Todor Kuljiæ UDK 316.35: 316.366 (930)Filozofski fakultet Originalni nauèni radBeograd DOI: 10.2298/FID0801069K

ISTORIJSKE, POLITIÈKE I HEROJSKEGENERACIJE

Nacrt okvira i primena

Apstrakt: Razmotreni su kriteriji razlikovanja istorijskih, politièkih i he-

rojskih generacija i prikazani njihovi konkretni primeri u SAD, SR Nemaèkoj, NR

Kini, Srbiji i Hrvatskoj. Ratovi i revolucije su uoèeni kao glavni generacijski formativ-

ni dogaðaji, ali su prikazani i oblici konstruisanog i pripisanog generacijskog samoo-

pisa. Generacija je rastumaèena kao manje ili više prepoznatljiva grupa formirana

pro�imanjem biografskog i kolektivnog pamæenja. Kao jedna od kategorija u mre�i

slo�enih vremenskih struktura generacija je korisna kod redukovanja i objašnjenja

slo�enosti prošlosti. Otvoreno je pitanje koliko su generacije realni akteri promena, a

koliko tek simbolièki vremenski zavièaj, tj. efemerna zajednica seæanja? Bli�e su ana-

lizirani uzroci nastanka, priroda i aktuelnost balkanskih herojskih generacija. U Za-

padnoj Evropi ova vrsta generacija odavno nije aktuelna. Uoèeno je da se heroizaci-

jom iskustva jedne generacije mogu uspešno nametati vrednosti vladajuæih grupa.

Kljuène reèi: istorijske, politièke i herojske generacije, generacijsko vreme,

realno i pripisano generacijsko iskustvo.

Uvod

Generacije nastaju sa modernim dobom, diferenciranjemvelikih porodica i uvoðenjem mlade�i (omladine) kao pojma zaistra�ivanje razvoja. U tom smislu je i Pjer Nora uoèio da je pojamgeneracija æerka demokratije i ubrzanja istorije. Reè je o modernojkategoriji samoopisa koju je podstakla Francuska revolucija rušeæiosnovne biblijske kanone.

U Bibliji stoji: „Ja sam bog Avrama i bog Isakov i bog Jako-vljev“ (Sveto Jevanðenje po Mateju 22.32.), reèju ja sam bog genera-cija. Poštovati roditelje, jeste nalog boga mladim generacijama. Decai mladi su èvrsto uklopljeni u tradiciju vere. Bo�ji je nalog izmirenjegeneracija. Bog ukida generacijski sukob i spreèava da sin ustane naoca. Po Jevanðelju bog je naš otac, a mi njegova deca. Ono što sve

69

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

generacije ve�e jeste Hristos i zajednièka vera u njega. Hristos je te-melj generacijskog jedinstva (Greinen 2002). Otuda sledi uputstvoda mladi treba da su pokorni starijima, a deca da slušaju roditelje.

Rušenjem biblijske slike zagrobnog �ivota prošlost je svesna�nije negirana u ime buduænosti, a �ivot i egzistencija sticali sunadmoæ nad duhom i istorijom (Bude 2005:32). U generaciji je za-pravo mobilisana buduænost, a snaga za prekid istorije uoèena je urealnom, a ne u bo�joj volji. Samoopis mlade generacije je nesva-kodnevni i s one je strane normalnosti sveta odraslih, pa se iskazujeu naroèitoj spremnosti da se ostavi staro i potra�i novo. Na delu jezaborav obiènog i opsednutost buduænošæu kao oblašæu još neostva-renog �ivota. Zato je razlikovanje generacija postalo moguæe, kakoje zapazio R. Koselek, tek kada je istorija u 18. veku shvaæena kaodiskontinuitet, a ne kao prosto ponavljanje prošlosti i buduænosti(Koselleck 2000:45-47). U premodernim kulturama buduænost decebila je istovetna sa sadašnjicom odraslih. Sa probojem prosvetitelj-stva ova vremena poèela su se razlikovati. Buduænost je sve više za-visila od aktivnosti mladih. Bio je to zaokret od cikliènog „veènogvraæanja istog“ ka linearnom poimanju vremena (Luscher/Liegle2003:98). Kod postmodernog mišljenja vreme se shvata „modalno“.Iskustvo vremena postaje moguæe samo u obliku razbijenih pojedi-naènih opa�anja, pa „rasuta istovremenost“ skraæuje univerzalnuistorijsku dimenziju. Kontinuitet se potiskuje istovremenim i protiv-reènim mnoštvom moguænosti. Posledica je relativizacija starosti islabljenje znaèaja objektivnog generacijskog jedinstva. Postmoder-na naglašava da svakog pojedinca karakteriše „višegeneracional-nost“ (mladi poduèavaju starije novoj tehnici, iako materijalno zavi-se od njih) (Luscher/Liegle 2003:100).

Tvrditi da se generacijska vremena razlikuju upravo s obziromna snagu i naèin dovoðenja u pitanje iskustva starijih, nikako ne znaèiprihvatiti relativizam postmoderne. Objektivistièki gledano, samobesprimerno iskustvo tvori jedinstvo nove generacije (ratovi, migra-cije, prosveæivanje), a proces generacionalizovanja tekao je i unutarEvrope vrlo neravnomerno. Pre svega otuda što su generacijski pre-lomna iskustva morala biti pro�ivljena da bi stvorila zajednièka seæa-nja. Osim toga, za sazrevanje generacijskog samoviðenja i samosve-sti bile su potrebne ustanove koje su se takoðe neravnomernorazvijale. Najpre su škola i vojska poèele da stvaraju u starosnom

70

TO

DO

RK

UL

JIÆ

pogledu homogene grupe sa vlastitim samoviðenjem. Mladi èovek jeiskoraèio iz kruga porodice u javnost društva. Školskim obrazova-njem i vojnom disciplinom stvarane su muške grupe vršnjaka, koje sutra�ile vlastito pravo kao mladi. Tek nakon Prvog svetskog rata, epo-halnog preloma koji je razgranièio ne samo stoleæa nego i politièkekulture, generacija se oštrije profilira i povezuje zajednièkim intere-sima u masovnim socijalistièkim i fašistièkim pokretima mlade�i.

Dakle, tek kada je izmenjena slika istorije mogla je biti mobi-lisana buduænost u pojmu generacija. Iako je nastala rušenjem ci-kliènog teološkog vremena, generacija ipak nije pojam koji pripadanovoj svetovnoj teleologiji. Naprotiv, reè je o u osnovi laièkom, aliantievolucionistièkom pojmu nastalom u kretanju od Hegela kaNièeu. Generacija je istakla prekid, diskontinuitet i novo, a ne traj-nost, postojanost i èuvanje starog. Nije sluèajno što su ovaj pojamnajpre osmislili Diltaj i Manhajm (Kuljiæ 2007). Radi se o pojmusrodnom pojmu istoriènost, koji je bio suprotnost skladnoj i jedin-stvenoj univerzalnoj istoriji. Sa pomeranjem od istra�ivanja genea-logije ka uoèavanju istovremenosti, ideja organskog nasleða zame-njena je slikom istorijskog reza – diskontinuiteta (Bude 2005:38).Pokazalo se da autentiène generacije nisu povezani nizovi iste vrste,nego novi poèeci drugaèije vrste: ratovi, revolucije. Centriranje sli-ke prošlosti oko diskontinuiteta potisnulo je genealogiju i organsko.Tek kada je napuštena vizija kontinuiranog i apsolutnog vremenakao ose evolucije, morala se pronaæi generacijska celina trajnija odopšte istorije i liène biografije (Bude 2005:40). Prosto reèeno, višese nije podudaralo individualno �ivotno doba, kolektivno generacij-sko doba i slu�beno dr�avno vreme. Univerzalnoj istoriji istorizamje suprotstavio „neravnomernost istovremenog“. Pored istorizma,generaciji je krèio put i vitalizam. U osnovi generacijskog protesta jevitalnost mlade�i, dinamièka napetost izmeðu starog i mladog. Izvo-ri napetosti pomereni su sa socijalnih na starosne èinioce. Uoèeno jeda se mlade� sa ignorancijom i arogancijom odnosi prema prošlosti iokreæe buduænosti, svesna da je to njen istinski kapital.

Veæ time je generacija postala politièki mobilan pojam i poèelada potiskuje pojmove klasa i nacija iz 19. veka i da se pro�ima sa nji-ma. Ovo podudaranje i uzajamno pro�imanje raznih oseæanja pripad-nosti teklo je prostorno i vremenski vrlo neravnomerno. U tom smisluje Hajnc Bude, sociolog iz Kasela, ironièno primetio da Nemci imaju

71

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

generacije, Britanci klase, a Francuzi republike. Uprkos razlièitojupadljivosti, pojam generacija nezadr�ivo je prodirao u uporednaistra�ivanja. U inflaciji istra�ivanja otvorena je dilema da li su gene-racije mladih odista dinamièki faktori društvenih i kulturnih promenaili mo�da danas prete�e integrativna funkcija generacije kao simbo-lièkog zavièaja individualizovanih pojedinaca lišenih klase, mesta inacije?

Uz labavu neobaveznost, kojoj se opire pojmovna strogost,generacija je lako postala izazov još neprokušanog mišljenja. Ipak,tek od kraja 19. veka generacija se poèinju shvatati kao društveniakteri, pa ovaj pojam postaje sve uèestaliji u analizi društvene struk-ture, ali i istorijskog toka. Meðutim, ne vodi se uvek dovoljno raèunao tome da je pojam generacija višeznaèan. Najpre treba pomenutidvostruku semantiku pojma i zaborav njegovog genealoškog smislau moderni. Generatio i genesis oznaèavaju u latinskom i grèkomstvaranje, ali i genos (rod). U pojmu se skriva slo�eni meðuuticaj pri-rode i kulture, kolebanje izmeðu nastanka i razvoja, porekla i pam-æenja. Iako društveno ubla�ava biološko, ono je i dalje kontaminira-no biološkom metaforom (generatio). Danas je upadljiv zaokret odgenealoške ka sinhronoj perspektivi (zajednièko seæanje na forma-tivni nulti èas). Drugim reèima, generacije nisu toliko nizovi koji sehronološki nastavljaju jedni na druge (usko genealoško poimanjekontinuiteta), veæ su sve više novi poèeci drugaèije vrste (šire poi-manje kulturnog diskontinuiteta). Genealoško tumaèenje društve-nog razvoja postupno je potiskivano. Veæ sa uvoðenjem prvih dr�av-nih penzija porodica je lišena kontinuiteta, jer je dr�ava poèela dapreuzima brigu o starima, a sa dr�avnim školstvom i brigu o vaspi-tanju mladih. Time je „moralna ekonomija“ osiguranja buduænostipomerena sa porodice i srodnièke grupe na dr�avu. Sa rastom uni-verziteta unutar kohorte mladih studenti se postupno izdvajaju kaonajaktivniji faktor promena, jer se nalaze u procesu najintenzivnijegobrazovanja i sazrevanja, pa biološki i socijalno predstavljaju najot-voreniji deo društva. Ovaj proces ubrzavali su i podsticali ratovi i re-volucije. Veæ samim tim poèele su se javljati oštre suprotnosti izme-ðu i unutar generacija.

I mo�da još više od toga, pripadanje odreðenoj generaciji po-stajalo je va�na kategorija samoopisa. Radilo se o pripadnosti naroèi-tom kolektivnom mišljenju, oseæanju i delanju. Èim se govori o

72

TO

DO

RK

UL

JIÆ

generaciji reè je o iskustvu razlike. Generacije uokviruju razlièitaiskustva, ali i razgranièavaju vlastitu od drugih generacija. Genera-cijska grupa, iako rasuta, kolebljiva i empirijski teško obuhvatna,ipak je u osnovi iskustvena kategorija, koja oznaèava naroèitu staro-snu zajednicu utemeljenu na sliènoj raslojenosti do�ivljaja, opa�anjai tumaèenja. Pored do�ivljajnog i iskustvenog aspekta, pada u oèi daje generacija i delatna kategorija, jer poèiva na pretpostavci da poje-dinaèni i kolektivni obrasci opa�anja i tumaèenja vode naroèitomdruštveno relevantnom delanju. Ukoliko bi delanje bivalo usmereno ipolitièkim promenama, delatni potencijal generacija bivao je veæi. Iveæ samim tim se istorijska zbivanja i promene mogu bolje objasnitiako se ima na umu generacijska pripadnost aktera. Dakle, konstrukci-ja identiteta (sazrevanje samoviðenja), odnos prema kolektivu, za-jednica iskustva i relevantnost delanja jesu aspekti koji objašnjavajuheuristièku pretenziju pojma generacija (Jureit/ Wildt 2005:9).

1. Istorijsko i generacijsko vreme: kvalitativne generacije

i kvantitativne kohorte

Politièka generacija (koja obuhvata istorijske i herojske ge-neracije) je biopolitièki pojam. Njen osobeni grupni oseæaj nije obiè-na potraga za vremenskim zavièajem.Više je ve�e oseæaj naroèitogzajednièkog istorijskog polo�aja, a ne toliko klasna ili nacionalnasolidarnost. Aktivna politièka generacija prisutna je kada postoji istoiskustvo, ali i isto tumaèenje istorijskog dešavanja koje se ispoljavau volji za promenom politièkih okvira. To je u starosnom pogledunajèešæe homogena grupa koja je istovremeno produkt bioloških isocijalizacijskih procesa, ali je i sama akter promena.

I u biološkom i u politièkom pogledu reè je o zajednici novogpoèetka. Što je istorija više ispunjena diskontinuitetom i zaokretima,to je politièka generacija kao zajednica novog poèetka va�nija kaoinstrument analize i periodizacije prošlosti. U tom smislu ovaj pojampouzdanije redukuje slo�enost prošlosti na Balkanskom nego naSkandinavskom poluostrvu. Ratovi su najèešæi „generatori“ politiè-kih generacija, a heroizacija i deheroizacija uslo�njava, ali i olakša-va njihovo razdvajanje. U sociološkom smislu politièka generacijaje pojam koji obuhvata mnoštvo srodnih sadr�aja i odnosa: aktere,sukobe, neravnomernost, diskontinuitet, kontingentnost, razgrani-

73

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

èavanje, obrasce pripisivanja. Va�no je uoèiti da je smena politièkihgeneracija antiteza pravolinijskom razvoju, jer je uvek skopèana sanovim ili sa pretenzijom na novi poèetak u obliku kritike ili sumnje.Ako je nova generacija uvek slom kontinuiteta oèekivanja (Bude2005:36-37), onda je kod politièkih generacija šarolikost nadanjajoš veæa. Politièka generacija slu�i da iska�e istorijske promenesa�ete u kolektivnim biografijama i da na taj naèin pregledne ciklusepromena objasni biopolitièkim èiniocima. Drugaèije reèeno, �ivotnadoba pojedinca, generacijska doba i istorijska doba jesu povezaneiskustvenoistorijske kategorije, podjednako znaèajne za opa�anje isreðivanje istorije.

Politièke generacije mogu se razlikovati s obzirom na: (1)vrstu formativnog do�ivljaja ili naèin njihove konstrukcije (do�i-vljaj rata, blizina smrti, progon i sl.), kada se uglavnom kao retro-spektivna sociološka konstrukcija stvara generacijsko samoviðenje;(2) naèin kojim smena starosnih kohorti u sklopu društveno-kultur-nih promena gradi drugaèije generacijske odnose (kontinuitet, di-skontinuitet, inovacija, restauracija, napetost, sukobe ili solidar-nost). Koliko god bili va�ni sadr�aji generacijskog jedinstva, uvek jenjegova spona naroèita vremenska dimenzija.

Treba se zadr�ati na pomenutoj razlici da bi se stekla potpuni-ja slika o vezi društvenokonstruisanog vremena i generacije. Vremenije apriorna velièina, pisao je Kant, niti forma opa�anja koja se nemo�e nauèiti, veæ je va�an mehanizam društvene integracije upravozato što nije utemeljeno u svesti pojedinca, nego je društveno zasno-vano. Štaviše, vreme je jedna od najva�nijih konvencija koja nastajeiz pragmatiènih potreba ljudske egzistencije. Drugim reèima, vremeje sredstvo sinhronizacije i koordinacije društvenih aktivnosti. Pos-toji jedno objektivno prirodno i više subjektivnih društvenih vreme-na. Hegemono društveno vreme uvek odreðuje pojedinaène moguæ-nosti raspolaganja vremenom, zato što se vlastita podela vremenamora rukovoditi prema društvenom vremenu (npr. praznici odreðujuritam �ivota, razlikujuæi sveèane od obiènih dana). Na neki naèin,generacije su sistemi unutar društvenog vremena, dok kohorte višepripadaju fizièkom vremenu (Albrecht 2005). Funkcionalistièki re-èeno, s obzirom na to da je okolina uvek slo�enija od sistema, nu�anje izbor društvenog vremena kojim bi se svladala slo�enost prošlosti.Tome slu�e i generacije kao pojmovne vremenske strukture. One

74

TO

DO

RK

UL

JIÆ

najèešæe slu�e kao okvir i obrazac za pripovedanje istorijskih zbi-vanja. Daleko te�e je odgovoriti na pitanje u kojim uslovima jednogeneracijsko jedinstvo mo�e biti istorijski relevantno, tj. delatno?

Pre toga treba istaæi još jednu razliku izmeðu kohorte i gene-racije. Dok se vršnjaèke grupe mere fizièkim vremenom roðenja,osnova generacije je mesto u istorijskom vremenu. Kod obe grupaci-je slièno iskustvo oblikuje slièan pogled na svet. Meðutim, za razli-ku od kohorte, nema generacije bez samorefleksije, tj. generacije zasebe u Manhajmovom smislu. Naime, refleksivni odnos postoji tekonda kada se akteri pozivaju na istoriju kod samoopisa (mi smo još1968-ši) ili kada govore o promenama (mi to više nismo). Razlièitapripisivanja samoopisa utièu na potencijal delanja. Da bi iz kolektiv-nog samoopisa nastao kolektivni akter, nu�an je sna�an interesnimotiv (Corsten 2003:88). A generacija kao kategorija kolektivnogsamoopisa postaje objektivna tek kada se aktivira.

Zadr�imo se najpre na njenoj prvoj redukcionistièkoj ulozi.Istorijske generacije jesu ugaone kategorije u mre�i slo�enih vre-menskih struktura. Za razliku od sinhrone perspektive, koja genera-cije vidi kao razlike izmeðu �ivotnih doba, a napetosti uoèavaizmeðu mladih i odraslih, istorièari gledaju dijahrono i poimaju ge-neracije kao kohorte odreðene kljuènim do�ivljajima, pa starosnagranica generacije se�e sve do doba kljuènog do�ivljaja. Zato štokod istorijskih generacija identitet nije odreðen biološkom starošæu(Roseman 2003), one nisu samo analitièka sredstva kod sreðivanja itumaèenja sadašnjosti, nego i kod snala�enja u prošlosti. Uoèavatiistoriju u generacijama nije pouzdano sredstvo periodizacije, ali jekorisna pretpostavka jedne „proširene društvene istorije“ (Cit. D.Mühlberg, prema Hermann 2003:176-177). Ipak je pojam istorijskageneracija manje koristan kod istra�ivanja mirnih faza razvoja, a po-godniji je za tumaèenje promena vrednosti kod oštrih zaokreta: rato-va, revolucija, kriza i sl. Treba li uopšte pominjati da istorijski zaok-reti ne samo što oštrije od perioda bezdogaðajnog mira dele po�eljnevizije društva, nego odseènije podvajaju i tumaèenja istog iskustva?Da li to znaèi da su generacijama potrebni veliki istorijski dogaðajida bi se tek tada iskazale u politièki razvijenom obliku? Verovatno,ali treba dodati i to da dubina i smer preokreta ne zavise samo od ka-raktera i homogenosti generacijskog jedinstva, nego i od raspro-stranjenosti karakteristiènog oèekivanja samih aktera. Za razliku od

75

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

kvantitativnih kohorti, kvalitativne generacije se, kako istièu her-meneutièari, raspoznaju rekonstrukcijom smisla biografija izabranihaktera ili dubinskom hermeneutikom generacijskog iskustva. U tomsmislu mre�a generacija jeste diferencirana semantika istorijskihvremena. R. Koselek je uoèio da sukob iskustvenih prostora i hori-zonta oèekivanja le�i u osnovi kulture moderne koja je srušila pro-viðenje i zapisano. Razlike koje izbijaju u ovim sukobima govore ova�nim razlikama izmeðu generacija (Kohler 2002). Prostije reèeno,reè je o osobenim konjukturama (non)konformizma. U tom pogledupada u oèi kontrast generacija u SAD. Ovde su najakutnije godineformiranja politièke generacija bile 1960-te, kada su studenti tra�ilireformu univerziteta, graðanska prava i zaustavljanje Vijetnamskograta. Veæ 1970-ih stigao je konzervativni talas. Dok je 1960-ih pre-vladavala opomena „Ne veruj nikome iznad 30-te“, ista je 1980-ihpreformulisana u pragmatièni slogan „Ne veruj nikom ispod 30 000dolara“ (Braungart / Braungart 1991:297). Ni nemaèke oscilacijeove vrste nisu manje pouène. Pripadnici Flakhelfers generacije (Hit-

lerjugend) socijalizovani su u nacizmu i bili su idealisti u ratu, ali su1950-ih vrlo brzo postali apolitièna „skeptièna generacija“. Ali, ka-snija istra�ivanja su kod ove generacije ustanovila visok stupanjrasizma (Kohler 2002). Njima nasuprot 1968-ši su bili ogorèeni pro-tivnici kapitalizma (zato što je stvorio Aušvic i Vijetnam) i geronto-kratskog univerziteta ordinarijusa. Veæ krajem 1970-ih sa hapšenjemfrakcije Crvene armije, slabi ova kritika. Sa porastom nezaposleno-sti postupno jaèa No-Future-Mentalität kao alternativa veri u napre-dak i optimizmu 1968-ša. Pocepanu šezdesetosmašku generacijskukulturu zahvatio je virus ljudskih prava, konverzije i potrošaèkihoèekivanja. Slièno SAD, i ovde antialternativni i antiasketski deloviomladine, kao Yuppies poèetkom 1980-ih, poèinju da neguju svestkoja je pravdala politièku apstinenciju. Va�no je uoèiti da kod kon-formista nema normativne kritike postojeæeg, pa se oèekivanja stva-raju i zadovoljavaju na tr�ištu kulturne industrije koja je u ekspanzi-ji. Ovu pojavu prati konzervativno mišljenje da su politièkegeneracije mladih devijacija i patologija slobodnog društva. Saobrtom 1989. pocepana generacija iz 1980-ih se u Nemaèkoj suoèilasa novim izazovom. Godina rušenja Zida bila je univerzalno genera-cijsko raskršæe u celoj Evropi, za razliku od 1968. koja nije obuhva-tila Istoènu Evropu. Sa slomom bipolarnog sveta iskrsla je mre�a

76

TO

DO

RK

UL

JIÆ

novih oèekivanja koja je u sudaru sa otre�njujuæim iskustvima sma-njivala razlike izmeðu generacija i kohorti. Konformizam je potiski-vao nonkonformizam – istinsko vrelo generacijskog jedinstva.

Veæ iz reèenog je vidljivo da se istinske kvalitativne nonkon-formistièke generacije razlikuju od pasivnih kvantitativnih kohortipo tome što se konstituišu preko osobene aktivnosti u istoriji koja na-meæe drugaèiju raslojenost do�ivljaja. I pre Manhajma je uoèeno dase generacije upadljivije diferenciraju posredstvom jednog central-nog dramatiènog dogaðaja ili prekretnièkog iskustva u mladosti (ra-tovi, revolucije). Osim reèenog, da bi se generacijski efekat formirao,zbivanja moraju biti sna�na i sabijena u vremenu, a ne razvuèena. Po-red toga, i sama oèekivanja dramatiènih zbivanja iz mladosti jesuva�na za markantnost situacije. Tako je poredeæi kohorte iz 1945,koje su formirane za vreme nacizma, sa kohortama iz 1989, koje suformirane u DDR-u, F. Vajl (Weil) zakljuèio da je istoènoevropskikomunizam bio slabiji generacijski dogaðaj od nacizma izmeðu osta-log i otuda što je kao dešavanje bio razvuèeniji. Da bi se formirao efe-kat politièke generacije osnovni dogaðaj mora biti sna�an i upadljiv umoru retkih i laganih politièkih i ekonomskih promena. Drugim reèi-ma, zbivanja moraju biti zgusnutija, pa time i dramatièna, ako ne itraumatièna, jer nedramatièni efekat išèezava i bledi veæ sa nastupa-njem novog iskustva i novog dogaðaja (Wilenski 2002).

Koja su zbivanja u pomenutom smislu kadra da generaciona-lizuju društvenu strukturu? Ako se npr. porede svetski ratovi, faši-zam, slom hladnog rata ili urušavanje razvijenog evropskog socija-lizma, verovatno je generacijski najplodniji bio Prvi svetski rat. Èakpostoji dilema da li su 1968-ši „prva globalna generacija“ ili su toveæ bili mladi iz 1914 (Lindner 2003:207). Prvi svetski rat bio je nesamo prvi globalni ratni sukob, nego i prekretnièki evropski probojrepublikanstva i socijalizma. Utoliko se mo�e reæi da istinski novegeneracijske obrasce opa�anja i tumaèenja ne stvara ni ratno ni po-ratno iskustvo, nego tek sveobuhvatna izmena sistema koja menjasve �ivotne sfere i oèekivanja, razara postojeæi poredak i omoguæavanastanak novog. I veæ samim tim ponovno ujedinjenje Nemaèke nijeduboko izmenilo Bonsku republiku, niti je šokantni 11. septembar2001. radikalno izmenio amerièke vrednosti. Èak je i sveobuhvatniDrugi svetski rat na sasvim drugi naèin stvarao generacije nego Prvisvetski rat. Buduæi da su u bivšim fašistièkim dr�avama 1945. ratni

77

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

pobednici nametnuli i oktroisali pluralistièku demokratiju, kao i so-cijalizam u Istoènoj Evropi, to nove vrednosti ovde nisu bile genera-cijski projekat. Tek æe od sredine 1960-ih (ali opet pod uticajemmeðunarodnog protesta protiv rata u Vijetnamu) u nekim evropskimzemljama na zakasneli naèin nova generacija spontano tra�iti krupnedruštvene promene.

Izvan Evrope su druga dramatièno „sabijena“ dešavanja stva-rala istorijske generacije. U Kini je Kulturna revolucija sna�no raslo-jila do�ivljaj masa. Period od maja 1966. do aprila 1969. za mnogemlade ovde je znaèio prekid studija i povratak na selo. Zajednièkoiskustvo oblikovalo je generaciju kulturne revolucije ili „izgubljenugeneraciju“ zahvaæena nasiljem crvenih gardista. Povratak na univer-zitet bio je moguæ tek nakon provedene dve godina rada na selu, a za-visio je i od politièke podobnosti. Krajem 1970-ih vraæa se sa sela ugradove skoro sva obrazovana omladina. Ovu generaciju nisu èinilesve kohorte, nego samo urbani graðani roðeni izmeðu 1947. i 1960-te,koje je kao uèenike ili kao studente zahvatila „revolucija obrazova-nja“. Ona nije zahvatala seosku populaciju, veæ samo gradsku omla-dinu (Bonnin 2006:253). Njoj ne pripadaju ni oni koji su pre togaokonèali studije i dobili posao. Veæ od 1970. opada slanje mladih naselo, a od 1973. obrazovana omladina je slata samo u seoska predgra-ða gradova. Koliko god druga dešavanja u istoriji socijalistièke Kinebila va�na, ipak je „kulturna revolucija“ ostala meðaš koji je razgra-nièio politièke generacije na: (1) ortodoksnu, koja je prošla formativ-ne godine pre kulturne revolucije izmeðu 1949. i 1966, (2) „generaci-ju Kulturne revolucije“ ili „izgubljenu generacija“, kojoj pripadajusvi koji su 1966. bili u dobu izmeðu 10 i 25 godine, i (3) reformskugeneraciju. Upravo zato što je iskusila dramatiène dogaðaje u forma-tivnim godinama, generacija Kulturne revolucije iskazala je sna�nugeneracijsku svest u knji�evnosti, umetnosti i društvenim naukama.Mnogi su nakon povratka sa sela postali va�ni komunistièki kadrovi,ali su se mnogi i poneli kreativno, kritièki i disidentski (Bonnin2006:265). Ne manje sna�an potencijal ova generacija iskazala je i usna�nim promenama u Kini krajem 20 veka.

Nisu samo u Kini bili aktivni domaæi, a ne meðunarodni ge-neracijski formativni dogaðaji. Istorijske generacije u Jugoslavijitakoðe nisu formirane iskljuèivo na iskustvu globalnih evropskihpreokreta, nego domaæih. Naime, neke va�ne istorijske promene bile

78

TO

DO

RK

UL

JIÆ

su ovde autarhiène (samostalni antifašistièki pokret, otpor Staljinu,raspad dr�ave 1990-ih). Tako je u radikalnom slomu monarhizma ikapitalizma 1945. došla na vlast republikanska generacija istekla izskoro 800 000 boraca NOR-a. Borci su još u ratu postupno prihvatalinove vrednosti, a nakon rata nova iskustva doterali su u korak i sto-pili u novu boraèku institucionalno negovanu sna�nu generacijskuzajednicu seæanja koja je postala jezgro komunistièke ideologije idruštvenointegrativne misli uopšte. Neæe se pogrešiti ako se ka�e daje za razliku od drugih delova Evrope u Jugoslaviji Drugi svetski ratbio u generacijskom pogledu kreativniji od Prvog. Srušene su vred-nosti monarhije i kapitalizma, a preko planski negovane zajedniceseæanja skoro pola veka je nova politièka generacija odr�avana umobilnom stanju. Unutar jugoslovenskog socijalizma, dugog peri-oda mira, nije nastala kvalitativno nova politièka generacija razlièitaod one iz 1945-te, veæ je samo stasavao niz potrošaèkih i medijskihgeneracija. Na prvi pogled politièka generacija formirana izmeðu1990. i 1995. jeste radikalno nova alternativa. Meðutim, ako se bli�erazmotre vrednosti istekle iz generacijskog iskustva ovog razdoblja,onda nije teško uvideti da je zaokret u suštini bio restaurativan:obnovljeni su kapitalizam, religija i nacionalizam. Osim reèenog,hegemonija restaurativne generacije u Srbiji je kasnila èitavu dece-niju, pa su iskustvo trijumfa nove generacije i nova zajednica seæa-nja slu�beno oktroisani tek 2000-te. Ako se, uz reèeno, doda i to daje generacijska zajednica seæanja na stabilnost socijalizma i na Tita,još uvek prilièno raširena kod obiènog èoveka, onda se još više mo�edovesti u sumnju tvrdnja da je od 1990-ih nastupila nova generacija.

Naravno da to nije podjednako va�ilo za ostale nove balkan-ske dr�ave. Izmeðu njih postoje va�ne generacijske razlike. Kakoizgleda, što je prostor bio više zahvaæen ratom, to je bio generacijskiproduktivniji. Uz to, što je rat više slu�beno shvatan kao pobeda, tosu se generacije jasnije razgranièavale od predratnog stanja. Nemasumnje da je danas to najupadljivije u Hrvatskoj, Sloveniji i na Ko-sovu. U Hrvatskoj je slu�bena zajednica seæanja na Domovinski ratu generacijskom pogledu najsliènija Titovom Savezu boraca, jerslu�i kao sna�na okosnica realnog i pripisanog oslobodilaèkog uèin-ka i iskustva. Kod Srba je trauma izazvana progonima takoðe bilaaktivni èinilac izdvajanja nove generacije. U Srbiji je odsustvo radi-kalne promene i pro�ivljene ratne traume dugo bilo nadmoæno nad

79

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

diskontinuitetom nu�nim za stvaranje nove generacije. Èak ni agre-sija NATO-a 1999. nije mogla postati �rtvena ni generacijska zajed-nica seæanja, jer je slu�beno podseæanje na ovaj dogaðaj nova vlastnakon 2000-te po prirodi stvari smatrala disfunkcionalnom zbogokretanju ka EU. Jednom reèju, pokazuje se da je samo donekle ok-tobar 2000. stvorio novu srpsku politièku generaciju. Ali i ovde jeva�na smetnja nastanku politièke generacije bio raskol u pobedniè-kom taboru DOS-a i razlièita svojatanja prekretnièkog èina kod novevladajuæe elite. Premda traumatièno, ubistvo premijera Srbije 2003.još više je podstaklo raskole, pa je diskontinuitet prelaza u kapitali-zam lišen markantnosti zbog sna�nih raskola unutar nove politièkeelite i razlièito konstruisanih generacijskih jedinstava: kod jednih jeuporišna taèka seæanja, tj. generacijski nulti èas, bio protest iz 1996,kod drugih oktobar 2000, kod treæih šokantni do�ivljaj ubistva pre-mijera. Samim tim je jedinstvo nove politièke generacije decentrira-no. Unutar još uvek aktivnih politièkih sukoba u Srbiji upadljivo jeodsustvo zajednièkog smisla generacijskog jedinstva (nalik onomekoji je pru�ala NOB ili Domovinski rat). Sve u svemu nedostajeneprikosnoveni autoritet opšteprihvaæenog oslobodilaèkog diskon-tinuiteta, tj. saglasnost oko nultog èasa, kao oseæajno jezgro obu-hvatne generacijske zajednice seæanja. Utoliko napetost izmeðu ra-zlièitih generacijskih jedinstava i sporovi oko prekretnièkih nultihèasova relativizuju saglasnost oko formativnog diskontinuiteta, li-šavaju prekretnicu patetike, spreèavaju zgrušavanje oseæanja i for-miranje hegemone zajednice seæanja. Potreba za zajednicom politiè-kog „Mi oseæanja“ koja je nu�na za razgranièavanje od drugaèijihgeneracijskih iskustava nije svuda bila ista. Veæ je uoèeno da je ge-neracijsko diferenciranje prigušeno nacionalnim homogenizova-njem. Generacionalizovanje je u Srbiji bilo vidljivo tek u pojedinimkriznim situcijama masovnog bunta (protesti protiv vlasti 1992,1996, 2000), ali je i tada opoziciona zajednica starih i mladih neutra-lisala profilisanje nove politièke generacije. Generacijsko jedinstvoizbijalo je povremeno u nasilnim kretanjima zbog dinamike i boljefizièke spreme mlaðih, ali u idejnom pogledu nije bilo dovoljno pre-poznatljive generacijske svesti. Homogeni frontovi nacionalizma iliopozicije spreèavali su diferenciranje politièkih generacija 1990-ih,na isti naèin kao što je skoro pola veka pre toga to èinio opšti levi-èarski duh vremena, antistaljinizma i titoizma. Dakle, katkad su

80

TO

DO

RK

UL

JIÆ

èinioci koji spreèavaju formiranje politièkih generacija nadmoæninad onima koji ih podstièu, bez obzira na to što postoji razlièitoiskustvo i razlièito viðenje prošlosti kod razlièitih kohorti. U situaci-jama kada razni hegemoni sadr�aji (nacionalni ili socijalni) jaèajunadgeneracijsku saglasnost po pravilu slabe vrednosne razlike, ra-slojenost do�ivljaja i razila�enja u iskustvu izmeðu mlaðih i starijih.Drugim reèima, generacija se povlaèi pred klasom ili nacijom, ali neuvek spontano, veæ više planski, jer nadmoæne saglasnosti èesto jesurezultat otvorene ili manipulativne sistemske i medijske prinude.

Ipak treba dodati da klase i generacije nisu suprotnosti, negorazlièite sociološke perspektive. Dok klasa i sloj polaze od odreðenepostojanosti grupisanja, smena generacija svedoèi da postoje kon-tingentna uticanja na društveno grupisanje koja vremenom postajukonstitutivna: ratovi, revolucije, inflacije ili uvoðenje evra. Iskustvoosavremenjavanja socijalnog je osnova konjukture pojma generacija(H.Bude). Generacije se zapravo konstituišu tek onda kada bliskagodišta uzajamno osete jedinstvo kod do�ivljavanja va�nog.

Koliko u svetlu reèenog izneto razlikovanje generacijskih po-lo�aja i generacijskih jedinstava mo�e doprineti razumevanju istori-je Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata? Koliko je bio realan, akoliko pripisan formativni do�ivljaj veæ pomenutih jugoslovenskihgeneracija iz ovoga perioda? Da li je bilo dovoljno sna�nog prekret-nièkog iskustva koji bi generaciji dao ime? Da li je uopšte bilo kvali-tativnog generacionalizovanja kvantitativnih kohorti? Na ova pita-nja mo�e se dati provizoran odgovor, ali uz nekoliko rezervi. Najpretreba imati na umu da je kod svakog tumaèenja smene generacija nadelu i naknadno konstruisanje generacija od sociologa i istorièara.Zatim se treba zapitati šta je „istinsko iskustvo“? Pod ovim pojmomT. Adorno je razumeo produktivno integrisano iskustvo koje oboga-æuje �ivot, a koje ne postoji kod odveæ sna�nih utisaka, jer fascinira-nost parališe i svladava unutrašnje snage prerade. U tom smislu rato-vi su remetili ravnote�u izmeðu lekovitog zaborava i lekovitogseæanja, pa se �ivot pretvarao u bezvremeni sled šokova sa parali-šuæim meðuprostorima (Cit. Adorno prema Schulz-Hageleit 2003:25). Ova zapa�anja upozoravaju na to da se svaki krupni dogaðaj nemo�e po automatizmu proglasiti generacijski formativnim. U tomsmislu i manhajmovski sociologizam, koji se iskazuje u inertnoj tezida što su promene dinamiènije, to rastu i šanse za formiranje razlièi-

81

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

tih generacija, treba prihvatiti sa oprezom. Naime, odveæ brze pro-mene krajem 20. veka spreèavale su „zgrušavanje“ generacijskogjedinstva jer su vodile stalnom premeštanju i prekrivanju genera-cijskih sklopova (Schulz-Hageleit 2003:38). Pre bi se moglo reæi dapostoji spiralni odnos izmeðu društvene promene i formiranja gene-racije. Naime, samo do odreðene brzine dinamika promena podstièestvaranje prepoznatljivih generacija, a suviše brze promene to spre-èavaju zbog istovremenog preklapanja generacijskih jedinstava(Schulz-Hageleit 2003:39). Uz reèeno treba imati na umu da krupnepromene ne moraju biti napredne, veæ mogu formirati i restaurativnegeneracije. Katkad su generacije simbolièki zavièaj za one pojedin-ce koji su izgubili klasu, naciju ili prostornu zajednicu, pa slu�e kaorezidualna kategorija (pojam kontejner) za uokviravanje društvenoizmeštenih pojedinaca.

Kakvo je, dakle, domaæe iskustvo u ovom pogledu? Antifaši-stièku jugoslovensku Baby boom generaciju èinila su virtuelna decarata. Ona nisu iskusili rat, ali su �ivela u društvu pro�etom antifaši-stièkom kulturom seæanja. Uticajni autoriteti (roditelji i vladajuæapartija) bili su borci i priznate �rtve fašizma. Mladima je prostor slo-bode osiguravala nada u buduænost socijalizma, a delom potrošaèkai bit potkultura. Tome nasuprot formativni do�ivljaj generacije sta-sale polovinom 1980-ih bio je drugaèije raslojen: „skeptièna genera-cija“ pogoðena je raskolom izmeðu obeæanja i blokade buduænosti(nestabilnost posletitoizma, ekonomska kriza, nacionalne napeto-sti). U prelazu skeptika u nacionaliste jaèala je napetost izmeðu tra-dicionalne herojske nadnacionalne prošlosti NOB-a i nove nacional-ne buduænosti koja se više nije mogla pravdati starom prošlošæu. Saurušavanjem socijalizma nestala je i slika prošlosti koja je pravdalanjegovu buduænost. Generacijski do�ivljaj graðanskog rata i raspadaSFRJ bio je raslojen u toj meri da ne samo što je tra�io novu buduæ-nost (Evropsku Uniju), nego i novo vrednovanje èetnièke, ustaške idomobranske prošlosti. Ne manje upadljivo je novi generacijski po-lo�aj tra�io novu (nacionalnu) generacijsku vezu. Iako je svuda sre-dišnji formativni generacijski dogaðaj bio graðanski rat, ipak je ratpostao osnivaèki mit nove dr�avne samostalnosti samo tamo gde jeostvarena pobeda (Hrvatska i Slovenija). Utisak je da je kod Srba,koji su ostali razdeljeni u više dr�ava i prognani, ratni generacijskiefekat uglavnom izostao. Lišena slavne pobede srpska generacija iz

82

TO

DO

RK

UL

JIÆ

1990-ih ostala je bez va�nog generacijskog simbola. Premda je svu-da nova generacija bila spoj novog iskustva, vrednosti i seæanja, nijesvuda bila herojska i markantna, pa otuda nisu svuda kohorte mladihstekle generacijski dignitet. Mo�da bi se u Srbiji pre moglo govoritio meðugeneraciji ili „generaciji pristigloj nakon poraza“. To nipoštone znaèi da ova „bleda“ generacija ne mo�e biti priprema narednemarkantne generacije preko vlastitih filtera opa�anja, granica sazna-nja, uzora i obrazaca mišljenja i izra�avanja.

Kod poslesocijalistièkih re�ima generacijske sukobe su uistom periodu otupljivali razni èinioci. Porodica je bila ustanovakoja je ubla�avala generacijske sukobe, pripremajuæi tipièna rešenjaza tipiène probleme (Punken 2006). Va�nost porodice nakon slomasocijalizma porasla je ne samo zbog ekonomske krize i nezaposlen-osti, nego i otuda što odmah nakon sloma komunistièkih partija nijebilo ustanova za stvaranje politièkog smisla. Tek nešto kasnije u ovajprostor ubacuje se crkva. Zbog rasta nejednakosti i opadanja solidar-nosti u mnogim poslesocijalistièkim društvima socijalizam je ostaokao izgubljena zajednica u seæanju starijih. Nedostatak solidarnosti irazlièite generacijske perspektive porodica je prekrivala nadgenera-cijskim kontinuitetom. Pošto je u pripojenom delu Nemaèke rušenjeZida bio dogaðaj koji je podvojio generacije, to su unutar porodicerazvijane strategije opštenja kojima su akteri otupljivali generacij-ske razlike (Punken 2006). Trebalo je isticati nadgeneracijsko je-dinstvo koje integriše porodicu i neutralizuje sukobe unutar nje.Iako u istoènonemaèkim porodicama nema generacijskog jedinstva,Punken zapa�a da nema ni sukoba generacija. Premda je u ovom pe-riodu u Srbiji bilo intenzivnog generacijskog sukoba mišljenja unu-tar porodice (Èièkariæ 2004:568), ipak se i ovde unutar pluralizmaporodiènih generacijskih perspektiva razvila i svakodnevna obradarazlika (Èièkariæ 2004:566-567). Kako izgleda, koliko god da su te-gobe tranzicije otvarale generacijske politièke razlike, ne manjeuspešno ih je kriza u porodici neutralizovala. Ali i onda kada se su-kob generacija unutar porodice ne primeæuje, postoje generacijskerazlike u obrascu pripovedanja, retorici i naraciji, koji su oèevidninaroèito onda kada treba uokviriti preokrete i protivreène elemente iizglaèati autobiografski kontinuitet.

Politièke generacije nije lako razdvojiti od kohorti ne samozbog odsustva otvorenih sukoba, nego i stoga što su ove prve

83

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

najèešæe prolazne zajednice vrednosti, iskustva i seæanja. Smene ge-neracija jesu smene slika prošlosti, vrednosti sadašnjice i vizija bu-duænosti. Generacijska povezanost neumitno slabi vremenom, paostaju samo rasuta seæanja koja se na drugi naèin povezuju, montira-ju i stvaraju celinu sa novim smislom. Kada unuci nacista prièaju daje deka pucao iskljuèivo u samoodbrani, a da je baka krila Jevreje ikada bivši komunisti tvrde da su uvek bili unutrašnji emigranti, ondase generacijsko seæanje prilagoðavava tekuæem hegemonom smislu.Seæanje konvertita više zamagljuje nego što objašnjava osobenostvremena u kom se generacija formirala. Kada se herojskoj generacijipridru�uju saputnici sa iskonstruisanom i izmišljenom prošlošæu,onda njihove preraðene autobiografije stvaraju dodatni haos. Još ujednoj stvari se generacije menjaju. Novo iskustvo neizbe�no poti-skuje seæanje na staro. Npr. sve�ija iskustva iz zrelih godina (predu-zimaèko ili nacionalistièko) mogu potisnuti ili preraditi iskustva izmladosti (levièarsko i internacionalistièko). Iskustvo iz osvajanjeSkupštine 2000. potiskuje iskustvo iste generacije sa Gazimestana1989. Opoziciona aktivnost planski, ali i spontano slabi seæanje naraniju re�imsku karijeru. Dakle, konstruisano unutrašnje vreme jed-ne generacije ne mora se podudarati sa spoljnim objektivnim vreme-nom. Generacijsko vreme stvara nove periodizacije i konstruišenove nulte èasove. Otuda za razumevanje dinamike ovih procesa tre-ba razlikovati istorijsko vreme, �ivotno vreme i generacijsko vreme.A hermeneutièko razumevanje unutrašnjeg smisla raznih generacij-skih vremena verovatno je još te�e.

2. Generacija i javni neprijatelj (hostis)

Posmatrano vrlo uopšteno generacija jeste pojam koji obele-�ava raskid i diskontinuitet i poèiva na iskustvu upada. Ne radi se orazvoju istog, nego o regeneraciji posredstvom razlièitog. Ono što jeza jednu generaciju vredno, za narednu mo�e biti bezvredno. U vezis tim i generacijski neprijatelji su razlièiti. Dakle, istoriju generacijakarakterišu ideološki zaokreti, novi kulturni poèeci i društvena po-meranja. Kod toga se generacija uvek raspoznaje pre svega u razgra-nièavanju od druge.

Kada je u pitanju integracija preko javnog neprijatelja (hos-

tis), generacija se ipak razlikuje donekle od politièke grupe. Skoro

84

TO

DO

RK

UL

JIÆ

da ne treba podseæati da su generacijske kohorte prepune suprotno-sti. Ne manje je uoèljivo da se generacijsko jedinstvo konstituiše nu-�no preko protivnika: protiv NATO-a, totalitarizma, zagaðivanjaprirode. U Jugoslaviji su markantni javni neprijatelji bili fašizam,staljinizam, birokratija i na kraju sama Jugoslavija. Ovi neprijateljisu na razlièitit naèin inscenirani retorikom medija: radio, TV, inter-net. To je va�no dodati zato što se tek u slo�enoj povezanosti realneopasnosti od neprijatelja, naèina predstavljanja neprijatelja i naroèi-te retorike (�argona) konstituiše generacijska slika neprijatelja.

Mo�da to mo�e doèarati provizorno rašèlanjavanje slike ne-prijatelja kod jugoslovenskih politièkih generacija, èije je jedinstvoformirao spoj razlièitih vrednosti i seæanja. (1)"O-ruk" generacijaformirana je krajem 1940-ih u duhu socijalistièke izgradnje i radnihakcija, a u mladosti je nosila iskustvo rata i sukoba sa Hitlerom iStaljinom. Neprijatelj je bio centriran oko fašizma, staljinizma i in-formbirovaca, a u sklopu herojske retorike klasne pravde. (2) Od po-lovine 1960-ih više latentno nego otvoreno nastupala je „potrošaèkageneracija gastarbajtera i Trsta“, okrenuta modi, standardu i letova-nju. Premda herojska retorika nije slabila, ipak je alternativni �ivotnistil tra�io novu socijalistièku potrošaèku retoriku. Unutar ove japigeneracije javili su se politizovani 1968-ši, kritièari socijalizma sleva, koji su napadali socijalistièku birokratiju. (3) Od kraja 1989. iopet u oštrom protivstavu prema sadašnjici nahrupila je „restaurativ-na generacija“ nošena antikomunizmom, nacionalizmom i religi-jom. Klasnog neprijatelja istisnuo je nacionalni, prošlost je o�ivlje-na, ali sada centrirana oko stradanja vlastite nacije u novoj herojskojretorici nacionalne pravde. (4) Od poèetka 21. veka opet više latent-no i manje buèno probija se „E-mail generacija posnih patriota“okrenuta globalizaciji i kapitalizmu. Negativno seæanje na tegobne1990-te bila je okosnica novog generacijskog jedinstva. Oštrinameðugeneracijskog sukoba razlikovala se po herojskim ili nehe-rojskim vrednostima, po retorici i po moralizovanoj taèki prošlostioko koje je centrirano seæanje (klasna ili nacionalna nepravda). Ri-tam smene generacija karakteriše smenjivanje otvorenog i latentnogodbacivanja prethodnog. Naravno da se generacijsko nezadovolj-stvo aktualnim stanjem nije uvek moglo neka�njeno i slobodno ispo-ljavati: 1960-ih te�e zbog autoritarnog socijalizma, ali i 1990-ihzbog normalizovanog nacionalizma, èija je kritika nosila zvuk izda-

85

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

je. Zato su na pomenutim prekretnicama socijalizam i nacionalizamsamo izokola i skriveno kritikovani. Uprkos reèenom, manje upad-ljivi uèinci tihe i skrivene kritike od strane politièkih generacija nisumanje znaèajni od burnog i otvorenog osporavanja postojeæeg.

Na slièan naèin se kod krizne ruske generacije1990-ih u skla-du sa promenjenom svešæu o Rusiji kao supersili izmenila i slika ru-skih neprijatelja. Neprijatelji iz Hladnog rata postali su kriznoj ge-neraciji prijatelji, a ovaj zaokret je posebno upadljiv kod promeneodnosa prema SR Nemaèkoj. Ipak, istovremeno se nasleðuje i staraslika o SAD kao najva�nijem protivniku (Golovin 2006), dok sebivše socijalistièke dr�ave sada vide kao neprijatelji Rusije. Genera-cijske razlike uoèljive su i u odnosu prema ruskom etnièkom identi-tetu. Stariji slabije oseæaju taj identitet od mlaðih, zbog sovjetskeprošlosti u kojoj su formirani. U Rusiji se fomira „Novi euro rasi-zam“ i euroazijski antiamerikanizam kao konzervativna revolucijamladih (Umland 2006), što je u SSSR-u bilo nezamislivo i nedozvo-ljeno. Na slièan naèin se u Srbiji u istom periodu takoðe menja slikaspoljnog neprijatelja. Do juèe hegemoni SSSR preobraæa se u prija-teljsku Rusiju, a bivši bratski jugoslovenski narodi u nacionalne ne-prijatelje. Viziju socijalizma kao svetskog procesa zamenjuje novanada uprta u EU. Dakle, sliku neprijatelja kod politièkih generacijanameæu i spoljnopolitièke promene koje utièu na formiranje drugihgeneracijskih vrednosti.

Dalje, bilo bi pogrešno tvrditi da su politièke generacije kaozajednice politièkih normi i vrednosti uvek jasno razdvojene staro-sne grupe. Ovde se ipak radi o grupama stanovništva koje dele sliènaubeðenja i politièku kulturu. Radi se o uverenjima koja su formiranaunutar odreðenog u�eg kruga i manje ili više dobrovoljno prihvata-na. Dakle istoj politièkoj generaciji mo�e pripadati 80-njak i15-godišnjak. Ali kada? Samo u periodima dovoljno sna�nih preo-kreta vrednosti koji zahvataju sve uzraste. Npr. u Jugoslaviji su1968-ši bili relativno uzak intelektualni krug, dok je politièki aktiv-na generacija s poèetka 1990-ih bila masovan i sna�an èinilac poto-njeg rata i raspada dr�ave. Višepartijski sistem, provala neka�njenogantikomunizma i slom dr�ave bili su generacijski konstitutivni èini-oci. U medijskom pogledu oblikovala ih je TV, a od formativnih zbi-vanja graðanski rat. Dok su se na Zapadu 1990-ih mno�ile nove ge-neracije knjiga o generacijama, u Srbiji je prekrajanje dr�ave i

86

TO

DO

RK

UL

JIÆ

permanentno pregrupisavanje opozicije u istom periodu stvaralonove frakcije politièke generacije devedesetih (Depos, „šetaèi“,DOS). Nisu to bile „generacije u kolektivu“, veæ kohorte u previra-nju, prepune protivreènosti. Vrednosti politièkih generacija nisu sta-tiène, ali se ipak brzo ne menjaju i ne mogu redukovati na stranaèkapolitièka pregrupisavanja. Dok su 1990. godine prevladavale he-rojske nacionalistièke vrednosti, poèetkom 21. veka tradicionalizamse poèeo sve više ispoljavati kroz religiju (Pantiæ 2006).

Veæ samim tim politièke generacije treba tako definisati da semo�e obuhvatiti i promena ponašanja, odnosno ukljuèiti moguænostda se izvorni generacijski samoopis mo�e sa starenjem menjati. Ako

sam nekada i bio 68-aš, sada sam 89-aš. Dakle, formativni periodnije uvek presudan za generacijski profil, katkad mo�e biti presudni-ji drugi ili treæi potonji sloj koji prekriva izvorne do�ivljaje. Drugimreèima, za stvaranje generacijskog sklopa mo�e biti konstitutivno iiskustvo iz poznijih godina. Gledano na taj naèin dvadesetogodi-šnjaci i èetrdesetogodišnjaci mogu biti pripadnici iste politièke ge-neracije. Ali ne uvek, nego samo u trenucima kada nova kriza (npr.nacionalizam i rat u YU 1990-ih) uspe da sna�no potisne razlièiteformativne do�ivljaje iz mladosti. Treba dobro zapaziti da se i tadanova kriza prelama kroz razlièito iskustvo, pa se ne mo�e govoriti oistovetnom do�ivljaju uprkos prihvatanju istih vrednosti. Na nekinaèin iskustvo, a naroèito ono iz formativnog perioda uvek ostajejaèi ili slabiji filter docnijeg iskustva. Npr. 1945-a trajno je utisnuta uiskustvu više godišta u Evropi, 1989-a takoðe. U tom pogledu za for-miranje politièke generacije nije presudna bliskost godišta. Ipak jepitanje da li su restauraciju kapitalizma i nacionalizma 1990-ih naisti naèin tumaèili stariji i mlaði. Zato se politièke generacije nemogu tako oštro razgranièiti po kohortama kao porodiène generaci-je. Njihov nastanak i promene jeste slo�eniji, pa se ne mogu preciznorazvrstati hronološki kao porodiène generacije ili demografske ko-horte. Kako izgleda, nove nacionalistièke generacije iz 1990-ih su upogledu godišta neuhvatljive i nespecifiène.

S tim u vezi je i pitanje da li se u srpskoj „generaciji posnihpatriota“ s poèetka 21. veka mo�e raspoznati ono što je uoèioH. Bude u nemaèkoj „generaciji Berlin“: novi pragmatièni stav, kojiposreduje oseæaj sadašnjice. Naime, nakon hladnoæe Vajmarske ge-neracije, zatim skepse flakhelfera (poslednjih firerovih junaka) i

87

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

socijalne kritike 1968-ša, sadašnja nemaèka „Generacija Golf“ poš-tuje u antiutopijskom duhu „samo moæ, znanje i novac“. U njihovim�ivotima zgusnuta je lièna i društvena istorija. Kontrast generacija jeupadljiv. Kako izgleda u Zapadnoj Evropi se 1968. zbila poslednjarevolucija pro�eta utopijskom energijom i principom nade. Istorièariz Jene Tanja Birgel zapa�a da veæ za sledeæu generaciju buduænostviše nije bila obeæanje nego pretnja. Poslednji revolt u istoriji Zapa-da koji nije postavio granice verovanju u napredak i modernizacijubio je studentski protest iz 1968. Danas mladi više nemaju utopiju,gledaju u buduænost kao u crnu rupu i ne mogu predviðati svoj �ivotviše od dve godine unapred. Suoèeni sa rastom školarine, obezvre-ðenim diplomama na tr�ištu i nesigurnošæu zaposlenja moraju preu-zeti odgovornost za ugro�enu zemlju i vlastiti nepredvidljivi polo�aj(Bürgel 2007:4). Ulrih Bek je takoðe konstatovao epidemiju egoiz-ma i apolitièni pragmatizam mladih. Nalazi empirijskih istra�ivanjau SR Nemaèkoj potvrðuju tu tezu (Bürgel 2007:4). Generaciju iz1968, nošenu utopijom, smenila je generacija koja je prihvatila po-trošaèke vrednosti. U tom smislu generacija Golf je kulturna i socio-loška èinjenica, a ne imaginarna zajednica. Ima mišljenja da je ne-maèka dr�ava harmonièna èetvorogeneracijska porodica koju ve�enepoljuljani kvalitet folksvagenovog Golfa. Odsustvo utopije i he-rojskog jedinstva raða neprometejske potrošaèke generacije èija sunaèela „ako misliš na sebe, misliš na sve“ ili „samo ja mogu sebi po-moæi“. Neoliberalni egoizam je izvor globalizacijske depolitizacije ikonformizma: mislim samo na sigurnost svog radnog mesta i na si-gurnost svoje porodice (Kemnitzer 2007). Dok su se 68-ši borili pro-tiv rata, društvene nepravde, kolonijalizma i birokratizma, generaci-ja Golf tra�i šansu za karijeru, sigurnost i bogatstvo za sebe.

Na prvi pogled i savremena srpska generacija tranzicije ne-guje ideal pojedinca preduzetnika. Da li to znaèi da je napokon stigaorealizam nakon utopije prve partizanske (1945) i antistaljinske(1948) generacije neposredne demokratije, zatim �ara O-ruk genera-cije (iz 1950-ih), antibirokratske generacije 68-ša i njihove kritike ti-toizma s leva, i potonje te�nje za nacionalnom umesto za klasnompravdom generacije s poèetka 1990-ih? Kao da u prilog tome govoriupadljiva smena sistema vrednosti: najpre (1) planski, a zatim (2)tr�išni i samoupravni socijalizam (sa egalitarnim vrednosnim siste-mom – jednakost, znanje i modernizacija), potom (3) zalaganje za

88

TO

DO

RK

UL

JIÆ

doslednu neposrednu demokratiju proizvoðaèa i saveta 1968-ša.Kako izgleda, sve to odbacila je (4) restaurativna generacija iz1990-ih koja je naciju, religiju i kapitalizam prihvatila kao „nove“okvire vlastite buduænosti. Empirijska istra�ivanja su, meðutim, po-kazala da je stanje slo�enije od pomenute evolutivne sheme. Krajem1990-ih glavne osobine mlaðe srednje generacije u Srbiji bile su kse-nofobija, egalitarizam i posveæenost iskljuèivo privatnim problemi-ma (Iliæ 2000:47). Uoèeno je antizapadno raspolo�enje, sna�ni reci-divi nepreduzetnièke privredne etike (Iliæ 2000:44) i isticanje Titakao najznaèajnije liènosti domaæe istorije (Iliæ 2000:26). Istra�ivanjeobavljeno neposredno nakon bombardovanja SRJ u vrlo akutnoj kri-zi pokazalo je kombinaciju opreènih vrednosti (šovinistièkih i egali-tarnih) kod srpske mlaðe srednje generacije. Reèeno modernijim �ar-gonom ova generacija mo�e se nazvati „generacijom gubitnika kojaje lišena socijalne dr�ave“ i kod koje prevladava iskustvo suvišnosti ianomije (Gloger 2007:7). „Ti nemaš šansu, ali iskoristi je“, glasi na-slov jednog bestselera o mladima koji se muèe da zarade hleb da bimogli da odrastu. Neoliberalnom društvu lišenom utopije nije cilj za-dovoljan i socijalno zaštiæen pojedinac, nego nezasiti potrošaè.

Nije dovoljno reæi da je vizija buduænosti okvir hegemonihgeneracijskih vrednosti. Treba dodati da slika neprijatelja još upeèa-tljivije markira generacijsko jedinstvo: to je bio hegemoni antistalji-nizam kod generacije 1948, birokratski socijalizam kod generacije1968, totalitarni komunizam kod generacije 1990-te, Zapad kod ge-neracije 2000 (Iliæ 2000:36). Slika neprijatelja jeste va�na sponamanje ili više iskonstruisane slike mraène prošlosti i emotivnojezgro generacijskog jedinstva.

Lako je pojmljivo da je i kod politièkih generacija prelomnozbivanje pro�ivljeno u formativnim godinama na naroèiti naèinemocionalizovano u mr�nji prema neprijatelju. Ovde zajednièkouèešæe u prelomnom dogaðaju èini pojedinca ne obiènim, nego bor-benim delom grupe. Seæanje na prekretnièke revolucije slu�i kao re-zervoar emocija, ali jednako tako i vizija tragiènog herojskog slomamo�e biti oseæajna okosnica politièkog smisla. Na drugoj strani po-deljenost seæanja na revoluciju ili na rat izmeðu kohorti uèesnika inaknadno roðenih prirodno pokazuje heterogeno tumaèenje genera-cijskih do�ivljaja i njihovu promenu u procesu seæanja. Meðutim,uprkos ovom razlazu, biografska prièa pojedinca postaje mikro prièa

89

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

istorije tek u grupi, dok bi van nje prièa bila razbijena (Weigel2005:118). Dakle, upravo oni sadr�aji koji su va�ni za integracijugrupe istovremeno jesu i vezivno tkivo generacijskog samoopisa.Zato što je generacijsko iskustvo društveno priznato, generaciji seprikljuèuju pojedinci lišeni realnog iskustva. Ima li uopšte situacijau kojima pobednièkim borcima nisu prilazile razne neboraèke ko-horte? Nema, ali u tome nema nièeg neobiènog. Naprotiv, neobiènoje odustajanje od saobra�avanja autobiografije istorijskoj pobedi.

Ovim se ne �eli otvarati moralistièki, nego va�an sociološko-saznajni problem. Naime, ako generaciju èini ono što se mo�e u istovreme uoèiti iz dve perspektive, istorije i �ivotne istorije, onda politiè-ke generacije na osoben naèin povezuju društveno i istorijsko vreme.Politièka generacija nastaje kada istorijski dogaðaji znaèajno prome-ne strukturu politièkog iskustva, a to se podudari sa kritiènim fazamau �ivotnom ciklusu vršnjaka u kojima se javlja naroèita prijemèljivostza odreðene politièke do�ivljaje ili pojaèana spremnost za uèešæe uodreðenim politièkim delatnostima (faza odrastanja), što formira poli-tièke delatne usmerenosti (Cit. R. J. Dalton prema Best 2003:59). Ili,reèeno drugaèije, politièku generaciju èine oni èlanovi jedne starosnekohorte koji, suoèeni sa odreðenim kljuènim dešavanjima, dospevajuu slièna svesna sukobljavanja sa vodeæim idejama i vrednostima poli-tièkog poretka u kom odrastaju (Cit. H. Fogt, prema Moeller2003:84). Odmah treba dodati da prekretnièki politièki dogaðaj neformira spontano generaciju, nego to èini tek uzajamno delovanjeiskustva i tumaèenja. Dakle, tek u kulturnoj preradi do�ivljaj postajedelatan. Tako je smisao potpuno razlièito pro�ivljenih i ocenjenih ne-maèkih borbi protiv Napoleona kod akademske generacije iz 1800.godine uoblièen tek u studentskim udru�enjima. U ovim udru�enjimastudenti kohorte 1800. socijalizovali su se u politièku generaciju. Pritome je sukob sa oèevima imao centralnu ulogu, jer je starija generaci-ja optu�ivana za saradnju sa Napoleonom (Moeller 2003:85). Studen-ti su gradili samoopis u protivstavu prema generaciji koja se po njimaprilagodila Napoleonu. Na slièan naèin su i jugoslovenski 68-ši videlisebe kao antitezu birokratizovanim roditeljima. To što se kod ovihprocesa osmišljavanja i onaj ko se nije borio mogao svrstati u oslobo-dilaèku generaciju biæe da je pre pravilo nego izuzetak.

Da se, naime, neko mo�e oseæati borcem i hvaliti izmišljenimiskustvom vidljivo je u raznim vremenima. Na raznim stranama

90

TO

DO

RK

UL

JIÆ

primetno je konstruisanje i antidatiranje formativnih zbivanja kaodelova samoopisa. Generacijski samoopis („Ja sam borac sa Sutje-ske“ ili „sa Vukovara“) jeste spona izmeðu male liène i velike slu-�bene istorije, a uloga mu je da uskladi autobiografiju i društvenopriznatu prošlost. Po pravilu je iskonstruisano pamæenje iskljuèivijeod autentiènog (bivši marksisti su naj�ešæi antimarksisti). U tomsmislu generacija, kao oblik grupnog samoopisa, va�na je iskustve-na osnova usmene istorije. Treba je tumaèiti kao pro�imanje bio-grafskog i kolektivnog pamæenja i kao obrazac redukovanja slo�eneprošlosti. Lako je pojmljivo da se kod svrstavanja sebe u odreðenupolitièku generaciju na osoben naèin uoèava podela na �rtve i d�ela-te. Generacijski diskurs danas je zamagljen nacionalnim diskursomu kom se raspoznaje odbrana od krivice. Naime, kada neko menjasamoopis, menja i prošlost (nisam više komunista ni Jugosloven,nego Hrvat i katolik), a generacija kao zajednica seæanja funkcionišekao posrednik politike sa prošlošæu. Zato je poslehladnoratovsko na-knadno nacionalizovanje levièara svuda tra�ilo ne samo novu zajed-nicu iskustva, nego i novu zajednicu seæanja (u Hrvatskoj centriranuoko Vukovara, u Srbiji oko Kosova). Pri tome je neprijatelj, realni ilifiktivni, va�na mobilizacijska spona generacijskog jedinstva. Istiniza volju katkad ni vizija neprijatelja nije kadra da osigura �eljeno je-dinstvo. Dešava se da se izglaèano generacijsko iskustvo raspadnekada se zbog potonjeg �ivotnog toka jave politièke frakcije unutarkohorte. Desilo se to kada su nacionalne frakcije Titovog Saveza bo-raca posle 1990-te na dijametralno suprotan naèin poèele da tumaèesmisao zajednièke borbe iz 1940-ih. U Hrvatskoj se èak i secesioni-stièki Domovinski rat tumaèi kao nastavak jugoslovenskog NOB-a.Što se jedinstvo herojske jugoslovenske partizanske generacije lakoraspalo posledica je zasiæenosti dugo nametanim, planski emociona-lizovanim, ali i pripisanim antifašistièkim iskustvom.

3. Herojska generacija

Upravo zbog pomenutih zaokreta jeste i za razumevanje he-rojskih generacija va�no razlikovati s jedne strane vreme njenogistorijskog konstituisanja, a s druge njenu retrospektivnu konstruk-ciju. Svako herojsko tumaèenje prošlosti krije opasnost prenaglaša-vanja vlastite generacijske perspektive od strane generacijski

91

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

pristrasnog svedoka vremena koja se zgrušava u naknadnoj razmenii usaglašavanju mišljenja sa vršnjacima ili sa onima koji su zaintere-sovani za heroizaciju. Utoliko je svedok vremena prirodni neprija-telj istorièara (Reulecke 2003:X). Toga je bio svestan i B. Breht kadase ironièno zapitao „Svet je mesto boravka heroja, a gde æemo mi“?

Na neki naèin herojske generacije su ogoljeni oblici politiè-kih generacija. Naroèito herojsko generacijsko samoviðenje konsti-tuiše se u riziènim prelomnim situacijama kada je �ivot ugro�en. In-tegracija vlastitog �ivotnog doba u istorijski tok kod ovih generacijateèe na patetièan naèin. Patetièna heroizacija formira grupu tako štosmanjuje znaèaj pojedinca i istièe kao moralno nadmoæniju univer-zalnu sudbinu u retorici o „�rtvovanoj“, „izgubljenoj“ ili „pokoše-noj“ generaciji. Ni kod herojskih generacija autentiènost seæanjanije glavni kriterij pripadanja, nego je to sam akt konstrukcije, od-nosno okolnost da se i onaj ko se ne seæa trudi da se ukljuèi u dru-štveno priznatu prošlost. U tom smislu generaciju konstituiše svakoono seæanje koje pru�a smisao (pro�ivljeno ili konstruisano), a kadroje da se uoblièi u afektivni, sa drugima podeljeni akt ozajednièava-nja. Visoko integrisane boraèke grupe uèvršæuju svoje jedinstvo tekonda kada se raspoznaju kao politièka generacijska jedinstva. Onedinamizuju vlastiti delatni potencijal i jaèaju probojnost onda kadapolje delovanja vide kao istorijski generacijski projekat (Schulz/Grebner 2003:22).

Po pravilu se to dešava nakon prelomnih po �ivot riskantnihdešavanja kada se i generacija politizuje tako što tra�i pravo na vlastna osnovu osvedoèenog boraèkog uèinka. Ali i tu se stvari menjaju.Dok su u prvoj polovini 20. veka generacije bile u osnovi klasifiko-vane kao ratne i poratne, odeljene iskustvom dva svetska rata, dotleje u drugoj polovini veka u Zapadnoj Evropi dr�ava obilja jaèalameðugeneracijske veze (osiguranjem renti, socijalnom pomoæi, osi-guranjem �ivota u starosti), a time i generacijsku solidarnost. Zadanašnje generacije Zapadne Evrope manje je va�na formativna ulo-ga ratova i revolucija od reformi penzija, obrazovanja i socijalne po-moæi. Ovde su herojske generacije potisnute i drugim neherojskimgrupama (potrošaèkim, medijskim, muzièkim i sl.). Na Balkanu su,meðutim, i u ovom periodu herojske generacije pre�ivele, pa se „vre-le“ ratne generacije ovde mogu oštrije razdvojiti od hladnih zapad-noevropskih generacija socijalne dr�ave. Biæe da je to u vezi s tim

92

TO

DO

RK

UL

JIÆ

što se politièke vrednosti na osoben naèin ispoljavaju u poimanjusmisla �ivljenja i u stilu �ivljenja. Ni danas nije teško razdvojiti he-rojski stav prema �ivotu od pragmatiènog ili otvorenost prema dru-gima od konzervatizma. U tome nema nièega neobiènog, ali trebazapaziti da se ovi stavovi u raznim situacijama preko raznih ideolo-gija razlièito osmišljavaju, organizuju i zgušnjavaju u novu epohal-nu svest, èime izoštravaju generacijske razlike. O tome svedoèi iokolnost da su herojske generacije skoro iskljuèivo vezivane zamuškarce (kadre da unište, ali i da nose rizik pogibije). �ene su mar-ginalizovane, pre svega kod ratnih generacija. I Manhajm je preæut-no izjednaèavao generacije sa muškim kohortama (Benninghaus2005:131). Daleko manje pa�nje obraæano je �enskim generacijamakoje su takoðe formirane prekretnièkim zbivanjima kao što su uvo-ðenje �enskog prava glasa ili dozvoljavanje upisa na univerzitet�enama. Kod markiranja istorijskih, politièkih i herojskih generacijau prvom planu bilo je muško delanje, hrabrost, autonomija i borbe-nost. Razlog je jednostavan. Prevladava slavna, ratnocentrièna, a nekritièka slika prošlosti.

Unutar slavne prošlosti mogu se uoèiti dve vrste herojskih ge-neracija: (1) formirane oko dogaðaja, tj. krupnih istorijskih prekret-nica, i (2) povezane procesima, tj. oseæanjem du�nosti da se obavedugoroèni zajednièki „osnovni zadaci“. Prve su više vezane za ko-horte vršnjaka, a druge su alke generacijskog saveza, tj. pokušaja si-nova i unuka da dovrše ono što su oèevi zapoèeli (nacionalnoosloboðenje, formiranje dr�ave i sl.). Za obe verzije karakteristiènaje kumulativna heroizacija, a preduslov je bio da u modernom dobulišenom sudbine i teleologije heroji nastupaju protiv struje isto-rijskih procesa. Heroja je, naime, uvek bilo, ali su se razlikovali potome da li su radili ili dr�ali da mogu da rade sa istorijom ili protivnjenog toka. Dok su Hegelovi heroji Aleksandar, Cezar i Napoleonbili „poslodavci svetskog duha“, u 20. veku više su heroizovani bun-tovnici protiv zacrtane sudbine.

Ovde je va�no skrenuti pa�nju na nešto drugo. Naime, nisusamo krupna zbivanja i veliki pojedinci signatura istorijskih genera-cija, nego to mogu biti i veliki istorijski zadaci koje obavlja više ge-neracija. Treba navesti nekoliko primera. Ako se konstituisanje Ne-maèke kao moderne dr�ave shvati kao osnovni, ali i dugoroènizadatak, na njemu se mo�e uoèiti uèinak tri simultano ili naknadno

93

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

heroizirane generacije: (1) Bizmarkove generacije oèeva koja je hte-la da zastane na ostvarenom ujedinjenju 1871; (2) vilhelmovske ge-neracije sinova koja je ušla u Prvi svetski rat sa širim ciljevima, i (3)nacistièke generacije unuka roðenih izmeðu 1900. i 1910. koja jesjaj srušene carevine htela da obnovi Treæim Rajhom (Kitttsteiner2005:217). Na slièan naèin se i srpske istorijske generacije, koje sutakoðe nerazdvojno povezane sa ratovima, mogu razvrstati na: (1)generaciju prve novovekovne srpske monarhije 1870-ih; (2) gene-raciju „solunaca“ iz Prvog svetskog rata i (3) nacionalistièku èetniè-ku generaciju iz 1940-ih. I kod Hrvata se mo�e uoèiti rad više gene-racija na istom cilju: (1) generacija nacionalistièkih pravaša s kraja19. veka; (2) ustaška generacija iz 1940-ih; (3) generacija „Hrvat-skog proljeæa“ 1970-ih; (4) generacija Domovinskog rata 1990-ih.Da se heroizirane, ali i stigmatizovane nacionalistièke generacijenisu mešale sa jugoslovenskim, bilo bi ih svakako lakše markirati.Meðutim, na istom, ali sinhronom kumulativnom zadatku rešenjanacionalnog pitanja unutar jugoslovenske vizije, radilo je takoðeviše herojskih generacija koje su okupljale razlièite kohorte saraznim verzijama jugoslovenstva (Bakiæ 2004): mladohrvati i mla-dobosanci poèetkom 20. veka, jugoslovenska omladina od liberalado komunista izmeðu dva svetska rata i komunistièka partizanskageneracija posle Drugog svetskog rata. Manhajmovski reèeno, razli-èita generacijska jedinstva spajao je isti zadatak kao meðugenera-cijska veza. Veberovski gledano, herojska patetika harizmatizovalaje skoro spontano sudbinske spone, ali i nepomirljive sukobe bal-kanskih politièkih generacija.

Pomenuto rašèlanjavanje generacija predla�e se i otuda što suratovi, a ne periodi mira, u domaæem kolektivnom pamæenju i u isto-riografiji još uvek markirani kao slavne istorijske prekretnice. U tomsklopu uopšte nije neprirodno to što se lakše heroiziraju oslobodilaè-ke ratne generacije, a ne kompromisne mirotvoraèke. Ko bi npr. da-nas mogao da u mre�u monumentalnih prošlosti novih balkanskihdr�ava ukljuèi kao herojske jugoslovenske i komunistièke meðuna-cionalne kompromise? U normalizovanom nacionalizmu pre æe bitida je tu reè o izdaji. Uz to treba dodati da epitet herojski stièe gotovoiskljuèivo generacija pobednika. Dok je pamæenje pobede institu-cionalno regulisano, dotle je poraz, koliko god bio herojski, pre-pušten zaboravu. Dakle, herojsku generaciju odreðuje pobeda, a ne

94

TO

DO

RK

UL

JIÆ

borba po sebi. U Jugoslaviji je verovatno za herojsku najdu�e va�ilapartizanska generacija formirana poèetkom 1940-ih godina èije jejedinstvo bilo slu�beno zaštiæeno skoro pola stoleæa. Generacijskojedinstvo partizana nije osiguravao samo u korak doterani i stilizo-vani realni do�ivljaj zajednièke borbe, neprijatelja i pobede, nego izajednièka komunistièka ideologija i beskonkurentski voða. Po sve-mu sudeæi bila je to poslednja herojska generacija na ovim prostori-ma. Izuzetak je Hrvatska, koja je konstruisala novu herojsku genera-ciju 1990-ih glorifikovanjem pobednièkog Domovinskog rata. Da bimonumentalizacija bila uverljivija, Hrvati pomenuti sukob tumaèekao odbranu od okupatora, a ne kao graðanski rat. Kod ostalih novihbalkanskih dr�ava heroizacija je izostala, jer nije bilo trijumfa pobe-de. Dakle, pobednièki rat daleko uspešnije usklaðuje razne do�ivlja-je i stvara generacijski identitet, nego što to èini poraz. Zato što sepotiskuje i slu�beno ne pamti, poraz ostaje rasut u pojedinaènim se-æanjima. U srbiji nema herojske generacije koja bi negovala seæanjena otpor NATO bombarderima 1999. Okretanje ka EU tra�i brisanjeseæanja na „saveznièke bombe“. Tome nasuprot, seæanje na pobedulako se organizuje. Ako se heroizacija shvati kao oseæajni kanal mo-bilizacije mladih, onda je u tom pogledu Hrvatska danas genera-cijski najmoænija na Balkanu, jer je tu formirana politièka generacijau znaku seæanja na skoro apsolutno prihvatljivi poèetak novog doba– dr�avnu nezavisnost. Na drugoj strani, lišena sliènog slavnog isve�eg nultog èasa Srbija danas ima raznovrsniji i efemerniji spektarpolitièkih generacija, ali bez herojske verzije. Ovde je generacijskazajednica herojskog seæanja manje homogena, raznobojnija i lišenazajednièko novog poèetka: pocepana je na titoiste, miloševiæevce,dosovce itd.

Ako se politièka generacija ne shvati kao obièna posledicado�ivljaja jedne starosne kohorte u fazi odrastanja, nego u kultur-noistorijskom smislu kao stvaranje politièke zajednice na osnovivršnjaštva koje gradi naroèito poverenje (Moeller 2003:90), onda jeizuzetnost njene herojske verzije još veæa. Kod heroiziranja obiènotek docnije osmišljavanje stvara generaciju sa vlastitom tradicijom,zacrtanim zadacima, ali i buduæom ulogom. Herojska generacija kaoverzija politièke, mo�e, ali i ne mora biti vidljiva u politièkim stavo-vima ili u partijskoj pripadnosti. Više se raspoznaje po karakteristiè-noj politièkoj retorici i po obrascima argumentovanja. Kod društveno

95

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

priznatih boraca va�no je uoèiti mre�u opštenja unutar koje se poli-tièke ideje heroiziraju, uoblièavaju i menjaju, pa se formira naroèitavrsta generacijske jednakosti i ekskluzivnosti. Dakle, tek heroizacijapretvara boraèke kohorte u generaciju.

Tako je bilo na svim prekretnicama kada je nestajao slu�beniporedak i propadalo dotadašnje slu�beno pamæenje. U novom va-kuumu nastajale su nove generacije kao zajednice novog manje iliviše propisanog ili po�eljnog seæanja. Ipak se okviri pamæenja nika-da ne mogu do kraja izmeniti, jer se prepliæu, pošto ih ne èini samoslu�beno nego i privatno pamæenje. Osim toga, uvek opstaje više po-litièkih struja (levica i desnica) sa vlastitim seæanjem. Ratni poraziodnose u zaborav dotadašnje herojsko pamæenje i ustolièuju novo.Pri tome malo koga èudi to što je pamæenje pobednika višestrukoiskonstruisano. U meri u kojoj pamæenje pobednika prelazi u orto-doksiju, slabi sumnja u konstrukciju. U Jugoslaviji je poèetkom1990-ih nastalo reaktivno naknadno iskonstruisano antikomunistiè-ko generacijsko seæanje sa mnoštvom pripisivanja koje je lagano ineosetno postalo ortodoksno.

Lako je pojmljivo da nema herojske generacije bez fiksiranjanovog poèetka. Delom i otuda što je generacija spoj biologije i istori-je, pa njena dinamika poèiva na mehanizmu smene starog i novog. Naneki naèin generacije nastaju iz prava na apsolutni novi poèetak i izoseæaja baèenosti u osobeni istorijski polo�aj. Politièke generacije nemogu se odeliti bez realnog ili iskonstruisanog novog poèetka najèe-šæe formulisanog u obliku patetiène formule: obnova, revolucija,slom. Svaka generacija sa sna�nom istorijskom samosvešæu mora tra-�iti i seæati se vlastitih traumatiènih i trijumfalnih poèetaka (Giesen2003:64). Ali generaciju treba shvatati i kao sastavni deo društveno-istorijske celine sa drugaèijom vizijom buduænosti. Po sebi se razumeda nije svako generacijsko nezadovoljstvo povezano s osmišljenimaktivistièkim stanovištem. Radikalizam, naime, mo�e biti i deklarati-van i ne mora iskazivati vlastito autentièno iskustvo. Heroiziranjem iuniverzalizovanjem jednog generacijskog iskustva i propagiranjemodreðenog �ivotnog stila i vrednosti (borbenost, odricanje, �rtvova-nje) u Jugoslaviji su dugo uspešno vezivana difuzna, protivreèna išarolika iskustva pojedinaca za hegemonu perspektivu koja je velièa-la antifašizam i revoluciju. U središtu generacijskog jedinstva boracabilo je herojsko oseæanje �ivota. Jezgro kulture seæanja bila je oslobo-

96

TO

DO

RK

UL

JIÆ

dilaèko, herojsko, nadideološko i u moralnom pogledu nadmoæno.Ekskluzivni ratni do�ivljaj boraèke generacije dugo je odr�avan i in-stitucionalno prenošen na mlade preko raznih komemoracija, ud�be-nika i filmova. Ali, nisu samo herojske, nego su i mirnodopske politiè-ke generacije nosioci nade u obnovu i osloboðenje. Generacija nikadane mo�e biti zatvorena niti omeðena oblast istra�ivanja, jer se stalnodomišlja i sazreva u sklopu istorijskog smisla savremenika. Što sunade izrazitije, to su i kod generacije vidljivije vizije radikalnog po-èetka, utopije, iluzije, ali i razoèarenja i otre�njavanja.

Sociološki gledano, formiranje generacija je u poslednja dvastoleæa bio uglavnom projekt srednjeg sloja. Reè su vodili predstavni-ci obrazovanog graðanstva, knji�evnici i publicisti (Maase 2005:230).Danas, pak, za znaèajne delove obrazovanih mladih srednjih slojevaponuda da se svrstaju u generaciju jeste tek pomoæno sredstvo samo-opisa. Poslednja herojska generacija jesu 1968-ši, a nakon njih nastu-pa „raznobojna skromnost“ (Maase 2005). Opisujuæi stranca i sebe1968-ši su ostavili model kako se sluèajnost �ivljenja u istom dobu samnoštvom vršnjaka u istoj zemlji mo�e preobratiti u izvor mentalneprocene i stilskog oblikovanja pojedinaène egzistencije. Bila je to „ge-neracija za svakoga“. Nastala kao radikalna opoziciona manjina, širilase, jer je bilo sve više onih koji su se iz raznovrsnih razloga ukljuèivaliu tu generacijsku grupu iako nisu imali protestnog iskustva.

I niz drugih primera izabrane generacije nagoni na potrebu sa-morefleksivnog preispitivanja u kojoj meri je vlastita generacijskasvest mešavina iskustva i pripisivanja. Verovatno su herojske genera-cije ponajviše rezultat samopripisivanja razlièito heroizovanih bo-raèkih i disidentskih uèinaka. Da li je to šaroliko domišljanje veæ do-voljan dokaz dijagnostièke neupotrebljivosti ovog pojma? Ili tome uprilog govori i prevaga neherojskog iskustva u savremenosti? Mo�dajer je heroizacija naroèito rastegljiva kategorija samoopisa. Opisi ge-neracija i svrstavanje u njih slu�e za pregledno sreðivanje društva i zasamopozicioniranje u nepreglednim istorijskim i umetnièkim prome-nama. Pošto na publicistièkom tr�ištu vladaju zakoni stalnog diferen-ciranja, to se iz košmara liènog iskustva nu�no grade generacijskiobrasci. Na tom planu mediji potiskuju nauku (Maase 2005:240).Utisak je da u SAD još od 1970-ih, a u Zapadnoj Evropi od 1990-ihmladu generaciju više ne formiraju va�ni istorijskopolitièki dogaðajinego male stvari iz potrošaèke svakodnevice. Npr. od 1980-ih sve su

97

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

upadljivije „generacije detinjstva“ (Zinnecker 2003:53), koje se raz-likuju po potrošaèkim, a ne po politièkim vradnostima. Ovde genera-cijsko jedinstvo stvara zajednièki deèji svet, što podstièe podmlaði-vanje generacijske svesti i biografskog seæanja i prièanja. Veza ijedinstvo mogu biti banalni, npr. kolektivni do�ivljaj odreðene TVserije. Berlinski novinar Florian Ilis (Illies) roðen 1971, pisac bestse-lera „Generacija Golf“, tvrdi da je autoigraèka najupeèatljivije što setoj generaciji zbilo (Cit. prema Zinnecker 2003:53). Medijski proboj-na formulacija „Generacija Golf“ pomerila je kljuène godine sa mla-dosti na detinjstvo. Biografski znaèaj detinjstva za stvaranje genera-cijske svesti poèeo je da ugro�ava mladost. Kao da raznobojnaskromnost markantnih neherojskih generacija sve više ugro�ava sla-vu herojske generacije. Osim toga, pokušaji da se lièno iskustvo iseæanja, ali i zajednièke potrebe, izlo�e u obliku samodefinicije kaopripadništvo generaciji, sve su prolazniji i sve manje obavezni. Da limnoštvo ponuda identiteta ide sa mnoštvom generacijskih pripad-nosti i da li se uopšte znatni delovi jedne kohorte mogu ujediniti natemelju koherentne ponude samoopisa? Nije li manje izgledna inte-gracija preko herojske generacije i stoga što postmoderna proklamu-juæi kraj eshatologije i istorijskih generacija zagovara multigenera-tivnost? Da li je zbog reèenog odsustva herojskih generacija u Evropisavremena hrvatska „generacija branitelja“ anahrona?

U evropskom kontekstu svakako jeste, ali u balkanskom mo-�da još nije. Na Balkanu je 20. vek èestim prekrajanjem dr�avnihmapa stvorio skalu oštrih diskontinuiteta koje obele�avaju godine1914, 1918, 1941, 1945, 1992, 2006. Pojedinci èije su detinjstvo imladost odreðivali pomenuti zaokreti, raspola�u drugaèijom isku-stvenom i vrednosnom pozadinom od èlanova generacija, koje suodrastale nakon ovih prekretnica. Ova ocena mora ipak biti uopštenajer je pojam generacije relativno fluidan. Istorija socijalizacije 20.veka bi samo delom mogla razjasniti istoriju generacija. Poistoveæi-vanje pojedinca sa generacijom neretko izvire iz napetosti izmeðudo�ivljaja unutar porodice i istorijskopolitièkog doba. Što su, naime,�ešæi politièki sukobi i što su nestabilnije porodiène vrednosti, to jesna�niji uticaj zajednièkog iskustva unutar vanporodiènih grupa. Naneki naèin kult mladih uvek izrasta iz bespomoæne generacije rodi-telja. Verovatno i zato u periodu dugog mira u Jugoslaviji od 1945.do 1991. nije bilo uslova za konstruisanje nove herojske generacije.

98

TO

DO

RK

UL

JIÆ

Uz monopolsku partizansku, mogle su se raspoznati tek potrošaèkeili medijske generacije.

Suština herojskih generacija mo�e biti nešto jasnija ako se opi-še naèin njihovog stvaranja i zaštite. Porodiène generacije kao zajed-nice oseæanja uèvršæuju se preko porodiènih portreta, slika i albuma ito najpre kod graðanskih porodica. Ali na slièan naèin grade se i poli-tièke generacije preko slike palog borca ili uniformisane boraèke za-jednice. Svaka organizovana grupa kao zajednica kolektivnog seæa-nja raspola�e emotivnim simbolima i figurama seæanja koje pojedinciprihvataju kao vrednosne obrasce delanja. Porodiène fotografije,koje od druge polovine 19. veka uvodi graðanstvo, jesu emotivno ko-diranje generacijskih iskustava. Sa otkriæem fotografije portreti po-staju razmenjivi i jeftiniji. Pošto umrli preci postaju oèevidni, oniovekoveèavaju porodicu i jaèaju joj stabilnost. Time je aristokratija,koja je do tada jedino mogla da iznajmi slikara, izgubila monopol nagenealošku ubedljivost. Fotografija je, naime, istu uverljivost omo-guæila graðanstvu, a potom i ni�im slojevima. Prosto reèeno, poreklose poèelo ovekoveèavati prilièno jeftino. Fotografije postaju orijenti-ri i slike vremena u modernom graðanskom �ivotu, presek javnog iprivatnog. Veæ od Prvog svetskog rata rata slika vojnika postaje gene-racijski fokus koji formira porodièna i grupna jedinstva. Tipièna slikavojnika okru�enog drugovima poslata porodici spajala je naèela sin-hrone i dijahrone generacionalnosti (Knoch 2005:307). Fotografijanosioca nacionalne odgovornosti postaje kultna zaštitna slika poro-dice i kuæe. Porodièni borci postaju herojski rodonaèelnici generaci-ja, iako nisu uvek bili društveno priznati. Re�imi koji su manipulisaliherojskim oseæanjima i èija je integracija dugo poèivala na priznatojboraèkoj zasluzi, naglo bi bili urušavani kada bi stizali novi heroji uauri nove domovinske herojske retorike. U tom pogledu nije teško najugoslovenskom prostoru u 20. veku uoèiti nasilno svrgavanje starih iintronizovanje novih herojskih generacija. Signature ovih obrta jesugodine 1918, 1945. i 1992. Što je prva godina oznaèila srpsku pobe-du, druga jugoslovensku, a treæa hrvatski trijumf nije samo svedoèan-stvo promenljive ratne sreæe, nego i razlièitih uslova u kojima hero-iziranje generacije postaje va�no sredstvo integracije.

Kao i ostali procesi i heroizacija zavisi od tehnièkih moguæ-nosti. Getingeški istorièar Habo Knoh zapa�a da su od 1870-ih foto-grafije postale vodeæi posrednik nadsmisla jer su omoguæavale vizu-

99

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

elnu oseæajnu vezu sa umrlim, katkad èak spiritualni odnos npr.majke sa mrtvim detetom. Uprkos autentiènosti, fotografija je ipakoznaèila pobedu spoljašnjeg, površnog i oseæajnog, a V. Benjamin jezapazio da je èak razorila istinsko tradiranje jer je èuvala samo onopovršno. Fotografija je vrlo brzo medijima omoguæila traumatizo-vanje masa autentiènim snimcima nesreæa. Masama se lakše upra-vljalo slikama, pa se postupno uèvršæivao obrazac stvaranja genera-cija preko isticanja katastrofa. Trebalo je na neki naèin konstruisatizajednièke traumatiène do�ivljaje kao zamenu za izolovanu graðan-sku sigurnost. Šokantna izgubljenost u masovnoj katastrofi bila jeantiteza bur�oaskoj „slici uspešnog pojedinca“. Katastrofièno i trau-matièno preneto fotografijom postaje posrednik izmeðu intenzivnogdo�ivljaja i diskontinuiteta iskustva i time èinilac formiranja he-rojske generacije. Nisu samo hrabri postajali heroji, nego svi koji sutrpeli. Mediji preko samoimaginacije �rtve povezuju pojedince. Izkulta politizovane omladine s kraja Prvog svetskog rata izrasla je he-rojska vizija generacije. Snagu je crpla iz autentiènosti fotografijeuokvirene slikovitim jezikom omladinske martirologije. Upravo sufotografije �rtava rata i revolucije uverljivo olièavale herojski idealnovog èoveka i nove generacije (Knoch 2005: 309).

Svuda su fotografisani preci u uniformama postali predmetromantizovanog seæanja, koje preko slika palih vojnika istièe veènumladost. U milionskom tira�u vojnièkih portreta „izgubljena genera-cija“ stekla je dodatni inventar pamæenja koji je trebao da osiguraporodièno integrativno seæanje. Sa prelazom na visoko tehnizirani ibrutalni pozicioni rat linija romantizovane uzvišene smrti mladihgubila je uverljivost. Smrt od anonimnih bombi i granata te�e se he-roizovala od smrti nanete hladnim oru�jem u duelu pojedinaca. Ipakje generacionalnost i u „veku ekstrema“ romantiènom heroizacijomvizuelno uspešno doèarana preko fotografije. Vizuelno postaje ose-æajni temelj isticanja simbolike �rtve. Fotografije lako bude oseæa-nja, u razlièitoj meri su trajne i mobilišu, a znaèaj emotivnog poisto-veæivanja (preko zajednièkih ciljeva, iskustva ili neprijatelja) odmahje raspoznat u klasiènoj teoriji o generaciji 1920-ih. Fotografije suzapravo bile nepobitan dokaz da generacije nisu samo ex post facto

konstrukti. Autentiènost snimka omoguæavala je poistoveæivanjebez mnogo mašte i time lakše mobilisala oseæanja. Naroèiti hariz-matski potencijal kadar da podstakne divljenje, hilijazam ili osvetu

100

TO

DO

RK

UL

JIÆ

najprisutniji je kod herojskih generacija. Ali što su oseæanja jaèa, tosu pripisivanja junaštva èešæa. Jedinstvo herojske generacije nejaèaju samo osvedoèeni ratnici (Tito, Èe Gevara) nego i konstruisani(Rambo), ili o�ivljeni (mitski kosovski junaci). Na prostoru Jugosla-vije 1990-ih došlo je do retradicionalizacije generacijske svesti iokretanja verskim i herojskim tradicijama i mitovima iz bli�e i daljeprošlosti. Skoro da nije potrebno podseæati da su èesto izmišljeni ilidomišljeni podvizi heroja iz prošlosti postali uzor ujednaèavanjado�ivljaja mlade generacije.

Ako se, dakle, imaju na umu razni naèini stvaranja generacij-skih zajednica, onda se odmah javlja i sumnja u to da se generacijeuopšte mogu posmatrati kao homogeni kolektivi koji se mogu ra-zgranièiti meðu sobom. Zato treba precizno reæi da li su generacijezajednice iskustva, zajednice seæanja, imaginarne zajednice, zajed-nice potrošaèa ili od svega pomalo? Da li slièno iskustvo, tj. kolek-tivno pro�ivljena traumatièna prekretnièka zbivanja (ratovi, slomsistema) odista spontano stvaraju generaciju, ili, pak, generacijskopripisivanje nastaje tek naknadno u sklopu totalne promene sistemakoji nameæe novi smisao? Drugim reèima, da li generacije nastaju izrealno pro�ivljene traume, ili iz tek naknadno formulisane zajedniè-ke saglasnosti o „novom“ kod razlièitih grupa jednog društva? Koli-ko god zajednièko iskustvo bilo traumatièno, ne manje je izvesno datakoðe kulturne i politièke elite unose generacijska pripisivanja ujavnu debatu i time stvaraju generacije. Naknadno konstruisano ge-neracijsko vreme ne treba potcenjivati kao goli konstrukt, ali niobjektivistièki precenjivati kao nepobitno istovrsni do�ivljaj.

Zakljuèak

Da li je politièka generacija iskonstruisano kolektivno samo-tumaèenje ili objektivno obele�je grupe? Kada generacija do�ivljajapostaje delatno jedinstvo? S obzirom na to da se sa starošæu menjajuuverenja i radikalizam da li su generacije uopšte pogodne za istra�i-vanje dugoroènih politièkih promena?

Grubo reèeno, što je u istorijskom razvoju društva više di-skontinuiteta to je odgovor na gornja pitanja više potvrdan negoodreèan. Kako izgleda, danas nema generacija kao oštro profilisanihpolitièkih kategorija, niti kao društvenih aktera koji eksplicitno

101

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

brane interese odreðene starosne grupe. Tamo gde nema ratova ni re-volucija manje je politièkih, a više potrošaèkih generacija. Na nekinaèin posleherojske generacije smenjuju herojske. Deheroizacijaslabi sukob politièkih generacija, jer ove lišava naroèito mobilne pa-tetike. Više istra�ivanja je pokazalo da iako kod mladih prevladavanegativna slika o starima, u realnosti je stav prema starijima sa koji-ma se redovno komunicira pozitivan (Lüscher /Liegle 2003:50).Nesklad izmeðu javnih stereotipa i realnih opa�anja jaèa utisak o ge-neracijama kao imaginarnim zajednicama. Pored reèenog, širenjenovih medija za informisanje i zabavu sve više meša doba detinjstva,zrelosti i starosti, pa se menjaju i pedagoške uloge generacija. Mlaðisu obavešteniji od starijih, a moæ i ugled starijih slabe i otuda što TVi Internet otvaraju deci nezavisan pristup svetu.

Lako je pojmljivo da lišene herojskog profila politièke genera-cije gube markantnost, pa se te�e raspoznaju. U neherojskim uslovi-ma slabi i generacijska svest. Smene generacija obièno postaju upad-ljive tek kada idu sa zabranama ili �rtvama. Ovi razlazi se u politiciiskazuju u drugaèijoj ideologiji ili drugaèijoj politièkoj kulturi, ali i unovim umetnièkim stilovima i novim nauènim prioritetima. Istini zavolju ne mora uvek biti sna�nih suprotnosti, dovoljne su i male razli-ke da bi se istakao vlastiti identitet prema roditeljima ili prethodnimgrupama. Pored reèenog uvek treba razlikovati konkretna formativnageneracijska iskustva i do�ivljaje s jedne i delatne generacije s drugestrane. Prva tvore generacijsko jedinstvo na temelju pasivno pro�i-vljenog dešavanja zajednièkog prelomnog dogaðaja (�rtve progona ibombardovanja), a druge ve�e jedinstvo stvoreno u toku akcije (akte-ri oslobodilaèkih poduhvata). Naravno da zajednièko iskustvo nevodi uvek i zajednièkoj akciji, naroèito onda kada se generacije na-knadno konstruišu. Naime, naroèito emfatièni grupni oseæaj u potraziza identitetom lako konstruiše generacijsku zajednicu jer se neretkoradi o oseæanju pripadanja izabranoj grupi, ali koji se stvara tek na-knadno. Doduše i naknadno konstruisana generacija pojaèana prido-šlicama mo�e biti delatna grupa, ali se njen delatni potencijal razliku-je od autentiènog uèinka realne generacijske grupe.

Okolnost da generacionalnost, tj. svojstvo pojedinca uslo-vljeno starošæu, mo�e biti realno ili pripisano jeste kod politièkih ge-neracija verovatno najvidljivija. Pojedinci biraju prošlost i vremen-sku grupu koju oseæaju kao zajednicu. Uprkos pripisivanju, ovim

102

TO

DO

RK

UL

JIÆ

pojmom se ipak mo�e struktuirati vremenska dimenzija društva. Alinajpre treba kritièki razlo�iti unutrašnje najèešæe emfatièno (visoko-parno i prenaglašeno) generacijsko samoviðenje. Ono je najvidljivekod herojskih generacija. Opšte uverenje u Hrvatskoj da je generaci-ja Domovinskog rata bila �rtva agresije, a ne secesije, ili podjednakorašireno gledanje da je Srbija dobijala ratove, a gubila u miru, jesuradikalizacije naroèitog generacijskog iskustva koje èesto nije pro-�ivljeno, nego je rezultat revanšistièkog pripisivanja. Koliko je he-roizacija podlo�na pripisivanju pokazuje poreðenje Balkana sa Za-padom gde se generacije ne markiraju po istorijskim datumima negopo markama automobila (Golf) ili odeæe. Doduše i iza robnih simbo-la se katkad skriva razlièit stav prema �ivotu: „Jeans je stav, a nepantalone“ (E.Wibeau), što govori i o slo�enosti generacijskih nehe-rojskih simbola. Slo�enost je još veæa ako se ima na umu da genera-cija mo�e reagovati „protestnom uzdr�anošæu“. Unutar evropskogsocijalizma još 1980-ih bila je vidljiva „distancirana generacija“koja je sve te�e prihvatala kljuène marksistièke vrednosti. Politièkogeneracijsko jedinstvo mladih dugo je bilo potiskivano. Omladinanije masovno reagovala 1956. na zbivanja u Maðarskoj, niti 1968.na dramatièna zbivanja u Èehoslovaèkoj. Tek je generacija formira-na krajem 1980-ih reagovala na promene, ali i tada nakon signalaodozgo (perestrojka).

Uprkos odsustvu burnih prekretnica u Evropi u našem veku,ipak je teško izrièito reæi da je doba paradigmatiènih politièkih ge-neracija bespovratno prošlo sa dvadesetim vekom. Još je te�e pred-videti koji æe zaokreti i krize podstaæi mlade da formiraju svoj noviodgovor na društvene promene. Zato je pitanje da li je sa globaliza-cijom i širenjem EU eksplanatorni potencijal generacijske paradig-me na Zapadu iscrpljen? Da li je otuda tranzicija na Istoku i stvaranjenovih tradicija novo podruèje primene generacijske paradigme?Verovatno su izazovi opredeljenja mladih na Istoku Evrope drama-tièniji nego na Zapadu. Difuzna lišenost orijentacije podstaknutanezaposlenošæu i raznim krizama, kao i novi meðunarodni sukobimogu uvek biti podsticaj novog generacijskog protesta. Pitanje je,meðutim, da li æe sticanjem i uzajamnim pojaèavanjem razlièitihaspekata krize, doæi do nove generacijske alternative postojeæem?

Na kraju, treba biti kritièan prema raznim verzijama konstrui-sanja generacije. Danas se generacije kroje raznim uopštavanjima,

103

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

sa�imanjima i polarizacijama po medijskim obrascima probojnostinaslova. Mediji stvaraju sliku generacije koja odgovara vladajuæimgrupama. Mlada generacija je u tome ponajmanje aktivna. Starijivide mlade kao motor promene i kada u njima vide oslonac vlastitenade u buduænost i kada ih opa�aju kao opasne subjekte promena. Udebatama koje stariji vode o mladima uvek se posredno ili direktnoogledaju oèekivanja starijih od mlaðih. To što u nauènim prouèava-njima generacija takoðe prete�e perspektiva starijih još više upozo-rava na potrebu samorefleksije kod analitièara.

Literatura

Albrecht, Manuela. 2005. Die individuelle und soziale Konstruktion vonWirklichkeit im Hinblick auf die Zeit. Inaugural-Dissertation –Münster miami.uni-muenster.de/servlets/DerivateServlet/Deriva-te-3110/diss_albrecht.pdf

Bakiæ, Jovo. 2004. Ideologije jugoslovenstva izmeðu srpskog i hrvatskognacionalizma 1918-1941, Zrenjanin GNB.

Best, Heinrich 2003. Geschichte und Lebenslauf in: Schulz,A./Grebner,G.hrsg. Generationswechsel und historischer Wandel: 57-71.

Bonnin, Michel. 2006.The „Lost Generation“:Its Definition and its Role inToday’s Chinese ElitePolitics Social Research Vol 73: No.1:245-273.

Braungart, M., Braungart R.1991. The Effects of the 1960s Political Gener-ation on Former Left- and Right-Wing Youth Activist Leaders, Soci-al Problems, Vol. 38, No. 3: 297-315.

Bude, Heinz. 2005. „Generation“ im Kontext.Von den Kriegs- zu denWohlfahrtstaatsgenerationen, in Jureit/Wildt, hg. Generationen:28-45.

Bürgel, Tanja hg. 2006. Generationen in den Umbrüchen – Postkommunis-tischer Gesellschaften, Erfahrungstransfers und Differenzen vordem Generationswechsel in Russland und Ostdeutschland, SFBMitteilungen 580 Heft 20.

Bürgel T. 2007. Die 89er Generation – gibt es sich wirklich? in Generatio-nen, Ausgabe 2: 4-7.

Èièkariæ, Liljana. 2004. Politièka kultura iz generacijske perspektive,Sociološki pregled g.XXXVIII, no.4: 561-583.

Giesen, Bernhard. 2003. Generation und Trauma, in Reulecke,J. hg. Gener-ationalität und Lebensgeschichte im 20.Jahrhundert: 59-73.

104

TO

DO

RK

UL

JIÆ

Golovin, Nikolay. 2006. Zur politischen Sozialisation der „Generation derKrisengesellschaft“ in Russland (Geburtsjahrgänge 1972 bis 1980),in Bürgel, T. hg. Generationen: 83-101.

Hermann, Ulrich. 2003. „Ungenau in dieser Welt“- kein Krawall, kein Pro-test: der unaufhaltsame Aufstieg um 1940 Geborener in einer „Ge-nerationen“-Lücke, in Reulecke, J. hg. Generationälitat undLebensgeschichte im 20. Jahrhundert: 159-187.

Iliæ, Vladimir. 2000. Stav prema Zapadu: mlaða srednja generacija kao mo-guæi akter promene, u Potencijal za promene, Helsinške sveske No2, Beograd, HO: 7-72.

Jureit, Ulrike/Wildt, Michael, hg. 2005. Generationen – Zur Relevanz eineswissenschaftlichen Grundbegriffs, Hamburg:HIS.

Kittsteiner, Heinz, D. 2005. Die Generationen der „Heroischen Moderne“.Zur kollektiven Verständigung über eine Grundaufgabe, in Ju-reit,U./Wildt,M., hg. 2005. Generationen: 200-220.

Knoch, Habbo.2005. Gefühlte Gemeinschaften – Bild und Generation in derModerne in, Jureit,U./Wildt,M, hg. 2005. Generationen: 295-319.

Koehler, Thomas. 2002. Jugendgenerationen im Vegleich: Konjunkturendes (Non-)Konformismus, Aus Politik und Zeitgeschichte B 5.

Kohli, Martin/ Szydlik, Marc. hrsg. 2000. Generationen in Familie und Ge-sellschaft, Opladen, Leske, Budrich.

Koselleck, Reinhart. 2000. Vergangene Zukunft – Zur Semantik geschicht-lichen Zeiten, Frankfurt: Suhrkamp (1. Auflage 1989).

Kuljiæ,T. 2007. „Problem generacija“: nastanak, sadr�aj i aktuelnost ogledaKarla Manhajma (rad u štampi u èasopisu Sociologija).

Lindner, Bernd. 2003."Bau auf, Freie Deutsche Jugend" und was dann?Krieterien für ein Modell der Jugendgeneration der DDR, in Reule-cke, J. 2003. hg. Generationalität und Lebensgeschichte im 20. Jahr-hundert:187-217.

Lüscher, Kurt/Liegle Ludwig. 2003.Generationenbeziehungen in Familieund Gesellschaft, Konstanz.UVK.

Maase, Kaspar.2005. Farbige Bescheidenheit –Anmerkungen zum posthe-roischen Generationsverständnis, in Jureit,U./Wildt,M, hg. Gener-ationen: 220-244.

Moeller,Frank. 2003. Vom revolutionaren Idealismus zur Realpolitik, inSchulz,A./Grebner,G. hrsg. Generationswechsel und historischerWandel: 71-93.

Pantiæ, Dragomir. 2006. Lengeri za promene, Politika 8.01.2006.Punken, Mirko. 2006. Transformation und Generationendifferenz. Zur in-

tergenerationellen Kommunikation in ostdeutschen Familien, inBürgel T. (Hg), Generationen in den Umbrüchen: 65-83.

105

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8

Roseman,Mark. 2003. Generationen als ,imagined communities’u Schmidt,Rudi. hg. 2003. Systemumbruch und Generationswechsel 2, Heft 9,Sonderforschungsbereich 580:33-41.

Reulecke, Jürgen. 2003. hg. Generationalität und Lebensgeschichte im 20.Jahrhundert, München,R.Oldenbourg.

Schulz,Andreas/Grebner,Gundula. hrsg. 2003. Generationswechsel undhistorischer Wandel, München, Oldenbourg.

Schulz,Andreas/Grebner,Gundula. 2003. Zur Renaissance eines umstritte-nen Forschungskonzepts in: Schulz,A./Grebner,G. hrsg. Gener-ationswechsel und historischer Wandel: 1-25.

Schulz-Hageleit, Peter. 2003. Zur Problematik des „Durcharbeitens“ le-bensgeschichtlicher Erfahrungen, in Reulecke, J. 2003. hg. Gener-ationalität und Lebensgeschichte im 20. Jahrhundert:17-33.

Umland, Andreas. 2006. Postsowjetische Gegeneliten und ihr wachsenderEinfluss auf Jugendkultur und Intellektuellendiskurs in Russland.Der Fall Aleksandar Dugin, in Bürgel T.(Hg) Generationen in denUmbrüchen:21-47.

Weigel, Sigrid. 2005. Familienbände, Phantome und die Vergangenheitspo-litik der Generationsdiskurses – Abwehr von un Sehnsucht nachHerkunft, u Jureit, Wildt (hg.), Generationen 108-127.

Wilensky,Harold. 2002. Rich Democracies: Political Economy,Public Policy, and Performance, Berkeley: University of California Press:

187-208, 51-61, 680-681. http://skylla.wz-berlin.de/pdf/2003/i03-201.pdf.

Zinnecker, Jürgen. 2003. „Das Problem der Generationen“. Überlegungenzu Karl Mannheims kanonischem Text, in Reulecke, J. hg. Genera-tionalität und Lebensgeschichte im 20.Jahrhundert: 33-59.

106

TO

DO

RK

UL

JIÆ

Todor Kuljiæ

HISTORISCHE, POLITISCHE UND HEROISCHEGENERATIONEN

Grundriss des Rahmens und die AnwendungZusammenfassung

In diesem Texte werden die Kriterien zur Differenzierung von historischen,politischen und heroischen Generationen und ihren Hauptarten in USA, BR Deutsch-land, China, Serbien und Croatien erörtert. Kriege und Revolutionen werden als zen-trale generationsschaffende Erreignisse markiert. Es werden auch die konstruiertenwie auch zugeschriebenen Generationsidentitätsarten dargestellt. Die Generation istals eine mehr oder wenig klare Gruppe aufgefasst, die durch Zusammensetzung vonbiographischem und kollektivem Gedächtnis entstanden ist. Die Generation als eineArt von Zeitstruktur ist bei der Reduktion und Erklärung der Vergangenheit anwend-bar. Es ist immer eine offene Frage in welchem Masse die Generationen die realenhandelnden Subjekte, oder blosse symbolische Heimat, dh. eine durchgängige Erin-nerungsgemeinschaft sind? Es wird auf die Gründen der Entstehung der balkani-schen heroischen Generationen hingewiesen, auf ihre Natur und Aktualität. InWesteuropa ist diese Art von Generation schon lange nicht mehr aktuell. Es wirdauch darauf hingewiesen, dass durch die Heroisierung einer Generationserfahrungdie Herrschaftsgruppen eigene Werte oktroyieren können.

Schlüsselwörter: historische, politische und heroische Generationen, realeund zugeschriebene Generationserfahrung.

107

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

8