivanje naučnog žurnala za publikovanje navedenih radova. Radovi bi se publikovali trojezično – na srpkom, rumunskom i engleskom. Žurnal (Banat Journal of Applied Management and Technology) bi izlazio kvartalno.kvartalno.

� Godišnje naučne konferencije, koje bi uz naučnike Centra okupile i druge zainteresovane naučnike i učesnike. Svake godine bi se konferencija organizovala u drugoj zemlji Banata.

� Konsultativni rad – davanje saveta i izrada projekata za zainteresovane firme iz Banata (difuzija inovacija, outsourcing tehnoloških aktivnosti, menadžment podrška i sl.).

Dr Oliver Momcilovic: Concept Model "Regional Center for Professional Development of Staff in the Education" Branicevo – Podunavlje Districts & JudeŃul Caraş-Severin

"Upravljanje znanjem" u zemljama u razvoju kao što su Srbija i Rumunija bazira se na informacijama i obrazovanju, što predstavlja novi socijalni izazov, ali otvara i nove mogućnosti. novi socijalni izazov, ali otvara i nove mogućnosti. Umesto prirodnih resursa i industrijskih kapaciteta, upravljanje znanjem u obrazovanju "postaje vitalni resurs informacionog društva, a inovacije i generisanje novog saznanjasu osnova za bogatstvo naroda“. Ove veštine su velika šansa da se Srbija i Rumunija pridruže razvijenim zemljama i aktivno učestvuju u globalnim ekonomskim aktivnostima, ali u isto vreme da održe nacionalni i ekonomski suverenitet. Regionalni centar treba da bude regionalno stecište ljudi koji se bave sa obrazovanjem u Srbiji i Rumuniji, mesto u Srbiji i Rumuniji, mesto gde se organizuju: predavanja, seminari, okrugli stolovi, konferenciji, diskusione grupe, gde se ljudi sreću i dele svoja profesionalna iskustva.

(IZVODI IZ RADA)

Zaključak� Povezivanje privrede, nauke i društva je proces

koji je nemnovan.� Uključenje svih subjekata u ovaj proces je � Uključenje svih subjekata u ovaj proces je

imperativ.� Treba aktivno tražiti inovativne modele

saradnje.� Ni jedan od subjekata ne sme u ovom procesu

da ima primat, jer ciljevi ne treba da budu isključivi.isključivi.

� Cilj je napredak na svim poljima – i privredi, i nauci, i politici, itd, a samo sa jednim zadatkom – da svi živimo bolje.

Hvala na pažnji!