161. Faktori nastajanja nacionalne svesti

Nacionalni pokreti koji su obelezili drugu polovinu XIX veka predstavljali su rezultat politickog procesa formiranja modernih evropskih nacija koji je tekao paralelno sa razvojem drustveno-ekonomskih odnosa kapitalisticke obicajnosti u epohi liberalizma.Novonastale nacije bile su proizvod gostovo istovetnih istorijskih okolnosti na koje su pre svega delovali ekonomski i socijalni faktori.

Ekonomski faktor-uslovio je drustvenu podelu rada,razvio robnu proizvodnju,prosirio trziste,uvecao razmenu dobara i unapredio saobracaj.Dolazi do ubrzane komunikacije izmedju udaljenih regija i udaljenog stanovnistva i sasvim je prirodno da su se na pocetku ove komunikacije odvijale u teritorijalnim okvirima pravno povezane zajednice kje karakterise,jezik obicaji i tradica.Sa protokom vremena kod pripadnika ovakvih zajednica razvija se svest o kolektivnoj pripadnosti jednoj naciji.Prema savremenom sociologu Edgaru Morenu – jedna nacija nastaje kroz kolektivno pamcenje.

Socijalni factor-ili sekundarni factor u stvaranju nacionalne drzave. Pod socijalne faktore podvodi se postojanje razvijene gradjanske klase.-to jest srednjih slojeva drustva kao nosece snage u procesu stvaranja nacionalne drzavei nacionalne inteligencije i mlade liberalne burzoazije.Zato se smatra da su svi oblici nacionalnog okupljanjaili politicko pravne provenciencije ukoliko nisu utemeljeni na ova dva faktora unapred vec osudjeni na neuspeh.

Talas stvaranja nacionalnih drzava zahvatio je sve evropske zemlje koje to nisu imale sa centrom u Nemackoj i u Italiji.Nemacka i Italija tog vremena odnosno sredine XIX veka su bile masa zemalja koje nisu zivele pod istim krovom.Matica u prisajedinjavanju Nemackih zemalja bila je Pruska dok je u slucaju italije to kraljevina Pijemont ili Sardinija.Nakon konstituisanja ovih zaemalja sa zahtevima krecu i Cesi,Poljaci,Srbi(Vuk Karadzic,Svetozar Miletic),Hrvati(Josip Strosmajer) i Bugari.Zahtevi za rekonstrukciju postojecih,formiranih na Beckom kongresu , granica na nacionalnim principa bili su sve glasniji i nije se dugo cekalo u realizaciji ovoga.

162. Pojam nacije kod Adelunga i Fihtea

Kolevkom nacionalnih ideologija smatra se Nemacka – zemlja ciji je narod vekovima vodio borbu za nacionalno ujedinjenje.Polovinom XVIII veka na teritoriji danasnje Nemacke egzistiralo je 269 zasebnih: drzava,drzavica,gradova drzava i drugih administrativnih i teritorijalnih jedinica koje su imale samostalnu politicku upravu.Sasvim je prirodno sto se kod Nemaca jezik pojavio kao primarni integrativni faktor preko kog ce se i formirati nacionalna svest. Jedan od tvoraca nemackog knjizevnog jezika Johan Kristof Adelung u Gramaticko kritickom recniku visenemackog jezika definisao je naciju kao jednorodno stanovnistvo neke zemlje koja bez obzira koliko im bilo udaljeno zajednicko poreklo,govori istim jezikom, a od drugih naroda se razlikuje po nacinu misljenja i delovanja i koje moze da zivi u jedinstvenoj drzavi, ali i podeljeno u vise njih.Znaci nacija nije politicka povezanost jednog naroda nego zajednicki jezik i svest o zajednickoj pripadnosti. Ovu ideju jos vise zaostrava Herder koji poput Sijajesa spaja naciju i narod ali ne na politicko-ekonomsoj, nego kulturno jezickoj osnovi.On kaze da granice nemacke zemlje prestaju tamo gde prestaje i nemacki jezik.

1

Jedan od najvecih protagonista okupljanja nemaca u jednu zajednicku drzavu svakako je Johan Gotlib Fihte predstavnik nemackog klasicnog idealizma.On je svoje ideje najpotpunije izlozio u delu Govori nemackoj naciji.Njegova koncepcija se zasniva na naciji kao zajednici ljudi koja se odlikuje odredjenim nacionalnim karakteristikama( jezikom,verom,kulturom,obicajima,istorijom) koje se same po sebi razlikuju od drugih zajednica.Konstituisanje nacionalne drzave najbolje je sredstvo za unapredjenje specificnosti nacije.Nacionalno jedinstvo je jedinstvo misli,morala i interesa i narod je jaci ako mu je jedinstvo cvrsce.Cvrstina nacionalnog jedinstva po Fihteu najvise zavisi od jezika kao glavnog obelezja nacije.I on za nemacki jezik kaze da je najsamostalniji i najizvorniji , to jest da je primio najmanje stranih reci u sebe kao i da je nemacka nacija u poredjenju sa ostalima duhovno najstabilnija.

163.Pojam nacije kod Macinija

Nacionalnu ideologiju kod Italijana najsnaznije zastupa Djuzepe Mancini , koji osnovu za konstituisanja drzave nalazi u podizanju nacionalne revolucije i izgradnji demokratske republike.Za Mancinij je nacija Duhovno-istorijska kategorija a ne teritorijalna i jezicka pojava i smatra da su teritorijalna i jezicka pripadnost samo predznak postojanja nacionalne svesti.On kaze: Naciju cini svest ljudi jedne teritorije da joj sudbinski pripadaju, a ona se stice iskljucivo dugotrajnim zajednickim zivljenjem i navikavanjem jednih na druge. Pledirajuci na stvaranje nacionalne svesti, medjuljudskog uvazavanja , kosmopolizma i tolerancije kao osnovnih moralnih principa.On prorocanski predvidja buduce sinteze razlicitih nacija, govori o ujedinjenim egropskim drzavama, predvidja brz raspad austrougarske,turske i rusije. Mancinijev pristup nacionalnom pitanju bio je utemeljen na duhovno-istorijskoj osnovi i kao takav jos jednom potvrdio primat ekonomskog faktora u konstituisanju nacionalne drzave.

164. Ujedinjenje Italije

Padom Napoleona i odlukama Beckog kongresa izvrsena je restauracija Italije koja je ponovo bila rascepkana na tri poluzavisne kraljevine.Kraljevinu Obeju ( napulj i Sicilija) , Kraljevinu Lombardiju ( venecija ) i Kraljevinu Pijemont ( Sardinija ) , autonomnu papsku drzavu i cetiri vojvodstva –Toskanu,Denovu,Modenu i Parmu.I vise manje sve su pod uticajem Austrije i politike koju sprovodi knez Meternih i Sveta Alijansa..Restauracija se nije odnosila samo na granice , nego je i vracen crkveni porez-desetina. Medjutim probudjeno rodoljublje protkano liberalizmom o politickim slobodama i gradjanskoj jednakosti, pravo naroda na suverenitet i demokratiju sve vise zaokupljaju italijansku mladu burzoaziju i intiligencijuAli ni ovde kao uostalom ni kod drugih naroda , nije postojala jedinstvena saglasnost o vodjenju nacionalne politike i putevima ujedinjenja i stvaranja zajednicke drzavesu cinili Djuzepe mancini i Djuzepe Garibaldi pod parolom Italija ce se sama izboriti.Ova ideja privukla je sebi sve osim najbrojnijeg stanovnistva- seljastva.Drugi pravac inicirao je Kavur preko lista IL RISORGIMENTO- preporod. Koji se zalagao za monarhiju pod patronatom Pijemonta.Ishod revolucije iz 1848 doneo je prednost Kavurovim modelu. Prolece naroda nije zaobislo ni Italiju, uzroci revolucionarnog bunta leze u dubokoj privrednoj i socijalnoj krizi u kojoj se nalazila teritorijalno nejedinstvena Italija.Pod pritiskom dogadjaja sve Italijanske drzave donose ustav po ugledu na Belgijski da bi na kraju i sam papa doneo Temeljni statut svetovne vlade crkvene drzave.

2

Sa gradjanskim dvodomnim parlamentom cije odluke je na kraju ipak verifikovao kolegijum kardinala.U Pijemontu kralj Alberto Savojski donosi oktroisani Pijemontski statut koji ce kasnije postati ustav ujedinjene Italije.Povrh toga objavljuje rat Austriji zbog esti da su u Lombardiji izbili nemiri.Sukobi su najozbiljniji u Milanu i Veneciji gde borba dobija oblik borbe za nacionalno oslobodjenje.Medjutim kako to biva na povrsinu izbija sumnja da je rat u stvari u korist Pijemonta i da on ima teritorijalne pretenzije prema drugim drzavama.Nakon toga papa povlaci svoju vojsku uz obrazlozenje da se neide u rat protiv zastitnika katolicke vere-Austrije i Pijemont i Venecija ostaju sami.Austrija ovo koristi i vrsi surovu represiju.Na vlast dolazi Viktor EmanuelII jednostavan i porodican covek pun razumevanja za novo vreme koje dolazi.Zahvaljujuci njemu i Kavurovim reformama u Pijemontu dolazi do ukidanja feudalnih odnosa i liberalizacije drustva. Prilika za uvlacenje medjunarodnog faktora u resavanje Italijanskog pitanja nadjena je u ucescu malenog Pijemonta u Krimskom ratu.Kao nagrada za ucesce i zrtvu nekoliko desetina njenih vojnika u ovom sukobu otvoreno je pitanje okupljanja italijana.Odluke Pariske mirovne konferencije predstavljaju lekciju malim narodima kako da se ponasaju u sukobu velikih sila, odnosno da se njihova nacionalna pitanja mogu resiti samo u okviru politike velikih sila. Nakon upoznavanja evropske javnosti sa svojim zahtevima Kavur trazi saveznika-velikog brata i nalazi ga u Francuskom caru NapoleonuIII.koji je pokazao spremnost da pomogne Viktoru Emanuelu u borbi protiv Austrije.Ali pokusaj italijanskog revolucionara Orsinija na Napoleona zaustavio je ovaj proces.Reci nesudjenog ubice- Ucinite nesto za Italiju, uticale su da ubrzo dodje dosporazuma Francuske i Pijeminta.Dogovoreno je da posle pobede nad Austrijom Pijemont dobije Lombardiju i Veneciju a Francuska Nicu i Savoju.Angazovanjem Djuzepea Garibaldija rat sa Austrijom je sve izvesniji.Istorija je pripremljena-pristupimo trpezi bile su reci Kavura iz 1859 godine.Nakon pocetnih pobeda revolucionara sledi katastrofalan poraz Francuza u bitci kod Solferina.Posle uzasnog krvoprolica Napoleon i Francuska sa jedne i Austrija sa druge strane sklapaju separatni mir i to bas u trenutku kada Garibaldi belezi pobedu za pobedom.Mirom je dogovoreno da se stanovnici spornih pokraina referendumom izjasne za prisajedinjenje maticnim drzavamaa Pijemontu i Francuskoj ili ostanak u Hazburskoj monarhiji.Naravno ogromna vecina u svim spornim oblastima glasa za otcepljenje i stvara se Kraljevina Severna Italija.Za oslobadjanji i prikljucenje ostalih delova najvise zasluga ima revolucionarni put Garibaldijeve HILJADE .Ova formacije je do 1861 godine uspela da objedini gotovo sve Italijanske drzave pod krunom Savojske dinastije.Posle ujedinjenja kavur govori recenicu – Stvorili smo Italiju-napravimo Italijane.Nedostaju jos Venecija,Rim,Juzni Tirol i Trst pa da san italijana o ujedinjenju postane realnost.Ni na to se nije dugo cekaloU svim buducim ratovima Italija uspeva da prosiri drzavu .Kao posledicu sukoba Austrije i Pruske dobija Veneciju 1866.Pet godina kasnije Italijanske trupe su umarsirale u Rim jer su se Francuzi koji su ga cuvali povukli da brane Pariz, dok Juzni Tirol i Trst bivaju dati Italiji posle I svetskog rata.

165. Ustavno uređenje ujedinjene Italije

Ustavno uredjenje jedinstvene Italije temelji se na Pijemontskom statutu iz 1848 godine oktroisanom od Alberta Savojskog.Iako taj akt nije usvojen od strane zakonodavnog tela pokazao se kao dugotrajan i prilagodljiv novonastalim situacijama.Izvrsna vlast je bila paralelno u rukama kralja i vlade ,s`tim sto je vlada bila odgovornaq kralju i parlamentu dok je kraljeva licnost proglasene neprikoslovena.Zakonodavna vlast je u rukama kralja i dvodomnog parlamenta koji se sastoji iz Senata i Skupstine.Sva tri organa imaju pravo zakonodavne inicijative, pravo tumacenja zakona i pravo veta.Kralj ima ekskluzivno pravo potvrdjivanja i objavljivanja zakona.Sastav skupstine je biran na neposrednim izborima sa mandatom od 5 godina.Sudstvo je

3

nezavisno ukaze o postavljanju sudija potpisivao je kralj , tako da je suveren indirektno imao veliki uticaj na sudstvo.Aktivno biracko pravo bilo je ograniceno imovinskim cenzusom.Nakon ujedinjenja unifikacija zakonodavstva postaje prioritet.Na osnovu pijemontskog gradjanskog zakonika iz 1836 usvaja se Gradjanski zakonik Italijanskog kraljevstva.Po sadrzini on je identican Napoleonovom kodeksu i uvodi neke instutucije u praxu koje datiraju jos iz vremena rimskog carstva- kao sto je stvarno pravo nad tudjim stvarima-sluzbenosti( superficiju,emfiteuzu)Za razliku od ovog Trgovacki zakonik iz 1883 donet je pod uticajem Nemackog zakonodavstva.

166. Čezare Bekarija i Čezare Lombrozo

Osnivacem italijanske klasicne skole krivicnog prava smatra se Cezare Bekaria.Polaznu osnovu za svoj koncept bnalazi u filozofskoj misli Zan Zaka Rusoa smatrajuci da osnovu krivicnog prava cini Rusoova teorija o drustvenom ugovoru.U svom delu O deliktima i kaznama dovodi u vezu pojam slobode i zakona.Zalaze se da se putem zakona unapred odrede krivicna dela i kazne da bi gradjanin znao sta sme da radi a da nije suprotno zakonu.Zakon mora biti isti za sve i svaki oblik privilegovanja dovodi neminovno do obezvredjivanja osecaja za pravo i odgovornost.Cilj kazne nesme biti mucenje i osveta za ucinjeno delo nego mera koja ce dovesti do toga da pocinilac ne ponovi delo kao i da drugi neslede njegov primer.Svrha je spreciti krivicna dela a ne kaznjavati ih.On kaze da kazna meri vrednosti drustva a ne vrednosti kriminalca jer nijedna kazna nije smanjila stopu kriminaliteta. Dalji uticaj na razvoj krivicnog prava imala je antropoloska skola ciji osnivac je psihijatar Cezare Lambrozo. Svoju teoriju o rodjenom zlocincu iznosi u delu Covek zlocinac u kom kaze da su kriminogeni faktori kod pojedinca unapred predodredjeni i mogu se prepoznati u spoljasnjim fizickim manifestacijama i bioloskim osobinama licnosti.Pored ovoga Lambrozo navodi jos cetiri oblika delikventnog ponasanja koji su karakteristicni za epilepticare,shizofrenicare dusevne bolesnike i plahovite ili nestabilne osobe.Njegova teorija delikvencije sa antropoloskim i bioloskim faktorom nalazi se pod velikim uticajem darvinizma.

167. Princip saveza kao osnov nemačkih integracija

Pocetak Nemackih integracija vezan je za Napoleonove ratove, kada je posle poraza austrijske vojske u bitci kod Austerlica nekoliko Nemackih zemalja Pruska ,Bavarska i Baden-Vitenberg istupaju iz fiktivnog Svetog Rimskog Carstva i stvara Rajnski savez 1806.Nakon toga car Franja i ukida “prvo” carstvo do kog ni njemu vise nije stalo jer se proglasio za austrijskog cara.Pruska ostaje neutralna u ovim promenamai saglasila se sa novonastalim teritorijalnim resenjima.Formirane su i nove pokrajine Vestfalija,Varsavsko vojvodstvo dok je severozapadno podrucje anektirano Francuskoj.U principu razjedinjenost je i dalje ostala karakteristika Nemackog naroda. Medjutim period pod Napoleonom i tekovine Francuske burzoaske revolucije cine svoje i u nemackim zemljama.Ukida se kmetstvo i pojedina prava feudalaca, raspustene su zemaljske staleske skupstine, proglasena sloboda veroispovesti a sudstvo postaje nezavisno.

4

Posle pada Napoleona na Beckom kongresu 1815 usvaja se nemacki savezni akt kojim 35 drzava i 4 slobodna grada( LIbek,Frankfurt,Bremen i Hamburg) formiraju Nemacki savez.Nemacki savezni akt je polazni akt na cijoj pravnoj sledbenosti ce se formirati jedinstvena Nemacka drzava.I pored toga sto je formirana savezna skupstina Bunderstag, nije imao cvrste kohezione elemente, nego je svaka drzava clanica zadrzala svoja prava.Ovo je bilo u duhu vremena a takav stav je zagovarao i knez Meternih koji se zalago za postovanje principa ravnoteze, postujuci princip legitimiteta( po kom treba braniti poredak i suprostaviti se revolucionarnim promenama vlasti) Sa osnivanjem Nemackog saveza Austrija pocinje sa takozvanom pangermanskom politikom ciji je cilj jedinstvena nemacka drzava.medjutim citav brizljivo izbalansiran system ravnoteze zahtevao je tampon zonu medju velikim silama.Ovaj proctor predstavlja diplomatski grudobran u miru a evropsko ratno popriste u slucaju konflikta jer istorijski najveci deo ratova vodjen je upravo na nemackim prostorima.Otuda se smatralo da ako bi neko posedovao ovu oblast u savezu sa bilo kim bio u prednosti u odnosu na ostale. Drugim konstitutivnim aktom Bezckim zavrsnim aktom iz 1820 omofuceno je clanicama Nemackog saveza da po svojoj volji obnove zemaljske staleske skupstine ili da na neki drugi nacin urede drustvene odnose.Za razliku od Austrije koja izbegava resenje Nemacke drzave opredeljuju se za pisane ustave( Bavarska, Baden Virtemberg,Saksonija) kojima se iz apsolutistickih pretvaraju u ustavne monarhije i postepeno sve zemlje saveza ih donose izuzev Pruske u kojoj je jos uvek visoko pozicionirana feudalna aristokratija.Ali i Pruska u borbi za primat u pargemanizmu pristaje na drustvene promene. Prva ukida kmetstvo,reformise vojsku –uvodi opstu regrutaciju, gradovima vraca samoupravna prava, zanatsvo se oslobandja cehovskih normi dok Jevreji dobijaju gradjanska i politicka prava.Pruska inicira nastanak Zolverina-carinskog saveza osnovanog 1834 u koji ulaze svi osim Austrije i Hamburga. Revolucionarni talasi 1848 zahvataju i Nemacke zemlje i to prvo one koje se granice sa Francuskom i 27 februara dolazi do ustanka u Badenu gde predstavnici liberalne burzoazije zahtevaju reforme postojecih odnosa i ukidanje feudalnih nameta.Seljacki ustanci krecu jedan za drugim u Nemackim pokrainama gde predstavnici zemaljskih skupstina-Landtaga sporazumevaju da se u Frankfurtu u mesecu martu sazove Velika nemacka narodna skupstina – Bundestag koja proglasava osnivanje Nemacke jedinstvene drzave.Skupstina odrzana 9 marta 1848 usvaja buduca nemacka znamenja grb i zastavu.I iako nije doslo do formalnog ujedinjenja bundestag 1849 godine donosi prvi ustav Nemackog carstava po kome je Nemacka Savezna ustavna monarhija na celu sa dinastijom Hoencolerna.Natrodna skupstina se sastoji iz dva doma.Narodnog doma Bundestaga ciji predstavnici su birani neposrednim glasanjem i Doma drzava-Bundesrata koga cine predstavnici drzava.Vec tada se poznaju protivurecnosti izmedju Pruske i Austrije, tako da se parlament deli na one koji zele sve nemacke drzave unutar carstva i druge kiji su za posebnu Austriju.

168. Pruski pangermanizam

Polovinom XIX veka Pruska postaje spiritus movens nemackog okupljanja.Na taj nacin mlada burzoazija siri poslove na mnogo vecem prostoru i vec tada se javlja ideja o nedostatku zivotnog prostora koji odgovara Nemackoj privrednoj i demografskoj expanziji.Politika lebens raum ce se 100 godina kasnije pretvoriti u osnovni moto spoljne politike.Sa prostornim sirenjem dolazi do ekonomskog razvoja nicu kompleksi brace Krup, brace Simens u industriju investiraju cak i junkeri na kojima i dalje pociva prusko militantno drustvo.Progres podrzavaju svi od cara Vilhema i do kancelara Ota fon Bizmarka do najnizih slojeva drustva. Svoju expanziju Pruska zapocinje ratom protiv Austrije kojim se resio pitanje centralne uloge u okupljanju nemackih narodaPovod je stav Danskog kralja Kristijana IX da vojvodstva Slezvig i Holstajn pripadaju Danskoj

5

, sto pokrece zajednicku vojnu akciju Pruske i Austrije protiv Danske i danski kralj biva prinudjen da se odrekne ovih pokraina u kojima paralelnu vlast zavode Austrija i Pruska.Zeleci svoju dominaciju nad nemackim narodima Austrija objavljuje rat pruskoj i nakon bitke kod Sadove 1866, Austrija podvija rep, mir se potpisuje u Pragu a Pruska objedinjuje sve severnonemacke zemlje u Severnonemacki savez,sa Vilhemom kao predsednikom,rajstagom kao centralnim parlamentom i Bizmarkom kao kancelarom.Drzavna teritorija obuhvata 25 miliona Nemaca od kojih su punoletni oni sa 18 godina i koji imaju opste pravo glasa i gde su finansije , unutrasnja i spoljnja politika kao i pitanje vojske centralizovano i u rukama zajednicke vlade. Gledajuci sta radi Pruska Napoleon III smatra da i Francuska ima pravo na teritorijalnu kompenzaciju misleci da pri tom prikljuci vojvodstvo Luxemburg Francuskoj i vrati drzavi poljujljani ugled izgubljen u bitci kod Solferina.Veliki vojvoda od Luxemburga trazi zastitu Pruske i Severnonemackog saveza koji mu je dao garancije da ce stititi malu knezevinu i jula 1870 u bitci kod Sedana Severnonemacki savez je pregazio vojsku Napoleona III, posle cega u Francuskoj postaje Treca republika. AA sa druge strane nemacke pokrajine se ujedinjuju u takozvani Drugi rajh proglasen 18 januara 1871 u Sali ogledala u VersajuPojam rajh ili carstvo trebao je da oznaci kontinuitet ali je davannje prideva drugi nemackoj drzavi dao sasvim nov legitimitet.U frankfurtu je potpisan sporazum o miru izmedju Francuske i Nemacke kojim su Francuske pokraine Alzas i Loren pripojene rajhu.Kaze se da je ovo jedina Bizmarkova greska jer je omogucio Francuzima da zivi za osvetu i povratak svojih teritorija.

169. Bizmarkov ustav

Ujedinjenje nemackih pokrajina u drugi rajh imalo je za posledicu i promenu teritorijalnog izgleda drzave, njenog naziva sto je rezultiralo usvajanjem novog tzv Bizmarkovog ustava 14 aprila 1871.Na celu drzave je car, koji ima vrhovnu komandu nad vojskom i mornaricom.Neposredno odgovoran caru je kancelar u cijoj funkciji je personifikovana celokupna izvrsna vlast.Ne postoje ministry nego cabinet koji cine drzavni sekretari koji za rad odgovaraju samo kancelaru.Dok kancelar nije odgovoran parlamentu nego caru, tako da parlament nije imao kontrolu nad izvrsnom vlasti. Drzavna uprava nije bila centralizovana, nego je funkcionisala na principu saveza istoriskih pokraina.. Parlament se sastoji iz dva doma.Zakonodavnu vlast ima Bundesrat ili savezno vece cije clanove imenuju pokrainske vlade i savezna skupstina Rajstag ciji se slanovi biraju na opstim izborima. Ustavom nisu zagarantovane politicke slobode-sloboda stampe,zbora,dogovora i politickog organizovanja. Najbitnija karakteristika nemackog pravnog sistema je partikularizam koji je uslovljen nejedinstvenim politickim razvojem nemackih istoriskih pokraina.Opste pravo se zasniva na carskim ukazima , sudskoj praxi i recepciji rimskog prava ( pandektno pravo ) sve do 1895 kada je na snagu stupio Opsti gradjanski zakonik.

170. Nemački krivični i građanski zakonik

Kazneno pravo i kazneno procesno pravo prvi put je kodifikovano 1738 godina na inicijativu Fridriha Vilhema I za cije vladavine je u pruskom drustvu preovladavao duh militarizma.Iako ima nameru da prekine ius Romanum i sastavi trajno i vecno zemaljsko pravo.Posle kraljeve smrti pristupilo se etapnoj reviziji da bi na

6

kraju bilo usvojeno Opste zemaljsko pravo za pruske drzave.Osim gradjanskog prava obuhvatalo je i propise o sudskom postupku,reviziju kaznenog procesnog prava,javno pravo,trgovacko,zanatsko i stalesko pravo. Za vreme Rajnskog saveza u Nemackim zemljama su primenjivana francuska zakonska regulativa od code civilis do code penal. Nakon stvaranja Nemackog saveza a narocito posle ujedinjenja i stvaranja drugog rajha pocelo se razmisljati o unifikaciji Nemackog zakonodavstva, gde je 1871 po hitnom postupku donesen Krivicni zakonik.Jedinstveni gradjanski zakonik ugledao je svetlost dana 1874 ali naisavsi na ostre kritike i povucen je iz upotrebe i njegova revizija je usledela i 1895 godine prihvacen je od strane Rajstaga.Nedugo zatim revidiran je i trgovacki zakonik koji stupa na snagu od 1.1.1900. Opsti gradjanski zakonik-sa svojih 2385 clanova predstavlja jedan od najoobimnijih zakonika uopste ikad napisanih.podeljen je na pet knjiga koje regulisu zasebne celine-gradjansko pravne institute,obligacione odnose,stvarno pravo,porodicno pravo i nasledno pravo.Zakonik se odlikuje slozenim formulacijama i komplikovanom terminologijom tako da nije ni malo razumljiv.Pod velikim je uticajem skole interesne jurispodencije ostavljajuci mogucnost sudijama da kroz formu slobodnog sudijskog uverenja, zastite interese vladajucih slojeva drustva.

171. Francuska treća republika- obeležja

Godina 1871 je jedna od prelomnih u istoriji novoga veka.Izmenjeno je evropsko srediste, formirane su dve nove zemlje Nemacka i Italija a pored njihovog stvaranja velike promene dozivljavaju i vec postojece Francuska i Engleska, pojavljuje se monopol i liberalna faza kapitalimza prelazi u imperijalizam. Poraz Francuza u bitci kod Sedana oznacava kraj drugog carstva i pocetak trece republike, ali sama promena drustvenog uredejenja nebi bila toliko traumaticna da Francuska nije izgubila Alzas i Loren id a nije dozivela proletersku revoluciju, zapravo gradjanski rat koji traje 72 dana i koji nosi ime Pariska komuna. Patriotska obnova i republikansko obrazovanje trebali su biti osnovni pokretaci podeljenog drustva na ideoloskoj i socijalnoj osnovi, medjutim patriotizam prelazi u nacionalizam a on u sovinizam i antisemititizamFrancuska republika je sceo svoj unutrasnji zivot podredila patriotskoj obnovi zemlje i povratku izgubljenih teritorija.Politika revansizma Vengeance politique je prisutna na svakom koraku.Svaka ucionica u Francuskoj imala je kartu na kojoj su nacrtani Alzas i Loren a iznad njih trobojka sa crnim florom.generacijama su mladim Francuzima usadjivane svest o nacionalnim i vojnickim osecanjima.Osvetiti se Nemcima postao je nacionalni prioritet. Sa druge strane izazvani nacionalizam i sovinizam iskljucivali su demokratske vrednosti.Francuski oficiri su m ahom pripadnici aristokratije i krupne burzoazije , tako da se na kraju i sama vojska okrece protiv republike. Neuspeo pokusaj predsednika Morisa Mak-Mahona da izvede drzavni udar 1879 i ponovo uspostavi monarhiju dovodi do novog ustavnog zakona 1884 kojim je zagarantovan republianski oblik vladavine u Francuskoj. Izbori za skupstinu odrzavani su svake 4 godine a pravo glasa postalo je opste- postojao je boravisni census od 6 meseci, a pravo glasa nisu imale zene , vojska i policija.Parlament je postao dvodoman , skupstina i senat dok se predsednik bira na zajednickoj sednici oba doma na mandate od 7 godina. Novim ustavnim zakonompredsednik ima pravo zakonske inicijative kao ipravo veta na izglasane zakone a uz saglasnost senata mogao je raspustiti i narodnu skupstinu.Dobio je pravo zakljucivanja medjunarodnih ugovora, imenovanje drzavnih sluzbenika i pomilovanja osudjenika. Izvrsna vlast bila je u rukama vlade koja za svoj rad odgovara skupstini i senatu.Veliki broj stranaka u parlamentu znacio je id a su se vlade cesto menjale.

7

Ponovo se garantuju politicke slobode-sloboda stampe,zbora dogovora i politickog okupljanja.Pocetkom XX veka ponovo se odvaja crkva od drzave, odnosno crkva je potpala pod zadzor drzave sto dovodi do prekida diplomatskih odnosa Pariza i Vatikana. Okupljanje nacije oko ideje nacionalna doktrina pod Generalom Bulanzeom omogucava formiranje krajnje desnice, pod parolom-Ne moze se nista uraditi napolju-dok Francuska ne ozdravi iznutra.Tu se u stvari krije teznja da se pronadje krivac za sudbinu Francuske.Krivac je pronadjen u Jevrejima koji se u brojnim pamfletima toga vremena prozivaju kao glavni krivci za zlu sudbinu ne samo Francuske nego cele evrope.Ovo je uvod u poplavu Antisemitizma koji ce obeliziti i evropsku scenu u prvoj polovini XX veka.

172. Pax Britanica

I Engleska reaguje na poredak uspostavljen u Evropi nakon 1871.Uspeh industrijalizacije njenih konkurenata nije samo materijalne nego i moralne prirode jer se vecina ovih naroda osecala zadovoljstvo zbog nacionalne moci.Englezi brzo shvataju da promene na kontinentuostavljaju posledice in a nju samu. Zahvaljujuci pre svega beskompromisnoj diplomatiji svojih premijera lorda Palmerstona i njegovog naslednika Bendzamina Dizralije utemeljivaca Pax Britanice , pokazano je svetu i naciji da je Engleska i dalje broj 1 i da raspoalze vecom silo mod bilo koga.Uvodi se system zastite prava i interesa britanaca kakvu su pre imali samo Rimljani.Konzervativna vlada stabilizuje privredu i ponovo uspostavlja primat engleske trgovine u svetu. Socijalne posledice industrijske revolucije se jos vise ublazavaju za vreme konzervativaca-Solsberija i Balfura , koji proglasavaju osnovno obrazovanje besplatnim i obaveznim a uvode obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje. Imperijalno sirenje i izjednacavnje nacionalnih i gradjanskih interesa neminovno dovodi do sukoba pojedinih evropskih zemalja, iako je u jednom trenutku preovladalo misljenje o mogucnostima za mirno napredovanje. Ali kako je to moglo da se postigne a da se ne narusi princip Beckog kongresa.Otuda se oseca strepnja za bezbednost starih drzava na kojima pociva dotadasnji poredak. Istoricar imperijalizma Silaj iznosi u delu The expansion of England idejno resenje za buducnost britanske imperije uz oslonac na SAD i Rusiju.Njegova teorija realizovana je kroz system saveza koji nastupaju krajem 19 i pocetkom 20 veka. Zahtevi mladih drzava Nemacke i Italije su bili da se izvrsi preraspodela kolonijai britanija je prinudjena da 1904 godine sklopi savez sa Francuskom u slucaju rata, Rusija takav sporazum sa Francuskom ima jos iz 1894 a potpisujuci 1907 i pakt sa Engleskom stvorena je Velika Atanta.

173. Weltpolitik

Nastankom nove Nemacke drzave javlja se problem zivotnog prostora, za njeno stanovnistvo i ekspanzionisticku privredu , prvi put izlaze na povrsinu i problemi integracije manjinskih naroda koji od 1871 godine zive na njenom tlu.To se odnosi na Jevreje,katolike,Francuze , Poljake i Dance.Izlaz pronalaze u tzv kulturnoj borbi Kulturkampf koji samo spolja izgleda kao dobronameran , da se preko politike skolstva i

8

obrazovanja kontrolisu manjine.U stvari to je pokusaj prvo izolacije a zatim germanizacije ovih naroda i u krajnjem slucaju njihovo proterivanje iz Rajha. Najvrednija spona drustva je vojska.Ona je garant opstanka drzave i monarhije u borbi protiv unutrasnjeg i spoljasnjeg neprijatelja.Vojna obaveza je bila priznanje i socijalna sansa, sve se svodi na sluzenje drzavi ( militarizam se iz redova vojske prebacio i u civilne ustanove ) Pored vojske i junkera kao poluga nacije, od 90-tih godina 19 veka pokretacka snaga drustva je i Weltpolitik-teznja za postizanjem svetske moci. Ogranicenje nemaca i njene burzoazije na iskljucivo domace trziste, a za sta su bile odgovorne stare evropske imperijalne drzave nemci dozivljavaju kao poraz i diskriminaciju , te su stoga njeni zahtevi za novom kolonijalnom raspodelom bili sve glasniji.Ali kako je kolonijalni kolac vec podeljen i niko nije zele da se odrekne ni mrvice svoga , na pomolu su bile krize koje ce predstavljati uzrok za Prvi svetski rat. Welpolitik je shvacen kao misija nemacke nacije da postane svetska sila.Zahvaljujuci diplomatiji i trgovackim kompanijama Nemci uspevaju da osnuju kolonije u Africi( Kamerun,namibija,Tanzanija) i u Aziji ( Deo Nove gvineje, kineska provincija tsingtau) i arhipelazi u juznom delu Pacifika.Iako je slobodnih teritorija sve manje postoji i dalje sansa za dzentlmenski sporazum sto pokazuju kompromisna resenja u slucajevima-Zanzibarskog ugovora,kongoanski akt ili ugovor iz Algesirasa koji oznacava kraj Marokanske krize. Na samom pocetku svoje kolonijalne kampanje ostale drzave ne shvataju Nemce ozbiljno.Medjutim shvataju ozbiljno Nemacki prodor na istok i tzv pomorsku politiku sa admiralom fon Tripicom na celu.Izgradnja flote zadala je sebi cilj dvostruko jaca flota od Britanske.Engleski interesi su ovime jos vise pogodjeni i oni se priblizavaju Francuskoj i Rusiji. Nemacka diplomatija je jos od Bizmarka vodjena u pravcu ocuvanja sopstvenih pozicija i onemogucavanja Francuskog revansizma.U ostvarenju svojih ciljeva drugi rajh pravi dvojni savez sa Austro-Ugarskom kome se nedugo zatim prikljucuje i Italija i nastaje savez Centralnih sila.

174. Socijaldarvinizam

U sve narastajucoj poplavi nacionalizma pojavila se u zao cas i evoluisticka teorija Carlsa Darvina o prirodnoj selekciji i neprekidnoj borbi za opstanak u kojoj jace vrste opstaju na racun slabijih..Njen pseudoderivat tzv Socijaldarvinizam postaje popularan kao zakasneli derivat burzoaskog prosvetiteljstva.Zakon prirode koji je osnova svega znaci zahteva borbu svih protiv svih i mir predstavlja iluziju slabih i to je u najboljem slucaju samo predah izmedju dva rata.To jest coveku nije svojstven mir nego rat. Kod naroda zahvacenih talasom nacionalizma javljaju se teoreticari koji zagovaraju superiornost sopstvene nacije u odnosu na ostale.Fridrih Nice- O volji za moc_ gospodaru i nadcoveku i pobedi jacih nad slabijim narodima , zgodni su za svaku vrstu zloupotrebeSesil Rouds- tvrdim da su englezi prva rasa sveta i da je za covecanstvo bolje da se mi nastanimo u sto vecem delu sveta-Rastislav Fadejev- slovensko kosmicka maglina moze postati zgusnuti gravitacioni centar sveta i da zbog toga svako bratstvo naroda u tesnom savezu sa Rusijom garantuje oslobadjanje i nezavisnost

Ni Francuzi ni Italijani a kamoli tek Nemci nisu imuni na ovo i celokupan drustveni zivot na pocetku 20 veka je u znaku rata.O ratu pricaju svi i svuda od politicara do djaka u klupama, evropa je podeljena i poodavno spremna za avanturu ali ne i za sva buduca iskusenja.

9

175. Rusija- stvaranje apsolutističke monarhije

Spajanjem Kijevske i Novgorodske knezevine u 9 veku nastaje jezgro buduce najvece zemlje na svetu Kijevska Rusija.Njeni prvi vladari Oleg i Igor pokazali su veliku sklonost ka teritorijelnom sirenju, tako da vec polovinom X veka ona se prostire izmedju Volge ,Dona i Kavkaza .Pored teritorijalne Rusija dozivljava i privrednu expaniziju za vreme kneza Vladimira, njeni podanici primaju hriscanstvo iz Vizantije i svoj vrhunac knezevina dozivljava za vladavine Jaroslava Mudrog koji uspeva da izadje do baltika i uspostavi diplomatske veze sa nekoliko Evropskih drzava.To je i vreme donosenja Pravde ruske- prvog zakonika , odnosno prvog sacuvanog sveslovenskog obicajnog zakonika. Vladajuci sloj drustva u rusiji bili su:

1. zemljoposednici boljari2. profesionalni vojnici druzinki3. slobodni seljaci smerdi4. zavisni seljaci holopi

Sa jacanjem boljara vidan je proces slabljenja centralne vlasti koji se za kratko zaustavlja vladavinom Vladimira Monomaha.nakon njegove smrti borbe za privilegije i osamostaljenje su nastavljene.Tako se vremenom izdvajaju brojni boljarski veleposedi ali i nove knezevine poput Vladimirsko suzdanjske, Galicko-volinjske i Novgorodske na severu.raspadanje drzave staje 1223 godine najezdom mongola, koji lako lomee otpor nejednstvenih ruskih boljara.Rusija pada u vazalni odnos i gubi korak sa Evropom. U XIII veku samostalnost je jedino uspeo da sacuva knez Aleksandar Nevski koji uspeva da obezbedi Rusiji izlaz na Baltik nakon pobeda nad Swedjanima 1240 i Tevtoncima 1242 .U centralnoj Rusiji najbrze se oporavila Moskovska knezevina koja zbog svog dobrog geostrateskog polozaja postaje centar trgovine.Za vreme vladavine Dimitrija Donskog i prvog poraza Zlatne horde na Kulikovom polju otpocinje proces oslovadjanja Rusije od Mongola.proces oslobadjanja traje citav vek i pored oslobadjanja ruskih moskovski knezevi svojoj vlasti potcinjavaju i mnoge neruske narode i naj taj nacin generisu rusku drzavu kao visenacionalnu zajednicu.Knez Ivan III nakon pada Carigrada i pogibije svog tasta Konstantina IX Paleologa smatra sebe legitimnim naslednikom Vizantijskog prestola i poglavarem pravoslavne crkve.On preuzima vizantijske dvorske obicaje i drzavna znamenja * grb-dvoglavi orao*Naglo jacanje Moskovske knezevine za vladara Ivana IV Groznog podstice ovog vladara da se 1547 godine proglasi za cara Rusije.Prosiruje granica carevine za kazanski,Atrahanski kaganat i siri granice carstva dalje preko Urala na Sibir.Na vrhu svoje moci provodi reforme u cilju zastite srednjeg staleza oslanjajuci se na opricnike( sloj sitnog plemstva) a obracunavajuci se se sa boljarima.Njegova smrt oznacava pocetak borbe za vlast i strano uplitanje u unutrasnje prilike Rusije( poljaci isticu svog kandidata za Ruski presto a Swedska osvajaja Novgorod.) , kao i brojne seljacke ustanke.Sve ovo okoncava se 1613 godine kada je na osnovu odluke Zemaljskog sabora doneta odluka o izboru Mihajla Romanova za novog Ruskog Cara.Za vreme vladavine njegovog naslednika Aleksandra dolazi do stvaranja apsolutne monarhije koju podupire crkva,plemstvo i slobodno gradjanstvo.Osim toga Rusija je u visegodisnjem sukobu sa Poljskom oko Ukrajine .

10

Izgradnja apsolutne monarhije okoncava se za vladavine Petra I Velikog jednog od najvecih reformatora ruskog drustva.On pobedjuje Swedsku mornarnicu i pocinje kontrolisati Baltik i vodi rat sa Turskom oko izlaska na Crno more.Osniva novu Rusku prestonicu Sant Petersburg.Njegove reforme odnose se na reformaciju vojske i administracije, umesto boljarske dume uvodi senat, plemstvo dobija kategorizaciju kaoko bi se znali nasledni redovi, zemlju deli na gubernije i upravu nad gubernijama poverava gubernatorima.Reforme ne zaobilaze ni crkvu gde vrhovni organ uprave postaje Sveti Sinod>Veliku paznju poklanja i ekonomiji gde podstice manufakturnu proizvodnju kreditima a carinama stiti domacu privredu.Osniva sistem obrazovanja sa gradjanskim i vojnim skolama i osniva akademiju nauka sve u cilju priblizavanja Rusije evropskim tokovima. Reforme nastavlja i carica Katarina II i sa zapadom uspostavlja prividnu ravnotezu preko exploatacije Sibira.Nagli razvoj robno-novcane privrede dovodi feudalizam u krizu tako da krupni veleposlednici nalaze izlaz u exploataciji seljaka.

176. Istočno pitanje i Krimski rat

Prvo ucesce Rusije na medjunarodnoj sceni je njeno ucesce u medjunarodnim koalicionim snagama u borbi protiv Napoleona , sto dovodi da posle Beckog kongresa i Svete Alijanse ona postane znacajan spoljnopoliticki faktor.Citav ovaj period obelezava vladavina Aleksandra I Romanova koji u Rusiji zavodi kruti policijski rezim koji izaziva nezadovoljsto , pokusan je puc 1825( pokret dekabrista ) koji je zbog svoje neorganizovanosti ugusen. Osnovni cilj politike za vladavine cara Nikolaja I bilo je resenje Istocnog pitanjaq usled cega on pomaze borbu Srba i Grka protiv Turaka.ovo pitanje samo po sebi nebi imalo siri znacaj da se nije kosilo sa sirenjem evropskih sila na istok.Turska je nazivana bolesnik na Bosforu i samo se cekalo ko ce narusiti sistem ravnotezeMedjutim Ruska diplomatija neshvata da ono sto je dopusteno malim balkanskim narodima istovremeno nije dozvoljeno i njoj jer je sprecavaju njene medjunarodne obaveze. Rusija naglasak u spoljnjoj politici stavlja na prosirenje uticaja na zapad sto podrazumeva Crno more i Balkan dok je Britanija Rusko uplitanje u ova pitanja tretirala kao uplitanje i ugrozavanje sopstvenih interesa na istoku.Engleski premijer Hari Palmerston vodi beskompromisnu politiku koji Rusiju tog vremena smatra za glavnog konkurenta na moru.Car Nikolaj zeli sporazum sa Englezima, smatrajuci da je kolac dovoljno velik za sve, medjutim nailazi na zid cutanja i kao povod za pocetak oruzane akcije Rusi nalaze u odbijanju Turskog sultana Madzida I da prizna Ruski protektorat nad hriscanskim svetinjama u Palestini.Rusi pokrecu ofanzivu, zauzimaju Vlasku i Moldaviju i potapaju Tursku flotu u bitci kod Sinope. Smatrajuci da je ovim cinom narusena ravnoteza Engleska i Francuska potpisuju saveznistvo sa Turskom o odbrani njenih legitimnih teritorija.Rat Rusiji zvanicno je objavljen 1854 dobio je naziv Krimski rat. Ubrzo se francuskoj i Engleskoj u ovom pohodu pridruzuju i Pruska i Austrija kao i mala kraljevina Pijemont.Stvorena je armija od preko 50k vojnika kojima je meta napada bila luka Sevarstopolj i vec 1855 nakon kratke ofanzive luka je osvojena a Aleksandar II Romanov trazi primirje. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji odrzanoj 1856 odluceno je da Crno more i moreuzi Bosfor i dardanel predstavljaju neutralne vode , da Moldavija i Vlaska postanu nezavisne drzave i da se na Dunavu formira slobodna plovidba, kao i da se Rusija odrekne od zastite hriscanstva u Turskoj.Drugim recima mir je uklonio svaku prednost Rusije i ovo Rusko vracanje unazad koristi Austrija koja ce svoju spoljnu politiku preurediti put istoka.Ova kriza i ovaj rat pokazali su da sistem kolektivne bezbednosti i ravnoteze snaga postavljen na Beckom kongresu i dalje vazi.

11

177. Rešavanje seljačkog pitanja u Rusiji

Kriza u koju je Rusko drustva nakon Krimskog rata upalo pokazuje svu nuznost reformacije i 1861 Aleksandar II dekretom ukida feudalne odnose –Uredba o seljacima. Najmnogoljudniji sloj ruskog drustva stice pravnu slobodu ali ne i zemlju koja je dodeljena kolektivnom organu samoupravnoj opstini, koja je pokusala pravednu parcelizaciju sto je ispao problem.Sama sloboda neznaci mnogo ukoliko ne obezbedjuje minimum egzistencije tako da je broj stanovnika rastao a zemlje je bilo sve manje.Tako je otvoreno rusko selljacko pitanje. Pocetnim reformama drustva zadovoljni su liberalni krugovi ali ne i revolucionarni koji osnivaju tajno drustvo Zemlja i sloboda ( Nikolaj Carnisevski) koje radja extremni terorizam i 1881 pripadnici ove organizacije ubijaju cara Alexandra II.( za vreme njegove vlasti rusija se uplice u obracun balkanskih naroda sa Turskom ) Nakon niza ustanaka i ratova pocevsi od bosanskohercegovackog ustanka pa sve do Rusko-Turskog rata, dolazi do Sanstefanskog mira 1878 kojim je istocno pitanje reseno jednostrano samo u korist Bugarske zahvaljujuci Rusiji. Ovaj ugovor ne zadovoljava nikog ni velike sile ni male balkanske narode i na inicijativu kancelara Bizmarka sazvan je 1878 godine u junu mesecu Berlinski kongres.Odluke beckog kongresa su da je Bosna i Herzegovina data na upravu Austriji na 30 godina, bugarska se svodi na teritoriju od Balkan planine do Dunava , Srbija ,crna gora i Rumunija dobijaju pravnu nezavisnost.Ni ovim balkansko pitanje nije trajno reseno ali je zadovoljilo potreba na odredjeno vreme. Samodrzavlje- je duboko ukorenjeno u nacionalnom bicu rusa i normalno je da vladar ima i izvrsnu i sudsku i zakonodavnu vlast.Jedino ogranicenje ruskog naroda za vladara je pravoslavlje i zakonski redosled nasledjivanja.Kada je formiran Drzavni savet, kao najvisi kolektivni organ- njegove clanove je birao car iz redova plemstva.Ovaj organ je raspravljao o zakonskim predlozima i svoje zakljucke nosio caru na saglasnost..Najvisi savetodavni organ bio je Komitet Ministara cije je clanove imenovao sam car, njega ce sezdesetih godina 19 veka zameniti Ministarski savet ali bez vidnijih izmena u nacinu popunjavanja sastava i donosenja odluka. Nakon ukidanja kmetstva, slobodno seosko stanovnistvo pohrlilo je u gradove.Smatra se da je oko 5kk seljaka promenilo mesto boravka, usled cega dolazi do bezobzirne eksploatacije i u tom periodu se javljaju i prvi radnicki pokreti tzv narodnjaci i grupa oslobodjenje rada. Na pocetku 20 veka Rusija nikako ne uspeva da se oslobodi svoje srednjovekovne zaostalosti.Zaredom se redjaju nerodne godine koje prouzrokuju glad a nesposobnost vlasti da organizuje snabdevanje stanovnistva jos vise srozava njen medjunarodnu ugled.Na predlog Sergeja Vitea upravnika ruskih zeleznica i coveka najzasluznijeg za napredak Rusije dolazi do ubrzane industrijalizacije.Rublja je vezana za zlato i na ovaj nacin podstice se strani kapital da udje u zemlju, Francuske banke preuzimaju drzavne obveznice o izgradnji transsibirske zeleznice dok se u Ukrajini-bogatoj uglem i gvozdjem i na Kavkazu-bogatom prirodnim gasom osnivaju nove industrijske oblasti.Ali ni ovi makroekonomski koraci ne pomeraju ogromnu carevinu puno napred.Od 115 kk stanovnika samo 3kk zivi i radi u industriji. Novi car Nikolja II Romanov zeli da putam rata povrati poljuljani ugled monarhije, ali u oba trpi poraz i izazvao je revoluciju.Rat protiv Japana 1904-1905 i Prvi svetski rat 1914-1917 oznacava definitivni kraj carevine.

12

178. Osnove turskog pravnog sistema

Osnivacem Turskog carstva smatra se Osman ciji otac Ertogrul je uspeo da izdvoji pleme Kai iz seldzuckog sultanata, nakon cega se proglasava sultanom i zavladao teritorijom blizu danasnje Ankare.Nalazeci se duz granice oslabljene Vizantije ona postaje prirodna meta za napade Turaka na nju.Vec Osmanov sin Orhan dospeva do Galipolja i istocne obale Mramornog mora gde u Bursi osniva prestonicu.Njegov sin Murat I osvaja Trakiju i prenosi prestonicu u Jedrene.Neverovatni vojni uspesu Turaka ima da zahvali spahijama i janjicarima.Njihov prodor na Balkan neslozni Srbi nisu uspeli da zaustave te odnose 1371 godine pobedu u bitci na reki Marici i 1389 na Kosovu.Ekspanzija se zaustavlja za vreme Muratovog sina Bajazita I oji gubi bitku od vlaskog vojvode Ivana Mirce u bitki na Rovinama a nakon toga gubi u bitki kod Angore od Mongola gde biva i zarobljen. Drzava se stabilizuje dolzaskom na presto MurataII , njegov naslednik Mehmed II prozvan je Osvajac jer je na juris zauzeo Carigrad1453 i on od tada postaje Turskom prestonicom.Posle toga redom padaju Albanija,Bosna,Smedarevska despotovina,Moldavija,Vlaska ,Krim.Osvajanja na zapadu nastavlja i Bajazit II koji osvaja herzegovinu i zetu i nanosi teske gubitke Hrvatskoj i Mletackoj vojsci. Za vreme SelimI carstvo se siri na istok, osvja se Sirija,Palesitina i EgipatMeka i Medina 1517 godine turskog sultana priznaju za kalifa-vrhovnog poglavara celog islama. Najveci uspon otomansko carstvo dozivljava pod Sulejmanom Velicanstvenim koji osvaja Slavoniju i Ugarsku i dva puta 1529 i 1532 vrsi opsadu Beca.za vreme Sulejmana carstvo se prosirilo i na istok Azerbejdzan,Jemen,Libija a reformisan je i drzavni i drustveni poredak.Carstvo se prostire na preko 8m/km2.Sultan ima apsolutnu vlast ali deo poslova prenosi na velikog vezira i vezire dok se najvaznije odluke za carstvo donose na sednicama carskog divana.Carstvo je podeljeno na 28 pasaluka kojima upravljaju pase koji za svoj rad odgovaraju sultanu.Pasaluci se dele na sandzake na celu sa begovima a oni na vilajete kojima upravljaju valije. Pravni sistem je ustrojen na kanonskim odredbama serijatskog prava., tako da pravni status stanovnistva umnogome zavisi od toga dali ste musliman ili ne.Podanici u carstvu su bili:

Askeri- vojnicka klasa , sacinjava je muslimansko stanovnistvo Raja – pokoreno nemuslimansko stanovnistvo Pored serijatskog prava koje je imalo univerzalni karakter, jer je vazilo za sve muslimane sa prosirenjem drzave dopunu pravnom sistemu cinio je urf –sultanovi zakoni kanuni koji su mogli biti izdavani u formi sultanove zapovesti- fermana ili u formi pisma- hatiserifa.Zbirke sultanovih zapovedi objavljivane su u tzv kanun-nomama , koje su mogle vaziti za citavu drzavu a isto tako i za samo jedan sandzak. Opsta karakteristika turskog prava je njegova zaostalost i nerazvijenost u odnosu na evropsko zakonodavstvo.U bracnom pravu dozvoljena je poligamija sa max 4 zene s`tim da je muskarac bio sposoban da ih izdrzava.Brak se sklapao ugovorom pred kadijom prisustvom 2 svedoka i to muska , pri cemu zenu zastupa otac ili neko od muskih rodjaka.U naslednom pravu karakteristican je testament kojim se samo 1/3 imovine mogla ostaviti po zelji kao i cinjenica da su se nasledjivala samo prava a ne i obaveze.Sudski postupak je bio usmen i uvek se zavrsavao na 1 rocistu i nije se pravila razlika izmedju krivicnog i gradjanskog postupka.

13

Vrhovno pravo svoine na zemlju imao je sultan koji je deli svojim ratnicima spahijama u obliku feuda koji se u Turskoj zovu timari-manji posedi i zijameti veliki posedi . Oni su se delili na citluke koje je obradjivala raja.

179. Kriza Otomasnkog carstva

Posle smrti sultana Sulejmana Velicanstvenog javljaju se prvi znaci slabljenja carstva.U XVII veku formirana je Sveta alijansa Austrija,Venecija,Poljska i Rusija u borbi protiv Turaka koji im nanosi velike gubitke i oslobodjena je Ugarska i hrvatska dok se kod Srba budi nada za oslobodjenjem .Austrijska vojska se povlaci a sa njom i 1690 veliki deo srpskog zivljaSa Karlovackim mirom zavrsena je prva faza proterivanja Turaka iz Evrope. Sledeci vek zapocinje daljim osipanjem carstva gde Pozarevackim mirom 1718 Turska ostaje bez Srema i Banata a inekih delova severne Srbije, male Vlaske i Albanije.U narednom periodu Rusko-austrijska koalicija primorala je turski carevinu na dalje gubitke i uspostavljena je stabilna granica izmedju ove tri carevine takozvana vojna krajina. Gubitak teritorija automatski znaci manje prihode i prouzrokuje feudalnu anarhiju u drzavi gde begovi pocinju da vladaju samostalno , funkcije im postaju nasledne dok janicari zavode terror.Stalno povecanje poreza i nametanje novih dovodi do pojave citlucenja i potpunog osiromasenja seljaka.Ustanci u carstvu su sve cesci i cesci , gube se prihodi od poreza sa jedne strane .Prvi sultan koji pokusava da resi problem je Selim III ali pokusavajuci prvo da sredi stanje u vojsci nailazi na zaveru jannjicara i postaje zrtva iste.Na presto dolazi Mahmud II sa istom idejom i kome polazi za rukom da raspusti janjicare 1826 i organizuje evropski model vojske.

180. Reforme Abdul Medžida I i stvaranje Turske republike

Istocno pitanje konkretnije pocinje da se resava nakon zavrsetka Krimskog rata.Sultan Abdul Medzid 1 cini prve korake u davanju vecih povlastica i autonomija svojim pravoslavnim podanicima.On reforme objavljuje vrlo spretno tanzimate-reforme u carskom pismu hatihumajunu i to 18 februara 1856 samo nedelju dana pre Pariske mirovne konferencije, sprecavajuci na taj nacin da konferencija donese ultimativno sprovodjenje reformi u Turskoj pod medjunarodnom kontrolom.ovaj ferman je potvrdi versko politicko i pravno izjednacavanje podanika, u visekonfesionalnim sredinama uvodi se medzilis –savetodavna skupstina sacinjena od muslimana i hriscana.Uvode se i mesoviti sudovi za sporove izmedju razlicitih veroispovesti.Za nedovoljno obavestene evropljane ovo predstvlja velik korak napred u demokratizaciji Turske.I sama Turska ostavlja dobar utisak na mirovnoj konferenciji a samo njeno pozivanje na kongres znaci i njeno priznanje u evropski drzavni korpus. Reforme Turske nastavlja i sultan Abdul Aziz sto nailazi na otpor reakcije ( nove osmanlije) koje ga ruse sa vlasti 1876 i na njegovo mesto dovode Abdul Hamida apsolutistu i tiranina po ubedjenju.sve kulminira opstim ustankom na Balkanu kojima pomoc pruza Rusija.Nakon sanstefanskog mira i odluka Berlinskog kongresa dat je epilog pretposlednjoj fazi resavanja nacionalnog pitanja balkanskih naroda.

14

Na unutrasnjem planu rezim zavodi diktaturu sto dovodi do osnivanja tajnih revolucionarnih organizacija medju kojima i Mlada Turska .U velikom ustanku 1908 godine naterali su sultana da vrati ustav i sazove parlament.Previranja u Turskoj vesto koristi Austro-Ugarska it e 1908 kada joj istice 30 godina sa berlinskog kongresa Anektuje Bosnu i Herzegovinu. Sve veca zavisnost od stranih investicija, odnosno oslanjanje na Nemacki capital odvodi Tursku na stranu Centralnih sila u Prvom velikom ratu.Sa potpisivanjem kapitulacije 1918 dolzai do okupacije najvitalnijih delova Tirske od strane clanica Atante sto dovodi do sirokog nacional0oslobodilackog pokreta pod vodjstvom Mustafe Kemala .Nakon petogodisnje borbe parlament 1923 godine ukida sultanat i Tursku proglasava republikom sa Ankarom kao glavnim gradom.A Mustafa Kemal-Ataturk( otac Turske ) postaje prvi njen predsednik.Naredne godine ukida se kalifat kao poslednje obelezje starog sistema.

181. Revolucija 1848 u Austriji

Pocetak istorije Austrije vezuje se za Karla Velikog i 803-cu godinu kada osniva grofoviju Istocna marka . Nakon njegove smrti i raspada Franacke drzave, istu sudbinu deli i Istocna marka.Sve do 955 predstavlja jedinstveno podrucje , kada je obnavlja kralj Oton I.Za vreme vladavine Otona II marka je data na upravljanje porodici Babenberg sve do 1246 kada se loza prekida i na celo grofovije dolazi Rudolf I Hazburski i od tada pa sve do kraja ova porodica ce vladati Austrijom.Sledi teritorijalno sirenje koje je manje plod ratnih uspeha a vise pogodnih okolnosti i sklapanja dinastickih brakova.Fridrih III je govorio Neka drugi ratuju, a ti se sretna Austrijo zeni!!!. Car LeopoldI vodi uspesne ratove protiv osmanlija i Karlovackim mirom uspeva da ucvrsti granicu sa turskom duz reka Une,Dunava i Save.Njegovi ratovi sa Francuskom uvlace Austriju i u rat za Spansko nasledje u kom je prepustila Burbonima Spaaniju ali dobija na upravu Belgiju,Napulj,Sardiniju.Poslednji vladar koji je vladao po principu primogeniture bio je Karlo VI koji imperiju ostavlja cerki Mariji Tereziji koja nakon rata za Austrijsko nasledje postaje Austrijska carica. Nakon izbijanja Francuske revolucije 1789 Austrija postaje ucesnik svih antifrancuskih odnosno antibonapartistickih koalicija.Medjutim u tom ratu trpi poraz za porazomTe stoga gubi veliki deo teritorije koji se odlukama Beckog kongresa iz 1815 vracaju Austriji izuzev Belgije . Carstvo upada u krizu tridesetih godina XIX veka kada se u ceskim ,poljskim i hrvatskim zemljama javljaju pokreti zahvaljujuci kojima Madjari uspevaju da svoj jezik postave kao drugi jezik carstva. Pocetak revolucije u Austriji je u znaku nezadoviljnih studenata , intiligencije i liberalne burzoazije na apsolutisticki rezim kneza Meterniha.U ovom buntu kluba citalaca ne dolazi do izrazaja nacionalna komponenta jer je austrija kompaktan prostor dok se za drugi deo carstva Kraljevinu Madjarsku to nemoze reci.Nakon prvih demonstracija i nereda u Becu koji su odneli desetine zivota , dvor optuzuje Meterniha za netakticnost i ovaj podnosi ostavku.Na drugoj strani car Ferdinand I daje ustupke obecavajuci nov ustav i slobodu stampe.Poraz apsolutizma i u drugim delovima drzave izaziva previranja.

182.Revolucija 1848. u Mađarskoj

15

Poraz apsolutizma u Austriji i u drugim delovima drzave izaziva previranja.Tokom aprila nacionalni prvaci Ugarske kraljevine obrazuju samostalnu Madjarsku vladu i proglasavaju nezavistan ustav.Pored ovoga upucuju delegaciju u Bec sa jedinstvenim zahtevom za ukidanje kmetstva trazeci jednakost za sve gradjane.Njihovi zahtevi bivaju delimicno ispunjeni i zemljama krune svetog Istvana omoguceno je da imaju vlastitu vojsku i monetarni sistem. Sledeci primer Madzara pokusali su i ostali narodi iz crno-zute carevine da istaknu svoje nacionalne i socijalne zahteve.Prethodno su 1848 predstavnici slovenskih naroda sa kongresa u Pragu uputili caru Ferdinandu I peticiju , kojom se izrazava spremnost da se svi slovenskii narodi odreknu zahteva za formiranje nacionalnih drzava ukoliko san a isto spremni i Austrijanci i Madjari nakon cega bi se osnovala federalna carevina koja bi pocivala na nacionalnoj ravnopravnosti..U protivnom svaki ce narod izaci sa svojim separatnim zahtevima.I kako dogadjaji teki isuvise brzo carevinu pocinju da potresaju Slovenski ustanci. Prvo je ceski narod pored likvidacije feudalnih odnosa trazio i ujedinjenje ceskih drzava u jednu drzavu i potpunu nacionalnu jednakost sa Nemcima u svim institucijama sistema. Zatim Hrvati traze iste privilegije koje su date Madzarima i ujedinjenje svih hrvatskih zemalja i osnivanje samostalne hrvatske vlade. Za razliku od njih Srbi net raze teritorijalnu autonomiju ali isticu pravo na sopstveni jezik i jednakost u drzavnim poslovima. Pravo na crkvene sabore, poreske olaksice granicarima i samoupravu u sredinama sa vecinskim Srpskim zivljem, odabir oficirskog kadra u vojnoj krajini i slobodu stampe. To ssto je carevina ostala jedinstvena nije nista drugo nego demonstracija puke sile, jer svi gradovi od Milana pa do Novoga sada koji su pruzali otpor sravnjeni su sa zemljom.Car Ferdinand svestan da je izgubio ugled naroda krunu prenosi svom necaku Francu Jozefu.Novi car 1849 donosi ustav kojim se ukidaju feudalni odnosi i izvrsena decentralizacija vlasti.

183. Austrougarska nagodba 1867

Nakon poraza u bitki kod Sadove 1866 bec nije vise mogao da odrzi centralisticku vlast u zemlji.Reforme postaju vise nego nuzne , ali kolebajuci se izmedju federalisticke koncepcije, kojom bi zadovoljio slovensko zivlje, Bec se odlucuje za dualisticku koncepciju koja odgovara interesima Madjarskog plemstva.Nagodbom iz 1867 drzava se deli na dva dela Austriju i Ugarsku . Nagodba nije bila jedan pravni akt, nego dva po jedan za svaki novonastali deo monarhije.Nova drzava je slozena drzava najbliza realnoj uniji iako ima i primese personalne unije, federacije i konfederacije.Prema nagodbi to je zajednica dve drzave od kojih svaka ima svoj ustav i drzavne organe a zajednicki su im vladar i pragmaticki i dualisticki poslovi. Pragmaticki poslovi-spoljna politika,vojska i finansije potrebne za obavljanje ovih poslova, tako da su formirana tri ministarstva- za vojsku, za diplomatiju i za finansije.Radi odlucivanja o zajednickim pitanjima svake godine su se sastajali posebni odbori formirani unutar austrijskog i madzarskog parlamenta i o donetim odlukama jedne druge informisali. Dualisticki poslovi- oni koji su se vodili u svakoj drzavi posebno ali na temelju sporazumnih nacela i u njih ulazi carina, trgovina,zeleznica ,odbrana i finansije za obavljanje ovog.Zakone su donosili parlamenti odvojeno ali su ih na odredjeno vreme ( svakih 10 godina) usaglasavali.

16

184. Reforme Josifa II Osnovnu karakteristiku pravnog sistema s obzirom na istorisku drzavotvornost austrijskih pokraina daje pravni partikularizam, koji je prisutan sve do vladavine Josifa II koji otpocinje unifikaciju zakonodavstva.On donosi brojne reforme kako bi svom narodu ucinio bolje ponekad cak i protiv njegove volje. Njegov nacrt gradjanskog zakonika iz 1772 konacno je ugledao svetlost dana 1811 kao zakonik koi vazi za teritoriju celokupne carevine.Po ugledu na slucne i austrijski Opsti gradjanski zakonik ima dosta clanova 1502 i podeljen je na 3 dela sto ukazuje na njegovu povezanost sa rimskim( pandektnim ) pravom.Prvi deo- zakonika regulise licna prava,pravna i poslovna sposobnost i bracno i porodicno pravo koji se smatraju sastavnim delom gradjanskog pravaDrugi deo-norme o stvarnom pravu, ukljucujuci i odredbe o nasledjivanju.Treci deo-sadrzi propise koji se odnose na utvrdenje,promenu i prestanak prava i obaveza, njihovo obezbedjenje i zastarelost.

Sam opsti gradjanski zakonik bio je akt puno ispred svog vremena te se njegova 40 togodisnja kodifikacija time pravda.Zakonik prate paradoksalne reforme u XIX veku sa izrezito feudalnim odredbama. Najvaznija tekovina jozefinizma bio je edikt overskoj toleranciji Toleranz patent objavljen 1781.Njim su izjednacene sve hriscanske veroispovesti.Jevrejima su pored mnogih drugih priznata i gradjanska prava( na skolovanje i obrazovanje) dok su pravoslavci i izvan Vojne Kraine mogli osnivati crkvene opstine. Josif II pokusava i reforme krivicnog prava i donosi zbornik Ordo Josephina iz 1788 kkoji kao i gradjanski zakonik bio puno ispred svoga vremena.tako da je par puta morao biti povlacen iz upotrebe radi usaglasavanja da bi penaest godina kasnije bio usvojen kao Austrijski kazneni zakonik.To je prvi krivicni zakonik u kome je prihvaceno nacelo legaliteta isto tako usvojeno je nacelo pojedinacne odgovornosti , dok je kolektivna odgovornost odbacena.

185.Povod i uzrok I svetskog rata

Kao povod za veliki rat kako se zvao Prvi svetski rat do izbijanja II WW .Posluzio je atentat na franca Ferdinanda u sarajevu na vidovdan 1914.Dvojna monarhija je resena da Srbiju okrivi za ubistvo nadvojvodei podstaknuta od Nemacke kao najagresivnije clanice centralnih sila, Austrija salje ultimatum Srbiji 23 jula koji se u mnogo cemu kosi sa suverenitetom i integritetom jedne suverene drzave.Prema savetu Rusije , Srbija prihvata sve odredbe ultimatuma osim odredbe da istragu vode austrijski istrazni organi na njenom tlu.Ali ni ovo nije definitivno jer je u odgovoru Becu stavljena napomena d ace po tom pitanju srbija prihvatiti misljenje Medjunarodnog suda u Hagu.Medjutim Austro-Ugarskoj odgovor Srbije ne predstavlja nista jer su oni doneli odluku o lasku u rat i 28 jula objavljuju rat Srbiji.Dva dana kasnije Rusija proglasava opstu mobilizaciju , na sta odgovara Nemacka i sutradan objavljuje rat Rusiji. Avgusta 1914 niko nije ni mogao da pretpostavi nacin , duzinu i trajanje rata, s `obzirom da su do tada najduzi sukobi bili po par nedelja.Ni jedna nacija nije imala plan za vodjenje rata duzeg od 3 meseca.Nemacka vojna taktika suocena sa mogucnoscu vodjenja rata na 2 fronta promovise nov nacin ratovanja tzv Blitzkrieg cija sustina je brza pobeda nad Francuskom na zapadu i Rusijom na istoku.

17

Medjutim rat poprima sasvim drugaciji karakter.Za naglu promenu u taktici ratovanja najzasluznija je nauka , tehnika i vojna industrija.Modernizacija naoruzanja,pojava automatskih puska,dalekometnih topova i teske altiljerije ucinili su da se kao jedini moguci nacin ratovanja, nametnuo rovovski rat.Pojava aviona i tenkova jos vise komplikuje stvar na bojistima dok nemacke podmornice uspevaju da neutralne SAD uvuku u rat. Nadmocnost nemacke vojne privrede bi ubrzo dosla do izrazaja da sa druge strane saveznici nisu imali neogranicenu pomoc SAD sto je i odlucilo sam ishod rata.Veliki rat je prvi totalni rat koji se ili totalno dobijao ili gubio.Kako su sile Atante pobedile a centralne sile izgubile nametnut im j emir koji je trebao da kazni porazene narode i obezbedi kompromisna resenja u obezbedjivanju dugotrajnog mira.

186. Program 14. tačaka

Uoci Pariske mirovne konferencije 1919 u Evropi dominira nekoliko akutnih problema koje je trebalo resiti.Prvi i najaktuelniji je bio uredjenje granica nakon sloma tri evropske carevine, Nemacke Turske I Austro –Ugarske ali i kako se zastititi od boljsevizma rodjenog u Rusiji.U cilju zastite od komunista stvoren je takozvani sanitarni-kordon, to jest savez antikomunistickih drzava pocev od Finske na severu, preko Poljske,Cehoslovacke, Rumunije i Kraljevine SHS buduce Jugoslavije.Drugi problem je kontrola Nemacke koja je sama bez icije pomoci zamalo savladala saveznike, pod kontrolom Nemacke podrazumevala se dezintegracija njene privrede i opstih evropskih tokova.Na drugoj strani usvojen je princip kolektivne odgovornosti celom Nemackom narodu.Treci problem je nova politicka mapa evrope koja se mora crtati radi slabljenja Nemacke.Preuredjenje je zasnovano na stvaranju etnicko-lingvistickih nacionalnih drzava u skladu sa vazecim pravom naroda na samoopredeljenje, tvorca americkog predsednika Vudrua Vilsona koji buducu koncepciju medjunaronih odnosa nakon rata naziva Program cetrnajst tacaka i podnosi je kongresu januara 1918 godine.On veruje da aklamativni pristanak podanika na zivot u jednoj zajednici mnogo laksi put za obezbedjenje mira nego podela na ciste nacionalne drzave.Iako nacionalne integracije u tackama nisu predvidjene, tacka 10 donosi punu slobodu autonomije za narode iz Austro-ugarske carevine a tacka 11 obnavljanje Srbije ,Rumunije i Crne Gore.Smatra se da nije bilo istorijskog presedana za stvaranja Jugoslovenske i Cehoslovacke drzave koje predstavljaju kombinaciju nacionalistickih ideologija i verovanje u snagu zajednicke drzave i nepozeljnosti stvaranja manjih entiteta.Istorijski se pokazalo da narocito u toku drugog svetskog rata i tokom devedesetih godina ovak pokusaj integracije predstavlja totalnu katastrofu.Problemi iz cetvrtog paketa se odnose na odnose izmedju pobednickih zemalja, koji kulminiraju odbijanjem SAD da ratifikuju mirovni ugovor sto ima dalekosezne posledice za uspostavljeni prividni mir.I na kraju peti problem je ocuvanje Versajskog poretka, cime je stvoreno Drustvo naroda i stalni sud medjunarodne pravde.Institucije formirane 1920 godine sa ciljem da sporove medju drzavama resavaju mirnim i demokratskim putem.

187. Pariska mirovna konferencija 1919.

Zemlje pobednica prvoga rata su svoje uslove mira izdiktirale na Pariskoj mirovnoj konferenciji koja je sadrzala niz separatnih pregovora vodjenih sa svakom zemljom ponaosob.Sa Nemackom u dvorani ogledala u Versjau.Austrijom u Sen Zermenu,Bugarskom u Neju ,Madzarskom u Trianonu i Turskom u Sevru.

18

Nemacka je morala da se odrekne svojih kolonija id a Francuskoj vrati Alzas iLoren a u korist Cehoslovacke i Poljske Poznanj,delove Pruske,Slezije i sudetsku oblast.rajnska regija je demilitarizovana dok se Sar stavlja pod upravu lige naroda. i madjarska je dislocirana na racun Ukrajine,Slovacke,Rumunije,Kraljevine SHS tako da novonastala drzava ni blizu nije odgovarala etnickim granicama madjarskog naroda.Otomansko carstvo je pretrpelo najveca gopoliticka pomeranja i smanjeno je za oko 4x a bugari su pretrpeli redukciju za oko 11 000 km2 . Jedino je Austrija svedena na nacionalne okvire.Sve pobedjene zemlje vile su duzne da placaju ratne reparacije dok su im oruzane snage ogranicene i stavljene pod kontrolu medjunarodne zajednice. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji gotovo se brise istorija dugog XIX veka u korist apstraktnog prekrajanja granica iz kojeg nastaju viseetnicke drzave u kojima se samo preslikavaju nedostatci propalih carevina.

188. Februarska revolucija i Oktobarska revolucija

Prva socijalisticka revolucija dogodila se u Rusiji koja je u na kraju prvog rata imala status porazene zemlje. Rusija nije bila spremna za rat pogotovo dugotrajan, sto svedoci nemacki generalski tandem Paul fon Hinderburg i Erih Ludendorf koji na samom pocetku rata nanose rusima gubitke od oko 300k ljudi.Vesti o izdajstvu i neprimernom za dvor ponasanju Raspucina samo uvecavaju neraspolozenje prema Nikolaju II Romanovu. Na pocetku 1917 kriza carstva ulazi u svoju zavrsnu fazu, gubitci na frontovima iznose preko 6kk ljudi dok je u pozadini katastrofalna situacija zbog konstantnog nedostatka hrane, inflacije i strajkova.Krajem februara u Petrogradu dolazi do obracuna strajkaca sa policijom.Radnici provaljuju u vojne magacine i naoruzavaju se, prestoni garnizon staje na stranu radnika.Formira se sovjet radnickih i vojnickih poslanika.Koji je prelazni organ revolucionarne vlasti.Sovjetski deputati se ubrzo sire po celokupnoj zemlji i pocinju organizovati vlast i snabdevanje stanovnistva.U takvim okolnostima stvara se Privremeni komitet koji od cara zahteva abdikaciju/Nikolaj II Romanov abdicira u korist svoga brata Mihajla koji odbija da primi krunu.Tako je takozvana Februarska revolucija – uklonivsi cara i monarhiju izvrsila zadatak burzoaske revolucije.Formira se privremena vlada u koju pored predstavnika gradjanskih stranaka ulazi i Aleksandar Kerenski –predsednik Petrogradskog sovjeta.Kao i u Francuskoj i ovu revoluciju izvode najsiri slojevi drustva i omogucavaju dolazak burzoazije na vlast. Nakon obaranja carizma nastaje period dvovlasca jer su se pored privremene vlade zadrzali i sovjetski deputati.Privremena vlada se obavezala da ce objaviti amnestiju svim politickim osudjenicima i da ce gradjani i vojna lica imati politicka prava kao i da ce ukinuti sva staleska, verska ili nacionalna povlastenja.Pod pritiskom sovjeta raspusteni su Duma i Drzavni savet a ostyavsi bez cara Rusija i defacto postaje republika. Naraslo nezadovoljstvo na socijalnom,ekonomskom i moralnom planu iskoristila je Sovjetska komunisticka partija koja pod sloganom mira,hleba i zemlje uspeva da nametne politicki a posle i vojni faktor.Ideolog partije Vladimir Ilic Lenjin ce ovu parolu preformisati u sva vlast sovjetima i to u delu O zadatcima proleterijata u danasnjoj revoluciji. U jesen 1917 godine Rusija je ustanju raspada.Vojnici masovno dezertiraju,seljaci zauzimaju plemicku zemlju i pale njihove dvorce, dok radnici neprekidno strajkuju.Komunisticki agitatori zagovaraju-bratimljenje sa

19

neprijateljom i mir po svaku cenu i dodatno unose pometnju medju jedinice na frontu.Sa fronta je 1917 za nepunih 6 meseci iz armije dezertiralo oko 2kk vojnika .Lenjin-Vojnici su glasali za mir svojim tabanima. Pokusavajaci da spreci totalno rasulo general Lav Kornilov pokusava da polovinom septembra preuzme vlast u zemlji.Medjutim u strahu od ovoga privremena vlada naoruzava komuniste.Trupe gen.Kornilova ne zeleci sukob sa svojim narodom zaobilaze prestonicu tako da do pokusaja drzavnog udara nije ni doslo i komunisti postaju junaci dana odbranivsi tekovine februarske revolucije.Medjutim naoruzani i bezprimerno agresivni uspevaju da obezbede vecinu u petrogradskom i moskovskom sovjetu. Ovo se sa strane boljsevika nije smelo propustiti i u noci izmedju 6i7 novembra odnosno 24 i 25 oktobra po julijanskom kalendaru plotuni sa krstarica Aurora oznacavaju pocetak ustanka.Na juris je zauzet zimski dvorac gde se nalazilo sediste privremene vlade .Tako je zapocela Oktobarska revolucija – prva socijalisticka revolucija, koja ce na duzi vremenski period izmeniti drustveno ekonomske prilike u celom svetu.Nakon ovoga otvoren je drugi sveruski kongres sovjeta radnickih i vojnickih deputata o prestanku privatnog vlasnistva nad zemljom i o centralizaciji vlasti u rukama sovjeta.Posle ovoga Rusija ulazi u visegodisnji gradjanski rat.

189. Ustavni razvitak SSSR-a ( RSFSR-a)

Na trecem kongresu sovjeta odrzanom 1918 godine stvorena je Ruska Sovjetska Federativna Socijalisticka Republika( RSFSR) kao prva federacija sovjetskih nacionalnih republika, koja ce predstavljati okosnicu buduceg SSSR.Na istom kongresu usvojena je i Deklaracija o pravima radnog i eksploatisanog naroda. Deklaracija ima ustavni karakter jer utvrdjuje ustavna nacela buduce prve komunisticke drzave po kojoj sva vlast pripada random narodu.Drzava dozivljava transformaciju iz gradjanske u klasnu. Na petom kongresu sovjeta u julu 1918 donesen je prvi sovjetski ustav-Ustav RSFSR.Ustav donesen u vreme gradjanskog rata i zasnovan je na klasnoj borbi i diktaturi proleterijata.Drzava je uredjena po federalnom principu-slobodnom savezu nacija koje cine teritoriju RSFSR .Vrhovni organ je Sveruski kongres sovjeta,Sveruski izvrsni komitet i Sovjet narodnih komesara.Izvrsena je nacionalizacija privatne svojine i stitila se samo ona stecena licnim radom.Ustav utvrdjuje osnovne slobode i prava radnog coveka: -sloboda savesti -sloboda izrazavanja i misljenja sloboda udruzivanja obavezno besplatno skolovanje,sluzenja vojske i drustveno korisnog rada pravo azila i drzavljanstva

Usvojeno je opste pravo glasa koje dobijaju svi gradjani sa navrsenih 18 godina.Birackog prava su liseni svi vlasnici kapitala( od trgovaca do zemljoposednika) Na Prvom svesaveznom kongresu sovjeta odrzanom 1922 usvaja se deklaracija o formiranju Saveza Sovjetskih Socijalistickih Republika SSSR , na osnovu ugovora o slobodnom udruzivanja RSFSR sa Ukrajinom,Belorusijom i Federacijom zakavkaskih republika.Najvisi drzavni organi saveza su: Kongres sovjeta , centralni izvrsni komitet Prezidijum i Sovjet narodnih komesara. Drugi ustav-donet januara 1924 konstituisan je SSSR kao jedinstvena savezna drzava ciji suverenitet se zasnivao na prenosu dela suvereniteta clanica drzava u zajednicku drzavu.Republike clanice imaju pravo da istupe iz Saveza.

20

190. NEP

Godine 1921 doneta je odlika da se predje na program Nove ekonomsko politike-NEP koja je u osnovi socijalisticka planska privreda.Seosko stanovnistvo treba da se ukljuci u proizvodnju putem kooperative odnosno zadruga kolhoza, i velikih drzavnih gazdinstava sovhoza.U industriskom razvoju akcenat se stavlja na razvoj teske industrije koja je bazicna osnova za sve ostalo.Forsiranje ovoga dovodi niskim zivotnim standardom al ii velikim migracijama iz sela u grad. Realizaciju prvog petogosnjeg plana 1929-1934 prate mnogobrojne poteskoce i jos uvek prisutne politicke i ekonomske diverzije a unutar partije borbe frakcija.ali posle njegovog uspesnog okoncanja prelazi se odmah na drugi pa i treci petogodisnji plan koji je morao biti prekinut 1941. Nova ekoonomska politika ubrzo daje rezultate i industrija krece silovito napred i od 1921 do 1925 porasla je za 632%, 1926 34% 1927-13%.Sve ovo je u stvari postignuto zahvaljujuci tome sto do 1921 nista nije ni radilo i skok ma koliko impresivan bio za SSSR nije bio dovoljan.Poljoprivreda za razliku od industrije ima nesto prosecniju stopu rasta oko 30% i ovde se ubrzo dostize nivo iz 1913 sto je zadovoljavalo elementarne potreba stanovnika.Ali problem je i dalje nedostatak trzisnih viskova i male akumulativne sposobnosti usled usitnjenog poseda. Ni medjunarodna situacija neide u prilog brzeg oporavka SSSr.U svetu je svetska ekonomska kriza koja je indirektno uticala in a SSSR.Udeo sovjetske proizvodnje u svetskoj proizvodnji skace sa 5 na 18% dok za vreme krize udeo SAD<GBR i FRA opada sa 59% na 52%.Gledajuci sa ovog stanovista dolazi se do realnog zakljucka da bi ova zemlja u nekoj realnoj buducnosti mogla postati realna takmac kapitalizmu.Medjutim sa druge strane su tu – neefikasnost, primitivnost ekonomije ili surovost i brutalnost rezima. Kao odjek Ruskih uspeha reci plan i planiranje postaju najmoderniji izrazi i buduci premijer GBR Harold Makmilan tokom svoje politicke karijere prednost uvek daje planu i planiranju.I nacisti su dolaskom na vlast usvajali cetvorogodisnje planove, kao i skandinavske i zemlje Beneluxa.

191. Staljinizam i partijska država

Odmah nakon konstituisanja SSSR pocinju da izbijaju prve nesuglasice izmedju partije i sindikata o vodecoj ulozi u privrednoj izgradnji SSSR, jer su se javili zahtevi da partija taj deo posla ostavi sindikatu.Ni u nacionalnom pitanju nije postignut jedinstven stav jer posle smrti Lenjina, prva figura postaje Staljin koji zastupa tezu o vodecoj ulozi ruske nacije u sovjetskom drustvu.Takodjer Staljin se zalaze da se ravnopravnost pojedinih republika clanica ukine –Azerbejdzanu,Gruziji,Jermeniji i Ukrajini id a im se dodeli autonoman polozaj u okviru ruske republike. Staljin u delo sprovodi makijavelisticku teoriju da cilj opravdava sredstvo.Tako staljinizam zasniva svoj totalitarizam na jednoj ideologiji i jednoj partiji, strahu i policijskom teroru. Osnovna karakteristika staljinizma je ugnjetavanje duha,slobodnog i kritickog misljenja( naterati akademike da citiraju osnovce) cime se uspostavlja rezim jednoumlja.Ispravno je samo ono sto partija smatra da je ispravno i sve sto odstupa od toga ravno je veleizdaji.Ubijena je privatna inicijativa,sloboda , obezvredjeno dostojanstvo i istina a sa time i sve demokratsko.

21

Sam Staljin je imao i licni problem sa Lenjinovim nasledjem i zbog svog komplexa nize vrednosti ubrzo su sa politicke scene SSSR uklonjeni bliski Lenjinovi saradnici-Buharin,Trocki,Kamenjev i drugi. Od samog pocetka SSSR je partijska drzava i nije postojala oblast ljudske aktivnosti rada i razmisljanja a da partija nije imala odsek koji upravlja time.Bilo je apsolutno nemoguce strajkovati,objavit neodobrenu informaciju ili osnovati privatno drustvo.Kontrolu koju je partija imala nad drzavnim institucijama primenjivana je na osnovu citavog niza zakona al ii pretnji i ucena.Ovo je bilo ustavom zasticeno i tako je partijski pravilnik u sustini bio znacajniji document od samog ustava.Citav system koji se deklarisao kao beskalsno drustvo funkcionisao je na nivou nomenklatura- to jest instalisanju moralno i politicki podobnih pojedinaca koje je partija predlagala za obavljanje pojedinih funkcija.Stvarani su ljudi sa bogatim politickim karijerama koje nisu nikako odgovarale njihovim u vecini slucajeva intelektualnim sposobnostima.

• Izvršna, zakonodavna i sudska vlast su podređene partiji• Izvršna vlast- generalni sekretar partije

192. Vajmarska republika i njen Ustav

Svaki rat bez obzira na vreme njegovog trajanja i velicinu izaziva destabilizaciju postojecih drustveno ekonomskih odnosa.Nakon zavrsetka prvog rata kapitalizam je u krizi, talasi iz Rusije prenose se na Nemackui po istom receptu levo orjenticane partije koriste nezadovoljstvo vojske i radnicke klase nudeci im svoj socijalni program u zamenu za rusenje postojece vlasti i uspostavljanju nemacke sovjetske republike. U uslovima rasula car Vilhem II bezi u Holandiju a kancelar Badenski vlast prenosi na vodju socijalista Eberta.Organizovani su izbori 19.1.1919 za konstuituantu i narodni predstavnici su se okupili u gradu Vajmaru.Za prvog predsednika republike izabran je Fridrih Ebert a nakon visemesecnog zasedanja usvojen je ustav po kojem je nemacka i ozvanicena kao republika. Nemacka je po Vajmarskom ustavu postala parlamentarna republika koju vine 16 pokrajina.Ustavom je zagarantovanao da vlast potice iz naroda kao ida norme obicajnog prava postaju sastavni delovi prava nemackog rajha. U drzavni resor su usli –odnosi sa inostranstvom,pitanje drzavljanstva i ekstradicije gradjana,migraciona politika,odbrana i vojska,monetarna i carinska politika i poste. U zakonodavnu nadleznost parlamenta rajhstaga usli su gradjansko i krivicno pravo,sudski-kazneni i izvrsni postupak kao iresenje problema iz domena socijalne i zdravstvene zastite. Pokrajine- lander imaju zakonodavnu inicijativu i nadleznosti u delovima gde rajh nije nadlezan.Ti je landtag postavljao svoje zakone.Sve pokrajine imaju ustave koji su u saglasnosti sa Vajmarskim.Biracko pravo dobijaju svi muskarci i zene stariji od 20 godina, izbori su nedeljom i praznikom zbog biraca.Rajstag se bira na 4 godine i svaki od poslanika ima imunitet osim ako je uhvacen in flagranti ili u slucaju oduzimanja imuniteta od strane rajstaga.Sve odluke se donose kvalifikovanom 2/3 vecinom. Predsednika rajha bira narod sa mandatom od 7 godina uz mogucnost reizbora.Predstavlja Nemacku u medjunarodnim odnosima i vrhovni je komadant vojske.Njegova naredjenja su izvrsna ako ih je potpisao kancelar ili resorni ministar.Predsednik moze raspustiti Rajstag i pre isteka mandata jer mu je cuvenim clanom 48 omoguceno da samostalno vlada i donosi odluke, bez kanceklara ,vlade ili parlamenta. Tokom postojanja Vajmarske republike ona je zivela bez prave unutrasnje legitimacije- u znaku cestih politickih i ekonomskih kriza.Nakon Ebertove smrti na predsednickim izborima pobedjuje marsal Hidenburg kao predstavnik konzervativne desnice koji nakon 1-vog mandata ponovo zadobija overenje Nemaca i u drugom.Ekonomska kataklizma prati u stopu Vajmarsku republiku, nezaposlenost je ogromna, vlade se menjaju precesto, brojni zakoni nemogu biti usvojeni zbog toga jer nijedna vlada nije u stanju da obezbedi 2/3 vecinu u

22

parlamentu.Kancelar u peridi 1930-32 Brining trazi od Hidenburga da iskoristi clan 48 i da se usvoji par neophodnih zakona.Zaleci se na rad stranaka kancelar od predsednika trazi da raspusti parlament sto ovaj i cini i na red dolaze izbori koji ce jos vise zakomplikovati stvar.Rezultati izbora su takvi da je sastavljanje proste vecine i formiranje bilo kakve vlade nemoguce i kancelar podnosi ostavku a mandat za novog hidenberg daje Francu fon Papenu svom prijatelju i starom diplomati koji dobija podrsku nacional socijalista( Adolfa Hitlera ).pod uslovom da rajstag bude ponovo raspusten i da Sturmabteilung-jurisni odredi ukine zabrana pojavljivanja u javnosti.Sledeci izbori ponovo daju slicne rezultate s`tim da nacional-socijalisti dobijaju 1/3 poslanika.Suocen sa pat pozicijom Papen podnosi ostavku i sledeci kancelar je Kurt fon Slajher ali ni on sa koalicijom malih stranaka ne uspeva i dolazi do nagodbe Hitlera i Papena o zajednickoj vladi sa vodstvom fasista.30 januar 1933 nacisticka propaganda naziva machtergreifung-sticanje moci uzima se kao datum pocetka 3-ceg rajha.

193. Društvena i ideološka osnova fašizma

Fasizam ispunjava epohu svetske ekonomske krize i javio se kao pokret i kao rezim.javlja se po zavrsetku prvog rata kao pokret koji najavljuje dolazak novog coveka a zahvaljujuci demagogiji i izbornim malverzacijama pretvara se u totalitarni rezim. Kriza kapitalizma tridesetih godina XX veka izrazena je u teskim socijalnim i ekonomskim problemima koji kroz pojavu prosocijalistickih ideja narusavaju politicku stabilnost.Dodatna opasnost je i Sovjetska drzava tako da su sistemi pod stalnom pretnjom od mogucih revolucija. Usled neresenih socijalnih i ekonomskih protivrecnosti u Evropi nastaju autoritativni rezimi novog doba, revolucionarno-socijalisticki i konzervativno-nacionalisticki.Otuda se totalitarna drzava oznacava kao politicki proizvod XX veka. Drustvena osnova-fasistickog pokreta nije bila homogena, cine je predstavnici srednjeg staleza i manji broj bogatih i obrazovanih gradjana, drzavnih sluzbenika , zanatlija i sitnih preduzetnika. Ideoloska osnova-nacizma se zasniva na:

Pronalazenju krivca za stanje nacije Neskrivenom ogorcenju zbog nacionalne ponizenosti i nezadovoljstvom versajskim poretkom kojim je

nemacki narod proglasen krivcem za rat Podelama naroda na izdajice i patriote

Prvi zigosani za stanje nacije trazeni su u redovima ratnih profitera,spekulanata, preprodavaca i lihvara.Da bi na kraju bili prepoznati u komunistima i Jevrejima.Hitlerova karijera pocinje 1919 kada se uclanio u Nemacku radnicku partiju , malobrojnu stranku i dobio clansku kartu sa brojem 7. Nekoliko meseci kasnije preuzima partijsko vodjstvo i menja ime stranke u Nacionalsocijalisticku radnicku partiju Nemacke. Iz nedelje u nedelju broj njegovih pristalica vrtoglavo raste i Hitler se susrece sa prvim ozbiljnim problemima( poreklo i obrazovanje) kao i cin kaplara koji je imao u vojsci za vreme prvog rata.Strah od proterivanja narocito se aktuelizovao nakon Minhenskog pivnickog puca 1923 kada je uhapsen i osudjen na zatvor kada je za nekoliko meseci napisao zivotno delo Mein Kampf .Samo pet godina kasnije 1928 za njega je na opstim izborima glasalo 800k nemaca a vec 1932-13,7 miliona.Nakon imenovanja za kancelara a u potrazi za vecinom u parlamentu Hitler raspisuje izbore za rajstag, ali samo nedelju dana pre izbora izbija pozar u rajstagu za cije podmetanje nacisti optuzuju komuniste.Hitler je nagovorio Hidenburga da donese dekret o pozaru po clanu 48 ustava.Ovim dekretom suspendovana su brojna

23

prava i slobode i otvoren put ka jednopartijskom totalitarnom rezimu, sto se i dogodilo posle smrti Hidenberga sledece godine kada predsednik nije ponovo biran nego su spojene funkcije kancelara i predsednika i Hitler i njegovi Nacionalsocijalisti dobili punu vlast u drzavi.

194. Uzroci i povod Drugog svetskog rata

Uvazavajuci sve slabosti Versajske evrop i politiku, mira po svaku cenu koje sprovode Engleska i Francuska neosporno je da su WWII uzrokovale agresivne politike Nemacke,Italije i Japana koje su se tridesetih godina XX veka povezale u Trojni pakt. Uzroci-rata su brojne krize koje prethode sukobu:

Japanska invazija Mandzurije 1931 Italijanska okupacija Etiopije 1935 Nemacka i Italijanska intervencija u spanskom gradjanskom ratu 1936-1939 Anslus Austrije 1938 Predstave zvane Minhenski sporazum i okupacije Cehoslovacke iz 1939 Italijanske aneksije Albanije Ultimativni zahtev Nemacke prema Poljskoj( poslednje sto Nemacka trazi i preko cega nemoze preci) da

joj dozvoli slobodan pristup do Danciga ( koji je pod protektoratom drustva naroda).

Medjutim Poljska je povezana ugovorima sa Britanijom i Francuskom od 31.3 .1939. koji garantuju njenu bezbednost i nezavisnost.Poljska odbija zahtev Nemaca i Nemacka 1.septembra 1939 napada Poljsku sto predstavlja povod za izbijanje drugog svetskog rata.

195. Atlantska povelja i konferencija u Teheranu

Prve saveznicke koncepcije oko ratnih ciljeva i uredjenja sveta nakon zavrsetka ratnih sukoba vezuju se za Atlansku povelju.

Potpisana 14.08.1941. na razaraču “Princ od Velsa” nedaleko od Njufaundlenda Potpisnici Čerčil i Ruzvelt SAD i Velika Britanija su se obavezale na zajedničku borbu protiv fašizma i 8 tačaka o budućem

uređenju:1) Obostarno odricanje od bilo kakvih teritorijalnih pretenzija2) Uništavanje nacizma3) Onemogućavanje nasline promene postojećih granica4) Poštovanje prava svih naroda da sloodno izaberu oblik vladavine pod kojim će živeti5) Ravnopravni pristup svetskim sirovinskim resursima za sve narode

24

6) Najpotpunije međudržavne ekonomske saradnje7) Organizovanje mira i bezbednosti8) Permanentno napuštanje upotrebe sile i rata kao metoda za rešenje političkih problema.

Sledeca konferencija na kojoj se razgovaralo o uslovima mira odnosno o bezuslovnoj kapitulaciji odrzana je 23.1.1943 u Kazablanki.

Konferenija u Kazablanci (23.01.1943) - Ruzvelt i Čerčil - dogovor o uslovima mira - ispravka grešaka Versajskog sistema

I dok je Hitler soj slepo verovao u moc Nemackog oruzija , saveznici su na konferenciji u Moskvi avgust `43 otvorili pregovore o uredjenju sveta u miru.Generisana je politika mirne koegzistencije, izmedju ove dve zemlje.

Moskovska konferencija ( avgust 1943.) - američki državni sekretar Kordel Hal i sovjetski ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov - predlog o formiranju opšte međunarodne organizacijeSmatra se da je to radjanje projekta o nastanku Ujedinjenih nacija.

Organizacije koje su osnovane u ratu:a) UNRRA- organizacija za pružanje i pomoći i obnovub) IMF- međunarodni monetarni fondc) Međunarodna banka za onovu i razvoj ( kasnije je preimenovana u Svetska banka)

Dvojica velikih sreli su se ponovo 13 novembra 1943 u Teheranu.Ovaj put bio je prisutan i Staljin .

Ruzvelt, Staljin i Čerčil Predlozi o podeli Nemačke:a) Ruzveltov predlog- 5 nezavisnih država i 2 autonomsne oblasti pod kontrolom OUN-ab) Čerčilov predlog- PODELA Nemačke na 2 dela, s tim da bi Bavarska i Austrija činile treću autonomnu

olast Raskol između Britanije i SAD-a zbog kontrole Istočne Evrope( Ruzvelt je pokazao puno vecu

spremnost da prihvati Staljinove ideje o sovjetizaciji Evrope i kontroli istocne evrope)

196. Konferencija na Jalti i osnivanje OUN-a

Tokom 1944 godine Cercil pokazuje svu pragmaticnost njegove politike.Ne obavestava Ruzvelta sa ce sa svojim ministrom spoljninjih poslova Entoni Idnom otici za Moskvu.Tako i biva i 9.oktobra 1944 odlazi inkognito za Moskvugde sa Staljinom I molotovim pregovara o podeli Balkana.

Takozvani procentualni dogovor Podela Balkana:

25

a) Rumunija 90 % sovjetskog uticajab) Bugarska 75% sovjetskog uticajac) Grčka 90 % britanskog uticajad) Jugoslavija i Mađarska 50%-50%

Troica lidera se ponovo sastaju 4.2.1945 godine u Jalti na Krimu.Ova konferencija bila je sustinska jer se na njoj raspravljalo, pored zajednickog napada na Nemacku, i o interesnim zonama, o ratnim reparacijama nemacke i njenoj podeli, kao i o praoblemu Poljske i konstituisanja Ujedinjenih NacijaTesko bolestan Ruzvelt bio je blagonaklon prema Staljinu i njegovom planu o kontroli istocne Evrope, s`tim da i zapadni saveznici zele da stvore zonu uticaja iz koje ce iskljuciti SSSR.Za uzvrat Staljin obecava da ce po kapitulaciji Nemacke objaviti rat Japanu. Tri meseca kasnije nemacki fedmarsal Kajtel potpisuje bezuslovnu kapitulaciju treceg rajha.Pri potpisivanju kapitulacije saveznicki generali konstatuju da je Nemacka pretrpela potpun vojni poraz i da ne postoji nikakva centralna Nemacka vlast koja je u stanju da odrzava red usled cega cetiri saveznicke zemlje preuzimaju na sebe obezbedjivanje vrhovne vlasti. U medjuvremenu u San Francisku je od 25.4 pa do 26.6 odrzana osnivacka konferencija Ujedinjenih nacija uz prisustvo delegata iz 50 zemalja( jedino poljska nije prisustvovala zbog komplikacija oko verifikacije poljske vlade ).Visoki predstavnici potpisuju pri tome Povelju UN-a koja stupa na snagu 24 oktobra `45 i taj dan je uzet kao dan UN-a.

Ciljevi ujedinjenih nacija:

1. odrzavanje medjunarodnog mira i bezbednosti2. razvijanje prijateljskih i dobrosusedskih odnosa medju narodima zasnovanih na principima

ravnopravnosti i samoopredeljenja3. saradnja na resavanju medjunarodnih problema ekonomske,socijalne, kulturne ili humanitarne prirode4. unapredjivanje i postovanje prava coveka5. uskladjivanje delatnosti medjunarodne zajednice na postizanju ovih ciljeva

Tom prilikom je potvrdjeno da UN ima sest osnovnih organa- Savet bezbednosti,Ekonomsko –socijalni savet,Starateljski savet,medjunarodni sud pravde, sekretarijat UN i Generalna skupstina.Savet bezbednosti ima 5 stalnih clanica sa pravom veta kao i deset nestalnih koji se biraju svake 2 godine.

197.Konferencija u Potsdamu

Leta 1946godine od 17 do 26 jula ponovo ali ovaj put u Potsdamu( bliziu Berlina) sastaju se najvisi drzavni predstavnici SAD,GBR i SSSR.Cercil je ubrzo prinudjen da napusti konferenciju zbog izgubljenih parlamentarnih izbora kod kuce in a njegovo mesto dolazi premijer i predstavnik laburisticke stranke Klement Atli.Na konferenciji su usvojene odluke o:-denacifikaciji,-demilitarizaciji-demokratizaciji

26

Nemackog drustva.U tom pogledu uklanjaju se svi ostatci nacistickog vremena,kao i nacisticki zakoni.Donesena je odluka o reformi nemackog pravosudja.Osnovan je medjunarodni sud za ratne zlocine u Ninbergu i proklamovan je princip Pojedinacne odgovornosti za ratne zlocine. Na ekonomskom planu odluceno je da se Nemacka privredno razoruza unistenjem celokupnog ratnog potencijala i trajnom zabranom oruzija.I formirana je Centralna nemacka privredna uprava. U potsdamu je donesena odluka da se prilikom donosenja ugovora o miru Japan i Nemacka tretiraju odvojeno od Italije i ostalih clanova sila osovine tako da ce narodi ovih zemalja dobiti mir tek kada dokazi da su ga dostojni. Na potsdamskoj konferenciji stvoreno je jos jedno zajednicko telo Savet ministara spoljnih poslova cije je srediste u Londonui ciji clanovi su Kina SAD SSSR GBR i FRA.

198. Pariska mirovna konferencija 1946.

U prisustvu predstavnika 21 saveznicke i udruzenja zemalja antihitlerovske koalicije, mirrovna konferencija pocinje sa radom 29 jula `46 i traje do 15 oktobra `46. Posle dugih pregovora i nadglasavanja, prihvacen je francuski predlog o formiranju granica na principima etnicke ravnoteze tako da je odbijen predlog jugoslovenske delegacije o prikljucenju Gorice id a se granica Trsta svede samo na gradsko podrucje.Nasuprot tome prihvacen je Francuski predlog o formiranju Slobodne teritorije Trsta nakon cega Jugoslovenska delegacija odbija da prisustvuje zakljucnoj sednici konferencije.Po iznosu ratne stete saveznici su se slozili da od ukupnog procenjenog iznosa Nemacka treba da plati 75% sa cim se nije slozila delegacija SSSR Status Dunava je odgodjen za 1948 i skup u Beogradu gde je pitanje slobodne plovidbe ovom rekom trebalo da bude doneseno.Bugarskoj,Finskoj i Rumuniji su priznate granice od 1.1.1941 uz ogranicenje velicine vojnih snaga i odredjena je ratna steta koju moraju da plate.Italiji i Madjarskoj priznate su granice od 1.1.1938 i italija se obavezala da ce zabraniti sve fasisticke organizacije a osobe okrivljene za ratne zlocine osuditi.Takodje je odlucen aratna steta koju su duzne da isplate i teritorije koje moraju da ustupe ili vrate.

199. Uzroci Hladnog rata

Hladni rat je obuhvatao razdoblje od 1945 do 1990 i pokrenule su ga zemlje zapadne alijanse u cilju sirenja komunizma na zapad.Kao pocetak sukoba se uzima 5 januar 1945 kada SSSR priznaje revolucionarnu vladu Poljske a zapadni svet daje legitimitet izbegloj vladi Edvarda Razinskog.Iako u pocetku ovog sukoba SAD imaju prednost jer poseduju atomsko naoruzanje, prednost brzo nestaje i pocinje tzv mrtva trka u naoruzanju.Ubrzo je shvaceno da koristenje atomskog oruzija i nije bas sretno resenje id a bi bilo ravno samoubistvu.tako je ravnoteza snaga postala osnovnom karakteristiom hladnog rata i glavna determinanta njegovog razvoja. Izraz “ Gvozdena zavesa” je u godinama posle WWII cesto koristen i psiholoski je zvucao kao neprobojan zid kojim se demokratski svet stiti od socijalizma.Ovaj termin je prvi upotrebio Cercil u govoru na Vestminster

27

koledzu u SAD.Tom prilikom se bivsi premijer zalozio za stvaranje anglo-americkog vojnog saveza kako bi front zapadnih demokratija bio sto cvrsci u sukobu sa komunizmom.Godinu dana kasnije Bernard Baruh americki ambassador u UN-u prvi upotrebljava izraz hladni rat- kojim je okarakterisao odnose izmedju dva drustveno ekonomska sistema. Politika ostre konfrontacije do ivice sukoba traje punih 40 godina u kojim dolazi do najveceg zahladjenja odnosa na relaciji istok-zapad a narocito sovjetsko-americkim odnosima.Za prvih nekoliko godina sukoba pokusana su samo dva sastanka od kojih su oba u startu bila bezuspesna jer ni o dnevnom redu nisu mogli da se dogovore. Medjusobne optuzbe pocinju 1947 kada Hari Truman daje izjavu da kontrola privrede kakva je u komunistickim zemljama nosi u sebi uzroke buduceg rata.Pri tom je dodao da ceo svet treba da prihvati americki sistem koji ce preziveti ako postane svetski sistem.

200. Trumanova doktrina i Maršalov plan

Velika britanija je usled ekonomske krize i naglog smanjenja vojnog budzeta kao i isteka mandata u Palestini, morala odustati od svog prisustva u Grckoj i na Bliskom istoku.Situaciju koriste SAD i prihvataju se vojne intervencije u ovom regionu.U obracanju kongresu 1947 radi izdvajanja 400 miliona dolara pomoci Grckoj i Turskoj , Truman obrazlaze osnove buduce politike koja ce postati temelj Trumanove doktrine.Odnosno politike SAD koja ce se solidarisati sa svim slobodarskim narodima koji se odupiru pokoravanju naoruzanih manjina i pritisku spolja- u cilju ocuvanja svetskog mira. Ova doktrina je deo plana o Containmentu-zaustavljanju SSSR i sprecavanju daljeg sirenja socijalizma.Na osnovu ove doktrine SAD postaju lider slobodnog sveta. Trumanova doktrina ima politicki i vojni karakter.Ona je ubrzo dobila i svoj ekonomski sadrzaj –nazvan Marsalov plan.Po generalu Dzordzu Marsalu drzavnom sekretaru u trumanovoj administraciji.Petog juna povodom dodele diploma na univerzitetu harvard Marsal iznosi planove ekonomskog oporavka Evrope.Program evropske obnove( European Recovery Program)—kako je bio zvanicni naziv za Marsalov planima dvostruku sadrzinu.S`jedne strane on je izraz stvarnih potreba za prosirenje medjunarodnih odnosa i privredne saradnje i smanjenje neravnomernosti u privrednom razvitku.Dok sa druge strane ima cilj da konzervira postojecu drustveno politicku situaciju id a izvozom robe i kapitala omoguci proboj i dominaciju americkog kapitala na evropskom trzistu.Osnovno pitanje Programa evropske obnove odnosilo se na njegovu univerzalnost odnosno na koje ce zemlje biti primenjen.Marsal povodom ovoga kaze-plan nije uperen ni protiv koje zemlje, ni protiv koje politike ni doktrine, nego protiv gladi,siromastva, ocaja i haosa.Ali kod istocnoevropskih zemalja se pojavljuje strah od uticaja americke pomoci na sudbinu –narodnih demokratija jer je program prema misljenju pojedinih sovjetskih zvanicnika u sebi nosio antikomunisticke poruke.Za razliku od istocnog bloka sesnajst zapadnoevropskih zemalja je u parizu`48 bezuslovno prihvatilo Marsalov Plan stvarajuci pri tome Organizaciju za evropsku saradnju.Koja osim distributivne ima i koordinativnu unkciju u cilju povecanja proizvodnje samih korisnika sredstava.Najveci deo sredstava odlazi Nemackoj,Francuskoj<britaniji ali i ostale zemlje ga koriste. SSSR je marsalov plan okarakterisala kao trik i odbila da ucestvuje u njemu sto je i naredila zemljama pod svojom kontrolom.odgovarajuci na izazov oni objavljuju Molotovljev plan godinu dana kasnije i Savet za uzajamnu ekonomsku pomoc.Sa istim ciljevima i zadatcima kao i Marsalov plan.

28

Prihvatanje Trumanove doktrine podrazumeva osnivanje institucije koja bi koordinirala americki intervencionizam u Evropi.U tom cilju u Vasingtonu 4.4.1949 godine stvaraju Severnoatlanski vojni pakt ili NATO.Prvi zadatak mu je bio slom blokade Zapadnog Berlina. Srediste hladnoratnovskih zbivanja i desavanja predstavlja Nemacka i to zbog podele Berlina na istocni i zapadni deo.Od 20 juna 1948 pa do 12 maja sledece godine trajala je blokada i za to vreme NATO avioni su ukupno 277k puta sletelo u Berlin noseci hranu i gorivo. Paralelno sa krizom izazvanom blokadom teku pripreme za konstituisanje zasebnih nemackih drzava.21 septembra 1949 formirana je Savezna Republika Nemacka a od okupacione zone SSSR 7 oktobra nastaje Demokratska Republika Nemacka. Sest godina kasnije 14 maja 1955 godine u Varsavi su predstavnici SSSR,CZE<POL<HUN<BUL<ALB<DDR<ROM potpisali ugovor o prijateljstvu i saradnji tzv Varsavski ugovor . Ubrzo zatim a i pre toga krize su se redjale jedna za drugom: Korejski rat,Suecka kriza,obaranje americkog spijunskog aviona U2 iznad teritorije SSSR.Berlinski zid,Invazija u zalivu svinja i kubanska raketna kriza,vijetnamski rat zatim sestodnevni rat na bliskom istoku sve izazvano delovanjem CIE I KGB-a

201. Politika detanta

Najocitiji oblik ispoljavanja hladnog rata predstavlja trka u naoruzanju i za osvajanje kosmosa koje sun a kraju postale prava nocna mora za protagoniste.Prvi znaci popustanja-detanta ukazali su se za vreme mandata Nikite Hruscova sa jedne i Dzona Kenedija sa druge strane kada je uspostavljena direktna telefonska veza Moskva-Washington .Medjutim smenom hruscova i ubistvom kenedija process staje.Tokom sedamdesetih godina pregovori se nastavljaju o ogranicenju strategijskog nuklearnog naoruzanja i antibalistickim projektilima sporazumi SALT1 i 2 da bi u zavrsnu fazu usli deceniju kasnije kada se hladni rat okoncava ekonomskom krizom SSSR i samitima na vrhu izmedju Ronalda Regana i mihaila Gorbacova. Tom prilikom obe sile izrazavaju zelju za odustajanjem u trci u nuklearnom naoruzanju. Na drugoj strani pitanje nemackog ujedinjenja tradicionalno je vezano za hladni rat.Berlinski zid je srusen novembra 1989 kada su sefovi drzava i vlada evropske petnajstorice dali saglasnost za stvaranje unitarne Nemacke drzave.treceg oktobra 1990 proglasava se jedinstvena nemacka i ovaj datum je simbolicki kraj hladnog rata. Medjutim pokazalo se da kraj hladnog rata ne predstavlja samo prekid trke u naoruzanju , nego i jednog vremenskog perioda u svetu u kome su paralelno egzistirali kapitalizam i komunizam i jedan pokret u zemljama treceg sveta , tzv pokret nesvrstanih.

202. Osnovne odlike dekolonizacije

Nacional-oslobodilacki pokreti koji se javljaju u obliku zahteva za dekolonizaciju.Uporedo u Africkim,Azijskim i latino-americkim zemljama po zavrsetku drugog rata razvili su se pod uticajem vise

29

faktora.Pre svega kao posledica ucesca u ratu na strani saveznika i nedostatak volje kod kolonijalnih sila za daljim odrzanjem imperijalne prevlasti u svetu, sto je najprisutnije kod Britanaca i Holandjana. Programska nacela , metodi i oblici politickog organizovanja predstavljaju kombinaciju razlicitih drustvenih tekovina koje su utemeljene na idejama liberalizma( demokratije) i socijalizma. Prilikom konstituisanja pokreta vodilo se racuna da se ne odstupi mnogo od obicajnih normi, mentaliteta i morala koji su karakterisali i bili specificni za pojedine nacije.Veliki problem je neprosvecenost naroda ,koji se odupire zapadnim osvajacima al ii promenama koje dovode do promene nacina zivota. Dekolonizacionim procesima su 1947 medju prvima zahvaceni narodi Britanske Indije ( Indija i Pakistan ) i Francuske indokine ( Vijetnam,Kambodza,Laos )kao i narodi Indonezije,Burme i Koreje.Jedino se Francuska protivi dekolonizaciji i pruza oruzani otpor.Medjutim iako podrzana od strane SAD Francuzi gube rat protiv vijetkonga i povlace se.Njihovu ulogu preuzimaju SAD al ii one nailaze na probleme i 1975 dizu ruke od indokine. Od velikog uticaja na zbivanja na pozornici Azije ima revolucija u Kini koju je posle WWII izvela komunisticka partija na celu sa Mao Cedungom.I u ovom slucaju iskoristen je rat kao sredstvo za preuzimanje vlasti.Naime dva ideolosko suprostavljena pokreta- jedan pod vodjstvom Kuomitangai i drugi predvodjen KP kine.Pored obracuna sa zajednickim neprijateljom Japanom, kraj rata su docekali u otvorenom sukobu.Pobedonosni pohod Maovih trupa na Mandzuriju oktobra 1949 i povlacenje Cang Kaj Seka na Tajvan oznacio je kraj rata i proglasenje Narodne Republike Kine.Kineski sindrom se siri dolazi do invazije Tibeta i vojne intervencije u Severnoj Koreji, Vijetnamu i sukoba sa Indijom oko Makmahonove linije i drugi kineski intervencionizam podstaknut pre svega ogromnim natalitetom . Do kraja pedesetih godina svim prezivelim kolonijalnim imperijama na tlu Azije postaje jasno da je sa klasicnim kolonijalizmom zavrseno i process dekolonizacije se seli na Africki kontinent. Arapski nacionalizam na Bliskom istoku vuce korene iz dogmi kur`ana i politickih pobuda protiv evropskih nevernika i njihovog bezboznog imperijalizma.Ovi antagonizmi uzrokovani su zamesateljstvom i kontradiktornih obecanja britanaca koja su istovremeno dali palestincima u zamenu za podrsku protiv Turske –Makmahonova garancija i jevrejima- u zamenu za borbu protiv Nemacke-Balfurova deklaracija.Nakon toga ovaj vrlo vazan ali neuralgican prostor drustvo naroda daje na poverenje i zastitu Velikoj Britaniji sa rokom uprave od 25 godina.Deklaracija nazvana po britanskom diplomati Balfuru predvidjala je kontrolisano naseljavanje jevreja u dolini Jordana i zapadne obale Gaze.Medjutim usled rata i holokausta dolazi do preteranog naseljivanja i proterivanja palestinaca.Druga strana pristupa konsolidaciji svojih redova i 1945 u Kairu je osnovana Arapska liga u cilju sprovodjenja zajednickih akcija radi delozacije Jevreja.Kada je 14 maja 1948 Britaniji istekao protektorat Jevrejsko narodno vece proglasilo je na temelju odluke ujedinjenih nacija samostalnu drzavu-Izrael. Veliki uticaj u antikolonijalnoj borni na crnom kontinentu ima Organizacija Africkog jedinstva osnovana 1963 u Adis Abebi.Ciljevi organizacije su dekolonizacija,oslobodjenje i ujedinjenje africkih naroda.Imperijalne metropole London,Pariz i Brisel spremne su na dobrovoljno priznavanje nezavisnosti vecinskom crnackom stanovnistvu.Otpor pruza jedino Portugal i rezim Salazara koji zbog zaostale privrede ne dozvoljava dekolonizaciju.Kao i bela manjina u Juznoafrickoj Republici koja sprovodi politiku aparthejda ili rasne segregacije koja se sastoji u izolaciji crnackog stanovnistva.Jedan od glavnih boraca protiv politike aparthejda je Nelson Mendela koji je u JAR optuzen i osudjen na dozivotnu robiju, usled cega UN iskljucuje JAR iz svoga clanstva. Nacional-oslobodilacki pokreti u Latinskoj Americi se mogu oslikati kroz istoriju Kube i njene revolucije.Specificnost ovog podneblja su mesavine diktatorskih i vojno huntistickih rezima koji su generisani pocetkom XX veka.U periodu od 1933 pa do 1958 Kubom upravlja diktatorska vlast Batiste koji je potpomognut americkim kapitalom od Havane i kube napravi centar prostitucije , kocke i droge.Amerikanci

30

kontrolisu rudarstvo i energetski potencijal zemlje,proizvodnju secera i duvana.blagodeti rezima i americkog kapitala uziva mrvica kubanaca dok vecina zivi u krajnjoj bedi. Koliko god to da je besmisleno u desetomilionskoj zemlji samo 16 ljudi pocinje revoluciju.Broj pristalica neprekidno raste, prpaganda je medju seljacima sve veca obecanja su kao i u drugim socijalistickim revolucijama zemlja-seljacima fabrike-radnicima. Januar `59 Batista bezi sa Kube a umesto njegove na vlast dolazi Fidel Kastro.U izgradnji svoje revolucije Kubanci imaju srece jer je u jeku hladni rat i Sovjeti su jedva docekali da se Americi pred nosom formira jedna komunisticka zemlja a samim tim i sve sto sa tim ide-instaliranje rakketnih sistema. Treba reci da se broj drzava u Aziji upetostrucio, dok je u Africi od 2 broj drzava narastao na 50.U Americi je broj sa 20 skocio na 40. Posledice dekolonizacije-

- Stvoren veliki broj novih državaTreba reci da se broj drzava u Aziji upetostrucio, dok je u Africi od 2 broj drzava narastao na 50.U Americi je broj sa 20 skocio na 40.- Migracija u maticeU postkolonijalnom periodu za dve-tri decenije mnogo se vise lljudi sa kariba, obala zapadne i sredozemne afrike, indijskog potkontinenta naselilo Holandiju,Francusku i Britaniju nego tokom visevekovnog exploatisanja.- Demografska eksplozija u postkolonijalnim zemljamaPrvi put stopa prirodnog prirastaja uzrokuje zabrinutost jer moze da proizvede socijalne i ekonomske probleme u sredinama gde je vise od 50% populacije mladje od 10 godina.- Politički, ekonomski i socijalni pritisci

Neokolonijalizam-ekonomska zavisnost od bivsih eksplatatora u stvari to je iskoristavanje bez narusavanja suvereniteta i integriteta.

203. Pokret nesvrstanih

Vecina nezavisnih, novostvorenih drzava nastalih posle 1945 dobile su ime zemlje treceg sveta.Sam pojam je iskovan da bi se razgranicilezemlje prvog sveta odnosno one razvijene-kapitalisticke, zemlje drug sveta –socijalisticke i ostale.Uprkos ociglednom apsurdnom svrstavanju pod istu kapu razlicitih naroda i civilizacija-svima je zajednicko jedno Siromastvo.Osim siromastva koje je bilo nezeljeno zajednicko im je i to da zele da ocuvaju stecenu slobodu i nacionalni suverenitet.S`tim u vezi one u nameri da izbegnu blokovsku politiku primorala je ove zemlje da private nesvrstanost kao temelj svoje spoljnje politike i ocuvanja nezavisnosti. Geneza pokreta nesvrstanih se vezuje za 1955 godinu kada je na konferenciji africkih i azijskih zemalja u Bandungu formulisani principi politike miroljubive aktivne koenzistencije.Do konkretizacije dolazi na sastanku Tita , Nehrua i Nasera na Brionima 1956 gde se usvaja deklaracija koja ce okupiti nesvrstane zemlje u treci blok. Slede pripreme za osnivacku konferenciju u Beogradu 1961 a godinu dana kasnije ministarska konferencija ovih zemalja izlazi sa predlogom Ujedinjenim nacijama da se formira odeljenje za trgovinu i razvoj.Nakon toga nizu se konferencije, Kairo,Lusaka,Alzir,Kolombu,Havana i upravo kada su zemlje treceg sveta na vrhuncu ovaj concept pocinje da se osipa.Nesvrstani se dele na siromasne zemlje Juga i one koje su bogatije i za koje se koristi naziv Sever.

31

Ono sto je najvise uticalo na slabljenje pokreta nasvrstanih, nije bila toliko politika detanta, koliko ekonomski razvoj pojedinih zemalja clanica pokreta.Rec je pre svega o zemljama clanicama OPEC koje su zahvaljujuci gotovo nepresusnim izvorima nafte prelaze iz reda supersiromasnih u red super bogatih zemalja.Isto tako jedan deo zemalja se naglo industrijalizovao ( S Korea,Indonezija,Singapur) sa bruto nacionalnim dohotkom od preko 10k dolara.U grupu razvijenih se mogu svrstati i Mexico ,Kolumbija i Brazil. Nakon pada gvozdene zavese pokret se gotovo ugasio ali se konferencije i dalje odrzavaju kuala Lumpur 2003 havana 2007.Ovaj pokret svoju sansu mora traziti u kontekstu izmenjenih politicko ekonomskih odnosa u svetu i u tom slucaju ima buducnost.

204. Motivi evropskih integrativnih procesa

Kada je Cercil u svom tzv Ciriskom govoru 1946 zatrazio stvaranje Sjedinjenih Evropskih Drzava koje bi pocivale na partnerstvu Francuske i Nemacke javnost tog vremena bila je sokirana.Pojedinci su cak to smatrali politikom balance of power kojom je iskusni politicar pokusavao da smiri uzburkane strasti u Evropi. Motivi evropskih integrativnih procesa su dosli nakon zavrsetka rata i gubitka znacaja evropskih sila u odnosu na dve nove svetske supersile SSSR i SAD, svrstani su u 5 tacaka.

1) Zelja za novom samospoznajom ( nakon nacionalizma krece demokratsko preuredjenje kontinenta. )

2) Zelja za sigurnoscu i mirom ( suverene nacionalne drzave nisu uspele da sprece rat, te preovladava misljenje da ce ekonomski i politicki povezane zemlje u tom pogledu imati vise uspeha, a i zajedno su jace u borbi od komunizma )

3) Zelja za slobodom i mobilnoscu ( gotovu citavu deceniju evropom se nije moglo ici slobodno sto se kosi sa osnovnim ljudskim pravima )

4) Nada u opste privredno blagostanje ( )5) Vera u povratak moci ( zapadnoevropske zemlje veruju da ce zajedno ponovo povratiti moc koju

su ranije imale pojedinacno )

Cercilova politika i stavovi ucinili su da on 1947 godine presedava Kongresu Evrope , na kom je ucestvovala politicka elita toga doba i na kome je usvojen princip nadnacionalnosti - princip da se drzave odreknu dela svoga suvereniteta na zajednicke institucije.Na zavrsnom kominikeu- usvojen je predlog o stvaranju Komiteta za veze sa zadatkom da u zivotu odrzi ideju kongresa koji menja ime u Evropski pokret. U znak pobede nad fasizmom ustanovljen je 9 maja 1950 godine Dan Evrope.Istog dana Robert Shuman predstavlja svoj plan kojim je pozvao Francusku,Nemacku i sve ostale slobodne zemlje da udruze svoje industrijeuglja i celika u prvo konkretno stvaranje evropske federacije. Konrad Adenaur ovaj predlog prihvata oberucke jer omogucava Nemcima izlazak na medjunarodnu scenu a drugo begstvo od sopstvene nacionalne proslosti.Na taj nacin zazivela je prva nadnacionalna organizacija iz privrede.Za ocekivanje je bilo da ce se integracije nastaviti i u drugim delovima privrede i drustva.

205. Prvi oblici evropskog povezivanja

32

Evropska zajednica za ugalj i celik ( ECSC )- osnovana je u Parizu 1951 godine sa zadatkom da organizzuje proizvodnju strateskih sirovina, uglja i celika u Francuskoj,Nemackoj,Italiji i zemljama beneluxa .Za prvog predsednika izabran je Zan Mone . Vec maja naredne godine predstavnizi evropske zajednice za ugalj i celik, potpisuju ugovor o stvaranju Evropske odbrambene zajednice EDC.Ovaj predlog podstaknut od Rene Plevena ( predsednika vlade Francuske) koji se zalagao za zajednicku evropsku vojsku i za jedno ministarstvo odbrane. Nakon ovoga sledi inicijativa da se formulise jedan ustavni model kojim bi svim buducim integrativnim koncepcijama a priori dao pravni okvir.Sestorica ministara spoljnih poslova 1952 godine donose odluku da prosireni evropski parlament kao AD HOC skupstina sacini ustav Evropske politicke zajednice.Ova nova zajednica pored pitanja uglja i celika trebala je da regulise pitanja – odbrane id a obezbedi koordinaciju u spoljnoj politici evropskih zemalja.Ostali ciljevi su zajednicko trziste, podizanje zivotnog standarda zaposlenih i smanjenje stope nezaposlenosti.Nacrt ustava prihvacen 1953 predvidja gustu mrezu institucionalnih pravila sa jakim nadnacionalnim akcentom. Sledeca bitna konferencija je konferencija u Mesini 1955 godine kada je usvojen zakljucak da zapocnu pregovori evropske sestorice. Na dva nova koloseka - ekonomski odnosi - razvoj atomske energije

Osnovu koncepcije cini takozvani Spakov izvestaj na osnovu kog se 1957 potpisuju Rimski ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice EEC i Evropske zajednice za atomsku energiju Euratom. Motiv za potpisivanje je u stvari stvaranje carinske unije koja omogucuje smanjenje trgovinskih barijera i stvaranja trzista sa slobodnim protokom ljudi , usluga i kapitala.Istovremeno sa formiranjem Evropske zajednice ( Evropska Ekonomska Zajednica ) uskladjeni su i poreski sistemi jedinstven pdv , poljoprivredna proizvodnja i transportni saobracaj. Svi ugovori poceli su da vaze 1958.

206. Institucije Evropske zajednice

Prvi organi stvoreni u zajednici su zakonodavni, izvrsni i sudski: Evropski parlament,Savet ministara,Evropski sud pravde i Evropska komisija.

Evropski parlament – je jedino telo zajednice koje se popunjava neposrednim izborima i kao takvo legitimno predstavlja narode EEZ.Broj clanova parlamenta se vremenom menjao od 305 na pocetcima 1958 do celih 750 koliko ih danas ima i taj broj je fixan bez obzira na moguca buduca prosirenja.Minimalan broj poslanika po zemlji je 6 a maximalan 96.Zakon usvaja zakone prostom vecinom osim kada je to drugacije predvidjeno, a kada se radi o posebnim i vaznim aktima onda se odlucuje 2/3 vecinom.Od posebnog znacaja za efikasan rad parlamenta je rad Komiteta-odbora kojih ima ukupno 17 i sediste tog parlamenta je u Strazburu.

Savet Ministara – se pokazao kao stabilno telo izvrsne vlasti gde sefovi drzava, predsednici vlada ili resorni ministry neposrednim ucescem vode racuna is nose odgovornost za primenu evropskih zakona u svojim zemljama.Odluke koje je donosio ovaj organ usvajane su ¾ vecinom.Sediste evropske vlade je u Briselu.

Evropski sud pravde – na pocetku svoga rada sastojao se od 6 sudija , a sa povecanjem clanstva EU raste i broj sudija te ih danas imamo 27 i 8 nezavisnih pravobranilaca koje u medjusobnom dogovoru imenuju vlade

33

drzava clanica sa mandatom na sest godina.Stalne pravobranioce imaju Nemacka,Italija,Francuska i Velika Britanija. Preduslov ulaska u ovo telo je strucna kvalifikacija i dokazana nezavisnost.Sudom presedava predsednik suda kojeg iz svojih redova biraju sudije.Zadatak pravobranilaca je da o pojedinacnim pravnim slucajevima daju svoj sud i na taj nacin procene konkretan problem.Njihove expertize su neobavezne za clanove sudskog veca.Osnovni zadatak evropskog suda pravde je da obezbedi ocuvanje prava prilikom primena i tumacenja ugovora koje zakljucuje Evropska zajednica.Sediste suda je u Luxemburgu.

Evropska komisija – vremenom postaje najvaznija institucija Evropske zajednice.Osnovni zadatak komisije je da brine o primeni ugovora koji potpisuju razni organi EEZ, ali da i sama donosi odluke i preporuke sa zakonskom inicijativom.Osim toga clanovi komisije imaju pravo da ucestvuju u radu Saveta ministara i Evropskog parlamenta.Komisija objedinjuje tri kljucne uloge :

1) pokretac je integracija – sve je inicarano od strane komisije2) ona je CUVAR UGOVORA jer nadgleda i sprovodjenje i primenu prava.3) Ona je izvrsna vlast zajednice Jer joj je pored saveta ministara poverena realizacija

budzeta.Evropska komisija ima 27 clanova koje bira parlament na rok od pet godina.Sediste-Brisel.

207. Faze u razvoju sovjetskog društva

Posleratna istorija SSSR se deli na cetiri perioda:

• Faze:1. 1945-1953- poslednja faza staljinizma2. 1953-1964- destaljinizacija; uspon i pad Hruščova3. 1964-1985- stagnacija4. 1985-1991- slom SSSR-a

U poslednjoj fazi staljinizma sovjetski savez se prosirio do svojih najvecih razmera, tako da se u tom periodu moze govoriti o socijalizmu kao svetskom sistemu.`Pod vojnim pritiskom klonirani su politicki sistemi najpre na istoku Evropi , a nakon pobede Mao Ce Tunga u Kini i na dalekom istoku. Destaljinizacija- oznacava bas ono sto joj i ime kaze .Staljin umire 5 marta 1953 od posledica mozdanog udara i na njegovo mesto dolazi Nikita Hruscov. Ovaj period od 1953-1964 obelezavaju dva procesa koji dugorocno gledano ima sudbinski uticaj na opstanak komunizma.Prvi koji se odnosio na jedinstveni put u socijalizam doveo je do oruzane akcije u Madjarskoj a nakon toga i do razlaza sa Kinom.Socijalizam prestaje biti jedinstven sistem , nego ima modalitete.Drugi proces koji je nakon lansiranja Sputnjika uvukao SSSR u iscrpljujucu trku u naoruzanju i osvajanju kosmosa. Vreme vladavine Leonida Breznjeva do 1981 se ocenjuje kao era stagnacije , zapravo to je pokusaj da se SSSR odrzi u zivotu.Naime poslednji staljinista je ubrzo shvatio da drustvene i ekonomske reforme pre mogu doneti nevolje nego ikakav boljitak i napredak.Zato on po svaku cenu odrzava status quo a ono sto njegovi kriticari nazivaju zastoi za njega je znacilo mir i stabilnost.Za apsolutnu lojalnost Kremlju Breznjev je sefovima ostalih 14 neruskih republika dao samostalnost u poslovima manje vaznim za drzavu.

34

Trijumfalni izlazak iz Drugog svetskog rata omogucio je SSSR-u da postane prva vojna sile Evrope i da nastavi svoj rast ka globalnoj supersili.Spolja je to bila snazna,gotovo neosvojiva tvrdjava snabdevena najvecim arsenalom nuklearnog naoruzanja na svetu.Istorija je prepuna primera drzava koje su u toku noci nastajale ali su u noci i nestajale.

208. Reforme Mihaila Gorbačova

Godine 1985 u trenutku kada mihail gorbacov dolazi na vlast , drzava vise nije u stanju da reprogramira svoje dugove na osnovu novih zaduzenja.SSSR tone u sve dublju krizu, javlja se inflacija a sa njom i pad zarada. Malo ko jet e `85 mogao id a nasluti da je sa komunizmom gotovo. U deceniji koja je prethodila slomu komunizma sastav istocnoevropskih lidera bio je gotovo podudaran.Svi su ponikli iz istog drustvenog miljea i svi listom prevalili preko ledja 7-mu deceniju zivota.

Generalni sekretari komunistickih partija Evrope:

1) Todor Zivkov-Bugarska2) Erik Honeker – DDR3) Janos Kadar – Madzarska4) Gustav Husak-Cehoslovacka5) Edvard Gjerek-Poljska6) Nikolae Causesku-Rumunija

Ovi ljudi nisu svesni da u njihovim drustvima postoje problemi i niko ne pokusava da reformise postojece odnose.Svi i dalje veruju da im je polozaj i dalje bezbedan. Medjutim drustvena stvarnost postala je jos neumoljivija, ekonomski rast pocinje da pada, tacni podatci se i dan danas kriju i jedino se sa sigurnoscu zna da je bankrotirala Poljska zbog zaduzivanja u toku 70-tih godina proslog veka.Medjutim i dalje se svi zavaravaju o uspesima ekonomije i slicnim problemima zapadnog sveta. Ono sto je socijalizam ucinilo ranjivim i bilo pogubno za SSSR nije bila konfrontacija sa SAD nego nemoc sovjetske privrede da se odupre kapitalistickoj ekonomiji.Smatra se da je na propas osudjena ona ekonomija koja se zasniva na iskoristavanju prirodnih resursa. Sledeci primer svojih prethodnika gorbacov osudjuje politiku svoga prethodnika, eru stagnacije i rat u Afganistanu.Konfrontacije u zemlji na repoblickim nivoima su sve ociglednije i gorbacov odlucuje da prekine hladni rat.Time stice ogromnu popularnost na zapadu ali i mnostvo neprijatelja u svojoj zemlji. gorbacov pokrece preobrazaj sovjetskog drustvenog-ekonomskog sistema koristeci dva slogana :

Perestojka-prestrojavanje, privrednih i politickih struktura i reorganizacija administracije.

Glasnost- transparentnost u radu,sloboda informacija

Reforme dovode do velikih pertrubacija pracenim brojnim zrtvama i aferama.Treba napomenuti da je preko 1000 novinara platilo svojim glavama slobodu izrazavanja.Ono sto jos vise pogorsava stvar bilo je neminovno

35

uvodjenje ustavne i demokratske drzave- zasnovane na vladavini zakona i gradjanskih sloboda.Zapocinje bolan proces odvajanja drzave od partije i kraj jednopartijskog sistema.Prvi put nakon 60 godina SSSR nema izgradjen petogodisnji plan. Reforme gorbacova postizu vlastitu dinamiku, proces postaje nezaustavljiv i Kremlj vise nema uticaja na njih.Povratak na staro se mogao postici samo primenom sile, sto gorbacov odbija. Ubrzo je usledio sporazum u Belovezu ( Belorusija ) pocetkom decembra 1991 na kom predstavnici Rusije,Ukrajine i Belorusije donose odluku da SSSR kao nosilac medjunarodnog prava prestaje da postoji.Nakon toga u Alma-ati ( Kazahstan ) donesena je odluka o osnivanju ZND .Kao odgovor na odluku o raspadu SSSR seronja daje ostavku.

209. Ugovor iz Mastrihta, Evropska monetarna unija i studija izvodljivosti

Leta gospodnjeg iljadu devesto osamdeset petog u zizi interesovanja evropskih zbivanja su dva coveka.mihail gorbacov i Zak Delor .Iako na meti kritika da nemogu reformisati ono sto se reformisati neda i spojiti ono sto se spojiti nemoze , zahvaljujuci njihovoj inicijativi slika Evrope se menja vec u narednoj godini. Propascu komunizma vizija povratka zemalja istocne evrope u jednu miroljubivu , prosperitetnu i jedinstvenu Evropu postaje izvesnija.Dolazi do prosirivanja unutrasnjeg trzista sa cim su se zemlje Evropske zajednice ubrzo suocile. Delor je Jedinstvenim evropskim aktom koji je stupio na snagu 1 jula 1987 dao detaljan opis ukidanja svih granica izmedju clanova EEZ.Tim aktom je predvidjena slobodna konkurencija., legalizovana zastita potrosaca, ujednacen je zivotni standard i izjednacena je poreska politika. Naredne godine Evropska komisija izdaje direktivu za ozivljavanje procesa ekonomske i monetarne unije.Medjitim u tom trenutku pada berlinski zid i dve Nemacke se ujedinjuju i dolazi do uznemirenosti zbog njenog neproporcionalnog uticaja.Delor shvata da bez prijema istocnoevropskih drzava u clanstvo i zajednicke institucije Evropa ima realnu sansu da se kao Celina razidje ili pretvori slicno UN-u u klub vlada. Polazna tacka za resavanje novonastalih odnosa je konferencija odrzana 7 februara 1992 godine u Mastrihtu.Na kojoj je rodjena ideja o stvaranju Evropske unije.Ugovorom se predvidja da se Evropska zajednica kao institucija integrisana pretezno na ekonomskoj i politickoj saradnji transformise u uniju koja bi osim navedenih obuhvatila i zajednicku spoljnu politiku i bezbedonosnu politiku.( drugi stub ) i saradnju u oblasti unutrasnje politike i pravosudja ( treci stub ). Medjutim ratifikacija sporazuma nailazi na probleme , Britanci,Spanci i Danci odbijaju na referendumu ugovor iz Mastrihta .Tek posle pozitivnog izjasnjavanja Nemaca i Francuza usledili su referendumi kod ostalih sa pozitivnim odgovorom. Odricanje od dela nacionalnog suvereniteta ima za posledicu stvaranje jednog novog zajednickog prava prava Evropske unije . ( ius commune- zajednicko pravo ) .Osnovnu karakteristiku ius commune cini univerzalnost jer nuzno mora biti ugradjeno u prava drzava clanica.Dolazi do ublazavanja razlika izmedju common low-a i kontinentalnog prava. Evropska unija odlucuje da u svoje clanstvo primi samo one drzave koje izvrse nacionalnu kodifikaciju sa njenim pravom i koje pokazu spremnost za prevazlilazenje unutrasnjih privrednih i socijalnih problema. Sa stvaranjem evropske monetarne unije EMU uspostavljene 1januara 1999 zajednica dozivljava vrhunac u svojoj integracionoj istoriji. Od tog trenutka valute drzava clanica koje su postojale jos do kraja 2001 predstaju da postoje i bivaju zamenjene evrom. Generalno posmatrano ugovor iz Mastrihta daje prioritet ekonomskim integracijama u odnosu na pravnu i politicku povezanost.Implementacija monete koja nema maticne drzave dozivece se kao jedinstven experiment

36

koja pokusava na taj nacin da spoji drzave potpisnice ugovora u sudbinsku zajednicu.Evropska monetarna unija se u smislu garancija za stabilnost evra oslanja na dve komponente:

1) Evropsku centralnu banku – stvorenu prema modelu Bundesbanke2) Doslednost pojedinih nacionalnih ekonomija da nece doci u koliziju sa monetarnom politikom EU

Usled ovoga komisija redovno izvestava savet o privrednim kretanjima u drzavama clanicama.I ukoliko je potrebno daje smernice drzavama clanica.Tako je primer 2001 godine savet uputio Irskoj javnu opomenu da menja ekonomsku politiku jer je zemlja belezila visoku stopu inflacije. Iako je 2004 i 2007 u EU primljeno 12 novih clanova to neznaci da su one po automatizmu primljene u zajednicu.Preduslovi za prikljucenje monetarnoj uniji podrazumevaju ispunjenje kriterijum konvergencije –uzajamnog priblizavanja .Po ovome svaka drzava mora da dokaze trajnu stabilnost cena, da ne zabelezi prevelik budzetski deficit, da u evropskom monetarnom sistemu najmnje dve godine ne prouzrokuje napetost deviznog kursa i prilagodi politiku svojih kamatnih stopa sa zemljama koje imaju najstabilnije cene. Evropska unija svim zainteresovanima za uclanjenje postavlja zahteve –studiju izvodljivosti.Kako bi potencijalne clanice bile upoznate sa zahtevima Brisela i Strazbura.1995 godine objavljena je bela knjiga priprema pridruzenih zemalja centralne i istocne evrope u unutrasnje trziste unije.Ona tretira preko cetrdeset oblasti u kojima treba izvrsiti potrebna zakonska uskladjivanja sa pravom EU- od slobodnog kretanja kapitala i slobodne konkurencije , do zastite zivotne sredine.

210. Globalizacija

Istorija devedesetih godina proslog veka je istorija kada je Evropa na trenutak izgubila svoju orjentaciju. I skliznula u nestabilnost iz koje pocinje izlaziti pocetkom novoga milenijuma.Sve dok SSSR i socijalisticke zemlje nisu propale globalna priroda ove krize nije adekvatno shvatana., odnosno u razvijenim zemljama nije priznavana.Racuna se da je prosecna stopa nezaposlenosti 1981 godine u Evropi bila oko 4,5 dok je 10 godina kasnije porasla na 11%.Masovna pojava nezaposlenosti bila je ubrzana globalnom konkurancijom i transnacionalizacijom svetske privrede, velikim finansiskim pritiscima na vlade za materijalne i socijalne izdatke i prestankom drzave da subvencionise neprofitabilne privredne sisteme i vodi politiku zaposljavanja.Sve ovo primorava privredne subjekte da pristupe procesu restruktuiranja sto pak dovodi do sive ekonomije. Nezaobilazan element u dezintegraciji istocnoevropskog bloka i medjunarodni faktor koji je preko MMF-a ,Svetske banke i Grupe 7 ucinio da sve veci broj zemalja zavisi od bogatog sveta.Strani krediti uslovljavaju se sprovodjenjem ekonomskih reformi po volji i diktatu globalnih bamkarskih autoriteta. Apsolutni trijumf teorije Neoliberalizma koju su utemeljili Fridrih fon Hajek i Miltona Fridmana ogleda se u totalnoj privatizaciji drustvenog i drzavnog sektora, demokratizaciji drustva i uvodjenjem kapitalizma i slobodnog trzista u svim zemljama. Krize na istoku i zapadu paralelno se odvijaju i stapaju se u jednu globalnu krizu, koja ipak mnogo vecom zestinom pogadja socijalisticke zemlje , koje izlaz traze u rekonstrukciji komunizma. Jedno od najvaznijih pitanja ekonomske teorije i drustvene prakse u savremenom svetu je pitanje tranzicije, to jest prelaska iz ekonomski neracionalnih u ekonomski racionalna demokratska drustva ( sa planske na trzisnu ekonomiju ).Zapravo radi se o procesu prelaska iz socijalizma u kapitalizam. Medjutim proces socijalne tranzicije post-komunistickih drustava sadrzi visok stepen rizika od novih revolucionarnih tenzija., koje mogu biti uzrokovane losom ekonomskom i institucionalnom transformacijom.

37

Kako bi se kapitalizam i savremena civilizacija u buduce zastitili od ovih eventualnosti pristupilo se uvodjenju NWO- novi svetski poredak.Pod globalizmom ( mondijalizmom ) se vrlo cesto oznacava koncept Novog svetskog poretka koji primorava ne samo zemlje u tranziciji nego citav svet da prihvati jednu novu, jedinstvenu politiku , ekonomiju i tehnologiju. Imajuci u vidu sta sa sobom nosi proces globalizacije potrebno je u sto kracem roku izabrati najkrace puteve reintegracije cime bi se bar delimicno uspesno zavrsila tranzicija. Nakon postizanja toga cilja sledice naj vece usaglasavanje i naj temeljnija revizija svih politickih i ekonomskih sporazuma od industrijske revolucije pa do dana danasnjeg. Povremeni opisi makroekonomskih tranzicija i globalne privrede sa kojima se srecemo u medijima obicno se tumace u dva sasvim suprotna pravca, na pristalice globalizacije i novog svetskog poretka i na one koji to nisu.Cuvena je recenica Dzefrija Saksa koji kaze-Od neuspeha masovnog globalnog razvoja, jedino bi gori bio njegov uspeh- Ono sto danas srecem u prvim kontaktima sa NSP je osiromasenje u svim zemljama u tranziciji i tesko je poverovati svetskim zvanicnicima da ce doci do znacajnih rezultata ukoliko se promene ubrzaju u svakoj tacki.Ekonomska tranzicija se mora obaviti u 4 pravca po dzefriju saksu:

1) makroekonomska stabilizacija 2) demokratizacija drustva3) liberalizacija cena i trzista4) duboke institucionalne promene.

Neophodni preduslovi koji bi omogucili uspesnost tranzicionih promena ogledaju se pre svega u :

1) Postojanju finansijske snage drzave koja je u stanj da odgovori na sve svoje vitalne uloge.2) Jacini domace valute, koja bi sprecila pojave finansijskih spekulacija, inflaciju i monetarni haos.3) Smanjenje budzeta i oslonac na hartije od vrednosti4) Vezivanje domicilne za neku stranu valutu.

Poseban segment maroekonomskih tranzicija cini privatizacija.Samo privatna svojina je integralni deo trzisne privrede.Privatizacija moze biti ugrozena ukoliko ne funkcionise finanijsko trziste.Sama tehnika privatizacije je da se drzavna i drustvena preduzeca pretvaraju u akcionarska drustva .Vecina istocno-evropskih zemalja se priklonila saksovim preporukama o svojinskoj promeni putem vaucera i opste liberalizacije trgovine akcijama. Makroekonomske tranzicije u vecini zemalja istocnog bloka ili nastalih raspadima SSSR i SFRJ odvijaju se u uslovima dubokih sistemskih promena , nestabilnih politickih okruzenja, budzetskih deficita , prekidanjem subvencionisanja drzavnih preduzeca , prekomernom kontrolom .Velliki znacaj imaju svojinska prava koja su ekonomski nedefinisana i pravno nezasticena te usled prekomerne arbitrerne uloge drzave doprinose usponu korupcije. Jos jedan veliki problem savremenog sveta je nerazvijenost i prenaseljenost pre svega u Africi i Aziji koji uzrokuju pojavu globalnog terorizma.Nerazvijenost radja ekonomsku zavisnost a time i pravnu nejednakost, sto malim narodima onemogucuje borbu za ostvarivanje nacionalnih prava.U ambijentu prenaseljenosti siromastvo stvara bezperspektivnost koja dovodi do pojave terorizma. I kao zakljucak svega javlja se monokultura potpuno izjednacen tehnoloski nivo i stil zivota sto dovodi do nestanka regionalnih tradicijai razlicitosti.Pretpostavka je da ce krajem XXI veka sva mesta na zemlji izgledati monolitno.

38

39