ISKRE 2014

ИСКРЕЛИСТ УЧЕНИКА ОШ ”АНДРА САВЧИЋ”

БРОЈ 23. ДЕЦЕМБАР 2014.

2 ”ИСКРЕ” Број 23

НАСЛОВНА И ПОСЛЕДЊА СТРАНА ЧАСОПИСА

Током претходне 2013/14. школске године, потрудили смо се да материјално-техничке услове рада у нашој школи у великој мери побољшамо.

Окречена је матична школа и издвојено одељење у Горњој Грабовици. Сређен је или замењен оштећени намештај. Школа у Горњој Грабовици опремљена је видео пројектором и лап-топ рачунаром.

У млађим разредима четири учионице опремљене су орманима, а пет учионица белим таблама. Уз помоћ родитеља једна учионица млађих разреда добила је клима уређај и рачунар, а друга ормариће за ученике.

Школа је опремљена и пијанином.У малој згради од улаза до првог спрата урађени су

рукохвати за помоћ деци са посебним потребама.

Новинарска секција

УСЛОВИ РАДА СВЕ БОЉИ

Ове године, 18. децембра обележићемо 63 годинe рада наше школе.

Наша школа основана је 6. септембра 1951. године. Била је то Трећа мешовита осмољетка ”Андра Савчић”. Имала је 18 одељења, 8 млађих и 10 старијих. Данас школа има 963 ученика, што нас сврстава међу најбројније школе у граду. Ученици су распоређени у 42 одељења од којих је 5 издвојених – 4 у селу Горња Грабовица и једно неподељено на Дивчибарама.

Зграда матичне школе налази се у насељу Пети пук, у близини културно-историјског споменика Кула Ненадовића и стара је више од 30 година.

Материјално-технички услови рада школе сваке године су све бољи.

Учитељи и наставници наше школе прате савремене трендове у образовању и васпитању, примењују савремене наставне методе, попут активне и тематске наставе и Менсиног система интердисциплинарног учења.

О постизању високих стандарда у настави сведочи 17 ноцилаца Вукове дипломе у последњој генерацији наше школе као и успеси наших ученика на свим нивоима такмичења у различитим областима. Претходне године на Републичким такмичењима учествовало је 38 ученика, а 28 ученика је освојило прва три места на окружним и општинским такмичењима који су завршни ниво такмичења за тај разред.

Традиционално, рецитатори наше школе постижу запажене резултате на Републичкој смотри која се одржава у Ваљеву. И наши спортисти са великим успехом учествују у свим спортским такмичењима.

Школа се одликује богатим културним, спортским, хуманитарним, еколошким и превентивним активностима. Ученици активно учествују у животу школе обележавајући, између осталог, Дан школе, Дечију недељу, Недељу лепих речи и Светог Саву, као и многе друге значајне датуме.

Дан школе и ове године биће обележен низом активности којима ће, уз своје учитеље и наставнике, учешће узети велики број ученика и чланова различитих секција.


ПРОСЛАВА ДАНА ШКОЛЕ

М и л и ц аК р у н и ћ 8 1

Број 23 ”ИСКРЕ” 5

Овогодишња такмичења из историје су само још једна потврда да досадашњи успеси нису били случајни. Из године у годину масовност на школском такмичењу је све очигледнија, а излазак на Републичко такмичење неизоставан.

На школском такмичењу 2013/14. године учествовало је преко 90 ученика. На oпштинском такмичењу најбољи успех постигли су следећи:

-пети разред: Ирена Голубовић, Оливера Томић и Јована Гавриловић - 2. место, а Александар Ракић 1. место;

-шести разред: Павле Игњатовић, Никола Ненадовић, Давид Јевтић и Бојан Петровић - 3. место;

-седми разред: Софија Васиљевић 1. место и Сандра Кушаковић 3. место.

На окружном такмичењу наши ученици су остварили одличне резултате:

-пети разред: Ирена Голубовић 2. место, Александар Ракић 3. место, Јована Гавриловић 1. место;

-шести разред: Никола Ненадовић 2. место;-седми разред: Софија Васиљевић 3. место, Сандра

Кушаковић 3. место.Софија Васиљевић и Сандра Кушаковић пласирале су се

на Републичко такмичење у Аранђеловцу. Софија Васиљевић је освојила треће место.

Труд се, као и увек, исплатио, а надамо се да ће резултати наших ученика на такмичењима и наредних година бити овако добри.

Гордана Васиљевић, проф. историје

РЕПУБЛИЧКИ УСПЕХ ИСТОРИЧАРА

Дом уметности града Ваљева организовао је неку врсту културног кроса у којем су учествовали и ученици наше школе, под именом ”Култура авантура”.

Током такмичења откривали су за ваљевску културу и историју као и важна знаменита места или споменике знаменитих људи нашег краја. На крају су учествовали у малом квизу са питањима о локацијама које су обишли и освојили друго место.

Као награда за постигнути успех, био је одлазак у Београд.


КУЛТУРНИ КРОС ”КУЛТУРА АВАНТУРА”

Историчари наше школе узели су по други пут учешће у писању и одбрани научно-истраживачких радова на Регионалној смотри талената у Лозници.

Теме које су ученици обрађивали биле су везане за завичајну историју као што су: ”Место сече кнезова”, рад ученика Александра Чоловића и Немање Ћебића, док је ученица Нина Катић обрађивала тему ”Ваљевска болница” и са тим радом освојила прво место и пласирала се на Републичко такмичење у Београду.


ИСТОРИЧАРИ НА РЕГИОНАЛНОЈ СМОТРИ ТАЛЕНАТА


Историјски архив Ваљево и Архив Србије, у сарадњи са Народним музејом у Ваљеву, организовао је у просторијама Народног музеја изложбу поводом почетка Великог рата 1914. под називом: ”Почиње рат - судбина народа са обе стране реке Дрине”.

Занимљива и актуелна тема, као и значајна годишњица привукли су наше ученике да посете музеј и упознају се са садржајем изложбе, која је означена као покушај да се догађаји из прошлости приближе данашњем времену.

Посету су реализовали 6.11.2014. ученици 7 7 и 7 1 2 5

одељења наше школе, са наставницом историје Светланом Мићић . Посматрајући фотографије и документа , сведочанства прошлог времена, упознали смо се са тим изузетно тешким и судбоносним данима по народ са обе стране реке Дрине. За њега су скоро сви ратови у новијој историји били стална борба за опстанак и за заједнички живот. Као да је време стало, а ми смо били неми сведоци свега што се на овим просторима дешавало на почетку рата и сведоци ужаса који су чинили Aустроугарски војници. Бројке, фотографије, сведочанства, ликови непознатих људи, све се урезало у памет...

Неко време после изложбе, мисли су нам биле са народом са обе стране Дрине - били смо на почетку Великог рата, делили смо њихову судбину и саосећали са њима.

А у уводу каталога пише да је Велики рат за Србе са обе стране реке Дрине био само једна драматична епизода већег и мање видљивог рата који је почео нешто раније од Принциповог пуцња и до данас се није завршио.

Александар Димитријевић 7 Ана Пантелић 7 1 3

ПОСЕТА НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Дана 10.10.2014. године ученици старијих разреда наше школе (5 , 6 и 7 ), са наставницом историје Светланом 3 1 3

Мићић, посетили су Историјски архив у Ваљеву. Леп, сунчан дан пратио нас је током ове занимљиве посете.

У архив нас је примила и провела госпођа Снежана, која је задужена за организоване посете. Архив је место где се чувају писани историјски извори. То смо научили још у петом разреду на часовима историје. Али, прави значај архива упознали смо и схватили тек приликом ове посете.

Које се све зграде налазе у комплексу Историјског архива, чему су некада служиле ове зграде (Ваљeвска болница за време Великог рата), због чега се и каква архивска грађа чува у архиву, колики је фонд архива и још много занимљивих података смо сазнали од љубазне госпође која је била наш водич.

Лепо уређено и сунцем окупано двориште пружало је дивну слику. Када смо закорачили на двориште и у просторије архива као да смо ушли у неки сасвим другачији, нама до тада непознат свет.

У самом архиву, где се чува бројна архивска грађа, доста је свеже и, на први поглед, незанимљиво. Прашњаве полице, пуне регистара, папири на све стране, мирис старог папира и прошлости...

Али, приче су се низале, слова, документи, потписи, скице, фотографије, животи људи, живот и развој овога града и околине. Видели смо како је некада изгледало корито реке Колубаре, писмо Немаца у ком најављују рат, писмо проте Матеје Ненадовића и друге занимљиве списе и документа.

Ова посета нам је стварно била потребна да бисмо схватили чему служи архив и колики је његов значај у животу града и околине. У пракси смо повезали и употпунили оно што учимо на часовима историје. Био је ово један од примера: ”Чему служи историја?”

Утисци су били помешани, али свакако је најјачи био да се много лепше и богатије осећамо после овакве посете. И, свакако, поносни смо што живимо у крају који је богат историјским дешавањима и што имамо људе и установе које озбиљно брину о културном и историјском благу.

Верујемо да је неко од ученика после ове посете пожелео да се бави овим или неким послом везаним за културу, прошлост и историју. Ми јесмо. А ви који ово читате - да ли сте били у Историјском архиву?

Ана Пантелић 73

Тамара Спасојевић 7 3

ПОСЕТА ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ


Као и до сада ученици наше школе били су посебно заинтересовани и ангажовани у оквиру спортских секција у нашој школи. У сарадњи са својим наставницима били су присутни на свим спортским такмичењима у нашем граду. Највеће интересовање ученика и даље је за турнире које организујемо у нашој школи: одбојка за ученице осмог разреда, баскет за ученике осмог разреда, мали фудбал за ученике свих разреда, турнири између две ватре и штафетне игре за ученике млађих разреда, ”Смена против смене” у женској одбојци....

Чланови рукометне мушке екипе заузели су треће место на општинском првенству, а за девојке није било такмичења. На општинском првенству наше одбојкашице освојиле су прво место и избориле пласман на окружно, где су у полуфиналу поражене од школе из Љига, резултатом 2:1 у сетовима.

Фудбалска екипа школе је поражена у финалу општинског такмичења после извођења пенала од екипе школе ”Милован Глишић”.

Koшаркашице су освајале убедљиво прва места на oпштинском и oкружном такмичењу, док је на међуокружном освојено треће место.

Атлетичари у обе конкуренције су освојили прво место на oпштинском и oкружном такмичењу док су у екипној конкуренцији на међуокружном освојили четврто место.

Ову школску годину на спортском плану успешно су отворили пливачи који су, као и претходне године, заузели успешна места на oкружном такмичењу и пласирали се на Републичко. То су Теа Младеновић 5 и Миња Митић 8 , које 1 1

су нас и прошле године представљале на Републичком такмичењу, Јана Матић 8 и Никола Ненадовић 7 .2 5

Треба истаћи и Јакова Лазаревића 7 који нас је, такође, 5

представљао прошле године на Републичком такмичењу, а ове године је на oкружном заузео треће место.

На ”Малим Oлимпијским играма” у граду, а у оквиру Дечије недеље, ученици млађих разреда наше школе заузели су одлично друго место.

У оквиру Дечије недеље у нашој школи организована су два турнира за ученике четвртог разреда, и то у малом фудбалу за дечаке и између две ватре за девојчице.

Такође је организован и традиционални турнир за ученике старијих разреда у малом фудбалу који је и најмасовније такмичење где учешће узима свако одељење од петог до осмог разреда. У конкуренцији 5. и 6. разреда, трофеј је освојило одељење 6 а у конкуренцији 7. и 8. 4

разреда, одељење 8 .3

Актив физичког васпитања

УСПЕШНИ СПОРТИСТИ

Саобраћајна секција је у протеклој школској 2013/14. години активно учествовала у едукацији првака у области саобраћајног васпитања. После дуже припреме саобраћајног полигона на терену, саобраћајних знакова и осталог потребног материјала, чланови саобраћајне с е к ц и ј е з а ј ед н о с а п р о ф е с о р и ма т ех н и ч ко г и информатичког образовања и учитељицaма првог разреда реализовали су угладне часове ”На путу до школе”, и ”Пазим када прелазим улицу”.

Можда је ова сарадња допринела да нам се на такмичењу ”Шта знаш о саобраћају” придруже и млађи разреди. Поново смо били једина школа у граду која је имала најмлађу екипу ”А” на општинском такмичењу, највишем рангу за овај узраст. Њени представници, Нина Милорадовић, Јована Дошен, Немања Живановић и Борислав Васковић сви из 3 , имали су убедљиво прво место 1

и екипно и појединачно.Екипу ”Б” на општинском такмичењу представљали су:

Ирена Голубовић 5 , Катарина Петровић 5 , Филип 3 1

Јанковић 5 и обавезне резерве Александра Кузмановић 5 , и 5 4

Ђорђе Митровић 5 .5

За најстарију, екипу ”Ц” на општинском такмичењу наступали су: Ања Митровић 7 , Ксенија Ђокић 7 , Петар 2 2

Вишњић 7 , Илија Вићентић 8 , док су резерве били Марија 3 3

Б. Живковић 8 , и Лука Симанић 7 . Међу осам најбољих 3 2

учесника, колико их иде на окружно такмичење, био је и Филип Јанковић 5 . Он је освојио сјајно друго место. Али, 5

како по пропозицијама такмичења на Републичко иде само један дечак за екипу ”Б”, Филип је био резерва.

Моделарска секција из ТИО учествовала је у обележавању Дечије недеље изложбом својих радова и јавним наступом у холу школе ”Покажи шта знаш” где су ученици правили разне моделе из комплета, корпе за школско двориште и изводили ручне радове.

Чланови ове секције су се такмичили у 2013/14. години у дисциплинама: архитектура и грађевинарство, енергетика, ИКТ, ауто и авио моделарство, и постигли, као и увек, врло високе резултате.

На општинском такмичењу из архитектуре учествовали су Филип Ашковић 6 , Лазар Тадић 6 и Лука Кркељић 5 , из 5 5 5

енергетике Доротеја Вуковић 6 и Бошко Ђенисић 8 , из 1 3

ИКТ-а Марија Лазић 7 и Тамара Бељић 8 , из 3 5

аутомоделарства Лука Јовановић 8 , а из ваздухопловног 2

моделарства Никола Ненадовић 6 и Филип Јанковић 5 .5 5

На окружном такмичењу учествовали су Марија Лазић (1. место), Лазар Тадић (3. место) и Лука Јовановић (3. место) и пласирали се на Републичко такмичење.

Бранка Савић, проф. ТИО

НАЈЗАПАЖЕНИЈЕ АКТИВНОСТИИ РЕЗУЛТАТИ


Ученице осмог разреда, Исидора Суботић, Наталија Тобџић, Миња Митић и Ђурђа Пантић су, уз помоћ професорке биологије Љиљане Пујић, припремиле Power Point презентацију за трибину поводом обележавања Светског дана заштите озонског омотача, који је 16. септембра, када је и одржана трибина.

Поменуте ученице, у холу школе, кроз презентацију и причу, ученицима седмог и осмог разреда дочарале су значај озонског омотача и указале на потребу обележавања Светског дана озонског омотача. Много заинтересованих ученика присуствовало је том догађају. Потрудиле су се да прича буде занимљива, и успеле су у томе, а то се могло закључити и из коментара након предавања.

Ђурђа Пантић 8 1

ДАН ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА

Ученици наше школе су и у школској 2013/14. години успешно учествовали на свим нивоима такмичења из биологије.

На школском такмичењу учествовало је 96 ученика од петог до осмог разреда, а пролаз на општинско такмичење је остварило 33 ученика. Иначе, општинско и окружно такмичење је организовано у oсновној школи ”Десанка Максимовић” у Ваљеву.

Општинско такмичење је одржано 15.3.2014. године и од 33 ученика наше школе, њих 29 је освојило једно од прва три места и награђено дипломама.

Прво место су освојили: Марија Даниловић 5 , Јована 5

Гавриловић 5 , Анђела Косић 5 , Никола Ненадовић 6 и 2 4 5

Кристина Софронић 8 . 4

Друго место припало је: Јелисавети Ненадовић 5 , 3

Филипу Јанковићу 5 , Тијани Крстић 5 , Јелени Гавриловић 5 4

6 , Милици Јоцић 6 , Тијани Спасојевић 6 , Теодори 5 4 2

Митровић 7 , Филипу Јеремићу 7 , Сандри Кушаковић 7 , 4 5 4

Андреи Лескур 8 , Катарини Петровић 8 , Ани 3 5

Радосављевић 8 и Катарини Јовановић 8 .4 4

Треће место су заузели: Оливера Томић 5 , Ивона 2

Баришић 6 , Ана Бошковић 6 , Јаков Лазаревић 6 , Ленка 5 5 5

Живановић 6 , Марко Раичевић 6 , Никола Даниловић 7 , 4 2 1

Александар Чоловић 7 , Јана Матић 7 , Никола Трајковић 7 2 2 3

и Сара Јелисијевић 7 .5

Према пропозицијама, на окружно такмичење су се пласирали само ученици који су имали 85 и више поена, односно 16 ученика наше школе.

На окружном такмичењу, које је реализовано 12. априла наши ученици су остварили значајне резултате. Прво место су освојили: Марија Даниловић, Милица Јоцић, Катарина Петровић, Ана Радосављевић и Кристина Софронић. Друго место су заузели: Јелисавета Ненадовић, Тијана Крстић, Јелена Гавриловић и Тијана Спасојевић. Треће место су освојили: Јована Гавриловић, Анђела Косић, Филип Јеремић, Сандра Кушаковић и Андреа Лескур.

О успеху наших такмичара најбоље говори чињеница да су од укупно четворо ученика из Колубарског округа, који су се пласирали на Републичко такмичење, троје из наше школе!

Републичко такмичење је организовано на Биолошком факултету у Београду 10.5.2014. године, а наши такмичари су остварили значајне резултате: Ана Радосављевић 8 (94 4

бодa), Кристина Софронић 8 (79 бодoва) и Катарина 4

Петровић 8 (78 бодова).5

На свим нивоима такмичења ученике су припремале и пружале им подршку њихове професорке Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић.

Актив биологије

УСПЕСИ БИОЛОГА

Ове године одржани су 19. Дани гљива. Манифестација је одржана на Медведнику 5.10.2014. године.

Током целог дана били су постављени штандови на којима су се продавали разни производи и књиге о гљивама. У оквиру манифестације одржана су два такмичења.

Прво је било такмичење у кувању гулаша од гљива. Учешће у том такмичењу узела је група ”Исхрана у природи ” из Друштва истраживача ”Владимир Мандић Манда”. Они су заузели четврто место.

Друго је било такмичење дечијих цртежа разних врста гљива. Наша школа и ове године узела је учешће а Никола

Живановић, ученик 7 освојио је прво место. 4

Ана Пантелић 73

ДАНИ ГЉИВА


И ове године такмичење из физике је одликовала масовност, чак већа него предходних година, па су зато и резултати били бољи. На такмичењима из физике учествовало је 38 такмичара. На Републичко такмичење пласирало се 16 ученика, који су се вратили са освојених 13 награда – 9 првих, 2 друга и 2 трећа места.

На општинском такмичењу, одржаном 8.2.2014. у ОШ ”Андра Савчић”, 16 ученика наше школе je награђено или похваљено. Прво место освојио је Дамњановић Филип (8. разред), друго место Никола Даниловић (7. разред) и Никола Ненадовић, Јелена Гавриловић и Павловић Марко (6. разред), а треће место Давид Јевтић (6. разред). Похваљени су Тадић Марија, Ана Радосављевић, и Богдан Бадовинац (8. разред), Спасојевић Никола, Филип Јеремић и Ања Митровић (7. разред), Новак Видић, Бошковић Ана, Радосављевић Марко, Лазар Тадић, Андрија Бојичић и Маринковић Бобан (6. разред).

ЗАВИДНИ РЕЗУЛТАТИ ФИЗИЧАРА

На окружном такмичењу, одржаном 2.3.2014. такође у нашој школи, резултати наших ученика били су још запаженији. Прво место и прву награду освојили су Дамњановић Филип (8. разред), Никола Даниловић (7. разред), Никола Ненадовић и Марко Павловић (6. разред), друго место Јелена Гавриловић (6. разред), треће место Спасојевић Никола (7. разред), а похваљени су Радосављевић Ана (8. разред), Филип Јеремић и Ања Митровић (7. разред), Ана Бошковић, Лазар Тадић, Давид Јевтић и Андрија Бојичић (6. разред).

На државно такмичење, међу 100 најбољих у Србији, пласирала су се четири ученика наше школе, Никола Даниловић, Дамњановић Филип, Никола Ненадовић и Марко Павловић.

На државном такмичењу, одржаном 12-13.4.2014. у ОШ ”Нада Поповић” у Крушевцу, Марко Павловић је био најбољи такмичар, освојио је друго место, Никола Ненадовић је освојио треће, а Никола Даниловић четврто место.

Али, овде није крај успесима наших физичара. Ове године 12 ученика који су прошли тест Регионалног центра за таленте одлучило је да ради научно-истраживачки рад из физике.

Регионално такмичење талената одржано је 11.5.2014. у ОШ ”Анта Богићевић” у Лозници.Било је 149 ученика. Свих 12 ученика наше школе је награђено и пласирали су се на Републичко такмичење. Прво

место су освојили Арсенијевић Вукан, Тадић Марија, Радосављевић Ана, Дамњановић Филип, Лескур Андреа и Бадовинац Богдан (8. разред), Даниловић Никола, Спасојевић Никола и Вишњић Петар (7. разред), а друго место Филип Јеремић, Ања Митровић и Вања Милисављевић.

Републичко такмичење одржано је 7.6.2014. у Крагујевцу. Учествовало је 619 такмичара, са радовима из различитих научних области. Ученици наше школе су били науспешнији – 11 награда, 9 првих места, 1 друго и 1 треће место. У категорији седмог разреда, научне области физика, прво место дела два рада наших ученика, ”Утицај притиска на први и дриги одскок кошаркашке лопте” (Никола Даниловић и Никола Спасојевић) и ”Одређивање коефицијента трења на стрмој равни” (Петар Вишњић и Вања Милисављевић). Никола Даниловић је поред првог места за рад, освојио и треће место у укупној категорији и био најуспешнији такмичар у држави. У категорији осмог разреда прво место деле 3 рада наших ученика, ”Утицај температуре и густине на коефицијент вискозности течности” (Марија Тадић и Ана Радосављевић), ”Методе одређивања убрзања земљине теже” (Вукан Арсенијевић) и ”Зависност домета водене ракете од почетног притиска и угла лансирања” (Филип Дамњановић и Богдан Бадовинац). Друго место је припало Андреи Лескур. Рад Филипа Јеремића и Ање Митровић је освојио 4. место.

Тешко ће се поновити овакав резултат, али постоји нада. Стижу нове генерације талентованих ученика који воле

физику и вредно раде, а наше је да у тај таленат улажемо и помогнемо да се развија.

Можда једног дана у њиховој биографији, када буду признати и познати, буде писало ”Своје прве успехе остварили су као ученици ОШ ”Андра Савчић” Ваљево”...

Актив физике


У периоду који је иза нас посебно вредни су били чланови Вршњачког тима ”Школе без насиља”. Тим чине по два ученика из сваког одељења старијих разреда. То су: Доротеја Вуковић, Неда Ружичић, Јована Дошен, Ана Ђукић, Нина Милорадовић, Александра Смиљанић, Данијел Марковић, Тамара Стојановић, Александар Петровић, Софија Перић, Немања Босиљчић, Сара Петровић, Вук Јовановић, Теодора Спасојевић, Николина Ружичић и Алекса Јовић.

Сви ону су најпре прошли програм радионица кроз које су се боље упознали и изнели своје идеје и замисли. Учествовали су у многобројним акцијама, спортским манифестацијама, турнирима за млађе разреде, хуманитарним акцијама, организовали трибину ”Дан дијабетеса”.

Учествовали су у програмима Дечиje недељe, као и у радионицама у млађим разредима.

Кроз све активности они су показали своју зрелост и могућност да школа постане безбедно место за учење, дружење и игру. Све активности можете пратити на нашој Facebook страници ”Вршњачког тима школе без насиља”. Ту, такође можете оставити и своја питања и сугестије. Ако вам се допадне то што видите, придружите нам се!

Доротеја Вуковић и Неда Ружичић 71

ВРШЊАЧКИ ТИМ ”ШКОЛЕ БЕЗ НАСИЉА”

Андреа Лескур, сада ученица првог разреда природно-математичког смера Ваљевске гимназије, била је, као ученица наше школе, међу најбољима у својој генерацији. Постигла је запажене резултате такмичећи се у најразличитијим областима.

Шта те је подстакло да се такмичиш из српског језика и физике?Нисам тачно одредила на која такмичења желим да идем јер сматрам да у узрасту од 5. до 8. разреда не можемо бити

свесни свих својих могућности и талената, треба их открити. Стога сам се такмичила из више предмета и испоставило се да сам најбоље резултате постигла из српског језика и физике.

Које нивое такмичења је требало да прођеш да би стигла до Републичког?Требало је прво да се ученик покаже у својој школи, а затим да буде међу најбољима у општини и округу. Морам

напоменути да је конкуренција била јака пошто има много талентованих вршњака у општини и још више у округу. Склопила сам много пријатељстава, а са неким такмичарима сада идем у одељење!

Како си се осећала када си сазнала резултате?Три године сам ишчекивала вест да сам прошла на неко Републичко такмичење и то се десило у седмом разреду из

такмичења из физике за младе таленте, била сам свесна да треба доста радити и да је то још један нови задатак, али сам била и много срећна. У 8. разреду чујем још боље вести и то су да сам прошла на Републичко из српског после великог труда, и из физике, такмичење талената. Сматрам да је то година у којој сам постигла своје најбоље резултате али задовољна сам и претходним.

Ко те је највише подржао током такмичења?Много људи није знало да се такмичим и из којих предмета. Особе са којима сам разговарала о томе, бодриле ме и

подржавале ме, су биле моја породица, професори предмета из којих сам се такмичила и веома узак круг пријатеља. Волела бих рећи да без обзира на то што нисам учествовала на такмичењима из неких предмета, сви предметни професори су се редовно распитивали о резултатима и честитали. Овом приликом бих се захвалила свим професорима који су долазили на претчасе, остајали после часова, спремали нас код куће, само да би нам помогли и вредно преносили своје знање.

На којим си још такмичењима учествовала и какве си резултате постигла?У шестом разреду сам освојила 1. место на општинском и 3. место на окружном такмичењу из биологије. У седмом

разреду сам се такмичела из хемије и освојила 3. место на општинском и сјајно друго место на окружном. У осмом разреду из биологије сам била 1. на општинском и 3. на окружном, а из хемије 2. на општинском. Поред такмичења из природних и друштвених наука, такмичила сам се и у разним екипним спортовима као што су одбојка, кошарка, фудбал, рукомет и у индивидуалним спортовима атлетици и стоном тенису. Сви који смо учествовали смо нешто што ће остати запамћено, а то је група. Част ми је што сам представљала своју школу и надам се да сам добро одиграла све мечеве.

Какви су ти планови када је будућа професија у питању?Са 15 година још нисам сигурна ко и шта у животу желим да постанем. Још од раног детињства појављивале су се жеље

за математиком, касније физиком и напослетку српским језиком. Моје тренутне мисли препуне су идејама о молекуларној биологији и медицини јер мислим да у основној школи и гимназији немамо пуно прилика да се упознамо са медицином, генетиком, облашћу која постаје све значајнија и познатија.

ИНТЕРВЈУ - ЛЕПОТА У РАЗНОВРСНОСТИ

Тешко је упоредо ићи у школу и тренирати, али то је нешто што волим и што ми доста помаже. П р е п о р у ч у ј е м н о в и м генерацијама, не доста млађим од мене, да уче колико год се то чинило тешко, да тренирају и пронађу време за уживање у детињству.

Анастасија Ив Вулетић73

Поред свега тога бавим се одбојком и другим спортовима.


Вукан Арсенијевић је рођен 28. aприла 1999. године у Ваљеву, од oца Слободана и мајке Снежане. У основној школи ”Aндра Савчић” у Ваљеву, током осам година, ангажовао се у свим областима живота и рада школе. Остварио је добру сарадњу и комуникацију како са ученицима одељења и школе, тако и са наставницима.

На часовима је имао активну улогу, прихватао савете наставника, али је износио и своје идеје и уносио иновације у рад. Градиво је редовно и квалитетно учио и усвајао.

Паралелно са школским активностима поклањао је пажњу и свом интелектуалном развоју и усавршавању. Од другог разреда редовно и успешно учествује на такмичењима. Био је учесник седам Републичких такмичења са две освојене награде из физике и рецитовања.

У 2. разреду био је победник општинског такмичења у рецитовању на смотри ”Песниче народа мог”. Тада крећу да се нижу Вуканови бриљантни успеси на овој смотри. У 4. разреду је први на општинском и први на окружном, а на Републичком четврти. У 5. разреду је први на општинском, а највеће успех постиже у 6. разреду, где је први на општинском, први на окружном и други на Републичкој смотри ”Песниче народа мог”. У 7. и 8. разреду наставља са успесима, и редовно је први на општинском и на окружном такмичењу и учесник Републичког такмичења.

Сјајне успехе Вукан је остварио и на такмичењима из физике. У 6. разреду је први на општинском, а у 7. разреду други на општинском и трећи на окружном. Вукан прати савремена достигнућа у циљу свог унапређења. Посећује стручна предавања и учесник је семинара из области физике и астрономије. Бави се научно-истрживачким радовима из ове области. У 7. разреду је освојио прво место на региналној смотри талената у Лозници, са научним радом из области физике ”Анализа праволинијског кретања помоћу видеозаписа и програма tracker”. Са истим радом је учествовао на Републичкој смотри талената у Београду и био међу десет најуспешнијих.

У осмом разреду знатно напредује. На Регионалном такмичењу талената у Лозници је први, а на Републичком у Крагујевцу његов рад ”Методе одређивања убрзања земљине теже” добија специјалну награду за најбољи научно-истраживачки рад из научне области физика.

Вукан је вредан и даровит и био је запажен и на такмичењима из математике. У четвртом разреду је трећи на општинском и трећи на окружном, а у шестом је био трећи на општинском и трећи на окружном и пласирао се Републичко такмичење у Вршцу. Низу ових успеха треба додати друго место на општинском такмичењу из историје у 5. разреду, друго место на општинском такмичењу из енглеског језика у 8. разреду и друго екипно место на општинском турниру у фудбалу у 8. разреду.

Свим овим успесима треба додати и то да ниједна школска приредба није прошла без Вукановог учешћа. Био је активан члан драмске и рецитаторске секције. Учествовао је и у организацији ”Фестивала физике” у нашој и другим школима, као члан физичке секције.

Као ученик и као личност, Вукан показује висок ниво организованости, систематичности, одговорности, тачности, мотивисаности и креативности.

На основу праћења досадашњег рада, сматрам да је Вукан Арсенијевић, изузетно вредан и даровит и да ће као ученик математичког смера Ваљевске гимназије наставити са успесима.

Милка Нинковић, проф. физикеи одељенски старешина

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ

1. Вукан Арсенијевић 81

2. Сава Гаврић 81

3. Марија Тадић 81

4. Нина Ристовић 81

5. Богдан Бадовинац 82

6. Неда Миливојевић 82

7. Вања Петрић 82

8. Андреа Лескур 83

9. Илија Вићентић 83

10. Бошко Ђенисић 83

11. Мина Адамовић 84

12. Антоније Димитријевић 84

13. Катарина Јовановић 84

14. Нина Катић 84

15. Ана Радосављевић 84

16. Филип Дамњановић 85

17. Катарина Петровић 85

ПОНОС ШКОЛЕ - НОСИОЦИВУКОВЕ ДИПЛОМЕ


ПОСЕБНЕ ДИПЛОМЕ

На крају претходне школске године ученицима осмог разреда подељено је 83 посебне дипломе.

Награђених ученика је било 47, што значи да је велики број њих добио посебне дипломе из више предмета. Сви ови ученици награђени су за учешће, али и за постигнуте резултате на свим нивоима такмичења.

Изузетне резултате, велики број награда на такмичењима, постигли су и освојили и ученици осталих разреда, тако да смо сигурни да ће и на крају ове школске године број посебних диплома бити велики.


ОЛОВКА ПИШЕ СРЦЕМ

Чланови новинарске секције питали су ученике првог и другог разреда наше школе за значење неких речи. Добили су на то веома занимљиве и духовите одговоре, а неки су:

ВЕРНОСТ:Када се неко вери.Када је неко веран.Када верујеш у себе.Беба која није стварна.ЗАВИСТ:Када зависимо од неке оцене.Кад некога саветујеш.Друга реч за завесу.Када неко мрзи друга.Љубомора.Када некоме заповедаш.ИЗНЕНАЂЕЊЕ:Кад си добар.Када некоме даш ружу.Тата обрадује маму.Изненадна посета.Када ти се роди брат.Када неко лаже.Када неко спрема поклоне.Када те другари посете када си болестан.Када добијеш хеликоптер играчку.Када маца не једе много, а јутрос је појела пуну чинију.ПОЧЕТАК И КРАЈ:Учење математике, али томе нема краја.Када падне ноћ и падне дан.Почетак и крај реченице.Почетак буђења и сна.Почетак и крај приче.Почетак и крај утакмице.ПРАВДА:Када бодриш некога.Судија.Борба за живот.Борба за добре оцене.Када добијеш петицу.Новац је правда.Полицајац.Када некоме нешто кажеш, а он то уради.Када се црнци боре за своја права.

Такође, на питање, да ли знају како се зову наше школске новине, добили смо занимљив одговор: ”Напред”.

Тамара Спасојевић, Јулија Божанићи Анастасија Ив Вулетић 73


И ове године од 6. до 10. октобра у нашој школи је садржајним програмом обележена традиционална манифестација ”Дечија недеља”, са слоганом ”Свако дете срећна лица чува једна породица”.

У понедељак 6. октобра ученици су уживали у трибини посвећеној озонском омотачу, као и у занимљивим експериментима које су изводили чланови секције за физику. Истог дана професорке биологије организовале су посету ботаничкој башти у Пољопривредној школи.

У уторак су ученици другог разреда присуствовали концерту ”Мала дечија музика” у Музичкој школи ”Живорад Грбић”. Истог дана имали смо прилику да уживамо у изложби дечијих ликовних радова и оригами изложби Игњата Ковачевића.

Дечији вашар, где се штошта могло купити, али и разменити, привукао је много заинтересованих.

У школској библиотеци наши талентовани ученици представили су своје литерарно, рецитаторско и музичко умеће.

У среду су ученици млађих разреда костимирани прошетали градским улицама подсетивши остале на слоган овогодишње Дечије недеље. Истог дана уживали смо и у представљању физичко-географских карактеристика Ваљевског краја, као и у занимљивом перформансу који се бавио веома актуелном темом – кризом вредности у савременом друштву.

Ученици млађих разреда су се у четвртак дружили са песником Недељком Поповићем. Поставили су и изложбу јесених радова и учествовали у играоници ”Guessing game” коју је организовала њихова професорка енглеског.

Ученици старијих разреда су били веома расположени да представе своју омиљену литературу и да тако међусобно размене своја читалачка искуства.

ЈОШ ЈЕДНА ДЕЧИЈА НЕДЕЉА

Дечија недеља у школи трајала је од 6. до 10. октобра 2014. Реализовани су бројни пригодни и креативни програми ученика, стваралаца.

У школској библиотеци 7. октобра одвијало се књижевно, рецитаторско и музичко вече ученика старијег узраста, од петог до осмог пазреда, у организацији Актива професора српског језика. Својим умећем аудиторијуму се представило њих 35.

Славица Степановић, проф. српског језика

КРЕАТИВНО ВЕЧЕ

У петак су ученици имали прилику да провере и обогате своје знање у квизу који су организовали професори веронауке, али и да се подсете својих, дечијих права. Дечија недеља затворена је, на радост ученика, журком у петак увече.

Школски ходници су, у току Дечије недеље, украшени паноима на којима су ученици на интересантан начин представили енглеске и немачке изуме, као и изуме математичара. Организована ја и изложба паноа на којима је представљен Ваљевски крај.

Посебну радост за ученике представљале су спортске игре и такмичења - турнири у фудбалу, рукомету, између две ватре.

Велико интересовање изазвале су еколошка акција сређивања школских жардињера, као и саобраћајна патрола. И ученици ИО у Горњој Грабовици обележили су Дечију недељу разноврсним активностима - спортским,

стваралачким, глумом, игром, песмом. Сви програми били су занимљиви, а учешће у њиховој реализацији узео је велики број ученика и наставника.



Као једну од многобројних активности, актив биологије је организовао посету Пољопривредној школи са домом ученика у Ваљеву.

У обилазак школе, уз занимљиво предавање, ученике осмог разреда водила је професорка Пољопривредне школе Милица Лазић.

Циљ саме посете, која је била у организацији професорки биологије наше школе, Светлане Ненадовић и Љиљане Пујић, био је пре свега посета ботаничкој башти, али и упознавање са самом школом, начином рада, могућностима које може да пружи на разним смеровима.

Посебан утисак на све оставила је предивно и темељно уређена ботаничка башта која обилује колекцијом биљака које репрезентују разноврсност и богатство биљног света. У њој смо имали прилику да видимо, чујемо и свакако научимо нешто ново о лековитим, ретким и угроженим врстама биљака, као и њиховој употреби у фармацији, народној медицини и свакодневном животу. Опојан и опуштајући мирис босиљка, рузмарина, мајчине душице и мноштва других биљака, наш боравак учинио је још пријатнијим и потпунијим.

Пољопривредна школа се, такође, може похвалити и от в о р е н и м т е р е н и м а з а ф и з и ч ке а кт и в н о с т и , пластеницима, млином, машинским тргом...

Овакав вид упознавања са средњом школом је потребан, свакако занимљив и поучан без обзира на будућу професионалну орјентацију ученика.

Емилија Живановић 8 2

ПОСЕТА БОТАНИЧКОЈ БАШТИ

У склопу Дечије недеље ученице осмог разреда су, са професорком биологије Љиљаном Пујић, организовале ученицима трећег разреда предавање о заштити озонског омотача.

Кроз причу и слике прилагођене њиховом узрасту приказале су како долази до оштећења озонског омотача и шта треба урадити да би се озонски омотач заштитио, а после неког времена и обновио. Помоћу презентације дочарале су Дан обележавања озонског омотача када је Cristian Fridrich Schonbein открио његово постојање, а 1957. године, из потребе очувања озонског омотача, потписан је Монтреалски протокол.

Током презентовања, ученице су се трудиле да на што бољи и разумљивији начин, кроз причу прикажу озонски омотач. Деца су знала и више него што смо очекивали, и било нам је драго због тога. И поред свог знања, били су заинтересовани за презентацију, што се могло видети по њиховим реакцијама.

Слутимо да им је најзанимљивији део био крај презентације, тј. један анимирани филм из ког су сигурно извукли поуке.

Презентација и само предавање успешно је прошло!

Ђурђа Пантић и Миња Митић 8 1

Исидора Суботић и Наталија Тобџић 85

ОСМАЦИ ЗА ТРЕЋАКЕ


Ученици старијих разреда наше школе, у организације проф. биологије Љиљане Пујић и Светлане Ненадовић и еколошке секције, уређивали су школско двориште. Да би посао био што боље обављен помоћ је пружио Лола Аничић, магистар пејзажне архитектуре.

29.9.2014. године ученици су чупали коров и окопавали жардињере да би их припремили за сађење, а 5.10.2014. они су распоређивали цвеће, садили га и заливали.

Остало је још да се жардињере и офарбају, а ће се то обавити на пролеће.

Учешћем у уређењу школског дворишта ученици су много научили о биљкама, њиховом распоређивању и уређивању простора.

Доротеја Вуковић и Неда Ружичић 71

ЗА ЛЕПШЕ ШКОЛСКО ДВОРИШТЕ

Пре неки дан ја сам ишла у музичку школу са другарицама, тамо смо биле на концерту ”Мале дечије музике”. На бини су наступале три виолинисткиње и једна виола.

Мојим другарицама се свидело како су свирале, као и мени. Али то није све. Мало је другара који су ишли у музичку. Ја идем у музичку школу и свирам виолину. Моје другарице Анастасија и Анка исто свирају виолину, као и ја, само Анка свира и клавир. То је за мене био баш прекрасан дан.

Наталија Панић 2 1

МАЛА ДЕЧИЈА МУЗИКА

У среду 8.10.2014. године у холу школе одржана је трибина ”Физичко-географске карактеристике ваљевског краја”.

Ученици осмог разреда су заједно са Жељком Станојевић, својом професорком географије, представили ученицима географске секције ваљевски крај, његове планине, реке, пећине, климу и друге природне карактеристике.

Трибину су јако лепо припремили и садржај нам презентовали Никола Трајковић и Марија Лазић 8 , Вук 3

Поповић, Ивана Ранковић и Душан Вуковић 8 и Миња 5

Митић, Богдан Пантелић и Димитрије Митић 8 .1

Марија Марић 7 1

ВАЉЕВСКИ КРАЈ, ФИЗИЧКО - ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ


Поводом обележавања Дечије недеље саобраћајна секција је 9. и 10. октобра реализовала акцију под називом ”Едукативна патрола”.

У оквиру ове акције ученици су, у циљу повећања безбедности учесника у саобраћају, посебно деце, возачима делили флајере са порукама едукативог карактера.

Активности су обухватиле контролу паркирања и спуштање флајера са порукама у стиху на паркиране аутомобиле, као и заустављање возила у зони школе и на Петом пуку, а све уз помоћ и надзор полицијских службеника и у складу са закононским прописима.

Саобраћајна секција

ЕДУКАТИВНА ПАТРОЛА

Поводом Дечје недеље одржан је ”Фестивал физике”, 6. октобра 2014. године. Организатори су били наставници Милка Нинковић и Драган Јанковић.

Ученици седмог и осмог разреда су изводили занимљиве и необичне експерименте за ученике четвртог разреда. Интересовање је било велико.

Ово је био најбољи начин да сe ученици ангажују, да упознају физику и виде шта она проучава.

Неки од експеримената били су: плесање лоптице, мешање јестивих боја у млеку, убацивање јајета у флашу, рад вулкана и многи други.

Планирано је да се посети још неколико основних школа у Ваљеву, где ће се ученицима млађих разреда приказати ови занимљиви експерименти. На овај начин и они ученици којима је израда задатака из физике тежи део ангажовани су у томе да нам дочарају лепоту овог предмета.

Сара Благојевић 7 1

Јулија Божанић 73

ФЕСТИВАЛ ФИЗИКЕ

ТРЕБА ДА ПАЗИТЕ КАД КРАЈ ШКОЛЕ ГАЗИТЕ

Испред сваке школеполицајац лежи,успорити треба,

од казне се бежи.

Није баш у плавоми не стоји право.

Ко успори испред њега,уследиће: БРАВО!!!

Прописи су јаснии познати свима,

кад крај школе шоферираш,брзину да штимаш!

Јер пиштаљка када писне,чуће се далеко.

Испред школе ако јуриш,казниће те неко.

Зато увек пазитекад крај школе газите!

БРАВО за возачашто прописе прати!

Ко добро чини, добро му се врати!

У школи су ђаци чили,живи нам и здрави били!!!

Снежна Софронићпроф. српског језика


8.10.2014. у вечерњим сатима, ликовна секција приредила је перформанс под именом ”Криза Вредности”.

Ученици одељења 7 и 7 са настaвницом ликовне 3 4

културе, Наташом Рус, представили су кроз музичко-сценске ефекте тренутно стање у друштву, проблеме у породицама и негативан утицај опште кризе вредности на младе.

Све то приказано је у кратким и доста ефектним скечевима. Атмосфера и општи утисак публике били су позитивни и сјајни.

Дуња Поповић 83

ЛОШ УТИЦАЈ КРИЗЕ ВРЕДНОСТИ

У петак 10. октобра 2014. за време Дечије недеље, чланови ученичког парламента, заједно са музичком секцијом, одржали су трибину на тему ”Дечија права”.

Ученици од петог до осмог разреда приказали су многобројним заинтресованим ученицима неписана правила како се треба понашати у природи, према другима и да сва деца имају право на живот, љубав, срећу, без обзира на боју коже и веру. Чланови музичке секције улепшали су и затворили програм. За ово дивно дешавање заслужне су проф. историје Гордана Васиљевић и проф. музичке културе Татјана Шећеров.

”СВА ДЕЦА ИМАЈУ ИСТА ПРАВА КАО ТИ! СВОЈИМ ПОНАШАЊЕМ НЕ СМЕШ УГРОЗИТИ ПРАВА ДРУГЕ ДЕЦЕ ВЕЋ ИХ МОРАШ ПОШТОВАТИ!”

Ана-Марија Мандић 71

Мина Живковић 7 3

СВА ДЕЦА ИМАЈУ ИСТА ПРАВА

У организацији ”Ђачког парламента”, наставника, педагога и директора школе 10. октобра 2014. године одржана је, у сарадњи са родитељима, журка за ученике седмог и осмог разреда.

Журка је трајала од 20 до 22 часа, и протекла је у најбољем реду. Сви су били задовољни самом организацијом и протицањем журке, тако да су већ почели договори за поновно одржавање.

Анђела Ранковић и Љиљана Ранковић 71

ЖУРКА ЗА ПАМЋЕЊЕ

Ишао сам са другарима у Бранковину. Тамо смо посетили школу Десанке Максимовић. У школи сам видео магарећу клупу, перо са којим су деца пре писала, дрвену таблу и директорову канцеларију. Посетили смо гроб Десанке Максимовић, ишли смо у шетњу кроз шуму, видели смо доста печурака и плодова. Свратили смо у цркву и у нову школу. Играли смо и фудбал.

Било нам је много лепо. Сели смо да се одморимо и кренули за Ваљево.

Страхиња Јовановић 2 1

ИЗЛЕТ У БРАНКОВИНУ


ЂАЧКО ПЕРО

Кроз окно малог старинског прозора са чипканим завесама пудер боје свако јутро би могли видети бомбонџију Добрицу који пије свој чај од цимета и лимуна те би сви пролазници осетили те реске пак слаткасте мирисе који су се ширили из Добрициног гнезда.

Добрица је био доброћудан и позамашан човечић захваљујући свом занату у ком је уживао. Када би завршио своју јутарњу рутину одлазио би код уличних продавача новина да покупи данашњу ”Политику” те би се упутио ка радњи. На вратима бомбонџијске радње стајао би натпис ”затворенo” који би Добрица окренуо тек након што је на рафове сложио бомбонице разних боја, врста, колаче, луше, шећерлеме, ратлук,чоколаде, карамеле и његов специјалитет - свилене бомбоне у провидним стакленим теглицама обложеним плаво-белом карираном тканином. Свако ко би ушао у Добрицину радњу ушао је ту са исправном намером јер је власника познавао још од Великог рата када је посластице изгладнелом народу делио без иједне паре профита, пак када би се у његовој радњи задесио случајни пролазник вратио би се кући пуних уста бомбона и хвале.

Добрица је свакодневно уживао стварајући најслађе посластице у граду читајући новине и слушајући музику на радио станици познатој под именом ”Лондон”.

Мада, Добрицу је сваког дана газио живот, зарада је била мала, а становање у граду прилично скупо. Добрица није имао наследника и био је свестан да ће његов труд и рад нестати истог трена кад и он са овог света, али је свој посао радио предано јер га је подсећао на његову Мару, његову Марушку, која је трагично преминула од туберкулозе. Марији је на посмртни дан обећао да ће наставити са животом, да ће бити срећан, али он у ниједној другој жени није налазио спокој и мир те је до краја живота гасио тугу бомбонама.

Ленка Живановић 74

БОМБОНЏИЈА

ИСПРИЧАЛА МИ ШКОЛСКА КЛУПА

Сви мислите да је школска клупа део намештаја сваке учионице. У најгорем случају можемо рећи да је то обично парче дрвета или место где одлажемо књиге. На њој пишемо, понекад седимо, а сасвим ретко и цртамо по њој. Али...

Једног дана схватила сам да је она далеко више од свега што смо рекли. Она познаје све ученике кроз генерације и њихове тајне. Када смо остале саме, испричала ми је како су неки наставници седели баш у њој и како их је крила да учитељ не види да преписују. Причала ми је колико љубавних парова је седело за њом. Чула сам и како су лепили жваке.

Дуго смо нас две причале али о чему... рећи ћу ти други пут.

МаријаВукашиновић 44

Свако дете воли да машта и замишља да има крила. Када бих имала крила, дошла бих до свемира. Тако бих

могла посетити пингвине на јужном полу. Ишла бих до мора и океана, играла се са делфинима и оркама. Летела бих са јатима птица, махала бих људима и дохватила бих облаке. Могла бих стићи у Аустралију код своје бабе. Летела бих као орао. Била бих бржа од ветра. У море бих улетела као летећа риба и видела дубине. Када бих имала крила сокола одлетела бих у далеке пустиње и видела оазе, камиле и караване. Одлетела бих до планина и вулкана. Када падне ноћ играла бих се са звездама и Месецом.

Лепо је имати крила и бити као вила.

Ленка Вуковић 32

ДА ИМАМ КРИЛА

Стара сеоска школа, празна и заборављена. Без дечијег смеха, жамора... Негде на крају села. Полупани, отворени прозори кроз које хуче ветар, зарасло двориште и зелне стабљике папрати. Учионице са понеком сломљеном столицом, излизаном таблом и старом школском клупом.

А, она је некада била нова и зелена. Тек направљена рукама вредног столара, сигурно се шепурила у учионици пуној деце. Време је пролазило, а за њом су учили можда будући научници, можда писци, можда неки сликар, можда херој, а можда и кукавица, можда неки војсковођа. Она на дуборезима које је утакло време, носи причу о првим љубавима, о лошим оценама, о лепим успоменама, великим другарствима, састанцима, несташлуцима. Понека залепљена жвака, избрисано име и избрисана порука. Многе је кише спознала и снегове, дуге и тешке и сунца нека што ју је испијало. Спознала је и ратове и доживела мир после њих. Била је све старија, али се увек са истим жаром радовала деци која су седела са њом, и није осећала терет времена. А, онда, једног дана, нико више није дошао, и стара клупа је клонула. По први пут је осетила старост.

Ено је и данас у старој школи, негде на крају села. Уморна, још увек се нада да ће чути опет звоно и веселу дечију грају!

Олга Станојевић 44

КАД БИ КЛУПА МОГЛА ДА ПРИЧА


ЂАЧКО ПЕРО

Волим да слушам приче наших бака, прабака од којих ти нека милина облије тело. Тако је то њихово време било природно и лепо, да када бих могла да бирам време у којем бих живела, било би баш то њихово време.

Сиромаштво у којем су оне живеле не сматрам неким недостатком у њиховом животу јер су биле окружене само природним условима живота. Храниле су се здраво, облачиле скромно, носиле вунене ствари од којих данас сви беже и шетале цветним ливадама, а не прљавим улицама.

Нешто што ме врати у мислима у то њихово лепо време је мирис домаћег хлеба када га моја бака пече. Док седим поред старог шпорета у којем пуцкета ватрица, удишем мирис који се шири из рерне која је једва затворена због година које је служила. Замишљам стари дрвени сто који се некад налазио ту поред шпорета, са којег су моја прабака и прадека јели исти овакав хлеб. Од мириса ми увек вода на уста крене! То је мирис који је лепши од најлуксузнијег парфема. Често тај хлеб једем сама јер не желим ништа тај укус да ми поквари.

Радује ме боравак у селу јер се тада вратим у неко друго, мирно и здраво време.

Тијана Маџаревић 54

КАД ЗАМИРИШЕ ХЛЕБ

Свануло је лепо јесење јутро. Једва сам чекала да прођемо све контроле и да уђемо у авион. Пилот је јавио да полећемо и пожелео нам угодан лет. Авион се све брже кретао по писти и у једном тренутку полетео. Био је то веома леп осећај иако су ме помало болеле уши због притиска. Погледала сам кроз прозор. Небо је било прелепо. Бели облачићи су ми личили на обасјане кугле сладоледа.

Слетели смо у главни град Шведске, Стокхолм. Била сам одушевљења предивном природом. Град је окружен са пуно залива Балтичког мора. Баш због тога поглед са моста у центру града ме је подсетио на Венецију. Улице су врло широке и уредне. Пошто је Шведска краљевина, видела сам дворац краља Густава, ергелу коња, краљево позориште и пуно других краљевских објеката. Стајала сам испред зграде факултета где људи пријављују своје проналаске. Била сам у згради где се додељују Нобелове награде. У граду су радње са сувенирима у знаку ирваса, викинга, њихових ношњи. Свуда су постављене жандињере са пуно шареног цвећа. Људи су плаве косе, очију и тена. Много раде, али воле и да се забаве. Дивно сам се провела у необичном зоолошком врту који се зове Скансен. Он је у облику села и животиње нису у кавезима као код нас. Животиње не изгледају тужно и заробљено. Све изгледа као у бајци. На крововима њихових кућица расту трава и цвеће. Ту се налазе школа, која је стара сто година, и стара црква. Желели смо још много тога да видимо, али је већ дошло време за повратак. Дивно сам се провела у Шведској, али сам ипак једва чекала сусрет са учитељицом и другарима!

Анастасија Рафаиловић 21

МОЈ ПУТ У ШВЕДСКУ

Сада, као слабић лежим, лежим у белој постељи, у свиленој пиџами. Ширим капке колико могу да бих видео своје најмилије који су увек били за мене.

Знао сам да се ово мора некад десити. Али, ипак на неки начин сам поносан. Три златна плода мог дрвета седе поред мене. Док последњи лист са моје гране жути. Моји корени су одавно иструлили, њихово зеленило је отишло далеко горе. Дође ми да плачем, али у овим последњим тренуцима, морам да будем јак због ње, због њеног уплаканог лица које ми полако милује седу косу. Сви тихо плачу, а ја размишљам кроз шта је све прошла ова полужива љуштура. Кроз ових осам деценија, колико пута се ломила и лепила.

Док сам био дете кажу ”Ала је овај мали Рашков живахан, биће велики радник”. Други каже ”Па, не знам баш, он ти је онако, више учењак”. “Ма какав учењак, види га, вере се по дрвећу као нека шимпанза”. А онда излази моја баба ”Силази несрећниче мали, врат ћеш поломити”. А ја сиђем и шутнем лопту и поломим прозор или чашу, две.

Па, прва година ”факса”. ”Ненадовићу, мораш да учиш мало, знаш, није све у логици”. А ја би му одговорио ”Видећемо. Видећемо”. Затим, кад бих добио диплому на крају школовања, на говору бих рекао:”Вени, види, остадох четири године, вици!”

Када сам упознао ону праву и добио децу, знао сам да имам све осим...

”Никола, дошли смо по тебе!” Затим рекох својим најмилијима “Спреман сам да идем, хвала за све, али ја морам да идем”. Затворио сам очи и рекох ”Збогом!”

Једно питање сам увек себи постављао “Може ли се дохватити дуга, и колико је она далеко?” Док сам се пео горе, схватио сам. ”Може, кад си спреман”. И дохватио је!

Никола Ненадовић 75

КОЛИКО СМО ДАЛЕКО ОД ДУГЕ

Јесен је стигла, природа се мења. То тмурно годишње доба изазива неку тугу у мени. Крупне капи кише као сузе сливају се низ моје прозоре. Људи као печурке са огромним кишобранима пешаче горе, доле.

Не подносим затворен простор и недостатак кисеоника од парног грејања у кући.

Излазим и ја на мокре улице с кишобраном у руци. Одлазим до оближњег парка. Хладан ветар почиње да дува. Док шетам, гледам лист прелепих боја који лети на крилима ветра.

Успевам да га ухватим, да му бар мало судбину променим. Било је још увек живота у њему. Те прекрасне боје чиниле су га живим. Држећи га у руци посматрала сам и остало пожутело лишће по коме су тек ретки пролазници блатњавом обућом газили. Све ми то тако сурово изгледа. Жао ми је овог мог прекрасног листа што му је време одбројено и што се видно мења у мојој руци. Полако вене. Нећу дозволити да и њега окрутни људи газе. Остављам га на једном скровитом делу споменика да достојанствено заврши свој век.

Одлазим кући, али у себи осећам неку тугу што ће тај прекрасни лист до сутра начисто иструлити и што је судбина лишћа тако окрутна.

Николина Маџаревић 32

ЖИВОТ ЈЕДНОГ ЛИСТА


ЂАЧКО ПЕРО

ПОГЛЕД ЈЕ ГОВОРИО ВИШЕ ОД РЕЧИ

18.10.2014. Један од најсрећнијих дана за моју породицу, па и за мене. На тај дан се удала моја тетка.

Мама ме је пробудила рано ујутру. ”Анђела, устани, закаснићемо код фризера”, рекла је топлим гласом. Била сам узбуђена, па сам брзо устала.

Када смо се вратиле од фризера, обукла сам се и заједно са мамом, татом, секом и братом кренула сам код тетке у стан. Ушли смо у стан и ту нас је дочекала Јелена, младожењина сестра. Села сам и погледом тражила тетку. Била је у суседној соби са фотографом. ”Сад погледај у страну” рекао јој је, а она је послушно климала главом. Ушла сам код ње у собу. Била је прелепа порцуланску лутку, венчаница у бело-крем боји јој је савршено стајала. Спуштала се све до пода и ту благо ширила. Њена, иначе коврџава и велика коса била је покупљена у необавезну, али елегантну пунђу. Један прамен јој је падао на лице. Шминка јој је истакла њене зелене очи које су се сијале.

Пришла сам и загрлила је, чврсто. Ухватила сам је за руке и поново погледала: ”Прелепа си”. Ништа није одговорила, само ме је погледала и насмејала се. И није морала ништа да каже, у њеном погледу је све било јасно. У њеним очима се видела срећа, задовољство, љубав... Али, кад сам се добро загледала у њене очи, видела сам једну искру страха. То није био онај страх који нам уноси језу, то је био страх да све прође како треба. Поново сам је загрлила:”Хоће”. Сузе радоснице су кренуле низ њено лице.

”Морамо да урадимо још пар фотографија”, рекао је фотограф. Тетка се насмејала, а ја сам јој се и даље дивила. Њене очи нису никад тако сијале. Тај поглед нећу заборавити.

Анђела Ранковић 71

Изненађујуће брзо ми је порасла коса. То је, вероватно, због тога што је не могу мерити сваки дан. Али, морам мерити дан, колико брзо ми је прошао. Али, пошто косу не мерим, заборавим је. Заборавим да ми је на глави. Зато дане и месеце не заборављам тако лако.

Када људи кажу да им је једна или више година пребрзо прошла, ја не могу да се сложим са њима. Једноставно, догађаји који су се дешавали и којих је много не дозвољавају ми да се изгубим у времену. Хвала људима који су тај догађај створили. Данас је 27. септембар. Једва сам дочекала овај дан; не само због тога што је петак, него зато што ми је рођендан. Сви ми га честитају, а неки ми чак купују и поклоне. Изгледаће као да на поклоне нисам навикла. Није тачно. Јесам. Навикла сам на поклоне од свих, само не од неких мојих драгих пријатеља којима сам ја пријатељ због особина, а не због некаквог поклона или новца, рачунара, интернета... Ти моји школски пријатељи су се сетили мог рођендана и донели су ми поклоне. Док смо били у школи, наравно, јер их нисам позвала на рођендан пошто га не славим.

Слављење рођендана је, по мени, непотребно. Уреду је прославити рођендане своје прве деценије, чак осамнаести, чак и стоти, ако га доживите. Све остале годишњице вашег рођења су дани који су само мало другачији од наведених и потпуно обичних. Због тога нико није био позван на мој рођендан. Ипак, било ми је глупо да узмем поклоне и одем.

Позвала сам на торту Нину, Ану Бирчанин, Ану Пантелић, Тијану итд. Да, управо са мном седи само Тијана. Седимо и ишчекујемо госте. А њих нема. Соба ми не личи на собу слављеника; нема балона, разнобојног светла, торте са свећицама (била је у фрижидеру). Ето, кажем вам, обичан дан! Тијана ми је одала јавну тајну.

Зашто не долазе?Доћи ће сви, договорили су се.Нема шансе, нисмо баш толико сложни, а и, вероватно,

су разочарани јер нису позвани.Видећеш.Ништа. Време је пролазило спорије него обично.

Очекујем звук који настаје при ходању по степеницама. И, добијам га!

Ћао, Кремићу, уђи!Један више. Сада сви заједно очекујемо непозване госте.

Сада сви ослушкујемо, ћутимо, трудимо се да смислимо тему за разговор. У тренутку ме је пресекло: ”Динг-дооооооооооооонг!” Скочила сам са кревета, и од страха, и од узбуђења, и појурила ка вратима.

Аууу!Срећан ти рођендан, Јуцо!- повикала је гомила у глас.Сви су редом улазили и делили ми поклоне, честитке и

јакне. Наравно, изгрдили су Кремића јер није ишао са њима. Најбољи рођендан до сада!

Врло сам захвална свом садашњем ”седмом три” и жао ми је што овако нешто никада више неће моћи да буде изненађење.


РОЂЕНДАН ЗА ПАМЋЕЊЕ

Када би могла да мењам неке ствари на себи , то би била моћ да могу да дишем под водом, и истражујем дубине мора.

Желела бих да истражујем нетакнуте дубине мора и тражим изгубљене бродове и потонула блага. Решила сам да тражим изгубљени брод који је потонуо давно. До те дубине где је он, није успео да дође ниједан човек.

Видела сам лепе шарене рибице, корале, шкољке и монога необична морска створења. На крају сам га пронашла! Био је велики и оштећен, обрастао коралима. Многа необична морска створења су пролазила кроз олупину брода. У једном углу брода је било гусарско благо. Тек тада сам схватила да је то у ствари, гусарски брод, који је био пун тајни. Била сам радознала и кренула да даље истражујем. Тачно тада сам приметила два страшна ока која ме посматрају, из таме искочи велика крволочна ајкула и појури ме.

Зачула сам глас моје мајке која ме зове и тада сам се тргла из света маште.

Некада је лепо опустити се и отићи у свет маште јер тамо радиш шта код желиш и нема границе.

Мина Живковић 32

У МОРСКИМ ДУБИНАМА


ЂАЧКО ПЕРО

Ваљево, град који лежи на пет река. Да нам није Колубаре, Јабланице, Обнице, Граца и Љубостиње, не би било ни наших мостова.

Мермерни мост изнад Колубаре је највећи и најлепши мост у Ваљеву. Као што је храст краљ дрвећа, тако је и за мене мермерни мост краљ мостова. Стубови га украшавају. На реци Градац, код дела под називом ”Брана”, налази се огроман, метални мост.

Испод њега је мали водопад, који, иако је мали, брзо се спушта у доњи део бране.

Такође исто се, и на реци Обници, налази метални мост. Он спаја улицу и улазна врата код КП дома. Сваки пут га видим када идем у село. Сав је уништен због оних силних поплава. Ах, згрозим се када помислим на поплаве, толико је људских живота изгубљено, а чак су и мостови попуцали.

Ваљево можда није Париз, Берлин, Берн, Брисел, али је за мене због мостова најлепши град на свету.

Матија Симанић 52

МОСТОВИ МОГА ВАЉЕВА

Мој омиљени посао Волим шалу. Волим да се шалим и на свој, а и на туђи рачун. Али, због искуства, плашим се средстава које користе моји пријатељи који желе да чују нечији смех. Имам страх од Ане Бирчанин, када ме зове сладуњавим гласом, показује ми предмете чудне грађе и облика и каже ми да ће то показати наставници неког предмета. Хвала, Ана! Научила си ме да не верујем ни бољим пријатељима са којима се дружим седам година.

Била сам у журби. Касним, као и увек, на један час глуме и родитељски. Идем са мамом, а нас две идемо са Анином породицом аутомобилом. Мама се љути.

Није мени што ми каснимо, мени је што ће они каснити због нас.

Нећемо каснити, надам се.”Пожури, чекам те напољу”.Навукла сам неки џемпер и истрчала напоље најбрже

што сам могла. А мама ће:”Јој, па немој тај џемпер, имаш блузу на сушилу!”

Поново сам потрчала, поново сам се обукла, поново потрчала напоље и задихала се.

”Колико времена ти је требало?”Спора сам.Кренуле смо. Пертла ми је играла на нози, скакала,

подлетала под ђон и нервирала ме. Срећом, стигли смо до Ане, а да нисам морала да се враћам кући да се пресвучем. Анин брат, сестра и она сама смејали су се из неког, мени непознатог разлога. Ана је почела да ми прилази и говори.

”Е, Јуцо, види шта ћу показати наставници биологије; малопре сам пронашла у дворишту”.

Држала је нешто у руци, на марамици, али је изгледала као да проси. Разумете ме? Када сам јој пришла довољно близу, видела сам неку мешавину великог пужа голаћа и псећег измета. У сваком случају, изгледало је грозно, као да је преливено водом, са удубљењима и испупчењима, увијено у ћирилично слово С, светлобраон боје. Фуј! Гледам Ану како се смеје и помишљам: ”Ти се овоме смејеш и радујеш?”

Док сам се чудила њеном открићу, она га је, одједном, залепила за моју јакну, као да ми је ударила шамар. Вриснула сам, скочила, руке ставила иза леђа да их не бих упрљала и посматрала флеку које НЕМА.

”Шта је ово Ана?”Приметила сам да сви умиру од смеха, а само сам ја

стравично уплашена због измета. ”Ана, зашто? Ово од тебе нисам очекивала”.

”Јулија, опусти се, гумено је!”Због ове дивне Анине идеје, ја се плашим свих

сумњивих животиња и поготово Ане. Увешћу заког који ће гласити: ”Не прилазити Ани Бирчанин од оца Предрага и мајке Снежане, из здравствених разлога, када се сумњиво смеје и када хоће да ти покаже нешто на марамици”.

ЈулијаБожанић 73

ПРАСНУЛИ СМО У СМЕХ

Ех, тај дан, био је диван! Птичице цвркућу, облаци се играју са сунцем, а ја РАДИМ ТЕСТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ!

Улазимо у кабинет математике, кабинет страве и ужаса! Личио ми је на оне запуштене подруме из хорор филмова. Разредни је поделио тестове, а ми... почели смо да решавамо оно што се не може решити! Све задатке сам решила, осим петог. Седим у првој клупи, не могу да препишем ни од кога. Упомоћ! Сат откуцава тик-так, тик-так...

Мирну тишину нарушава наставников глас:”Хајде, децо, приводите крају, имате још пола минута!” Не, не, не, то је немогуће! Нећу добити пет, поново! Па, ово ми је била јединствена прилика. Брзо набацујем неке бројке на папир и предајем га.

Кући сам отишла пуна очаја. Само сам размишљала о томе како сам пропустила нешто што се не сме пропустити.

Четвртак. Опет улазимо у тај кабинет. Присећам се теста. ”Не, не, не, не мисли о томе”, говорим себи. Разредни је рекао како смо стварно лоше урадили тест. Дошао је онај најгори тренутак, када је требало да нам покаже шта смо ”урадили”. Папир са мојом именом пао је на мој сто. Окренула сам страну где стоји оцена и прочитала ”Одличан 5!” Нисам веровала сопственим очима. Скинула сам наочаре, обрисала их и поново их вратила. Иста оцена стоји на папиру. Мислим да сам се укочила од неверице. ”Да ли сте задовољни оценама?”, упитао је наставник. ”Молим, задовољна?! Па ја сам презадовољна!!!”, одзвањао је мој глас кабинетом.

Да, то је био први и надам се не последњи дан када сам изашла из тог кабинета са осмехом на лицу! А, кабинет математике сада видим као прелепу просторију, са ведрим бојама и шареним, лепо исписаним паноима! ”Ипак, драга математико, молим те, одрасти већ једном, и своје проблеме решавај сама!”

Тамара Спасојевић 73

ТО МЕ ЈЕ ИЗНЕНАДИЛО


ЂАЧКО ПЕРО

МОЈ РАСТАНАК СА БЕЗБРИЗНОШЋУ

Мрзим растанке. Са одељењем сам отишла у Свет одраслих ученика. Коначно су се и нама отворила та врата.

Од првог до четвртог разреда доживљавала сам да смо обично ми ти који гледају старије како посећују нашу учитељицу. Тада сам желала да будем као они, мислећи да ћу пре завршити школу. Сада сам на њиховом месту и волела бих да се вратим у време кад сам била првачић.

У нашој учионици ми је било лепо. То је место где сам се осећала као код куће. Од свих одељења драго ми је да сам припала у ово.

За крај школске године увек смо имали журке, али последња ће имати посебно место у мом сећању. То је било незаборавно.

Сада сам још један степеник више, могу да превазиђем све, али да изговорим ”Крај мале школе” никада нећу моћи!

Марија Весић 54

Мој омиљени посао у кући је распремање собе.Када распремам собу, обично прво распремам кревет,

али, када сам прва смена, прво пакујем књиге. Док распремам све што је разбацано, и док слажем књиге, налазим неке скроз занимљиве ствари за које нисам знао ни да постоје. Једино што не волим код распремања собе јесте чишћење прашине и усисавање. То је страшно досадно и умарајуће!

Највише волим да слажем књиге, а уз пут и да погледам коју. Обожавам да читам енциклопедије. Али ми је ипак најбоље да се увече једноставно завалим у кревет. То је најбоље урадити после великог умора.

Потребно је чистити собу због хигијене простора, такође изван тога што може бити забавно, али пре свега да би сте стекли радне навике.

Милан Спасојевић 54

ОМИЉЕНИ ПОСАО

Враћам се из школе познатим путем. Мојом улицом. Овог пута сама. Уморна сам, гладна и нерасположена. Дрхтим колико је хладно. На лице ми се лепе ситне капи кише.

Може ли бити горе? Ти грозна позна јесени! Ти си за све крива! Шта уради са људима и децом из мог комшилука? Нема их. Тек по неки пролазник, заогрнут јакном и са кишобраном у руци. Никоме ни лице не видим.

Пусто.Нема ни кучића. Ни Шапка. А он ме увек дочека веселим

лавежом и махањем репа када прођем поред његовог дворишта. Само нека луталица. Трома, каљава. Гледа ме тужним очима.

Нема ни дуња ни грожђа у чика Лазином дворишту. Само голе опустеле гране.

А тета Марине јесенке изгубиле су оне раскошне боје и од кише повиле своје увеле, уморне цветове. Не желим више да их берем.

Покушах да удахнем и уместо мириса дуња, грожђа, јесенки и тек исечених дрва, удахнух тежак оловни ваздух пун дима и мирис умируће траве и блата.

Шта уради, позна јесени? Скинула си онај дивни златнобакарни огртач и заогрнула све у ружно сивило. Личиш ми на стару изборану старицу.

Ишла сам тако и свађала се са њом. А она ћути. Онда угледах моју кућу и двориште. По вијугавом диму

из оџака и светлу из дневног боравка, схватих да ме у топлом дому чекају још топлији загрљаји мојих родитеља.

Орасположих се и изненада чух дрхтав и изнемогао глас неке старице:”Ах, дете моје, толико тога сам однела и уништила својим уморним рукама. Нађите мир и топлину које сам унела у ваше домове”.

Било је то ново, нежно лице позне јесени.

Јелисавета Ненадовић 63

ПОЗНА ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Мој брат и ја свакодневно из наших дечијих уста избацимо једну па макар то била најситнија лаж на свету. Претпостављам да ово не радимо само ми, већ и остала деца, барем понекад.

Освануло је једно тмурно јесење јутро. Киша је падала без престанка и магла се спустила тако да се није могао видети прст пред оком. Мој брат и ја смо кренули у школу. Цео прошли дан сам се спремао за тест из математике, и очекивао да ћу добити добру оцену. Дошао је и други час, математика. После тог часа био сам сигуран да сам све добро урадио. Следећег дана наставница нам је донела прегледане тестове. Усхићено сам је питао шта сам добио. Оно што је она рекла није ми се уопште свидело. Погледао сам тест да бих се уверио да ли је то истина. Да, то је стварно била тројка. Растужио сам се и знао сам да ћу бити кажњен ако ово донесем кући. Плашио сам се да кажем истину родитељима.

Код куће мајка ме је чекала на капији да би ме питала како сам урадио. Дошао сам до ње а она је рекла:”Где си Андријуца, како је било у школи?” Дрхтавим гласом сам одговорио:”Добро је добио сам пет!” Она ме је загрлила и рекла:”Свака част, тако треба!” Ја сам знао да то није био онај прави загрљај, јер то није била петица. Ово сам од ње крио читава два дана, док она није отишла у школу да види оцене. Када је у дневнику видела три у рубрици за математику, ”шлогирала се!” Дошла је кући сва бесна и рекла:”Андрија, полази у своју собу, да те нисам видела два дана!”

Када ми је казна прошла, пришао сам јој, загрлио је и извинио се. Опростила ми је, али и рекла да то више не радим.

Тог дана сам схватио да се свака лаж открије кад-тад, али и да када кажемо истину да то мање боли него лаж. Од тог дана мајка ми увек прича:”Ако си Хришћанин немој лагати, Бог то не воли!”

Андрија Бојичић 75

РЕКАО САМ ИСТИНУ У ОЧИ


ЂАЧКО ПЕРО

Добар дан - добар дан. Испричаћу вам моју причу. Ју, извините ја сам листић Липо и долазим са липиног дрвета. Помало сам тужан што ме је ветар скинуо, али и срећан сам што сам видео!

Док сам летео на крилима ветра, видео сам жуту, црвену и смеђу боју. Било је тако дивно. Осмехивала сам се сунцу, али оно мени није јер је било заклоњено страном великог сивог облака. Из оджака куће ке излазио дим. А, чекај, чекај! Људи су већ ппчели ложе. Сјајно! Да наставимо! Киша је почела сипи, дуну јер још јачи ветар и донео ме право до девојчице. Мине, која је хтела да ме чува преко зиме. И тако је у топлом лежим и чекам да будем једини збринут лист преко зиме.

Из овог се нешто научити даде јесен је почела, сви другачије раде.

Мина Саватић 32

ЛИСТИЋ ЛИПО

Имам лутку која се зове Доли. Она је моја најдража играчка. Добила сам је за Божић и она има љубичасту косу скупљену у два репића, ружичасту хаљину са белим туфнама, очи од дугмића и ружичасте балетанке. Доли је мала лутка, много је волим и волела бих да имам још много таквих лутака.

Увече кад кренем да спавам, она ми пожели лаку ноћ, а ујутру кад се пробудим, она ми својим осмехом пожели добро јутро. Чим је угледам, и када сам тужна, она ме орасположи. Зато је много волим и за мене је најбоља играка на свету.

Злата Кнежевић 22

НАЈДРАЖА ИГРАЧКА

Да имам крила, летео бих плавим небом од јутра до мрака. Уживао бих у висинама, са мојим крилатим пријатељима.

Са крилима бих био бржи, већи и незаустављив. Научио бих разне ствари, упознао нове пределе, људе и животиње. Тада бих био активнији и једва чекао да изађем напоље да летим. Могао бих изблиза да видим беле облаке и да обиђем цео свет. Тако бих открио сва чуда природе. Ишао бих на разна места и у разне земље.

Много волим летење и волео бих да и ја добијем своја крила.

Димитрије Ранисављевић 32

НА КРИЛИМА МАШТЕ

Да имам крила, путовала бих по свету.Прво бих обишла целу Европу . Отишла у Ирску да

нађем детелину са четири листа која је њен симбол. Видела бих да је Русија рекордер по броју титула. У финској бих видела снежну сову. У Кини панде и велики кинески зид. У Јапану самураја - јапанског борца. У Аустралији кенгуре и коале. У Африци пирамиду у Гизи, једно од седам Светских чуда. У Јужној Америци јагуара. У Северној Америци бих видела пуму која скаче пет метара у вис. На Гренланду игло.

И тако бих обишла целу планету и упознала све људе на свету.

Ана Јанковић 32

ПУТ ОКО СВЕТА

Не волим растанке, али најтеже ми је био када сам се растала са учитељем.

Он је поставио темељ мог школовања, а остале спратове саградићу са наставницима и професорима.

Учитељеве савете ћу памтити цео живот. Његове похвале су ме охрабриле и давале ми снагу да идем напред.

Нема више његовог хумора и писмених задатака уз музику. Жалим што никада више неће свирати он, а ми певати на часу музичког.

Завршио се последњи час, уз поклоне и сузе. Драго ми је што сам била његова ученица.

Петровић Јелена 52

РАСТAНАК СА УЧИТЕЉЕМ

Ја имам много играчака, али са њима се више не играм. Тренутно волим оне које сам направила.

Од свих које сам до сада направило највише ми се свиђа један микица.

Направио са, га од шкољки, папира, мало сјаја, креп папира, лепка, картона. Глава му је округла. Коса му је наранџасте боје, руке и ноге су му од шкољки. Стоји на картону. Њега користим у свим играма. Мој брат је себи направио сличног, па се играмо заједно. Волим играчку коју сам направио.

Душан Сакић 23

ОМИЉЕНА ИГРАЧКА

ЂАЧКО ПЕРО - КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ...


Моја жеља је да будем војник. Војници су храбри, племенити, хумани и спретни. Имаћу своју групу војника које ћу обучавати на полигону. Научићу их како да постану добри војници и да своје дужности обављају часно и поштено. Бити војник не значи само носити униформу. Војници морају спашавати људе од природних непогода. Помагати им када су у невољи. Бранити и чувати своју земљу. Бити војник је част. Да бих остварио свој сан, морам марљиво и вредно учити и завршити Војну академију.

Милан Марковић 21

ВОЈНИК

Седимо у клупама, учимо иста слова и сабирамо исте бројеве. Сад смо исти, али једног дана неко ће бити лекар, неко мађионичар, неко пилот, неко научник, морепловац, сликар.

Размишљам, волела бих да бринем о животињама. То раде ветеринари. Имам једну особину за коју мама каже да нас доведе у проблем. Где год да кренем, или наиђем на неку повређену животињицу, или на неку малу беспомоћну, или неку гладну. Ражалостим се и доведем је кући.

У мом дому је био птић са поломљеним крилом. Хранила сам га ручно. Једне хладне зиме у вејавици сам видела кују са штенетом и кришом је довела. Ту је и болесни сиви мачор кога су ударила кола. Малим слатким штенцима и шареним мачићима већ не знам ни броја.

Једне читаве зиме собу сам делила са пчелом која није стигла на време до своје кошнице. Ставила бих јој у тацну мед разблажен у води и она би излетела из зелених палми које зимске дане проводе у мојој соби. Негде са пролећем више није долазила. Верујем да је отишла ка сунцу. Леп је осећај када неко може да помогне створењима која су изгубила наду.

Још нешто бих хтела да кажем. Не бих волела да имам ординацију где бих само лечила псе и мачке. Волела бих да будем у неком великом националном парку. Тамо су животиње слободне, има их разних врста. Мислим да би било узбудљиво бити поред неког тигра, леопарда, пливати са делфинима, јахати слона...

Тако размишљам данас. Можда ме пут одведе на неку другу страну, али моја љубав према животињама ће увек бити ту.

Леа Бељић 21

ВЕТЕРИНАР

Кад порастем бићу мајстор, али не било какав, већ као и мој тата, мајстор за металопрераду.

Правићу најлепше ограде, столове и столице и све што ми падне на памет. Волео бих да научим да правим разне облике од метала. Изабрао сма свој посао због две ствари, зато што ми је то интересантно и занимљиво и да бих наставио породичну традицију. Да бих радио тај посао морам да завршим школу и да одем на праксу.

Пуно бих волео да радим тај посао.

Тодор Јевтић 21

МАЈСТОР

Пошто много волим књиге, желим да будем књижар кад порастем.

Књижари се бави продајом књига и школског прибора и опреме за школу. Он сређује полице и излоге, разговара са купцима кад треба нешто да им нешто препоручи. Ја бих с много радости обављао свој посао. Било би ми забавно да ређам књиге, да куцам рачуне, гледам на видео надзору шта се дешава у књижари. Помагао бих купцима да лакше одлуче шта ће да купе. Ово занимање сам изабрао што волим књиге и желим да их имам много. Уживам да их читам и сређујем, а свиђа ми се и посао продавца.

Да бих испунио жељу, треба да читам много књига. Тако ћу их боље познавати. Мораћу и да зарадим довољно новца за отварање своје књижаре.

Младен Милосављевић 21

КЊИЖАР

Кад порастем ја желим да будем пилот. Одувек сам волео авионе. Када добијем играчку авион, данима летим са њим и замишљам себе као пилота.

Пилот је баш је лепо занимање. Пилот управља авионом. Испред себе има велику командну таблу са милион шарених дугмића. Носи лепу униформу. Сви га некако посебно гледају. Диве му се. А како и не би? Ипак је пилот тај који подигне авион са писте и лети. Када бих ја био пилот, могао бих да летим са једног краја света на други. Обишао бих сва занимљива места на свету. Посетио бих све светске аеродроме. Мој авион никада не би каснио. Путници би се осећали безбедно и пријатно. То занимање је забавно зато што сви могу да ти се диве, зато што си баш ти пилот. Могао бих да будем доктор, глумац, пекар... Али највише ми се свиђа да будем пилот.

Зато морам да учим и да будем добар ђак, да научим бар пет страних језика. Онда ћу вам махати из мог авиона.

Вељко Колаковић 21

ПИЛОТ

Кад порастем желела бих да постанем електро-инжењер. Много ми се допада рад са техничким уређајима. Волим компјутере, телефон и телевизор. Инжењер поправља уређаје, ради пројекте и нацрте. Све је то занимљиво и креативно. Допада ми се и волела бих да и ја нацртам неки пројекат. Да бих постала инжењер треба да учим и завршим факултет. А то могу само ако сам вредна, радна и одговорна.

Лана Поповић 21

ЕЛЕКТРО-ИНЖЕЊЕР


НАШИ ПЕСНИЦИ

Када сам тужна,када сам сама,

ту је мама.

Када је око мене срећаи када је туга опколи -

када ми је живот ”пропаст”и кад ми је живот бајка -

ту је мајка!

И када све пропадне,да мама није ту,

било би проблема,али она је ту и тражи срећу

и тамо где је нема.

И, увек, када сам тужна,када сам сама,

била бих забринута,да ту није мама.

Јелена Крунић 65

МАЈКА

У мом срцу чувам једно место.Уз његову слику лежем

и будим се често.Мој брат Ђоле за мене је свет,има осмех као најлепши свет.

Очи му као бисерна зрна,мој је Ђоле ко ружа без трна.

За њега бих све дала,уз њега никад не бих пала.

Тајне моје од родитеља крије.Кад ми је хладно,уз мене се збије.Кад сам болесна,нада мном бдије.

Поред њега моје срценикад празно није.

Ђурђина Станојевић 52

У МОМ СРЦУ ЗА ЊЕГА МЕСТА ИМА

Другарица моја мила,ти си нежна ко добра вила,

коса браон, црне очи,изненади ме кад искочи.

Сликарка је она права,витка као јела и тако смела.

Она стално ”збори”и бројеве брзо броји.

Наочаре она носи,и тим се поноси,

шта више рећи, зна се ко је,Јелена Петровић, то је.

Софија Перић 52

НАЈБОЉА ДРУГАРИЦА

Од давнина мир он је у кући,хлеб наш насушни.

Споља хрскав, унутра мек,могла бих јести читав век.

Кад замирише вруће тесто,тад ме не држи место.

Са кајмаком,са џемом или кремом -

сека и ја смажемо ка целог.И увек је најслађа крајка,

око ње се води права хајка!

И куца из прикрајка вреба,да мљацне комад хлеба.

Маша Николић 54

ХЛЕБ

Стигла јесенлишће шара.

Жута дуња са ормара,мирише.

Мала ластагнездо љуби,напушта га,

уздише.

А на крову,бела рода

тужна тугомклепеће.

Преко мора,на топли југ

она сутраполеће.

Сад природомјесен шета,

царује.

Зрело воћевоћнацимаи људима

дарује.

Нина Митровић 33

ЈЕСЕН

Данас нам је много тужнадевојчица Даца.

Од јутрос јој сузе ронињена маца Цаца.

А зато је много кривједан мишић врло жив.

Тај Сивко је мишић мали,али воли да се шали.

Док је маца поред пећиснила диван сан,

мишић се дао у трк,о одгризао један брк.

Свакако је уобразиода је храбар и леп,

па док је бежао у рупу,повукао је мацу за реп.

Зато нам је много тужнадевојчица Даца.

Јер за брком рони сузе ронињена маца Цаца.

Нина Митровић 33

НЕСТАШАН МИШ

Пријатељство јекао птица у летуа све више лети

кад се пријатељ пријатеља сети.

Пријатељи могу битии сека и бата

али не постоје пријатељикао што смо ја, Анђела и Ната.

Пријатељи су они који се воле који су увек заједно- од пријатељства се

тражи само то!

Пријатељство јекао бајка без краја,

али ја знам бајку ту најтеже је када се пријатељства растају.

И онда ти све лађе потону,

Онда заборавиш име,онда и када греје прејако сунце,

испред твојих очију су само олујне зиме.

Јелена Крунић 65

ПРИЈАТЕЉСТВООд кад је света и века,хлеб се увек с љубављу чека.Кад тај топли хлеб замирише,

о њему има свашта да се пише.

Тај је хлеб домаћи, здрав,а у исто време хрскав!

Али има и оних,хлебова куповних,

они имају мана многих.

Иако они лепо миришу,песници о њима мало пишу.

Како су нездрави,гоје и тела уништавају,

али домаћи хлебовинас спашавају.

Има о њимајош много да се пише,

али ми ћемо скратити више.Укратко, домаћи хлеб је здрав,

а онај други веома нездрав.

Зато децо, придржавајте се онога што ћу вам сада рећи,

једите само хлебиз бакине пећи!

Милан Спасојевић 54

О ХЛЕБУ

Био једном један зуб.Какав зуб? Кваран зуб.

Нит га је ко прао,Нит га је поправљао.

Болео је једног бату,стварао му муке.

Због њега је у кућибило пуно буке.

Плашио се чика зубеи његове зује.

Од његовог плакањасвима уши брује.

A онда је мали бата,истина, уз помоћ татину,излечио неваљали зубићи схватио велику истину:

Зуби се редовно морају прати,то нек свако схвати!Зуби здрави и бели

олакшавају живот цели.

Тамара Спасојевић

и Ана Бирчанин 73

ЗУБ - ЗУБИЋ


Пита Перица учитељицу:Учитељице могу ли да идем кући? Бака ми је болесна.

Учитељица:Знаш, сумњам да ти је пред сваки тест бака болесна!

Перица:У праву сте. И ја мислим да бака глуми болест.

Деда ће свом унуку Перици:Сакриј се брзо! Ево наставника, а данас ниси ишао у школу!

А Перица ће деди:Деда, боље се ти сакриј, ја сам им јавио да си јутрос умро.

Пита учитељ ученике:Је л' био тежак тест?

А Перица ће:Није, имао је само 5 грама.

Мама: Опет седиш испред монитора!Син: Пробао сам да седим иза, али ништа се не види.

Отац:Ако добијеш кеца из математике, ја и ти се више не познајемо.

После теста долази син кући.Отац:

Шта си добио?Син:

Ко си ти оно беше???

Лука Петровић 73

СМЕХОТЕКА

ЗАБАВНА ОЛИМПИЈАДА

Бог је шест дана стварао свет. Шестог дана је створио мушкарца и жену, Адама и Еву. Када их је створио, видео је да је то најлепше од свих створења. Њих најлепше је ставио у Рајски врт.

А Рајски врт изгледа овако...Небо је најлепше, најсветлије плаво. На њему су бели

паперјати облаци, а на сваком од њих седе анђели. А ти анђели су божанствено лепи. Сваки од њих има велика сјајна крила. Кад махну крилима створи се благи,топли поветарац. Имају златне инструменте на којима свирају најфинију музику.

Трава је светлуцаво зелена и лековита. У трави су расути сребрни звончићи, златне љубичице, бисерне беле раде и рубинцрвене руже.

Дрвеће је лековито, витко и пуно плодова, плеше својим гранама уз музику анђела. Све животиње слободно шетају Рајским вртом.

Кроз Рај протиче сребрна река, пуна златних риба. На обали реке седи мој деда и пеца. Он је умро пре месец дана. Умро је на пецању. По њега је дошао анђео и одвео га код Бога. Прво га је сачекао Бог и рекао му: ”Зато што си био добар према Дуњи, Јакову и Ани и зато што си добар човек, уђи у мој Рајски врт”.

И сад мој деда седи на обали Рaјске реке и пеца. Насмејан је и срећан. Са неба ме гледа, а понекад ми се чини да га видим кроз небо.

Људи кажу да је тужно кад неко умре, а ја верујем да је Рај најлепше место које је Бог створио.

Дуња Љубичић 34

Прво место на литерарном конкурсу у организацији храма Св. Козме и Дамјана при болници

РАЈСКИ ВРТ

У оквиру обележавања важних датума биолошка секција наше школе приредила је две трибине за ученике старијих разреда: Светски дан уздржавања од куповине и Светски дан заштите од AIDS–a.

Често ћете, у разговорима пријатељица, чути да имају проблем са вишком одевних предмета, вишком посуђа или неких других ствари које се уопште не користе, а резултат су претерана куповина истих, нарочито у време распродаја. Мало је оних који знају да су слични разлози допринели да се 27. новембар обележава као Светски дан уздржавања од куповине.

Презентацију за трибину обележавања 27. новембра, приредиле су ученице 7 : Ранковић Љиљана и Анђела, 1

Петровић Марија и Мандић Ана-Марија, а у излагању су учествовале и ученице осмог разреда: Марија Лазић, Дуња Поповић, Ања Митровић и Ђурђа Пантић.

На основу анкете, која је, на крају трибине, спроведена међу присутним ученицима, могло се закључити како млади реагују на обележавање оваквог датума. Од 50 анкетираних њих 27 је признало да су носили одевни предмет који припада другоме. 24 анкетирана су изјавила да никада не би носили одевни предмет који друг или другарица више не користи иако је међу њима било и оних који су претходно изјавили да су носили одевне предмете других. Више од пола анкетираних (њих 30) изјавило је да понекад купују ствари које им нису неопходне. У предлозима су наводили да не треба претеривати у куповини, да треба знати шта се купује, а било је и предлога да се ова трибина организује и за њихове маме.

Заинтересованост ученика за учешће на трибини као и резултати анкете наводе на могућност ширег истраживања везаног за куповину са свим позитивним и негативним последицама које она може да има у савременом друштву.

Љиљана Пујић проф. биологије

СВЕТСКИ ДАН УЗДРЖАВАЊА ОД КУПОВИНЕ


”ИСКРЕ” БЕЗ ЊИХ НЕ БИ БИЛЕ ИСТЕ

ЧЛАНИЦЕ НОВИНАРСКЕ СЕКЦИЈЕ КОЈЕ СУ

ПРИПРЕМАЛЕ ШКОЛСКИ ЛИСТ!

Сара Благојевић 71

Доротеја Вуковић 71

Ана-Марија Мандић71


Анастасија Ив Вулетић 73

Тамара Спасојевић 73

Захваљујемо се на дугогодишњој помоћи предузећу ПУБЛИК, јер без њега не би могли издавати часопис!

Лист издаје:ОШ ”Андра Савчић” Ваљево

Уређивачки одбор:Мирјана Гаврић, проф.


Ликовнa опрема:Наташа Рус, наст.Ликовна секција

Фотографије у листу:Фото секција

Прелом листа, дизајн и припрема за штампу:Никола Рајевац, проф.

За издавача:Зоран Симић, проф.

Штампа:ПУБЛИК ДОО Ваљево

ВАЉЕВО, децембар 2014.

Documents

ISKRE 2014