Радован ПоповићИСИДОРИНА БРОЈАНИЦА

КолекцијаНИЗ

[Одабрана дела]

УредникГојко Тешић

Главни и одговорни уредникСлободан Гавриловић

Илустрација на корицамаГоспођица Исидора Секулић

Радован Поповић

ИСИДОРИНА БРОЈАНИЦА

Треће, до пу ње но и про ши ре но из да ње

…Ја имам свој круг кре дом још из де тињ ства – сед нем с књи гом у бу џак: прав угао, ле ђи ма окре ну та со би, 900, и, сам отац или брат да ме зо ву, не ода зи вам се. У се би од го ва рам: доц кан је...

(Иси до ра Се ку лић, из пи сма Мла де ну Ле сков цу, 1957)

Copyright © ЈП Службени гласник, 2009www.slglasnik.com

6 7

ПРЕ ПА РАН ДИСТ КИ ЊА СИ ДА

На пе тој стра ни књи ге Ши ле ро вих дра ма Да ни ло Се ку лић, бе ле жник Оп шти не мо ша рин ске, за пи сао је да му се „да на 4/16 фе бру а ра 1877, у пе так, 5 ми ну та пред 3/4 на 11 са хат пре под-не“, ро ди ла кћер ка Иси до ра.

А на де ве тој стра ни, под ред ним бро јем 16, у књи зи „Про то-кол кре шча је мих Па ро хи је хра ма Со ше стви ја Све то го Ду ха в ме-сте Мо шо ри не“, па рох Ва си лиј По по вић упи сао је да је Иси до ра Се ку лић кр ште на 9/21. фе бру а ра, да јој је отац Да ни ло, а ма ти Љу би ца, да су пра во слав не ве ре и да им је број ку ће у Мо шо ри-ну 112. Упи сао је да је кум био др Ми лан Ђор ђе вић, уред ник но-во сад ске За ста ве, а по ро ђај је оба ви ла сре ска ба би ца Ана Ком-чек, из Ти те ла.

Кад је по сле мно го го ди на, про ве де них да ле ко од ме ста ро-ђе ња, по шла да ви ди тај Мо шо рин, се ло три де се так ки ло ме та ра уда ље но од Но вог Са да, на оба ли Ти се, Иси до ра ни је би ла ни срећ на, ни ту жна – „као да се за чу ди ла где се ро ди ла“. Пу то ва ла је до Но вог Са да же ле зни цом, он да се упу ти ла пре ма Ти си фи ја-ке ром. Ре ку је пре шла ске лом, а та мо су је че ка ла се љач ка ко ла.

„То по след ње је та ко кра так пут да се мо же и пе ши це пре-ћи“ – на пи са ла је о тој сво јој по се ти Мо шо ри ну. „У мо је род но се ло ни је ми тре ба ло сла ти спра ву ко ја ће ме ву ћи, и пред њом не са мо јед но, не го два кљу се та. Али мо је род но ме сто не ма пој-ма о ме ни, не зна да сам до бар пе шак и стра стан пе шак. По сле де се так ми ну та во жње, ко чи јаш. Ба чва нин у ве ли ком кру том ше ши ру, по ка за би чем: Ето!

Ја по ми слих, ако је е то, баш је е то. Ни шта под Бо гом да пре-по знам, ни шта да осе тим. Се ло, на оба ли ши ро ке и до ста ле ње ре ке, у рав ни ци. Два ре да при лич но чи сто окре че них ку ће ра ка у глав ном со ка ку (чи ни ми се да их има све га два); цр ква на пра-зном про сто ру; ма ло по за ди ње гро бље, крај ре ке, ко ја је са свим бли зу; ри бар ско зво но, огра ђе но да ска ма ко је су бла то и вла га до бро на мо чи ли и већ при лич но и по је ли, и око тог зво на не чи-ји ко тли ћи, гу ске, сви ње, и, за чу до, све га јед но де те.

8 9

Већ ско ро на кра ју ши ро ког со ка ка јед на ма ло бо ља ку ћа, у ко ју су при ја те љи ја ви ли да ћу сти ћи, и мо ли ли да бу дем при-мље на за дан-два, ко ли ко хтед нем оста ти. Да ли је та ку ћа мо жда оно е то? Ка пи ја, од но вих да са ка, бе ла, на јед ном кри лу рец ка-ва, а на дру гом де бе лом сто лар ском пи саљ ком иша ра на, да бу де из ре за на кад се до спе. ’Стој! оха! стој!’ дрек ну ко чи јаш и трг ну за реп јед ну по ло ви ну за пре ге, ле пу и ве се лу там но ри ђу ко би лу,

са цр ним мр ља ма око вра та као да има ђер дан... У дво ри шту, осе тих да ми је нај при јат ни је да се сне ве се лим. Му ње ви то се за-пи тах: за што? и му ње ви то од го во рих у се би: за то што не ма тра-ве. Кад год сам ра ни је ми сли ла о свом ме сту ро ђе ња, по чи ња ла бих увек с тра вом. Тра ва је од у век има ла за ме не не што чу де сно срод но, ујед но уми ру ју ће: ти ха је, чи ста је, увек је иста и увек исто хо ће. И све сам за ми шља ла: ако не кад ви дим сво је се ло, то ће би ти: тра ва, тра ва, тра ва... У овом дво ри шту сад, ни јед ног стру чи ћа од ње; не го је дво ри ште за кр че но не ким не ре дом ко ји сто ји пре да мном као хи је ро гли фи... Из то га не ре да ста до ше од-је да ред из гми зи ва ти љу ди и же не, сви мла ди, не мо ји дру го ви. По здра вља мо се без це ре мо ни ја, а и без ср дач но сти: јер свет ту има па мет ни ја по сла, а ја, осе ћам, не мам ту ни ка ква по сла...“

Уоста лом, у овом ме сту, у ко ме је угле да ла да на, она је жи ве-ла са мо пр ву го ди ну жи во та. А он да се по ро ди ца Да ни ла Се ку-ли ћа пре се ли ла у Ру му. У овом срем ском гра ди ћу, на па ди на ма Фру шке го ре, кра јем 1881. го ди не (20. де цем бра) уми ре Иси до-рин ста ри ји брат Пре драг. Имао је се дам го ди на. А две го ди не доц ни је, 22. де цем бра 1883, уми ре и ње на мај ка Љу би ца, од „су-ве бо ле сти“ (ту бер ку ло зе), ка ко је за бе ле жио све ште ник у књи-зи умр лих цр кве Хра ма свих све тих. Има ла је три де сет го ди на.

У Ру ми је Иси до ра по шла у Оп ћу пуч ку шко лу, упра во те го-ди не ка да јој мај ка уми ре. Ов де је по ха ђа ла шко лу са мо у пр вом по лу го ђу. Јер, кра јем 1883. го ди не, 29. де цем бра, Да ни ло Се ку-лић по ста вљен је за град ског ка пе та на у Зе му ну. У Ули ци три го-лу ба, ко ја из ла зи на Ду нав, жи ви по ро ди ца Се ку лић: Иси до ра, њен две го ди не мла ђи брат Ди ми три је – Ми та и отац Да ни ло. Ту отац учи сво ју ме зи ми цу да на па мет, у ори ги на лу, ре ци ту је ла тин ске пе сми це и ста ро грч ке по сло ви це.

Отац ће се уско ро по но во оже ни ти Идом, же ном о ко јој је Иси до ра рет ко и не ра до го во ри ла.

„Ста но ва ли смо у ве о ма уској ули ци, та ко да су нам пор та и цр ква би ле ма ло те не на до мак ру ку“ – за пи са ће Иси до ра по ла ве ка доц ни је. „Та окол ност је од на шег до ма на чи ни ла не ки на-ро чи ти стан. Со бе су нам че сто би ле пу не од је ка зво на; та мјан би од јед ном за ми ри сао; то рањ са чуд ним жи во том пти ца ви део се увек и ода свуд; из тр пе за ри је смо гле да ли ка ко од све ћа и кан-ди ла бље ште огром на ста кле на вра та ула за цр кве ног. Сви ми у ку ћи при ми ли смо не што ту тор ског и цр кве њач ког у се би, и при ја те љи су го во ри ли да је на ша ку ћа о ве ли ким пра зни ци ма нео бич но при влач на и при јат на.“

Пут до Мошорина, родног места Исидоре Секулић

10 11

Мно го го ди на ка сни је за пи са ће:„У јед но вре ме ми је, де те ту од два на е стак го ди на, оста ло

би ло да чи та ве да не и део но ћи, зу рим кроз про зор на Ду нав. Је ди ни про зор мо је со бе гле дао је у вр ло уску и крат ку ули чи цу ко ја се за тим низ бр до ши ри ла и, та ко да ка жем, сли ва ла пра во у ре ку, а ре ка у оно дав но вре ме још ни је би ла ка ме ни тим на си-пом по ти сну та. Ду нав се ви део и чуо од лич но. Мо ћан, ши рок, ни ка да ни је био ми ран. Ни тра га од ис точ них ве тро ва, све јед но, ва ља та ла се у два ре да, јед не над дру ги ма. До њи ред, гу ста там на во да, гор њи ред, са ма енер ги ја... Про ђе ли брод, или не ко ве слом за се че обле ма се во де, згло бо ви за шкри пе, тон ско чи на тер цу, и та лас на ста вља ко од мај ке ро ђен а два ни су са свим јед на ка...“

О шко ло ва њу ће за бе ле жи ти:„Школ ски за дат ци ни су ми за да ва ли мно го бри ге. Све је би-

ло про сто и ла ко и мо гло се већ у шко ли на у чи ти и за пам ти ти. А брат ми је био не ста шко и ма ли ди вљак. По ди зао је Ска дар на Бо ја ни и за зи ђи вао мо је лут ке, тра жио мра ви ма рте ња чу, пре зао ска кав це у ко ла од ка ра та, и ви ше ишао на гла ви не го на но га ма.

Се де ла сам, да кле, по цео дан са ма, у ка квом ку ти ћу, и пре-вр та ла ша ре не и све тле кар то не по лек си ко ни ма и књи га ма при род них на у ка. Та мо се ви де ло ка ко бук ти по лар на све тлост, та мо је би ло оних чуд них троп ских би ља ка са фи зи ог но ми ја ма ди вљих жи во ти ња, шу шта ло је мо ре и во зи ле се по ње му грд не га ли је асир ских ве сла ча, ишли су у бој еги пат ски вој ни ци, све је дан као дру ги, са за пе тим стре ла ма и оним чуд ним оштрим про фи ли ма гла ве на оба ра ме на... Та ко да нас, та ко су тра, та ко зи мус, та ко ле тос, пр во у со би, па у ход ни ку, па на та ва ну, па у ба шти, па нај зад у бу ре ту. Ја сам то зва ла бу ре том, али у ства-ри је то би ла јед на грд на ка ца, ра су ше на, раз др ма на ста ра ка ца ко ја је ста ја ла у дну дво ри шта и без ика ква опре де ље ња по ла га-но тру ну ла и про па да ла... По о дав но сам осе ћа ла не ки укус за тај рас кли ма та ни ста ри дво рац... По ми шља ла сам пр во да у дру-штву про дрем у бу ре, али сам се пре до ми сли ла и ре ши ла да га са ма ис пи там и по ро бин зон ски осво јим. Јед ног ра ног лет њег ју-тра до гра бим соб не мер де ви не, че кић и се ки ри цу, поп нем се на кров и раз мак нем да ске по ње му да мо же сун це уну тра, а за тим иста вим јед ну тру лу да ску с бо ка да бих и са ма мо гла да уђем... То га да на сам се усе ли ла у бу ре. Пр во сам уне ла ма лу сто ли чи цу и над њом ра за пе ла ста ри из бе ље ни ки шо бран с ко јим су мла ђи ишли у је сен да па за ре. Па он да сам до ву кла сву мо ју ба шти цу у лон ци ма, из ме ђу оста ло га и два ле па ви со ка фи ку са ко ји су у бу ре ту из гле да ли као пал ме... У тој тру лој ко ли би ци сам на у чи-ла да во лим оно што не ви дим, оно што не мам, и оно што мо ра да про ђе... Јед не сеп тем бар ске но ћи се ди гла стра хо ви та олу ја... Те сеп тем бар ске но ћи је уве нуо мој лет њи сан. Ви хор је по ки-дао кров на бу ре ту, раз ре дио и по чу пао да ске са бо ко ва, по ру-шио и по кр хао мо је по ку ћан ство, и по да вио ла ђи це и из бри сао Ма да га скар и Бра зи ли ју. Лон ци с цве ћем из вр ну ти и раз би је-ни, пу но мр твих бу ба, а мо ја сто ли чи ца, као до до ла, за тр па на мо крим, про зе блим и мр твим гран чи ца ма... Отац ме др жао за ру ку и го во рио да се бу ре не мо же опра ви ти, да га је олуј уни-штио, и да ће са да и та ко до ћи зи ма. А ја сам ври шта ла. Ври шта-ла и дрх та ла с оним бо ле сним оча ја њем си ро че та ко је ком ши ске ма те ре љу би и у бу ре ту ле ту је... То је ме сто, за јед но са ку ћом и дво ри штем, про да то... Да ми је да га ку пим, да га узи дам у ку лу,

Једна од првих фотографија

Исидоре Секулић

12 13

да ку лу за бра вим са де вет кљу че ва, од вре ме на на вре ме бих се за тво ри ла у њу, и у мра ку и ћу та њу бих лу до ва ла да се мо гу за зи-да ти тра го ви мр твих да на.“

Ту, у Зе му ну, у не по сред ној бли зи ни ве ли ке ре ке, иш чи та ће пр ве књи ге, на у чи ће пр ве мо ли тве, ра до ва ће се не ста шлу ци ма за јед но са две го ди не мла ђим бра том Ди ми три јем.

Јер, по сле за вр ше ног тре ћег раз ре да ре ал ке у Зе му ну, отац је ша ље на шко ло ва ње – нај пре у Ви шу жен ску шко лу у Но ви Сад, а по том у Сом бор, у чу ве ну срп ску Пре па ран ди ју. Ис ти ца ла се

мар љи во шћу – би ла је ме ђу нај бо љим ђа ци ма. Као од лич ној уче-ни ци при па ла јој је част да у је сен 1893. го ди не, у не де љу 29. ок то-бра, у ка фа ни „Ло вач ки рог“, на све ча но сти при ре ђе ној у част че-тр де се то го ди шњи це на став нич ког и књи жев ног ра да Ни ко ле Ђ. Ву ки ће ви ћа, упра ви те ља сом бор ске Учи тељ ске шко ле, пре да сла-вље ни ку „ди ван сре бр ни ве нац“. У го во ру ко ји је том при ли ком одр жа ла „Го спо ђи ца Си да“, ка ко су је дру га ри це зва ле, ка за ла је:

„...Сла ва Ти, не у мор ни рад ни че, хва ла Ти на огром ном тру ду и по жр тво ва њу, ко је си срп ској шко ли, срп ском ама не ту, срп ској де ци при нео; хва ла Ти на те шком тру ду, ко јим си на ро ду при пра-вљао учи те ље, срп ске про свет ни ке, спре ма ју ћи их до стој но за њи-хов све ти по зив и ко је си му дром по у ком и очин ским бла го сло-вом у жи вот пу штао, – по крај све га то га при ми те овај да рак, ко ји је пре ма огром но ме ра ду, што сте на жр тве ник срп ске про све те при не ли, и су ви ше ма лен и не зна тан, али је за то ипак знак нај и-скре ни је бла го дар но сти, ода но сти и по што ва ња пре ма грд ним за-слу га ма, ко је су се го ми ла ле пу них че тр де сет го ди на...“

Да ро ви та сом бор ска пре па ран дист ки ња Иси до ра Си да Се-ку лић, са мо по ла го ди не по сле ре чи из го во ре них у сла ву сво га ди рек то ра, об ја ви ла је и свој пр ви рад – у сом бор ском Школ-ском ли сту (март–април 1894), у члан ку „Шта су Ср би ну гу-сле?“. У ње му пи ше:

„То оруж је, та ико на, та све ти ња на род на је су гу сле. Се ди гу-слар пе ва ју ћи уз њих оне див не нар. пе сме, ко је су пу не мо ра ла, исти не, прав де, и дру гих вр ли на, бу дио је у на ро ду за спа лу кли-цу хра бро сти, пе ва ју ћи му злат ну бор бу узо ри тих ју на ка, био му је да кле вој во да; учио је Срп чад по бо жно сти и дру гим на у ка ма, ко је се из нар. пе са ма, као из би строг из во ра цр пе ти мо гу, био им је да кле учи тељ; учио је Срп чад по што ва ти спо мен умр лих, бу дио у њи ма чув ство на род но сти, упу тио их на оно, што им је све то, што тре ба да бра не, са че га да пе ру сра мо ту, ма то и сво-јом кр вљу би ло, био им је до бар ро ди тељ...“

Са од лич ним успе хом по ло жи ла је ис пи те у Учи тељ ској шко-ли и у је сен 1894. го ди не отац ша ље сво ју је ди ни цу у Пе шту, да из у ча ва ма те ма тич ко-фи зич ке на у ке, да бу де про фе сор.

Ле то про во ди код ро ди те ља – оста ће не за бо рав ни тре ну ци му зи ци ра ња: брат Ми та из вр сно је сви рао ви о ли ну, а она га је пра ти ла на кла ви ру.

У то вре ме, у Бу ди му и Пе шти учи шко ле до ста ње них дру го-ва и дру га ри ца из Ба на та, Бач ке и Сре ма. Сви су углав ном око Те-ке ли ја ну ма оку пље ни. Управ ни ку Те ке ли ји на за во да у Пе шти она, 19. ју на 1895. го ди не из Зе му на, где је до шла на рас пуст, пи ше:

Земун, поглед на Николајевску цркву

14 15

Вр ло што ва ни и дра ги чи ка-Сте во,Да ме је мо гла же ља на сво ји кри ли од ву ћи у Пе шту, бу ди-

те уве ре ни да би Вам ја пре че сти та ла но све ти па три јарх сво-јим те ле гра мом, и ова ко, дра ги чи ка-Сте во, бу ди те за до вољ ни, ако стиг нем у ред оних скром них че сти та ла ца, ко ји ма и ма ло доц ни је, али са исто та ко искре ним же ља ма, сти жу пред сјај но иза бра ног упра ви те ља Те ке ли ји на за во да, да му по клик ну: „По-жи вео нам га, Бо же, ду го и срећ но!“

Што ва ни чи ка-Сте во! Из чу ве ња и чи та ња знам вр ло до бро, шта сте учи ни ли за Срп ство, а то сво јој сре ћи из соп-стве но га ис ку ства знам, шта сте ра ди ли и шта ра ди те за на-пре дак за во да, ко ји Вам је по бо жи јој во љи и са пот пу ним по ве ре-њем и са да у ру ке пре дан – за то мо гу све ре чи и же ље упра вље не на успе шан Вам рад и ис трај ност скло пи ти у ову крат ку мол бу на Све ви шње га: „По дај Вам Го спо де по ред до бра здра вља још и та ко ве сна ге, по мо ћу ко је ће те За во дом мо ћи упра вља ти та ко, као што сте га до сад над зи ра ли, па се не бри ни, слав ни Те ке ли-јо, за сво је по том ке, ни ви, срп ски на ро де, за сво је си но ве!“

Жи ве ли нам чи ка Сте во!При ми те уз на бро је не по здра ве ру ко љуб од ва ше Си де.

А њен отац Да ни ло је на кра ју на пи сао:

Дра ги при ја те љу и до бри наш ’Чи ка Сте во!’При дру жу ју ћи се же љи ва ше па – и мо је дра ге ћер ке Си де да

вас Бог ду го и у до бру здра вљу на по нос сви ју нас, а у ко рист по ве-ре ног вам За во да одр жи – че сти там вам искре но и с ра до шћу на упра ви тељ ству и мо лим вас, да уз че стит ку при ми те из раз мо-га од лич ног по што ва ња. Ваш бла го дар ни Дан чи ка.

Три го ди не сту ди ра ња са „скроз од лич ним успе хом“ на Ви-шем пе да го ги ју му у Пе шти бр зо је про шло.

У зе мун ском ли сту Но во вре ме, у не де љу, 29. ју на 1897. го ди-не, из ла зи бе ле шка у ру бри ци „Но во сти из ме ста и са стра не“ под на сло вом „Нек се и ово зна“:

„Го спо ђи ца Си до ни ја, ћер ка на шег ува же ног град ског ка пе-та на госп. Да ни ла Се ку ли ћа, свр ши ла је у Бу дим пе шти ви ши курс др жав не пе да го ги је са скроз из вр сним успе хом. Иста го спо-ђи ца свр ши ла је од пр вог основ ног раз ре да све раз ре де основ ни шко ла, ви шу жен ску шко лу у Но вом Са ду и пре па ран ди ју у Сом-бо ру са из вр сним успе хом. Че сти та мо и го спо ђи ци Си ди и оцу на та ко сјај ном успе ху.“

Ле то 1897. го ди не про во ди код ро ди те ља у Зе му ну, а у је сен, 3. ок то бра, ша ље у Пан че во, Срп ској ви шој де во јач кој шко ли, мол бу за на став нич ко ме сто за ма те ма ти ку и при род не на у ке. У мол би на во ди да је на осно ву све доџ бе бу дим пе штан ске Кра-љев ске угар ске др жав не жен ске пре па ран ди је за гра ђан ске шко-ле оспо со бље на за учи те љи цу у ви шим на род ним и гра ђан ским шко ла ма из сви ју пред ме та ма те ма тич ко-при ро до слов не стру ке. При ла же и све доџ бу „ово град ског ма ги стра та“, ко јом се по твр-ђу је да је „у сва ком по гле ду до брог мо рал ног по на ша ња“.

Данило Секулић, отац Исидоре Секулић (први с десна)

16 17

ОД ЛА ЗАК НАЈ МИ ЛИ ЈИХ – ОЦА И БРА ТА

Срп ска пра во слав на цр кве на оп шти на у Пан че ву, ко ја је има ла па тро нат Срп ске ви ше де во јач ке шко ле, јед но гла сно је на ван ред ној скуп шти ни од 9. но вем бра 1897. го ди не иза бра ла Иси-до ру Се ку ли ће ву за учи те љи цу ма те ма ти ке и при род них на у ка, „а пре ма при ли ка ма и за дру ги ко ји пред мет“.

Мла да, два де се то го ди шња на став ни ца ја ви ла се од мах на ду-жност и има ла је пу не ру ке по сла: 19 ча со ва не дељ но – два ча са зо о ло ги је у пр вом раз ре ду, два ча са бо та ни ке у дру гом, два ча са фи зи ке у тре ћем, два ча са хе ми је у че твр том, а по два ча са ма те-ма ти ке у сва че ти ри раз ре да, по ред још три ча са гим на сти ке у сви ма раз ре ди ма за јед но.

И од мах, на по чет ку – не прав да. До би ла је пла ту ма њу не го ње не ко ле ги ни це. При ну ђе на је да се обра ти „Ви со ко слав ном срп. нар. шк. Са ве ту“ с мол бом да јој се не упи ше у грех што је, „смер-но под пи са на“, при ну ђе на „да, од мах по сле из бо ра у по ни зно сти мо ли ти“ за по ви ши цу пла те. Јер: Пла ћу од 600 фрт. има ју и не ква-ли фи ко ва не учи те љи це на ви шим дев. шко ла ма, пак ми из гле да не пра вед ним, да исто то ли ко имам и ја, ма да сам три го ди не учи-ла ви ше на у ке и тро ши ла се за то вре ме и ум но и ма те ри јал но, до чим су оне у исто до ба већ бра ле ко рист сво је га тру да.

Уз то, Иси до ра у сво јој мол би до да је:

Жи вот је у Пан че ву скуп и мо ја ме сеч на пла ћа, пер 50 фрт. је два до сти же, да сво је жи вот не по тре бе под ми рим, а о ка квој за ште ди озбиљ но ни ми сли ти не мо гу. Из сви ју тих раз ло га мо-лим ви со ко слав ни шк. Са вет, да би мо ју пла ћу као ре до ви те на-став ни це са пла ћа ма оста лих ре до ви тих на став ни ца на виш. дев. шко ли из рав на ти и од но сно са 600 фрт. на 800 фрт., и пре-ма то ме и ста на ри ну са 60 фрт. на 80 фрт. ми ло сти во по ви си-ти бла го и зво лео. У на ди, да ће ви со ко слав ни шк. Са вет ову мо ју пра вед ну мол бу ува жи ти, бе ле жим се.

У Пан че ву, 14. дец. 1897... уч ти во ода на Иси до ра Се ку ли ће ва.

Ге ор ги је, па три јарх кар ло вач ки, пот пи сао је уско ро, по сле сед ни це Са бор ског од бо ра, одр жа не кра јем де цем бра у Кар лов-ци ма, ре ше ње о по ви ши ци пла те Иси до ри Се ку ли ће вој – на 800 фо рин ти и плус ста на ри на од 80 фо рин ти.

Иси до ра у Пан че ву про во ди нај ви ше врeме на у шко ли – ча-со ви, сед ни це, при пре ме пре да ва ња.

Исидора, наставница у Панчеву

18 19

На кра ју те пр ве го ди не слу жбо ва ња од ње тра же да на пи ше при лог у го ди шњем из ве шта ју. Од лу чу је се да пи ше о „не ким мор-ским жи во ти ња ма“. То је, у ства ри, есеј о остри га ма, о шкољ ка ма:

„...Већ ста ри Гр ци и Ри мља ни сма тра ли су остри ге за ку кул-ску част, што по сво јој при ли ци ни да на шњи га стро но ми не ће по ри ца ти, ма да оно, што се за не ке Ри мља не при ча, да су о јед-ном обе ду хи ља ду остри га мо гли по је сти пре ва зи ла зи са да шње га стро ном ске пој мо ве, ако ни из ко га дру гог, оно из то га раз ло-га, што су да нас остри ге до ста ску пе, ма да се ве штач ким не го ва-њем знат но умно жа ва ју...“

Из ме ђу чи та ња уџ бе ни ка ма те ма ти ке, хе ми је, фи зи ке и на-у ке о би љу и жи во ти ња ма, стиг не да про чи та и по ко ју дру гу књи гу, као што је Ар тур Шо пен ха у ер – жи вот и фи ло зо фи ја од Бра ни сла ва Пе тро ни је ви ћа, про фе со ра фи ло зо фи је бе о град ске Ве ли ке шко ле, упра во об ја вље ну те 1898. го ди не.

Њен брат Ди ми три је – Ми та од ла зи на сту ди је пра ва у Грац. Отац жи ви, нај зад, без бри га у Зе му ну. Ме ђу тим, по след њих ме-се ци 1899. го ди не Да ни ло Се ку лић по бо ље ва. У апри лу 1900. го ди не Иси до рин отац је умро. Књи жев ник Ми лан Са вић, отац Ани це Са вић-Ре бац, Иси до ри не при ја те љи це, на пи сао је у но во-сад ском Бра ни ку не кро лог:

„У Зе му ну је пре ми нуо пр ви дан Ус кр са, ва ро шки се на тор и пре ђа шњи мно го го ди шњи ва ро шки ка пе тан Да ни ло Се ку лић у 55. го ди ни сво јој. По кој ник је сво је из ло же но и од го вор но ме сто ка пе тан ско вр шио с ве ли ким так том и с ве ли ком уме шно шћу и сте као сим па ти ју пу бли ке и по ве ре ње ви ше вла сти. За со бом је оста вио удо ви цу гђу Иду, кћер Иси до ру, учи те љи цу у пан че вач-кој де во јач кој шко ли и си на Ми ту, прав ни ка у Гра цу. По кој ник се ро дио у Бач ком Фел двар цу, гим на зи ју је учио у Но вом Са ду, Вин ков ци ма и Се ге ди ну, пра ва у Бе чу. Пре не го што се на ста-нио у Зе му ну био је ви ше го ди на се на тор у Ру ми. Он је већ по на ра ви био та ко ре ћи од ре ђен за та кво ва жно ме сто ка кво је у Зе му ну узи мао. Био је ми ран, флег ма ти чан и на ги њао је ху мо ру; ни кад ни је у ре ше њи ма пре на глио. Бо ло вао је по ду же. У јед ном пи сму од ав гу ста 1899. свом школ ском дру гу дру Ми ла ну Са ви-ћу ве ли: ’А сад – ако сте ра ди што о ме ни чу ти – ја сам хва ла ми-ло сти вом Бо гу све јед на ко још бо ле стан и на дам се да не ћу ни ка-да ви ше ни оздра ви ти, бар не она ко као што сам био; уоста лом – 53 го ди не увек здрав би ти, па тек 54. раз бо ле ти се – не мо гу се ни ту жи ти. По здра ви ми на ше га нај но ви јег на род ног му че ни-ка – Пе ци ју!’ (Та ко ђер школ ски друг ње гов; ствар се ти че де ба те

у но во сад ској ре пре зен та ци ји услед то га што је гра до на чел ник г. Сте ван По по вић Пе ци ја по здра вио епи ско па Ми тро фа на Ше-ви ћа на срп ском је зи ку.) Рет ки су љу ди као што је био по кој ни Да ни ло Се ку лић; ко га је знао, спо ми ње га с љу ба вљу и с по што-ва њем. Ла ка му би ла зе мља!“

Са хра њен је на зе мун ском гро бљу.Иси до ру је оче ва смрт ве о ма по го ди ла. Во ле ла га је из у зет-

ном љу ба вљу. И мно го го ди на ка сни је, уочи са мог Дру гог свет-ског ра та, Иси до ра ће за пи са ти:

„Отац мој је имао у тре нут ци ма из раз ду бо ке и ско ро там не озбиљ но сти. Ја вљао се тај из раз сва ко днев но, кад би се отац, за тр пе зом, пред је ло, по ла ко и све ча но пре кр стио. Тра жио је од ме не и од мо га бра та да се и ми по ла ко и са бра но пре кр сти мо. Као ма ла де ца, чи ни ли смо то по по слу шно сти, по до ма ћем уста-ву. За тим, тај крст уз там ну озбиљ ност ли ка пре ђе и код ме не у област озбиљ но сти, у област не мир них пи та ња. – ’За што се Ти та ко све ча но, ско ро по тре се но кр стиш, пре но што узмеш хлеб у ру ке? – Хо ћеш ли пра во да ти ка жем? Бо јим се гла ди, и за хва лан сам Бо гу ду бо ко, и по тре се но, кад год ви дим да је хра на на сто-лу... Ко зна ко ји древ ни и муч ни пре дак мој се то ја вља у ме ни са сво јим бо лом и сти дом... Бо јим се гла ди и као те ле сног му че ња, и као ве ли ког уни же ња чо ве ко ва.’ Отац ме чуд но по гле да, по ми-ло ва ме по гла ви, осе ти ла сам, не мир ном ру ком, и он да обо ри очи. Имао је отац мој чу де сан по глед ума да ле ко у про шлост, до са свим древ них, при ми тив но муч них пре да ка на ших; и имао та-кав по глед и у бу дућ ност...“

Смрт дра гог ро ди те ља спре чи ла је Иси до ру да са ђа ци ма и про фе со ри ма иде на из лет у Срем ске Кар лов це и Но ви Сад – пр-вог да на Ду хо ва.

Ар ка ди ју Ва ра ђа ни ну, упра ви те љу но во сад ске Срп ске ви ше де во јач ке шко ле, Иси до ра пи ше из Пан че ва, 15. ју на 1900. го ди не.

Вр ло по што ва ни Го спо ди не!Жа ло шћу спре че на, ни сам до ду ше лич но уче ство ва ла у „шет-

њи по Но вом Са ду“ и по сле под не у деч јој за ба ви, но за то ипак сма трам за при јат ну ду жност, да Вам уз сво је ко ле ге на искре-ном и ле пом до че ку нај уч ти ви је бла го да рим и да Вас умо лим, да то и оста лим чла но ви ма наст. од бо ра ис по ру чи ти из во ли те.

Што се пак спе ци јал но ме не ти че, бу ди те уве ре ни, да ми је ве ли ку и пра ву ра дост при ба вио тај слу чај, што сам сво је по што ва не и ми ле на став ни ке на оку пу и чи ле и ве се ле по но во ви де ти мо гла.

20 21

У то име нај ср дач ни је по здра вљам пошт. гђи цу М. Си ми ће-ву, госп. Јор го ви ћа и оста лу пошт. г.г. на став ни ке, а од Вас се уз ру ко љуб опра шта Ва ма увек бла го дар на уче ни ца И. Се ку ли ће ва.

Још јед на ту га увла чи се у Иси до ри ну ду шу: не пу на три ме-се ца по сле смр ти ње ног Дан чи ке, оца, о ко ме ће до кра ја жи во та го во ри ти са ве ли ким пи је те том, у Зе му ну, на ње ним ру ка ма уми-ре јој и брат Ди ми три је – Ми та. И он уми ре од ту бер ку ло зе. Но-во сад ски Бра ник бе ле жи и ње го ву смрт, ју ла 1900. го ди не:

„Из Зе му на нам ја вља ју да је та мо 15 (28) о. м. умро Ди ми-три је Се ку лић, прав ник, у 21. го ди ни сво га жи во та. Мла ди по-кој ник бе ше син по кој ног че сти тог и ува же ног зе мун ског град-ског ка пе та на Да ни ла Се ку ли ћа. Гим на зиј ске на у ке свр шио је по кој ни Ди ми три је у срп ској ве ли кој гим на зи ји у Но вом Са ду, а за тим се одао на прав не на у ке, али му ето пре ра на смрт не да-де да их до вр ши. Не ка је пре ра но пре ми ну лом Ди ми три ју ла ка цр на зе мља и ве чан спо мен.“

МУЧ НИ ПАН ЧЕ ВАЧ КИ ДА НИ

Ча со ви, ча со ви – фи зи ке, хе ми је, ма те ма ти ке, ми не ра ло ги је, ге о гра фи је, гим на сти ке...

На кон од ла ска школ ског упра ви те ља Ман дро ви ћа за за ме-ни ка епар хиј ско-школ ског ре фе рен та те ми швар ско-вр шач ког, Иси до ра Се ку ли ће ва по ста вље на је за упра ви те ља овог жен ског за во да, школ ске 1901/2. го ди не. Пр ва же на упра ви тељ. По себ ну па жњу по све ћу је пот по ри си ро ма шних ђа ка шко ле, а из у зет но се ан га жу је и у про сла ви 25-го ди шњи це ју би ле ја овог за во да.

Мно го број ни по сло ви ис цр пљу ју је и она 25. фе бру а ра (10. мар та) 1902. го ди не од ла зи на бо ло ва ње. А тог ле та од лу чу је да под не се мол бу за од су ство ва ње са по сла – же ли да пу ту је у ино-стран ство за про ду же ње на у ке и уче ње ен гле ског је зи ка. Глав ни школ ски ре фе рент пред ла же па три јар ху да се мол ба Иси до ре Се-ку ли ће ве не ува жи „са раз ло га, што је као учи те љи ца ма те ма ти-ке и при род них на у ка за на пре дак в.д. шк. нужд на“. Па три јарх Ге ор ги је Бран ко вић, као пред сед ник Са бор ског од бо ра, та ко и из ве шта ва упра ву Срп ске ви ше де во јач ке шко ле у Пан че ву 13 (26) сеп тем бра 1902. го ди не:

„Рас пра вља ју ћи мол бу Иси до ре Се ку ли ће ве учи те љи це ви ше де во јач ке шко ле у Пан че ву у ства ри одо бре ња по лу го ди-шњег до пу ста у свр ху пу то ва ња у ино зем ство и уче ња ен гле ског је зи ка на шао је овај Школ ски са вет исту мол бу од би ти. О том се нат пис уз до став ку од би је не мол бе ра ди оба ве ште ња мо ли те љи-на из ве шта ва.“

Пу ста же ља за уче њем је зи ка, за пу то ва њем у свет, те јој се школ ске го ди не не ис пу ња ва. А већ иду ће го ди не, у про ле ће 1903, све че шће по бо ље ва на плу ћи ма и при ну ђе на је да мо ли школ ски са вет за јед но го ди шњи до пуст ра ди ле че ња у не ком ле-чи ли шту за плућ не бо ле сти:

По ни зно пот пи са на сло бод на сам под./. по да стре ти всксл. Шк. Са ве ту ле кар ску све доџ бу дра С. Си мо но ви ћа из Бе о гра да,

22 23

гла сом ко је бо лу јем од ка та ра у плу ћи ма са оба две стра не. – По-што сам већ од ду же вре ме на бо ле шћу за ра же на, по што сам члан по ро ди це, ко ја је без из у зет ка од ту бер ку ло зе из у мр ла, по што жи вим у та ким окол но сти ма ко је ме на мо ју за ра ду упу-ћу ју, јер не мам ни ко га, а не рас по ла жем има њем, по што ми се ста ње и шк. ва зду хом, а на и ме не пре кид ним го во ром по гор ша ва, – у ду бо кој по ни зно сти мо лим всксл. Шк. Са вет, да би ми ра ди по прав ке здра вља и ба вље ња у ле чи ли шту за плућ не бо ле сти јед-но го ди шњи до пуст – ра чу на ју ћи шк. год. 1903/04. – ми ло сти во по да ри ти бла го и зво лео.

Ка ко је бо ра вак, у са на то ри ју ми ма би ло у на шој др жа ви, би-ло у ино зем ству са ве ли ким тро шко ви ма скоп чан, то сам при-ну ђе на сво ју по ни зну мол бу још јед ном мол бом на до пу ни ти: да би ми се и за вре ме евен ту ал ног до пу ста мо ја пот пу на пла ћа ми ло сти во одо бри ла.

У по кор но сти по на вља ју ћи сво ју мол бу је сам всксл. Шк. Са-ве ту ду бо ко по ни зна Иси до ра Се ку ли ће ва.

Мол бу је упу ти ла из Пан че ва 28. апри ла 1903. го ди не. Пла-ће но од су ство ни је до би ла. По вре ме но је од су ство ва ла.

Та ко су по че ли ње ни муч ни да ни у Пан че ву.Не за до вољ на, бо ле сна, нер во зна.Школ ски са вет 13 (26) ав гу ста 1904. го ди не на ре ђу је глав-

ном школ ском ре фе рен ту да „...по што се из под не се ног ова мо из ве шта ја ви ди да је здрав стве но ста ње Иси до ре Се ку ли ће ве, учи те љи це у срп ској ви шој де во јач кој шко ли пан че вач кој, ве о-ма ло ше, због че га је ис тој учи те љи ци овд. од лу ком бр. III. С. 349/294. ех 1903. јед но го ди шњи до пуст по де љен, ко ји ова у оста-лом ни је хте ла упо тре би ти, и по што је здрав стве но ста ње исте учи те љи це штет но уте ца ло на ње зин рад у шко ли та ко да су про-шле школ ске го ди не уче ста ле ту жбе деч јих ро ди те ља због ње ног не у ме сног по на ша ња с де цом, те би осим то га ње но здрав стве-но ста ње мо гло у бу ду ће до ве сти у опа сност и здра вље уче ни ца (и по што је нај по сле Школ ском са ве ту до шло до зна ња да се мо-рал но вла да ње исте учи те љи це ко си са ње ним по зи вом), упу ти-ти ре че ну учи те љи цу да се од стра не глав ног фи зи ка да де пре-гле да ти, да ли јој здрав стве но ста ње ње зи но до пу шта да мо же и да ље вр ши ти учи тељ ску ду жност, а ујед но глав ног школ ског ре фе рен та упу ти ти да про тив ре че не учи те љи це због ње зи на рђа ва по сту па ња с де цом и ње зи на вла да ња ис тра гу на ли цу ме-ста што пре спро ве де и о ре зул та ту ис тра ге из ве шће и пред лог Школ ском Са ве ту под не се.“

На кра ју ове школ ске го ди не, у ле то 1904, у Из ве шта ју Срп-ске ви ше де во јач ке шко ле, она, у по пу лар но-по уч ном тек сту „За жи вот“, пи ше:

„Хо ће од ра сли ји ђак по не кад вр ло са мо стал но да ми сли, па чак и да се пре пи ре о оном, што му се као лек ци ја обе ле жи и за-да, чак се ђач ка др скост кад-кад то ли ко пре ма ши, да се и бу ни про тив оног, што je из пе ра са вре ме на чо ве ка иза шло и на хар-ти ју ста вље но. На рав но, жи вот, ис ку ство, ис црп на сту ди ја ће ка-сни је по ка за ти, е да ли је та де мон стра ци ја у ми сли ма не зре ла ђа че та је дан од мно гих из ли ва сту дент ске бр зо пле то сти, или је ипак оправ да на слут ња оног, што ће се доц ни је у чо ве ку као не-по ко ле бљи во уве ре ње очвр сну ти.

Та ко и ме ни из мо га ђа ко ва ња оста де жи во у па ме ти, ка ко бих ре дов но за вр те ла гла вом и спу сти ла књи гу, кад год бих у ме-то ди ци или пе да го ги ји на и шла на пар ти је, где се у 5–6, нај ви ше 8–10 та ча ка из ла же це ло куп на му дрост и ве шти на око то га, да се – ре ци мо – по стиг не про пи са ни, па чак не ки иде ал ни успех у на ста ви; а на и ме се жи во се ћам, ка ко сам се баш ра ср ди ла и нај-о збиљ ни је пред у зе ла до тич ну лек ци ју и не на у чи ти, кад не где на и ђох у ле пе, кит ња сте ре че ни це зби је на пра ви ла о то ме, ка ко тре ба за жи вот вас пи та ти ... Ду жност шко ле и ро ди тељ ског до-ма је у пр вом ре ду сход но вас пи та ње за жи вот, па тек у дру гом ре ду до ла зи на би ја ње гла ве ра зним ни жим и ви шим на у ка ма, – ве ли се у пе да го ги ји...“

На кра ју овог ис по вед ног пре да ва ња Иси до ра ве ли: „За се-бе, у пр вом ре ду за се бе учим, за се бе гра бим по зна ва ње и ис ку-ство, за се бе учим, за се бе сви рам и пе вам – ако ме бо го ви сре ће на пу сте, ако ми је ме ђу љу ди ма и те шко, да мо гу ре ћи: све на стра ну, ја сам се би до вољ на...“

Та ко су по че ли још муч ни ји пан че вач ки да ни Иси до ри ни. У но вем бру (5/18), у Пан че во је до шао Ђор ђе По по вић, глав ни школ ски ре фе рент, и за јед но са Ми ла ном Ман дро ви ћем, упра ви-те љем Ви ше де во јач ке шко ле, са слу шао је учи те љи цу Се ку ли ће-ву. Што се ти че здрав стве ног ста ња – про блем је од мах ре шен: По по вић „ре че ну учи те љи цу“ упу ћу је да се „од стра не дра Ко сте Алек си ћа, фи зи ка ва ро ши Пан че ва и дра Сте ва на Јо ва но ви ћа, при ват ног леч ни ка ов да шњег пре гле да ти да де, ка ко би се ис пи та-ло, да ли учи те љи ца Иси до ра Се ку ли ће ва бо лу је од ка кве при леп-чи ве бо ле сти или у про тив ном слу ча ју од ка кве дру ге бо ле сти, ко ја би штет но ути ца ла на ње зин рад у шко ли“. А „у пред ме ту рђа ва по сту па ња“ са де цом – ко ми си ја је кон ста то ва ла да „по гре-шке у из бо ру ди сци пли нар них сред ста ва за де цу и по сту па ња са

24 25

де цом, због че га се не ки деч ји ро ди те љи на ре че ну учи те љи цу жа ли ли, ни су ка жњи ве при ро де и за то Ђор ђе По по вић у том пред ме ту ре че ној учи те љи ци по треб на усме на упут ства да је“.

И, нај зад, тре ћа оп ту жба – што се вла да ња Иси до ре Се ку-ли ће ве ти че: глав ни школ ски ин спек тор по тр же пред став ку Ата на си ја Кран че ви ћа, ов да шњег гра ђа ни на, ко ји се по ту жио „да је учи те љи ца Иси до ра Се ку ли ће ва у та ком од но ша ју са ње-го вим си ном г. Пе тром Кран че ви ћем, из ко јег пу бли ка та кве кон зе квен ци је из вла чи, ко је шко де угле ду шко ле и ре че не учи-те љи це“. До да ју ћи да се о то ме сву где јав но го во ри, ин спек тор по зи ва ре че ну учи те љи цу на из ја шње ње. И Иси до ра пот пи су је ова кву за пи снич ку кон ста та ци ју:

„Иси до ра Се ку ли ће ва из ја вљу је, да са г. Пе тром Кран че ви-ћем ни је би ла у не до зво ље ном од но ша ју, не го да је тај од но шај у пле ме ни тој на ме ри има ла, по што је г. Пе тра Кран че ви ћа од ње-го ве ма те ри јал не и мо рал не про па сти спа си ти хте ла. При ме ћу је, да је тај од но шај са да пре стао, по што се ре че ни г. Пе тар Кран че-вић од се лио из Пан че ва и зах те ва, да се ова ње на из ја ва не из-но си на јав ност и да ља ис тра га у тој ства ри не во ди. Из ја вљу је нај зад, да ће остав ку сво ју под не ти, ако ви со ко слав ни Школ ски Са вет ми сли, да ра ди уми ре ња јав но га мње ња ни је до вољ но, што је ре че ни г. Пе тар Кран че вић на пу стио Пан че во, не го да у ту свр ху у том пред ме ту ва ља му и на да ље по сту пи ти.“

Глав ни школ ски ре фе рент, по по врат ку у Срем ске Кар лов це, под нео је из ве штај о ис тра зи спро ве де ној про тив Иси до ре Се ку ли-ће ве – кра јем де цем бра 1904. го ди не: „... Се ку ли ће ва вла да пот пу-но оним ма те ри ја лом, ко ји јој је по тре бан, има до вољ но ве шти не за об ра ђи ва ње гра ди ва и упо тре бљу је све вре ме, ко је јој на рас по-ло же њу сто ји. Успех је уоп ште до бар, мо же се ка за ти и вр ло до бар. Но у по гле ду зап та из ја ви ла је и у мо ме при су ству, да при зна је, да не што исти не има у овим ту жба ма, ко је су се про тив ње ди за ле, али да она не мо же да ти га ран ци је, да ће се у бу ду ће мо ћи са вла-да ти и са де цом та ко по сту па ти, да не бу де при го во ра. При кљу чу-ју ћи ис тра жни за пи сник за јед но са мо јим тро шков ни ком, за тим леч нич ку све доџ бу, ко ју ми је упра ва до ста ви ла част ми је пред ло-жи ти, да се на осно ву исте леч нич ке све доџ бе И. Се ку ли ће ва упу-ти, да узме до пуст, ко ји јој је већ пре до зво љен да се гле да из ле чи-ти, – на да ље да се на сно ше ње тро шко ва иста учи те љи ца осу ди.“

Тро шко ви глав ног школ ског ин спек то ра ни су ма ли: ко ла, но сач, же ле зни ца до Зе му на и на траг, ла ђа од Зе му на до Пан че-ва и на траг, две днев ни це – све га 37,80 кру на.

Бо ле шљи вој, си ро ма шној учи те љи ци и гло бу су на ва ли ли на пле ћа. Исти на, дво ји ца пан че вач ких ле ка ра су у ле кар ској све доџ би о здрав стве ном ста њу Иси до ри ном утвр ди ли да го-спо ђи ца „бо лу је од хро нич ног плућ ног ка та ра“ и кон ста то ва ли: „На ла зи мо пак да јој је здра вље усљед гор ње бо ле сти на ру ше но, да на став не ду жно сти за сад не мо же пот пу но оба вља ти, и да би јој вр ло по треб но би ло ра ди опо ра вље ња здра вља јој од мор од бар шест ме се ци.“

По сле зим ског рас пу ста она Школ ском са ве ту пи ше, 19. фе-бру а ра 1905. го ди не, „у по кор но сти под пи са на сло бод на сам по ни-зну сво ју мол бу ра ди по де ље ња јед но го ди шњег до пу ста са 1. мар-том т.г. всксл. Шк. Са ве ту по да стре ти“. Са бор ски од бор, мар та 1905. го ди не, под пред сед ни штвом па три јар ха Ге ор ги ја Бран ко ви-ћа, до но си од лу ку да се Иси до ри одо бри јед но го ди шње од су ство са на став нич ког по сла и да јој се из да је по ло ви на пла те, а дру га по ло ви на „за ме ни ци јој Ма ри Мак си мо вић“.

Уско ро се Иси до ра од лу чу је на тра же ње ис пла те ко нач не от-прав ни не и да се ти ме за у век осло бо ди учи тељ ских ду жно сти: „По во дом тим, што 27. мар та тек. год. ис ти че рок мо ме јед но го-ди шњем до пу сту, а здрав стве но ста ње ми је још и са да та ко ло-ше, да се од пра вља ња ду жно сти ни ка ко по ду хва ти ти не смем, – у по ни зно сти под пи са на нај уч ти ви је мо ли вск-слав ни Шк. Са вет, да ме уз ис пла ту при па да ју ће од прав ни не учи тељ ских ду-жно сти ко нач но ре ши.“

От прав ни ну ни је до би ла. Кре ну ла је на сво ја пу то ва ња по Евро пи – да, на пре ки де, у ра зним ме сти ма, од Бер ли на до Па ри-за, слу ша упо ред ну књи жев ност. Оста је то ли ко ко ли ко оно ма-ло уште ђе ви не има. Уоста лом, за скро ман, ис ку ше нич ки жи вот, ка кав она во ди, ве ли ки нов ци ни су ни по треб ни.

Го ди на је бр зо про шла и мар та 1906. го ди не Иси до ра се по но во ја вља ле ка ри ма на пре глед. Ко ми си ја, у са ста ву: др Сте-ван Јо ва но вић, леч ник, др Пан та Те о до ро вић, ва ро шки сре ски фи зик, и Ми лан Ман дро вић упра ви тељ Срп ске ви ше де во јач ке шко ле у Пан че ву, из ри че сво је ми шље ње 26. мар та (8. апри ла) 1906. го ди не: „С об зи ром на кро ни чан ка рак тер бо ле сти, ко ји се у ско рој про шло сти огле дао у то ме, што је Иси до ра Се ку ли ће-ва крв пљу ва ла и од трај не гро зни це и кро нич ног про ли ва па-ти ла, усљед че га је пу ну го ди ну да на од шко ле од стра ње на би ла, при ну ђе на бу ду ћи да и оста ло школ ско вре ме че сто ван шко ле про ве де: ко ми си ја из ри че, да је за учи тељ ски рад трај но не спо-соб на, – у ко ли ко је плућ на бо лест за це ло вре ме тра ја ња скоп ча-на са пе ри јо дич ним по гор ша ва њем, – а за уче ни ке увек опа сна, у ко ли ко би мо гла исте за ра зи ти.“

26 27

Иси до ра тих да на до но си ко нач ну од лу ку – да на пу сти Пан-че во. Са бор ском од бо ру у Срем ске Кар лов це упу ћу је мол бу, на-кон осам го ди на слу жбо ва ња, да јој се одо бри од ла зак. Са бор-ски од бор, 12 (25) ју на 1906. го ди не, до но си од лу ку „да Иси до ри Се ку ли ће вој, учи те љи ци срп. ви ше де во јач ке шко ле у Пан че ву, уз обо стра но из да ва ње бе ри ва са 30. ју ни јем 1906, на ра чун ко-нач не од прав ни не јој на ње ну пра вил но иста вље ну и про пи сно би ље го ва ну при зна ни цу ис пла ти сво ту од 3200 (три хи ља де и две сто ти не) кру на и исту ста ви на те рет ми ро вин ског фон да за срп. нар. цркв. чи нов ни ке и про фе со ре“.

Иси до ра до би ја от прем ни ну и рас кид рад ног од но са, али не на пу шта Пан че во. Оста ће у ње му још на ред не две школ ске го ди-не – пу то ва ће по Евро пи, пом но чи та ти, учи ти је зи ке и опо ра-вља ти се.

На из ма ку ле та, 31. ав гу ста 1907. го ди не, др Ти хо ми ру Осто-ји ћу ја вља се до пи сни цом из Ин ђи је:

По што ва ни Го спо ди не, ових да на уоп ште не ће мо до ла зи ти у Н. Сад. Вра ћам Вам књи ге по штом и бла го да рим Вам на услу зи нај уч ти ви је. И. Се ку ли ће ва.

НЕ СНО СНЕ ГЛА ВО БО ЉЕ

Док то ру Вла ди ми ру Алек си ћу, мла дом пан че вач ком ле ка ру, пре ма ко ме је очи то га ји ла не што ви ше од сим па ти ја, Иси до ра, 15. сеп тем бра 1908. го ди не пи ше:

Ала сте, ала сте! За бу ни ли се ваљ да с Ру ња ни но вом ауто би-о гра фи јом па за бо ра ви ли ис пра ти ти ла сте. Оти шле су, Бо га ми су оти шле!

За де се так да на ћу и ја у зе мљу на ран ча и ли му но ва. За са да је у пла ну Ни ца и Кор си ка, а ако ми ни стар фи нан си ја не бу де без-о бра зан, ко зна шта још.

Ка ко сте и шта ра ди те? Ра ди те, али та ко да и ја чу јем, По-сла ћу Вам у за ме ну ко је ле по пи смо с пу та.

Ми слим не што, ни је баш бон тон ски да ја отва рам ко ре спо-ден цу. Хо ће ми се. Чу до во лим, кад се бон тон стр мек не.

По здра вља Вас и по шту је И. Се ку ли ће ва.

А не пун ме сец да на ка сни је, 7. ок то бра, при ја те љу у Но ви Сад Иси до ра от пи су је:

Уме ју да кле и Но во са ђа ни по не кад би ти до бра де ца. Ју че и пре кју че сам при ми ла пи смо од Вас, дра Мар ко ви ћа и Ду је Шпир-те. Њи ма не од го ва рам, јер ће мо се кра јем ове не де ље ви де ти у Н. Са ду, а Ва ма, по што од ла зи те, да рек нем ко ју. – Мој док-тор твр ди, да још не ко вре ме мо рам стро го ди јет но жи ве ти, а по ма ло је за са да и у на шим кра је ви ма то пло и ле по, не ка од ло-жим пут на ка квих 14 да на. – Су тра по под не пу ту јем у Ин ђи ју, а одан де ћу и у Н. Сад у обли гат ну ви зи ту шнај де ру и шу сте-ру. Жао ми је што Вас том при ли ком не ћу ви де ти, али – са мо пу туј те. У тре ну ока ће би ти ту 1. фе бру ар иду ће го ди не. – Ина-че сам ових да на пре ду ра ла и јед ну ду шев ну кри зу. Раз и шла сам се с јед ном осо бом, ко јој сам ве ро ва ла и ко ју сам по што ва ла. – Раз лог? Упра во не знам. За ва ди ли смо се: < ... > У то ку ди ску-си је смо на чи ни ли не ка от кро ве ња, ко ја су пред ме ту де ба те

28 29

упра во са свим стра на, а ко ја су нас одво ји ла, < ... >. Опет јед на пу стош, опет је дан гроб. И то гроб, на ко ме се не пла че, а ти су нај стра шни ји. Је л’ те?

Ви ме ни ма ло, мал чи це, а ја Ва ма пу не че ти ри стра не. Раз-бр бља ла сам се, а од ова ка раз го во ра не бо ли гла ва, па ни кад бо-ље. Не за ме ри те!

Спре мај те да кле пу те ше стве ни ков чег, оста ни те здра ви, про ђи те се, на у жи вај те и од мо ри те се, за бо ра ви те на по сао и ста ре по зна ни ке, за бо ра ви те и ме не, док се ла сте не вра те. Збо-гом. Срећ но!

Те го ди не Иси до ри ну па жњу при вла чи сту ди ја Бра не Пе тро-ни је ви ћа, срп ског фи ло зо фа, ко ји се ба ви јед ном, за њу за ни мљи-вом те мом – Фи ло зо фи ја у Гор ском ви јен цу. Пом но је иш чи та ва, под вла чи. Уоста лом, под вла че ње ва жних ме ста у иш чи та ним књи га ма јој је на ви ка. По то ме су је и у шко ли ко ле ге-на став ни-ци зна ли: ње не „зо о ло ги је“, „бо та ни ке“, „ра чу ни це“ по то ме су се рас по зна ва ле. И још по не че му – ис ко са је на пр вој стра ни ис пи си ва ла: Иси до ра Се ку ли ће ва.

Док то ру Алек си ћу, дра гом при ја те љу, у Беч пи ше из сво је пан че вач ке ти ши не:

Го спо ди не док то ре, зад њом сво јом кар том и пи смом из Бе-ча но ти ра ли сте два фак та, али ни сте опре де ли ли сфе ру њи хо-ва ути ца ја и по сле ди ца. Не знам да кле: где сте, шта сте и ка ко сте? Је сте ли за вр ши ли или ће те на ста ви ти, је ли вам се смр-кло или вам је сва ну ло? Кад би сте хте ли и има ли вре ме на да ми ка же те ка ко вам је у ду ши, во ле ла би. Мно го ми слим на вас, вас ра ди и ме не ра ди. Хте ла бих да вам је лак ше, да мо же те да се уте ши те, да не из гу би те ве ру.

Док тор Вла ди мир Алек сић је био јед на од рет ких лич но сти у Пан че ву са ко јим се Иси до ра дру жи ла. Јер, он је по ред ба вље-ња ле кар ском прак сом, био ве ли ки чи тач, др жао је пре да ва ња, пи сао му зич ке кри ти ке, пре во дио Ге те о ве пе сме, ин те ре со вао се за ва зду хо плов ство... Био је је дан од нај о бра зо ва ни јих љу ди ове ва ро ши. Же лео је да оде у Аме ри ку, да по се ти бра ћу Рајт, али се раз бо лео и убр зо умро.

Све то вре ме у Пан че ву Иси до ра ра ди – пи ше, гро зни ча во бе ле жи сво ја раз ми шља ња, сво ја ис по ве да ња, и тек по кат кад по-ша ље по ко ји до пис у но во сад ске но ви не.

Те ње не по след ње го ди не у Пан че ву го сту је Срп ско на род но по зо ри ште из Но вог Са да. Глум ци су при ка за ли че ти ри ко ма да.

Иси до ра пи ше ре цен зи ју у Бра ни ку. Пот пи су је их ини ци ја ли ма И. С. – о Ну ши ће вом Све ту 11 (24) фе бру а ра 1909. го ди не, а за тим на-ред них не де ља о Пре ди ће вој Гол го ти, о три ма ту ђи ца ма (Tem po di me nu et to, Шо ља те ја и Ба би но ле то) и о дра ми Мак си ма Гор ког На дну, у не дељ ном бро ју ли ста од 8 (21) мар та 1909. го ди не.

Уред ни ку Бра ни ка по ру чу је 24. мар та 1909. го ди не:

По ду гач ко је ис па ло, иако сам ус пут са би ја ла и од ба ци ва ла. Ако Вам се учи ни пре мно го, или не тач но, или мо жда не вој во ђан-ски, не мој те у ко ша ру. Ин те ре со вао се u Гла сник за тај рад...

Ти хо ми ру Осто ји ћу, про фе со ру у Но вом Са ду, пи ше:

Го спо дин док то ре,ала је то злат на и уми ља та иде ја: оне две на сли ка не ла сте

на кар ти. Имам u ја две ша ре не ти чи це, и те ће Вам нај ско ри је вра ти ти ви зи ту.

Ју че сам при ми ла по зив из Бе ча и од мах ју че бла го да ри ла на ње му. Пи смо сам по сла ла у Н. Сад, а ваљ да he се на ћи, ко ће адре-су рек ти фи ци ра ти.

Опро сти те што оним Ва шим не му штим < ... > сле ду је ово-ли ка бла го гла го љи вост. Чак сам ис пу ни ла про пи се уч ти во сти, и два пи сма су би ла го то ва.

Да нас је ди ван про лет њи дан. По сле под не ћу се по пе ти на бре жу љак, пре ме ри ти че ти ри стра не све та и ре ши ти се, у ко-ме ћу прав цу по ле те ти – за ла ста ма.

Збо гом, го спо дин док то ре!И. Се ку ли ће ва.Пан че во, 25/III 909.

Гла во бо ље, стра шне, не сно сне. Она за пи су је: „Та ко, од јед-ном, обич но пред ве че, ва здух се поч не згу шња ва ти око ме не и при ти ски ва ти ми гла ву, а сун ча ни ди скус ста не гу би ти свој об-лик и раз ли ва ти се као пи ти ја... По ку ша вам окре ну ти гла ву од про зо ра не иде. Врат ни пр шље но ви се уко чи ли као да су гип сом за ли ве ни, а гла ва за ста ла у не ком нео бич ном, ис те гље ном по ло-жа ју. Опре зно се по диг нем, да мо зак ни по што не са зна да се кре-ћем, за тво рим про зор, спу стим за ве су, за па лим све ћу, и па жљи-во се, по не ком на ро чи том си сте му, спу стим у на сло ња чу. Та ко ми је као да сам се скра ти ла и су зи ла: но га ма је два до ди ру јем зе-мљу, а у сто ли ци још рав но два пе дља пра зна ме ста по ред ме не... Му ка и ма лак са лост и вр ху нац нер во зног раз дра же ња, јер ми

30 31

ви ше ни сто ти део се кун да не оста је да одах нем од бо ла. По тре-си и бо ло ви све че шћи и стра шни ји. Стре пим и осе ћам: и клин, и два ђу ле та, и де бе ла ше та ли ца, све, све ће се за ле те ти пре ма цен тру му мо зга, и не што стра шно he се он да до го ди ти. Пр сну ће ми гла ва с тре ском ка квог још ни је би ло, раз дро би ће ми се мо-зак, све ће се у стра шној то пло ти сто пи ти, а ја ћу још увек мо ра-ти би ти при све сти, и мрак и ти ши на ће ме пла ши ти и да ви ти.

Ах, не мо гу ви ше, – пра шак, онај бе ли пра шак...“

Те сво је пат ње, не ми ре ра зно вр сне, она бе ле жи: „Це лу ноћ сам не мир на, јер ли је по ноћ на и хлад на ки ша, и

ка пљу су зе са об ли ве ног др ве ћа, и из гу бље но и стра шљи во па да ми рис ла во ро вих шу ма. Ома ло кр ви ла ме не ка је за као да се сав дажд у мо је жи ле сли ва...“

Тог ле та, по сле опо рав ка, Иси до ра од лу чу је да по тра жи слу-жбу. Али не у Вој во ди ни, не у Аустро-Угар ској – већ у Ср би ји, у Шап цу.

До пу то ва ла је у Но ви Сад. Осто ји ћу 2. сеп тем бра 1909, упра-во из Но вог Са да, пи ше крат ко пи смо:

Ма ха ла сам вам си ноћ кроз по сук ну ла ок на Ку бор ци је ве кон-фи се ри је. Ви за ста до сте, по гле да сте – и он да се ипак с ве ли чан-стве ном гра ци јом уда љи сте. Ви опет! Ни је нам се да ло!

Ако се не ви ди мо, при ми те по здра вље и по ша љи те ми За ха-ри ја Ор фе ли на, кад бу де го тов. Али не у Пан че во, не го у Ша бац. И. Се ку ли ће ва.

Ак том Ми ни стар ства про све те Кра ље ви не Ср би је, од 7. ок-то бра 1909. го ди не, по ста вље на је го спо ђи ца Иси до ра Се ку ли ће-ва, пре ђа шња учи те љи ца Ви ше де во јач ке шко ле, за при вре ме ну раз ред ну учи те љи цу Ви ше де во јач ке шко ле у Шап цу. Да ју јој да пре да је не мач ки је зик у свим раз ре ди ма (по два ча са не дељ но) и гим на сти ку у тре ћем раз ре ду (три ча са). Укуп но 18 ча со ва не дељ-но. За по сле ње је при вре ме но јер јој као др жа вља ни ну Аустро-Угар ске ни је по про пи си ма мо гло друк чи је, а ни су јој при зна те ни го ди не слу жбе. Во де је као по чет ни цу. Сво јим ра дом, ан га-жо ва њем у шко ли, у јав ном жи во ту, би ва убр зо за па же на. На Са вин дан 1910. го ди не, Иси до ра Се ку ли ће ва је нај за па же ни ја лич ност: др жи пре да ва ње „О стра ним и пре ве де ним књи жев но-сти ма у мо дер ном обра зо ва њу“, а јед на уче ни ца чи та њен са став „О Срп ству“. Пе сми цу „го спо ђи це из пре ка“ уче ни це ће ка сни је на у чи ти на па мет.

У фе бру а ру 1910. до би ја че тво ро днев но од су ство – због „на бав ке по треб них јој до ку ме на та за пре ла зак у срп ско по дан-ство“. Ми ни стар ство уну тра шњих де ла про сле ди ло је ње ну пред став ку Ми ни стар ству про све те за ми шље ње „да јој се по мол би учи ни“. Та про це ду ра, ме ђу тим, ни је би ла та ко бр за. Не-из ве сност се оте гла.

Ни но вом сре ди ном ни је би ла оду ше вље на. Сло бод но вре ме про во ди ла је у чи та њу, у пи са њу или, пак, уса мље но ше та ју ћи. По-не кад би свра ти ла по ко ја по зо ри шна тру па, а ето, у ма ју 1910. го-ди не у Ша бац је сти гла на го сто ва ње и Бе о град ска опе ра.

„По че ли смо с Ал би ни је вим ’Ба ро ном Трен ком’, за вр ши ли са Сме та ни ном ’Про да ном Не ве стом’, а из ме ђу то га чу ли још не ко ли ко опе ре та, о ко ји ма je до ду ше у да на шњи дан вр ло fas-hi o na ble зна ти и го во ри ти, али ко је ће и са нај у спе ли јим сво јим ари је та ма не ста ти са ли ца зе мље чим их не ста не с беч ких опе-рет ских би на – пи ше она у свом до пи су бе о град ском Но вом вре-ме ну. Бе о град ска опе ра ни је сте кла по пу лар ност у Шап цу; ду хо-ви се ни су ни мно го ни не по сред но ан га жо ва ли; пре ма то ме ни чи сто умет нич ки ни еко ном ски би ланс ове опер ске се зо не не гла си од већ по вољ но... Му зич ки нерв на ше пу бли ке по ка зао је мно го нео се тљи во сти, и они исти пе ва чи ко ји Бе о град и Со фи ју бар про сеч но за до во љи ше, не до жи ве ше ов де ни јед ног је ди ног ср дач ног апла у за...“

Ша бач ка про фе сор ка ушла је, 1910. го ди не, у срп ску ли те ра ту-ру та ко ре ћи на ве ли ка вра та, „ско ро исто вре ме но и као суп тил ни про зни пи сац, као лу цид ни књи жев ни есе јист, као из гра ђе ни кри-ти чар-при ка зи вач, као пре во ди лац с ен гле ског је зи ка и као пу бли-ци ста у слу жби на ро да“. Јер, у Срп ском књи жев ном гла сни ку об-ја вљу је при по вет ку „Гла во бо ља“, у Де лу есеј „Ру ска књи жев ност и сту ден ти“, у Бран ко вом ко лу чла нак „Јо сиф Кајнц“ и при каз ро ма на Ми лу ти на Уско ко ви ћа До шља ци, у Срп ском књи жев ном Гла сни ку из ла зи њен пре вод Оска ра Вајл да De pro fun dis, нај зад, у Из ве шта ју Срп ске кра љев ске ви ше жен ске шко ле у Шап цу „О стра ним и пре ве де ним књи жев но сти ма у мо дер ном обра зо ва-њу“, у ли сту Но во вре ме при каз го сто ва ња Бе о град ске опе ре.

Те школ ске го ди не (1910/11) Иси до ра, по ред не мач ког је зи-ка, пре да је и ма те ма ти ку. Ле то про во ди у пу то ва њу по Ита ли ји.

Шта је хте ла ре ћи сво ме при ја те љу и ста ри јем ко ле ги – про-фе со ру, углед ном но во сад ском књи жев ном по след ни ку, др Ти хо-ми ру Осто ји ћу, до пи сни цом из Фи рен це:

32 33

За то је сто ли ца пра зна, јер сва ки чо век уби је оно што нај-ви ше во ли. За то не ма ни ког, јер смо сла би ји од све га, а ја чи од се бе са мих...

Та ко ђе Осто ји ћу, из Шап ца, 18. но вем бра 1910. го ди не:

Ска ме ње на про сто: ма ти на след но ту бер ку ло зна, отац вр-ло да ро вит, вр ло учен и вр ло екс цен три чан, а мај ка по оцу лу да.

Крат ко по ру чу је док то ру Вла ди ми ру Алек си ћу 4. де цем бра 1910. го ди не:

Ле по Вам хва ла на зад њем пи сму... Пре ко су тра је и Ва ше и мо је кр сно име. Да ли, и ка кво до бро да по же ли мо јед но дру гом? Бу ди те здра ви, хра бри и по но си ти, и ис трај те у – све му...

Би ло је то уочи Св. Ни ко ле.Док то ру Алек си ћу пи ше раз го вор на пи сма из ша бач ке учма-

ло сти, као што је ово уочи са ме но ве, 1911. го ди не:

Го спо ди не док то ре,Зад њом сво јом кар том и пи смом из Бе ча на пи са ли сте два

фак та, али ни сте опре де ли ли сфе ру њи хо ва ути ца ња и по сле ди-ца. Не знам да кле: где сте, шта сте и ка ко сте? Је сте ли за вр ши-ли или ће те на ста ви ти, је ли вам се смр кло или вам је сва ну ло, је сте ли Са вле или Па вле? Кад би сте хте ли и има ли вре ме на да ми ка же те ка ко вам је у ду ши, во ле ла бих. Мно го ми слим на вас; вас ра ди и се бе ра ди. Хте ла бих да вам је лак ше, да мо же те да се уте ши те, да не из гу би те ве ру.

На кра ју бор бе, јел те, та ко из гле да, као да су жр тве чи ње не, као да је очај на пра зно опу сто шио ду шу, као да је све од у пи ра ње и оти ма ње (...) би ло? То је још са мо до тле, док у чо ве ку ти ња ју угар ци мр цва ре них и по би је них осе ћа ња. То је она зад ња Ха риб да од не ве ри це до ре зиг на ци је. За тим се осло бо ди и за ца ри ми сао, чи ста ми сао, и на ста је мир где је не кад би ла Тро ја. – Ја ћу пре-ки ну ти сво је ре зо но ва ње на са да шњи ци, јер у ва ма је и од ви ше жи во та, а да би сте оста ли без бу дућ но сти. Не знам шта ће те још до жи ве ти, али не мој те ни ка да ни по жа ли ти ни под це ни ти нај ве ћу бу ру сво га жи во та. Ви ће те ипак ка сни је са зна ти, ка ко је слат ко ти хо је ца ти „у ве че ри глу хе, крај мр твог ог њи шта“. А то ће до ћи, си гур но до ћи. И ако бу де те има ли же ну, и ве сео дом, и пу ну ку ћу де це, ипак ће се увла чи ти глу хе ве че ри и за ми ри-ти по ро дич но ог њи ште.

Ја сам још бо ле сна, и би ћу и оста ћу бо ле сна. Ни сам по ми-шља ла да до ђе те, ни ти са да то же лим. По ве сти ме са со бом не мо же те, а да бу де те и да ме оста ви те, би ло би од већ, од већ те шко. – Тре ба тр пи ти сам, са свим сам.

Хва ла вам на сваг да шњем по ве ре њу и по здра ви те – ма да сам и са ма пи са ма – ва шег Ми лу ти на. Све до бро вам же ли ва ша

И. Се ку ли ће ва

34 35

ША БАЧ КИ ДА НИ

По но во кри зе – ду шев не и те ле сне. Све че шће раз ми шља о од ла ску из Шап ца. У ја ну а ру, го то во цео ме сец, бо лу је. Али не се ди „скр ште них ру ку“ – чи та и пи ше. За вр ши ће и ру ко пис Са пут ни ка. По ну ди ће га чу ве ном бе о град ском из да ва чу Све ти-сла ву Б. Цви ја но ви ћу. Упо зна ла га је при ли ком јед ног бо рав ка у пре сто ни ци.

А др жа вљан ство – шта је са тим? Још увек је аустро у гар ски по да ник на ра ду у Ср би ји.

При ја те љу Ми ла ну Бу ди са вље ви ћу, срем ско кар ло вач ком про фе со ру и уред ни ку Бран ко вог ко ла, чи ји је са рад ник, 14. ја ну-а ра Иси до ра пи ше:

Ко ли ко ми је по зна то Le jar din d’ Epi cu re ни је ни цео, ни у од лом ци ма пре во ђен. Ина че, Ана тол Франс је Ана тол Франс, u пи та ње је са мо до ква ли те та мо га пре во да. Бу ди те до бри, пре-гле дај те и ис пра ви те.

Ве ли ка Вам хва ла на ка ва љер ском го сто прим ству. Сто јим Вам ра до на услу зи и ве о ма Вас по шту јем.

Та пре пи ска с при ја те љи ма је њен је ди ни ин те лек ту ал ни раз-го вор. Бу ди са вље ви ћу, 26. ја ну а ра, пи ше из Шап ца:

Ако при ло же ни члан чић уоп ште ва ља, ми слим да ћe мо ћи по слу жи ти као увод ни чла нак. Ствар, до ду ше, ни је на ша, али ни је ни њи на; оп ћа је, и пре ма то ме је сва чи ја – ори ги нал на при-по вет ка – не ће uћu. Мо гла бих, ку ри јо зу ма ра ди, „про ба ти“. Али ће, ве ро ват но, оста ти на про би: имам рђа ву на ви ку, да са мо у мо но ло зи ма ми слим.

Уч ти во Вам бла го да рим на од го во ру, сто јим на услу зи, и ве о-ма Вас по шту јем.

И, ка ко ка же је дан њен са вре ме ник, „на пу стив ши род ни крај, она се ра ста ла са срод ни ци ма, с дру га ри ца ма из шко ле, с по зна ни ци ма из мла до сти“, а но ве при ја те ље те шко је сти ца ла.

У Бран ко вом ко лу об ја вљу је за пис „По за“:„У сва кој ма ни фе ста ци ји на ше во ље, па ме ти и ду ше има по-

ма ло по зе. По за је кад се од би је ко ме ди јан ство и зло у по тре ба ма ске, јед на енун ци ја ци ја ма ште, ко ја, под ре ђе на кон тро ли и рас по ре ђе њу па ме ти, мо же по не кад од лич но по слу жи ти и по мо-ћи. По ма ло по зе има у све му, чим чо век пре ма спо ља шњо сти до-ка зу је сво ја на че ла и свој ка рак тер. У то ли ко ви ше, у ко ли ко је ин ди ви дуа ја ча, агре сив ни ја, из ра зи ти ја...“

Њен при ја тељ др Ти хо мир Осто јић об ја вио је у Но вом Са ду књи жи цу До си теј Об ра до вић у Хо по ву. Иси до ра му из Шап ца 14. мар та 1911. по ру чу је:

По што ва ни Го спо ди не,Уч ти во Вас мо лим да ми по ша ље те књи жи цу о До си те ју

Об ра до ви ћу. Хо ћу да је при ка жем на пр вој на ред ној на став нич-кој кон фе рен ци ји; шат је хтед ну пре по ру чи ти као по треб ну књи жи цу бар у ста ри јим раз ре ди ма.

Ве о ма Вас по шту је И. Се ку ли ће ва.

Осто јић јој је по слао књи ге и она му 1. апри ла по но во пи ше:

По што ва ни Го спо ди не,Ле по вам бла го да рим на књи зи и де ди ка ци ји, али, за са да,

још без ре ван ша. Шко ле су због за ра зних бо ле сти за тво ре не, уче ни це се раз и шле, а ус кр шње фе ри је су на пра гу. Ни сам до да нас мо гла ни шта ствар но пред у зе ти, а још ма ње по сти ћи. Ипак не што. Има ла сам част да при ка жем не са мо ва шу књи гу не го и вас: де сеш ко ле га и ко ле ги ни ца, про фе со ра и на став ни ца сред ње шко ле, са да су на у чи ли да има и Тих. О. у срп ској књи-жев но сти. Ну – ако они то и не зна ју, ба рем су здра ви. – И ви сте још до шли на ми сао да од гђе X. У. тра жи те оце ну и са рад-њу! Шта вам је би ло да се пра ви те ма ли и да без ну жде си па те пе пео по гла ви?!

О оним дру гим ства ри ма дру ги пут.Из во ли те при ми ти уве ре ње о мом сваг да шњем по што ва њу.И. Се ку ли ће ва

У Сло вен ском ју гу, по во дом иде је по те кле од Од бо ра На род-не од бра не у Шап цу, ко ју је при хва ти ла На род на од бра на у Ср-би ји – да се ство ри јед но ве ли ко за ве шта ње од Срп ства Ви дов-да ну, од Ви дов да на Срп ству, Иси до ра, у ле то те, 1911. го ди не, у свом на ци о нал ном ро ман ти зму не мо же да се об у зда:

36 37

„Ка ква је дин стве но ле па иде ја, да се од Ви дов да на, да на опо-ја ва ња и ка ђе ња мр твих тра ди ци ја, да се од то га да на ство ри дан ве ли ке и жи ве за ми сли, дан све сног об ра чу на ва ња и ак тив-ног по ле та... У тра ди ци ји гле да мо спо мен, а не пре де сти на ци ју. Ми ни смо са мо по том ци Ду ша на и Мар ка, ми смо де ца го лог и не про све ће ног на ро да, ко ји се због ду шев ног мра ка гре хом и ди-вља штвом ка ља. Ви дов дан не ка не бу де са мо дан па ра сто са, не-го не ка бу де дан ро ђе ња и об но ве ве ли ке и жи ве иде је; иде је ко ја ће од нас на чи ни ти бе де ме што не па да ју; иде је, ко ја ће нас на вр-ста ти у је дан ла нац да љу ба вљу и кул тур ном сна гом стег не мо и за гр ли мо се дам раз у ђе них де ло ва на шег на род ног те ла!“

У овом истом ли сту, у тек сту „Ми и ствар ност“, она ве ли: „Ми смо на род ко ји у ствар ност не ве ру је и ко ји ствар ност не во ли. Док је не по зна мо, сне ва мо о њој; а кад нам по ста не ја сна, ми је под це њу је мо. Ве ре и љу ба ви ни ка да не ма мо за њу. У то ме смо слич ни јед но ме на ро ду ко ји та ко ђе не уме ку ћу да ску ћи: Ир ци ма...“

У беч кој Зо ри, гла сни ку срп ске на пред не омла ди не, 1911. го-ди не ње ни до пи си се штам па ју нај че шће на увод ном ме сту. Иси-до ра се пи та:

„За што смо ме со без кр ви? За што у на ци о нал ној и кул тур-ној на шој ми зе ри ји не ма до сто јан ства? ... За што на ша књи жев-ност не ма су ви ше са рад ни ка, за што на ше књи ге и ли сто ви има-ју су ви ше при ме ра ка?...

Ми има мо пе сни ка ко ји не пе ва ју, при по ве да ча ко ји не при-по ве да ју, на уч ни ка ко ји не ис пи ту ју, са рад ни ка ко ји не са ра ђу ју, ин те ли ге на та ко ји не чи та ју и не ма шта ју, бо га та ша ко ји не ку-пу ју – сав наш кул тур ни про грес је без оца и мај ке, сву где ли-ци та ци ја и аук ци ја. Ми смо као онај Ни че ов ужар ко ји пле ту ћи уже иде уна траг. У сво јим ства ри ма сле пи, у ту ђи ма не моћ ни, мли та ви смо и без љу ба ви и жи во та као во де ни цве то ви пред за ла зак сун ца... За што ја че не во ли мо, за што ја че не по ма же мо на шу књи жев ност, кад њу не ства ра ју са мо они ко ји пи шу. Ве ли-ке за да ће и про бле ме не ства ра ју ге ни ји са ми, не го их ства ра ју кул тур не мо гућ но сти чи та вог на ро да...“

У овом гла си лу у Бе чу Иси до ра пи ше о Бер нар ду Шоу, о по е-зи ји, али и о до сто јан ству ра да, срп ској же ни, ви дов дан ској иде ји.

По след њег ме се ца 1911. го ди не, у Бо сан ској ви ли, о пе сни ци-ма „ко ји ла жу“ она ка же: „Ко ће од ре ди ти исти ну и ла жи у по е-зи ји, кад да нас и ми кро скоп ски и те ле скоп ски до жи вља ји иду у

пе сни штво. Пе ва ју се тр за ји јед не ган гли је, и љу бав ни до жи вља-ји и тра ге ди је ал га и ри зо по да; и ко ће он да осу ди ти да је лаж кад Мо рис Ба рес твр ди да ни шта љуп ки је не ма у ње го ву се ћа њу од успо ме не на јед ног шпан ског ма гар ца под рас цве та ном ма њо-ли јом... О лаж је си лан фак тор жи во та и по е зи је...“

38 39

ПУТ У КРИ СТИ ЈА НИ ЈУ

Све ти сла ву Б. Цви ја но ви ћу, ко га је упо зна ла у ње го вој књи-жа ри још пре не ко ли ко го ди на, Иси до ра се ја вља из Шап ца 12. ја ну а ра 1912. го ди не:

По што ва ни Го спо ди не, због бо ле сти Вас са за ка шње њем из-ве шта вам да сам књи ге при ми ла. Хва ла на Ма ки а ве ли ју. Чим до спем, на пи са ћу, на рав но, не при каз, не го им пре си је о тој див-ној књи жи ци. – У че твр так до ла зим на са ста нак Дру штва срп. књи жев ни ка, и та да ћу пла ти ти ра чун. – С по што ва њем и по здра вом.

Ша бач ка про фе сор ка да је брит ке су до ве о књи га ма углед-них пи са ца то га вре ме на. „Г. Ла за ре вић је уче ник мно гих учи те-ља и књи га; то се ви ди и по ње го вом есте тич ком су ђе њу, и по ње го вим кри тич ким син те за ма и по ње го вом сти лу“, ка же она, у Бо сан ској ви ли, у ја ну а ру 1912. го ди не, за књи гу Им пре си је из књи жев но сти Бран ка Ла за ре ви ћа. „Али је, на ро чи то кад је реч о на шој књи жев но сти, у пр вом ре ду уче ник г. Б. По по ви ћа и г. Ј. Скер ли ћа. То су кри ти ча ри ко ји су да ли план и елан на-шој есте тич кој ку ли, кри ти ча ри твр де ко рект но сти и пре си ће не стро го сти, кри ти ча ри бо га те шко ле и си гур них ре ми ни сцен ци-ја, ко ји вас, бра не ћи сво је ста но ви ште, до ка зи ма и при ме ри ма та ко ре ћи за зи да ју...“

Ње не ин те лек ту ал не ве зе се про ши ру ју. Ње на дру же ња су ис кљу чи во ин те лек ту ал на.

Хва ла на књи зи – от пи су је 12. фе бру а ра Цви ја но ви ћу. – Мо-лим Вас са мо ле по да ми, али искре но, ка же те да ли сте за до вољ-ни да књи гу при ка жем у Просв. Гла сни ку или На став ни ку.

С по што ва њем и по здра вом.

У Про свет ном гла сни ку, мар та 1912, Иси до ра пи ше за па жен чла нак о ђач ким са мо у би стви ма:

„Је дан мој друг из сред ње шко ле убио се на гро бу сво га оца, не оста вив ши иза се бе ни ка ко об ја шње ње о узро ку сво је коб не од лу ке. Био је по знат као ма те ри јал но оси гу ран, здрав, па ме тан и ва љан мла дић, али ве о ма осе тљи ве и де ли кат не при ро де, и с то га се за кљу чи ло да се са мо од ту ге за из гу бље ним оцем мо гао устре ли ти. – Ве о ма уз бу ђе на и дир ну та, ис при чам тај до га ђај јед-ном по зна том, ве о ма ми сле ном и скроз ху ма ном ле ка ру. Он, ми-ран, са оним па мет ним и сет но ре зиг ни ра ним осме хом до брих ме ди ци на ра, ова ко ми је од го во рио: не мој те од ви ше узи ма ти к ср цу ту тра ги ку; мо жда је бо ље што се тај деч ко убио пре не го што би мо жда по лу део...“

Да ле ко је од Бе о гра да, гу ши се у тим уса мље ним шет ња ма по ша бач кој пе ри фе ри ји, на Ду да ри. Љу ди су се окре та ли за том ви жља стом, крат ко под ши ша ном, еле гант но об у че ном же ном ко ја је од сут но про ла зи ла по ред њих. А она је ми сли ла упра во о Вајл ду, До сто јев ском, Хам су ну, Ан дри ју Берг со ну...

Срп ски књи жев ни Гла сник јој у апри лу об ја вљу је на увод ном ме сту при по вет ку „Умор“. А уред ник је ни ко дру ги до нај и стак-ну ти ја лич ност срп ске ли те ра ту ре то га до ба – Јо ван Скер лић. При ча о про фе со ри ма фи зи ке и сту ден ти ма, јед на од оних из ру-ко пи са књи ге спре мље не за штам пу.

Тог апри ла 1912. го ди не „по ни зно“ пи ше ми ни стру про све те Кра ље ви не Ср би је да јој „због по ла га ња проф. ис пи та одо бри че-тво ро ме сеч но од су ство, ра чу на ју ћи од 15. ма ја па до 15. сеп тем-бра тек. го ди не“. Упра ви тељ шко ле је про тив то ли ког од су ства, због не до стат ка про фе со ра ма те ма ти ке на ис пи ти ма зре ло сти, али јој ми ни стар ипак да је одо бре ње да мо же од су ство ва ти од 15. ју на до 15. ок то бра, с на по ме ном да мо ли тељ ка по по врат ку под не се „Ми ни стар ству из ве штај о свом ра ду у ино стран ству за вре ме од су ства“. Би ла је не за до вољ на ова квом од лу ком и тра жи-ла је про ду же ње од су ства или, пак, пре ме штај у Бе о град. У овом дру гом зах те ву је ус пе ла; у је сен 1912. го ди не сту па на ду жност у пре сто ни цу – по ста вље на је за на став ни ка Ви ше жен ске шко-ле у Бе о гра ду.

Од су ство Иси до ра ко ри сти за пу то ва ње. Од лу чи ла се за је-дан не сва ки да шњи пут за же ну у то до ба – пра во у Скан ди на-ви ју, или, тач ни је ре че но, у Кри сти ја ни ју (Осло). Же ле ла је да упо зна зе мљу Стринд бер га, Хам су на, Ја на Си бе ли ју са...

Не ко ли ко ме се ци про во ди на се ве ру Евро пе, и то вре ме ће се ду бо ко уре за ти у њен жи вот. Вра ћа се са пу ном бе ле жни цом ути са ка.

Кра јем ју ла 1912. од ла зи у Ло вран. Осто ји ћу пи ше:

40 41

Нај зад – Ви ће те би ти љу ба зни да ви ди те вре ди ли шта. Ра ђе но је и ов де, на ле то ва њу, да кле ма ло ле жер но.

Ка ко сте се про ве ли у Пра гу? Је сте ли здра ви, до бро рас по ло-же ни? Да сте вред ни, то знам и ви дим.

Остај те здра во!

До ла зи у Ша бац – да се при пре ми за се о бу. Цви ја но ви ћу пи-ше, 17. ав гу ста:

Ка да сам се ја вра ти ла с пу та, Ви сте оти шли на пут, и то ми је би ло уто ли ко кри вље што сам на ро чи то же ле ла с Ва ма да раз го ва рам. О из да ва њу мо је јед не или две књи жи це. Јед но би би-ла збир ка мо јих, ка ко их ов де зо ву, при по ве да ка, дру га мо јих на-ци о нал но-аги та ци о них чла на ка из Слов. ју га и Зо ре.

Мо лим Вас пре све га прин ци пи ел но, а за тим пре ма мо гућ но-сти ма Ва ше ми шље ње, Ва ше пред ло ге и усло ве у евен ту ал ном за-јед нич ком по слу.

Хо ћу ли до би ти Пал гра ве-а и Бе се де под го ром.

Те Бе се де је ро мо на ха Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа па жљи во ће иш-чи та ти, ис под вла чи ти и на мар ги на ма за пи са ти до ста за па жа ња.

По што ва ни Го спо ди не – пи ше по до ла ску у Бе о град Ти хо ми-ру Осто ји ћу, 19. сеп тем бра. О Пре о бра же њу смо за јед но би ли у Бе о гра ду, али, по ред свих мо јих на по ра, вu оста до сте (...)

Г. Ла за ре вић ми ве ли да сте тра жи ли мо ју адре су, и да вас је по гре шно из ве стио.

Ја сам, од пу сте на ци о нал но сти, ушла у вој ну стру ку. Ста-ну јем код дра Сон дер ма је ра, у Вој ној бол ни ци, и мо лим да на ту адре су ди ри гу је те по шту.

Ина че, од ло жи ла сам удад бу до про ле ћа. Сад је рат но вре ме и сра мо та је уда ва ти се. Зар не?

Кад опет до ђе те у Бе о град, ја ви те се и ме ни да се на ђе мо.Збо гом остај те!И. Се ку ли ће ва

Ње но пе ро све је убо ји ти је. Срп ској же ни она по ру чу је, у сеп тем бар ском бро ју Сло вен ског ју га: „Срп ска же но! Раз мр скај пе сни цом и му шки раз мр скај ша бло ну то га пра зног и гре шног ла жног жи во та, и не мој спа ва ти кад ни је вре ме од мо ру, и не мој се ма зи ти кад ти се у зна ку смр ти и са ти ра ња ра ђа ју де ца; не мој да на то ва риш на се бе грех не ис пу ње не ду жно сти, не мој да у окр ша ју бу деш ван окр ша ја, и бе жи од сра мо те да бу деш жив над гроб ни спо ме ник на ле ши ни сво га на ро да. Ни је са да вре ме жен ских осе ћа ња, ни је вре ме ни хри шћан ском стр пље њу да се не при ја тељ љу би и да се на при ја те љу пра шта, ни је вре ме ни Бу-ди ном стр пље њу да ће мо сви опет до ћи! Не!...“

У том на ци о нал но-ро ман ти чар ском за но су Иси до ра у сеп-тем бру, та ко ђе у Сло вен ском ју гу, пи ше чла нак о по тре би со ли-дар но сти из ме ђу Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца: „Ми у овом тре нут-ку мо жда ни смо оно ли ко па мет ни и оно ли ко ра чун џи је ко ли ко би не ки то од нас тра жи ли. Ни смо, по њи хо вом схва та њу, мо жда ни ма ло па мет ни, јер го во ри мо о там ни ци, ве ша ли ма и осве ти, и во ли мо то по ве, ва тру и крв. Али ми смо ипак на до бром пу ту. Осе ћа се то по искре ној ре чи и по по ште ни јем да ху по ли тич ких гру па, и по ја чој за јед ни ци и љу ба ви кул тур них и на ци о нал них

Исидора Секулић у Скандинавији

42 43

удру же ња. И тај пут тре ба за кр чи ти и за гу ши ти да се ни ко ви-ше са ње га не вра ти; и тим пу тем тре ба ју ри ти ср ча но, и фа на-тич ки, и с твр дом гла вом, у ко јој се за вр те ло и до мо зга за ри ло га ђе ње и бес од ма ђар ске чи зме и аустриј ске кам џи је.“

Ус хи ће на је До сто јев ским. Чи та на ру ском Бра ћу Ка ра ма зо-ве – ку пи ла је све три књи ге не где у све ту, на не ком од сво јих пу то ва ња. Пр ви текст са пу то ва ња по се вер ним зе мља ма на шег кон ти нен та ша ље Ле то пи су Ма ти це срп ске. У пе тој све сци ча со-пи са из ла зи Иси до рин есеј „Скан ди на ви ја и Ји тланд“. То је за че-так дру ге ње не књи ге – Пи сма из Нор ве шке.

У је сен 1912. го ди не до ла зи ко нач но у Бе о град, ва рош бал-кан ску, у ко јој ка ко је то за пи сао је дан њен са вре ме ник – „цео свет за ви ру је кроз пло то ве у жи вот јед но дру го ме“, ва рош „ко ја

је про гу та на Ле ван том, Бал ка ном, Пе штом, али на ро чи то на је-здом па лан ке свих ра са, је зи ка и ве ра око се бе, ко ја – иш чу па на из ко ре на – ов де са да не жи ви ни под сво јим кро вом ни у сво јој ма ли, не го на ули ци, у ка фа ни, у би о ско пу, ’ба ру’, ’би феу’ у ’ће-ваб џи ни ци’, у рад њи ’с ужич ким про из во ди ма’, у без број ним ка-фа ни ца ма с па ла нач ким па њем и ро шти љем пред вра ти ма или пра се ћом гла вом у про зо ру, или у та ко зва ним ло ка ли ма ’умет-нич ке бо е ми је’, јед ној од нај ба нал ни јих ин ду стри ја у том ва шар-ском ме те жу“.

У та квом Бе о гра ду Иси до ру при ма ју као ум ну же ну. Ње но дру штво су ин те лек ту ал ци. У шко ли ра ди за јед но са На де ждом Пе тро вић, ко ја пре да је цр та ње, чи ји брат Раст ко је из у зе тан, рет-ко па ме тан мо мак. По зи ва ју је у углед не ку ће – на чај. То је при-ли ка за про ши ре ње кру га по зна ни ка. Упра во те је се ни 1912, тек што је сти гла у Бе о град, Ста ни сла ва Сон дер ма јер, чи ји је муж Ро ман био чу ве ни ле кар, упо зна је је и са јед ном же ном ко ја ће јој по ста ти дра га при ја те љи ца – реч је о Да ни ци Хри стић, ак ти-вист ки њи у жен ским дру штви ма. Го спо ђа Сон дер ма јер је са че ка-ла Иси до ру и он да ју је по ве ла из јед не со бе у дру гу.

„У тој дру гој со би“, се ћа ће се де се так го ди на ка сни је Иси-до ра, „ди гла се са сто ли це да ма, об у че на у цр но, ко ја ме је, пре све га, из не на ди ла сво јом спо ља шно шћу, гла вом, др жа њем те ла, пру же ном ру ком, то пло и ујед но стро го ра до зна лим по гле дом. Но вај ли ја у Бе о гра ду та да, ма ло збу ње на пред две ма па мет ним Бе о гра ђан ка ма, ја сам по сле из ме ње них обич них уч ти во сти, за-ћу та ла и са слу ша ла... Обе да ме су пу ши ле... По сле не ко ли ко ми-ну та ја сам мо ра ла оти ћи, не са че кав ши да г-ђа Хри стић узме реч. У ве че сам за бе ле жи ла у књи жи цу: ’Г-ђа Ста ни сла ва је не-сум њи во па мет на и да ро ви та же на, али код ње се то зна тек по-што је го во ри ла; код г-ђе Хри стић из гле да ми да се то зна и кад не го во ри. Им по зант на же на. Ле па же на. Им по зант ност ње ну чи ни до ду ше це ла ње на фи гу ра, али бих ре кла да ту ипак све по-чи ње и све свр ша ва са осо би том ње ном гла вом’...“

Жи вот у Бе о гра ду је са др жај ни ји, пу ни ји – ви ше је ра зум-них, па мет них лич но сти са ко ји ма се мо же раз го ва ра ти о ли те-ра ту ри и жи во ту. Ме ђу тим, бал кан ски ра то ви пре ки ну ли су ту гро зни ча ву ства ра лач ку ат мос фе ру у пре сто ни ци.

Иси до ра је раз ред ни ста ре ши на у пр вом оде ље њу пе тог раз-ре да, у сво јој пр вој го ди ни слу жбо ва ња у Ви шој жен ској шко ли у Бе о гра ду.

Ру ко пис сво је пр ве књи ге Са пут ни ци је за вр ши ла. Пре да ће га из да ва чу.

Са пута по Норвешкој

44 45

Цви ја но ви ћу 5. фе бру а ра 1913. го ди не пи ше:

... Су ви ше смо се у хит њи спо ра зу ме ва ли ју че, и, на рав но, ни је до бро ис па ло. Не Де мо на Љер мон то вље ва не го Де мо на До-сто јев ског. С то га сам ја и спо ми ња ла це ло куп на де ла, јер се тај ро ман кан да не мо же друк чи је до би ти и чу ди ла се кад сте Ви спо ми ња ли срп ски пре вод. Да кле, то ако има, али са мо на не мач-ком, јер ни је за ме не. На по руџ би Бр ке хва ла. По шљи те, мо лим, оно бла го род но ше грт че да вра тим ове књи ге...

Све че шће сре ће мар кант ног де ли ју ко га је упо зна ла још пре не ко ли ко го ди на у ре дак ци ји Сло вен ског ју га. Зо ве се Ми лан При би ће вић. Он је као офи цир аустро у гар ске вој ске пре бе гао 1904. го ди не у Ср би ју, а 1908. го ди не, ка да је ство ре на На род на од бра на, по ста је њен глав ни се кре тар и „пре ко сво јих ве за ра ди на ства ра њу тај них ор га ни за ци ја у Бо сни и Хер це го ви ни, Хр ват-ској и Вој во ди ни“ на ру ше њу Аустро-Угар ске мо нар хи је. О тој сво јој сен ти мен тал ној ве зи Иси до ра, 10. мар та 1913. го ди не, пи-ше Ти хо ми ру Осто ји ћу, се кре та ру Ма ти це срп ске:

Ве о ма ме је об ра до ва ло Ва ше пи смо. Не што љу ба зно, до бро, искре но, по ште но, јед но став но има у Ва шим ре чи ма.

Мно го пи та те, а ја ћу Вам са мо ве о ма ма ло ре ћи. Ми ла на При би ће ви ћа сам је два ви де ла. Ве руј те ми. Та ко смо обо је хте-ли. По не кад смо се сре ли. Он ду го са лу ти ра, ја от по здра вим и ми мо и ђе мо се. Кад од мак не, ста нем, освр нем се, и гле дам до кле мо гу про фил оних чуд ном еле ган ци јом наг ну тих ра ме на, и тра-жим под на ту че ном по ход ном ка пом јед но че ло и два ока...

Ето та ко. Та ко се чу ва оно што ја сад чу вам. Са мо та ко се мо же са чу ва ти. Ка ко пре ти оно Л. Ко стић: да сад не оде, оде за на век.

Дао се пре ве сти из II у XX пук, и са да је под Је дре ном. Не са да, већ дав но. Из др жао оне стра шне зи ме и ме ћа ве и сме то ве. Ви део и бе лу смрт.

Ни шта дру го не мам. Ако не бу де од ви ше крат ко и од ви ше еле гич но? А у Гри га је ту жно, ме ко, су зно.

У фи јо ци ми ле же не ко ли ко по че та ка. Ра дим и им пре си ју о В. Пе тро ви ћу, при по ве да чу. Ако бу де ка ква та ква, мо ли ћу Вас да је при ми те.

Ако Григ не ва ља, вра ти те ми га. Тре ба ми и ако не ва ља.А Го спо ђа? А ме ни по здрав од ње? Се бич ња ци јед ни! Збо гом!

Иси до ра Се ку лић.

А уз пи смо је до да ла и це ду љи цу:

...Да нас сти жу пр ви ра ње ни ци са Је дре на. Шта ће мо ви де-ти, шта ће мо чу ти, збо гом! Хва ла. Ва ша Иси до ра Се ку лић.

Вељ ко Пе тро вић у пи сму Ми ле ти Јак ши ћу, пе сни ку и при-по ве да чу, си нов цу Ђу ре Јак ши ћа, у мар ту 1913. го ди не ка же:

До бро се сла жем с гђи цом Иси до ром, и ако смо опреч ног ду ха. И она је Ру ски ња. Ни кад па мет ни је же не ни сам ви део, без жен-ског пре не ма га ња...

46 47

ПР ВА КЊИ ГА

Би ла је лич ност о ко јој се у то вре ме при ча ло у Бе о гра ду, За-гре бу и Са ра је ву. Ма тош је по во дом при по вет ке „Бу ре“, об ја вље-не у за гре бач ком ча со пи су Са вре ме ник, по ред оста лог, на пи сао: „У по след ње ври је ме има мно го но во сти код Ср ба и Хр ва та, али ка ко их има ма ло, вр ло ма ло ли те рар них, про чи тав ши у овом ли-сту ’Бу ре’ по ми слих: За том то бо жњом Иси до ром Се ку лић кри је се ја мач но му шка рац ра фи ни ра не осје ћај но сти што нас ми сти-фи ци ра жен ским псе у до ни мом, јер да нас не ма же не што би мо-гла на пи са ти... ’Те лом сво јим сам осе ћа ла па да ње ве че ри’, ’Ти ца, све тла као рас пр сну та зве зда’, ’Леп тир, ша рен као да је кроз ду гу про ле тео’... ’Си ва ме ло ди ја ћу та ња и ти ши не’. (Ко ја му зи ка!)“

А у ал ма на ху Срп ки ња, ко ји те го ди не из ла зи у Са ра је ву, ка-жу: „Иси до ра Се ку ли ће ва, про фе сор ка. То је ака дем ски обра зо ва-на го спо ђи ца, ко ја мно го пра ти са вре ме ну европ ску ли те ра ту ру, ка ко се из ње зи них ра до ва ви ди, по нај ви ше ен гле ску и не мач ку... Пе ро јој је ду хо ви то и ода је ве ли ку на чи та ност и спре му...“

У На род ном по зо ри шту све је ма ње су сре та са при ја те љи ма. Му шкар ци су оти шли на фронт, под Је дре не, а ове на ци о нал не ко ма де – Ла за ре во вас кр се ње Иве Вој но ви ћа, Ко сов ску тра ге ди ју Жар ка Ла за ре ви ћа, Кра ље ву је сен Ми лу ти на Бо ји ћа – игра ју за мла ђа ри ју и ста ре љу де.

При ја те љу ис пре ка, Ва си Ста ји ћу, но во сад ском про фе со ру и књи жев ни ку, јед ном од уред ни ка Ле то пи са, 25. апри ла 1913. го ди не пи ше:

Ти не гле дај ово ја ре, већ ти гле дај ко га да је. Та ко Вам и тре-ба, кад сте сме ли peћu да Вам ни је до ства ри не го до мо га име на у ли сту. При ми те гa, ка кав је та кав је, овај при ло же ни члан чић. Би ће, ваљ да, и бо ље, ка сни је, док бо ље уђем у по сао.

Ина че, жи вим ов де при лич но јед но став но, јед но ли ко, кад-год и до сад но. Не знам, ре кла бих, да жи ви мо и кад жи ви мо.

Си ноћ сам би ла с г. Пе тро ви ћем, и ско ро се по чу па ли. Око че-га? Око то га што је у ту ђе ко зе ви ше ло ја. Ја, гр ди Фран цу зе а хва-ли Скан ди нав це, – он, гр ди Скан ди нав це а хва ли Фран цу зе. А бо ле-ло нас је обо је што ми ни ти смо Фран цу зи, ни ти Скан ди нав ци.

Би ће, бо љи, зар не?Мно го Вас по шту је Ис. Се ку ли ће ва.

Ве зе са Вој во ђа ни ма су све при сни је.

Хва ла на хо но ра ру – пи ше 29. апри ла Ти хо ми ру Осто ји ћу. Мно го је, оди ста, за оно пар чен це ја да. То је, ваљ да, да ме под ми-ти те за бу дућ ност? Пи шем, пи шем не во ди ше бри ге. Ми слим да ћу за 2–3 не де ље да на свр ши ти Вељ ка Пе тро ви ћа при по ве да ча.

Ово при ло же но, ма ло ми јe не згод но што ни сам мо гла до би-ти ме ди а ци ју, (ја ни сам ве ли ка си ла) то су ра до ви, зна ће те, Ми хај ло ви ће ве из Књ. Гла сни ка, гђи це Ми ли це Јан ко вић, на став-ни це цр та ња по ми ло сти г. Скер ли ћа, а мо ли ла ме нај леп ше да јој ја ’по мог нем’ да уђе у Ле то пис. Ја сам ру ко пи се при ми ла јер ни сам на шла на чи на да их од би јем, али сам ка за ла да је Ма ти-чин се кре тар ве о ма строг чо век, и да ће са мо ква ли тет ра да од-лу чи ти о са рад ни штву. Ма ло сам то и с на ме ром учи ни ла, јер на ша го спо да ли те ра ти не зна ју, не чи та ју, не вepма ју, не це не ни ка кву ре ви ју осим Гла сни ка до тле – док не чу ју о Ле то пи со вим хо но ра ри ма.

Ја Вам да кле ни шта не пре по ру чу јем, не мо лим Вас, не го Вам ве лим оно што и за сва ки свој рад: ако не ва ља, да га стре ља мо.

А ка ко сте о Ус кр су? Го спо ђа Је ле на је та ко не што на пи са ла би ла у cво јој кар ти. Ка ко сте обо је? Хај де, бо лан, до ђи те опет она ко као зи мус: Ви, нео че ки ва но, у вра ти ма, а го спо ђа Је ле на за вра ти ма, да из не на ђе ње бу де ве ће...

Рат још тра је на ју гу Ср би је. А у ра ту, на фрон ту има и ње-них при ја те ља, по зна ни ка. Ду шу отва ра у пи сми ма Осто ји ћу.

... У овом ча су не мо гу ни ку да – ја вља му она 20. ју на 1913. Ми смо огре зли у кр ви. Да нас сти же пет са ни тет ских во зо ва! То је рат мр жње, ужа сан!...

Из ла зи и ње на књи га – Са пут ни ци. Из да је је Све ти слав Б. Цви ја но вић. У но во сад ском Бра ни ку, кра јем ју на, из ла зи ре-цен зи ја, у ко јој се отво ре но ве ли:

„Чи та о ци, а на ро чи то чи та ли це, ко је су сви кле на ла ку, да не ка же мо: по вр шну лек ти ру, мо жда ће час по не стр пљи во те и

48 49

ср ди то на пу ћи ти усне чи та ју ћи ове ски це, но ти ме би смо ми пре-по ру чи ли па жње и опет па жње, па ће нај зад уочи ти оно што им из мак не у пр ви мах а што им мо ра оми ли ти ове ски це... Са пут-ни ке Иси до ре Се ку лић ми пре по ру чу је мо искре но сва ком ко је рад па мет но и ко ри сно да се за ба ви.“

А Скер лић? Он ка же:„То је књи га скроз су бјек тив на, лич на, са др жи ном и то ном,

јед на но ва по ја ва оне ’екс пло зи је жен ске искре но сти’ у књи жев-но сти. У то ме има рет ке спо соб но сти за ин стро спек ци ју и мо-рал ну аутоп си ју; књи га је пи са на са мо стал но, вр ло књи жев но. Али спо соб но сти за са мо по сма тра ње су зло у по тре бље не, у ли-те ра тор ском его цен три зму оти шло се од већ да ле ко, и сув ин те-лек ту а ли зам, не ра зу мљи вост, би зар ност, не што уси ље но и књи-шко, ре ме ти оп шти ути сак ове ли те рар не књи ге.“

Очи то Скер ли ћу не „ле же“ ова кве књи ге. По го то ву из пе ра же не-ин те лек ту ал ца.

А Ла за По по вић у Бран ко вом ко лу пи ше:„Јед на ле пу шка ста књи жи ца – без ди мен зи је, без ком по зи ци-

је, без струк ту ре, јед но ле по де ло без де ла, је дан леп рад без ра да, као они ма ли мај му ни од пор це ла на код мо је тет ке на сте ла жу...“

„МО ГУ СЕ УДА ТИ...“

Сви мо ји уку ћа ни и ја ра до сно Вас че ка мо да нас на ве че ру – пи ше Ва си Ста ји ћу кра јем ју ла. Мо лим, гле дај те, ако где на ђе-те г. Ми три но ви ћа, у ње му при ло же ни по зив на ве че ру. Не знам му адре су.

Ста ну јем у Вој ној Бол ни ци. Трам вај, пру га Ка ле мег дан – Сла-ви ја до Сту де нич ке ули це, пра во том ули цом до бол ни це. Стан: сте пе ни це под ка пи јом, у кра ју, ле во.

До ви ђе ња око 8h. И. Се ку ли ће ва.

У Ле то пи су Ма ти це срп ске То дор Ма ној ло вић пи ше о Са-пут ни ци ма да би то „по сво јој спо ља шњој фор ми“ би ла „то бо же књи га но ве ла, при по ве да ка“. Али, у ства ри, ка же Ма ној ло вић, ов де је два има при по ве да ња, си жеа. „Ове при че – да их та ко на-зо ве мо – на ли че на је дан низ пор тре та ко ји пред ста вља ју све јед-но и исто ли це у ра зним ва ри ја ци ја ма и схва та њи ма. А то ли це је сам умет ник. Иси до ра Се ку лић да је нам у сво јој књи зи јед ну збир ку соп стве них ду шев них пор тре та – или би би ло тач ни је ре-ћи: ду шев них пеј за жа...“

До ста јој је Бе о гра да, рат них при ча и иш че ки ва ња. Од лу чи-ла је да по но во кре не на пут – на Се вер, у Скан ди на ви ју. Та мо ће по но во би ти јед на сим па ти ја, мла ди По љак, ле кар Емил Стрем-ниц ки, по ве ри ла се нај бли жим при ја те љи ма.

Осто ји ћу ја вља 5. ав гу ста 1913:

... Сад, сад мо гу uћu и мо гу се уда ти, и от пу то ва ћу и вен ча-ћу се за нај кра ће вре ме. То ли ко да зна те о ме ни, а осим то га да при ми те к ср цу мо је уве ре ње да мно го жа лим што се ни смо ви де-ли. Ка ко сте обо је? Ве ру је ми се да сте до бро и ве се ло, и ра ду јем се то ме нај и скре ни је.

Још ово. Не знам кад ће иза ћи на ред на све ска Ле то пи са, и да ли ће у њој би ти мо ја сту ди ја о г. Пе тро ви ћу. Све јед но то, не го хо но рар ми не мој те сла ти док Вам не ја вим но ву адре су...

На из ма ку ле та 1913. се да у воз и од ла зи за Кри сти ја ни ју.

50 51

Осто ји ћу Иси до ра пи ше у Но ви Сад 14. сеп тем бра:

На по след ње пи смо ми ни шта ни сте од го во ри ли. Да по ку-шам одав де. Ка ко сте обо је? Је сте ли ишли у Бе о град? – Ов де је чуд но. Али то сам и хте ла. Док бо ље за зи ми, пу то ва ћу у Ла-планд. За што да се иде са мо у Па риз, а не и у Ха па ран ду...

А на мар ги ни:

Но вац мо лим сла ти на гђу Се ку лић, јер ми је па сош на (...).

Го спо ђи ца Се ку ли ће ва се уда ла за др Еми ла Стрем ниц ког.

О то ме бо ја жљи во оба ве шта ва сво је при ја те ље у Бе о гра ду и Но вом Са ду. Цви ја но ви ћу се ја вља 19. сеп тем бра раз глед ни цом, те ле граф ски:

Ср дач но Вас по здра вља са го спо ђом и де цом и че сто Вас се се ћа, и сва кад јој је то ве о ма при јат но, Ва ша И. Се ку лић-Стрем ниц ки.

Уско ро, 27. сеп тем бра, из Кри сти ја ни је, пи ше му оп шир но пи смо:

Од мах Вам од го ва рам, већ и с то га што је од два де сет две кар те, ко је сам у исти мах екс пе ди ра ла, пр во до шао од го вор на Ва шу кар ту. Оди ста, о то ме сам у се би ми сли ла: Бо же, ко ли ће од мо јих по зна ни ка пр ви у Кри сти ја ни ју до ме не. Цви ја но вић! Див-но! Buдu се дa сте оно што Ен глез зо ве qu ick, осим што сте и ве о-ма љу ба зни, на рав но. Мно го Вам хва ла, и са мно го по здра ва Ва ма и Ва ши ма и од ме не и од мо га му жа ре ван ши рам Вам за са да при ја-тељ ство. Ов де смо на кон вер са ци ји, а и на уни вер си те ту, ве о ма мно го ин глиш. Не мач ки се до ста зна али ма ло во ли. Као, уоста-лом, знак Гер ман ске над мо ћи. Ни ко их не во ли, јер их се сви бо је.

– Уни вер зи тет је нај мо дер ни ји, а има пре да ва ња на свим је-зи ци ма. На рав но да сам на ве ћи ни тих пре да ва ња и ја, и, прем-да ми је нор ве шки за са да још нај лак ше штам па но се раз го ва ра-ти, идем већ на пре да ва ња из нор ве шке ли те ра ту ре и при лич но раз у ме вам шта ду хо ви ти проф. Гу ду ве ли о Иб зе ну. Уоста лом, не баш пр во кла сне ства ри, и Г. Б. По по вић би се са свим до бро про вео на ње го вом ча су.

Ина че су љу ди чуд ни, ре зер ви са ни, у нај у жем жи во ту при лич-но жи вах ни и ве се ли, али осим то га до ста ту пи и за стра ше ни. Не ко ли ко да на сам про ве ла у Ко пен ха ге ну, и ско ро чи та ву не де љу да на у Шток хол му и Уп са ли. Шве ђа ни су, из гле да, го спод ство и дис тан ци ја Скан ди на ви је, али чвор жи во та је ов де, у Нор ве шкој;

да кле сам до бро иза бра ла. За са да сам од Нор ве шке ви де ла чу ве-ну до ли ну Те ле мар кам, а од ва ро ши Бер тем и Трон ђем, али ће мо оти ћи бр ду и за ка чи ти ски, и оти ћи мно го да ље. Сне га, ов де у ва ро ши, још не ма, али је хлад на, ду бо ка је сен, а сун ца ич.

Сво ју адре су сам по сла ла и Лу ко ви ћу, и ми слим да ће ми ско-ро по сла ти три зад ња бро ја Гла сни ка. За оста ло Вас ле по мо-лим, мо жда и број Ле то пи са са мо јим ра дом.

Ка ко је Ву ка? При ји Ма ри сам се ја ви ла, Кад стиг не те, drop me а few li nes, и по ша љи те ми ко ју сли чи цу срп ске де чур ли је. Остај те здра во! И. Се ку лић-Стрем ниц ка.

А са стра не:

Ва са Ста јић! И ње му сам пи са ла, не слу те ћи где је. Увек ми се чи ни да ће он ве ли ке ства ри ура ди ти, и не бих га жа ли ла да има бо ље здра вље...

Ле то пис Ма ти це срп ске јој об ја вљу је оглед о Вељ ку Пе тро-ви ћу као при по ве да чу, где она ка же да је ње гов рад „до при нос мо дер ној про зи“.

Но ви не, пи сма, би ло ка кве ве сти са Бал ка на сти жу са ве ли-ким за ка шње њем у Кри сти ја ни ју.

Јед но ве че, сло вен ско ве че на овом да ле ком се ве ру, оду ше-вља ва је. Уред ни ку Жен ског све та она ће се сти и опи са ти тај свој до жи вљај ко ји се збио 10. ок то бра 1913:

...Пи шем вам у три са та по по но ћи та ко ре ћи још у бро ја-њу са мог до га ђа ја, угре ја на, раз дра га на, рас пла ка на, пр сти ма ко-ји дрх ћу на др жа ље ту ко да у сва ком од њих по јед но ср це ту че. Еле, Кри сти ја ни ја је, из ме ђу оста лог, и ва рош му зи ке и кон це ра-та... Пре три да на, у из ло гу му зич ког би роа по ред оста лих фо-то гра фи ја и афи ша ви де ли смо сли ку јед ног мла дог чо ве ка, а над њом про чи та ли име: Иља Шкољ ник.

– Рус, Рус, дрек нуо је из ме не цео сло вен ски тем пе ра мент, на-ве ли ко за пре па шће ње не ко ли ко пин гвин ских фи зи ог но ми ја у мо-јој бли зи ни. И по што сам се већ бла ми ра ла, јур нем пре ко ре да на ка су да угра бим бар што бо ље ме сто... Спре ми ли смо да кле цве-ће, и са не стр пље њем оче ки ва ли да умет ник иза ђе и да кон церт поч не. По ја вио се вр ло сим па ти чан ви так млад чо век са ти пич-ним ру ским ли цем и бла гим очи ма ко је се у се би сме ше. Без чу па-ве фри зу ре, без бри љант ског пр сте на на де сној ру ци, без ша ре не сви ле не ма ра ме под бра дом... И он да је Рус по чео да сви ра. Ни је

52 53

ов де ме сто да се по тан ко опи су је ка кву смо свир ку чу ли. Оду ше-вље ње је ра сло... Пље ска ло се, ви ка ло се бра во и хва ла то ли ко, да је до шао и дру ги до да так... Кад је свр шио, са ма ру ка ми по те-же за цве ће, што сам но си ла о по ја су. От ки нем пар че хар ти је са про гра ма, на пи шем не ко ли ко ру ских ре чи, и ба цим бу ке тић на би ну. Са ла се по но во осве тли, и сви рач је из и шао по след њи пут да пу бли ци бла го да ри, но се ћи у фра ку јед ну ру жу из на шег бу ке та, и тра же ћи очи ма Ру се. До че ка ли смо га, упо зна ли се с њим, и по сле по ла са та се де ли за јед но за ве че ром у хо те лу, око јед ног ма лог сто ла, да бу де мо што бли же јед но дру го ме у да ле ком ту ђем све ту. При ча ли смо жи во и мно го ви ше не го што смо је ли и пи ли... Од је да ред, сви рач се ди же с ча шом у ру ци. Али, ни ти да на здра ви сло вен ској умет но сти, ни кри сти јан ској пу бли ци, ни, нај зад, на ма, не го Ср би ји, срп ским по бе да ма и срп ском вој ни ку. Тај тре ну так из не на ђе ња и ра до сти не мо гу за бо ра ви ти до кле год сам жи ва. Да ле ко од мо је до мо ви не, у до ли ни гер ман ства, у пре сто ни ци Нор ве шке, у кри сти јан ском ре сто ра ну сто ји не ко са ча шом у ру ци и са уз бу ђе њем у ду ши и здра ви...

Ве сти из до мо ви не спо ро сти жу.

Још је да ред да Вас за пи там за што не од го ва ра те кад Вас ле-по осло вља вам? – пи ше увре ђе но др Ти хо ми ру Осто ји ћу у Но ви Сад, 13. ок то бра. И за што ми ни сте хте ли по сла ти хо но рар? Шта је то? Не мој те ме ба да ва му чи ти!...

А Цви ја но ви ћу уз вра ћа, 27. ок то бра:

До ду ше, тра ја ло је ма ло по ду го, али нај зад је ипак сти гло. Ка ко сте сви? Да нас сам је два, по сле сил ног на те за ња, до би ла пр ви број По ли ти ке. Та ман го ди шњи ца Ку ма но ва. А на мо ме сто-лу сто ји за ста ви ца ко ју сам ски ну ла са јед ног сту ба при ли ком ула ска вој ске, и до не ла је ова мо. Мо же те ми сли ти емо ци ја и пла-ча! Пи ши те ми да ли је оздра вио г. При би ће вић... Ва ша И. СС.

Бли жи се крај бо рав ка на Се ве ру. Цви ја но ви ћу, 11. де цем-бра 1913. го ди не, пи ше из Кри сти ја ни је:

Дра га Го спо ђо u Го спо ди не,Не дав но сам Вам ја ви ла кар том да ми се муж раз бо лео, и да

што пре идем одав де. Још ни смо оти шли. Еми лу је би ло до ста рђа во, (он је пре ле жао, ра ни је, за па љи ви [...] и има од то га вре-ме на ср ча ну ма ну), а за тим, кад се опо ра вио, би ло нам је жао да оста ви мо ову див ну зе мљу. Ја ћу про сто уми ра ти од јед не но-стал ги је ви ше.

Ме ђу тим, ва жи оно да ми се ова мо не пи ше, јер сва ки дан смо на ско ку да се кре не мо.

Мно го Вам хва ла на сли ци Ва ших де вој чи ца; ја нео бич ну ра-дост осе ћам. Кроз де цу и од де це. Она ма ла бун ди ца про сто је са ста вље на од две лоп те, а Љу би са ва ми је ver fl ucht сум њивa!? на Књи жев ни Гла сник. Са мо, то Вам ка жем, ако је Ви та да не из би је те, ја ћу је.

Јел’ те да су злат не ове нор ве шке кар те; још кад би из ра-да би ла фи ни ја. Ах, Го спо ђо и Го спо ди не, ово је уоп ште зе мља фан та зи ја и бај ки. Ка квих див них деч јих при по ве да ка и бај ки има ју у ли те ра ту ри! Си та сам их се на чи та ла, ова ко ма то-ра, и ухва ти ла мо је дра ге Ен гле зе, чи јој сам се деч јој ли те ра ту-ри ди ви ла, да су по ла ства ри еска мо ти ра ли из Скан ди на ви је. То ће мо ра ди ти, Го спо ди не, иза бра ће мо, го спод ски ће мо пре ве-сти из бор нај леп ших се вер них бај ки, за на шу ма лу срп ску де цу. На то мо ра те при ста ти.

Ра до ћу по ку ша ти и пре вод Емер со на. Али бих мо гла по че-ти рад тек за јед но два ме се ца. На и ме, Ва ма пре ти опа сност да ми нај ско ри је из да те Пи сма из Нор ве шке, па ма кар ми хо но-рар био ра чун ко ји до сад имам у Ва шој рад њи. Та ће књи га би ти „при сту пач ни ја“ од Са пут ни ка, а, ми слим, не мо же би ти рђа во, јер ми је Нор ве шка ју нач ки за тре сла и ср це и ду шу. Књи га је, углав ном, пу то пис, са сва ко ја ким сит ним сту ди ја ма о на ро ду у со ци ал ном, по ли тич ком и тра ди ци о нал ном жи во ту. Мно го је др жа на у ди а ло зи ма и у фор ми при по вет ке, не à la Са пут ни ци.

Са да ра дим по след њу че тврт. Уоп ште, би ла сам вр ло epeдна. Ура ди ла сам и јед ну ду жу при по вет ку, на рав но à la Са-пут ни ци, јер са њи ма не мо гу, и не ћу рас кр сти ти.

Сре ћан Вам и бе ри ће тан ве ли ки по сао, остај те здра во, и про ве ди те срећ не пра зни ке. Ва ша И. Се ку лић-Стрем ниц ки.

И на мар ги ни;

Мој муж Вас ср дач но по здра вља.

По ло ви ном де цем бра 1913. сти гла је у Бе о град.Во ји слав Јо ва но вић Ма рам бо ша ље јој сво ју би бли о фил ску

књи гу, штам па ну у 38 ну ме ри са них при ме ра ка – Гра фи ца Ро зен-берг и ње ни „Мор ла ци“, са по све том: „Го спо ђи Иси до ри Се ку-лић-Стрем ниц кој с бла го дар но шћу и ду бо ким по што ва њем...“

54 55

СМРТ МУ ЖА – КО ГА НИ КО НИ ЈЕ ВИ ДЕО

Мла ди пе сник Ста ни слав Ви на вер при ре ђу је јој при јат но из-не на ђе ње: у тек об ја вље ној књи зи пе са ма Смрт ти ши не и дру ге пе сме јед ну пе сму по све ћу је Иси до ри Се ку лић – зо ве се „Свест“.

Али сре ћа је би ла крат ког ве ка. Из Вар ша ве сти же ту жна вест – умро је Емил Стрем ниц ки, њен муж, ко га ни ко од ње них при ја те ља ни је ви део. Ње ни при ја те љи су са зна ли за ту вест тач-но 1. ја ну а ра 1914. го ди не, из По ли ти ке. На тре ћој стра ни овог бе о град ског ли ста об ја вље на је чи ту ља:

„Г-ђу Иси до ру Се ку лић-Стрем ниц ку за де сио је те жак удар. Њен муж, др Емил Стрем ниц ки, ле кар из Вар ша ве, умро је на-пра сно на пу ту из ме ђу Хри сти ја ни је и Бер ли на. Те ло по кој ни ко-во пре не то је у Вар ша ву и са хра ње но у по ро дич ној гроб ни ци, а г-ђа Иси до ра до шла је ју че у Бе о град.“

Ту ја ку бе о град ску зи му, ко ја је „те ра ла зве ро ве чак до ва-ро ши“, Иси до ра про во ди у ду бо кој жа ло сти. По ро ди ци Цви ја но-вић, 2. ја ну а ра 1914. го ди не, ша ље крат ку по ру ку са по кло ном:

Хва ла Вам. Ви сте за це ло вре ме би ли пре ма ме ни ве о ма љу-ба зни. Ове ствар чи це, у бо ље да не ку пље не, ша љем Ва шим де вој-чи ца ма...

Осто ји ћи ма по ру чу је:

... Би ли сте ме јед но вре ме са свим за бо ра ви ли. За то вре ме се де си ла опет чуд на не сре ћа у мом жи во ту. Хте ла сам увек да бу дем са ма, са свим са ма. Ето сам са да са ма...

Ру ко пис но ве књи ге – Пи сма из Нор ве шке, та ко ре ћи је го-тов. И по ред ја ких ми гре на, за вр ша ва књи гу.

По јед ној на став ни ци сам Вам да нас По сла ла три зад ња Пи-сма из Нор ве шке – пи ше, 9. ја ну а ра 1914, Цви ја но ви ћу. Мо лим Вас ја ви те ми кар том да ли сте их при ми ли, јер не мам ду пли-ка те од чи та вог тог ра да. Ка жем Вам: то је ишло из бе ле жа ка пра во у из ра ду...

И по но во Цви ја но ви ћу кроз осам да на:

Увек хва ла на љу ба зно сти. – У дру гој ре ви зи ји 1. та ба ка све је до бро, осим, мо јом кри ви цом ве ро ват но, на 10. стра ни у за гра-ди сто ји не мач ка ме сто нор ве шка ре дак ци ја име на По ро њем. По што ина че не ма гре ша ка, да се не би пре ви де ло, упо зо ра вам Вас на ро чи то с мол бом да и Ви на ро чи то упо зо ри те, јер ова ко ис па да не сми сао у чи та њу, од но сно из го ва ра њу.

По шту је и по здра вља ИСС.

Ра ди ко рек ту ру но ве књи ге. Опет Цви ја но ви ћу, 12. фе бру а ра:

Ни сте ми спа ко ва ли сав текст; два u по ши фа тек ста фа-ли на по чет ку. Ме ђу тим, ако се до бро се ћам, на сто лу где сам си ноћ ра ди ла, ви де ла сам шлајф не од овог истог ру ко пи са. Ако су те шлајф не ис пред 7. стра не, он да је то што ми фа ли, и мо лим да ми то по ша ље те по до но си о цу пи сма.

Осто ји ћу, 20. фе бру а ра:

По што ва ни Го спо ди не,

Ка ко сте сти гли? Је ли го спо ђа Је ле на већ у Н. Са ду? Има те ли мно го по сла?

Читуља, Политика, 01. јануар 1914. године

56 57

При каз Аре кранс-а ни је се мно го од ма као. Имам не ких хит-них по сло ва, а ни сам ни здра ва. О евен ту ал ном пре во ду из скан-ди нав ских књи жев но сти имам ово да Вам са оп штим. Да ствар што си гур ни је из ве дем, обра ти ла сам се, у пи та њу из бо ра, на про фе со ре Кри сти јан ског уни вер зи те та Бро ка и Гра на (за сканд. ли тер.), и на про фе со ра шток холм ског уни вер зи те та Јем ста да. Част ми је и ра дост ми је из ве сти ти Вас да су се сва тро ји ца сло жи ли са мном у из бо ру из норв. и швед ске књи жев но сти, и са-мо су од ба ци ли мој пред лог из дан ске ли те ра ту ре.

Да кле:Из норв. ли тер.: Алек сан дар Хје лан (Ki el land): Gor ma nu od

Wor seИз швед. ли тер. В. Хеј ден стам: Ka no li ner na.Из дан ске лит. (по њи хо вом пред ло гу, ја то де ло и не знам):

Драх ман: For skre vet.Оно пр во је ре мек-де ло, као што је, не са мо по мом ми шље њу,

Хје лан у квар те ту Ибсн – Бјернсн – Хје лан – Лер со чек – чо век.Оно дру го је упра во збир ка при ча о вој ни ци ма Кар ла XII и

о до га ђа ји ма из јед не од нај слав ни јих пе ри о да швед ске исто ри је. Од оп штег ин те ре са, на рав но.

Тре ће не знам, као што ре кох.Ако и ја смем про го во ри ти, ме ни би нај пре до бро до шао пре-

вод Хје ла на. Див но је дат жи вот ма ле при мор ске ва ро ши це Ста-ван ге ра. А и нор ве шки је зик бо ље по зна јем од швед ског; ви ше сам чи та ла у ори ги на лу.

Из во ли те пре ма ово ме учи ни ти из бор, и, мо лим, из ве сти те ме.

Ако ми при ча бу де при мље на, бу ди те до бри на ре ди те да ми се у сво је вре ме по шље ко рек ту ра. – По шту је Вас и по здра вља И. Се ку лић-Стрем ниц ка.

Осто ји ћу, уред ни ку Ле то пи са Ма ти це срп ске, из Бе о гра да, 28. фе бру а ра 1914:

По што ва ни Го спо ди не,Хва ла Вам што сте ми пи са ли и свр ши ли ко рек ту ру, прем-

да др жим да се баш ни сте мо ра ли по хва ли ти ис пра вља њем по гре шних име на. За ка зну: књи га је го спо ђи на. (На дам се да ће из да вач по сла ти ег зем плар ре дак ци ји Ле то пи са.)

Хје ла ну се ра ду јем; хва ла на из бо ру с ка ва љер ским об зи ри ма. Не мо гу у овом тре нут ку од ре ди ти вре ме за ко је ће те пре вод до би-ти, јер 1.) до вр шу јем но ву ре дак ци ју Вајл до вог De Pro fun dis-a, ко ји је штам пан пре пет го ди на у К. Гла сни ку, а сад Цви ја но вић хо ће за себ но да га из да, и 2.) ни су ми још сти гле по ру че не књи ге (на ба ви-ла сам и ен гле ски пре вод), а не се ћам се ви ше тач но ко ли ко стра на има ро ман. Ре ци мо за 6–8 не де ља? Је ли та ко згод но?

О усло ви ма не ћу ни шта да чу јем. Ја сам џентлмен, и ни ка-да се не по га ђам; и истин ски сам па мет на, и не ми слим да мој рад ви ше вре ди од оно га што ми се да де. Пи тај те Цви ја но ви-ћа, пи тај те ре дак ци је ли сто ва, ни кад ме ђу на ма ни је па ла реч „ди нар“, а још ма ње ре чи: ’,ма ло“ или „ви ше“. Ко ли ко ми пла ти-те, би ће All right. Шта ви ше, оста лим пре во ди о ци ма, ако су си-ро ма шни ји не го ја, (ме не Ен гле зи хле бом хра не, а они су при лич не пла ти ше), мо же те пла ти ти и бо ље не го ме ни. То сам ка за ла и сво ме из да ва чу. И сад тач ка.

Пасош Исидоре Секулић

58 59

Да, Хје лан је мр тав, ње го ва аутор ска пра ва ни су пре не се на, и пре во ди ти се мо же без усло ва.

Мој ро ман са Еми лом? Као све што сам ро ман ско га пре жи-ве ла. Јед но ду го му че ње, суп тил на те сти ра ња, бе га ње од ци ља, осци ли ра ње из ме ђу сре ће ијед ног апарт ног, ин те лек ту ал ног уса-вр ша ва ња. До бро, је да ред, кад ми до ђе, ре ћи ћу. Али на што ће Вам? Ви кан да не па ли те пи сма? Што сте бур жоа? Код ме не у сва ком тре нут ку ta bu la ra sa. Не ма ни шта у фи јо ци. Тек ваљ да не ми сли те по сле мо је смр ти са ста вља ти мој жи вот за се ка Је-ле и се ка Пе ле?! – О Бо же, кад би сте зна ли ка ко се из осно ве ко си са мо јим би ћем мо је жвр ља ње. Има у ме ни не што што је стал-но „не ма ти ни ка ква по сла с пу бли ком“; и сад, ја пи шем, и о ме ни се пи ше! Али то је та ко: (...) – сва ки чо век уби ја што нај ви ше во-ли, и сва ки чо век, на кра ју кра је ва, у сво ме хра му аран жи ра (...)

До ста је, ви ди те и са ми. Kaд опет до ђе те у Бе о град, не мој-те да Вас „не по зна ду“, ма ло се ма те ле фо ном ја ви те.

Збо гом ИСС

У шко ли оба ве зе – ча со ви ма те ма ти ке у дру гом и пе том раз-ре ду, пре да ва ња, пи сме ни за да ци, а мо ра да одр жи и јав но пре-да ва ње – 27. мар та – „О уку су“. То је лак ши део по сла. Са мо да је ви ше здра вља.

Не знам да ли сте по го ди ли по мом не до ла же њу и по не ре а-ги ра њу на обе по шиљ ке да сам бо ле сна – ја вља се Цви ја но ви ћу пи смом, 21. апри ла. Ја ку, ру жну ин флу ен цу сам до би ла и да нас сам пр ви пут ре ши ла да до под не не ле жем. До под не, јер та да до ла зи ва тра, а он да се мо ра у кре вет.

Ка ко сте Ви? Из гле да ми да сте Ви пре ко оног хра па вог вра-та лак ше пре шли не го ја. Ка ко Ло ле? Го спо ђа и дру го дво је де це? Је ли пи са ла Ма ра?

Сад су до шли нор ве шки ори ги на ли, сад опет ја не мо гу да ра-дим. Ста ра мо ја суд би на. Све зу би ма тре ба оте ти.

При ла жем кар ту упу ће ну г. Ду чи ћу. На пи ши те адре су, за ле-пи те још јед ну мар ку (са мо јед ну сам има ла) и екс пе ди рај те кар-ту, мо лим Вас.

Остај те здра во!

Пи сма из Нор ве шке су иза шла из штам пе. Да ли их пот пи са-ти пра вим име ном? – би ла је ње на ди ле ма „А, мо лим вас ле по, за што да се чо век не пот пи ше? – ис тр ча ће не ми нов но не ки при-ја тељ. – За што? За ба би но бра шно!...“

И пи сац Пи са ма пот пи сао је сво ју про зу.

Књи га је иза шла у ма лом ти ра жу, јер „њен пи сац ни је био по пу ла ран, а из да вач опре зан“, и убр зо је би ла рас про да та.

„Пи са на ла ко, чит ко, и, у скром ним ме ра ма пи сца, и до ста за ни мљи во“, ка ко је јед ном при ли ком и са ма спи са те љи ца ре кла, ње на но ва књи га на и шла је на ћу та ње. И он да, при се ћа се: „Је ли по сле пр ве књи ге би ло охра бре ња, пра вог охра бре ња у јав но сти, или у ду ши пи сца? Ни је би ло. За што је на пи са на дру га књи га? По кул тур ном на го ну је на пи са на. Да би пи сац ка зао: шта је на-шао у сми слу бор бе са кон тра сти ма, у дру гим љу ди ма; шта је та-мо на у чио; шта се та мо ра ди, ка ко се бо ри са су ко би ма кон тра-ста. Ре зул тат? Ни љу ди у све ту, ни на пи са на књи га ни су до не ли пи сцу крај бо је ва са кон тра сти ма. Зао до чек и ис пра ћај књи ге, с дру ге стра не ни су до не ли смрт. Би ла би то од Скер ли ћа из ма ну-фак ту ри ра на смрт, а пи сац је ре шио да умре сво јом смр ћу...“

Би ла је на ро чи то кив на на Јо ва на Скер ли ћа.Он ју је, она ко уз гред, „ујео за ср це“, у при ка зу књи ге пе са ма

Ми лу ти на Бо ји ћа. Скер лић тог про ле ћа 1914, у Срп ском књи жев-ном гла сни ку, ве ли ка ко је Бо јић „ју жњак вре ле кр ви“ да ле ко „од на ших ’скан ди на ву ју шчих’ ’ ко ји ма je лед у ср цу, ма гла у гла ви, а мр тва фра за на усна ма“.

У сво ме днев ни ку раз го ва ра са са мом со бом:„Све има кон ти ну и тет, жи вот је пун му зги. Кад је Јо ван Скер-

лић на пр ву мо ју књи жи цу на пи сао нор мал ну бе ле шку: до ста не га-тив ног, не што по зи тив ног, но, ре кла бих, под ву као не што са свим лич но: име мо је, ко је је та ко не на ци о нал но и та ко ко смо по лит ско, би ло је то, до и ста, не мно го еле гант но, су ви ше лич но и су бјек тив-но за ме не, и су ви ше лич но и су бјек тив но од Скер ли ћа. Се ћам се, по цр ве не ла сам би ла до ко се, и осе ћа ла: ка ко је то од врат но, кад чо век већ име ном сво јим про во ци ра не го до ва ње. Са да, оно цр ве-ни ло се кон ти ну и ра ло у пу ној исто вет но сти сво јој. Са ма сам се трг ну ла: на ко ри ца ма књи ге сто ји реч ’Нор ве шка’ а сто ји и оно тво је име. До и ста, у вре ме на ци о на ли зма, ја ког и ис кљу чи вог на-ци о на ли зма – крај ње не у год на сли ка и не у го дан звук...“

У ства ри, пи сац Пи са ма из Нор ве шке је у то вре ме са свим сед, има 36 го ди на, а Скер лић, њен вр шњак, пр во пе ро срп ске кри ти ке и исто ри је ли те ра ту ре, по след њих го ди на је „свом си-ли ном сво га убе ђе ња и тем пе ра мен та ушао био у стру ју на ци о-на ли зма, по стао вођ и ора тор на ци о на ли зма, вођ на ци о нал не омла ди не на на чин до и ста ве ли чан ствен – по стао по пу ла ран, по стао за но сна фи гу ра“.

Мно го го ди на ка сни је, се ћа ју ћи се тог вре ме на, Иси до ра ће на пи са ти:

60 61

„Сви смо би ли у стру ја ма на ци о на ли зма, ко ви ше ко ма ње фа на ти чан, и сви смо осе ћа ли да реч то га из ван ред ног чо ве ка ни је ре то ри ка за при ли ку. Као сви фа на ти ци ве ли ке ин те ли ген-ци је, што је био слу чај са Скер ли ћем на ци о на ли стом – ни он ни-је гре шио круп но, али је по не кад пу цао та мо где не ма шта да се уби је. То је ис ти ца ла ње го ва кри ти ка, књи жев на и по ли тич ка, про тив ко смо по лит ских иде ја и сти ло ва, про тив евро пеј ства ко-је је у то вре ме га ји ло пе си ми стич ку но ту у пе сми и у ро ма ну... Ме ђу тим, у оној ма лој, муч ној, јед но став ној Ср би ји ци оно га вре-ме на, ко је био ко смо по лит, и су чим?“

И упра во у то вре ме на ци о нал не еуфо ри је, у Бе о гра ду из ла зи јед на ко смо по лит ска књи га – пи ше је же на. Скер лић, ко ји је у оно вре ме „био све, ора кул и су ди ја“, ни је ни ма ло био на кло њен пи сцу Пи са ма из Нор ве шке. Иси до ра бе ле жи у свој днев ник тих да на:

„...Нор ве шка, мој грех и пре ступ, би ла је про сто је дан пункт да ље у мо јој шко ли од пу то ва ња. Мно ги скан ди нав ству-ју шчи би ве ро ват но оти шли би ли, и оста ли би ли, у пи то ми јој, бо га тој, леп шој Швед ској, или у вр ло евро пе и зи ра ној Дан ској. Ја сам оти шла, и оста ла ско ро за све вре ме, не ко ли ко ме се ци у си ро ма шној, се љач кој, кли мат ски да ле ко стро же по го ђе ној Нор-ве шкој. За што, ка за ла сам и у тек сту Писма, а ка за ла сам сво ја пра ви ла жи во та и дру где, до ста пу та. У тим пра ви ли ма има су-ро ва ди сци пли на; та су пра ви ла: рад, си ро ма штво, ћу та ње. Па и та су Писма ста ла и мно го тру да и ра да! ти си се и у Нор ве шкој на се де ла у школ ској клу пи! Кад си, у че му си да кле по гре ши ла, кад по лу де ла, кад срам по чи ни ла?... Ма гла.... У Нор ве шкој има ма ло ма гле, и мно го сун ца. Пу зи сун це и око Арк ти ка, не пре-ста но. Има га у бе ли ни ду гих се вер них но ћи, има га у ве ли чан-стве ној бо ре ал ној све тло сти, нај па рад ни јој сун ча ној по ја ви у све ту!... Има два Се ве ра у Евро пи: је дан ки шан и ма глен, Ен гле-ска и Шкот ска; и дру ги: Се вер сне га, иња, мра за, ле да, сав од ми-ри ја да и ми ри ја да све тли ца и све ћи ца ко је ма гле не га се. Пи сац Писама по знао је и је дан и дру ги Се вер, Скер лић ни је дан. Ни-сам ја мо гла, и ни сам ис пи си ва ла реч ’ма гла’ мно го пу та. Скер-лић је то зло у по тре био. Скер лић је ли чан. Скер лић је по стао по-ли тич ки осе тљив. По ли тич ка моћ је стра шна моћ... По ли тич ка моћ мо ра та ква би ти на да ном ме сту, за то што је та ква на свим ме сти ма у све ту. Али књи жев ност, али пи та ње ин те ли ген ци је и је зи ка не ко га пи сца!... Пре ста ни, ућу ти! Узми ја ку и до бру књи-гу, чи тај. То је хи рур ги ја: от се че ти бол но ме сто, под ве же ток кр-ви, и ста ли смо опет на сво је но ге...“

За што је Скер лић не тр пи? Ни ка да ни је оти шла у ре дак ци ју Срп ског књи жев ног гла сни ка, иако је та мо об ја ви ла и „Гла во бо љу“,

и „Са мо ћу“, и „Умор“, и „Но вем бар“, и „Че жњу“ – при че ко је су иза шле у Са пут ни ци ма. Јед ном му је, исти на, по сле по врат ка из Нор ве шке, пре го ди ну да на, по сла ла пре вод јед не Бјерн со но ве при че, ка ко би се оду жи ла Нор ве жа ни ма ко ји су јој ме се ци ма „чи ни ли мно ге и круп не услу ге“. Од го вор је, ме ђу тим, био кра-так, „прек, не га ти ван“. Сре та ла га је на Те ра зи ја ма, по сма тра ла га из да љи не ка ко гор до ко ра ча – сва ког ју тра „у по ла осам ча со-ва, та чан као зве зда, ишао је Скер лић у ре дак ци ју“. Слу ша ла је јед ном при ли ком тај „ди ван му шки глас“ – на по ли тич ком ми-тин гу око про бле ма Бо сне. Дру ги пут га је сре ла на Ка ле мег да-ну – у шет њи. Био је су мрак, и ка ко је Иси до ра ка сни је при ча ла при ја те љи ма, на клу пи су се де ли Скер лић, го спо ђа Скер лић и њи хо ва је ди ни ца од че ти ри-пет го ди на. У про ла зу чу ла је пи та-ње де вој чи це: „Ра ра, po ur qu io fa it-il som bre?“ A за тим од го вор оца: „Раrсе qu’il ne fa it pas cla ir.“

„Ти си од вра тан ко смо по лит, а ве ли ки на ци о на лист, ето, го-во ри у по ро ди ци, и са је ди ним сво јим де те том ту ђим је зи ком“ – био је Иси до рин ко мен тар у се би.

Уско ро по сле тог ви ђе ња Скер лић је оти шао на опе ра ци ју и умро је на гло – „пао је као се ки ра ма обо рен дуб“, ка ко је Иси до-ра ре кла.

Та књи га и хла дан при јем на ко ји је на и шла оста ви ли су тра-јан ожи љак у ду ши Иси до ри ној. По го то ву што је ту књи гу по све-ти ла осо би ко ју је нај ви ше у жи во ту во ле ла – сво ме оцу. На пи са-ла је по све ту, али ју је оста ви ла у свом ру ко пи су:

„Мо ме нај ви шем учи те љу,ујед но мо ме оцу,Да ни лу Се ку ли ћу,ко га сам као оца из гу би ла у мла до сти,ко га као учи те ља имам и да нас.“

Је ди но су је у но во сад ском Бра ни ку, у мај ском бро ју, искре-но и од ср ца пре по ру чи ли: „Иси до ре Се ку лић-Стрем ниц ке Пи-сма из Нор ве шке свој ски пре по ру чу је мо на шем све ту. У сласт ће их про чи та ти сва ко ко их се ла ти чи та ти.“

Но, она је, ипак, на шла у се би сна ге да о Скер ли ћу, по во дом ње го ве смр ти 3. ма ја 1914, на пи ше у Срп ском књи жев ном гла сни-ку. „Да је Јо ван Скер лић са тач но то ли ким енер ги ја ма и са тач-но то ли ким би ћем и са зда њем био Ен глез, Не мац или Фран цус, он би ве ро ват но про шао све ета пе од ис то ка до крај њег за па да, осе део би, оста рио и оне мо ћао, са хра ни ли би га без су за и са хлад ним и до сто јан стве ним не кро ло зи ма о ве ли чи ни де ла, али

62 63

би свр шио свој по сао, од не го вао ге не ра ци је и от хра нио на след-ни ка, и ле гао у гроб без бри га и без си ро ча ди. Али Јо ван Скер-лић је Сла вен. По ло жи ли су га у бе ли сан дук, за су ли цр ве ним цве ћем, и опла ка ли по смрт ним го во ри ма од су за, бо ло ва и огор-че ња. Умро је у по ла ре чи и у по ла хо да а за сан ду ком је ишао ду ги ред не збри ну те школ ске и књи жев не де це.

Сла вен ске суд би не...“

Тог ма ја, са пу та су се вра ти ли ње ни при ја те љи Цви ја но ви-ћи. На пи са ће им пи смо:

До бро до шли из Ца ри гра да у Бе о град! Ми ло ми је што сте се на пу ту до бро осе ћа ли, и има ли при ли ке да ви ди те пу но ле пих ства ри.

Ја сам све јед на ко сла ба. Уста ла сам до ду ше из кре ве та, али не ва љам. Не моћ на сам, а и ср це ми је рђа во.

Ло ле ваљ да ни је та ко мно го бо ле стан кад ме ња фри зу ре. Ср-дач но по здра вљам Ло ле та и сву оста лу де цу, и срет на сам да их ви дим.

Има те ли мно го по сла го спо ђа и Ви? Хте ла сам да до ђем да нас до књи жа ре, али је мно го бла то ова мо у на шем кра ју.

Остај те сви здра во! Ва ша ИСС.

УТО ЧИ ШТЕ У СО КО БА ЊИ

Не ко ли ко да на Иси до ра про во ди у Но вом Са ду. По по врат-ку у Бе о град, 10. ју на, пи ше Осто ји ћу:

По што ва ни Го спо ди не,Још пет на ест стра на, и књи га о ко јој смо го во ри ли би ће пре-

ве де на. Пр ву ко рек ту ру сам во ди ла од ко пи тла до ко пи тла, а пре гле да ћу још је да ред це ло де ло.

Ни сам дав но о ва ма ни шта чу ла, и пре не го што бих пре вод по сла ла, ми слим да је по треб но још је да ред да вас упи там: тре-ба ли вам и хо ће те ли гa?

Имам још да учи ним две ис прав ке у на шем, од но сно ва шем оба ве шта ва њу. То де ло Хје ла но во је са ста вље но из два, али са-свим са мо стал на де ла, у ко ји ма су са мо не ке лич но сти за јед нич ке. Ја сам, пи сав ши вам пр во пи смо пре не го што су ми по ру че не књи-ге до шле, спо ме ну ла као на слов Ри бар Вор зе. Не то, не го Гар ман и Вор зе. Оно је на слов пр вог де ла, а ја сам по бр ка ла на сло ве, го во-ре ћи по се ћа њу, уто ли ко лак ше, што у оба де ла има и лич ност Гар ман и лич ност Вор зе, са мо у дру гој ге не ра ци ји. У књи га ма, не бој те се, ни је по мет ња. Пр ви део је мно го сла би ји од дру гог.

За тим, Хје лан је, хва ла Бо гу, жив. Ја ћу му пи са ти и са ма, и за мо ли ти и проф. Бро ка са уни вер зи те та у Хри сти ја ни ји да ме пре по ру чи. Ако до би је мо ка кав ин те ре сан тан од го вор, мо же мо га штам па ти ме сто пред го во ра.

Још и ово. Ја сам има ла на ме ру да дам крат ку сту ди ји цу, уз пре вод, о Хје ла ну, али Смо дла ка ми пи ше из Окс фор да да он ра ди, или ћe ура ди ти, ове ћу сту ди ју о ње му за Ле то пис. Ја да кле, мо гу из о ста ти.

Бу ди те љу ба зни ја ви те ми украт ко што је нај по треб ни је, и при ми те са го спо ђом уве ре ње о мом од лич ном по што ва њу...

По слу ша ће са ве те ле ка ра и при ја те ља и кре ну ће из Бе о гра-да у Со ко ба њу, на опо ра вак.

64 65

Сти гла сам! Ле по је би ло во зи ти се ко ли ма дов де – ја ви ће 26. ју на 1914. го ди не но во сад ским при ја те љи ма, по ро ди ци Осто-јић. До ста је до бро и ов де, са мо је Озрен-ка ва на не мо гу ћа.

Ре ци те г. Осто ји ћу да сам на ула зу у Алек си нац ви де ла не ку ча тр љу са нат пи сом „Цир кус Бор ка“. Слат ко сам се на сме ја ла. За сли ке сам пи са ла пу ков ни ку По лак Ан ти ћу. Хва ла још јед ном на до че ку и ср дач но Вас по здра вљам. Ва ша ИСС.

У пред ве чер је Пр вог свет ског ра та она, 5. ју ла, пи ше сво ме из да ва чу, ко ме ра ди ко рек ту ру књи га:

Ни сам на ро чи то жу ри ла, али сам с во љом ра ди ла oвај по сао, па сам га бр зо до вр ши ла. По здра ви те сла га ча да је на са-мом по чет ку из о ста вио це лу стра ну тек ста. Ви ди се да је код вас Афри ка, јер то још ни сам чу ла да се цео по че так пре ско чи.

Мо лим вас и ре ви зи ју. Има до ста гре ша ка, а ште та бu би ло да ис пад не ко је ка ко.

Хва ла вам на тру ду и љу ба зно сти, сваг да шњој ва шој љу ба-зно сти да ми же љу ис пу ни те.

Ци ци сам пи са ла, и мо лим је да ми од го во ри, јер сам се већ уна пред хва ли ла пред по зна ни ци ма ње ним пи смом. Ла ле то ва сли ка осва ја сим па ти је. Ка ко је го спо ђа Ве ра и На да?

Мо лим вас на ба ви те ми Мо па са но во: Bel-Ami, La Ma i son Tel-li er, Bo u le de Su if u Ma de mo i sel le Fi fi ...

Ја ви ла им ce по но во кроз че ти ри да на. До би ла је па кет са па пи ром за пи са ње:

Дра га Го спо ђо,Не знам ка ко сам се ја то удо сто ји ла овог бриф па пи ра, ко ји

сам на шла ме ђу по сла тим књи га ма и ко рек ту ром. Је ли то слу-чај но за па ло, или је то не ка бла го на кло ност од вас? Ка ко је да је, до бро ми је до шао, и ја вам ево пи шем на ње му.

Мно го хва ла на све му. Вра ћам ре ви зи ју пр вог де ла, (с тим да се опо ме не сла гач, да опет не из о ста ви текст, ко ји је и по сле по прав ке у ко рек ту ри по но во пре ско чио) и ко рек ту ру дру гог де ла, с мол бом да ми се по шље и ре ви зи ја тог де ла.

Ово је ишло као Be is zarg. То је ваљ да од бе са што вам је сви-ма мно го вру ћи на? Ако, ако, кад не ће те да до ђе те. Бо га ми, ми ни ти има мо вру ћи ну, ни пра ши ну, ни ко мар це. Са мо да нам хо-те ли јер ка ма ло леп ше ку ва, све би до бро би ло. Зло ће би ти кад до ђе до по врат ка.

Је ли г. Цви ја но вић оти шао?

Ци ци ну кар ту сам при ми ла, и сви ма по ка за ла. Сад још Ло ле не ка на цр та ка кве ку ке и ве ри ге.

Вас и де цу ср дач но по здра вља ва ша И. Се ку лић-Стрем ниц ка.

За вр ша ва пре вод де ла Оска ра Вајл да De Pro fun dis. Цви ја но-вић при хва та да га штам па у сво јој мо дер ној би бли о те ци. Она му пи ше:

Ша љем Вам De Pro fun dis. Ка ко ви ди те, пр во до ла зи пред го-вор, за тим јед но Вајл до во пи смо ко је – ако не ма те ни шта про тив – ни је рђа ва по моћ за раз у ме ва ње тек ста, и за тим сам текст.

Ра ду јем се што је го то во. Ра ди ла сам га већ је да ред, па ми је сад, по дру ги пут, при лич но до сад но би ло.

Ка ко је Ло ле и Ци ца? С Ци цом сам се из ми ри ла, до бро смо се рас та ле, по што сам при ста ла да пре ско чи И. р. и иде за јед но с Ка јом у шко лу.

Је ли до шао мој Гар ма ну?...

А Гар ман, ро ман Алек сан дра Хје ла на, Иси до ра је пре ве ла с нор ве шког и на ме ра ва ла је да га по ну ди из да ва чу. (Књи га је иза шла тек по сле Пр вог свет ског ра та, 1922, у из дању књи жа ре „На пре дак“.)

Из био је Пр ви свет ски рат – Аустро-Угар ска је на па ла Ср-би ју. На ста ли су те шки да ни за све. У Со ко ба њи Иси до ра де ли до бро и зло са сво јим при ја те љи ма и по зна ни ци ма. Са ра ти шта сти жу ве сти о ве ли ком бро ју ра ње них и по ги ну лих. Ме ђу оста-ли ма по ги ну ли су и бра ћа Риб ни кар – Вла ди слав и Дар ко. У По ли ти ци 9. сеп тем бра 1914. из ла зи њен не кро лог бра ћи Риб ни-кар, на пр вој стра ни, и сти хо ви ње ни:

„Оба два бра та у оба два ра та Би ли.Оба два бра та у оба два ра та Ра ње ни!“

А он да „по след њи сти хо ви из срп ске кан цо не“:

„Оба два бра тау тре ћи ратПо шли.Оба два бра таИз тре ће га ра таНе до шли“

66 67

И, за вр ша ва:„Кла њам се до зе мље се ни бра ће Риб ни ка ра!“ У та кво апо ка лип тич ко вре ме, ка ко је за пи сао Ми ро слав

Кр ле жа, у љу де ула зи па ни ка, па су и ње га у За гре бу јед не но ћи по сле де сет са ти при ве ли у по ли ци ју – јер су га на шли на ули ци са срп ском књи гом у ру ци. „Че као сам на по ли ци ји ви ше од два са та“ – за пи са ће Кр ле жа у свој днев ник – „док се је на шао је дан стра жар ко ји је знао да про чи та на слов те стра шно ве ле и здај-нич ке књи ге, што се зва ла Са пут ни ци, а на пи са ла ју је Иси до ра Се ку ли ће ва.“

Да не аустро у гар ске оку па ци је про во ди у Со ко ба њи, а он да у Алек син цу.

И ту, у Алек син цу, јед но по под не за ку цао је на вра та ње ног из бе глич ког ста на, у је сен 1915. го ди не, њен дра ги при ја тељ, мла ди ко њич ки ка пе тан Алек сан дар На у мо вић. У она стра шна вре ме на, ка ко је Иси до ра го во ри ла, кад су жи ве љу де ис пра ћа ли као мр тва це, На у мо вић јој се учи нио црн у ли цу и гла су.

„До шао сам да се ви дим с ва ма“ – ре као јој је – „за два са та по ла зи воз ко ји ће нас ба ци ти на бу гар ску гра ни цу; ја ћу по ги-ну ти...“

Иси до ра се тр гла, за не ме ла. От пра ти ла га је до же ле знич ке ста ни це. Су тра дан уве че је по ги нуо. Не ко ли ко да на ка сни је ис-пра ти ла је још јед ног мла дог при ја те ља у смрт.

„Ста ја ла сам, око под не, на глав ном рас кр шћу алек си нач ке чар ши је, и гле да ла ка ко па нич ки, су ма ну то и су ро во ју ре љу ди пре ко љу ди, они ко ји су мо гли да бе же, пре ко оних ко ји ни су мо гли. Бу чао је цео хо ри зонт, ва здух, во да, зе мља. Мо ра ви ца је би ла ја зо ви та. Чу ло се ја сно ка ко стра шном, олуј ном бр зи ном брд ске ре ке те ра сит не та ла си ће, ко ји су мах ни то ска ка ли ши ба-ни стра шним ко ли чи на ма на до ла зе ће во де. Ку пи ла се та во да у јед ну од на стра шни јих по пла ва оно га кра ја, и ху ја ла и чу па ла здра во, ско ро кр ва во ко ма ђе ба шта, ви но гра да, њи ва, и сва ке дру ге му ке чо веч је. Исто из бе зу мље но и зло бу ја ње је ишло и ме-ђу љу ди ма, и ме ђу они ма ко ји су гр че ви то ср ља ли у свет, не из ве-сност, и они ма ко ји су их за ви дљи во, и отро ва но ре зиг ни ра но по сма тра ли, пра ти ли ка ко од ми чу од ли ни је где ће за ко ји дан да за го спо да ре бу гар ски нож и гер ман ска ве ша ла. Све рад ње су би ле за тво ре не. Сви ре сто ра ни хлад ни. У две ма пр чвар ни ца ма се још го то ви ло је ло, али се про да ва ло са мо за си тан, сре брн но-вац. Де се то ди нар ке и сто ди нар ке су оту ри ва не, а они ко ји су их ну ди ли, те ра ни гру бо као до сад ни про сја ци. Гла до ва ло се. У го-ми ли ужур ба них и обез гла вље них ма са при ву кло ми је па жњу

не што мир но. Је дан ви сок млад чо век, сув, умо ран, очи глед но бо ле стан, ишао је по ла ко, од ме ре ним ко ра ком, по ма ло као не ко ко ји не зна ку да ће, или му је све јед но ку да ће. За ста јао је од вре-ме на на вре ме да про пу сти го ми лу, ко ја га је гу ра ла, у стра ну, на пред или на траг. Ис под ру ке га је др жа ла, или он њу во дио, де вој чи ца, ско ро де те, сла ба шно и не жно ство ре ње, гр че ви то при бли же но уз сво га пра ти о ца. По зна ла сам, у Бе о гра ду са мо из ви ђе ња по зна тог до цен та Уни вер зи те та, Уро ша Пе тро ви ћа, са је-ди ном се стри цом. Про шла ме је за. Урош Пе тро вић ја ко про ме-њен, та ман у ли цу као брон за, за ми шље но за гле дан, у ра ме ни ма по ви јен као да га гру ди бо ле и гла ва му пре те шка. Де вој чи ци је би ло зи ма. У ру ка ма је но си ла не ке па ке ти ће и ма ли шал. Ишли су, и др жа ли се та ко као да је јед но од њих сле по а дру го не ја ко. Ши бао их је ве тар. У тај мах баш, ве тар је, као за ки ке, до хва тио и до зе мље са вио гра не не ког др ве та, да их, са стра шним фи ју-ком, од мах за тим опет из диг не, тре сне о зид јед не авли је, и по Уро шу Пе тро ви ћу и ње го вој се стри ци про спе без број вла жних ле де них игли ца.

Као што то би ва, не што нео б у зда но и ја ко ме од је да ред по-ву че Уро шу Пе тро ви ћу, та ко као да ми је у оној ве ли кој го ми ли све та је ди но он сро дан и бли зак. При ђох и ре кох му сво је име, а он ми ср дач но и жи во пру жи ру ку, вре лу од гро зни це као жи ва ва тра, иако је по на дла ни ци би ла хлад но вла жна од је се ни...

– Шта ће би ти, шта ће би ти, го спо ди не Пе тро ви ћу? – Пре па-ти ће се не чу ве не стра хо те, већ се па те, али то је сад је ди ни пра-ви пут ко јим Ср би ја мо ра ићи да би иза шла. – А шта је с ва ши-ма? Ку да ће те вас дво је? – Ми ће мо по сле под не да ље, на пред, за са да пре ма Про ку пљу...?“

А у Про ку пљу, са мо ко ји дан ка сни је, 5. ок то бра, умро је др Урош Пе тро вић, есе ји ста и пре во ди лац, ко ји је док то ри рао на Сор бо ни (о де лу Ипо ли та Те на).

68 69

БЕ ДА И НЕ МА ШТИ НА

До ла зи у Бе о град. Бе да и не ма шти на. Иси до ра ће мно го го-ди на доц ни је на пи са ти:

„У пр вој оку па ци ји, кр сти ла сам се још сло бод но, пред вр ло по стан ру чак, или пред пар че том чуд но мо дрог и зе ле ног хле ба, али још за сво јом тр пе зом и пред сво јом ва тром. У дру гој оку па ци-ји, хлад ној, без ва та ра, уту ли ло се и до ма ће ог њи ште. У не ко ли ко да на је да ред, кри шом од љу ди, кр сти ла сам се пред руч ком у јав-ној куј ни, ако је руч ка и та мо би ло, ако су мо гли да ти је дан ко мад хле ба, или ни је дан, уз не ко је ло. Ру ка би ми за дрх та ла, по глед се обо рио. Там на озбиљ ност и крст пред хле бом за и ста су по тре сни. Тач но она оче ва озбиљ ност, са да у ме ни, ве за ла би ме од је да ред за оца, и за ко зна ко јег муч ног пре тка на шег из да ле ке про шло сти...“

Рет ки су и при ја те љи ко ји се мо гу сре сти, ви де ти, чу ти. На Све тог Јо ва на 1917. го ди не ја вља се по ро ди ци Цви ја но вић:

Из ви ни те ме што не мо гу лич но до Вас до ћи, (имам ја ку гла-во бо љу) и при ми те овим пу тем мо ја нај и скре ни ја че сти та ња са мно го до брих же ља за Вас и Ва шу де чи цу.

Ка ко су де вој чи це, ка ко је Ба та? Има ли већ име? Хте ла бих чу ти шта је са Ба ти ним Ко стом (рат но де те), и ако са мо мог-нем, до ћи ћу су тра да га ви дим.

Ср дач но Вас све по здра вља до ви ђе њаВа ша И. Се ку лић-Стрем ниц киИ та зи ма је не ка ко про шла. Жи вот у Та ков ској број 3 те че

она ко ка ко мо ра. Рат је ња ва. Све се до га ђа на Со лун ском фрон-ту. Ве сти са ра ти шта су шту ре. Шта се до га ђа са срп ском вој-ском на Кр фу, Со лу ну, Кај мак ча ла ну...? Оку па тор пи ше са мо о сво јим по бе да ма – на ис то ку, за па ду, сву да.

Из За гре ба сти же по зив на са рад њу.Од го ва рам Вам ка сно – пи ше Иси до ра, 7. ја ну а ра 1918. го ди-

не, „по што ва ном го спо ди ну“ Ју ли ју Бе не ши ћу, за гре бач ком књи-жев ном кри ти ча ру и фи ло ло гу, уред ни ку ча со пи са Са вре ме ник,

ко ји јед на ко из ла зи и у ко ме се са под јед на ком па жњом об ја вљу-ју при ло зи и срп ских пи са ца. Че ка ла сам, да ли ће мо жда ипак до ћи тре ну так ка да ћу мо ћи би ти ја ча од спон та но сти сво је. Окре та ла сам нај зад ствар Са вре ме ни ко ву на ствар лич ну. Ка за ла сам, по сле она ко љу ба зног по зи ва тре ба се и са мом уред-ни ку оду жи ти. И пре пи са ла сам јед ну ствар ла ти ни цом, и спре-ми ла се за мо ли ти Вас да је без пот пи са, или под про из вољ ним ини ци а ли ма штам па те. Па, нај зад, ни шта. Не мо гу, го спо ди не! Ра зу ми те да је мо ја жа лост ве ли ка, пре ве ли ка... Сме ја ла сам се не ка да ки не ском пе сни ку ко ме је ло тос про цве тао у три сто ти-не пу по ља ка. Зар три сто ти не, за Бо га ми ло га! Са да је ме ни уве-ну ло мно го ви ше од три сто ти не пу по ља ка.

Мо ја је са рад ња не знат на, го спо ди не. На дам се из ви ни те ме ра-до и ла ко. Из во ли те при ми ти уве ре ње о мом нај бо љем по што ва њу

Иси до ра Се ку лић-Стрем ниц ка

Па, ипак, на на ва љи ва ње уред ни ка Са вре ме ни ка, она му, 27. ја ну а ра 1918, ша ље по ру ку:

Са да је рад ту, а оно што уз ње га же лим ре ћи ово је:Мој при ја тељ, госп. Цви ја но вић, не сла же се са без и ме ном

пу бли ка ци јом. Ве ли, по зна ће се са свим из ве сно да је са став мој, и он да ћу би ти ко мен та ри са на на ра чун сме шно сти. Са мо би још то тре ба ло.

Ша љем да кле ру ко пис под пра вим сво јим име ном, и, до зво ли-те ми то ре ћи због ово га што по сле до ла зи, ша љем га по љу ља на лич ном Ва шом љу ба зно шћу.

У пи та њу су са др жи на и ду жи на при ча. С об зи ром на пр ву окол ност, ре ша вам Вас сва ког џентлмен ства. Ви зна те, пре ма оном што зна те, да ће мој по ло жај нај бо љи и нај леп ши би ти он да, ако све мог не оста ти мук. Ни шта не чи ни да кле, ако сво ју при чу до би јам из За гре ба опет у ру ко пи су. – С об зи ром на дру-гу окол ност, мо лим, да евен ту ал но за штам пу при мље ну ствар уне се те тек у онај број, у ко ме ће мо ћи це ла иза ћи.

Из во ли те, Го спо ди не, при ми ти по здрав и уве ре ње о мом од-лич ном по што ва њу. Иси до ра Се ку лић-Стрем ниц ка.

Уско ро, 29. мар та, она Бе не ши ћу ја вља да је од Дру штва хрв. књи жев ни ка при ми ла, 28. мар та, 150 кру на као хо но рар за ру ко-пис, по слат на Ва шу адре су. Ујед но до да је:

Ко рект но ће да кле ваљ да би ти, ако и са да Ва ма упу тим ову по твр ду и из раз сво је бла го дар но сти.

70 71

И опет су ту ста ри при ја те љи Цви ја но ви ћи.

Хва ла Вам ве ли ка на па жњи – пи ше 16. ма ја 1918. по ро ди ци сво га из да ва ча. Ме ни оди ста ни је дан дан ни је si ne li nea, али, у ово вре ме, кан да је и та ап со лут на вред ност по ста ла са мо ре-ла тив на. Ипак, ста ри књи шки мо љац, во лим Мар ка Ауре ла као сво ју ду шу, и још је да ред Вам на љу ба зно сти мно го бла го да рим.

Ка ко сте и ка ко су? Ми сли ла сам да нас лич но свра ти ти, али је вре ме рђа во, а ја сам у ки ја ви ци. Сем то га – мр зи ме ђа во – што ка зао Тол стој.

Остај те здра во и по здра ви ше код ку ће, ИСС.

Свра ћа ју у Та ков ску бр. 3 мла ди пи сци – Ми лош Цр њан ски, Гу став Кр клец, ко ји жи ве и пи шу углав ном у За гре бу.

„Ли чи ла ми је на го спо ђи цу Не ди ће ву, ли це из ње не при по-вет ке што је тог ле та об ја вље на у за гре бач ком ча со пи су Књи жев-ни југ, ко ји је уре ђи вао Иво Ан дрић, го во рио је при ја те љи ма тог ле та Кр клец, по сле јед не по се те. „Се део сам на ста рин ском ото-ма ну ви шње ве бо је... Би ло је ре чи о ско ром осло бо ђе њу, о ду хов-ном по ле ту у сло бо ди, али и ре ске при мед бе на ра чун Скер ли ћа, ко ји је ’по не кад пу цао и та мо где не ма шта да се уби је’...“

За ни мљив опис Иси до ри ног по на ша ња у том вре ме ну оста-вио је Ста ни слав Кра ков, да ро ви ти ро ман си јер, ко ји је из Пр вог свет ског ра та иза шао као ра ње них (због ра на ће би ти 1919. го ди-не и пен зи о ни сан, а имао је са мо два де сет и пет го ди на), ка ко му јед ног да на у бол ни цу до шло у по се ту „јед но мр ша во, али фи-но ли це да ме од че тр де сет го ди на“ ко је га „се ћа на фо то гра фи ју не где ви ђе ну“ и ко ја му „ша ље осмех“:

– Не ће те ми за ме ри ти што сам до шла да оби ђем сво га нај-ми ли јег ко ле гу. Ја сам Иси до ра Се ку лић...

Кра ков у сво јим се ћа њи ма, пи са ним у еми гра ци ји, у Па ри-зу, 1968. го ди не, да ље ка же:

„Мо је ли це је сва ка ко ма ска за пре па шће но сти, јер је Иси до-рин осмех од јед ном збу њен. Са да раз у мем. Ђа кон Бо го ро ди чи не цр кве. Нај по зна ти ја ју го сло вен ска књи жев ни ца до но си ми, уз сво ју то плу ра до зна лост, по ред, мо жда, спон та ног при ја тељ ства, и це лу јед ну те глу нај бо љег кла дов ског ка ви ја ра.

– Тре ба вас до бро не го ва ти да по вра ти те сво ју из гу бље ну сна гу. Ви ће те опет би ти по мам на бу ји ца ко ју ни ко не ће мо ћи да за у ста ви... Ја у ва ма ви дим жи вот у нај леп шем об ли ку... Ја во-лим страх, али се ди вим љу ди ма ко ји га не ма ју... Ви сте ју нак и за ју на ка, као ни за еле мен тар не си ле, не ма смр ти...

ДА НАС – СА МО КРА ЉЕ ВИ ЈЕ ДУ СЛА НИ НУ

У рат ним вре ме ни ма по шта ни је си гур на. И тог ле та Иси до-ра упра во има не во ља са сво јим по штан ским по шиљ ка ма.

То је из ве дра не ба гром – ја вља 16. ав гу ста 1918. Ју ли ју Бе не ши-ћу у За греб. Ру ко пис је, као ре ко ман до ва на по шиљ ка оти шао одав-де још 23. пр. ме се ца. На адре су: Уред ни штво, При лаз 23. Ре кла-ми ра ћу, тим пре што пре пи са не мам. Имам го лу ски цу. На рав но, чвр сто сам убе ђе на да ре кла ма ци ја не ће по мо ћи, и чи ним тај ко-рак, и гу бим вре ме за то што сам уз бу ђе на и не знам што ра дим...

И кроз три да на по но во ја вља Бе не ши ћу:

Мо је пи смо од ју че сте ваљ да до би ли? Ствар је ко нач но про-па ла. Ре кла ми ра ти се мо же тек по сле два ме се ца, он да да кле, кад се јед ној из гу бље ној ства ри сва ки траг за тре. Ка ко сам Вам ју че ка за ла, од те при че имам са мо бед ну ски цу, а са мо јим бед-ним жив ци ма ни по ку ша ти не смем да у та ко крат ком вре ме ну јед но исто по но во ра дим. Про па ла је да кле ам би ци ја, 14 да на ра-да, 150 к хо но ра ра. То је, за два ме се ца да на, дру га ре ко ман до ва-на по шиљ ка, ко ју ште ту је јед но исто ли це. Сва ве ро ват но ћа да је и тре ћа на ре ду. Од Ал ма на ха ни ко ни шта не ја вља.

При ло же на ствар је дру га при по вет ка. Она је из ва ђе на из мо га ро ма на Ми, где чи ни јед ну ми мо гред ну епи зо ду. Пр во сам, под на сло вом, би ла ис та кла ту чи ње ни цу. Али ни је по треб но. Ствар је пот пу но са мо стал на и окру гла и ван ро ма на.

Мо лим Вас ле по да ми од мах ја ви те да сте ру ко пис при ми-ли. Од лич но по што ва ње. И. Се ку лић.

Тог ле та ње на пре пи ска са За гре бом не је ња ва. На Ве ли ку го спо ји ну Бе не ши ћу пи ше:

Угле дав ши Ва ше да на шње пи смо, об ра до ва ла сам му се као сун-цу. Не с то га што бих се бу да ла сто на да ла да ће у ње му ста ја ти

72 73

при ча о на ђе ној при чи, не го ба рем по твр да о при је му дру гог ру ко-пи са, по сла тог одав де 19. о.м., да кле пре де сет да на. Ни шта ни о то ме. Јед на бри га ви ше. Ме ђу тим, из ра ди ла сам да се ре кла ма-ци ја за из гу бље ном по шиљ ком при ми пре не го што ис тек ну два ме се ца да на. До иду ћег по не дељ ни ка ће се нај зад зна ти је ли про-паст де фи ни тив на, или има из гле да да се за лу та ло пи смо соп-стве ни ку или адре сан ту вра ти.

Мо је сим па ти је за Са вре ме ник, ко ји је пре ма ме ни од пр во-га да на ве зе пот пу ни џентлмен, то ли ке су, да бих ја сад од мах по сла ла и тре ћу ствар, са мо да је имам го то ву. Да ли је, ако Бо-га зна те, мо гућ но, да ће се сва ка мо ја пре по ру че на по шиљ ка из гу-би ти? Ка ко би би ло да ми де пе шом ја ви те? Мно го је не во ље за мо је бо ле сне жив це. – Из во ли те би ти уве ре ни о сваг да шњој мо јој го то во сти на услу гу...

Опет Бе не ши ћу 2. сеп тем бра 1918:

Јед на ко ле те пи сма. Око јед но га не ра да ко ли ко му ке! При ми-ла сам је два до че ка ну де пе шу, са је два јед ном, по вољ ном ве шћу. Да-кле је је дан ру ко пис нај зад до спео до Вас. Хва ла Бо гу и на то ме.

Да нас је, ка ко сам Вам зад њи пут ја ви ла, дан, ка да сам има-ла чу ти ре зул тат тра га ња за из гу бље ном по шиљ ком. Чу ла сам га. Тај ре зул тат, ко ји гла си да је пи смо, по сла то одав де 23. ју ла, пра вил но и у ре ду уру че но та мо 26. ју ла – оп ту жу је да кле уред ни-штво Са вре ме ни ка. Ка ко ће мо сад? Ја бих Вас вр ло ле по мо ли ла да са да Ви по кло ни те ма ло па жње афе ри, и по ку ша те про на ћи или пи смо, или крив ца. Адре са је гла си ла – за то што ни сам би ла си гур на да ли сте пре ко ле та у За гре бу – Уред ни штво Са вре ме-ни ка, При лаз 23, а уну три је би ло опет ку вер ти ра но пи смо са Ва шом лич ном адре сом. По шиљ ка је да кле мо ра ла би ти пре да на или у Ва шем ста ну, или, ако по сто ји, у кан це ла ри ји Са вре ме ни-ко вој. Глав но је пи та ње, ко је при јем сво јим пот пи сом по твр-дио? Мо жда то ни је не мо гућ но про на ћи. Учи ни те ми услу гу, ле по Вас мо лим, да до сво га до бра до ђем. Ка да бих има ла пре пис, бу-ди те уве ре ни, не бих Вам до са ђи ва ла. Ова ко, ни је пра во да због не ха та, или мо жда не чи је зле во ље, тр пим ште ту и не прав ду.

О сво ме свег да шњем по што ва њу Вас уве ра ва и бла го да ри Вам на тач ним ве сти ма Иси до ра Се ку лић-Стрем ниц ка.

А 6. сеп тем бра пи ше Бе не ши ћу:

Примила сам и новац и депешу и писмо. Пре свега ми доз-волите питање: зашто сте ми послали онолики грдан хонорар?

Марица није ни толико дугачка, ни толико добра да га покрије. Ви сте вероватно имали на уму моју штету, и били сте вољ-ни и добри загладити је начином који је у овом тренутку једино могућан. Ја сам Вам на пажњи, наравно, веома обвезана, али Вас најлепше молим да се сувишак уведе у књигу као дуговање, које ће измирити наредни какав рукопис. Ако Вашем труду и доброти пође за руком ископати однекуд хартију, то ће ме радовати, а но-вац, сам по себи, не радује ме; само као доказ предусретљивости. Ја нисам много сиромашна, и новца много жељна; али сам доброте, пажње и меког третирања просјачки жељна.

Хвала Вам по сто пута и на љубазној понуди око издавања мога романа. На жалост, моју наравно, то је искључено. Ви и ја бисмо се можда споразумели, али онај трећи, знате који, горопадно би се испречио нашем послу. Него, довршавам, сада новелу, за коју ми је г. Ћоровић обећао наћи издавача. Ако тај издавач не буде толико отмен, колико је отмена новела, можда бих смела покушати код ДХК? Ако Вас то не женира, у принципу, што је првобитно лансирање покушано преко Југа? Ако женира, ништа не чини. Ја ћу разумети и одобрити. – У сваком случају, много обвезаности и поштовања. Исидора Секулић.

Ве сти из За гре ба не сти жу та ко бр зо. О из гу бље ној но ве ли – ни тра га.

Још два да на – обра ћа се Бе не ши ћу 21. сеп тем бра, па је три не де ље од оно га мо га пи сма у ко ме сам Вас за мо ли ла да, пре ма твр ђе њу ов да шње по ште, по ку ша те та мо ући у траг из гу бље-ној ства ри. Са да ми се чи ни да то ни сам тре ба ла учи ни ти, јер по ду гом ћу та њу Ва ше му да ље, по фак ту, што је сва ко, сем ме не, при мио 9. број Са вре ме ни ка још пре че ти ри да на, су дим, да сте се на љу ти ли. Ја до ду ше не ви дим да има ства ран раз лог љут њи, али мо гу да раз у мем да има ства ран раз лог до са ди. До-ди ја ло Вам, је л’ те, јер зна те да ни сте кри ви? И ша љем Вам ову кар ту као из ви ње ње. Не за ме ри те што сам по ку ша ла ре па ра ци-ју: ни ја ни сам кри ва. Али ово је да нас по след њи пут што се те ства ри до ти чем. А Вас мо лим да се пи смом што пре ја ви те, и по ло жај мој пре ма Са вре ме ни ку раз ја сни те...

Пи ше са ра јев ском из да ва чу и књи жа ру Иси Ђур ђе ви ћу да за вр ша ва ро ман Ђа кон бо го ро дич не цр кве, али он је већ „обе ћан“ дру гом из да ва чу, ве ли, али би ње му мо гла спре ми ти збир ку но-ве ла, ра ни је штам па них у Срп ском књи жев ном гла сни ку, Са вре-ме ни ку и Ле то пи су Ма ти це срп ске. Исто вре ме но на по ми ње:

74 75

С тим, да на ђе те не ко га за па жљи ву ко рек ту ру, и да хар ти-ја и по вез бу ду што бо љи, (на ра чун мо га хо но ра ра, на рав но).

Нај зад сти же глас од Бе не ши ћа.Од го ва ра му истог да на, 23. сеп тем бра 1918:

По што ва ни Го спо ди не, ју че Вам пи шем у алар му, а ју трос при мам Ва ше ве о ма љу ба зно пи смо. Сад је опет све у свом ре ду: жив ци и ср це мо је мир ни. Да нас ћу до вр ши ти при чу и по сла ти је. Или да че кам 14 да на, док се не вра ти те? Или да је упу тим на Ма ру Цви ја но вић, па она да је пре да Ва ма? Још ма ло, па ћу ваљ да би ти у ста њу и ону из гу бље ну ствар по но во да из ра дим, и он да ће те има ти до ста ре зер ве од ме не. – Но ве ла је по ду жа. До са да су на пи са ни шест по ду жих оде ља ка, а би ће још два, мо-жда и три. Ствар не ће би ти да ле ко од 9 – 10 та ба ка; да кле је за Из да ња ДХК, а не за Са вре ме ник. Ја ми слим да ћу за ме сец да на би ти го то ва, а Вас бих мо ли ла да ми об ја сни те у ко јим раз ма ци-ма иду Ва ше еди ци је, и ка да би књи га мо гла би ти штам па на.

Ве о ма Вас по шту је и оба ве за на Вам је...

И опет пи смо у За греб – Бе не ши ћу:

Ша љем обе ћа ни ру ко пис – ја вља 25. сеп тем бра, али са из ве-сним скру пу ла ма. Та ко осе ћам да при ча ни је ус пе ла. Сце на је на-ив на, а про блем је бру та лан. Али жи вот је овај cвој фраг мент баш та ко дао, као што у овој из ра ди сто ји. Мо жда ни жи вот ни је увек до бар ком по зи тор. Или сам ја мо тив су шти не да ла у То нарт-у ко ји му је туђ. Бу ди те до бри, про чи тај те Ви ствар. Не по сред ни ути сак не ће пре ва ри ти. Ако не ва ља, не ва ља. Да-нас, ми слим, кад ваљ да са мо кра ље ви је ду сла ни ну, а за 3 кру не се уоп ште ни шта не да ку пи ти. – Ја то на ро чи то ни сам хте ла про ме ни ти. Не ка бу де ка ко је би ло, и ка ко ће опет би ти, зар не? – Мно го по што ва ња...

Рат је, нај зад, го тов. „Ср би ји ца“, ка ко је из ми ло ште Иси до-ра зва ла Ср би ју, до че ка ла је осло бо ди о це са оду ше вље њем. Рат-ни ци са Со лун ског фрон та су за њу би ли мо дер ни ви те зо ви.

У Књи жев ном ју гу, за гре бач ком ча со пи су ко ји уре ђу је Иво Ан дрић, сре ди ном де цем бра 1918. Иси до ра об ја вљу је за па жен на пис о Алек си Шан ти ћу: „Хра бар је Шан тић, кад љу би бље шта-ву лет њу до са ду у ти хом Мо ста ру, а над гла вом ње го вом се пен-тра по зи ду ло за, цр ве на као крв, са ла стром као оштри нок ти.“

Шта је са са рад њом у Са вре ме ни ку!

Ве ли ко и мно го се до го ди ло – пи ше она 20. де цем бра 1918. Бе не-ши ћу. Ја сам Вас се све то мно го пу та се ћа ла, али ми се не пре ста-но чи ни ло, да мо жда сад и у пи сми ма, као у све му, тре ба про ме ну-ти тон, и че ка ла сам да Ви поч не те. Да нас сте ми про го во ри ли. Кроз Са вре ме ник у ко ме сте штам па ли мо ју при чу. То је до ду ше ста ри тон, али мио тон. Из са др жа ја ви дим још u то, да сам ме-ђу но ве ли сти ма ја нај ви ше штам па на. Ка ко сте до бри! Ка ко се ја да нас ра ду јем! Ка ко бих хте ла не што ле по да Вам ка жем!

Ту је био г. Ко њо вић, па смо Вас за јед но спо ми ња ли. Ка да ће-те Ви до Бе о гра да? Ја Вас че кам. У ве ли ким до га ђа ји ма на ста ло је са да и ве ли ко упо зна ва ње.

До ви ђе ња, ов де и та мо. Вас по шту је и по здра вља у ста ром то ну (јер се бо ље не мо же). Иси до ра Се ку лић

У ства ри, ње ни нај бли жи при ја те љи су из Вој во ди не: ком по-зи тор Пе тар Ко њо вић, пи сац и про фе сор Ти хо мир Осто јић, дру-штве ни рад ник и књи жев ник Ва са Ста јић, уред ник Ле то пи са др Мар ко Ма ле тин...

Упра во је иза шла јед на књи га ко ја је осва ја: пи сац је хе ле ни-ста др Ми лош Ђу рић – „Смрт мај ке Ју го ви ћа“, књи жев но-фи ло-зоф ска сту ди ја, об ја вље на кра јем 1918. го ди не у За гре бу. Пи сцу хе ле ни сти, 29. де цем бра, Иси до ра пи ше:

Ле по вам хва ла на се ћа њу. Спо ро и са ве ли ким за до вољ ством чи там ва шу за не се ну, љу бав ну сту ди ју о Мај ци Ју го ви ћа. Ди вим се ва шим рас ко шним, збир ним осе ћа њи ма за зна чај те пе снич ке кон цеп ци је. Ми слим чак да сте по ма ло до пе ва ли по е му не по зна-то га по е те; али ме ни се то сви ди, ме ни ле по те не си тој же ни, ко-ја би хте ла да су све кри ти ке, ана ли зе и есе ји и умет нич ка де ла. По здра вља вас ср дач но...

У Та ков ску број 3 свра ћа ју пи сци, до ла зе при ја те љи на раз-го вор, на му дру реч.

„Тан ка, бле да, бо ја жљи ва, за че шља не ко се над ви со ким че-лом и круп них очи ју, ти хо је го во ри ла, по ла ко ишла, не ве се ло се осме хи ва ла“, за пи са ће о Иси до ри свој ути сак мла ди пи сац и исто ри чар умет но сти Ми лан Ка ша нин.

Хва ла Вам на ле пом, љу ба зном и свој ском пи сму – пи ше Иси-до ра 29. де цем бра и Ју ли ју Бе не ши ћу. Ви сте ми, та ко ми Бо га, чи та ва уте ха у жи во ту.

76 77

Ве о ма, ве о ма ра до бих да ла збир ку не штам па них но ве ла за Ва ша из да ња. Ло мим се са мо око то га ка ко да Вам ру ко пис пре-ба цим. Пре пи са не мам, па би нај па мет ни је би ло да га са ма но-сим. Али је, ка жу љу ди, пу то ва ње ужа сно. Сем то га, мо рам Вас за пи та ти, да ли би сла гач мо гао ћи ри ли цом пи са ни ма ну скрипт без те шко ћа тран спо но ва ти? Ина че, ва ља ло бu се бри ну ти о пре пи су це ле ства ри; што бих, при зна јем, сва ким на чи ном тра-жи ла да из бег нем. Ин те ли гент ни ји сла гач и бак шиш, па би се ваљ да да ло аран жи ра ти? Бу ди те љу ба зни са ве туј те ми не што, и пи ши те што пре, пре мра за и ве ли ке зи ме...

А по след њег да на 1918. го ди не, 31. де цем бра, от пи су је у Но-ви Сад Ва си Ста ји ћу – увре ђе но:

Не знам да ли је био бо жић ни број Ва шег ли ста, не знам да ли је уоп ште до шло и до пр вог бро ја. Ако ни је, уто ли ко бо ље по ме не. Би ће те љу ба зни да ми ру ко пис вра ти те. Јер је са свим не ра-зу мљив по сту пак, да ме у еди ци ја ма Књ. Ју га на па да те, а у сво јим вла сти тим из да њи ма штам па те. О шта је то, за Бо га, и ме ни и Ва ма? Ни ти је ме ни ма ло ре дак ци ја, ни ти је ва ма ма ло са рад ни-ка. За јед но ра ди ти да кле ви ше не ће мо, а ина че је све по ста ром.

По здра ви те де вој чи цу и при ми те уве ре ње о мом од лич ном по што ва њу...

Бе о град, ја ну а ра 1919, сли чан чо ве ку у ра на ма, зда њу без кро ва и про зо ра, др ве ту без гра на – био је, у сре ћи од сво је ско-ра шње сло бо де, још сав не сре ђен и по ме тен – за бе ле жио је је дан њен са вре ме ник.

Иси до ра је спре ми ла за штам пу књи гу но ве ла Ђа кон Бо го ро-ди чи не цр кве. Књи жар Ва сић из За гре ба ће је уско ро об ја ви ти. Из Са ра је ва јој књи жар Ђур ђе вић тра жи но ву књи гу – по сла ће му ру ко пис књи ге но ве ла Из про шло сти.

И док бо ра ви у За гре бу, њен ста ри из да вач Све ти слав Б. Цви ја но вић јој ре дов но пи ше, оба ве шта ва је о зби ва њи ма у књи-жев ном све ту пре сто ни це. Ње го ва књи жа ра у Кнез-Ми ха и ло вој ули ци је сте ци ште нај у глед ни јег књи жев ног све та Бе о гра да.

Хва ла на по сла тим пи сми ма – пи ше му Иси до ра 24. апри ла 1919. из За гре ба. Ма ло ми је са мо жао би ло што мо ја бе о град ска по шта до ла зи из Са ра је ва и Же не ве.

Ђур ђе вић пи ше да га је Срп. Нар. бан ка је два из ве сти ла о ус-по ста вље ном са о бра ћа ју, и да ми ша ље 3150 К. (150 к хо но рар за

при чу у Ка лен да ру). Шта се са тим „по сла њем“ де си ло у мо ме од-су ству, на рав но не знам. Али Ђур ђе вић тре ба ових да на да стиг-не у Бе о град. Сре ди те ова ко с њим свој и мој ра чун, и по ша љи те ми к 150 за јед но са мај ском пла том. (Да нас сте ваљ да при ми ли мо је пи смо?)

Још сам у За гре бу, јер је мраз и зи ма. За пар да на ћу у Кра пи-ну, а оста ло ће мо ви де ти.

Шта ра ди го спо ђа Ве ра и ка ко су де ца? Све ми се чи ни, за бо-ра ви ли сте ме. Не мој те, за бо га ми ло га!

Ва ша ода на Иси до ра...

Из За гре ба, кад је ото пли ло, Иси до ра од ла зи у Кра пи ну. Од-се да у хо те лу „Цен трал“.

Та ман да по тр пам го то ва пи сма у ве ли ки ко ве рат и по ша-љем по га зди од хо те ла Ма ри ра ди да ље екс пе ди ци је – до ђо ше ва-ше по след ње ве сти – пи ше Цви ја но ви ћу у Бе о град 18. ма ја 1919.

А ја се, не срећ ни ца, у пи сму гђе Ве ре ша лим на ра чун Лу ки ми-ћа, не слу те ћи да је чо век озбиљ но обо лео. Жа лим га, же лим му оздра вље ње, и, ако је још у Бе о гра ду, ре ци те му све сим па ти је и од мо је стра не.

Хва ла вам на љу ба зном пи сму. У де пре си ји сам све јед на ко. Не осе ћам се до бро те ле сно, па је ду ху у то ли ко те же. Нео бич но леп, бр до вит крај, у ко ме сам са да, учи нио би си гур но сво је и ра-зо но дио би ме, али је вре ме нео бич но рђа во. Ни јед ног ле пог да на за ви ше од пет не де ља! Зе бем као пас. То је му че ње. Тре ба ла сам се де ти код ку ће и ра ди ти.

Тек ју че ми је сти гло пи смо дра Сте фа но ви ћа ко је је он пи сао 1 мајa. По сле 17 да на. Хва ла Бо гу да је на шао стан и сми рио се.

Ка жи те Ло ле ту не ка оста ви ону кру ну. Ка жу да је сре ћа тај но вац, по ку пљен са зе мље.

Не знам ко ли ко ду го ћу још оста ти ов де. Сем да се вре ме на-ред ипак про ме ни. Али не ве ру јем. Ова кве из у зет не, ду ге хлад но-ће мо ра би ти по вод ва жних ат мос фер ских по ре ме ћа ја, а то се те шко опет вра ћа на нор ма лу. Код ме не го ри у фу ру ни, ју трос је би ло мра за, во ће је про па ло са свим, та ко ђе не ки ви но гра ди, жи-то сто ји ми шу до ко ле на. Љу ди про ри чу глад ну го ди ну. У срећ-ном зна ку смо се ује ди ни ли.

Да за вр шим. До ста је. Ово је уоп ште ра даш-пи смо. Ми сли-ла сам овом при ли ком са мо гђи Ве ри пи са ти, али, кад је ме ђу-тим сти гло по моз Бог од вас, ни сам мо гла ср цу одо ле ти.

По здра ви те сво ју ку ћу и Cпа со је ви ће. Ва ша Иси до ра

78 79

Из За гре ба она 4. ма ја пи ше Цви ја но ви ћу:

У че твр так се нај зад, не до че кав ши сун це, кре ћем у Са-рајeвo. Из гле да да је Ђур ђе вић не ча стан и ла жљив, и да ме та мо че ка не во ља. По сле Ло ле, зби ља, не знам ку да ћу. Не осе ћам се до бро ни ду шев но ни те ле сно.

Гри зем се што сам стра ћи ла то ли ко вре ме и но вац се де ћи у За гре бу. За да ле ки пут не мам енер ги је. Бе о град ми је та ко ђе мр зак. У Кра пи ни је зи ма. Из Цр кве ни це се љу ди вра ћа ју, јер је до сад но се де ти у со би.

Ко зна шта ће би ти.Је сте ли до бро. Би ли ра до сти од де це док ви де ле пе лут ке.Са да ми ви ше не тре ба пи са ти у За греб. Ни ти ћу се ова мо

вра ћа ти, ни ти ћу у око ли ни За гре ба жи ве ти. Ја ви ћу се, ако бу де мо гућ но, са но во га ме ста...

Два да на ка сни је пи ше Ђур ђе ви ћу, у Са ра је во, јер је ње му по сла ла ру ко пис сво је књи ге но ве ла Из про шло сти, о ко јој му је го во ри ла про шле го ди не. Отво ре но му ка же:

Мно го му ке сам ви де ла и под не ла око те књи ге; дај Бо же да се до бро свр ши с њом. При ли ке су до ду ше не згод не, али је кон фу зи ја и за мр ше но сти то ли ко мно го, као да нас Са ха ра де ли, као да ми зло ме сто до бро га хо ће те ти ме што сте из да ва ње те књи ге пре у зе ли.

За што та ко спо ро од ми че по сао? Ви ше од два ме се ца, па тек че ти ри та ба ка! Ка ко из гле да ју? Да ли је ко рек ту ра па жљи-во из во ђе на пре ре ви зи је? Ов де ме љу ди пла ше да не ки од ва ших ко рек то ра са мо вла сно из ме њу ју и из о ста вља ју це ле ре че ни це...

Рђа во сам са здра вљем, и не мо гу за са да на ду жи пут. Ре-ши ла сам да ћу оти ћи у Кра пи ну, про ве сти та мо мај, а по сле пре ма ста њу сво ме, или да ље, или ку ћи. Мо гли би сте на за гре бач-ку адре су, упра во на адре су гђи це Цви ја но вић (М. Цви ја но вић, За греб, Пре ра до ви ћев трг, 8) по сла ти та че ти ри oдштам па на та ба ка, да ви дим ка кви су... Уоп ште, учи ни те са сво је стра не што мо же те, да из да ње не бу де хаљ ка во и ка кво би ло. Ве о ма ће-те ме об ве за ти.

С од лич ним по што ва њем...

По сао са Ђур ђе ви ћем не од ви ја се она ко ка ко је она же ле ла и за ми шља ла. То се нај бо ље ви ди из ње ног пи сма од 21. ма ја 1919:

Жао ми је вр ло што сам с ва ма ула зи ла у по сао, и крај ње ми је не при јат на ова ко ре спон ден ци ја у ко јој ја не пре ста но не што мо лим, ме сто да ви на про сто мо је же ље ис пу ња ва те.

Не ти чу ме се те шко ће, не ти чу ме се хаљ ка во сти. Ја вам ру ко пис ни сам на ту ра ла, ја до ма те ри јал ног успе ха ни сам др жа-ла. Сто пу та сам вам ка за ла: хо ћу уред но из да ње, не ћу штам-пар ске гре шке, ако та ко не иде, оста ви те ру ко пис, ако ме ома не-те, ту жи ћу вас и на пра ви ћу чу до.

Са да, ви узи ма те се би не чу ве ну сло бо ду да ме тре ти ра те ка ко хо ће те, да ми пи ше те што вам на ум пад не, да твр ди те што не сто ји, да обе ћа ва те што не ће те да ти...

Иси до ра на сто ји да се ко рек ту ра оба ви са ве сно, да се њој пре штам па ња по ша љу та ба ци на ре ви зи ју, и на гла ша ва:

Не ка тра је ко ли ко мо ра тра ја ти, кад ни је мо гло би ти ка ко је тре ба ло. Ја књи гу штам пар ских гре ша ка не ћу, и спре чи ћу је та кву у то бу ди те уве ре ни. Ту ћу се де ти док не бу де го то ва, и о ње ном ква ли те ту ћу су ди ти, као што је у це лом кул тур ном све ту, ја, аутор. До ста је жа ло сно што се у том по гле ду ауто ри и из да ва чи не сла жу, до ста је, и ви ше не го жа ло сно што ви, из да-вач, ме ни, ауто ру, иза ле ђа спре ма те из да ње пре пу но по гре ша-ка, и ве се ли те се што зло чи ни те...

До пу то ва ла је сре ди ном ју на 1919. у Са ра је во, због сво је књи ге. До шла је бол на – „пре бол на“, ка ко ве ли у јед ном пи сму, уз ве ли ки нов ча ни тро шак. У јед ном пи сму Иси Ђур ђе ви ћу је тај до ла зак ова ко опи са ла:

Мо ра ла сам до ћи.Кад сам до шла, до че ка ло ме је дру го чу до. Ви ни сте у рад њи,

брат ваш ме тре ти ра као ка квог ки не ског ман да ри на. На све од-го ва ра да не зна. Ка да сам ре кла да ћу по мо ћу по ли ци је по тра-жи ти и про на ћи сво ју ствар, по ка зао ми је пр стом Бо сан ску по-шту [Са ра јев ски днев ни лист].

Та мо но во чу до. Ја сам вам ја сно и раз го вет но ка за ла да не ћу Letz maschin-y, а ви? Ви, вас не же ни ра да ме пре ва ром за во ди те. Ја сам ин диг ни ра на и без ре чи, го спо ди не Ђур ђе ви ћу! Че му је то тре ба ло, за што ни сте оста ви ли ру ко пис и ме не на ми ру? Чи ме се ми сли те прав да ти у овом слу ча ју, јер ја бар, ако ико, го во рим ја сно и од ре ђе но.

Оти сак сам пре гле да ла, и на шла до ста гре ша ка... Ја, уре дан, пе дант ни Евро пе јац – мо гла бих пла ка ти над том хаљ ка во шћу, и бла го дар на вам на тој љу ба зно сти.

... Ви ће те се, на рав но, сла га ти са мном о то ме, али је ипак мо ја ду жност ка за ти вам, да по сле овог за јед нич ког по сла, ко ји ће те би ти љу ба зни да што пре кра ју при ве де те, све ве зе за сва вре ме на пре ста ју ме ђу на ма по сто ја ти.

80 81

Иси до ра се вра ти ла у Кра пи ну, на ле че ње. Ђур ђе вић ће јој по сла ти та ба ке, због ре ви зи је. Она ће му 5. ју ла од го во ри ти, на књи жа ру, у Са ра је ву:

По гре ша ка има још до ста, али су са да ма хом лак ше при ро-де, и мо гу се, без чи та ња тек ста, про стим срав њи ва њем мар ки-ра них ме ста, от кло ни ти...

Це ло ле то ће про ве сти у Кра пи ни и у За гре бу.Сре ди ном ју ла 1919. обра ти ће се пи сме но ми ни стру про све те:

Нај уч ти ви је мо лим Го спо ди на Ми ни стра да ми, на осно ву при ло же ног ле кар ског уве ре ња, и због опе ра ци је ко јој се мо рам под врг ну ти, из во ли про ду жи ти од су ство за три ме се ца, до кра-ја ок то бра тек. год.

Уч ти ва Иси до ра Се ку лић Стрем ниц ка, наст. II Ж. Гим на зи је

Ле кар у Кра пи ни на пи сао је да Иси до ра „бо лу је на не у раст-хе ни ји ви шег сте пе на и на не у рал ги ји жив ца три ге ми ну са, те усли јед то га ни је спо соб на за вр ше ње сво је слу жбе у ро ку од че-ти ри мје се ца нај ма ње“. Ми ни стар јој је одо брио од су ство са по-сла. Али ње не не во ље са књи жа ром Ђур ђе ви ћем ни ка ко да се окон ча ју. Из За гре ба му по чет ком ав гу ста пи ше:

Из крај ње не при јат не и штет не књи жев не си ту а ци је се обра ћам Књи жа ри са не ко ли ко пи та ња, на ко ја мо лим нај пре ци-зни је од го во ре обрат ном по штом.

Шта зна чи: да књи га не ће иза ћи? Да ни је штам па на, или да је у штам па њу пре ки ну та, или да је штам па ри ја штам па ну не-ће да из да?

Шта се ра ди ло у ме ђу вре ме ну од по след ње ре ви зи је до из би ја-ња штрај ка? То су ви ше од 14 да на. За што се ни је при сту пи ло штам па њу и свр ши ла књи га?

... Књи га је ва шој из да вач ни ци да та с ци љем да бр зо, по до го во ру за два ме се ца, иза ђе, јер је већ он да сто ја ла пред про-јек том за стра ни пре вод. Са да је по ла го ди не од до го во ра и пра-зног обе ћа ња...

Са че ка ћу још од го вор, а он да ћу ја по ву ћи фи гу ру на ша ху, и тра жи ћу са тис фак ци ју за ма те ри јал ну и мо рал ну сво ју ште-ту, и не са мо ште ту не го и сра мо ту... По тро ши ла 1000 кру на у Са ра је ву да се уве рим да сам ва ра на...

Па до кле та ко?Или ће књи га иза ћи убр зо та мо, или ћу је за ме сец да на ја

из да ти ов де. А на про це су: до ви ђе ња и до бро до шли. Бар би се је да ред на чел но ре шио тај скан дал.

По по врат ку у Бе о град, у је сен 1919. го ди не, она се при пре-ма за се о бу: из Та ков ске ули це пре се ли ће се у Сту де нич ку, у ви-со ки пар тер јед не „ста рин ске го спод ске ку ће са ду гим ни зом ве-ли ких про зо ра“.

Ми лан Бог да но вић, у то вре ме за па же ни књи жев ни кри-ти чар По ли ти ке, пи ше по чет ком 1920. го ди не на пр вој стра ни ли ста: „Ме ђу пи сци ма чи ја су се де ла по след њих да на по ја ви ла ми се сре ће мо са не ко ли ко вр ло по зна тих име на. Ту је пре све га г-ђа Иси до ра Се ку лић, са сво је две но ве књи ге Из про шло сти и Ђа кон Бо го ро ди чи не цр кве...“

Тин Ује вић 1920. го ди не, у фе бру ар ском бро ју Де мо кра ти је, кон ста ту је:

„Ове го ди не на шој књи жев но сти од у зе ће мно ге ври јед не и да ро ви те ра де ни ке ка кви би ја ху Јо ван Скер лић, Про ка Јов кић, Ми лу тин Уско ко вић, Вла ди слав Пет ко вић, Ми лу тин Бо јић, код Хр ва та Аугуст Ма тош. Мно го их да кле не ста де у тми ни, па је за-до вољ ство ви дје ти од ра ни је по зна та ли ца, ску па с Иси до ром, гдје још ра де и не пре ста но ства ра ју...“

Тин јој по кла ња сво ју тек об ја вље ну књи гу пе са ма Ле лек се-бра, ко ју је Цви ја но вић из дао:

„А Mme Isido ra Se ko u litchhom ma ge re spec tu e ux1920 A. Oujévitch“

Факсимил рукописа о Леонарду да Винчију

82 83

У ма ју 1920, на све ча ној сед ни ци Дру штва за срп ски је зик и књи жев ност, Иси до ра је го во ри ла о „Бе о град ском сти лу“:

„Го во ри ти о сти лу, да кле, зна чи го во ри ти о пси хи, фи ло зо фи-ји, ка рак те ру, и исто ри ји це ло га на ро да. Али ка ко су код нас и пси-ха и фи ло зо фи ја и ка рак тер и исто ри ја још у је ку фор ми ра ња и раз ви ја ња, то, го во ри ти о на шем сти лу, зна чи го во ри ти о ин тим-ном жи во ту и о ин тим ним му ка ма на шим. О то ме да смо још до ју че ста ја ли с ру ком на оро зу, с уве том ко је ослу шку је, с ду шом ко ја се бо ји, с увек спре мље ном бо шчом за збег. О то ме да су ве чи-те ми гра ци је и еми гра ци је на ше раз ба ци ва ле и ме ша ле љу де пo во љи слу ча ја и за по ве сти ка та стро фе; ју жња ке на се вер, при мор-це у пла ни ну, бр ђа не на мо ре; бр бљив це та мо где се ћу ти, ћу тљив-це та мо где се бр бља... Стил наш, до ско ра још, био је до по ла вој-нич ка за по вест или вој нич ки ра порт, а од по ла са вла ђи ва ње се бе да се не ка же ка ко је у ду ши не го ка ко је у ства ри...“

У днев ном ли сту Про грес, ко ји уре ђу је Си ма Пан ду ро вић, 31. ав гу ста 1920. го ди не Ста ни слав Ви на вер ми мо гред, го во ре-ћи о Ми ло шу Цр њан ском, по ми ње Иси до ру: „Од на ших ста ри-јих при по ве да ча ко ји би се по кул тур но сти мо гли упо ре ди ти с њим, са мо је Иси до ра Се ку лић, но њој не до ста је тем пе ра ме нат и ма шта, те су ње не ства ри стил ски са вр ше не, али се чи та ју са нај ве ћом рав но ду шно шћу, као школ ски за да ци, чи ја је сва за ни-мљи вост у слу чај но сти ма сти ла.“

Те го ди не, на из ма ку ле та, по но во кре ће, по тре ћи пут, у се-вер не зе мље – у Кри сти ја ни ју. Пу то ва ла је на за се да ње Ме ђу на-род ног са ве та же на. У ин тер вјуу ко ји је да ла ча со пи су Nyla en de (Но ва зе мља), ре пор тер за Иси до ру ка же:

„Она из гле да ту жно и ре зиг ни ра но... Ипак, она је са ва тре-ним оду ше вље њем др жа ла свој го вор на отва ра њу ску па же на у све ча ној са ли Уни вер зи те та у Кри сти ја ни ји и пре не ла то пле по здра ве срп ских же на.“

Дра га Го спо ђо и Го спо ди не – пи ше Цви ја но ви ћи ма 9. сеп тем-бра 1920, ка ко сте, ви и де ца? О ме ни увек исти ра порт: ра дим и ни сам здра ва. Ина че, ле по та је опет око ме не u ве ли ка кул ту-ра. По здрав. Ва ша Иси до ра.

А кроз де се так да на опет раз глед ни ца:

Ка ко жи ви те у ле пој сво јој ку ћи? Јед на ко се се ћам ва ше ве ран де, и сви ју вас на ве ран ди. Ша љем вам мно го по здра ва. Ва ша Иси до ра.

У Про свет ном гла сни ку, ме сеч ни ку Ми ни стар ства про све те, Иси до ра пи ше чла нак, на увод ном ме сту – „Лич ност на став ни це

у шко ли“. Рад је чи та ла на пр вој јав ној сед ни ци Удру же ња на-став ни ца сред њих и струч них шко ла, а у ње му ве ли:

„Не ко је ми слио да лич ност на став ни це зна чи не што као спо-ља шњу фи гу ру ње ну. Дру ги је ми слио да је то су ма ма ни ра ње-них. Тре ћи, да је то пе да го шка ве шти на ње на. Че твр ти, да је то као не ка вр ста ран га ње ног. Итд., итд. Ја са ма, тра га ју ћи за том лич но шћу, ви ја ју ћи је по ра зним сфе ра ма ег зи стен ци је на ше, је-два сам нај зад до шла до фор му ле: да лич ност на став ни чи на, зби-је но ре че но, зна чи вред ност и моћ жи во та ње ног... Де те треп ти, до жи вљу је, пам ти ути ске од шко ле и ја ке ути ске од на став ни ка за цео жи вот, бо ље их пам ти од свих сво јих аван ту ра...“

Ода зи ва се по зи ву Ми ла на Ћур чи на, уред ни ка за гре бач ког ча со пи са Но ва Евро па, да при хва ти са рад њу. Ка же му:

По ку ша ћу да на пи шем чла нак о „ат мос фе ри“, и по сла ћу га до кра ја ове не де ље. Бро је ви Н. Е. до ла зе уред но у Бе о град, али не и до ме не, јер се екс пе ду ју на по сре ду ју ћу адре су... Од хо но ра ра из во ли те од би ти пред пла ту. Де спот сам на „мо је“, и не во лим ни шта не за ра ђе но и по кло ње но.

Из ме ђу оба ве за у шко ли и ба вље ња ли те ра ту ром, Иси до ра не гу је дру же ње са при ја те љи ца ма. До ла зе да је ви де, по зи ва ју је – во ле да по при ча ју са њом о ли те ра ту ри, о му зи ци, о сли кар-ству, о све му што се кул ту ре ти че, јер она је зна ла увек из но ва при ћи све му и оба ве ште но су ди ти. Је дан од тих су сре та, ка сне је се ни 1920. го ди не, до ла зак Да ни це Хри стић, њој ће оста ти не-за бо ра ван и ова ко ће га опи са ти:

„Во ле ла ми је до ла зи ти у мр кло ве че, по нај не ве ро ват ни јем вре ме ну. Ве је и ур ла ве тар, или цу ри гу ста ки ша и Вра чар је пуст као утри на, кад од је да ред чу јем да по бле ха ној та ви ци у пред со-бљу чан гр ља штап или ки шо бран. На ста је у ме ни тре ну так бор бе из ме ђу же ље и сум ње: Не, би ће да је ко дру ги, не ко ко до ла зи по ну жди ... а ка ко би до бро би ло кад би ипак би ла она! Јер, са ма сам, ве тар та ко гад но ху ји, на та ва ну звр ји не ка ве ли ка чи гра, ва-тра у пе ћи мо дра, она два бед на во дом по пр ска на цве та из гле да ју као да се над њи ма не ко ис пла као... Отва ра ју се вра та. ’Го спо ђо Хри стић!...’ Ње на мла да се да ко са, на ко си црн со мот ски ше шир, на ше ши ру пу но сне га; и два то пла, ода на ока, ко ја су кроз ме ћа ву до шла да ме не ви де: ах, од мах се де мо ни и де мон чи ћи раз бег ну по сво јим бу џа чи ћи ма, и по ста не мир но, удоб но и све тло.

Раз го вор се во дио нај ра зно вр сни ји, али увек о жи во ту и чо ве ку, ско ро ни кад о књи га ма, вр ло рет ко о умет но сти у ужем сми слу...“

84 85

Пре да ва ња у шко ли од у зи ма ју јој вре ме. Уче ни це је по шту-ју, али она не окле ва да их на зо ве „шкор пи ја ма“ кад је из нер-ви ра ју. Па у зе из ме ђу ча со ва нај че шће про во ди у раз го во ру са Зо ром Пе тро вић, мла дом на став ни цом цр та ња, та лен то ва ним сли ка ром.

„Ја, ко ја се дам на ест го ди на гле дам у жи вот на став ни це, и то с кра ја на крај Евро пе, и ко ја се дам на ест го ди на ћу тим као за ли-ве на да ни јед ну кри зу и ни је дан про цес ни у се би ни у око ли ни не по ме тем пре но што се до вр ши, ја, кад нај зад про го во рим, мо-гу ре ћи ма ло, мо гу ре ћи не оно што ви оче ку је те, али мо рам ре-ћи жи вот и исти ну“ – тим ре чи ма по че ла је Иси до ра свој го вор на сед ни ци Удру же ња на став ни ца сред њих и струч них шко ла, до ти чу ћи се, пре све га, лич но сти на став ни це у шко ли. „Исти на ко ју да на шњим сво јим пре да ва њем под вла чим, та је, да на став-ни ца као лич ност не по сто ји у шко ли. Она по сто ји са мо као члан дру жи не, као са рад ник, као фак тор, по ја ва или фор му ла, као све то и што год хо ће те дру го, са мо не као лич ност, као си ла ко ја из се бе жи ви, и из се бе упра вља и ра ди... Сем то га, ми ни-стар ство на ше нам по сти ђу је и по ни жа ва лич но сти још и си ро-ти њом. Ме ни би, са овог ме ста и под ис так ну тим на сло вом, спа-да ло ди рект но у ду жност го во ри ти о си ро ти њи на став ни це у гим на зи ји, ко ја, ако ни је књи жев ник, ако ни је но ви нар, ако ни је шнај дер или швин длер, ре пре зен ту је јед ног са вр ше ног бед ни ка ко ји се све га од ре као и сва че га је же љан. Ја ћу ову те му на пре-чац пре ки ну ти, а ви ће те, на дам се на пре чац по го ди ти за што. Да по сма тра мо сад ма ло ди рек то ра...“

Без дла ке на је зи ку, она по том на ста вља:„Још са свим мла да сам би ла кад је у шко лу у ко јој сам учи-

ла сти гао од лу чан зах тев о те ле сном вас пи та њу омла ди не, да кле зах тев да се уве де гим на сти ка са спор том. Пре ко ноћ се ство ри-ло све што тре ба – то је би ло не где у Евро пи – и ми смо се по-че ли пре вр та ти, ма че ва ти, до ба ци ва ти и утр ки ва ти. Про фе сор спор та је био Та ли јан, див на јед на гра ци о зна и еле гант на фи гу-ра, и си лан је дан ор га ни за тор ски дух. Све се за не ло и по не ло. И ди рек тор се шио да про др му са ма ло сво је ста ре ко сти. Кад од је да ред, кла си чар, је дан од мла ђих, али нај о бра зо ва ни јих, и ка рак те ром нај мар кант ни јих на став ни ка, ста де да гр ми про тив спор та, и ста де про кли ња ти но ви рас по ред школ ски. За ка зао је кон фе рен ци ју, и пред пу ном са лом ђа ка и ко ле га је по чео, ва тре-но ка ко је са мо он умео, до ка зи ва ти да су де бе ли и твр ди ми ши-ћи гну сна ствар, да у сна зи фи зич кој ле жи страст и бру тал ност и бе сти ја; по чео је за тим, као си ре на, пе ва ти да је нај ви ша моћ и ле по та ко ја чо ве ка усре ћа ва и те ши дух, дух и дух...“

Те шко се ми ри ла са ја ва шлиј ским од но сом у сва ко днев ном жи во ту, ра ду уоп ште.

На ја вље на са рад ња са за гре бач ком Но вом Евро пом не од ви-ја се она ко ка ко је она за ми шља ла. Ћур чи ну, тим по во дом 29, но вем бра 1920. пи ше:

По што ва ни Го спо ди не, у ве ли кој сво јој ко ре спон ден ци ји имам вр ло че сто и за гу ље них оба ве шта ја и за гу ље них ћу та ња. Али ово с Но вом Евро пом је не што са свим апарт но.

На ва ше пи смо, у ком сте же ле ли да на пи шем чла нак о „ат-мос фе ри“ под оку па ци јом, и пи та ли ко ли ко ми се до па да ва ша ре ви ја – од го во ри ла сам од мах, а обе ћа ни при лог сам по сла ла на ми нут он да за ка да сам га обе ћа ла. Још сам мо ли ла да ми се лист ша ље на ди рект ну адре су, и, чи ни ми се, учи ни ла не ке објек-ци је на хо но рар и пред пла ту.

На сва та фак та је са да ле гло не што кроз че га ја ни ко јим по гле дом и ни ко јом ми шљу не мо гу да про дрем.

Бу ди те до бри, ра све тли те у та ми, или про го во ри те кроз ти ши ну. Ве о ма ће те ме оба ве за ти.

Од лич но вас по шту је, и са ве ли ким за до вољ ством бе ле жи од лич ни 7. и 8. број Но ве Евро пе.

Ње на са ве сност је не ве ро ват на. Ми ла ну Ћур чи ну 7. де цем-бра об ја шња ва:

Љу та сам, не за ме ри те то ну на ко ме ће се то по зна ти, и ка-жем вам за све бу ду ће евен ту ал но сти: кад што обе ћам, мр тва или жи ва ћу ис пу ни ти што сам обе ћа ла, и чим спа зи те за стој, не ред или не из ве сност у по слов ној ве зи сам ном, оба ве сти те ме, јер су Бог и ђа во кри ви, са мо не ја.

...За то што кон цеп те не мам (ни кад га не мам у це ли ни, не-го са мо у ис пре ту ра ним од лом ци ма) мо ра ћу по ку ша ти ре кон-струк ци је. По сла ћу ре кон стру и са ни и још је дан ма ли чла нак...

86 87

„ЈА ЋУ, ИЗ ГЛЕ ДА, МО РА ТИ ОТИ ЋИУ МА НА СТИР ...“

У вре ме кул тур не об но ве по сле оку па ци је, ко ја je, ка ко Иси-до ра ве ли, би ла „ру жна ноћ кроз ко ју ни су про ле та ле кре сни це“, Тин Ује вић у за гре бач кој Кри ти ци 1921. го ди не пи ше ан га жо-ван чла нак „Ју го сла ви ја без књи жев но сти“:

„На ше ства ра ње има да се по ка же у пр во ме ре ду кон струк-тив но и по зи тив но; за то јер нам је ви ше до ства ра ња но до ру ше-ња, ми би смо мо гли и хтје ли да ис ка же мо прав ду и на шим ста-ри јим љу ди ма, као што су Ђал ски, До мја нић, Ви дрић, Ма тош, Ми хо вил Ни ко лић, Бо ра Стан ко вић, Иси до ра Се ку лић...“

По чет ком те, 1921. го ди не (тач ни је 21. ја ну а ра), Све ти сла ву Пе тро ви ћу, по зо ри шном кри ти ча ру, есе ји сти и пре во ди о цу са фран цу ског је зи ка, Иси до ра пи ше по сле јед не сед ни це Пен-клу ба:

Жа лим вр ло што ко ји тре ну так ни сам про ве ла у ва шем дру-штву, а сти дим се што баш он да ни сам мо гла до ћи кад сте се бе тру ди ли а ме не од ли ко ва ли лич ним до ла ском и по зи вом од сво је стра не. Ни сам мо гла и ни је ми се да ло. Сед ни ца је тра ја ла од ви ше ду го, мо ра ла сам за ме ни ти и се кре та ра за Ју го сла ви ју и во ди ти за-пи сник, и већ око шест ме је по че ла тре сти гро зни ца. Оти шла сам ипак до цве ћа ра, да се стри ва шој по ша љем ка ран фи ле или ми мо зу, али је ју че ра шње ве че ри све цве ће има ло дру го, жа ло сно опре де ље ње, да вој во ди Ми ши ћу тра ља ви на род ни дар ме сто оног за слу же ног ко ји ни је мо гао да до жи ви, а не би га ни кад ни до жи вео. Ми смо јед на не га тив на и па ко сна на ци ја, ко ја са мо ле ши на ма пра ви ра до сти и ода је при зна ње. – Ми сли ла сам за тим да узмем ко ла и да вам са мо до ђем, и без цве ћа и без рас по ло же ња, али сам се он да ипак упла ши ла евен ту ал ног ве ли ког дру штва. Шта бих ја, н.пр. с Г. Па влом, и шта би тек Г. Па вле са мном! Др ма ме гро-зни ца, и 70 са ти без пре ки да ме бо ли гла ва, и све је у ме ни јед но-став но као у ка квој ру ској при чи, и шта ћу он да с Г. Г. Па влом, Гро лом, Пре ди ћем, Пе тро ви ће вим итд., са свим тим бље ском и ду хом ко ји би пао на ме не као ка те дра ла на мра ва.

Вра ти ла сам се ку ћи. И це лу ноћ сам про ве ла у по лу сну. И не-ко ли ко пу та се се ћа ла ва ше се стре и, због ње, ба ла, Бо жи ћа Си ра-на, обри ја ног Пре ди ћа, ге ста јед ног и још après, и је два је сва нуо дан и про ме ни ла се сце на.

На рав но да вам, и по во дом сла ве, и без ње, же лим све и ле по. Мо лим вас још ле по да се не љу ти те на ме не, или, што је при род-ни је, да ме не осу ди те. Ва ше до бре во ље је би ло у ју че ра шњем мом на па ду „све га што слу ти ва ша фи ло зо фи ја“. Остај те здра во...

У ства ри, Иси до ра је из бе гла од ла зак на сла ву – Све тог Јо ва-на код Пе тро ви ће вих, али не ке по зи ве на кр сну сла ву ни је ни ка-да из бе га ва ла, пре свих код Цви ја но ви ће вих.

Њен из да вач јој пре но си по здра ве Иве Ан дри ћа, мла до га већ за па же ног пи сца Ех Pon ta и Не ми ра, ко ји је оти шао на рад у по слан ство при Ва ти ка ну.

Ми ла ну Ћур чи ну ја вља, 3. мар та 1921:

Мој са рад нич ки ра порт је овај: 1) сти ћи ћу на вре ме за дру-ги ово го ди шњи број са дру гим члан ком о оку па ци ји (ви сте ре кли да је тај број нај ра ни ји мо гу ћи за оку па ци ју) и же ле ла бих да оба члан ка, од но сно је дан од два, уђу у штам пу без мо га име на. 2) По ку ша ћу да стиг нем на вре ме с члан чи ћем из ли те ра ту ре и за пр ви ово го ди шњи број, уко ли ко ни је сре ђен и го тов; 3) пор трет књи жев ни из на ше сре ди не не иде ми од ру ке ни ка ко би у нај јед-но став ни ју ру ку тре ба ло, па се још мо рам ве жба ти; 4) г. М. Ка-ша ни ну бу ди те љу ба зни по сла ти на углед је дан од бро је ва Н. Е. [Но ве Евро пе] из про шле го ди не на при ло же ну адре су.

Шту ро и хла до ви на сто из гле да овај ра порт, знам, и бо љи сте за слу жи ли и ви и Н. Е., знам... Ви ше од шест не де ља ву чем те шку бо лест, и за све вре ме ми слим на Н. Е., и бо рим се с апа ти-јом ко ја же ли да све бу де све јед но, и осе ћам сву сво ју оба ве зност пре ма уред ни штву пи шу ћи вам баш ова кво пи смо.

По ста ра ћу се... сме јем се слат ко, за ми сли те да сам ово га тре на до би ла ва ше под сет но пи смо. По сти де ли сте ме са свим. По ста ра ћу се да ме ви ше не по сти ђу је те.

Кроз ко ји дан ће му по ру чи ти:

Тра ља во сам са здра вљем. Да вам ка зу јем де та ље – шта ће вам то...

Дру же ње са Све ти сла вом Пе тро ви ћем, јед ним од уред ни ка Срп ског књи жев ног гла сни ка, у то вре ме је све че шће.

88 89

Ве ли ка ра на по сред ср ца и са ве сти, ве руј те! – пи ше она 6. апри ла 1921. Пе тро ви ћу. Ка сно сам сти гла ку ћи из (Бе о гра да) Зе му-на, (то је Ка ча лов!) оти шла на пре да ва ње Г. Чај ка но ви ћа, код ку ће би још тре ба ло про ме ни ти то а ле ту од гла ве до пе те, Ду ша но ва је та ко мно го да ле ко од Сту де нич ке – опро сти ће те да кле при вид-ну ома шку и ис по ли те су обо је, и се стри ца ва ша и ви, зар не?

Оста је пи та ње мо га че тврт ка. Не знам ни да ли зна те да је тај мој че твр так су тра шњи че твр так? (Ху до же стве ни је при-лич но по мео све ка лен да ре и под сет ни ке.) Мо ли ла бих вас да га од ло жи мо за на ред ну не де љу, јер ћу су тра по под не опет би ти у Зе му ну. Ве ли ки пост је био уми ра ње мо га оца, па ми гро бље јед на-ко ку ца и по ду ши и по са ве сти. (Ни сам увек би ла пре ма оцу ни при бли жно то ли ко до бра ко ли ко ме је он, не срећ ни чо век, во лео.)

Да ли је да нас ва ше пре да ва ње? Мо рам ку пи ти По ли ти ку.Оста ни те ми до бри, мно го до бри, јер, у ви зи ту че сто не ћу

до ћи ни он да кад су све окол но сти у скла ду и ре ду.По здра ви те се стру...

И Све ти сла ву Пе тро ви ћу ће се жа ли ти:

Од Топ чи де ра не ма ни шта. Не пре ста но ме бо ли гла ва, буд-на сам сва ке но ћи као са бласт, ју рим за сво јом све шћу и не мо гу да је уло вим...

Ка же Ми ла ну Ћур чи ну, 22. апри ла 1921:

Не за ме рам вам отво ре ност, али вам за ме рам што сте го во-ри ли и пи са ли, и се бе и ме не му чи ли, око ни че га. Што не ва ља – не ва ља. И, што не па су је у лист, у на че лу и стан дар ду, и то не ва ља. И са свим тим се свр ша ва бр зо и крат ко, и што кра ће тим бо ље. Ја сам увек има ла осе ћа ње рад ни ка, а не вир то у за; и где год са ра-ђу јем, са ра ђу јем да учи ним услу гу, а не да се пред ста вљам и иста-вљам. Је да ред за сваг да: оно што се мо же упо тре би ти, на штам-пај те без одо бра ва ња; оно што се не мо же упо тре би ти, ба ци те без ре чи из ви ње ња и те ше ња. Ни ка да вам ја не ћу тра жи ти ра чу-на о при ло зи ма. Гри ма се и фар се ли те ра то ра ни су мо ја др скост.

За Срп ски књи жев ни гла сник, уред ни ку Све ти сла ву Пе тро-ви ћу, 5. ма ја пи ше:

Ево јед на бур ги ја, ка ко се про стач ки ве ли. Ако се мо же упо-тре би ти, до бро, ако не, ски ну ла сам ре дак то ре с вра та.

Ћур чи ну 14. ма ја ве ли:

Мно го сам вам оба ве зна, за љу ба зан по зив да се за др жим у За-гре бу. Не ве ру јем да ћу по крај вас про ћи. За то што су уки ну ти бр зи во зо ви, нај ве ро ват ни је је да ћу ла ђом до Бе ча. Из Бе ча у Га-строг, или у око ли ну Салц бур га – то ни је по ред За гре ба, зар не?

Да сте ме не што тре ба ли, не ве ру јем. А у све му оста лом сте до бри, ако се не ви ди мо. Ни ти из гле дам као чо век, ни ти се вла дам и са вла ђу јем као чо век...

Уме сто у Аустри ју, Иси до ра по сле за вр шет ка школ ске го ди не, кра јем ју на 1921, од ла зи у Сло ве ни ју, на Бо хињ ско је зе ро. Од се да у хо те лу „Све ти Ја нез“. Пред по ла зак ће Ћур чи ну на пи са ти, по во-дом члан ка Ми ро сла ва Кр ле же „Ба ра ка пет бе“, у Но вој Евро пи:

Пр во што вам имам ре ћи то је да је ствар Г. Кр ле же, сем што је хаљ ка во на пи са на, са свим нео бич но ле па. Не да је до ду-ше цео ха ос и ко смос ре во лу ци је као, н. пр. Бло ко ва по е ма Два на-ест, али сна жно умет нич ки ре ље фи ра је дан де таљ исто риј ског ба вље ња. Иде за ру ку јед ној мо јој, то је не ва жно, али ме ни дра-гој, кон цеп ци ји: да пре ма ко смо су при ро де сто ји, са свим са мо-стал но, ко смос ис то ри ски, и да се то за бо ра вља и у по ли ти ци, и у со ци о ло ги ји, и у умет но сти, и сву где.

Пу то ва ла је пре ко За гре ба, свра ти ла је до Ћур чи на, али и до Ма ре Цви ја но вић и ње не ду ћан-књи жа ре. Ћур чи ну 25. ју на пи ше:

Од го ди ла сам, не ко ве че, опро штај не ре чи до пи сма. А са да би ми опет лак ше би ло да сам усме но свр ши ла што, ево не умем да на пи шем. Сме јем се, и пи там се, да ли сам тра па ва на из ра зу или сам ше пр тља на ми сли. Др жим пе ро у ру ци, гле дам у јед ну тач ку и, не мо гу па не мо гу. Као да сам на ис пи ту: да ми је да поч нем, па би он да већ ишло. Уоста лом, мо же би ти и знам ка ко тре ба по че-ти, али, ако поч нем, свр ши ћу, а то је баш оно што ме не ће.

...Ви ни сте сен ти мен тал ни. Ја је сам. Сен ти мен тал ност сво ју не од ри чем. При зна јем ро ман ти ку и глу пост, а бра ним се пе си ми змом и оштри ном и не ми ло шћу су да, ко јих та ко ђе има у сен ти мен тал но сти.

Је сте, ме не је ди рект но уз бу ђи ва ла ве ли ка ва ша па жња, и ја ћу се ду го, мо жда и сваг да се ћа ти те фи не ра до сти. На ре ду је да и ја ва ма бу дем љу ба зна. При ми те уве ре ње о мо јим нај и скре ни-јим сим па ти ја ма, што тран спо но ва но у сми слу ре ал но сти, зна-чи: у во ду и у ва тру ћу за Но ву Евро пу.

...Ов де је нео бич но ле по и углед но. Љуп ко као да сте код ку ће... Ле по би би ло ка да би сте ми с Ма ром до шли у го сте на оно ли ко

90 91

да на ко ли ко мо же те. (Пла ти ћу вам све руч ко ве и ве че ре.) Бу ди-те још до бри, до го во ри те се, учи ни те ми ту ра дост. Хо ће те?

У пи сму ре ћи ће Све ти сла ву Б. Цви ја но ви ћу – да јој је „ти хо и ле по као у сну“, а за тим:

Ка ко сте, с гђом Ве ром и де цом? Је два сам се скра си ла. По пу-сти ло опет пра во вре ме и ва рош, па сам он да иза бра ла ме сто Бе ча, та ли јан ску бли ску гра ни цу и ње не бо ље мо гућ но сти. Ме ђу-тим, ра ди је бих оста ла ов де од све га...

Ка же Ћур чи ну, 18. ју ла, ша љу ћи за Но ву Евро пу свој есеј о Ав гу сту Стринд бер гу:

Ка кав је ис пао ве ли ки же но мр зац и се бе мр зац, оди ста не знам. Ра ди ла сам га у то ли ко ви ше пре и спи ти ва но, што ми од-мах са њим пред сто ји но во рас пра вља ње и те же рас пра вља ње. У стра ним ли те ра ту ра ма сам мно го жи ве ла, у на шој, ре кла бих, мо жда чак не до зво ље но ма ло. Ви де ће мо ка ко ћу се ак ти ви ра ти... Во ле ла бих та ко ђе из бе ћи под гре ва ње оне глу по сти из Скер ли ће вог до ба да ја са Скан ди на ви јом не са мо па ра ди рам, не го чак и пр ко-сим. Мо жда би се мо гло ре ћи да сам, ме сто при ка за на пре вод, ви-ше ми сли ла учи ни ти за чи та о це ма лим пор тре том са мог пи сца...

Ћур чи но ви су јој би ли у по се ти, за јед но са Ма ром Цви ја но-вић. То ју је сил но об ра до ва ло. У пи сму ка же:

Мно го сте ми ча сти и љу ба ви учи ни ли, и раз ве дри ли сте жи вот и у про шлост и у бу дућ ност. Да сте, сви тро је, мо гли оста ти ма ло ду же, и ма ло ви ше са ми, на шли би сте у овом кра ју мно го при ма мљи во сти и ча ри. Да нас је, н. пр. ве че би ло као ни-кад до сад. У 8 1/2 по сле за ла ска сун ца има ла је и во да, има ле су и пла ни не све сво је бо је од све тло га да на. Ме сец, цр не, чи сто соч-не сли ке је ла ле же по пу ту. Шу ма ћу ти. Ста зе ста ле. У гу ши ци не ке ти це дрх ти ма ли цвр кут. По кр шу иду ве ли ке, не по зна те сли ке, чи је ли су, бож јих ли бри га, на ших ли же ља?

Сме ја ће те ми се ка ко сам за лу та ла у не ку по е зи ју, и ка ко не мо гу да је за др жим за се бе. Та ко ми до ђе по не кад. Па он да опет два де сет го ди на ћу тим.

Цви ја но ви ћу ће по ру чи ти:

Дав но се ни сам ја ви ла; а за вре ме оне вру ћи не сам че сто ми-сли ла на вас, и пи та ла се да ли ва ша див на ку ћа по ма же што и у та квим тре нут ци ма. Сра мо та ме је би ло да вам пи шем, јер

ми ов де ни осе ти ли ни смо ни же гу ни пра ши ну. Ште та што де цу ва шу ни сте мо гли не ку да по сла ти пре ко ле та. Ов де је био пра ви рај од ле пе, ми ле, ве се ле и до бре де це... Ми слим још до 10. сеп тем бра ко је ку да, па он да у Бе о град. Ва ша...

Ка же да ће по чет ком сеп тем бра у Љу бља ну, на Кон грес кул тур них жен ских дру шта ва, и да ће том при ли ком го во ри ти. А по сле – по сле по ла зи за Бе о град, и ка ко ве ли Ћур чи ну:

Светислав Б. Цијановић – одани пријатељ до краја живота

92 93

Та мо ће де сет ха ла зи ну ти на ме не, и ви ће те се, да ју ћи ми од су ство, ујед но се и од мо ри ти од ме не...

Ка да се вра ти ла ку ћи, у Сту де нич ку 50, Иси до ра Ми ла ну Ћур чи ну пи ше 17. сеп тем бра 1921:

Да сам се вра ти ла ова мо са јед ним ве ли ким и мир ним ре спек-том, и са јед ном ве ли ком али при јат ном бри гом... Хва ла вам још на вр ло ср дач ном до че ку и ис пра ћа ју, и опро сти те за оно сил но из гу бље но вре ме се де ња сам ном и због ме не, иако је то до ла зи ло из та мо шњих оби ча ја.

Истог да на на пи са ла је пи смо ми ни стру про све те:

Уч ти во мо лим Го спо ди на Ми ни стра да ми из во ли одо бри-ти јед но го ди шње од су ство, ко је бих про ве ла у Лон до ну, на осно-ви раз ло га и окол но сти ових:

1) Же ле ла бих до вр ши ти сво ју књи гу Ли ни је же ни ног ум ног и мо рал ног раз ви ћа ко ју сам по че ла ра ди ти по мо ћу ен гле ских би-бли о те ка и из во ра по гла ви то.

2) Упу ће на на рад Нар. жен ском са ве зу (се кре тар за стра ну ко ре спон ден ци ју), по став ши ме ђу тим и дру ги ко ре спон дент ни се кре тар Ин тер на ци о нал ног са ве за же на (са цен тра лом у Ен гле-ској) – мо гу све сво је ду жно сти оба вља ти баш као и да ни сам на од су ству, у не ком по гле ду и бо ље.

3) При ма ња мо ја би оста ла иста.Уч ти ва Иси до ра Се ку лић-Стрем ниц канаст. II. Ж. Гим на зи је

Ми ни стар јој је два да на по том одо брио јед но го ди шње од су-ство с пла том и до да ци ма на ску по ћу, а жи ве ће у Лон до ну где ће би ти „ве за из ме ђу на шег На род ног жен ског са ве за и ин тер на ци-о нал ног Са ве за же на“.

Ћур чин је до шао у Бе о град, и бр зо се вра тио у За греб. Не-што ни је би ло у ре ду? Иси до ра му 6. ок то бра 1921. пи ше:

Ов де, у Бе о гра ду, ни ти сте се на ша ли ли, ни ти на сме ја ли, из-гле да ли сте умор ни, пре му че ни, ра се ја ни, го ње ни, ту ђи. Да ли вам је у За гре бу лак ше, је сте ли се ус пе ли са бра ти? Те шим се ипак да је сте, да сте од нас у Бе о гра ду оти шли као од на па сти и ку ге... Не мо лим вас ни ка да да ми пи ше те. Али са да чи ним из у зе так. За-па њи ла сам се од не ке бри ге и ту ге, па бих вр ло же ле ла чу ти да ли сте се ди гли из над ути са ка и до га ђа ја? Ја ви те се крат ко.

Пу то ва ла је у Дал ма ци ју – али ко јим по слом?То се ви ди из пи сма Ћур чи ну, од 8. но вем бра 1921:

Ја не бих сме ла ни ка да ни ку да оти ћи, ја не бих, до смр ти, сме ла по ми сли ти на од мор. Дал ма ци ја ми је пре се ла. То ва ри пи са ма, бро шу ра и књи га, афе ре ко је од ме не оче ку ју раз ре ше ње; це ду ља за це ду љом из ра зних оде ље ња и над ле шта ва; ком би на-ци је са мо јом лич но шћу ко је ми иду на жив це и у ко је ја не па су-јем; за о стао по сао (што ни ка да ни сам има ла) у Евро пи [ча со-пи су Но ва Евро па]; вра та, Бог их убио, ни ка да се не за тва ра ју; у ви зит кар ти на ула зу као ле пе за сто је за де ну ти про ма ше ни са стан ци, адре се, те ле фон ски бро је ви... Ја ћу вас све, све оста ви-ти, и оти ћи до сто ти ну вра го ва. Си ла ни ка ква ни сам, а то чак не ћу да бу дем!

Из ви ни те. Пре вр ши ми. Мој жи вот је скроз и скроз не сре ћа, па је то и у ре ду. Ни ра ди ти ми се не да са за до вољ ством. Ни ка-да се као ло вач ко псе то, на сто зви жду ка, из ју рим, не ма ми ни уви ђав но сти, ни ха сне, ни од мо ра, ни про во да... Мо ји члан ци, у бо ле сти ра ђе ни, мо ра ју се ре ту ши ра ти. Да ка жем: по жу ри ћу, не мо гу, јер сам од жур бе, и од у век лу да, још је да ред по лу де ла, и не умем ми сли ти, пи са ти, и на ћи шта да ми слим и пи шем.... Те ле-фо на не мам, го спо ђи слу шки њи не смем ре ћи да иде, ја сам ово га ча са до шла – упла ка на и бо ле сна – са бра то вље ва гро ба из Зе му-на (да нас му је дан)... Та ко, сад сам вам на пи са ла жуч но пи смо, због ко га ћу се по сле по ла са та ка ја ти. Али би ба да ва би ло кри-ти да ми рав но те жа сто ји на иви ци но жа. Опро сти те ми, и оста ви те ме на ми ру док се не успем ве за ти. Све до бро.

У јед ном од на ред них пи са ма Ћур чи ну жа ли се на пред сто је-ћи пут – ни је до бро, не иде јој се у Ен гле ску („из мог ком фо ра у не ке не на ло же не со бе и би бли о те ке“), а и „фун та је од ви ше ску па“. Исто вре ме но на по ми ње: „Беч, са да шњи, не во лим. У Пра гу ме же-ни ра, на ду же, че шки је зик. Не мач ку, си ро ву, не мо гу да под не сем. Та ли јан ске би бли о те ке не по зна јем; ни да ли су бо га те, ни ка квог су си сте ма... Тре ба да кле да до ђе не што еруп тив но да ме диг не или од не се. Па и то је кад год сла бо. Ја имам лу дач ку гла ву, во лим бан-крот ство, не у спе хе и ру ше ви не, и ме ре ње сна ге на но вим по чет ци-ма... Има у мо јој суд би ни мно го ин ва лид ства и ди пе ри је... Но, овом раз го во ру не би би ло кра ја, сем што је до са дан... “

Ка же му 26. но вем бра – да јој је жао и мо ли за опро штај за про шло пи смо, али да не зна ка ко да са свим из бег не „сво је епи-леп тич не на па де и не при јат не по сле ди це“ код ње га. И на по ми ње:

94 95

Ја ћу, из гле да, ипак мо ра ти узе ти хар мо ни ум и оти ћи у ма-на стир.

У За гре бу кра јем 1921. го ди не из ла зи из штам пе, с пред го во-ром Иве Вој но ви ћа, збор ник цр ти ца, пе са ма и есе ја Из смр ти у жи вот (ауто ри су; Алек са Шан тић, Јан ко Гла сер, Иво Ан дрић, Иго Гру ден, Ми лан Ка ша нин, Ми лош Ви да ко вић и др.). Вла ди-мир Ћо ро вић об ја вљу је пре глед са вре ме не срп ске књи жев но-сти: „... Иси до ра Се ку лић-Стрем ниц ка Пи сми ма из Нор ве шке сјај но је на ста ви ла, у не што жен ском ма ни ру, от ме ну тра ди ци ју те нов ских опа жа ња.“ И за тим до да је: „Иси до ра Се ку лић на пи-са ла је три ду же при по вет ке, из ме ђу ко јих се на ро чи то ис ти че Ђа кон Бо го ро дич не цр кве (Књиж. Југ, 1918, I – II) суп тил но шћу ана ли зе и јед ном за ни мљи вом за пад њач ком ми сти ком флан-дриј ских ка те дра ла са ру ском пси хом цр кве и ње не пе сме уз вр-ло ја ке и ван ред но ис тан ча не ин ди ви ду ал не по те зе. Ми ло нам је, што мо же мо са оп шти ти, да ће се из те при по вет ке раз ви ти ду жа но ве ла, не пре пор но јед на из ме ђу нај леп ших и нај за ни мљи-ви јих у чи та вој на шој књи жев но сти.“

Уме сто у Ен гле ску, од лу чу је да кре не за Не мач ку, у Бер лин. Та мо на ме ра ва да при ја ви из ра ду док тор ске те зе. Од су ство јој је већ одо бре но, про шле је се ни. У апри лу 1922. сти гла је у Бер лин – ја вља се С. Б. Цви ја но ви ћу:

Све дру го ћу тек да ви дим, а за са да ми је стра шно зи ма. Где ми је оста ла фу ру ни ца и ва три ца? До бро сте? Ср да чан по здрав...

Ста ну је у за пад ном де лу Бер ли на, Lut her Str. 29. Пан си он Gros ser. Цви ја но ви ће вој су пру зи пи ше 5. ма ја:

Сад ша љем и сво ју стал ну адре су, и мо лим да ми се ја ви те. Још ни сам са свим у но вој ат мос фе ри, и жи вим чуд но. Пре ко да на не пре кид но па да ки ша и тмур но је, а у ве че идем у те шке кон цер те Ба хо ве с ор гу ља ма, слу шам не ке пе сме по ка ја ња... Ка ко сте ви, дра га го спо ђо?... Мо жда ће вас још ин те ре со ва ти и ра чун мо га ба вље ња ов де. То ћу дру ги пут ја ви ти, и за са да да зна те да већ мно го хи ља да ма ра ка не мам ви ше. Збо гом и по здрав...

А 15. ма ја, Цви ја но ви ћу:

Хва ла вам на кар ти. Ви уме те до не ти ма ло ху мо ра и пра-вог бе о град ског ва зду ха, прем да, као Ding an sich, не мо гу баш ре-ћи да сам Бе о гра да осо би то жељ на. Ма ри до са да ни сам пи са ла

уз др жа ва ју ћи се да јој пи шем док се и дру ги ма у За греб не ја вим. А Ћур чи ну, шта ћу пи са ти док не мам го тов чла нак. А ра дим их од је да ред три Чо че ре о на, Та го ру: ро ман Ку ћа и свет, и Ца ре ви ћа Алек си ја, па не иде та ко бр зо, осо би то по ред глав ног по сла.

Разгледница из Берлина свом издавачу С. Б. Цвијановићу

96 97

Мо лим вас, то је ово га пу та глав но, ин тер ве ни рај те код гђе Д. Хри стић (Јо ва но ва 81 I.) у ства ри мо је пла те. Мо ли ла сам је да је по шље пре ко бан ке, је да ред, дру ги, и тре ћи пут, а она ћу ти о пла ти, и пи ше ми са мо о ра зним сво јим дру штве ним ус пе си-ма. То је та ко ђе ле по, али ја сам, не бу ду ћи бо га таш, по ма ло чо-век с дру ге пла не те.

Не ка гђа бу де до бра да ти вам но вац, а ви ми га по шљи те би-ло че ком у пре по ру че ном пи сму, би ло ави зом бан ке на бан ку. Све до бро же ли ва ша ИСС.

У Срп ском књи жев ном гла сни ку, по во дом књи ге др Дра гу ти-на Про ха ске Фјо дор Ми хај ло вич До сто јев ски (За греб, 1921), пи-ше оштро:

„Ве ли ка сту ди ја о ге ни ал ном Ру су, то је за да так за ко ји Г. Про ха ска ни је до ра стао, ре кли би смо тач ни је: ни је ро ђен. Као еру дит, он не ма до вољ но свог ро ђе ног на уч ног ис ку ства; као ли те рат, он не ма до вољ но емо тив но сти; као ис пи ти вач, не ма до-вољ но објек тив ног чув ства као он, не ма до вољ но сна ге...“

Сво ме књи жа ру и из да ва чу она 11. ју на ја вља:

До би ла сам ва ше пи смо са че ком, ужа сно ужур ба но и свад-бе но. Је ли све про шло на ми ру, и би ло ле по и ве ли чан стве но и дир љи во? Ка ко сте се ви лич но про ве ли? – На жа лост ва ше си ња-ли ра но пи смо ни је ни ка да до шло. Ако је би ло уну тра не што о пре во ду, бес пред мет но је, јер не сти жем на тај по сао. А го то вог Емер со на би нај бо ље би ло не штам па ти док ја не до ђем. То не ће та ко пре ду го тра ја ти, а ина че бих вам мо жда је ла жи вот са же-ља ма да ви дим и во дим ко рек ту ре.

Про на ђи те, мо лим вас, да ли је ни шки епи скоп До си теј у Бе-о гра ду, и рас пи тај те до кле ће оста ти, јер бих има ла не ки по сао с њим. – Хва ла на тру ду око че ка, иако ми је при ход за ско ро 200 д. ма њи. Др жа ва. Ср да чан по здрав. Ва ша И. СС.

И на мар ги ни:Ов де је сад u Бр.[ан ко] Ла за ре вић.

Од ла зи у Вар ша ву. Цви ја но ви ћа о то ме крат ко оба ве шта ва, 27. ју на 1922:

Ово га ча са сам до шла из Вар ша ве. Има ла сам та мо не ких по сло ва и ја, при ли ком те ста мен та и осни ва ња фон да од стра-не стри ца мо га му жа, у ко ји фонд је сад, ко нач но, ушла и смр то-ви на мо га му жа ко ју ја ни кад ни сам хте ла да на сле дим. За ме не

је ва жни је би ло: гроб. Ста ра, ве ли ка по ро дич на гроб ни ца, јед но-став но го спод ска, са осо би тим др ве том над кр стом. Мо ја гроб-ни ца и то, по ред оне у Зе му ну. – Алар ми ра ла ме је ва ша кар та. Пи сма до ово га ча са не ма...

По чет ком на ред ног ме се ца, 10. ју ла, Цви ја но ви ћу Иси до ра ја вља:

До би ла сам ју трос све у ре ду. При зна ни це ни је ва жно по ка-за ти ова мо, не го је ва жно узе ти их од мо га га зде, ко ји ни је мно го пр гав на ред и тач ност.

Ни сам зна ла да сте та ко ду го ски та ли. При ча ли Ло ле мно-го о свом пу то ва њу, и ка ко На да то при ма? Шта је с Ма ром? Пи са ла сам јој пре ко ји дан пре по ру че но; Ћур чин твр ди да ни је до би ла мо је пи смо у вре ме кад сам це лом За гре бу пи са ла.

Хва ла вам на до бро ти и тру ду. Ср да чан по здрав, и не за бо-ра ви те ме. Ва ша И. Се ку лић.

И опет нов ча не не во ље.

Враг би знао ка ко за час про ђе ме сец, и опет вам тре ба до са-ђи ва ти. Гђи ца Си мић ми ја вља да је пре да ла ки ри ју за ју ли, а да кар ту у ко јој сам вам о тој ства ри го во ри ла? За тим бих вас мо ли ла да ми од ма, док мар ка ова ко ни ско сто ји, по шље те 500 ди на ра сво јих, и да ту сво ту он да од би је те од мо је сеп тем-бар ске пла те. Да нас је 18, до би ће те кар ту 23–24, до кле би сте ми но вац аван си ра ли за не де љу да на. Да ли ће ићи? Нај зад, мо-лим да од мо је пла те од би је те 25 ди на ра, (15 дин. cве ште ни ку, 10 ди на ра деч ку), по ша љи те их Г. Бр. Па у но ви ћу, Зе мун, Ни ко ла-јев ска цр ква, и за мо ли те да оде мо ји ма на гро бље. Том при ли ком да од би је те и по шта ри ну, ко ју, опа зи ла сам, про шлог ме се ца ни-сте узе ли. Ма ра је оти шла. Све до бро. Ва ша ИСС.

Го спо ди ну Цви ја но ви ћу Иси до ра пи ше 6. ав гу ста:

... До шло све по ре ду пре но што сам ми сли ла, већ 6. ме сто, као обич но, 7–8. Мно го и ве ли ко хва ла. Кад Цви ја но вић узме у ру-ке, он да је бр зо, од ма, тач но го то во све што има да бу де го то во. – Зна те ли да је ов де Ма ра? Јед но ве че смо вр ло ле по про ве ле, у фи ном, ду хо ви том раз го во ру три ју же на (Др М. Крај но вић), ко је, ка ко мо жда за себ но мно го не вре де, ску па ап сол. не што зна ју. – Ту је Сту дио Моск. Х.Т. Ја сам ишла на пр ви при каз Ери ка XI, а Ма-ра си ноћ. Сад има да пре тре са мо ствар, и од ре ди мо умет ност.

98 99

– Ми слим да ћe вам ових да на из Гла сни ка по сла ти мој хо но рар; (тра жи ла сам га, из у зет но, пре кра ја го ди не, да њим пла тим кар-ту бар до Хам бур га, кад по ђем у Ен гле ску). Cв. Пе тро вић ми је та ко ја вио. Кад но вац до ђе, мо лим, као и пла ту, че кам ова мо. – Ме ђу тим, док ја твр до гла во др жим Ен гле ску за скут, ди рек тор ми пре не ки дан пи ше о не ком фи нан сиј ском за ко ну, што, ја то ни кад не раз у мем, али по ка же ми пр стом опа сност да ле тим да ље пре 24. ав гу ста. Од ма сам тра жи ла од Мин. просв. пре ци зи-ра ње мог по ло жа ја (до би ла год. од су ство но вем бра 1921), али, vis ma i or, мо жда ће мо се мо ра ти ско ро ви де ти...

ДИР ЉИ ВА ОДА НОСТ С. Б. ЦВИ ЈА НО ВИ ЋУ

Про ве ре ног при ја те ља Цви ја но ви ћа, 18. ав гу ста 1922, Иси-до ра мо ли:

Хте ла бих вас, ако ни је не у ме сно, за мо ли ти две ства ри. Да по шље те ше гр та у Гла сник, и тра жи те мој но вац, ко ји, ви дим, не ша ље те па по том су дим да га ни сте ни до би ли...

Нај зад, но вац сти же. Сво ме књи жа ру и из да ва чу, 26. ав гу-ста, из Бер ли на, пи ше оп шир но пи смо:

До шло је све у ре ду као из пу шке бр зо. Хва ла ве ли ка. Ма ло ме је са мо охла дио курс. Да сам зна ла да је ди нар са мо 12 ма ра-ка, мо гло је баш све оста ти и до пла те за сеп тем бар. Да ла сам се на са ма ри ти од не ких Ју го сло вен ки ов де, ко је, ба ја ги, раз у ме ју ствар, и ко је су твр ди ле да је ди нар 20 ма ра ка и ви ше, па по тр-чах и ја је да ред да ис фик сам спе ку ла ци ју. Ну, про шла сам као сва ки ма га рац крај кан та ра, и знам сад још је да ред ви ше где ми ни је ме сто.

Не го ви сте не што не рас по ло же ни, Го спо дин Цви ја но ви ћу. Не ма да се, по оби ча ју, на ша ли те, да ка же те не ку по го ђе ну би ло на вас, би ло на сме шне при ли ке да на шњег на шег жи во та и еко но-ми је. Нео бич но ми је то. На у чи ла сам да увек диг не те ма ло тон раз го во ра. Шта има? Бри ге, или ду бље ре флек си је?

Quo va dis, Евро по и чо ве чан ство? Ми слим да је ова ко мо ра-ло из гле да ти по сле 30-го ди шњег ра та. Све се раз гњи ли ло, смрад сву где. На по вр ши ни се игра и ба лет, и го ре не што од ба ле та, али уну три је квар и ку га. У по ли ти ци сви ју европ ских зе ма ља са кри вен је ске лет. Омла ди на жи ви и раз ви ја се у при ди ка ма и по ме то да ма ужа сним и стра шним, и још и не слу ти да јој је рас кош и сло бо да коб на.

Ка ко су де ца и гђа Ве ра? Ка же те да иду на ку па ње, а ме ни чуд-но. Код нас је цр на, тмур на, ве тро ви та је сен. Ја се већ 14 да на

100 101

спре мам до Хел го лан да и Фе ра, па не мо гу да ухва тим је дан су ви дан. Ли је, ли је, да њу и но ћу, као да хо ће да нас по да ви.

Хва ла опет на до бро ти и услу зи, и по здра ви те све на до му.

Али, са нов цем не иде та ко ла ко, ка ко би тре ба ло.

Не што не ма мо јих па ра у обич но вре ме, па се бо јим увек: или је не што у Бе о гра ду за пе ло (Мин. фи нан си ја пра ви ко ме ди-је са они ма ко ји су на стра ни), или је не ко украо пи смо и чек, и, по што сад чек иде и по ordk-y, ди гао мој но вац за се бе – пи ше Цви ја но ви ћу 7. сеп тем бра. Хо ће те би ти љу ба зни ја ви ти ми кар-том у че му је ствар.

Ов де је тма бож ја на шег све та сва ке бран ше. Већ су до сад ни, а сме шни по го то ву. Не сто ји сва ко ме Бер лин и ино стран ство...

И кроз два да на опет ша ље пи смо у Бе о град – Цви ја но ви ћу:

Ми слим, ко ме би се нај бо ље обра ти ла, па, по ред све во ље да вас пош ше дим, ис па де да ће те ви нај бо ље ура ди ти. Да нас је де ве ти, а мој но вац ни је до шао. Не што има, то је сад већ ја сно, и тре ба из ви ди ти и ја ви ти ми. Да ли ми је Мин. фи нан си ја об-у ста ви ло пла ту, да ли је чек про пао, да ли ни је ни ко бри нуо да пла ту узме, да ли је не ко све са знао, па му је де ве та бри га да ме из ве сти – не знам, тек знам да ва ма тре ба вра ти ти 500 ди на-ра, да ћe ме ми ли о нар ба ци ти из ста на ако до 10. не ма но вац у ру ка ма, и ко је шта дру го још. Бу ди те до бри, мо лим вас, ство ри-те из ве сност. По здра ви те код ку ће. Ва ша И. Се ку лић.

Нај зад, сти же чек. Иси до ра 12. сеп тем бра ја вља Цви ја но ви ћу:

... До би ла сам да нас чек, и, ва ма хва ла, имам још да на гла сим две ства ри: да трун ку јед ну не раз у мем од по ступ ка и име на ко-ја фи гу ри ра ју на че ку, и да ме ужа сно стид што сам вам то ли ко до са ди ла. По ку ша ћу (али не ве ру јем да ћу ус пе ти), за ок то бар, из по слан ства ди ћи од го ва ра ју ћу су му, с тим да ви екви ва лент по ло жи те та мо, у Бе о гра ду, где по слан ство на ре ди. Но вем бар-ску пла ту не ћу ди за ти, јер ћу у но вем бру до ћи ку ћи. Ако не пре. Ов де тут њи и гр ми...

По здра ви те ср дач но гђу Ве ру и де чи цу, и ве ли ка вам хва ла. Ва ша И. Се ку лић.

А са стра не:

Бр. Ла за ре вић не што го во ри и пре во ди. Не мој те штам па-ти ни шта без ме не.

Бо љи је сад курс за мар ке. Зад њи пут 12 м за ди нар, сад ско-ро 15. За бо ра ви ли сте. За 1000 ди на ра до би ла сам 12000 м по след-њи пут. Ди нар је сад бо љи.

У ства ри, те да не она че сто про во ди у дру же њу са Бран ком Ла за ре ви ћем, есе ји стом и књи жев ним кри ти ча рем, Скер ли ће-вим ђа ком, вр сним еру ди том.

Но вац, но вац, но вац – ве чи те ком пли ка ци је. Цви ја но ви ћу пи ше 16. сеп тем бра:

Има ко је је исти на, а има ко је ни је; – глав но је да се па ра ма ушло у траг. Ви сте ме ђу тим до би ли мо ју кар ту, и зна те шта је би ло, и ка ко ми слим да ће би ти. Да, ја сам у ју ну ме се цу сте-кла док то рат. (Кри ла сам се као зми ја но ге, сад је дру га по сло ви-ца ак ту ел на, не го као Ћур чин же нид бу.)

А на Ма де и ру не ћу, ни ти сам хте ла. А ку да сам хте ла, оти-шла сам (на 10 да на): на остр во Фер у Се вер ном мо ру. Би ло је пре-кра сно. На до ма ку Скан ди на ви је, (у ко ју ми се вер не кру не ни су да ле), под се вер ним не бом и ве тром, у цен тру зби ље жи во та. Зби ља је, на кра ју кра је ва дра ги го спо ди не, фан та стич ни ја од фан та зи је.

Ту жна сам због смр ти дра Су бо ти ћа. То је био мој ле кар и при-ја тељ, и до го во ри ли смо се да не сме пре умре ти док ме ни не по мог-не умре ти. Сад сам и за смрт са ма. Све до бро и бо ље. Ва ша И. С.

Али од ком би на ци је са нов цем и по слан ством не ма ни шта. Кроз пет да на пи ше о то ме сво ме из да ва чу у Бе о град:

Рас пи та ла сам се на по слан ству, и, на рав но, не мо же ми се по мо ћи. (Ми слим на ону мо ју ком би на ци ју да ми се ов де да ду мар ке, а ви да та мо, по на ре ђе њу, упла ши те ди на ре.) Мо ра ће те да кле за ок то бар још сми сли ти на чин да ми че ком до ту ри те мо-ју си ро ти њу. А зар се не би мо гло на пи са ти на чек, из ри чи то, да се ис пла та на ре ђу је ме ни, мо ме име ну? Оси гу ра ли би смо се та ко да укра де ни чек кра дљи вац не би мо гао ла ко ре а ли зо ва ти; јер, у зад ње вре ме има та квих слу ча је ва, баш ов де, ужа сно мно го. – Од не де ље ће мо у Ху до жес шве ни. Ваљ да ћу не где упе ца ти Ка ча ло ва и ван би не. – Све до бро...

Сре ћом, све се до бро свр ши ло.

... Све сам у ре ду при ми ла, и пи смо пре то га и, да нас, дру го пи смо с че ком – ја вља 10. ок то бра Цви ја но ви ћу. Хва ла ве ли ко. Бог па ви. Опро сти те за му ке, и уте ши те се ти ме што су про-шле. Ово је мој зад њи чек у ино стран ство за са да. Но вем бар ску

102 103

пла ту за др жи те, узми те оно што је ва ше, по ша љи те Г. Па у но-ви ћу 40 ди на ра, (без тек ста, ја ћу одав де на ре ди ти имен дан мо-га не срећ ног бра та), и из дај те ис ка не сво те гђи Зор ки Јан ко вић, се кре та ру Же не-Са ве за, ко је има за да так да ми да опра ви ти два ок на, да по пра ви кров Хор сти го ве шу пе, и ку пи две ме те ре др ва. А он да до ла зи мој до ла зак. Ми слим да ћу већ кра јем ово га ме се ца, нај да ље до 10. нов. би ти код ку ће. И зи ма ми је ов де, и све је пре ску по, и већ ме је узе ло оча ја ње због вра ћа ња Гла сни ку, па кад мо ра би ти, ско чи у ја му од ма. Пе сме Фи ли по ви ће ве су вр-ло ле пе. – Ка ко сте? Ва ша И. Се ку лић.

Кроз де сет да на но во пи смо Цви ја но ви ћу:

Ја ви ла сам кар том све што, углав ном, чи ни још рас по ред ак-ци ја до мо га по врат ка. Углав ном све и оста је, али са јед ном ва ри-ан том. На да ла сам се да ће нај зад и на ша зе мља на пра ви ти ре-спек тив ну кон вен ци ју, и да ће ми би ти мо гућ но ку пи ти ди рект ну кар ту до Бе о гра да у Бер ли ну, и пла ти ти је у мар ка ма. Не иде. Од Шпил фал да до ла зе ди на ри. А ја имам у џе пу све га 135 ди на ра. Мо-ра ће те ми, у ре ко ман до ва ном пи сму – у јед ном, или у два уза стоп-на, ка ко на ђе те за бо ље – по сла ти 400 ди на ра. И то вас мо лим да ми – јер ре ко ман да ци је про ла зе кон тро лу, и за др жа ва ју се – екс пе-ди ра те сво ту још 29–30. о.м., а ви да је он да 1–2. но вем бра од би је-те од мо је пла те. Ја ћу одав де, ако Бог да, 10. но вем бра, али још не знам да ли са свим ди рект но, или са пре ки дом за ноћ. На и ме, ово га пу та, из гле да, не ћу има ти па ра и за ва гон-ли, а ја ноћ не мо гу пре-се де ти без рђа вих по сле ди ца у и око гла ве, да кле ћу, ве ро ват но, иска ка ти не где на спа ва ње. – Ја ви те ми и кар том екс пе ди ци ју, да мо гу кон тро ли са ти сво ту и сти за ње. – Да ли сте сви до бро? Ра ду-јем се што ће мо се ско ро ви де ти. Хва ла. Ва ша И. Се ку лић.

Али, из до мо ви не сти жу не по вољ не ве сти, што се сла ња нов-ца ти че. Она Цви ја но ви ћу об ја шња ва пи смом од 27. ок то бра 1922:

До би ла сам кар ту. Ни је ми баш ми ло, али је нор мал но и ло-гич но. Као ин те лек ту а лац мо рам и с тим би ти за до вољ на. Да-кле он да ова ко: чек на 20 000 М (не што ма ње или ви ше не ме ња си ту а ци ју), или, ако се мо же бар то, на ре ски ра ње, 100 ди на ра у обич ном пи сму. На па бир чи ла сам до ду ше ов де не ке ди на ре, али је ис па ло кнап. Сви са мо „про да ју“ здра ву (!) ва лу ту, и де ру ко жу. Је два сам ухва ти ла бу да лу ин те лек ту ал ца да ми мар ке да у за ме ну за исто то ли ко ди на ра. Ме не сад на рав но гри зе са-вест, и док из ми слим ре ванш за услу гу, ко шта ће ви ше но про да ја

и ку по ви на. – Ако се не уфа те по сла ти ни 100 ди на ра, не ка бу де и без њих. Са мо, чек мо лим од мах, и, ако мо же, у два ег зем пла ра по 10 000, јер је то ли ка ра та ис пла те у нов цу...

Ми ла ну Ћур чи ну, у За греб, 9. но вем бра 1922. пи ше из Бер-ли на:

Ја пу ту јем су тра, оста јем у Салц бур гу 2–3 да на, а он да ве-слам, пра во и ку рат но, у ђу бре и у бла то дра ге отаџ би не. Та мо до ла зи, пре све га, спре ма ње и чи шће ње, за тим, си гур но, не ко ли ко да на бо ло ва ња ду шев ног и те ле сног, а он да све оста ло.

У Бе о град сти же по ло ви ном но вем бра 1922. го ди не. Оба ве-зе у шко ли, јав на пре да ва ња, по зи ви ре дак ци ја ча со пи са и ли сто-ва на са рад њу, по зи ви при ја те ља на чај...

Раст ко Пе тро вић јој ша ље сво ју упра во об ја вље ну књи гу пе-са ма От кро ве ња. Иси до ра му 20. де цем бра за хва љу је:

Дра ги Го спо ди не,Ни сам се на да ла, па ни сам од ма ни за па зи ла да ми књи га

до ла зи од ауто ра а не од из да ва ча. Хва ла вам ср дач на. Књи га ме ра ду је као са др жи на, и по клон. Ме ни не до ста ју мно ги кљу че ви ва-ше ана ло ги је, али, сна ге и по е зи је има код вас у сва кој ква тре ни ци, па је за до вољ ство слу ша ти вас и из пре пра те огла ше них. Бу ди те ве се ли за све пра зни ке са ле пом сво јом књи гом под ја сту ком.

Ка же Ми ла ну Ћур чи ну, 28. де цем бра 1922:

Ви да кле ни сте до би ли још ни па ху љу сне га! А ов де је осам да на све ста ја ло бе ло и бли ста во од иња, као да је баш у Бе о гра-ду Бог хтео про сла ви ти Бо жић. До бро... Ша љем ов де ма ли при-каз за Раст ко ву по е зи ју.

При каз ће би ти об ја вљен у Но вој Евро пи 11. ја ну а ра 1923. го ди не, са на по ме ном, огра дом ре дак ци је:

„Са свим ре спек том за пи сца овог при ка за, уред ни штво Но-ве Евро пе ди со ци ји ра се од су да ис ка за ног у ње му.“

Огра да је на ста ла због „ве ли ке гу жве“ ко ју је Раст ко ва књи-га От кро ве ња иза зва ла, пре све га, у цр кве ним кру го ви ма.

Ре ак ци ја Иси до ри на би ла је бур на – од мах је оба ве сти ла Ми-ла на Ћур чи на, да пре ки да са рад њу са Но вом Евро пом:

Исто та ко, го спо ди не Ћур чи не, са це лим ре спек том за уред ни-штво, ди со ци рам се и ја и од уред ни штва, и од свих ди со ци ја ци ја.

104 105

– Хва ла Бо гу! Да се већ је да ред пре ки не муч но на те за ње. Оста је још ра чун. То јест, да ми ја ви те шта вам ду гу јем од 2500 ди на ра, јер сте, ра ни је, на гла си ли да је то вр ло мно го но ва ца пре ма мо ме ра ду... Ви из во ли те, пре ма ва шем ми шље њу, сло бод но ка за ти да вам ду гу-јем мо жда свих 2500 ди на ра. Ја се не ћу из не на ди ти, и вра ти ћу.

Мо лим, уна пред, да из о ста ви те сва ко евен ту ал но рас пра-вља ње. Ја, да нас, и на кра ју кра је ва, жа лим што сам ра ди ла код вас, свр ши ла сам с ва ма за увек, и, као сваг да, кад не где пре ки-нем, он да је то гроб. Име на ви ше не спо ми њем.

Лист ће те ми та ко ђе об у ста ви ти. За ње га имам све сим па-ти је, али не ћу да бу дем пра ви прет плат ник ва ше кан це ла ри је. Ку по ва ћу га у књи жа ри.

Же лим вам у на по ри ма око јав них ства ри сва ки успех.

Ја ви ће јој се Раст ко Пе тро вић, мла ди пе сник ко ји је ушао у ди пло мат ску слу жбу, брат На де жде Пе тро вић, син Ми те Пе тро-ви ћа, пи сца ка пи тал не књи ге Фи нан си је и уста но ве у об но вље-ној Ср би ји (у три то ма). Иси до ра ће му 15. ја ну а ра 1923. од го во-ри ти ду гим пи смом:

На Но ву го ди ну, од мах ују тру, до шло ми је ва ше пи смо, и цр теж, и љу ба зна вест да сам вам ма за тре ну так мо гла уго ди-ти. Ле по вам за хва љу јем на на ро чи том ге сту да ми учи ни те по клон, да ми да те баш не што од се бе, и баш од умет но сти. Ја хач је за ни мљив: ела стич но то ре у бе дри ма, а го ре, око очи ју и че ла, од не че га сти дљив, од сво је „по тент но сти“ ваљ да, као и ви од сво јих по хва ла.

А че му го во ри ти кон вен ци о нал но: да сте ми пот пу но не по-зна ти? Ја жи вим ван дру штва, до ду ше, али се ин те ре су јем за љу де, по шту јем и во лим сво је са вре ме ни ке мо жда бо ље не го не ко по што ва ни и во ље ни. Вас та ко ђе по зна јем, и имам мно го сим па-ти ја за ва шу ду хов ну си лу е ту, али, ма да ни шта ни је – опро сти-те, не мо гу ре ћи ни при род ни је ни ло гич ни је, са мо дру штве ни је; не-го да вас по зо вем, ја се ипак уз др жа вам од то га. Јер крај све га ду гог и мно гог жи вље ња у ве ли ком све ту, не умем с љу ди ма, и не мам сре-ће с љу ди ма, па се бе због то га ки њим, а љу ди се бо јим. И од вас се бо јим. Не сма трај те ово као аче ње, не до стој но мо је ста ро сти и зре ло сти. Не, то је страх баш ра фи но ва не осе тљи во сти, мо је му-зи кал но сти. Ја чу јем кад је ду бо ко уну три кврц нуо је дан мо ле кул не че га што, за свет, за дру штво, че сто пу та за нас дво је, има тек су тра или пре ко су тра да се раз ви је, или бар на пук не. Уоста-лом, што ћу учи ти оно га ко ји зна. Не ће те ми за ме ри ти, зар не?

Ја ва шу ду хов ну си лу е ту вр ло це ним и во лим, и бро јим је у сво је дру штво, и не ћу је за бо ра ви ти, али, вре ђа ме ду хов на и са-лон ска ево лу ци ја оног што је ду хов но. Све до бро вам же лим и ср-дач но вас по здра вљам.

Кра јем ме се ца уред ни штву Но ве Евро пе, у За греб, по сла ће до пи сну кар ту:

Вра ћам по след њи број ре ви је и по зи вам се на сво је пи смо, у ко ме сам ја ви ла да пре ста јем би ти са рад ник Но ве Евро пе, да ћу лист ку по ва ти на број у књи жа ри, и у ко ме сам мо ли ла свој ра-чун. При то ме оста јем...

Растко Петровић

106 107

Цви ја но ви ћи ма ће се из ви ни ти, уочи Све тог Јо ва на:

За сла ву ва шу вам же лим све што ви се би же ли те, и још од-го ре и ко је из не на ђе ње. Бу ди те са ва шим де вој чи ца ма здра ви и за до вољ ни.

Не ћу до ћи. Бо јим се од мно го на ро да. Са мо ћу по ми сли ти на вас у вре ме кад бих зва нич но мо гла би ти и у гу жви.

Из За гре ба јој сти же књи га Но ве пе сме, са по све том:

„Го спо ђи Иси до ри Се ку лић у знак ве ли ког по што ва ња – Гу став Кр клец.“

Јо ва ну Цви ји ћу, зна ме ни том ге о гра фу, 5. ма ја 1923. пи ше:

Вр ло по што ва ни Го спо ди не,За хва љу јем Вам вр ло на па жњи. Ме не је ду бо ко им пре си о ни-

ра ла Ва ша књи жи ца, и ако сам, у сво ме крат ком при ка зу, на шла не ку по де сну реч, за и ста је са мо од Вас до шла и она.

Ка ко је Го спо ђа Цви јић? Мо лим да је од мо је стра не по здра-ви те.

Из во ли те при ми ти уве ре ње о мом сваг да шњем ду бо ком по што ва њу...

Био је то при каз Иси до рин на Цви ји ће ву књи жи цу Из успо-ме на u жи во та.

До би ла је од Цр кве Ор ден св. Са ве IV ре да. А она се обра ћа ми ни стру про све те:

Сло бод на сам из ве сти ти Го спо ди на ми ни стра о же љи сво-јој да школ ску го ди ну 1923–24 про ве дем на ра ду – школ ском и оп-ште про свет ном – у ју жним кра је ви ма на ше зе мље, пре ма то ме за мо ли ти да ме Го спо дин Ми ни стар из во ли за то вре ме осло бо-ди ти од ра да у II. Ж. Гим на зи ји у Бе о гра ду.

Ка ко је са том мо јом од лу ком те сно ве за на дав на шња мо ја же ља да упо знам што ви ше обла сти ју жног де ла на ше Кра ље ви-не, мо лим Го спо ди на Ми ни стра да ми као глав не ета пе за др жа-ва ња из во ли од ре ди ти 3–4 ра зна ме ста, а сем то га још да ми из во ли одо бри ти сло бо ду по ха ђа ња – на ду же или кра ће вре ме – и та квих ме ста, ко је бих, пре ма на ђе ним при ли ка ма, ја са ма сма тра ла за до бро да оби ђем.

Рад мој би се са сто јао у др жа њу пред мет них ча со ва по гим-на зи ја ма – пре ма до го во ру са на став ни ци ма – у са стан ци ма, са сло бод ним раз го во ром, по евен ту ал ним жен ским и ђач ким удру-же њи ма; нај зад у по је ди нач ним или се риј ским пре да ва њи ма.

Мо лим још Го спо ди на Ми ни стра да ме, у гра ни ца ма мо гућ но-сти, и ма те ри ал но по мог не; са обич ним сво јим при хо дом се не бих мо гла кре ну ти на тај пут.

Уч ти ва Др Иси до ра Се ку лић Стрем ниц ка, про фе сор II. Ж. Гим на зи је

Шта се до го ди ло – не зна се. Али, из ве сно је, Иси до ра ни је от пу то ва ла на југ Ср би је, у тзв. ју жне кра је ве.

Ја се са свим ге јач ки по на шам: ни ти до ла зим да пла тим рам, ни ти до ла зим да ка жем хва ла на тру ду – пи ше Цви ја но ви ћу 10. ма ја 1923. Ствар чи ца је вр ло ле па, и ја имам ве ли ко за до вољ-ство од ње – а је да ред ћу ваљ да и пла ти ти и за хва ли ти.

Шта ра ди ше? Вру ћи на, пра ши на! Ме сец мај, а не мо жеш ни-ку да ма ћи. Ја ви те се ба рем...

И ево, опет, јав ног кон флик та. Огла сио се Жив ко Ми ли ће-вић, уред ник По ли ти ке. У јед ном од јун ских бро је ва ли ста, те, 1923. го ди не, он по во дом по след њег бро ја Срп ског књи жев ног гла сни ка пи ше ко мен тар „Кул тур тре ге ри“:

„Нај чуд ни ји је, не сум њи во, чла нак ’Бе о град и умет ност’ од г-ђе Се ку лић. Он је за ни мљив ста вом ко ји је г-ђа Иси до ра за у зе-ла и ко ји је вр ло ста рин ски... Из ње но га члан ка да је се кон ста то-ва ти да она у Бе о гра ду ни је на шла ни шта до бро, и ни шта ле по. ’Ре пер то ар дра ме је’, ка же она, ’не до вољ но кон се квен тан, без стро-гих тен ден ци ја. Опе ра нам до ла зи у ста ро древ ном про гра му не ке про вин циј ске опе ре у бив шој Аустри ји. – Кон цер ти су рет ко исто-риј ски, сим фо ниј ски, рет ко ло гич ни и чи сти. Још се у ве ћи ни слу ча је ва спа ја ју са го зба ма, ма ска ра да ма и игран ка ма, и слу же упра во са мо као увер ти ре у та дру го сла сна ужи ва ња. – Ли те ра-ту ра је пу на по ле ми ке, пр ко са, екс пе ри мен та и чул ног при ти ска. – Сли ке су сва ко ја ке... Но ве ку ће су у пре те жном бро ју слу ча је ва нај ја чи до каз ка ко љу ди не зна ју, не ви де и не же ле ле по. Сан ду ча-ре, мер де ви не, ма га зи ни. – То а ле те су бо га те и ску пе, али ша блон-ске, су ро во, апарт не, сра чу на те на ефект с дру гог ћо шка, а не на дис крет не, осо би те хар мо ни је. – Го збе су ра зор но ску пе и те шке, са ста вље не са мо од је ла, пи ћа и ва ре ња. И та ко да ље.’

И та ко да ље? До бра го спо ђа је не ми ло срд на. То што је из ре-ђа ла ни је би ло до вољ но, не го има и да ље, има још не што, што нам она ипак ни је хте ла ре ћи овом при ли ком? Али, све јед но, и ово је до вољ но да нам ја сно по ка же ка ко се ми оди ста на ла зи мо пред про па шћу...“

108 109

Ми ли ће вић јој по себ но за ме ра што је на пи са ла: „Та на ша днев на штам па не ма ни у јед ном слу ча ју ста лан, а при том стру-чан и озби љан умет нич ки пре глед из свих гра на умет но сти. Пи ше се о умет но сти ак ци дан тел но, без ду жно сти и од го вор но-сти, без не ког крај њег ци ља. Из про из вољ них пе ра нам до ла зе нај про и звољ ни ја ми шље ња на ко ја се ни ко не мо же по у зда но осло ни ти... Је дан ре дак и хва ле до сто јан из у зе так у том по гле ду пред ста вља г. Ми ло је Ми ло је вић.“ Жив ко Ми ли ће вић је, тим по во дом, под се ћа на јед ну ње ну не дав ну из ја ву у но ви на ма да је, раз о ча ра на „то ном на ше днев не штам пе“, она је пр во огра ни-ча ва ла број ли сто ва ко је је чи та ла, а за тим је уоп ште пре ста ла да их чи та. „И по вла че ћи се та ко у не ку вр сту ку ле од сло но ве ко сти, она већ дав но не чи та ни јед не но ви не... Јер, ако г-ђа Се-ку лић не чи та на ше днев не ли сто ве, ка ко је мо гла до ћи до оно га ни ма ло по хвал ног су да о на шој днев ној штам пи? И баш за то што сам да ле ко од то га да и нај ма ње по сум њам у са ве сност са ко јом г-ђа Се ку лић пи ше сво је ства ри, нео бич но ме ин те ре су је пи та ње: ко је га од ова два пу та г-ђа Иси до ра ни је ре кла исти ну.“

Књи жев ник и уред ник По ли ти ке Жив ко Ми ли ће вић свој чла нак за вр ша ва овим ре чи ма:

„Г-ђа Се ку лић за вр ша ва свој чла нак јед ним рат ним по кли-чем: ’На пред да кле, и у бор бу, све оно у Бе о гра ду што је по зи-ти ван опо нент рђа вом уку су и бур жо а ској умет но сти, све оно што је по ста вљач иде ал них зах те ва у умет нич ком уса вр ша ва њу жи во та!’ Чи та ју ћи овај по клич, ја сам већ ви део г-ђу Се ку лић са ши ро ко раз ви је ном за ста вом на че лу фа лан ге ’по ста вља ча иде ал-них зах те ва у умет нич ком уса вр ша ва њу жи во та’. По бе до но сно на сту па ју. Вар ва ри, си но ви Шу ма ди је по ни зно при кло ни ли гла-ве пред пр во све ште ни ци ма кул ту ре и умет но сти. А Бе о град, ко-ји је ви део и пре жи вео и дру га чу да, осе ћа да је нај зад спа сен.“

Но, ова кав пам флет ни је је мо гао ни у че му по ко ле ба ти – оста ла је до след на сво ме схва та њу жи во та и умет но сти: зби ва ња је по сма тра ла и оце не да ва ла са европ ских ви ди ка. То је сме та ло бал кан ској про вин ци ји, успа ва ној и дре мљи вој.

Иси до ра је ре дов ни са рад ник Срп ског књи жев ног гла сни ка, где се не ли би да пи ше и крат ке бе ле шке о књи га ма, и то без око-ли ше ња, што се нај бо ље ви ди из су да о књи зи те о ло шког пи сца Ју сти на По по ви ћа Фи ло со фи ја и ре ли ги ја Ф. М. До сто јев ско га:

„Књи га Г. По по ви ћа је ра ђе на са мно го ма те ри а ла, с тру дом и пре да но шћу, али је до кра ја ма ло су ге стив на, упра во хлад на. Као за не ку па кост, ко мен та то ри и про по вед ни ци До сто јев ског у нас, крај свег ле пог на уч ног апа ра та, не у бе дљи во, и че сто и до сад но, из ла жу тог вре лог и моћ ног пи сца ко ји је ис кљу чи во

стра шћу до ка зи вао и ви зи ја ма ди а лек ти сао. Је зик Г. По по ви ћа је те жак, не ја сан, не на у чан.“

И све је то из ре че но у обич ној бе ле шци! „За ни мљив је раз мак од Ан дри ћа ко ји је пи сао Ех Pon to и Не-

ми ре, па до Ан дри ћа при по ве да ча Бо сне“ – пи ше Иси до ра 1. де-цем бра 1923. го ди не у Срп ском књи жев ном гла сни ку о ис то ку у при по вет ка ма Ива Ан дри ћа. „Та мо је он осе ћа јан, ме ки, сјај ни и еле гант ни про за ист и сти лист. А ов де, са ко јом сна гом и ве шти-ном сте же ону пу те ну и бе со муч ну ма су у жар ке и жи во пи сне фи-гу ре... Ка ко не за бо рав но оста ју пред очи ма и у ду ши те за го нет не де ли је, ко је ни су зна ле за дан и ноћ, за стид и страх, за Бо га и бли-жњег, за за кон и отаџ би ну, ко је је са ма смрт мо ра ла да вре ба и као гром из не на да да по га ђа... Али оно што ву че као ду би на, што чи ни да тим при по вет ка ма при ла зи мо с же ђу, то је Ис ток. Ис ток чи ни те за ди вље ни оста вља мо фи гу ре Ан дри ће вих при ча...“

Кра јем ле та ка же Раст ку Пе тро ви ћу, ко ји јој пи ше из Ис-тре, са од мо ра:

Од ви ше сте ви до бри и па жљи ви пре ма ме ни! За што се о од-мо ру, у ле по ти и ти хој кон тем пла ци ји, се ћа те ме не? Или сте мо-ра ли та ко? Пре три го ди не, ја сам вр ло не срећ на и са ма лу та ла по Фу жи ни и око ли ни, мно го се та мо из му чи ла и на стра да ла – па сте се мо жда не хо ти це за пле ли у не ку још за о ста лу па у чи ну мо га жи во та... Ко зна, ко зна... Ве зе, узро ци и по сле ди це у све ту из ван чо ве ка ма ло су друк чи је, бо га ти је и ра зно вр сни је, но што слу те јад-ни ка лу пи на ших ло ги ка и ра ци о нал них и ира ци о нал них си сте ма. Мо жда у овим ци кла ми ца ма има не што и мо је што им је да ло жи-вот, ду шу, суд би ну, па су мо ра ле ова мо... Ко зна... Ах, кад не би би-ло оног огром ног што не зна мо, све три ча во што зна мо угу ши ло би нас, уда ви ло би нас сво јом те ско бом, крат ко ћом, пра зно ћом...

Не знам где сте, па вам од го вор ша љем у књи жа ру (код С. Б. Цви ја но ви ћа), у глу пи ин сти тут упа пи ре них иде ја, осе ћа-ја... Што љу ди штам па ју, пи шу, го во ре оно што нај леп ше до жи-ве и до стиг ну? Ина че, че му?... Али, да, друк чи је не мо же мо. Ево и ја сад пи шем, пи шем још кроз тр гов це и тр го ви ну, да вас упо зо-рим да око Фу жи не има кра со та, да вас мо лим да иде те, да не и-де те и та мо где сам ја ишла, жи ве ла, до ти ња ва ла.

Као увек, све до бро вам же лим.

Цви ја но ви ћу ша ље пи смо 16. де цем бра 1923:

У хи ља ду по сло ва сам, не знам кад ћу сти ћи да свра тим, па да су ми рам све што је би ло, и што је на ре ду, ова ко, кроз пи смо. Пре све га – да идем хро но ло шки – ра чун за два ра ма на две ма

110 111

сли чи ца ма ко је сте ми вu по кло ни ли, и ра чун за рам на сли ци гђе Хри стић, ко ји је от ме но леп, и до ка зу је да сте би ли вр ло па жљи ви и до бри да ми на ро чи то уго ди те. Ви си сад фо то гра фи-ја ов де бли зу ме не – сад већ мо гу мир но да је гле дам – вре ме – ви-ди те, ни је гроб што чо ве ка про гу та, не го – вре ме. – За тим, ра ду-јем се и ја нео бич но што ми сли те да је при каз Го ли ша не та кав да вре ди не што и за Вас, и за Ни ко лу, па чак и за Ки плин га. Он је на пи сао вр ло зби је но и крат ко. Има ла сам мно го ви ше бе ле жа ка, u упо тре би ћу их, мо жда, јед ном, за јав но пре да ва ње о Ки плин гу. – Нај зад, ве ли ка вам хва ла на Илу стра ци ји. Са свим је но ва, јер, у Фр. Клу бу, нај зад свра тим, не ко је већ др жи и не пу шта.

Шта ра ди гђа Ве ра и син и ћер ка? За же лим се Ма лог вр ло, и за то што во лим де цу, и за то што је он, са сво јим стал ним сме-шка њем, нај љу ба зни ји до ма ћин у ва шој ку ћи.

Ви де ће мо се о Cв. Ни ко ли код Слав ке. Би ли су љу ба зни да ме по зо ву, да не са му јем у тај, за ме не, из ста рих по ро дич них вре ме-на, нео бич но зна ча јан и све тао дан.

Ва ша И. Се ку лић.

Тај све тао и зна ча јан дан – Све ти Ни ко ла, по ро дич на је сла-ва Иси до ри на.

Бра ни мир Ћо сић, мла ди та лен то ва ни пи сац, ша ље јој сво ју пр ву књи гу – ро ман Вр зи но ко ло. Од го ва ра му крат ко, 21. де цем-бра 1923:

Дра ги го спо ди не, за хва љу јем вам ле по на се ћа њу, пре ли ста-ћу ва шу књи жи цу са за до вољ ством, и мо лим вас да с мај ком за-јед но при ми те нај бо ље по здра ве. Др Иси до ра Се ку лић.

Ча со ви, књи ге ко је тре ба про чи та ти, пре да ва ња на ко ја тре-ба оти ћи, при ло ге ко је тре ба на пи са ти за ре дак ци је ко је же ле текст Иси до ре Се ку лић.

„И кад до ђе тај Ве ли ки Пост, и по бо жни љу ди поч ну жи ве-ти ви ше ду шом не го те лом, он да кроз ми сао, ма шту и ср ца њи-хо ва про ла зи упо ре до са све тлом фи гу ром Хри сто вом и по гну те си лу е те јед не бо се, упла ка не, скру ше не же не“ – пи ше Иси до ра о Ма ри ји Маг да ле ни, у увод ном члан ку у све ча ном, ус кр шњем бро ју Вре ме на, 1924. го ди не. ’,Та же на, та кра љи ца Ви та ни је и, Је-ру са ли ма – ка ко ју је на зи ва ла рим ска го спо шти на у Па ле сти ни – то је ру жа од Маг да ле и љи љан од Ви та ни је – ка ко су је на зи ва-ли пе сни ци – то је, у огр та чу од тир ског пур пу ра и ха љи ни од би-се ра, бо га та ши ца и блуд ни ца из див не ка ме ни те ви ле ме ђу чем-пре си ма и ма сли на ма, то је, нај зад упла ка на на Хри сто ву гро бу же на Маг да ле на Ма ри ја...“

У овом днев ном бе о град ском ли сту, 15. ма ја 1924. она пи ше по во дом де се то го ди шњи це смр ти Јо ва на Скер ли ћа:

„... Има не ко ли ко да на ка ко се по из ло зи ма, по но ви на ма и на ра зним јав ним ме сти ма ста ла по ја вљи ва ти јед на, Бе о гра ду до-бро по зна та сли ка. Сли ка мар кант не, опо ро ле пе гла ве, са там-ним, упе ре ним зе ни ца ма, са че лом и сле пим очи ма по ко ји ма је па ла ду бо ка му шка озбиљ ност. Пред том сли ком се и за ста је, не из о став но за ста је, и ма да она пред ста вља чо ве ка ко ји је оти-шао, умро и из гу бљен, по гле ди про ла зни ка се ја ко уно се у до бро по зна ти лик, а ду ше њи хо ве, об ра до ва не, ша пу ћу – Скер лић.

Прилог у ускршњем Времену, 27–28. април 1924.

112 113

Об ра до ва не? Об ра до ва не, јер се тај Скер лић и мр тав још во ли, то пло во ли, и јер сли ка ње го ва у ње го ву Бе о гра ду ни је сли ка, не-го је су срет, ви ђе ње, по здрав и спо ра зум.

Су ви ше је крат ко жи вео – све га три де сет се дам го ди на – и су ви ше ско ро умро, да би по ми ња ње ње го ва жи во та мо гло има-ти об лик мир ног и сред њег при ча ња, на бра ја ња до га ђа ја, фак та, ре зул та та. Све је још са мо жи ва и уз бу дљи ва успо ме на са вре ме-ни ка и са пут ни ка. И за то: мет ну ли су вам у ру ке пе ро и ка за ли да пи ше те чла нак, а ва ма за сја ле очи, по лу о тво ри ла се уста, и ме сто члан ка из ла зи све га јед на реч: Скер лић... Шта пи са ти о чо ве ку ко ји је све нас на пи сао? О чо ве ку ко ји је си шао у те ме-ље жи во та што све нас тре ба да но си!...“

Иси до ра са вла ђу је се бе – на сто ји да не бу де лич на, да о Скер ли ћу, ко ји јој се за ме рио не по сред но уочи смр ти, ка же ко-ју при год ну реч, па чак и ви ше од то га. Тих да на она отва ра ду-шу и у Срп ском књи жев ном гла сни ку об ја вљу је на дах нут чла нак „На гро бу Скер ли ћа“:

„Две го ди не да на ни сам би ла на гро бу Скер ли ће ву, па се де-си ло чуд но. Са свим тач но знам крај где ле жи гроб ни ца, а ни ка-ко да је на ђем... Умор на од уза луд ног хо да ња, ско ро очај на, обра-тих се јед ном од гро ба ре вих мо ма ка: ’Мо же те ли ми по мо ћи да

на ђем гроб Јо ва на Скер ли ћа?’... Мо мак упре пр стом у нај бли жу бли зи ну, сме ши се и ка же: ’А ја вас са мо гле дам шта тра жи те; три пу та сте већ про шли по ред гро ба, ето га!’ От шкри нем вра-тан ца на ма лој, ма ју шној гроб ни ци. Две ја ко уга си те ту је, на ко-је па да још уга си ти ја сен обли жњег ке сте на – то се ско ро скло-пи ло над ма лом бе лом мра мор ном та бли цом, уз диг ну том све га не ко ли ко пе да ља из над зе мље на два тан ка гво зде на пру ти ћа. Та бли ца је то ли ка ко ли ке су ко ри це јед ног се ми нар ског ра да, јед ног ру ко пи са, то ли ка ко ли ко је би ло јед но од оних пи са ма из Књи жев ног гла сни ка на ко ји ма је пи са ло: ’До ђи те да ра ди мо... ваш Јо ван Скер лић.’

Ушла сам, сто јим, по на шам се збу ње но. Не кр стим се, не чи-там мо ли тву, не са ги бам се да це ли вам пло чу; све ћи цу ко ју сам по не ла, не па лим. Дру го не што тре ба, дру го не што је у ме ни, и око ме не, осе ћам, а не мо гу, не умем да по го дим, да на ђем, да знам. Уз бу ђу је ме то, до ла зи ми те шко... Скер ли ћу, је сам ли ја на до бром ме сту, је си ли ти ту?... Скер ли ћу, наш Скер ли ћу, не у мр-ла, мла да, див на, сна жна На ша Ми сли, све!“

Кра јем ма ја. 1924. у њен ма ли, при зем ни стан на за пад ном Вра ча ру, до ла зи да је по се ти Ми ро слав Кр ле жа – угла ђе ни го спо-дин с бра дом и не жним, ле пим ру ка ма, ка ко га је, им пре си о ни-ран тим су сре том и по знан ством, опи сао још је дан по се ти лац Иси до ри ног до ма – пе сник и есе ји ста Мар ко Ри стић.

Кр ле жа те исте, 1924. го ди не, по во дом Иси до ри не књи ге Ђа кон Бо го ро ди чи не цр кве, пи ше: „Гђа Иси до ра Се ку лић за но си се у књи га ма од два на ест штам па них та ба ка за пра во сла вље, та-мјан и ђа ко не...“

Пи ше у Ми сли есеј „Же ни на ле по та“:

„Мо гао би чо век по че ти с па ра док сом: да је жен ска ле по та чи сто му шка ствар... Ле пу же ну све са мо хва ли и опи ја. Цео свет ста је пред њу са вр стом му шког ’огле дал ског’ мен та ли те та... Ле-па же на би мо ра ла не што од ре ђе но хте ти од сво је ле по те, и то хте ти она са ма, из се бе са ме... И за нај леп шу же ну ва жи још увек она ме лан хо лич на реч пе сни ка: ’Гра не др ве та не ши ре се да-ље од ње го ва ко ре на; ка ко да ду ша на ша не бу де ве ћа од жи во та ко јим смо жи ве ли?’...“

Мар ку Ри сти ћу, јед ном од нај а гил ни јих бун тов ни ка ме ђу мла дим пи сци ма – њу ин три ги ра тај мла ди чо век из углед не бе-о град ске по ро ди це, ко ји је по зи ва на са рад њу у овој ре ви ји ко ју при пре ма – зва ће се, ка же јој, Пу те ви – Иси до ра му се жа ли ка-ко че ти ри да на „тра жи по свим се ми на ри ма и бо љим при ват ним

На Цетињу са црногорским домаћином

114 115

би бли о те ка ма“ књи гу о све том Фра њи Аси шком – „али уза луд“ и ка ко он да да ура ди по е зи ју и пси хо ло ги ју „си ро ма шка à la св. Фра ња?“. А обе ћа ла му је упра во тај при лог за ча со пис. По-сла ла му је, ме ђу тим, ви ше пе са ма ко је је пре ве ла са ен гле ског је зи ка – А. Ло ве ла, А. Крејм бор га, Р. Фре ста, В. Линд зе ја...

По чет ком ју на 1924. обра ћа се ми ни стру про све те са мол-бом да јој, на осно ву ле кар ског уве ре ња, „из во ли одо бри ти од-су ство до кра ја но вем бра 1924, ра чу на ју ћи од 24. ав гу ста“. Ми-ни стар је одо брио од су ство гђи Иси до ри – „ра ди ле че ња“. Јер, у ле кар ском уве ре њу, ко је су пот пи са ла два ле ка ра (др Драг. Ни ко-лић и др Да рин ка Кр стић, школ ски ле кар) ка же се:

„Го спо ђу Иси до ру Се ку лић, на став ни цу 2. бе о град. Жен. Гим на зи је, пре гле дао сам да нас на њен зах тев и на шао сам:

1) да је у ве ли ком сте пе ну ане мич на, из ну ре на, што је на сту-пи ло услед ње ног ка та ра у вр хо ви ма плу ћа, као и од су ви шног фи зич ког и ум ног на пре за ња;

2) да је ра ди ње ног пот пу ног опо ра вља ња, по тре бан ду жи од мор од сва ког и ум ног и фи зич ког на пре за ња у јед ном здра-вом кли мат ском пре де лу.

Ми шље ње:Да би име но ва на мо гла нај ма ње шест ме се ци, ко ли ко јој је

ра ди опо ра вља ња по треб но, про ве сти у од мо ру и здра вом пре-де лу, тре ба јој по ред обли гат ног школ ског од мо ра да ти от су ство до шест ме се ци...“

Но ву се ри ју Пу те ва, ча со пи са мла дих, мо дер них пи са ца, уре ђу ју Ми лош Цр њан ски и Мар ко Ри стић. Ша љу јој сво ју ре ви-ју, а Иси до ра 28. ју на 1924. пи ше Мар ку Ри сти ћу:

За хва љу јем вам на па жњи; на шла сам си ноћ ипак – јун ски број Пу те ва и ми ло ми је што сте на кра ју кра је ва ипак ви има ли пра во. Тек сто ве још ни сам ни чи та ла, а ка мо ли про чи та ла: са-мо штрп кам ов де он де. Из у зе так чи не гло се на кра ју све ске. Њих сам про чи та ла. Оне, по мо ме ми шље њу, ни су нај срећ ни ји до да-так књи зи, али су ка рак те ри стич ни и за ни мљи ви ре до ви, то ли-ко, да ћу, ве ро ват но ин спи ри са на од њих у не ко ли ко пра ва ца и гле да ња, да ти у Гла сник [Срп ски књи жев ни гла сник] је дан чла-нак, да ка ко, при зна ју ћи сво ју ин спи ра ци ју, по зи ва ју ћи се на па су-се, по ле ми шу ћи по ма ло са ауто ри ма. Све у то ну и сти лу, као што су, на мо је за до вољ ство, и гло се оста ле гло се, а ни су по ста-ле пам фле ти и пам фле ти ћи.

...Же лим вам при ја тан од мор пре ко ле та, и ди сци пли но ва не и ва ља не са рад ни ке за је сен. По тру ди ћу се и ја да не ис пад нем из ди сци пли не, и до је се ни дам есеј. От пу то ва ћу око 7–8 ју ла на не-ко ли ко ме се ци, до зи ме, из гле да, али ћу се уред ни штву ја ви ти.

Пред пут ја ви ће се Ри сти ћу да јој је дра го што за јед но са Цр-њан ским уре ђу је јед ну мо дер ну ре ви ју, али да јој је жао што њих дво ји цу не мо же да при ми у свој дом, у Ско пљан ску ули цу број 9, јер „се у ку ћи вр ше зи дар ске оправ ке“. Али обе ћа ва да ће се из Гре но бла, где пу ту је, ја ви ти, а чим до ђе пред ла же да се ви де „у пе так 4. ју ла, 8h у ве че пред Ко лар цем, а ода тле мо же мо ку да хо ће те, у не ку ба шту за сто, или на Ка ле мег дан, или до Зе му на“.

Та ко је и би ло – Иси до ра је 1. ју ла 1924. за тра жи ла од ми-ни стра про све те да јој одо бри да школ ски од мор про ве де у ино-стран ству, у Гре но блу (Фран цу ска). До би ла је одо бре ње и већ у ју лу би ла је у Гре но блу.

Та ко ми је чуд но да вас чак одав де пи там: ка ко сте? – пи ше Иси до ра, 24. ју ла, из Гре но бла Цви ја но ви ћу. Још се ни сам до ста от-ки ну ла. Шта ра ди го спо ђа Ве ра с ма лим? И де вој чи це? По ша љи те

Пријатељи Исидоре Секулић – с лева на десно: Миливоје

Башић, Павле Поповић, Јаша Продановић, Љуба Стојановић

и Тихомир Ђорђевић (1924)

116 117

ми, на рав но, све га вест о се би и сво ји ма, и за тим, по не ку, и не ку оп шту срп ску вест. Бу ди те здра ви...

Ме сец да на ка сни је Цви ја но ви ћу из Гре но бла ја вља:

... Да вас опет за пи там: ка ко сте? Ка ко је Жив ко, ње го ва ма-ма и се стри це? Де ца се ваљ да већ упи су ју у шко лу? А Жив ко ће у за ба ви ште, са ва ма сви ма. Та ком ђа ку је за до вољ ство би ти на став ник.

Ме ни је ов де ле по. Сва ко ју тро идем ра но, у шет њу. Сва треп тим по не ки пут од ле по те по гле да, све ти не зра ка и др ве-та и би ља. У би бли о те ци ра дим та ко ђе вр ло при јат но. Са ла је див на, књи га сва ке вр сте, и још му зеј књи га. Са осо би тим, ср да-чан по здрав Иси до ра.

Бо ра вак у овом при јат ном алп ском фран цу ском гра ду већ тре ћи ме сец тра је.

Та ко сам уде си ла да сво јим при ја те љи ма пи шем по је да ред ме-сеч но – ка же у пи сму од 9. сеп тем бра по ро ди ци Цви ја но вић. Али, Жив ко је нео до љив, па мо рам за овај пут про ме ну ти нор му. Ди-ван вам је деч ко! Ве ра је и ус пе ла да га до бро уго ји. Ка кве су то ру ке и но ге, пра ви мо мак! Леп је сав, али очи и ко са су му са свим ло лин-ски. – До би ла сам и пр ву ва шу кар ту, и хва ла. Ов де је сад на ста-ло див но вре ме, то пли је но у ју лу и ав гу сту, па је, Бо га ми, те шко се де ти и ра ди ти, и не ићи у пла ни ну. По здра ви те све ср дач но. Г. Р. Пе тро ви ћу за хва ли те на љу ба зно сти, и по шљи те опет не ке сли ке, му шке и жен ске. – Ма ри сам по сла ла кар ту, али она, из гле-да, не сме од Ћур чи на и Ле пе да ме се се ти. По здра ви те је...

О Ује ви ћу, и ње го вој збир ци сти хо ва Ле лек се бра, пи ше, у Срп ском књи жев ном гла сни ку, све нај леп ше: „Књи жи ца г. Ује ви-ћа, то су сти хо ви јед ног мо дер ног псал ма... Сти хо ви г. Ује ви ћа гор ки су и ле пи...“

Цви ја но вић јој ре дов но пи ше. Та по ро ди ца ју је при хва ти ла као свог ро ђе ног. И она њих.

По сла ли сте књи гу, а ни сте на пи са ли ка ко сте – пи ше им она 6. ок то бра 1924. го ди не из Гре но бла. Или то зна чи да је све до бро. Шта ра де ва ша ле па де ца, ка ко је Жив ко? Го спо ђа Ве ра? Шта је с Ма ром, ни ка да ни ре чи! – Хва ла на пе сма ма, али, ако сте ми сли ли ујед но на при каз, ја га у овом слу ча ју не мо гу ра ди-ти. Гђи ца Мак си мо вић је вр ло сим па тич на као пи сац и лич ност, па ће и без ме не би ти до ста раз го во ра и пре по ру ка. – За пи тај те

Г. Сл. Јо ва но ви ћа, да ли је не во ља, или не уч ти вост, што ње го ва књи га Св. Па вле, због мо јих про ду же них фе ри ја, још ни је у оно га чи ја је. Ако тре ба, да је по шљем?...

Она, ко ја је пи са ла о књи га ма и пи сци ма „ко ји су се тек из-ле гли“, о пи сци ма „дру го га и тре ће га ре да“ (Дра го љуб Фи ли по-вић Ко сов ски бо жу ри, Ми ли ца Јан ко вић Ис по ве сти итд.), од би ја са да да по во дом књи ге Пе сме Де сан ке Мак си мо вић на пи ше ко ју реч. Но, Цви ја но вић по шту је њен став. Он јој ша ље но ве књи ге на увид, на од бир. Ако је не ка од њих ин спи ри ше...

За хва љу јем на по шиљ ци – пи ше му она из Гре но бла 19. ок-то бра. Пре дај те, мо лим вас, Г. Ла за ре ви ћу мо ју кар ту. Ми ло ми је што сте сви до бро и Жив ко на пре дан. Исто та ко ми је ми-ло што сте и у рад њи за до вољ ни са из у зет ци ма. Кад се че ка, до че ка се. До шло да кле вре ме, и лич но сти, ко је осва ја ју пу бли ку, и зна че не што, за из да ва ча, и код нас. Сад се има стан дард за при ча ње и од би ја ње ру ко пи са, ре дом јед ним, по сле мно гих стра-да ња чи та ла ца, из да ва ча, па и пи са ца. Хва ла Бо гу! Сад још тре ба збри ну ти Ра би ћа, па ће он да ваљ да на ста ти но во до ба. – По ли ти ка је мо мен та но зби ља вр ло за ни мљи ва; чак се и ја не ки пут ба цим на чи та ње и раз ми шља ње. На рав но, са свим огра ни че-на у пре су ђи ва њу по ли тич ких ма хи на ци ја, ба лан си рам из ме ђу две крај но сти: час ми се чи ни да је на по мо лу про блем ху ма ни са-ња по ли ти ке, час опет да се вра ћа мо на про бле ме сред њег ве ка, и да ће ско ро би ти вер ских ра то ва...

Ја ћу се вра ти ши у Бе о град око де се тог но вем бра, по што још ма ло оби ђем Са во ју и ју жну Фран цу ску. Он да ћу се вра ти ти у бу џак крај фу ру не, и сне ва ти, из ме ђу Чи ча но ви ћа и Н. Пе тро-ви ћа, о су блим но сти сне жних вр хо ва Ал па.

По здра ви те ср дач но гђу Ве ру, де вој чи це и деч ка. Ва ша И. Се-ку лић.

Пи ше из да љи не ве ли ком срп ском ко ме ди о гра фу, 3. но вем-бра 1924:

По што ва ни и дра ги го спо ди не Ну ши ћу,Не знам да ли ће ва ша про сла ва би ти до ста па рад на, али знам

да ће би ти искре на и спон та на, та ко, као да је баш 6. но вем бра па ла на ум це лом Бе о гра ду. И ја се искре но и ја ко ра ду јем на шем пра зни ку, и че сти та ју ћи вам тај ју би леј же лим вам и онај дру ги.

Сваг да вас нео бич но це ни, и по здра вља Иси до ра Се ку лић.

118 119

Би ло је то уочи про сла ве 6. но вем бра 1924. го ди не 60-го ди-шњи це ро ђе ња и 40-го ди шњи це књи жев ног ра да Бра ни сла ва Ну ши ћа. Пред сед ник Од бо ра за про сла ву био је др Јо ван Цви-јић, а све ча на ака де ми ја одр жа на је у са ли но вог Уни вер зи те та.

Иси до ра се у Бе о град вра ти ла сре ди ном но вем бра 1924.

До шла сам – на жа лост – ша ље по ру ку Цви ја но ви ћи ма 24. но вем бра. Би ла сам у рад њи, ви де ла Ло ле та – ле па де вој чи ца – и по шла у ваш стан. Па се он да се ти ла да сам пре кју че свра ти ла код Слав ке – да ви дим Изу – u он да се са по ла пу та вра ти ла, од стра ха да мо жда ипак не пре не сем за ра зу. По здра вљам да кле ова ко, Жи ку, и све дру ге. Ва ша ИСС.

Зи му ва ља про ве сти код ку ће – по ред „сво је фу ру ни це“.

У бо жић ном, све ча ном бро ју ли ста Вре ме, чи ји је она по-вре ме ни са рад ник по след њих го ди на, об ја вљу је фраг мент сво је књи ге „О же ни“. По ред оста лог, она ка же:

„Ка ва љер ство, узе то као кон вен ци о нал ност и уда ље но од при ро де, зби ља ни је ни шта дру го до бе на вље ње и пол на гри ма-са. Од та квог ка ва љер ства по ти чу мно га стра да ња. У љу ба ви, у бра ку на за јед нич ком ра ду, ја вља се пу но бе сми сли ца, ин ди фе-рент них и шко дљи вих; пу но ти ра ни ја, лу дих и не под но шљи вих: пу но хе рој ста ва, сме шних и опа сних... Пра во ка ва љер ство, на-про тив, жи вот на је исти на и по тре ба. То је об у ста вља ње су ви-шне ин ди ви ду ал но сти ко ја се жр тву је оп штем жи во ту и до бру... Ку ћа, и оно што се у њој зо ве по ро ди ца, то је не што острв ско. У тој за јед ни ци увек има тај ни, осо би тих ме то да аспи ра ци ја ко-је се ни ког не ти чу. Све то чу ва и ре пре зен ту је, пре сви ју, нај ин-тим ни ја лич ност ку ће и по ро ди це, же на. Же на је да кле у из ве-сном сми слу на остр ву, ис кљу чи ва...“

У ја ну ар ском бро ју Ле то пи са Ма ти це срп ске Ка ша нин пи-ше за па жен есеј о пи сци ма из Вој во ди не – пред рат, и по сле ра-та, и ис ти че две од лич не спи са те љи це ко је је то под не бље да ло: Иси до ру Се ку лић и Ани цу Са вић. „Из у зет но ве ли ке кул ту ре и агил но сти, она сад пи ше у глав ном са мо есе је и кри ти ке, бо дро пра те ћи све по ја ве књи жев ног и умет нич ког жи во та код нас“ –уоча ва Ка ша нин. „Кад се по ми сли ка ко је да на шња на ша кри ти ка пра зна и не ак тив на, и ко ли ко нам је кри ти ка да нас по треб на, схва-ти ће се сав зна чај и вред ност по сла го спо ђе Се ку лић, ко ја има на-ро чи тог раз у ме ва ња и љу бав за ра до ве нај мла ђих пе сни ка“, до да-ју ћи да је го спо ђа Се ку лић „апар тан дух и од ли чан сти лист“.

Ја вља се 2. ја ну а ра 1925. Јо ва ну Цви ји ћу:

По што ва ни Го спо ди не,Пре све га, до пу сти те да Вас за пи там ка ко сте, и да ве ру јем

да Вам је бо ље и бо ље. Го спо ђа Цви јић, на дам се, та ко ђе је до бро.Же лим Вас, да ље, из ве сти ти о суд би ни бе ле шке за ко ју сте

се за ин те ре со ва ли. Не ће љу ди чо ве ка, па не ће ни бе ле шку. Те ком-про ми то ва на је лич ност, те за ста ре ла је бе ле шка, те сум ња да је књи гу мо жда дру ги на пи сао, те бе зна чај ност фак та би ти про-фе сор аме рич ког уни вер си те та – ова мо она мо, угу ши те и во љу и мо гућ ност да се што ре че, би ло о чо ве ку би ло о де лу.

Ja вр ло жа лим што сам до шла у по ло жај да Ва ма не мо гу ис-пу ни ти та ко сит ну же љу, али ви ће те ми опро сти ти јер ће те раз у ме ти.

Мно го по што ва ња, и искре но по здра вље са нај бо љим же ља-ма за Бо жић, Го спо ђи Цви јић и Ва ма, од Иси до ре Се ку лић.

Ја ви ће се и Мар ку Ри сти ћу, мла дом пред вод ни ку мо дер ни-ста ме ђу бе о град ским пи сци ма, по себ но при вр же ни ци ма над ре-а ли стич ког по кре та у ли те ра ту ри:

Срећ на Вам Но ва Го ди на. У Ре дак ци ји, у ку ћи, у ср цу. За хва љу јем Вам на љу ба зном пи сму, и на бро ју. Све ска је за це-

ло за ни мљи ва. [Реч је о но вој књи жев ној ре ви ји Све до чан ства, ко ју је Ри стић по кре нуо са при ја те љи ма]... Зад њи пут, ја ни сам слу чај но ре кла да ре ви ја има сво је ли це. Ви ви ше во ли те ли ни ју. Не мо гу се с Ва ма сло жи ти. Ли ни ја је ге о ме триј ски и ар хи тек-тон ски по јам. Она је у струк ту ри, кон се квен ци ји, и, пре све га, у мо ра њу струк тур ном и кон се квент ном. У Ва шој ре ви ји то га још не ма. Она, за са да, има фи зи ог но ми ју: ако хо ће те очи, уста, осмех, пар цр та ко је се да ду и по зна ти и за пам ти ти, али ко је, као код све га што би ва и по ста је, мо гу из не ве ри ти, про ме ни ти се, за не ти се но вим скла дом. Цр те и ли це, то су мо ду ла ци је: ли-ни ја и струк ту ра, то је рав но те жа. И то рав но те жа у ви си ни, не у дну. То Ва ша ре ви ја, по мо ме не ме ро дав ном, u без о па сном не-му штем уве ре њу, још ни је. Ја ве ру јем да мо же би ти. Ства ра ње, то је ка па ње у ка мен. Оста ни те сло жни, и дај те пу но на по ра for the sa ke of јед не ли ни је, па ће она из би ти.

Же лим Вам за Бо жић пу но ра до сти. Је дан вер теп пун ин спи-ра ци ја, кад већ не ће те да бу де те де ца. Ср да чан по здрав.

На Дан Фран цу ске, у Вре ме ну, она 26. мар та 1925. го ди не об ја вљу је увод ник „Фран цу ски ге ни је“. Са оду ше вље њем и љу-ба вљу о овој зе мљи ко ја је у про те клом, Пр вом свет ском ра ту

120 121

„вој сци на шој“ и „на ро чи то за шко лу сти глој омла ди ни на шој“ пру жи ла и мо рал ну и ма те ри јал ну по моћ.

Док то ру Мар ку Ма ле ти ну у Но ви Сад, из Сту де нич ке 50, свог но вог ста ни шта, 29. мар та 1925, Иси до ра ша ље оп шир но пи смо:

Лак ну ло ми је жи ве ти от кад су ту оба ва ша пи сма. На-стра да ли смо до ста, а опет се не љу ти те. Хва ла вам мно го на до бро ти. Уоста лом, оно ве че, стра да ли смо за јед но. Цр њан ски је чи тао вр ло фи но пу то пис о Си е ни, али ја сам не пре кид но, у ка те дра ли си ен ској и у со не ти ма Ан ђо ла ри ја, ви де ла му че ни ка Мар ка Ма ле ти на.

Мо ја ро ђа ка је на чи ни ла за бу ну не са мо с ва ма – си шав ши дру гим сте пе ни ца ма до ле, и не ка зав ши да иде од ку ће у тра-же њу – не го и са оним вој ни ком, слу гом из Књ. Гла сни ка, ко ји је до шао по ру ко пис за Вре ме, обе ћа ни увод ни чла нак за фран цу ски дан. На ра во у че ни је: ја ви те пи смом кад бу де те опет до ла зи ли, јер, код ме не је и ро ђа ка и кон фу зи ја из у зе тан слу чај; ина че ће вас до че ка ти мр тва ти ши на и ка лу ђер ски за тво ре на ће ли ја. Ниг де ни ког сво га ја не мам, а у су те ре ну, код ста нар ке ко ја ме слу жи, не оста вљам про гра ме ни по ру ке – из прин ци па.

Шта ра ди те? Хте ла сам с ва ма пу но раз го ва ра ти, ја да ти вам се, чу ти ка ко се ја да те, и нај зад ци нич ки се про ве се ли ти на ра чун чи ји би ло. Та ко иде еко но ми ја све та. Па зи те са мо, цех, че-му би ло, пла ћа увек не ко „ни крив ни ду жан“, „ни зван ни ча шћен“.

Не знам још кад ће би ти оно чи та ње код Пре о све ће ног. Кад би хте ло сун це, ви де ли би сте ме ско ро. Иде ми се на Ве нац, – ја сам ста ри ту рист – или ку да би ло по Фру шкој. До ви ђе ња...

Пред ста ва Уј ка Ва ња А. П. Че хо ва у На род ном по зо ри шту у Бе о гра ду, кра јем апри ла. Иси до ра про во ди при јат но ве че у дру-штву са Ми ли цом Јан ко вић. Ани цом Са вић-Ре бац, Је ле ном Ди-ми три је вић и дру гим бе о град ским ви ђе ним спи са те љи ца ма.

Опет до са ђи ва ње – по ру чу је 5. ма ја 1925. Цви ја но ви ћу. Да ли вас смем мо ли ти да, ре ко ман до ва но, по шље те фо то гра фи ју и ово пи смо гђи Гер ма но вој на адре су ко ју чи та те на ку вер ти. Мо ра ла би се екс пе ди ци ја свр ши ти од мах, јер 8. ма ја већ оста-вљам дру штво Осек. Хва ла. По здра ви те све ва ше ср дач но...

И до пи су је:

Пи смо ваљ да мо же за јед но са сли ком? Ја сам у пр ви мах ми-сли ла да га ша љем за себ но, и за то ис пи са ла све про пи сно.

Тих фе ри ја од ла зи у Ита ли ју.

Сад смо про ме ни ли уло ге, ја ов де а вu та мо – пи ше 11. ју на Цви ја но ви ћу, на раз глед ни ци из Ве не ци је. Ка ко сте? Онај див ни ма ли деч ко? Је сте ли се вра ти ли због ми ра? Спа со је вић про ме нио је сав мој но вац. Ако бу де ди фе рен ци је при про да ји, на ми ри ће мо се...

А он да из Фи рен це 23. ју ла:

Ја ви ла сам се из Ве не ци је, и из ви ни ла се за 520 ли ра. Сад вас све ср дач но по здра вљам одав де, и мо лим да ми се ја ви те, и ка же-те ка ко је Ци ца с оном...

У Фи рен ци оста је ви ше од ме сец да на. Ужи ва у под не бљу То ска не. Од се ла је у Ули ци Па о ла То ска не ли ја 10. Сво ме из да ва-чу и при ја те љу пи ше 15. ав гу ста 1925:

Ка ко сте? Је су ли се вра ти ли ва ши из ба ње? Шта је са Ци-цом? Ка ко Ма ли, и сви дру ги? Сви ма ср да чан по здрав. Ја ћу 1. сеп тем бра на траг. А до тле ћу још на пар да на у Си е ну и Сан Ђи ми ња но. Гђи ца Спа со је вић ће вам до не ти 500 ди на ра – срп ски но вац, за кар ту кроз на шу зе мљу – а вас мо лим да ми их по ша ље-те, као ра ни је је да ред, у књи зи ка квој, ме ђу ли сто ви ма. За хва љу-јем. Збо гом, до ви ђе ња. Ва ша И. Се ку лић...

Сти гла је осве же на, за до вољ на још јед ним ле по про ве де ним фе ри јем. Иво Ан дрић јој по кла ња сво ју књи гу Не ми ри: „Гђи Иси до ри Се ку лић, са искре ним по што ва њем, Иво Ан дрић, ав-густ 1925, Бе о град.“

Ми ле Па вло вић, про фе сор и књи жев ник, за љу бље ник у де-ло Јан ка Ве се ли но ви ћа, ша ље јој пи смо са мол бом да на пи ше при лог за Јан ко ву спо ме ни цу.

Ви сте нео бич но љу ба зни што сте се и ме не се ти ли – од го-ва ра му 18. сеп тем бра. Бо јим се са мо да ја о Ј. Ве се ли но ви ћу не умем на пи са ти ни шта до ста до бро за ва шу и ње го ву Спо ме ни-цу. Рет ко се чи та Јан ко, да нас. Тре ба ло би по но во про ћи ње го во де ло. А ка да, кад чо век не зна шта ће пре чи та ти, и кад да ма ло угра би па у зу да за бо ра ви шта би све тре ба ло чи та ти. Ја ћу има-ти на уму да сте ме љу ба зно по зва ли. По шту је ваc...

Ра до је ви ђе на и при ма на у нај у глед ни је ин те лек ту ал не по-ро ди це Бе о гра да.

122 123

По што ва на Го спо ђо и Го спо ди не – пи ше она, 16. ок то бра 1925, Љу би ци и Јо ва ну Цви ји ћу, зна ме ни том ге о гра фу, у чи ју је ку ћу на Ко пи та ре вој гра ди ни (Те о до си је ва ул.) по зи ва на. Нео-бич но ме је при јат но дир ну ла Ва ша па жња. Ср дач на Вам хва ла на по зи ву. Мо лим да из ви ни те мој не до ла зак: рђа во сам са ср цем ових да на, а ту је и обли гат на ки ја ви ца, сва ко го ди шњи мој три-бут бе о град ској пра ши ни, кад се вра тим са стра не...

Смем ли за пи та ти ка ко је го спо дин Цви јић? Не ко ми ре че да је слаб. Об ра до вао ме је по зив на чај и за то што је до каз да је г. Цви јић бо ље. Ако бих, ме сто ве че рас, сме ла јед но га да на око под не свра ти ти на де се так ми ну та да ви дим ка ко се па ци ент осе ћа – ме ни би то би ло осо би то дра го.

Са сваг да шњим ду бо ким по што ва њем...

Мар ко Ри стић јој ша ље сво ју збир ку пе са ма (пр ву) Од сре ће и од сна. Иси до ра му 23. но вем бра 1925. тим по во дом пи ше:

Прек си ноћ сам до би ла Ва шу ин те ре сант ну и еле гант ну збир ку. За хва љу јем Вам на лек ти ри, и за хва љу јем Вам што ме ни сте за бо ра ви ли. Дав но Вас ниг де не срет нем, а кад би, по не-кад, на ули ци, мо гли да се ви ди мо, не ви ди мо се. У Бе о гра ду не ма ни све тло сти ни кул ту ре, ни за тран спа рен ци ју.

Про чи та ла сам све га три пе сме. Тра ја ње ми је би ло вр ло при-јат но, исти ни то, му зи кал но. По след ња два сти ха су à l’an gla i se; (ен гле ска ли ри ка, за ме не, нај бо ља је; Шек спир је про на шао the stuff that dre ams are ma de of, u то ота да жи ви у бри тан ској кр-ви;) Кад про чи там све, мо жда ћу Вам пи са ти, мо жда и не; јав но ка за ти ми шље ње о Ва шој по е зи ји не ћу, јер не мо гу од бру тал но-сти ово га гра да и ње го ва књи жев ног и но ви нар ског је зи ка.

Же лим Вам сва ку сре ћу, у по е зи ји, и ван по е зи је, и да те две сре ће не до ђу ни кад у су коб, ако Го спод бу де имао до ста та лен-та у Ва шем слу ча ју.

По чет ком ја ну а ра 1926, не гу ју ћи сво ја за гре бач ка при ја тељ-ства, Дру штву хр ват ских књи жев ни ка ша ље пи смо по во дом про-сла ве Ми ла на Бе го ви ћа, драм ског пи сца:

Мо лим вас да Г. Бе го ви ћу и Од бо ру сво га Дру штва пре да те мо ја искре на че сти та ња при ли ком све ча ног да на сла вље ни ко ва, За гре бач ког ка за ли шта, и це ле на ше књи жев но сти. Же лим г. Бе-го ви ћу успех с но вом дра мом, и во љу за да љи рад, а Дру штву Ва-шем пу но све ча них да на у бу дућ но сти.

С по што ва њем и по здра вом, Др Иси до ра Се ку лић.

Иво Андрић

124 125

Ја вља јој се Си бе Ми ли чић са сво јом но вом књи гом сти хо ва – Бо ро ви и ма сли не.

Су сре ће се са Цр њан ским. То и по ми ње у пи сму Дра гу ти-ну Про ха ски, књи жев ном исто ри ча ру, ина че лек то ру срп ско-хр ват ског је зи ка на Уни вер зи те ту у Пра гу (о чи јој је сту ди ји о До сто јев ском не га тив но пи са ла), 16. фе бру а ра 1926. Про ха ска је же лео да му Иси до ра по ша ље фо то гра фи ју за књи гу – пре глед срп ско хр ват ске књи жев но сти:

Г. Цр њан ски ми је ис по ру чио Ва шу же љу. За хва љу јем Вам на па жњи. Мо жда сте као исто ри чар књи жев но сти, ко ји пре вр ће све штам па но – за па зи ли, да се ја ниг де не сли кам, и не да јем сво је тек сто ве про пра ћа ти за гла вљи ма о пи сцу. Сва го спо да, ко ја су ми до са да тра жи ла сли ке, од ла зи ла су од ме не одо бра ва-ју ћи мо је раз ло ге за дис крет ни ји став обич них и још жи вих кул-тур них рад ни ка – и оста ви ли су ме, уко ли ко су се и мо гли по слу-жи ти мо јим тек стом, не на сли ка ну. Ја ми слим да ће те се и Ви сло жи ти с тим. Ја Вас мо лим, ако ме већ не ће те са свим из о ста-ви ти – што би ми би ло нај ми ли је – да ме по ме не те вр ло скром-но и ми мо гред но, и без илу стра ци ја. Не мам пре тен си ја, не мам за до вољ ства, да ста нем у ред зна ме ни тих и сли ка них.

Овом при ли ком још хо ћу да спо ме нем слу чај ка да сам Вам мно го на жао учи ни ла. Чла нак је пре те ран, то знам, и знам ја цео ли те рар ни свет. Ипак, он је спон та но на пи сан, јер, ја ни јед-ног ча са ни сам за бо ра ви ла да сте за слу жан и вр ло спре ман по слу и да сте чо век ко ји ме је оба ве зао љу ба зним при је мом у сво јој ку-ћи и по зај ми цом књи га. Спон та но је на пи сан био онај чла нак. И да нас ми је ми шље ње: да је оно огром но де ло, пу но еру ди ци је и до брих су до ва, и ка па ња над тек сто ви ма мо ра ло по ле жа ти још ду го го ди на да по ја ча у кон ге ни ал но сти и умет но сти не у су ду и исто ри ји. Те шких скру пу ла сам има ла да ју ћи чла нак, тра жи-ла да га чи та ју не ко ли ко чла но ва Ре дак ци о ног од бо ра и ми слим про шао је ви ше за то што је до бро на пи сан а не што је пра ве дан чи сто објек тив ном прав дом. До сто јев ски је ме ни бо жан ство, ја сам на ње га осе тљи ва пре ко свих гра ни ца, и не за до вољ на ско ро свим што је о ње му пи са но и ме ни по зна то. Не мо лим Вас за из-ви ње ње, јер, мо жда ни сте Ви онај ко ји би то ли ко мо гао опро сти-ти. По ку шај те са мо да раз у ме те. –

При ми те уве ре ње о мом сваг да шњем по што ва њу...

Та пре пи ска се на ста вља. Иси до ра му пи ше у Праг 4. апри ла:

За хва љу јем Вам мно го на до брим ре чи ма и до бро ти, и на по шиљ ци. Ви сте вр ло пле ме ни ти и па жљи ви, и ја ћу то це ни-ти до кле год сам жи ва.

Не раз у мем че шки ни ма ло. То ли ке сам је зи ке са вла да ла, а че-шки сам об и шла. Уоп ште, сем ру ског, не вла дам ни јед ним сла вен-ским је зи ком. Жа лим то вр ло, јер Праг до бро по зна јем, Че хе це ним, му зи ку че шку не гу јем, Сло вац ког са за но сом во лим, итд., итд., али шта ће те, жи вот је кра так, а мо је сна ге ве о ма огра ни че не.

За хва љу јем Вам по но во што сте се тру ди ли да о ме ни оно-ли ко оп шир но на пи ше те, ве ро ват но, су де ћи по по је ди ним из ра-зи ма ко је сам уме ла де ши фро ва ти, и сим па тич но на пи ше те. Сли ку Вам не ћу по сла ти. Ниг де се не сли кам. Мо жда сте то за-па зи ли. На у чи ли се љу ди, па ви ше и не тра же. Ја уоп ште не во-лим пу бли ци тет. Жи вим са свим по ву че но, не осва јам и не мам сим па ти је и по пу лар но сти, и по ма ло се сти дим кад се ви дим афи ши ра на.

Учесници вечере поводом двадесетпетогодишњице основања Српског књижевног гласника (13. фебруара 1926. године, кафана Српски краљ)

126 127

Ми ло ми је, и лак ше ми је од то га, што је Ваш До сто јев ски та ко при знат. По здра ви те г. Бе ма.

Из во ли те при ми ти уве ре ње о мом нај бо љем по што ва њу, и о мно гим ода бра ним мо јим осе ћа ји ма. Др Иси до ра Се ку лић.

Ни сам го спо ђи ца. Удо ви ца сам дра ме ди ци не Е. Стрем ниц-ког, има већ мно го го ди на.

Уз др жа на у при ват ном жи во ту, у дру штве ним од но си ма, ка-ко ка же је дан њен при ја тељ из тих вре ме на, Иси до ра ни је би ла се бич на. Књи ге је по зајм љи ва ла, ча со пи се раз да ва ла, де ли ла ро-је ми сли о књи жев но сти и љу ди ма, од го ва ра ла на пи сма. Крат ка по ру ка Цви ја но ви ћи ма, 8. апри ла 1926:

Мо лим да са сви ма ва ши ма при ми те мо ја усрд на че сти та-ња за Ус крс. Жи ки пу но по љу ба ца. Ја ћу у Фру шку Го ру на Ус крс. Ва ша И. Се ку лић.

По во дом књи жев не ве че ри на Ко лар че вом на род ном уни-вер зи те ту тог апри ла, Ри сто Рат ко вић у свом екс пре си о ни стич-ком ли сту Веч ност (у ко ме са ра ђу ју Мо ни де Бу ли, Дра ган Алек-сић, Де си мир Бла го је вић, Ду шан Јер ко вић), го во ре ћи о пи сци ма ко ји ни су уз њих (Вељ ку Пе тро ви ћу, Кр кле цу, Си бе Ми ли чи ћу и дру ги ма), за ка чио је и Иси до ру: „Го спо ђа Иси до ра Се ку лић већ не ко ли ко го ди на ко ке ту је са мо дер ни стич ким стру ја ма, а не зна-ју ћи да осим књи жев не пи ја це по сто ји и не што дру го...“

За хва љу је се Вељ ку Пе тро ви ћу на пи сму и пре ко ра ва га што не до ла зи на стан ке ПЕН Клу ба:

Вр ло сам жа ли ла што ни сте до шли. Ви сте украс на ше гру-пе, то зна те и са ми, па кад Вас не ма, шу то је и си ро ма шно на јед ном од нај глав ни јих ме ста. Учи ни те, ко ли ко до Вас сто ји, да не из о ста не те са јун ске ве че ре, по след ње пре је се ни, пре ра зи-ла же ња, и ко ја би има ла би ти до го вор про грам ске вр сте... Све до бро од Бо га, до ви ђе ња на ве че ри Клу ба...

Опет мо ли ми ни стра про све те – тра жи пре ме штај „у јед но од на ших про свет них оде ље ња у за пад ним зе мља ма, у Лон до ну

Исидора Секулић (снимио Густав Крклец)

Васа Стајић, Милета Јакшић и Вељко Петровић

128 129

или Па ри зу – ра ди сту ди ја и ра ди ду жег трет ма на кро нич не бо-ле сти“. Ње на мол ба про сле ђе на је Ми ни стар ском са ве ту – ми ни-стар Ми ша Три фу но вић је у пре по ру ци на пи сао:

„Го спо ђа Се ку лић-Стрем ниц ки ва жи као од лич на на став ни-ца, а у књи жев ном све ту је сво јим ра до ви ма та ко ђе сте кла угле-дан ре но ме. Ка ко она из вр сно по зна је глав не европ ске је зи ке и рас по ла же јед ном ве ли ком кул ту ром, на ла зим да би вр ло ко ри-сно по слу жи ла на шим ин те ре си ма у Ен гле ској, и за то ми је част учи ни ти пред лог Ми ни стар ском са ве ту да се ње на мол ба ува жи и да се она на осно ви чл. 101. За ко на о чи нов ни ци ма до де ли на рад на шем По слан ству у Лон до ну са при на дле жно сти ма ко је са-да ужи ва, без пра ва на не ке спе ци ал не до дат ке.“

Ми ни стар ски са вет је на сед ни ци од 15. ју ла 1926. усво јио пред лог ми ни стра про све те и Иси до ра је по сла та на рад у на ше по слан ство у Лон до ну.

Али из Бе о гра да је у ле то 1926, нај пре оти шла у Па риз.

За хва љу јем вам на по шиљ ци – пи ше 6. сеп тем бра по ро ди-ци Цви ја но вић. За др жа ћу, ве ро ват но обе књи ге, а за др жа вам, на рав но, Жи ку, и оста ло дру штво са мно го за до вољ ства. – Ка-ко сте? Ка кво је вре ме та мо? Ов де се ле то се ти ло под ста рост да бу де жар ко, па је до сад но, као сви ус па ље ни стар ци. – Ци цу не по сла сте. По здра ви те је. – Ја се не ћу вра ти ти у Бе о град мно-го бр зо. Пре ме ште на сам на рад у на ше По слан ство у Лон дон. Још јед но вре ме оста јем ов де. – Кад се бу де об ра чу на вао пр ви мој хо но рар на ре ду, у Гла сни ку, мо ли ћу да ва ма одво ји ва ше. – Све до бро, по здра вља...

Ја вља се и го спо ђи и го спо ди ну Ми ло ју Ми ло је ви ћу, ком по-зи то ру и ди ри ген ту, та ко ђе из Па ри за, 23. сеп тем бра 1926:

Ми слим на вас че сто у ра зним при ли ка ма, а кад је му зи ка на ре ду, увек, без из у зет ка. То ни је су ви ше рет ко ов де где сам са-да, иако зва нич на се зо на кон це ра та има тек да поч не. За лу та по не што див но, не зна те от ку да, и ра ди ко га, али до ђе вам, и да вам се. Пре три да на сам чу ла у Опе ри Ло ен гри на. Ло ен грин, на не сре ћу, по чев ши од сво га ма ла шног фран цу ског те ла – из гле дао је, на ве ли ким пот пе ти ца ма и та нак као му слин, као ма не ке на – па до сво га ма ло бер бер ског гла са, пре ти ло је да све про пад не. И про па ло је до ста, ма да је Ел за ча ра ла и спа са ва ла. Али ор ке-стар, о, ка ква је то би ла му зи ка! Уву кла сам се у сво ју сто ли цу, и ус пе ла да за не ко ли ко ча са ка про ме ним ег зи стен ци ју. Онај

лир ски тре пет и етар, ко ји се у Пре лу ди ју му ја вља, остао је, про-сто, с ла бу дом, ви те зом и бај ком... Још сам уз бу ђе на, јед на ко ми око уши ју пе ва, дра га го спо ђо и го спо ди не, фи ни мо ји му зи ча ри!

Шта ра ди те? Зи да те ли ку ће, спре ма те ли пре да ва ња, сви ра те ли, ком по ну је те ли?... Хо ће ли би ти зи мус кон це ра та? Шта и ко га сте спре ми ли? Ми слим о ва ма, по ста вљам пи та ња и уред но са ма се би од го ва рам, јер, ни ти ћу ја зи мус би ти у Бе о-гра ду, ни ти ћу од вас, до бри чин ке мо је, до би ти од го во ра.

Ја сам пре ме ште на на рад у на ше По слан ство у Лон до ну, али ка ко та мо још ни је сти гао акт, ко ри стим се да бу дем што ду же мо гу у Па ри зу. Вре ме је див но. Је сен, то пла, ма ло са мо про-се да. Спре мам се на де се так да на у Бре та њу, и мо лим Бо га да по др жи сун це.

Мо гу ли што учи ни ти за вас ов де? Ка кве но те, ка кву књи гу? Би ла бих стра шно за до вољ на да про на ђе те не што што би ли чи-ло на услу гу, и би ло, и оста ло, пре сла би ре ванш за све до бро што сам ви де ла од вас као сви рач, и чу ла од вас као слу ша лац.

У Па ри зу, ме ђу тим, оста је и на ред них да на. Док то ру Мар ку Ма ле ти ну, пи сцу, пу бли ци сти, уред ни ку Ле то пи са Ма ти це срп-ске, она 26. ок то бра 1926. го ди не пи ше из Па ри за:

Пре ко ре да ћу пи са ти, ка ко ми што пре пад не на ум, [...] обра ти те, мо лим, па жњу ад ми ни стра то ру, да ми бро је ве ша ље у Па риз, а не у Бе о град. Ка сно их при мам, и мо гу се за гу би ти. Дру-го, ша љем вам пр во пи смо. Не из Па ри за не го ус пут, јер ће дру го би ти о ка те дра ли у Шар тру, тре ће мо жда већ из Ен гле ске, итд. Тре ће, умет ни те рет ке по све те мо јој не срећ ној Сми љи та ко ка-ко ће би ти нај леп ше у за гла вљу. Во ле ла сам мо је див но де те свим но ћи ма сво јим, и во лим је и сад као та кву. Њој ћу упу ти ти це лу збир ку пи са ма, ако Бог хтед не да жи вим и свр шим је. Че твр то, ко рек ту ру да узме не ко на ду шу, јер има до ста ту ђих име на, па и стра ног тек ста. Пе то, оно што је тре ба ло би ти пр во, до ла зи мој пле до а је за ме не са му. Пи смо је до ста ду гач ко, али, оно је ла-ка лек ти ра, сме шно ла ка, мо же за ме ни ти при чу у до тич ном бро-ју, а при по ве да чи ма сте већ да ли и мно го ви ше ме ста од то га, и, last not le ast, ја ни сам још до са ди ла Ле то пи су, ни у про сто ру ни у ка си. Ако и по ред мог пле до а јеа ви мо ра те друк чи је да гле да те ства ри, не ћу за ме ри ти. Вра ти те ми ру ко пис, пре по ру че но, јер не мам пре пис, имам са мо ис по пра вља не ски це. Ако би сте ру ко-пис при ми ли, бу ди те љу ба зни ја ви те ми то у две ре чи.

Сва ко до бро вам же ли, са сим па ти ја ма ми сли на вас и Ле то-пис, и по здра вља Иси до ра Се ку лић.

130 131

Цви ја но ви ћи ма, у Је вре мо ву 57, 27. ок то бра:

Ка ко сте? Је сте ли сви на ми ру? Из Ен гле ског клу ба, чи ји се-кре тар бри не о мом нов цу, по сла ће вам за ко ји дан 102 ди на ра, ко ли ко из но се две књи ге и кар те. Хва ла опет.

Ко је ка ко сам са здра вљем, и све од ла жем пут у Лон дон...

Ма ле тин Иси до ри от пи су је.

Све ми се чи ни да вам до кра ја жи во та не ћу мо ћи оду жи ти оно от ме но при ја тељ ство што је до шло с ва ма у мој жи вот – пи ше му она у Но ви Сад, 10. но вем бра, из Па ри за. А ка ко сам вас из гр ди ла у Бер ли ну! Пре вен тив но вас из гр ди ла; и за то се ваљ-да не усу ђу је те да бу де те твр ђи пре ма ме ни ни он да кад би тре-ба ло, бар то ли ко да ми вра ти те ми ло за дра го. – Хва ла вам на пи сму, и на до брим ре чи ма, и на оној пи то мој ва шој до бро ти што је иза ре чи. Ме ни та пи то мост го ди, али као лич но ваш ква ли тет, и као цр та на шег све та пре ко Са ве. Пи том је наш чо век, и као се љак и као го спо дин. Та ко рет ко сре там пи то ма чо-ве ка. И ов де на за па ду. Има до вољ но так та u ди сци пли не; не ма оне на ше, сла вен ске, али не оп ште сла вен ске, пи то мо сти, у ко јој има осме ха и чо веч но сти оно га ко ји и дан-да нас од ме ра ва зе маљ-ско и не бе ско цар ство.

Те шко ми је мно го због мо је Сми ље. Јед на ко иду пи сма из ме-ђу не срећ не ње не мај ке – див не јед не же не, ко ја је ра ди ла за сво ју по ро ди цу и де цу као џин – и из ме ђу ме не; сва ки час бри знем у плач, на ули ци, у би бли о те ци, у кон цер ту. Ми ла, ле па и да ро ви-та мо ја цу ри ца, не ма је; не ма је ви ше, дра ги го спо ди не. А здра-вље ми је тра ља во. Ма ло тем пе ра ту ре, ма ло ср ча не сла бо сти, и мно го тра ља вих не ра ва и не са ни це. Све треп ти у ме ни као да ће се у хи ља ду ко ма да рас па сти. Је ди на Бож ја ми лост ме др жи.

Да ли сте ви до бро? Је сте ли се де фи ни тив но из ле чи ли по сле Карлс ба да? По сла, знам, има те вр ло мно го, и нер ви ва ши, знам, не мо гу би ти од ви ше до бри. Не мој те са мо по ми шља ти да Ма-ти цу и Ле то пис оста ви те! Ра ди те оне ва ше за дру ге ма ло на пре дах; сви ка жу да је та мо те мељ по ло жен, да је све здра во и од га је но. А у Ма ти ци би се још чу да да ла ство ри ти вре ме ном, и са мно го тру да и до бре ко ла бо ра ци је. Све ми слим, је да ред, кад ја ви ше не бу дем ов де, на зе мљи, ви ће те би ти стра шно [...] чи ча, са мно го за слу га, са мно го за до вољ ства од сво га по ште ног тру да и па мет ног ра да, и са мно го бо ра на че лу и око уста ко је ће вам упли си ра ти они ко ји ма сте до бро хте ли, ко ји ма сте по ма га ли, ко је сте во ле ли. Али шта ће те кад не ма дру ги мо дел жи во та.

Хва ла вам ср дач на на па жњи за мо ју си ро ти цу Сми љу, на тру ду да про чи та те мо је ко рек ту ре. Хо но рар, ако хо ће те да га да те пре штам па ња, мо же те ми по сла ти на ову адре су, у фран-ци ма, пре ко ко је бан ке хо ће те, иако ми је нај згод ни ја Fran se-Ser-be. Ако ће оста ти по сле штам па ња, ја ви ћу још ку да и у ка квој мо не ти, јер бих ја ну а ра хте ла би ти у Лон до ну.

Све до бро од Бо га, за вас и ва ше до бре на ме ре, и чу вај те ма-ло сво ју пи то мост од пи са ца ду гих при ча и чла на ка. Иси до ра Се-ку лић.

А на мар ги ни:

А кад ћу по ста ти члан Ма ти чин? Шта је са оним уло зи ма до бро тво ре? Мо гли би са мном по че ти? За др жи те део хо но ра ра.

У дво бро ју Ле то пи са Ма ти це срп ске за но вем бар–де цем-бар 1926. го ди не Мар ко Ма ле тин је об ја вио Иси до ри но пи смо „Лук сем бур шка Ба шта у Па ри зу“, са по све том; „Сми љи При би-ће вић, умр лој мла дој де вој ци, ко ја је во ле ла цве ће Лук сем бур-шке Ба ште.“

Иси до ра про ду жа ва бо ра вак у Па ри зу и по чет ком 1927. го-ди не.

Ле па вам хва ла на по шиљ ци – ја вља 11. ја ну а ра по ро ди ци Цви ја но вић. Срећ на вам Но ва го ди на, сва ко до бро у њој. Слав но из-гле да ју она два ма ла му шкар чи ћа на страх и тре пет сви ма трум-бе та ма. Шта ра ди го спо ђа Ве ра? Ка ко је слу ша и ре спек ту је син? А де вој чи це? Ве ли ке ваљ да то ли ко, да их не ћу по зна ти. Сту ди ра ли Ци ца са свим озбиљ но? – Та ман сам се спре ма ла да вас за мо лим за књи гу г. На ста си је ви ћа, а вu сте ми по го ди ли же љу. Да, то је вр-ло зна чај на и вр ло при јат на по ја ва. При ли ком, кад бу де сло бо дан од дру гих ком пли ме на та, ка жи те ауто ру књи ге и мо је. – Остај-те до бро, при ми те мно го по здра ва, ва ша И. Се ку лић.

Иси до ра је и ка сни је, при ли ком по врат ка у Бе о град, ис ти ца-ла из у зет не вред но сти књи ге при по ве да ка Из там ног ви ла је та Мом чи ла На ста си је ви ћа, јед не од нај сна жни јих књи жев них лич-но сти у срп ској ме ђу рат ној књи жев но сти.

Оду ше вље на је ка те дра лом у Шар тру; то „чу до на зе мљи“ уда ље но је сто ти нак ки ло ме та ра од Па ри за.

У Па ри зу са зна је за смрт при ја те ља, ге о гра фа Јо ва на Цви ји-ћа. Ње го вој су пру зи Љу би ци, 20. ја ну а ра, из ја вљу ју ћи са у че шће, пи ше:

132 133

Ја лич но, зна ла сам од стра не Јо ва на Цви ји ћа са мо па жњу и до бро ту и те шко ми је што га не ма ви ше...

Уред ни ку Срп ског књи жев ног гла сни ка, и свом ста ром при-ја те љу, Све ти сла ву Пе тро ви ћу, 24. ја ну а ра 1927. од го ва ра на пи-смо и ве сти из до мо ви не:

Мо лим вас да бу де те до бри и да у ре дак ци ји ка же те но ву мо-ју адре су, ов де: Ho tel du Panthéon, Pla ce du Panthéon. – Сем то га ми слим да је бо ље да не об ја вљу је те чла нак ко ји сам вам по сла-ла. Оста ви те га не где, а ја ћу се ка сни је ја ви ти да га узмем. Број од 16. ја ну а ра још ни је сти гао; (сад је баш до шао). – Жао ми је Цви ји ћа; мо рао се мно го му чи ти до смр ти...

У Бе о град пи ше:

Ни сам до бро, упра во рђа во сам са здра вљем; не вла дам со-бом, па ни оним што пи шем, и нај бо ље је кад ћу тим. На ћу тах се сво га ве ка, та ко, од бо ле сти и од стра хо ва. А увек ме жаг не кад отво рим ку ти ју с хар ти јом за пи са ње, и ви дим дуг...

Или:

У Па ри зу са да жи вим са Фран цу зи ма оно што сам пре шест-се дам го ди на са Нем ци ма: крах, не ма шти ну, сро за ва ње.. Зи ма је стра шна, на зе мљи, и из ме ђу не ба и зе мље. Да ље не знам. Кад гра-не сун це, би ће бо ље; бар ће те ле сно стра да ње опа сти; али ду го је још до сун ца...

Нај зад, у про ле ће 1927. го ди не, од ла зи у Ен гле ску, у Лон дон, на при вре ме ни рад у на ше по слан ство.

Бо ра ви крат ко у Лон до ну. То ни је њен пр ви су срет са остр-вом. Али то је јед но од оних пу то ва ња ко је се пам ти: слу ша јед но пре да ва ње Бер нар да Шоа, са те и са те про во ди у Бри тан ском му зе-ју и би бли о те ци Бри тан ског му зе ја. – „Ко је у Бри тан ској ра дио, по стао је ви ше чо век но што је био, и без об зи ра на оно што је чи-тао и про у ча вао“ – за бе ле жи ла је по по врат ку у до мо ви ну.

Мо рам да поч нем с грд њом, oh Go od ness, што ме и тај Мар-ко Ма ла тин је ди! – пи ше 19. ма ја уред ни ку Ле то пи са Ма ти це срп ске. – Ми сли ла сам, ако ви не стиг не те ду же вре ме на да пи ше-те, ад ми ни стра то ру да на ре ди те да по твр ди при јем ру ко пи са, ко ји, ка ко зна те, мо рао је два пут би ти на пи сан, и кре нуо у ме ни из ве сну слут њу да му је мо жда су ђе но да не стиг не ни ка ко. Све је

сад у нај бо љем ре ду, ја ви ли сте се ви лич но, и хва ла нај леп ша, и не љу тим се ви ше ни ма ло.

Ми ло ми је би ло чи та ти да има те очи ју и осе ћа ња за мој жи во тић, али жа лим што Вас де при ми ра оно што ка жем. Не бој те се ни че га, ни он да кад све бу де још го ре но што је. Ме не ни је вас пи та ла же на, не го чо век, мој див ни отац, чи сти ин те-лек ту а лац, до ма ћин по пра ви ма и оби ча ју, прост по ду ши, ју нак по по но су, и ја ћу умре ти сто је ћи и ус пра вље не гла ве. Ако по не-кад гор ко ди шем, то је од тр пље ња а не од ма лак са ва ња. То је од то га што мно го знам, и те шке за дат ке до би јам и од те ла и од ду ха, и од но ћи и од да на.

Остај те здра во, бри ни те се за Вој во ди ну и Ма ти цу, али не за-бо ра ви те се бе. Кад ће те ку пи ти ку ћи цу? Не мој те да је не ку пи те. Да има те сво ју тра ву и цвет, и да снег па да у ва ше дво ри ште.

Шта је с Бу га ри ма? Ми слим са ан ке том. Хо ће те ли је штам-па ти, је ли до шло до ста при ло га?...

По но во је у Бе о гра ду. Вра ти ла се сво ме до му, у Ми ло ша Ве-ли ког 62. У ли сту за жи вот и кул ту ру сред њо школ ске омла ди не

Исидора отвара изложбу Зоре Петровић

134 135

(кул тур но-про свет но гла си ло ју го сло вен ских сред њо шко ла ца) Пре по род, об ја вљу је за па жен чла нак „О чи та њу“, у ко ме пи ше:

„Чи та ње књи га је јед но са свим осо би то за ни ма ње и ста ње. Чи та ње књи га је нај ви ши сте пен чи та ња. За то се мо ра има ти из ве сна зре лост, из ве сна спре ма. Та спре ма и та зре лост до ла зи мла дој чи та чи ци кроз ре дов но чи та ње ча со пи са, јер је ча со пис ту ма че ње, кри ти ка и исто ри ја књи га...“

Ја вља сво јим ста рим при ја те љи ма да је сти гла. Не ма вре ме-на да свра ти, али за то на ђе вре ме на да им на пи ше по ко ју реч. На па жњу од го ва ра па жњом.

Нео бич но па жљи ви сте би ли Пре ма ме ни ви и Жив ко; хва ла вам нај леп ша – пи ше 28. сеп тем бра 1927. Све ти сла ву Б. Цви ја но-ви ћу. Ни сам се мо гла по ка за ти, ни пу сти ти ко га би ло у стан. Да ле ко сам још од спре мље но сти. Јед на ко се још на те жем с мај-сто ри ма, а ко од њих за ви си, вр ло спо ро од ми че.

Је сте ли сви до бро? Слав ка ми је при ча ла о Жи ки. А де вој чи-це? Кад се сре дим, кад се ма ло сми рим од сре ђи ва ња, до ћи ћу да вас ви дим...

Ча со ви не мач ког је зи ка у пе том и ше стом и ма те ма ти ке у че твр том раз ре ду ње не, Дру ге жен ске гим на зи је, од у зи ма ју јој мно го вре ме на од књи жев ног ра да. Па ипак, „от ки да“ и од да на и од но ћи – од сво га од мо ра.

Хва ла на се ћа њу – по ру чу је Цви ја но ви ћи ма. Све до бро у но-вој го ди ни 1928; ср дач ни по здра ви...

У бо жић ном, све ча ном бро ју Прав де пи ше чла нак „Је дан аскет са ти рич ни пе сник“. То је Ја ко по не да То ди (1230–1306) „ита ли јан ски аскет од оне ло зе сред њо ве ков них ми сти ка ко ја је у Шпа ни ји и у Ита ли ји да ла низ ори ги нал них спи ри ту ал них бо-ра ца и ре ли ги о зних пе сни ка и пи са ца“.

А у бо жић ном Вре ме ну об ја вљу је чла нак „Бо жић ње пи смо јед не кур ти за не“, пи са но од кур ти за не Ел ми не, пред пра зник ро-ђе ња Хри сто ва, у пост 1518, у Ур би ну, а упу ће но у Рим, не ко ме ко је Ел ми ни био и „го спо дин“ и „ви со ки“, и „пре дра ги при ја-тељ“. Ово пи смо је, ка же Иси до ра, леп до ку мент не са мо кул тур-не исто ри је не го и исто ри је ре ли ги о зног се ћа ња.

Од ма лих но гу Иси до ра је ду бо ко ода на ре ли ги ји и та ква ће оста ти све до сво јих по след њих тре ну та ка жи во та. Ње ни пра-знич ни од ла сци у цр кву су ре дов ни, по се те ма на сти ри ма та ко ђе.

У мар ту 1928. пи ше у ли сту Реч о пи та њу згра де и на ста ве у Дру гој жен ској гим на зи ји.

„За ве ли ки број го ди на, ко ли ко се се ћа мо, по хо дио је Дру гу жен ску гим на зи ју са мо је дан ми ни стар про све те“ – пи ше Иси-до ра. „До шао је из не на да и иза звао не чу ве ну збу ње ност, упра во вр сту па ни ке. МИ НИ СТАР ПРО СВЕ ТЕ У ШКО ЛИ! Чи тав је дан раз ред је по бе гао ку ћи, јед ном по слу жи те љу је уда ри ла крв на нос, ди рек тор и на став ни ци су пред ве ли ким стран цем ис па ли из сва ког ста ва и сти ла. То је, с дру ге стра не, та ко деј ство ва ло на го ста да је је два че као да оде. Ни је се ре шио да по но во по-се ти. Ни ти је не ко од ње го вих на след ни ка у ми ни стар ству на-сле дио ње го ву иде ју... У ве зи са не до вољ ним и вр ло не по год ним згра да ма у ко ји ма жи ви и ра ди Дру га жен ска гим на зи ја, мо гао би чо век узе ти у пре трес чи тав низ те ма: али у пр вом ре ду је ту пи та ње на ста ве и вас пи та ња, и од то га дво га, та ко нам се чи ни, на пр во ме сто, ис пред пи та ња о на ста ви, тре ба ста ви ти пи та ње о вас пи та њу...“

Из ре дак ци је Прав де тра же јој да уче ству је у њи хо вој ан ке-ти о бе о град ском ро ма ну. Ода зи ва се 31. мар та. Ре пор тер нај пре ис ти че да „Г-ђа Иси до ра Се ку лић има све ква ли те те по у зда ног и сме лог кри ти ча ра: јед но оп ште обра зо ва ње да ле ко из над про сеч-ног, ве ли ка и све стра на кул ту ра, ја ко раз ви јен укус, пра ви лан суд, од лич но књи жев но по зна ва ње мно гих је зи ка, по врх све га ду бо ко по зна ва ње чо ве ка и вр ло ве ли ко ис ку ство жи во та“, а по-том до да је да го спо ђа Се ку лић „има јед ну бес крај ну ска лу то но-ва из ван ред них опа ски и сме ло сти јед не пр во кла сне ин те ли ген-ци је“. Иси до ра на то ве ли:

„Ма те ри јал за до бар ро ман, од при ли ке као до бро ви но, мо ра би ти оно што Не мац зо ве ext; мо ра би ти чи ста и ста ра суп стан ца ко ја је ду го ле жа ла и са зре ва ла, за че пље на, она са ма, у ми ру, по лу-та ми и па у чи ни... Ина че има мо као код Уско ко ви ћа, пе ри пе ти је и тра ге ди ју го лу би ћа ко ји су гу гу та ли, за пи шта ли и умр ли. Је дан та-ко ван ре дан ро ман ка кав је Бо ри са ва Стан ко ви ћа ’Не чи ста Крв’ има сав ин тен си тет ве ли ког ро ма на, али не ма обим но сти и ста ро-сти ко ма да од ва ље ног од жи во та чо ве чан ства...“

Ре пор тер за тим ка же да је на кра ју овог раз го во ра, на пи та-ње ко ји од са вре ме них на ших пи са ца има нај ви ше из гле да и ве-ро ват но ће да дâ до бар бе о град ски ро ман, го спо ђа Иси до ра Се ку-лић го то во сне би ва ју ћи се од го во ри ла:

„Вељ ко Пе тро вић има ван ред них ква ли те та и он би мо гао да ти ро ман из Вој во ди не. Он има спо соб ност да ис тра је, да одр-жи до кра ја, што је нео п ход но за је дан ро ман. Ина че, Ми лош Цр-њан ски би мо гао за 20 го ди на да дâ до бар бе о град ски ро ман...“

136 137

Вре ме Ве ли ког по ста, од ла сци на зе мун ско гро бље, у Ни ко-ла јев ску цр кву, под се ћа ње на сво је нај бли же ко ји та мо де це ни ја-ма ле же, на Гар до шу.

Ве ли ка су бо та, 1928. Цви ја но ви ћу по ру чу је:

...Не знам да ли ћу и о овим пра зни ци ма до спе ти у свет и у ва шу ку ћу. Се ћам вас се сви ју, ре дов но, као и ра ни је, са мо се све ма ње ви ђам и ја вљам. То је при род ни ред ства ри, зар не? Же лим вам, с гђом Ве ром и са свим ре дом, ве сео Ус крс и ве се ло про ле ће. Жи ку по здра вљам на ро чи то. При ми те, уз до бре же ље, из раз сим-па ти ја. Ва ша И. Се ку лић.

У Срп ском књи жев ном гла сни ку, у мај ском бро ју, она опи су-је јед ну сво ју им пре си ју о бде ни ју „уз Ве ли ки пост ле та Го спод-њег де вет на ест сто два де сет осмог“:

„Јед ног од ових је два до че ка них про лећ них пред ве чер ја по ву-кло нас је не што на друм, па да ље и да ље, по су мор ној и мр ша вој тра ви бе о град ске око ли не, кроз зе лен ка сту су мра чи цу апри ла, док се не на ђо смо пред дво дел ним ула зом и ку лом ма на сти ра. Ра-ко ви цу обич но сма тра мо ва ро шким ма на сти ром: ле жи уз друм, до пи ре до ње све град ско, мо дер на пре во зна сред ства, кро ни ка и све тов ни ин те ре си Бе о гра да. Али те ве че ри смо до шли до Ра ко-ви це у је дан од рет ких, са вр ше них ча са ка, кад та јан ство жи во та, као ол тар на Ус крс, ши ром отва ра сво је ве ли ке две ри, и кад чо век има моћ да ми сли ши ре од ши ри не све та... Склад гла со ва и ви зи-ја у пој ци ма осе ћао се са вр шен... А по ја ње је би ло као и пој ци. Пој ци, твр да, ко шча та, не пра вил на ли ца на ше си ро ти ње, на ших се ља ка и убо жа ра. А пе сма, гуд ко ше ва и бруј све ти не; не пе сма на у че на и за но те при ко ва на, не го из вор но пе ва ње оних ко ји ма је за час је дан да то осе ћа ње пра зни ка, оно рет ко осе ћа ње кад у гру-ди ма чо ве ка за лу па клат но ре ли ги о зног уз бу ђе ња, кад нај про сти-ји чо век мо же, за ча сак, ми сли ти о свом жи во ту не као чо век...“

Пре да ва ња, раз го во ри. Оду ше вље на је мла дом, спон та ном пу бли ком. Она за па жа, и то јав но го во ри – да Бе о град у сво јој пу бли ци ко ја по се ћу је јав на пре да ва ња, пре све га на Ко лар че-вом на род ном уни вер зи те ту, има је дан ва жан и сва ког по што ва-ња до сто јан кул тур ни чи ни лац, да је тај свет, до да нас већ, вр ло по зи ти ван би ланс у на шем ин те лек ту ал ном, етич ком и со ци јал-ном на прет ку.

А о Вој во ди ни и Вој во ђа ни ма, по во дом де се то го ди шњи це осло бо ђе ња и ује ди ње ња у др жа ву Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, 1928, Иси до ра пи ше чла нак за ал ма нах ко ји тим по во дом из ла-зи. Она ве ли:

„Вој во ди на ни ка да ни је има ла вул гар но га у осе ћа њи ма и у ми сли ма. Вој во ди на је од хра њи ва ла го спо шти ну ко ја је га ји-ла иде а ле; има ла га зде се о ске мир не и от ме не; има ла тр гов це и за на тли је за штит ни ке на у ке и умет но сти; има ла све штен ство углед но и рад но; има ла кон фе си о нал не шко ле ко је су би ле ба ри-ка де; има ла же не ко је су зна ле Све то пи смо и по ње му упра вља-ле ку ћу и по ро ди цу; има ла бо гат ство иза ко јег је сто ја ла до ко ли-ца, и до ко ли цу иза ко је је ста ја ло озбиљ но раз ми шља ње...“

Њен из да вач и при ја тељ Све ти слав Б. Цви ја но вић од ла зи у бол ни цу. Раз бо лео се озбиљ но. Она ње го вој кћер ки пи ше 9. сеп-тем бра:

Бри нем се шта је са Г. Цви ја но ви ћем. Да ли би хте ла би ти до бра да ми на пи шеш две ре чи: ка ко се па ци јент осе ћа. По здра-ви ср дач но оца, и ре ци му, од мо је стра не, да ће све про ћи. Је сте ли ви оста ли до бро: шта „пи ше“ Жи ка? – Са ср дач ним по здра ви-ма, ва ша И. Се ку лић.

Сте фан Ил кић ша ље јој сво ју књи жи цу Ма на сти ри и ка лу-ђе ри у срп ским на род ним пе сма ма, ко ју је упра во об ја вио у Срем-ским Кар лов ци ма: „По што ва ње од пи сца, као ста рог по зна ни ка! Игу ман Сте фан.“ Сти же и књи га Ути сци из Ру си је Дра ги ше Ва си-ћа: „Го спо ђи др Иси до ри Се ку лић са нај ду бљим по што ва њем...“

Не осе ћа се до бро те је се ни. У но вем бру узи ма од су ство. Не од ла зи у шко лу, ча со ви је за ма ра ју, по гор ша ва ју јој иона ко оро ну ло здра вље. Узи ма тро ме сеч но од су ство. Чи та, пи ше.

Мар ко Ри стић јој до но си свој ро ман Без ме ре. Она му пи ше:

Ма ло сам пре ли ста ва ла. Ја, за и ста, не мам кључ за Ва шу књи гу, али ов де он де сам, у де та љу и за кључ ку, на шла што ми је при сту пач но и дра го. А кроз Ва ле ри јев текст се сре та мо са свим, иако смо му дра ци (мо жда не кад са мо му дри ја ши) са су прот них ка пи ја гра да. Ви од Ис то ка u ра ђа ња сун ца, ја од За па да u кра ја кра је ва.

Увек Вас че кам у од ре ђе но вре ме, 11h – 2h; че твр так је нај си-гур ни ји; оста ли да ни ма ње си гур ни... Све до бро Ва ма и Ва ши ма...

У про ле ће, мар та 1929. го ди не, одо бре но јој је бо ло ва ње до кра ја школ ске го ди не. Мар ко Ри стић је у По ли ти ци у мар ту 1929. об ја вио осврт на књи гу Све ти сла ва Пе тро ви ћа У по зо ри-шту, са пред го во ром Бог да на По по ви ћа – не га ти ван. Иси до ра Ри сти ћу по ру чу је:

138 139

По ста ли сте страх и тре пет. Ка ко се осе ћа те при том? Ја не ћу ви ше штам па ти ни јед ну књи гу, па Вас се, та ко, не бо јим; са мо са сим па ти ја ма ми слим на Вас...

Тре ћег апри ла оба ве шта ва пред сед ни ка Удру же ња при ја те-ља умет но сти „Цви је та Зу зо рић“ о сле де ћем:

Мо лим да при ми те к зна њу, и са оп шти те то управ ном од-бо ру: да не мо гу би ти ви ше члан КЊИ ЖЕВ НЕ СЕК ЦИ ЈЕ УДРУ-ЖЕ ЊА. Не мам ни на шта да се ту жим. На про тив. Не го је све до ме не, и од ме не. Ни сам ак тив на, не умем да ра дим што би ми би ла ду жност. Пре се дим сед ни цу за чист гу би так Удру же ња и cвој. А ина че, уоп ште узев ши, ни је ми оби чај да та ко жи вим.

Же лим вам, као сва кад сва ки на пре дак у ра ду. При ми те и пре дај те из раз мог сваг да шњег по што ва ња и оста ли ма. Ва ша И. Се ку лић.

На Бо го ја вље ње Цви ја но ви ћи ма ша ље че стит ку:

Срећ на Сла ва, све до бре же ље сви ма, Жи ки ци, нај ма њем, још и ко ја ви ше...

Срп ски књи жев ни гла сник јој тра жи би ло ка кав при лог. Ша ље им чла нак о Ду чи ћу, по во дом из да ња са бра них де ла овог пи сца.

„Ду чи ћев тво рач ки и ра ни жи вот – ода ће то са бра на де ла ње го ва – био је дуг и те жак на пор чо ве ка ко ји је хтео да се ис пу-ни... Са бра но де ло Јо ва на Ду чи ћа по све до чи ће да је оно са став-ни део на ше кла си ке, сем по ви со ким умет нич ким вред но сти ма још и по не чем што је код нас све јед на ко рет кост, у жи во ту и у ра ду: ди сци пли на. Ду чић је уче ник Фран цу за, љу ди код ко јих се де ли мич но са чу ва ле ме то де рим ске ди сци пли не...“

Ја ви ла јој се, у про ле ће 1929. Је ли са ве та По по вић-Ибро вац, про фе сор и пре во ди лац с фран цу ског. Она се ве о ма об ра до ва ла и то јој је од мах у пи сму са оп шти ла:

Дра га го спо ђо, мно го сам Вас жељ на, и пу но, пу но ми слим на Вас. Жи вот је ми зе ран, увек, сва чи ји, али чо век у том ми зер ном жи во ту мо же би ти до сто јан ствен и сва ке сим па ти је вре дан. Ви сте јед но и дру го, и оста ће те јед но и дру го mal gré [у пр кос] све га што је сте, и што ика да мо же би ти и до ћи... Ако се ско ро вра ти те у Бе о град [из Ку ма но ва, где је оти шла за про фе со ра Гим на зи је, по сво јој же љи, на кон при вре ме ног раз ла за са сво јим му жем Ми о дра гом Ибров цем], до ђи те до ме не; или ми од ре ди те са ста нак где хо ће те: у Зе му ну, Пан че ву, ако не во ли те бе о град ску

око ли ну. (Го во ри ће мо о по слу, о књи га ма, о му зи ци и по е зи ји.) И, sur to ut [сва ка ко]: пр во си лом, а по сле, уве ра вам Вас, би ће са за-до вољ ством. Из ба ви о ци на ши су, дра га го спо ђо, не отац и мај-ка, још ма ње брат, муж, при ја тељ, не го са мо: рад и ауто ди сци-пли на. У Гла сни ку од 1. ма ја пи са ла сам 3–4 ре да о ди сци пли ни; на рав но, уз гред; али, ипак, узми те то, про чи тај те, да се ма ло под се ти те да сви жи ви мо и ра ди мо кр ња ви, не за ле че ни ме сти-мич но за увек.

Збо гом, дра га го спо ђо, до ви ђе ња, Ва ша...

Је ли са ве та јој је од го во ри ла, што се ви ди по Иси до ри ном пи сму ко је јој је по сла ла 20. ма ја 1929:

Ле па Вам хва ла на ле пом пи сму и до брим ре чи ма. Ве руј те, сви смо јад ни, и сва ком у сва ко до ба до бро до ла зи ми ло ште од чо ве ка. Ја сам бес крај но не срећ на због Хе ка но ва ро ма на – до би-ли сте ваљ да обе мо је кар те ко је Вам ја вља ју да је тај ро ман већ пре ве ден, и баш за на шу би бли о те ку [И си до ра је се кре тар уред ни штва Би бли о те ке стра ни пи сци], и баш по мом из бо ру и од лу ци –али, дра га го спо ђо, Ви раз у ме те, без сва ког прав да ња, да је то по сле ди ца нео ба ве ште но сти, и да ја не бих мо гла у сну сни-ти да не што узмем од Вас, да Вам сме там да бу де те у не чем што Вам је дра го... Ако би сте се ре ши ли да ра ди те још што, мо лим да ми ја ви те ауто ре и на слов де ла, да не би би ло опет не-при јат них ко ли зи ја.

... Дра га го спо ђо, мо лим Вас, узми те да ра ди те. А што год Вам тре ба, по по слу, или по лич ној по тре би, пи ши те на бе о град-ску адре су, а по шта ће ићи уред но зам ном.

140 141

НЕУМОРНИ ПУТНИК

От пу то ва ла је, опет, по чет ком ле та 1929. у Па риз. Од се ла је у Hôtel So uffl ot. Rue To ul li er. Ми о дра гу Ибров цу се 22. ју на ја вља из фран цу ске пре сто ни це:

На ста ром сам ме сту, опет, још је да ред у жи во ту, и све је ле по и по дав на шњој на ви ци, са мо су це не не при јат но из не на ђу-ју ће. Ипак се не ка ко мо же; још је ди но у овом дра гом Па ри зу. Не одох у Ита ли ју: од стра ха да фи нан сиј ски не бих мо гла но си ти се с њом 2–3 ме се ца да на. Кад за тво ре Би бли о те ку (чи шће ње) оти ћи ћу у Бре та њу.

Пи са ће и Сав ки По по вић-Ибро вац, два да на ка сни је:

Да нас сам, са ко лек тив ном бе о град ском по штом, при ми ла и Ва ше пи смо. Хва ла. Увек се об ра ду јем кад има вест о Ва ма. Је-сте, из гу би ла се мо ја кар та: из вол те пре во ди ти Мо роа, али, за-са да, ро ман, а не би о гра фи ју.

...Шта ра ди те, дра га Го спо ђо? Ја ви те се опет, кар том ма-кар; тек да чу јем о Ва ма и знам за Вас. Ја ћу би ти у Па ри зу док (то бож ра ди чи шће ња) не за тво ре На род ну би бли о те ку. Он да бих, ако Бог хо ће, до Бре та ње. Нео бич но је во лим, и жед но сам је жељ на. Да ли ће би ти Сен Ма ло, или не ко се ло у Ви ни сте ру, за ви-си ће од но ва ца, ко јих има са свим ма ло.

Држ те се до бро; не тр зај те се и не ки дај те се; жи вот се мо-ра но си ти а не жи ве ти. Stat crux dum vol vi tur or bis. (Сто ји крст док се окре ће зе мљи на ку гла.)

Ва ша увек ода на...

Сво ју па ри ску адре су ша ље и Мар ку Ри сти ћу, ка ко му је и обе ћа ла, и на по ми ње:

Тмур но је не бо у Па ри зу, хлад но, мо жда и од ви ше хлад но за овај ме сец, али ина че све је на свом ме сту и жи во. Му зи ке има ван ред но баш ових да на.

За гре бач кој књи жев ни ци Ве ри Шкур ли-Илић, од го во ри ће истог да на, 24. ју на:

Дра га го спо ђо,Нај бо ља по шта не мо же мно го ако љу ди пи шу по гре шне адре-

се а пу ту ју. Ово га ча са до би ла, у чи та вој вре ћи од ку вер те, бе о-град ски ку рир и из ме ђу оста лог и Ва ша два пи сма. Бо јим се, да одав де по сла но, и са стал ним ри ски ра њем да су у ме ђу вре ме ну и дру ги от пу то ва ли – не мо гу ни шта уре ди ти, и да ће те, што се ме не ти че, мо ра ти при че ка ти до дру ге по ло ви не сеп тем бра или по чет ка ок то бра. Мо гли би сте се ипак оку ра жи ти и по ку ша ти, ме ђу тим, и са ми нов ко рак код Г. Мар ја но ви ћа. За поч ни те бар де марш, и ја ви те ми ка ко сте про шли, и где тре ба под у пре ти.

Хва ла на до број на ме ри, али ја ни ка да не чи там ни шта што се о ме ни пи ше. Чим ви дим сво је име, окре ћем лист. Та кав је мој на чин. Ја имам вр ло ма ло и стро го ми шље ње о се би, и не ма по тре бе да се из ла жем оној од на ро да до бро уоче ној опа сно сти: да се у до бру мо жда по не сем, или у злу си гур но по ни штим. Сва ко ве че сам мир на и срећ на кад пре бро јим од ре ђе не ча со ве ра да. То је све, до ста и мно го.

Же лим Вам здра вље и сва ку по моћ од Бо га. И. Се ку лић.

Све ти сла ву Пе тро ви ћу, уред ни ку Срп ског књи жев ног гла сни-ка, ко ји јој пи ше да се спре ма на пут у Шпа ни ју, Иси до ра кра јем ју ла об ја шња ва:

Ме ни је ов де до бро. То пло је би ло све га 3–4 да на. Од пре кју че је то ли ко хла до ви на, да је у Би бли о те ци, у по дру му без сун ца, зи ма. Та мо сам по нај ви ше. Че сто у Вер са љу. Два пу та у Шар тру. Је дан пут у Нор ман ди ји (ту ра аутом). У не де љу ћу у Бре та њу, (на се вер) а око 10-ог ав гу ста на траг у Ју го сла ви ју, с тим да 4–5 не де ља оста нем у Сло ве ни ји.

А Ви, ни шта ма ње од Шпа ни је! Ка жу да со ба сто ји 400–700 ди на ра на дан. Ми ло ми је да мо же те, Ви, или др жа ва, све јед но. Ни сам ви де ла од Шпа ни је ни шта. Бро дом, је да ред, до дир ну ла сам Ли са бон, (то је Пор ту га ли ја; Ви сте Фран цуз, а Фран цу зи не зна ју ге о гра фи ју) и про шли кроз Ги брал тар. Гле дам по илу стро ва-ним но ви на ма сли ке, и чи там о зе мљи и љу ди ма. Бу ди се Хи спа-ни ја. Фи лип II мо же на ста ви ти где је, уми ру ћи, пре ки нуо: Пе та ар ма да! Јед на но ва си ла; и ком пли ка ци ја аме рич ко-европ ска...

Сти гла је по чет ком сеп тем бра у Бе о град. Ме ђу пр ви ма се ја-вља Ми ла ну Гро лу да је до пу то ва ла, по зо ри шном и књи жев ном

142 143

кри ти ча ру, ве о ма углед ној лич но сти у јав ном жи во ту Бе о гра да. Из ви ња ва му се што ни је до шла на ве че ру ПЕН-клу ба:

Не мо гу се по пра ви ти: као не ки од во де, та ко ја од ве че ра и ча је ва имам страх не по бе ди ви... Спре мам се да се из бри шем из Пен-а... Чо век во ли и во ли, па пре ста не во ле ти. Сем све га оста-лог, и ста ра сам, древ на, чи ни ми се; ва ља узе ти бро ја ни це и сми-ри ти се од све га.

Вр ло бих во ле ла ка да би сте хте ли по гле да ти мо ју ку ћи цу. Вој во ђан ка, ја сам стро го до ма ће вас пи та на, и жи вим, у ре ду и спре мље но, као у ку ти ји, у мом ма лом ен те ри је ру, на по лу ман-сар ди ле пе ку ће гђе Бај ло ни. Са мо мо лим да по се ту уде си те не-ког да на пред ве че дру ге не де ље...

По че ла је но ва школ ска го ди на – не мач ки је зик, ма те ма ти-ка...

Бо јим се, пре све га, да Вам, као пре во ди о цу са фран цу ског, пре Кур те ли на, не ће „ле жа ти“ че ка ње на ред, хо но рар и за ра да у да љој да љи ни – пи ше она, 19. сеп тем бра 1929, Бра ни ми ру Ћо-си ћу, књи жев ни ку, но ви на ру и пре во ди о цу. Док за дру ге је зи ке – сем не мач ког – му чим му ку као да су ара меј ски, фран цу ских пре во да већ шест у фи јо ци, и пет, бар, у ре ду, ко ји ће Вас, ве ро-ват но, вре мен ски та ко ђе де вал ви ра ти. Нор мал но је да го ди шње про ђу три фран цу ска ауто ра. Мо же је дан ви ше, али мо же и је-дан ма ње; Ви раз у ме те; и ме ђу чи та о ци ма је ве ли ки број ко ји фран цу ски чи та ју у ори ги на лу, и дру ге ли те ра ту ре у пре во ду су ви ше по тре ба и тра жње... На рав но, на ма је ми ло да бу де те са-рад ник; ако Ви то, и по ред окол но сти ма ло час на ве де них, та ко-ђе хо ће те, збе ри те не што од Мо ри а ка, (Мо роа ра ди гђа По по-вић, Мо ра на г. Св. Ла за ре вић) учи ни те кон кре тан пред лог, ја ћу пре не ти ствар кроз сед ни цу, и из ве сти ти Вас да мо же те по че-ти рад.

Жа лим што Вам не мо гу ре ћи бо ље ве сти. Мо лим Вас да при-ми те уве ре ње о мом по што ва њу...

Ду чић јој ша ље сво ја Са бра на де ла. На пр вој књи зи по све-та: „Го спо ђи Иси до ри Се ку лић, у знак ди вље ња и при ја тељ ства, Ј. Ду чић.“

По штар до но си и књи жи цу Ла за Ко стић од Ми ла на Са ви-ћа – ша ље је Ани ца Са вић-Ре бац, Ми ла но ва кћер ка.

По но во је на бо ло ва њу. Пре хла де, гла во бо ље. По чет ком де-цем бра 1929. ка же Ми ла ну Гро лу:

На пи ши те ми две ре чи. А у не ки че твр так – у тај дан – до ђу по не кад и дру ги ли те ра ти – да ли мо же те би ти та ко до бри да свра ти те у мо ју ће ли ју?

Гро лу ће уско ро че сти та ти Бо жић, и по ру чи ти:

Ве руј те, сваг да, у мо ју ода ност и искре ност.

Гим на зиј ској про фе сор ки и књи жев ном исто ри ча ру и кри-ти ча ру Ка та ри ни Бог да но вић, ко ја слу жбу је у Ни шу, ка же у ја ну-а ру 1930. го ди не да јој је ми ло што је се се ћа, као што је се се ћа и вла ди ка ни шки До си теј, и за па жа:

Чуд но ис па да ју ства ри: Ви се сад та ко мно го дру жи те с вла-ди ка ма, Ви, а ја, ја све ма ње, и, на ро чи то, сла би је. Ле по би би ло да сте мо гли до ћи до Бе о гра да и ме не. Је да ред јед на аде кват на кон вер-за ци ја. Ка ко се осе ћа те са да?... Гле дај те да свра ти те до Бе о гра да, и до ђи те он да до ме не. Остај те здра во, до ви ђе ња, Ва ша...

Као до брог знал ца фран цу ског и ен гле ског је зи ка (уса вр ша-ва ла их је у Па ри зу и Лон до ну), Иси до ра ју је ан га жо ва ла да за из да вач ко пред у зе ће „На род на про све та“ пре во ди не ке књи ге.

Два де сет дру гог ја ну а ра 1930. го ди не: сед ни ца Глав ног од бо-ра Срп ске књи жев не за дру ге, Иси до ра је иза бра на за чла на Књи-жев ног од бо ра; од 13 при сут них чла но ва, 12 је гла са ло за њу. Ка да ју је Па вле По по вић, пред сед ник СКЗ, оба ве стио о из бо ру, она му 24. ја ну а ра пи ше:

При ми ла сам Ваш из ве штај о то ме да ме је Глав ни од бор Срп ске књи жев не за дру ге, по пред ло гу свог Књи жев ног од бо ра, иза брао за сво га чла на. Са рет ким за до вољ ством при мам тај из-бор: као по част у сми слу јед не ти ту ле и јед ног ме ста, и, по мом ин тим ном осе ћа њу, још ви ше као по част у сми слу мо гућ но сти не по сред не са рад ње у јед ној уста но ви ко ја је, за на ше при ли ке, ско ро иде ал но устрој ство ра да на књи зи и за књи гу. Срп ска књи-жев на за дру га има – и тре ба да чу ва – ону пот пу ну по ву че ност у се бе и свој по сао ко јом се од ли ку је сва ки су бјект ко ји се бе зна и ко ји зна шта хо ће. Ако је тај су бјект за јед ни ца од мно го са рад-ни ка и по ма га ча, све до чан ство је у то ли ко бо ље и ја че. Ми би смо по шли да ље, и ре кли – на осно ву ду го го ди шњег по сма тра ња – да је Срп ска књи жев на за дру га, за слу га ма уте ме ља ча и ру ко ва ла ца, до сти гла јед ну ско ро ком плет ну ду хов ну сна гу, ко ја ви ше не за ви-си од ње ног те ла. Као у из ве сним ин ду стриј ским цен тра ла ма,

144 145

где ма ши не ра де пот пу но не чуј но, јер ра ди прин цип на ко ји је све све де но, и ко ји све ви ше ре ду ци ра ма те ри ју и те ло, та ко, то ме слич но, Срп ска књи жев на за дру га ра ди ти хо и по сто ја но, са јед-ном си гур но шћу и не за ви сно шћу ко је до ка зу ју да у њој има прин-цип, ко ји је са њом по стао и од ње по сто ји да ље. Без по ли ти ке, без де мон стра ци је, без сла ве и ре кла ме – ти ши на и рад. Јер је и књи га: или ти ши на и рад, или ни је ни шта.

Мо лим да при ми те, и пре да те, из раз мо је за хвал но сти. С од лич ним по што ва њем, Иси до ра Се ку лић.

Ме ђу тим, кад је са зна ла да је је дан члан Глав ног од бо ра био про тив ње ног из бо ра, пред сед ни ку За дру ге упу ти ла је 13. фе бру-а ра пи смо:

По што ва ни го спо ди не,Пи шем Вам да Вас за мо лим да при ми те мо ју остав ку на

члан ство у Од бо ру књи жев не за дру ге. До шла је до ме не вест да је је дан од чла но ва осни ва ча дао остав ку за то што сам ја ушла у Од бор. Вр ло жа лим што сте због ме не има ли ту не при јат ност. И ка ко је ма ло тра ја ла мо ја ра дост. Све јед но. За хва љу јем Ва ма, u го спо ди ко ја су за ме не гла са ла, на по ве ре њу.

Мо лим да ве ру је те у мо је сваг да шње ду бо ко по што ва ње, Иси до ра Се ку лић.

По врх све га – по ха ра на је „до зад ње па ре“, ка ко се жа ли ла нај бли жи ма. Би ла је „вр ло по ти ште на, због ште те, због не сре ће, од стра ха“.

Књи жев ни од бор се са ста је 19. фе бру а ра и пред ла же Глав-ном од бо ру СКЗ да остав ку не ува жи. Иси до ра по том 10. мар та ша ље но во пи смо Па влу По по ви ћу, у ко јем ка же да „уко ли ко би се на шло да не ко хтед не по др жа ва ти мо ју стра ну“, да би „пред сва ку ар гу мен та ци ју“ тре ба ло ста ви ти ње ну „остав ку као чин“. Глав ни од бор на сед ни ци од 12. мар та са жа ље њем ува жа ва ње-ну остав ку.

Пи ше Ти хо ми ру Ђор ђе ви ћу, углед ном ет но ло гу, про фе со ру Уни вер зи те та у Бе о гра ду, 3. апри ла 1930:

По што ва ни го спо ди не,Из не на да је до шло да као де ле гат Ми ни стар ства ино стра-

них по сло ва пу ту јем са г. Бог да ном По по ви ћем у Лон дон, на отва-ра ње Ју го сло вен ске из ло жбе у Ен гле ској. – Мо лим Вас да ми до по врат ка – јед но пет на е стак да на не ша ље те ни ка кву по шту...

Пи са ће 9. апри ла Ђор ђе ви ћу из Лон до на, на ме мо ран ду му Th e Royal Pa la ce Ho te la:

Да нас је отва ра ње на ше из ло жбе. Не ка нам се Бог сми лу је, и по сре ду је из ме ђу Ју го сло ве на и Ен гле за, и, не из о став но, из ме ђу Ју го сло ве на и Ју го сло ве на...

Случајни сусрет са фотографом

146 147

Гла во бо ље не ма ју кра ја. Фе ри је је про ве ла у ра ду и од мо ру. Ве ли ких пу то ва ња ни је би ло.

Кра јем сеп тем бра оба ве шта ва Ми ла на Гро ла:

По сла ла сам остав ку и се кре та ру Пен-клу ба. Ва ља ићи на вре ме; не ћу да до ди јам као Вла дан Ћор ђе вић. И жив ци су вр ло тра ља ви; и ис ку ство се има; и план жи во та сто ји. Ја си лим свој жи вот да функ ци о ни ше са ста тич ким пла ном за њ.

Хва ла Вам ср дач но по по зи ву – пи ше 27. сеп тем бра др Ран-ку Мла де но ви ћу, по зо ри шном кри ти ча ру. Ја не ћу до ћи. Не мој те ми то за ме ри ти: све што је лич ни мо мент око то га, у нај бо љем је ре ду. Али ја сам вр ло тра ља во са жив ци ма, и не мам по ве ре ња у до га ђа је. Још, пу но ми је кри ло, и пу не су ми ру ке ту ге, па ни сам за ве се ле са стан ке.

По здра ви ше Г. Пе тро ви ћа и Да ну, го сте, и бу ди те ве се ли. Са нај бо љим же ља ма за Вас, И. Се ку лић.

Ју го сло вен ски гла сник, днев ни бе о град ски лист, оба ве шта ва сво је чи та о це – 29. но вем бра 1930. го ди не – шта спре ма ју бе о-град ски књи жев ни ци Ми лош Цр њан ски, Гу став Кр клец, Раст ко Пе тро вић, То дор Ма ној ло вић, Мом чи ло На ста си је вић, Јо сип Ку-лун џић, Де сан ка Мак си мо вић, Бра ни слав Ну шић и Иси до ра Се-ку лић. О Иси до ри пи ше:

„У сво јој от ме ној уса мље но сти ра ди на ве ли ким про бле ми ма ми сти ке. С вре ме на на вре ме об ја вљу је сво је де ли кат не есе је у Срп-ском књи жев ном гла сни ку. Кроз сво ју оштро ум ну кри тич ку ви тал-ност, са сви ма фи не са ма јед ног не мер љи вог ин те лек та, она би ра на ше пи сце о ко ји ма пи ше, и спре ма књи гу есе ја о њи ма. По ста-вив ши се срет но из ме ђу ста рих и мла дих у књи жев но сти, ње на ће ди рек ти ва у то ме пре тег ну ти са пло до но сним по сле ди ца ма.“

По ред овог спи ска, СКЗ је за тра жи ла од Иси до ре да дâ пред-лог и за књи ге ко је би тре ба ло пре ве сти и из ен гле ске књи жев но-сти. Она, ме ђу тим, 14. де цем бра 1930. пи ше пред сед ни ку СКЗ:

Опо ме ну ли сте ме, па ми је то жао. Тре ба ли сте осе ћа ти: кад ме не ма ка ко је ред, на вре ме, да не ћу ни до ћи. Не умем да са ста вим ту ли сту. Не ви дим кри те ри ум; ли те ра ту ра је огром-на; и, ја лич но, имам, што Ен глез ка же, bi as, то јест, не ви дим ен гле ски ро ман кад упрем очи у ли ри ку и есеј. Опро сти те ми, и мо ли те да ми опро сте...

Гро лу пи ше 14. де цем бра 1930:

Бо јим се да г. Бог да но вић [Ми лан] не за бо ра ви: мо ли ла сам да са оп шти да се на ред ни че твр так пре ска че. Cв. Ни ко ла је мо-ја, на ша, мо га та те и мо ја, сла ва. Уочи тог да на ја увек идем у Зе мун на гро бље на ду гач ку по се ту. Има ла сам оца, оца, u чо-ве ка не сва ки да шње па ме ти и ка рак те ра; и има ли смо ку ћу; ку-ћу; па ми је још увек по тре ба да се дим код па пе, и раз го ва рам,

Исидора Секулић тридесетих година прошлог века

148 149

и пи там, и с њим за јед но ћу тим. Зна те, има мно го ства ри где жи ви, рав но као и мр тви, има ју са мо да ћу те... Јед не го ди не – снег је па дао гу сто, а би ло је бла го –оста дох то ли ко да су ме је два очи сти ли од за ве ја но сти. Ни ка да то не ћу за бо ра ви ти. И мој уну тра шњи до жи вљај, та да. Би ло је та ко до бро и мир но. Тре ба ло би да сви мо же мо, као Едип, са мо ко рак ну ти пре ко пра-га у до њи свет, и без шу ма не ста ти.

Не зо вем вас на сла ву, ни зва нич но, ни мно го, јер сла вим на чу дан на чин, ко ји ни је до ста ве сео. За па лим све ћу, и кан ди ла, (два су го ре ла и код нас у ку ћи) об у чем се у што нај леп ше имам, и, ма ло не до ста је, као леш сам мир на и озбиљ на.

Пи са ће му ду го пи смо и 20. де цем бра 1930:

Не мо гу да Вам још је да ред не ка жем за хвал ност што сте до шли на мо ју сла ву. Све ми слим да то зна и мој отац, па вам је и он бла го да ран. У на ве чер је ово го ди шњег пра зни ка, зна те ли, ишла сам на гро бље, па у цр кву, па по сле ве чер њег још је да ред на гро бље. Са свим је там но би ло. Гро бар ка, са вра тан ца сво је ку ћи-це, до че ка ла ме: „А ја би’ ре кла да сте то опет ви“. Је два се от-ки дох и вра тих ку ћи, го спо дин Гро ле. Ве ли ка је ствар, и ми лост Бож ја, мо ћи чу ва ти не што што се ни ка да не пре жа љу је.

...Не мам те ле фо на, а не мам ми ра. Мо ји ста ри нер ви бр за ју као бо ле стан сат. Је сте ли опа зи ли то: сат ко ји ће да ста не, пре не го што ће ста ти, из бр за не ко ли ко са ти.

Сти же јој пи смо-па кет од Ми о дра га Ибров ца: у ње му ње го-ва књи га Ер нест Ре нан, са по све том:

„Го спо ђи Иси до ри Се ку лић са ср дач ним по што ва њем.“ Јо ва на Јо ва но ви ћа-Пи жо на, јед ног од уред ни ка Срп ског књи-

жев ног гла сни ка, оба ве шта ва да под но си остав ку у Управ ном од-бо ру Гла сни ка. Ка же му:

Рђа во сам са здра вљем, уоп ште, а са жив ци ма по себ но. Упр-ла сам сад очи у јед но, пот пу ну по ву че ност у про вин ци ји, и огле-дам у ту тач ку, и идем јој, као ме се чар. Тре ба ме пу сти ти да стиг нем у ми ру, ако је та ко и Бож ја во ља. Ми смо има ли у по ро-ди ци те шких жив ча них бо ле сти, и го ре од то га, па ме не са да му-че и бо лест и страх.

До ста сам го ди на про ве ла у два од бо ра Гла сни ко ва, књи жев-ном и управ ном, и за хва љу јем нај леп ше на по ве ре њу. Ра ди ла сам, не до бро, али с во љом, и ка ко сам уме ла и мо гла, и за хва љу ем мно-го на пред у сре тљи во сти и стр пљи во сти.

Мо ли 10. ја ну а ра 1931. Ми ла на Гро ла:

Ако хо ће те да бу де те до бри, мо лим да на пи ше те пи смо ле-ка ру у Вр њач кој ба њи. Оти шла бих, ко ли ко са да ви дим, на ред-не не де ље, сре ди ном, у сре ду, че твр так, пе так. Ово „од ре ђе ње“ је са свим жен ско, али ја ни шта бо ље и ни сам. Ми слим да је то,

Миодраг Ибровац

150 151

шач но од ре ђе ње да на, и не по треб но, са да, у зи му, кад је по ла ку-ће пра зно, и кад ку ћа има цен трал но гре ја ње. За це ну, мо лим да не уго ва ра те. Ја сам од ро ђе ња сва устра ше на, и са мо се од све га тр зам као бо ле стан коњ, са да као стар и бо ле стан коњ. Кад бих жи ве ла у са зна њу да дру ги пла ћа ју, за исто, ви ше од ме не, ја бих пре ста ла да је дем, или од би ја ла да при мим не што дру го у не зи. Имам у овај час не што но ва ца; а кад не бу дем има ла ни то ли ко, не ћу ви ше ићи у са на то ри ум. Има увек из лаз. Ја сам вам у је дан мах ре кла: с пла ном се по ни шта вам. Из гу би ла сам сад по след њу за ра ду: да ла сам остав ку у Нар.[од ној] про све ти. Да нас ћу за-хва ли ти и Г. Ј. Јо ва но ви ћу на члан ству у Гла сни ку. Irrévo ca ble-ment. Свр ше но је. Из му че на сам. Не мо гу ви ше да тр пам ону ме-ру ко ју сам до са да. „Вра ћам би љет“, ка ко је ре као И. Ка ра ма зов. Ми слим да ћу по сле то га да ну ти ду шом. Ко зна, мо жда ће ти, та кви зад њи да ни, би ти нај бо љи да ни...

Се де ла сам у ноћ дру гог на тре ћи дан Бо жи ћа ду го: у спа ва ћој со би, ода кле се пре кра сно ви ди је дан исе чак ку ћа, бр да, не ба. Снег је па дао. Кад су по сле по но ћи про ла зи ли ауто мо би ли: по га ђа ла сам да ли сте то вu и Г. Цин цар-Мар ко вић. Ода на, ИС.

Гро лу ка же, по во дом по зи ва Иви Ан дри ћу да по ша ље при-лог за Срп ски књи жев ни гла сник:

„Го спо дин Ан дрић не ће учи ни ти друк чи је но што је на у-мио, па да сви по па да мо на ко ле на. Ја сам Вам то јед ном ре кла, и знам га та квог од ње го ве мла де мла до сти, кроз до бре и рђа ве да не. Спо ме не те ли оно у што он не же ли да се па че те, ћу ти као за ли вен, до не уч ти во сти, ско ро. За оно Р. Р. (псе у до ним Ан дри-ћев), пре не ку го ди ну ишао је на ћа бу чак и го спо дин Сло бо дан Јо ва но вић. Ни шта ни је вре де ло. Пре ма ме ни је Ан дрић из у зет-но па жљив био увек, али ако сам по ку ша ла да га при во лим да да де Гла сни ку рад пре ко ње го вог пла на – про ве ла сам се као ни-ко. Ћу ти Бо са нац, и кад је лич но пре дам ном, као да сам не ка те-сти ја... Ипак, на пи са ћу и мо ли ћу...“

Ја вио јој се пи смом из Ка и ра пе сник Јо ван Ду чић – он је та-мо от прав ник по сло ва у на шем по слан ству. Иси до ра му од го ва-ра 15. ја ну а ра:

Хва ла Вам хи ља ду пу та на се ћа њу. Ка ко је то да сам Вам до шла на ум – пи там се бе, не Вас. Да не ћу умре ти у овој го ди ни, па идем у бе лим ма гла ма и сен ка ма ис пред очи ју до брих љу ди, ко-ји не све сно чи не још што мо гу.

Ка ко сте, дра ги го спо ди не? Во ле ла бих да сам мо гла ви де ти Ка и-ро, и Вас у Ка и ру... Тај ег зо тич ни југ, као и ис ток, без мер но су ску пи.

У Бе о гра ду, спо ми ње Вас цео свет. Кад то опа жам ја, ко ја жи вим у ће ли ји! Осе ћа те ли Ви то да сте узи ма ли од мно гих љу-ди? И да ли Вам је од то га не што те шко, или не што за кра ће-но? Шта ће те, као сва ки прост Ци га нин, ја све уда рам сит ну но ту: ме ни се чи ни да ми не би би ло до ста ми ра ни да сам цр вић у те лу оног Ва шег гр до си је: Par se ca, ко ји је за и ста ми ран, et po ur long temps [за ду го вре ме]...

При ми те, са да ова ко на пи са но, оно што ва зда же лим и хо-ћу за Вас да сте здра ви. Оста ло су Вам бо го ви да ли је да ред за сваг да. Срећ на но ва те ку ћа го ди на.

Пен зи о ни са на је кра ље вим ука зом од 22. ја ну а ра 1931. го ди-не. При зна то јој је 34 го ди не слу жбе, три ме се ца и 24 да на. Би ло јој је до ста шко ле, ча со ва и ђа ка. Бо ле сна, нер во зна, стро га – ни-је би ла во ље на као на став ник. Ђа ци су го во ри ли у ша ли да „го-спо ђа Се ку лић но си окла ги ју ис под сук ње“.

У пр во мар тов ском Вре ме ну 1931. го ди не Раст ко Пе тро вић пи ше на дах нут есеј о го спо ђи Иси до ри Се ку лић;

„...Да нас је по аутен тич но сти и ја сно ћи то га ин те лек та ко ји му до пу шта да ја сно и аде кват но из ра зи и нај ком плек сни ју ми-сао, ап со лут но нај бо љи спи са тељ ко га има мо. Кад про чи та мо чла нак Иси до ре Се ку лић, про ниц љив, са др жа јан, ис кри ста ли-сан од пр ве до по след ње фра зе си лом пре ци зно сти за ми сли, сва-ки дру ги стил из гле да или су ви ше си ров и не вешт, или су ви ше на ме ран... Иси до ра Се ку лић успе ва да лу цид но ис ка же баш оно што же ли. Она има ве ли ку сим па ти ју и љу бав за реч као еле ме-нат из ра за... Нај бо ље, сва ка ко, што ова же на пи ше са да је су члан-ци о по је ди ним стра ним пи сци ма и књи га ма. Јед на од рет ких ко ја сма тра кон се квент но да ни ти ко је су ис пре де не у стра ној зе мљи тре ба до ве сти и до нас и упле сти у на ше ду хов но жи вље-ње... Иси до ра Се ку лић је да нас сва ка ко наш нај бо љи спи са тељ а ве ли ки сти ли ста, узе то у оп штем свет ском зна че њу те ре чи...“

Раст ко Пе тро вић, у то вре ме углед ни пе сник и есе јист, за па-зио је, у ства ри, тај из у зет ни Иси до рин на пор да ин фор ма тив но-есе ји стич ки пре зен ти ра зби ва ња у свет ској ли те ра ту ри, да ука же на зна чај не лич но сти, де ла, го ди шњи це. Та кви су, на при мер, члан-ци: „Ге те – сна га ве ли ког чо ве ка“, по во дом сто го ди шњи це Ге те о ве смр ти (1933), или пре пев пе сме „Да нас на вр шу јем три де сет шест го ди на“ (1924), по во дом сто го ди шњи це Бај ро но ве смр ти, или „Бе-ле шка по во дом об лет ни це смрт ног да на Св. Ав гу сти на“ (1930), „Пи ран де ло на пу шта Евро пу“ (1930), „О До сто јев ском“ (1931)...

152 153

Гро лу ка же да јој је по себ но за до вољ ство шет ња до Топ чи де-ра и Ко шут ња ка – во ли снег. Ка же му за Иву Ан дри ћа:

„Г. Ан дрић не ће учи ни ти друк чи је но што је на у мио, па да сви по па да мо на ко ле на. Ја сам Вам то јед ном ре кла, и знам га та квог од ње го ве мла де мла до сти, кроз до бре и рђа ве да не. Спо-ме не те ли оно у што он не же ли да се па ча те, ћу ти као за ли вен, до не уч ти во сти, ско ро. За оно Р. Р. [Ан дри ћев псе у до ним], пре не ку го ди ну, ишао је на ћа бу чак и г. Сло бо дан [Јо ва но вић]. Ни-шта ни је вре де ло. Пре ма ме ни је Ан дрић из у зет но па жљив био увек, али ако сам по ку ша ла да га при во лим да да де Гла сни ку рад пре ко ње го вог пла на – про ве ла сам се као ни ко. Ћу ти Бо са нац, и кад је лич но пре дам ном, као да сам не ка те сти ја...

Књи жев ном од се ку Срп ске књи жев не за дру ге ша ље свој пред лог књи га из скан ди нав ских књи жев но сти ко је би СКЗ мо-гла да об ја ви. Пи смо ша ље 14. ма ја 1931. го ди не Све ти сла ву Пе-тро ви ћу, у то вре ме се кре та ру СКЗ:

Част ми је под не ти на Ва ше име, за Срп ску књи жев ну за дру-гу, из ве штај са ли стом књи га из скан ди нав ских књи жев но сти. Др жим да те књи ге мо гу у из ве сној ме ри до бро ре пре зен то ва ти мо дер ни је ли те ра ту ре три ју скан ди нав ских на ро да.

Не гу бе ћи из ви да те шко ће да се на ђу пре во ди о ци ко ји би ра ди-ли вepcuje са ори ги на ла, на во дим ма ли број де ла; и за то са мо ста-ри ја и ју че ра шња, (пи сци ко ји су још жи ви има ју за со бом по не ко-ли ко де це ни ја проб них го ди на) да кле де ла ко ја има ју све до че ње за се, не на ше, не го европ ске кри ти ке и свет ске чи та лач ке пу бли ке.

Дан ска. Има три пра ва u ве ли ка пе сни ка – пи сца у про зи: Ко-ме ди о граф Хол берг (18. век; мо ли е ров ски та лент); Ан дер сен (19. век); Ја коб сен (19. и 20. век). Од Хол бер га, ако драм ска књи жев-ност до ла зи у об зир, ко ме ди ја Код по ро ди ље, или, мо жда, По ли ти-кант. – Ан дер се ну, сма тра мо, тре ба ло би спре ми ти „Ан дер се но ву књи гу“, са од лом ци ма из днев ни ка и ауто би о граф ског ро ма на, и са не ко ли ко бај ки ко је су са ти рич не или тра гич не фан та стич не при-че за оне ко ји ни су ви ше де ца; (Мај ка, Сла вуј, итд.). Од Ја коб се на – ко ји је на пи сао ма ло тан ких књи жи ца, и умро – мо жда, по сте-пе но, све: Нилс Ли не, Го спо ђи ца Ма ри ја Гру бе, Шест но ве ла; или, Нилс Ли не u јед на од но ве ла, мо жда Мо гам.

Нор ве шка. Бјерн сон (19. век), са кла сич ним но ве ла ма из се-о ског жи во та Си но ве Сул ба кен и Ар не. – Иб сен (19. век), ако дра ма до ђе у об зир, са јед ном од нај по ет ски јих дра ма це ло куп не мо дер не драм ске књи жев но сти, са дра мом Ро змер схолм. – Јо нас

Ли (19. век), са ро ма ни ма По ро ди ца на има њу Гил је; Ни о ба; Мал-стрем. Хје лан (19. век) (Ки е ланд), са ро ма ном Ла ђар Вор зе, и са збир ком Ма ле но ве ле – Ј. Бо јер (20. век), са ро ма ном Ви кин ги.

Швед ска. Од Стринд бер га (19. век): Берг, Цр ве на со ба, Син слу шки ње, Исто риј ске ми ни ја ту ре; мо жда ко ја дра ма; нај-зад, што би ло, од нај ве ћег пи сца Швед ске до да нас. – Ге јер стам (19. век), Јад ни љу ди, Ба ба Ле нин син. – Хеј ден стам (19. и 20. век): Ка ро лин ци, две све ске мај стор ских но ве ла из до ба ра то ва ња Кар ла XII. – Се дер борг (20. век): Мла дост Мар ти на Бир ка; из бор из Есе ја. – Же не у швед ској књи жев но сти за у зи ма ју из у зет но ва жно ме сто. С. Ла гер леф (19. и 20. век), са ве ли ким де лом оно-га што је на пи са ла, хро но ло шким ре дом, до ро ма на Је ру са лим, ка да је де фи ни тив но ма лак са ла на пе ру – али пре све га: Са га о Ге сти Бер лин гу; Ли ље кро нов за ви чај; Бо жић ње ле ген де. – Е. Ал-грен (19. век); псе у до ним же не чи је пра во име ми ни је по зна то, Но вац. – Е. Кеј (19. и 20. век), из бор из Есе ја, оних из ли те ра ту ре пр вен стве но, мо жда и оних о со ци ал ним про бле ми ма.

На по ме не. На во ди ла сам са мо од оног што сам про чи та ла, што, као из бор, мо гу бра ни ти. До бро би би ло, сто га, да спи сак књи га да де још не ко ко је с из ве сним пла ном упо зна вао књи жев-ност Скан ди на ви је.

За Ан дер се но ву књи гу, ако би ушла у про јект, и не би се на-шао, у нас, не ко по зва ни ји од ме не за то, ја бих, при ли ком јед ног ба вље ња на стра ни ко је же лим по све ти ти са мо ра ду, учи ни ла из бор тек сто ва и на ба ви ла књи ге.

Ла ђар Вор зе од Нор ве жа ни на Хје ла на, иако са мо стал но де ло, ујед но је и на ста вак ро ма на Гар ман и Вор зе, ко ји је из и-шао, пре до ста го ди на, у мом пре во ду с ори ги нал ног тек ста.

По след њих де се так го ди на, и ду же, ба вио се мно го скан ди нав-ским ли те ра ту ра ма Г. Лу ка Смо дла ка. Знам по зи тив но да не би при мио да ра ди пре вод; али би, у згод ној при ли ци, мо гао да ти је-дан или дру ги од го то вих сво јих огле да о пи сци ма и књи га ма и зе мљи. Мо жда би Г. Смо дла ка дао и спи сак књи га.

Ова ма ле на услу га Срп ској књи жев ној за дру зи од мо је стра-не, је сте, ако је и то по треб но на по ми ња ти, qu a si una gen ti lez-za. C од лич ним по што ва њем Иси до ра Се ку лић.

Пре се ли ла се из Ми ло ша Ве ли ког 56, у исту ули цу али број 50. Ка же Ми ла ну Гро лу, тим по во дом:

Би ла сам на ку ли, сад сам у бу на ру. Чуд не ства ри ви дим одав де. Ше грт из штам па ри је, спон та но, дрек ну: Па ви, го спо ја,

154 155

у гро бљу сад ста ну је те! (Му зеј ска ба шта са сар ко фа зи ма.) Ина-че је ле по. То јест, усу ђу јем се ре ћи: ле по је сву где где ја ста ну јем ко ли ко мо же би ти ле по са мо јом си ро тињ ском има ви ном. Уме ла сам увек ку ћу „од ни че га“ на чи ни ти. Не као што Цр њан ски [Ми-лош] са мо та ко пи ше, не го оди ста.

Мо же те ли свра ти ти у че твр так? Прем да, не ћу уоп ште при ма ти, јер ћу уско ро у Врњ це, па бих опет мо ра ла от ка зи ва ти. Во ле ла бих још по раз го ва ра ти с ва ма пре од ла ска. На рав но, ако мо же те. А ако је још ту г. Ра кић [Ми лан, пе сник и ам ба са дор], зо-ви те ме ку да би ло, да још је да ред бу дем с њим. Ма кар и у бир цуз.

А 24. мар та 1931. при ја те ље ће оба ве сти ти – от ка зу је дру же-ња. Ми ла ну Ка ша ни ну пи ше:

Ср дач но вам за хва љу јем што сте до ла зи ли у мо је че тврт ке до ме не. Не ма их ви ше. Сун це си ја, дуг је дан, па је дру го на ре ду.

Ме ни је при јат но се ћа ти се ва ших до ла за ка и раз го во ра, и, ако у не ки че твр так бу дем у по љу, ми сли ћу на вас као да сте сам ном, и као да је Бож ји че твр так мој че твр так.

Слич но је пи смо упу ти ла и Гро лу:

И ва ма, као u дру ги ма, из ве ште ње да че твр та ка ви ше не ма. А хва ла, и при јат но се ћа ње, ва ма по нај ве ће. Је дан је ди ни че твр-так сте из о ста ли – а је дан је као ни је дан – да кле сте увек свра ти-ли да ми по мог не те жи ве ти. Ср дач на и не за бо рав на за хвал ност.

Че тврт ке је от ка за ла због од ла ска у Вр њач ку ба њу, а и због про ле ћа, ле пих да на за по по днев не шет ње, ко је ни је же ле ла да про пу шта.

Из Ба ње се ја вља Гро лу, 16. апри ла:

Као про кле ти ма у Дан те о вом па клу, да ни су ми го ди не. Мо-ји пр ви ути сци ов де, ни су ни до бри ни ле пи. По ту жи ти се на што од ре ђе но, не бих уме ла, али дво је је си гур но у ком плек су: рђа-во вре ме и хлад но ћа, и здрав стве но ло ше ста ње. Да нас сам се ди гла по сле не ми ло сти вог на па да гла во бо ље од 30 са ти. Код сво-је ку ће, ја те му ке свр шим иза за бра вље них вра та, кур јач ки са-ма; а кад се де си да то мо ра ју гле да ти и дру ги љу ди, за пре па сти се свет. А у ме ни све сни је ста не чи ње ни ца о мо јој не сре ћи...Сва се љу љам и са да, ру ка ми дрх ће у очи ма је јак за мор од бо ло ва. Осе ћам се као пред про лом не ке акут не бо ле сти.

... Од по зна тих, ов де је г. [Ти хо мир] Ђор ђе вић, ко ји, је ди ни, је де сам за сто лом. Ка ко ина че го сти жи ве ра штр ка но, ско ро да га не ви дим. Ви ше сам са Ан дром [др Ан дра Ри стић, се стрић Сло бо да на Јо ва но ви ћа] г. Сло бо да но вим, и две ма Ен гле ски ња ма (ни су при јат но дру штво, али због је зи ка су упу ће не на ме не и Ан-дру.) Ше та ла бих ра до; не да ки ша. Ра ди ла бих не што у со би; не да тан ко цен трал но гре ја ње. Што ли одох од мо је ку ћи це, где бар цво ко та ти не тре ба! Би ло је о пра зни ци ма ва здан го спо де, бо га та ша и се ва сто кра то ра, али су по пра зни ку оти шли: не-што због по сло ва, пре све га због рђа вог вре ме на. Не усу ђу јем се зва ти вас на из лет.

Из др жа ла је не ка ко и вра ти ла се у свој при зем ни стан, у сво-ју, ка ко је го во ри ла – ку ћи цу.

Пи ше Ми ла ну Бе го ви ћу, за гре бач ком књи жев ни ку, 11. ју на 1931:

Жу ри ла сам, ве руј те, нај ср дач ни је, али ипак на ште ту ра-да. Ви ми ста ви сте ул ти ма тум, а ја по ла зим за ко ји дан на пут. Дру ги пут ће би ти бо ље. – У сми слу Ва шег по след њег пи сма, до бро, при мам Са вре ме ник с тим да Ви при ми те oвaј ма ли рад.

Милан Грол

156 157

Све до бро Вам од Бо га, по здра ви те го спо ђу Бе го вић. Иси до ра Се ку лић.

П.С. Лист мо лим на бе о град ску адре су; пи смо но ша до би ја ин-струк ци је за сва ко мо је од су ство.

Не мо же без све та – ле то про во ди у Швај цар ској. Од се ла је у хо те лу Mi ra be au, rue de Can dol le, у Же не ви, ода кле 1. ју ла пи-ше Гро лу:

Ка ко сте, Ви и це ла Ва ша ку ћа? Сва ки час вас се се тим, по во дом све га и сва че га. Ја се не осе ћам до бро. Не знам да ли ће још до ћи оно уоби ча је но, ина че, ово би био пр ви пут да не во лим што сам на пу ту. Још је дан по че так свр шет ка. У та квим сам де пре си ја ма, да ми слим да сам за ча ра на од до са де и бе сми сли. До-ду ше, Швај цар ска и је сте си тан, бур жуј ски свет, ан ти ин те лек-ту а ли зам и фи ло зо фи ја огра ни че но сти. Али, бо јим се, из ме не из ла зи та ма и од су ство во ље, пре све га.

Је сте ли до би ли мо ју кар ту из Ти ро ла? Учи ни ла сам та мо још не ки леп из лет, свра ти ла у Ло за ну и Мон тре, ди гла се до Гли а на и Ко-а, и нај зад до шла ова мо, с тим да и одав де одем. Ту је, у истом хо те лу, Г. Дра ган Ми ли ће вић. Рет ко га ви ђам, јер ве-чи то хо да по по зи ви ма на ру чак и ве че ру. Ова мо ће до ћи, да нас су тра, Сав ка По по вић. Ту је г. Ан дрић, до ста уго јен и вр ло ди пло-мат. Ту је Све тин брат, од ко га сам чу ла да Да на ни је до бро. На шли смо се сви, пр ви пут, на Ви дов дан, у ру ској цр кви. Ту сам има ла при ли ке да чу јем још јед но по сле рат но чу до: опе ло, за јед-но са бла го да ре њем, гро бље са ба лом, Вјеч на ја па мјат мр тви ма, и не по сред но за тим јед но бир цу ско Мно га ја ље та. Ја знам си гур-но да је то про тив ка но на, а згра жам се и ина че над скан да лом. Зар су жи ви, и вла сни, та ко си гур ни над ко сти ма мр твих? Зар та ко уве ре ни да су баш за њих по па да ли у гро зним му ка ма?

Је су ли вам вра ти ли но вац Пен-Клу ба, и је сте ли пре ста ли да се љу ти те на ме не? Та ко жа лим што ни по че му ни сам по ва шем уку су, али ми је ма ло кри во на вас што не ма те ви ше стр-пље ња за љу де ко ји вас стал но раз о ча ра ва ју. Не ка да, ја бих вам ре кла: да ја пре свих жа лим што ни сам бо ља, и са ква ли те ти-ма; са да, ка жем вам, не ма рим ни ја што ни сам оно што ни сам. Qu’im por te! да ли у др ве ту има кр ви, у тра ви ду ше, у ме ни ове или оне вред но сти или во ље...

Је ли Г. Ду чић по мра чио све др жа ве и пи сце?По здра ви те, en tant, док не пи шем, све при ја те ље и знан це.

Не пи ши те ми док не ја вим адре су. За ва шу ку ћу, и љу де у њој, све до бро. Вр ло ода на, ИСе ку лић

А 9. ју ла 1931. јед но оп шир но пи смо Гро лу:

Ми слим сва ки час на Бе о град, на вас; шта ра ди те? ре кох вам да ми се не ја вља те до де фи ни тив не адре се, а ево је не мам још ни са да. Ре ши ла сам би ла да одем у бр да, у Ше зи јер. Од мах по сле мо је од лу ке је уда ри ла ки ша, па ла тем пе ра ту ра, и са да смо у ок то бру: там но, (да њу го ре лам пе) ле ден ве тар, во да и вла-га. Пи шем вам у ки ја ви ци и гри по зном ста њу. Оста ти у Же не ви, не бих мо гла. Као град, Же не ва је бед на. Ути сак је још мрач ни ји но ина че, јер не ма стра на ца. Хо те ли пра зни; Швај цар ци, ко ји жи ве за éси, очај ни. Не ма ни Аме ри ка но ва ца на ба ца ње! Из ме ђу су мор но сти у при ро ди, и оној у исто риј ском пред о се ћа њу у чо-ве ку, ре дак склад... По ми шљам да се вра тим у Бе о град. Мо ра од овог вре ме на и та мо би ти ре флек са; а ако не вла да бе о град ска су ва ја ра, нај бо ље ми је у мо јој ку ћи ци.

Из На род не про све те су ми по сла ли јед но, и ег зем плар но кон-фу зно пи смо. По сла ла сам и де пе шу, dîpuis. Пра во слав ци, не од го-ва ра ју. За Бо га јед но га, на пи ши те ми ви: да ли су вам вра ти ли но вац Пен-Клу ба? Од мах? Ја га ни сам ни из не ла из Бе о гра да!

Ов де су про шли, на по врат ку из Ха га, Ме штро вић и Ћур-чин. Ве ли ког ва ја ра сам ви де ла, слу чај но, на ке ју, Ћур чин ми је са мо (бр зо су да ље от пу то ва ли) по ру чио при ди ку и по у ку.

Ју че је от пу то вао г. Ми ли ће вић. Раз го ва ра ла сам с њим, по том, не ко ли ко пу та по ду же. При руч ко ви ма и ве че ра ма. Мен-та ли тет јед ног по ко ле ња! У са свим исту жи цу уда ра мо, а ра зна му зи ка. (Ка рак те ри стич но, они су, то по ко ле ње, сем дру гог, по ко-ле ње ме ха нич ке му зи ке; глу ви за раз ли ке ви бра ци ја; и го во ре они са ми ме ха нич ким гла со ви ма! Итд. Bon Dou! што ре кли Ка на ђа-ни, да не за ђем у дру гу те му!)

Г. Сло бо дан ми је пи сао, тј. од го во рио; (пи са ла сам ја гђи Прав-ди и ње му.) Увек иста пре о ку па ци ја у по сма тра њу љу ди и прет-по став ка ма. Зна те ли да је то озбиљ но, и абе ра ци ја! И у књи зи та ко: би ло је сем мон стру ма – Алек сан дра и Дра ге и дру го, и ва жно и ве ли ко, исто вре ме но с оним. Не, јед но те јед но!... Зар мо же ба ба мо јих го ди на, и мо га ја да, мо је не сре ће ко ја иде до сти да од не сре-ће – зар мо же не пре ста но ин спи ри са ти за ви ђе ња нај ни же вр сте! Не ки пут, зби ља, оста ви ме сав ху мор и тр пе љи вост. До ста је!

...Гла сник не мам; има ли што та мо? ... Пи ши те ми не ку реч, ко ли ко стиг не те, на ову адре су; ако не бу дем ви ше ту, на ћи ће ме, ваљ да, за мном по сла та по шта.

Јед ном сам вам ре кла јед но сво је за па жа ње: чим у не што упрем па жњу, не чем се дам пре о ку па ци јом, од мах по ста нем (као) по чет но зр но у кри ста лу, и при до ла зи и ле пи се слич но; од мах,

158 159

истог да на. У јед ном ро ма ну про чи там, о жа ло сти де вој ке ко-јој се, у шу ми, се вер ној, смр знуо ве ре ник: да је за то не пре ста но те шко па ти ла што ни је мо гла да за ми сли да он ви ше не осе ћа ни-шта. А по сле под не, у Лу кре ци ју, да чо век ба ца се бе у сво ју ле ши-ну, сво је осе ћа ње при да је њој, и за то се бе жа ли и бо ји се смр ти.

Чу јем да сте по зва ли Пен-клу бо ве у Бе о град. Да ли ћу та да још би ти жи ва, или ме ђу ва ма? Мо жда ћу он да мо ћи вра ти ти што сам сад про пу сти ла да учи ним. Ве руј те, јед но и дру го, ово и оно, не вре ди ни шта, и све јед но је са свим: ко иде, ко оста је.

Остај те збо гом. Са сваг да шњом ду бо ком ода но шћу, и са мно-го по здра ва за све у ку ћи,

ИСе ку лић

И он да, кра јем ју ла, Иси до ра пи ше ваљ да јед но од сво јих нај-ду жих пи са ма ко је је не ком по сла ла – Ми ла ну Гро лу:

Дра ги го спо дин Гро ле,Не мам ди рект них ве сти, али по Гла сни ку су дим да сте, у

оној вру ћи ни, ка ко та ко на но га ма. Је сте ли до бро са здра вљем? Да ли се по сло ви да ју до бро ота ља ва ти? Ка кве ве сти има те од Во је? По здра ви те Гђу Ју цу, и онај њен бла же ни мир ко јег се че-сто се тим. – На ша пи сма, у сво је вре ме, ми мо и шла се. Ота да је при лич но да на про шло, и мој дуг за хвал но сти за ва ше љу ба-зно пи смо оте жао. Вр ло че сто вас се се тим, и као во дим ко ма-дић раз го во ра с ва ма, али не мам во ље, ни сна ге чак, да пи шем. Са свим у су прот но сти с ва шим же ља ма, и са ве ти ма, (кад би жи вот за ви сио од са ве та!) oвај ме сец да на је је дан од нај стра-шни јих од се ка мо га жи во та. Сме та ло је знат но, на рав но, и вр ло рђа во вре ме. Јед на ко је ки шо ви то, а што је го ре од то га, хлад но. Бр да у све жем сне гу ко ји се јед на ко об на вља, ле ден ве тар, ме сто сун ца ме сец, око по но ћи, кад та ко стег не хлад но ћа да ки ша не мо же да ка пље. На мом дла ну, од се дам смрт них слу ча је ва до са-да, че тво ри ца па ли на до број ста зи и из дах ну ли од зи ме... Ме ни је ово тре ће ле то, у бр ди ма, та кво: кад бих има ла сна, нај бо ље би ми би ло у кре ве ту. – Од сва ког вре ме на, и све га зла, го ра је На род на про све та. Ја сам ту ки ње на и гу ље на од Од бо ра, са рад-ни ка, вла сни ка пред у зе ћа, пи са ра ње го вог и сла га ча. За сва ку ову реч узи мам од го вор ност; до ка за ћу сва ку реч. Про па ла сам од чу да, од ра да, од ре вол та... Са да ћу пре ки ну ти раз го вор о том, јер на ви ре огор че ње до ба ца ња кр ви. Ни шта ни ком не го во ри те, крај је бли зу екс пло а ти са њу, а бли зу по че так об ра чу ну.

Се тим вас се по во дом без број ства ри. Ју че, по во дом по след ње књи ге По ла Ва ле ри ја, са ми сли ма о по ли ти ци, на ро ду, исто ри ји.

Ша љем вам ту књи гу; кад је про чи та те, или раз гле да те, дај те је Во ји, за ње го ву би бли о те ку при лог од ме не. – Пре то га, и увек по но во, по во дом Ми ли ће ви ће вог Днев ни ка. У пр ве да не мо јег ба вље ња ов де мо гла сам са г. Ан дри ћем да по де лим не ку ми сао о том зна чај ном ру ко пи су. Г. Ан дрић га чи та с ве ли ким оду ше-вље њем. Се де ћи ме ђу на ма, ов де у хо те лу, ре као је г. Дра га ну: ви, по том ци Ми ли ће ви ћа, има те да сте по но си ти на тог чо ве ка ви-ше но не ко у Ен гле ској на лор да Се си ла ко ји је на ни зао 40 пре да-ка; а ме ни: тре ба да пи ше те г. Гро лу ка ко це ни мо тај ру ко пис... Ево, чи ним то са да, тек са да. Ван ред не ства ри. Ко ја па мет, пра-вед ност, до бро та, џентлмен ство, фи на не све сна скром ност! И ко ја ве шти на из бо ра за пи са и пи са ња: ди же се жи ви пор тре це лог чо ве ка, сав ка рак тер, сав жи вот, сви сно ви ње го ви. И ко ји по дат ци, и ко ји па три о ти зам, ка кав (!), и ко ја по е зи ја па три ар-хал но сти и ку ће! – У бро ју од 16. о. м. до шло је нај леп ше, до са да. На жа лост, не мам с ким о том да го во рим. Кад се срп ска ко ло ни-ја раз и шла, пи са ла сам г. Ан дри ћу да и ја идем, и ви ше га ни сам ви де ла. Бо ја ла сам се, кад сам ви де ла да ме Про све та и зло вре ме ве зу ју за град, да ста ра го спо ја из Бе о гра да ко ју тре ба ипак по не-кад оби ћи, не по ста не ку лук. Сем то га, из гу би ли смо склад ста ре кон вер са ци је. Ми слим да сам вам на по ме ну ла: г. Ан дрић по ста је од ви ше ди пло ма та. Екс клу зив ност дво ро ва и ди пло ма ти је мо-же да бу де mo dus vi ven di; по ла зна тач ка за суд, је зик, по глед на свет – са мо ме ђу исто род ни ма.

Се тим вас се кроз ско ро све ми сли о жи во ту и смр ти. Ових да на пре ту ра ло ми се по гла ви да: из гу би ти игру жи во та, или у њој ве ли ку кар ту – мо ра до ћи за сва ког ко уоп ште ку ша бор бу ду ха и ра да; и да је и бо ље да до ђе не го да не до ђе; да упра во мо ра до ћи, ако чо век има пред со бом за да так ма ло те жи, иоле мо ра-лан и спи ри ту а лан. Од сре ће по чи ње де ге не ра ци ја. Моћ, љу бав, за до вољ ство, но вац, власт, то је са мо да ља по хо та и охо лост, твр ђи зид из ме ђу нас и оних про сто ра у ко ји ма тре ба по сто ја-ти ако они ма што за на ма до ла зе ми сли мо да не што оста ви мо, ма у ком об ли ку. У му зе је сти жу, и чу ва ју се, са мо пре пук ну те и здру ска не ства ри. Кад је мој отац нај зад уви део да му не ма и не ма лич не сре ће, по стао је пра ви отац и му шка рац. Од на родâ, ми слим да су Фран цу зи нај спо соб ни ји да при ма ју гор чи не и удар-це и да при том, што ре као Ра кић, ’,зна ју за што“ их тр пе, и за то је то, Фран цу зи, на род му шка ра ца.

Кад не слу жим Про све ту, или не ле жим у гла во бо љи, се дим, уви је на у кр зно, у Би бли о те ци. Учи ни ла сам, у рет ке ле пе да не, не ко ли ко из ле та. До жи ве ла две са вр ше но ле пе но ћи, и не ко ли ко та ко див них ат мос фе ра из ме ђу две бу ре и две та ме, да ми је

160 161

би ло ја сно да ки ша мо ра опет до ћи, јер је оно ле по би ло и су ви ше ле по. Не бо, ва здух, ме ша ви на вла ге и ве три ћа што су ши, дах и бо ја тра ве, ле по та и по нос зе ле ног др ве та. Ево, опет мо је зе ле-но др во. Да. Ста нем уза њ, по да њ, с њим, и же лим да пре ђем у не по мич ност, мо лим Бо га за то... У Pa laz zo Bre ra у Ми ла ну, има сли ка, ми слим да је Лу и ни-а, уче ни ка да Вин чи-а: Да нае, ко ја се пре тва ра у др во. Тај пре лаз ани мал ног у ве ге тал но, мо ја је ма-шта, и, ве руј те, кри је у се би још мно ге тај не. Мој сан ни је са мо сан, не го жуд ња би ћа.

Ја си гур но не же лим да вас је дим, и из ве сно осе ћам ва шу до бро ту, али, као што ни сам мо гла ићи у Хаг, ми слим да не ћу мо-ћи оста ти ни у жи ри-у Ко лар ца. Цви је та, из ну ди ли су на си љем; прем да сам им ре кла: ја ви ћу се бо ле сна кад до ђе до ра да и су да. Не ћу оста ти ни у Цви је ти. „Ка при ци о зан ка рак тер“ –од ви ше је стро га и де фи ни тив на реч. Кад сам узе ла ви зу за Хаг, пла ти ла 6 фло ри на = 180 ди на ра, и ви де ла да Gul den ни је 23 не го 30 ди на ра, пре па ла сам се. Да по не сем са мо 500 је ди ни ца, тре ба 15 хи ља да ди на ра! Ре ши ла сам: не. Ја сам си ро ма шна, дра ги го спо дин Гро ле; и убо го са мо хра на: да оста нем без но ва ца, ка ко, ко ме, од ко га!... Мој жи вот чи ни ути сак ка при ци о зних ме ња ња и од лу ка, али, у су ду тре ба ипак би ти опре зан. Шта за бо ли, шта се у чо ве ку му-чи, от ку да што по тек не и ку да во ди, то зна са мо чо век сам, и ни ко ви ше. Ви, сто га, тре ба, пре не го на ка приц, да по ми сли те на мој по ло жај, на мо ју де фи ни тив ну осу ђе ност – код нас је не-сре ћа ор га нич ка и остен та тив на: сви су из гу би ли игру жи во та на тра ги чан на чин. А у дру штву, у ко јем се ја, по след ња ме ђу гро бо ви ма, кре ћем, љу ди су су ро ви. Ми сви смо још при ми тив ни. За ћеф уда ри мо чо ве ка о кал др му, и за пам ти мо ка мен на ко јем је цр као, да још сва ки дан, сим бо лич ки, пре ла зи мо пре ко ле ша. (Као са да шњи шах пер сиј ски, при ми ти ван чо век, ко ји је дао пре-ђа шњег, од ње га уби је ног ша ха са хра ни ти под сте пе ни це ко ји ма сла зи и уз ла зи.) На рав но, по нај ра ди је, оног за ко га не тре ба од-го ва ра ти; оног ко ји је као мач ка без го се и ку ће, ко ју уда ра ју и ју ре пре ко пло то ва и јен де ка док не ска па; оно га за чи јим се сан-ду ком, „од ку ће до гро бља“, још сме ју при ча ти ве се ле анег до те... Вра ћам се на пре ђа шње. Тре ба мо ћи из гу би ти игру жи во та! Ве-сео ста рац, или ба ба, то је од врат но. Од врат но!

Стре пим да се због На род не про све те не мо рам на пре чац вра ти ти. Та ко же лим да одем, и ма ло оста нем, у ме сту где је, у Швај цар ској, жи вео, ра дио и умро, пе сник Рил ке, чи ју би о гра фи-ју ра дим већ бли зу го ди ну да на. Château Mo ussy. Же ле ла бих, ако вре ме и но вац и Про све та не угу ше, и до Ави њо на. Ко зна. Оста-ћу у нај бо љем слу ча ју мо жда ов де, и чи та ти да ље ре не сан сног

пи сца Пи ко де ла Ми ран до ла, ње го вих Два на ест ре гу ла о бор би са жи во том, злом и сла бо сти ма. Ква тро чен то и Чин кве чен то, ви дим, пи сао је већ као Фројд. Он да се зва ло со то на, сад се зо ве под свест... Све ми слим, сре ћа ћe јед ном би ти убро је на у по ро ке. Свет ће он да дах ну ти ду шом. Не јед на кост у дру штву, и хра бар жи вот у про ме на ма ка кве год до ђу – то тре ба, и ући ће, јед ном, у иде ал. У иде ал, јер по рок у чо ве ку увек ће грам зи ти за сре ћом, а власт, вла да ње, увек ће из јед на ча ва ти да би лак ше мо гло јед ном пе сни цом стег ну ти мно ге... Тр пе љи вост, не ве ро ват на, не бе ска тр пе љи вост си ро ти ње (со ци ал них ре во лу ци ја је би ло нај ма ње!) ско чи ће ваљ да јед ном ге ни ал ном чо ве ку у очи, и до ћи ће иде ал мо рал ни, иде ал не јед на ко сти. Не јед на ка да ро ви тост ме ђу љу ди-ма, („нај тра гич ни“ „не прав да“, и не јед на кост,) то је знак за ре-кон струк ци ју те о ри ја о оце ни жи во та у це ло куп но сти.

Крај ње вре ме да за вр шим ово пи смо. Да ни је до тра ја ло хар-ти је, бих вам при ча ла – Бог те пи та шта. Је сте ли не кад ми-сли ли о спе ци јал ном ра ду и ста њу гла ве код чо ве ка ко ји је увек сам, ни је пре ки дан, не мо ра да об ја шња ва, да уде ша ва ве за ност за не ког спо ља, кoju чу је и зна са мо оно што чу је... Ври, ка ко вам ре кох, као па су љи у лон цу укљу ча ле во де.

Са ва шом књи гом, вра ћам књи гу Г. Сло бо да на, ко јом сам се по слу жи ла. Ре ци те и ви хва ла, и, мо лим, по шљи те књи гу по мом-ку у стан г. Сло бо да на. Хва ла.

Збо гом, го спо дин Гро ле. Остај те до бро по тр пи те ме још ма-ло: ни вu не ма те од ви ше пред со бом, а ја ма ње од то га. Са осе ћа-ји ма ода но сти,

ИСе ку лић

По зи ва на са рад њу у Срп ском књи жев ном гла сни ку и То до-ра Ма ној ло ви ћа, пе сни ка и есе ји сту, но вог се кре та ра Ма ти це срп ске:

И ја ва ма за хва љу јем на љу ба зном пи сму. Ако за дво број, ко ји гу та мно го, не ма те мо жда до вољ но ма те ри ја ла, мо гли би да ти још чла нак о мо дер ној ин те лек ту а ли стич кој ли те ра ту-ри... Мо лим ја ви те у две ре чи: да или не; да се мо гу на дру гом ме-сту оду жи ти ма лим и скром ним при ло гом. – Ако бу де ле по, до ћи ћу и ја на Скуп шти ну (Ма ти це срп ске), да ви дим спек такл... Ја сам ми сли ла да ће те у Ма ти ци мо ћи на ми ру ра ди ти; ви се ме ђу-тим жа ли те. Не во ља је што око свих ме ста и за ра да и ти ту ла има по ли ти ке она кве ка ква се во ди по др жа ва ма и по оп шти на-ма, а не ма ре во лу ци ја, ко је од јед ном бри шу све та бо ре и по чи њу ствар из но ва, ка ко би ло, али из но ва...

162 163

Вра ти ла се у сеп тем бру осве же на и од мор на.Ол ги Ста но је вић, пред сед ни ци Удру же ња при ја те ља умет-

но сти „Цви је та Зу зо рић“, ина че су пру зи Ста но ја Ста но је ви ћа, исто ри ча ра и ен ци кло пе ди сте, 9. ок то бра 1931. пи ше крат ко:

Ре кох г. Ста но је ви ћу, не ко ве че у ста кла ри, (не би ли вас ма-ло спре ми ла за но во би ра ње) да не мо гу оста ти у жи ри ју Цви је-ти ном за књи жев ни кон курс. J’en ai as sez, до кра ја жи во та. Ве-руј те ми да не бих ви ше мо гла за се сти за чи та ње ру ко пи са, и да сад за и ста ви ше не бих мо гла има ти ни чо веч но пра ве дан суд. „Цви је ту“ не ћу за бо ра ви ти. С по здра вом ва ша И. Се ку лић.

На сто ја ња пред сед ни це Удру же ња „Цви је те Зу зо рић“ да је убе ди да сво ју од лу ку про ме ни, ни су ус пе ла. Иси до ра је у пи сму од 24. но вем бра од луч на:

Ја сам до бро од ме ри ла све мо гућ но сти, пре не го што сам вас из ве сти ла о свом од сту па њу, – ве руј те ми – Не во лим аран жи-ра ти чу да и не при ли ке. Не по вла чим се из ра да, имам истин ске сим па ти је за ва ше удру же ње. Али, ку нем вам се, док сам жи ва, не бих ви ше мо гла за се сти за чи та ње три сто ти не нај гр ђих ли-те ра та. Ри ба ћу под у Ц в и ј е т и за не ки бал, али суд о де ли ма оста вљам Го спо ду Бо гу, и не срет ни ку ко ји ће уме ти да ме не за ме-ни. – Не ви дим да су по сле ди це то ли ко ка та стро фал не ни фор-мал но; (фак тич но сам се по ка за ла то ли ко не у ме шан су ди ја, као што зна те). Да ће те ма лу бе ле шку у но ви не да сам ја ис ту пи ла из жи ри-а а ушао на мо је ме сто тај и тај, та и та. На про тив, пи сци ће по здра ви ти са оду ше вље њем уда ље ње јед ног од чла но ва Ко лар че вог жи ри-а.

Ве руј те у мо је ис кре не осе ћа је, и ве руј те ми да не мо гу оно исто тра жи те, ни сад, ни до смр ти. – Сре ћан рад ва ша ода на И. Се ку лић.

Упра ва „Цви је те Зу зо рић“ се по том обра ти ла Ми ли ци Јан-ко вић да за ме ни Иси до ру – ова је то од би ла, а по ну ду је без ре-чи при хва тио Ве ли мир Жи во ји но вић Ма су ка.

„ЖИВ ЦИ МИ НЕ ВА ЉА ЈУ...“

На ста вља ју ћи пи са ње сво јих бе ле шки у Срп ском књи-жев ном гла сни ку, Иси до ра у де цем бру об ја вљу је текст о ча сто-љу бљу: „Ча сто љу бље је са мо ово и јед но: чист и пле ме нит од нос пре ма иде а лу; скри вен, за ва зда, од нос пре ма сво ме ра ду и да ру! Ча сто љу бље се не ви ди, не зна; оно се не по тр за и не пре тва ра у ишта што мо же би ти до ку мент, оруж је, мо не та; ча сто љу бље се са мо има или не ма... Обра зи на, ко стим, ранг, ти ту ла, то су про-бле ми цир ку са и хле ба. Ча сто љу бље је про блем ду ха и би ћа, и ни шта дру го...“

Исто риј ско дру штво из Но вог Са да ша ље јој на по клон сту-ди ју др Ла за ра Мир ко ви ћа Ста ри не фру шко гор ских ма на сти ра.

Где жи ви нај срећ ни ја же на Ју го сла ви је?То пи та ње по ста вио је Иси до ри Се ку лић ре пор тер Вре ме на

Ми лош Цр њан ски, 13. ја ну а ра 1932.„Не ма сум ње да ве ћи на на ших чи та ла ца зна да је г-ђа Иси-

до ра Се ку лић, ме ђу на шим нај и стак ну ти јим књи жев ни ци ма, мо жда нај сјај ни ји сти лист“ – ве ли Цр њан ски у увод ном тек сту. „Оно што се обич но ма ње ис ти че, ме ђу тим, да је она је дан од нај ду бљих ду хо ва ју го сло вен ске књи жев но сти, тре ба ло би да је ви ше по зна то... По сна зи ду ха, по ис ку ству јед ног бо га тог ин те-лек ту ал ног жи во та, по рад ној мо ћи, и љу ба ви за зна ње сва ка ко јој ни јед на же на, у Ју го сла ви ји, да нас ни је рав на... Њен днев ник, ако га пи ше, би ће јед ног да на, то је из ве сно, нај зна чај ни је књи-жев но де ло о вре ме ну на шем и љу ди ма... От ме на, и као сви от-ме ни, на па ће на и уса мље на, она има за со бом и јед но ве ли ко ис-ку ство же на и жен ске ду ше. О же ни, ако не у име же не, ни ко у нас не мо же го во ри ти са то ли ко пра ва и та ко по зван ко г-ђа Иси до ра Се ку лић... У свом ста ну, у Ули ци Ми ло ша Ве ли ког, по-ву че ном и скри ве ном, крај зи да му зеј ског вр та, у ком је снег за-ве јао сар ко фа ге, тор зое рим ских им пе ра то ра и бо го ва, као и за-гр ну те ру же, она је у пр ви мах од би ја ла сва ку по ми сао да го во ри

164 165

о на шој ан ке ти, као и да при ло жи у но ви на ма, за јав ност сво ју сли ку. Али у ти ши ни и ма ни јач кој чи сто ти сво јих со ба, сво јим осме хом фи рен тин ске ле по те, она је ипак, отво ре но и без уви ја-ња, го во ри ла и оно што је сма тра ла да тре ба же на ма ре ћи...“

Цр њан ски јој по ста вља ди рект но пи та ње: „Ми сли те, го спо-ђо, да је по ро ди ца у опа сно сти, при ре ша ва њу пи та ња жен ске сло бо де?“

„То не, али се пр во са фе ми ни стич ким на по ри ма иден ти фи-ко ва ло би ло: збри са ти ку ћу, ти ра ни ју до ма злу ка и по ро ди це, а ја ми слим да бих, као и сва ка же на, мо гла би ти срећ на са мо у по ро ди ци...“ од го ва ра Иси до ра.

Цр њан ски је за тим пи та: „Па зар ни је он да, го спо ђо, сре ћа људ ска да ле ко од свих тих бе да, у са мо ћи, у чи сто ти мир ног жи-во та са зна ња и раз ми шља ња и по сма тра ња?“

„Не, го спо ди не“ – ве ли Иси до ра – „не го у са ми ло сти и љу ба-ви у по ро ди ци. Ку ћа је ипак нај ја че ме сто сло бо де и ин ди ви ду ал-но сти чо ве ко ве. Ван ње, ни за же ну, сре ће не ма. Одох ја ку ћи – то је оду шка сви ју нас по сле свих стран ство ва ња, про ме на, оп штих згра да. Чо ве ку и же ни тре ба са ми ло сти. И при опе ра ци ји, чо век во ди и др жи нај са вр ше ни ју ствар у ру ци, али се бо ле сник са мо у чо ве ка на да. По мо ме ми шље њу нај срећ ни ја же на би ће увек до-бра же на, чи је се очи тра же у бо лу и пат њи и ни ка ква дру га...“

У стал ној је пре пи сци са Мар ком Ри сти ћем – ја вља му се кра јем ја ну а ра 1932. го ди не:

Не про пу штам да чи там од ва ших, над ре а ли стич ких из да-ња, оно што мо гу да чи там; по ку ша вам, сва кад, при ћи и оста-лом, али се обич но на ђем при ну ђе на да оста нем с ове стра не вре мен ске гра ни це. Ста ра сам; стре ли ца вре ме на, за ме не, па ла је. На рав но, са ме ста на ко јем сто јим, же лим ва ма с оне стра не сва ко до бро...

Де сан ка Мак си мо вић јој до но си сво ју но ву књи гу пе са ма Го-зба на ли ва ди: „Дра гој го спо ђи Иси до ри...“

Мар ко Ри стић јој по кла ња сво ју бро шу ру Ко је су по бу де и ка-кви су ус пе си школ ске фи ло зо фи је: „Го спо ђи Иси до ри Се ку лић, са до брим по што ва њем и са ру ко љу бом Мар ка Ри сти ћа.“

Че твр тог фе бру а ра 1932. ја вља се Ми ла ну Гро лу:

Не мам сре ће, ни ка да! Имам ужа сну гри по зну ки ја ви цу, и ви-ше ле жим не го што се дим већ од ју че ра шњег ју тра. Не мо гу на кон церт, да кле. То ли ка мо ја ра дост, ужур ба ност да узмем кар-ту, и са да вам је ево ша љем да је не ком по кло ни те. По ми шља-ла сам на ко ла, та мо и на зад, али, мо ра ла бих дру ги ма чи ни ти што не же лим да дру ги чи не ме ни: нос со а њи ра ти усред му зи ке.

Коректура текста о Милошу Црњанском

166 167

Је сте ли до бро? Да ли уз ди го сте си ноћ до вољ но кне за? За је-дан део мо га днев ни ка, као и за јед ну бе ле шку, ва ља ло ми је ви де-ти тај ва шар та шти не, али ето и то про ма ших.

Све до бро сви ма у ку ћи, с по што ва њем и по здра ви ма.

По чет ком ју ла оти шла је у Вр њач ку ба њу, на опо ра вак. Са Гро лом је у стал ној пре пи сци. Пи са ће му 21. ју на 1932, из Ба ње:

Мно го хва ла на пи сму. Не за ме ри те за ла кон ску кар ту. То је јед на од без број по ја ва ко је код уса мље них љу ди ва ља мо ћи раз у-ме ти. Чим се уда љим од све та, баш и од при ја те ља, од мах поч-нем да сум њам: да ли, тре ба ли, шта ћу, шта ће, ко сам, куд спа-дам. Од го во ри су увек си ви, и кад се чи не нај по вољ ни ји, још увек у по за ди ни њи хо вој сто ји знак пи та ња: да ни је са мо за блу да под у пр та за блу дом? Та ко он да за ди вљам и не ја вљам се ни ком.

... И ов де је би ло хлад них да на и ло же ња це ви. Сад је пре кра-сно... Ја још и мно го хо дам. Пре не ки дан сам, са свим ла ко, до спе-ла до ко те 702 м... Пут до го ре је био ми зе ран, али су по гле ди, за ла зак сун ца, и по дам ном се ло Гоч – пру жа ли хар мо ни је ко је уз-бу ђу ју ду бо ко.

Ја ми слим да ћу до ћи у Бе о град по след њег о. м. По што прет ход-но по се тим Сту де ни цу. Шта ће да ље би ти, не знам, али пре пре ке бе о град ске те шко да ћу без ве ли ког мо ра ња при ми ти у про грам.

У ју лу 1932. Иси до ру по тре са смрт при ја те љи це, ина че за па-же не пе сни ки ње и пи сца фељ то на Да ни це Мар ко вић.

Иси до ра ће, не ко ли ко ме се ци ка сни је, се ћа ју ћи се тог по гре-ба, ре ћи да он ни је био „она кав ка кав је тре ба ло би ти“. „За ме не“ – ка же она – „од у век је чуд но ва то што љу ди има ју на пред од ре ђе-ну сли ку о не чи јем по гре бу. Од ла зак мр твог чо ве ка са овог све та ни је ни ка ква ком по зи ци ја, ни сце на. Цео жи вот жи ви мо ка ко мо-же мо и мо ра мо, и за што би он да ис пра ћај оно га ко ји је из и шао из жи во та узи мао вид на ро чи те ор га ни за ци је, по рет ка, ко рект-но сти, на што по кој ник за жи во та ни је био на ви као. Има слу ча-је ва да се за сан ду ком ва ља грд на све ти на, а је два ко пра ти по кој-ни ка. Има слу ча је ва да за сан ду ком иде јед но ку че, а сто ти на ма љу ди по све ту гле да ју, по тре се ни, у ска заљ ке са та, ко је су не ми пра ти о ци сва чи јег по гре ба. Ме не по греб Да ни це Мар ко вић ни-је вре ђао. Смрт, по е зи ја и си ро ма штво. Око то га, јед но став ност озбиљ них љу ди ко ји кад су нај бо љи, ни су пом пе зни. У ка пе ли на гро бљу сто јао је уза цак и ви так ков чег, ка ква је би ла Да ни ца Мар-ко вић кроз цео свој жи вот. Цве ћа, пот пу но све жег, до не ли смо то ли ко да ни је би ло ме ста за њ на ков че гу и од ру, да се пре си па ло

и про сти ра ло по по ду. У вре лој и за гу шљи вој ка пе ли се де ли су из ве сно са мо они ко ји су осе ћа ли по тре бу да ту бу ду. Две ста-ре го спо ђе су пре ко јед ног са та не по мич но ста ја ле пред од ром. На пу та њи од ка пе ле до гро ба, ишли смо за ста кле ним ко ли ма кроз чи ја ве ли ка ок на се ви де ле са ме ру же. Пра ти ло је Да ни цу Мар ко вић до гро ба ни мно го ни ма ло све та; а ти ши на, ка мо сре-ће и ле по те, да је мо гла би ти још пот пу ни ја, и да при сва чи јем по гре бу мо же би ти пот пу на. Крај ис ко па не ра ке чуо се плач тро-је мла де де це, и за тим ни шта ви ше. У је дан мах, под ре флек сом на ви ке, учи ни ло ми се да ће го во ри ти пред сед ник Пен-клу ба; па он да дру ги је дан го спо дин. Ни је го во рио ни ко; и бо ље, и леп ше, и озбиљ ни је. Шта, и за што, и ко ме при по ве да мо баш над отво ре-ним гро бом, ко ји нај ма ње раз у ме мо? Не ду гуј мо ни ком ни шта за жи во та! и от па шће са ми од се бе: де кла ма ци је, ли те ра ту ри са ни из ве шта ји, до бро сти вост слу ша ла ца ко ји ту, пред ра ком, за ча-сак, при ма ју вр ло га лант не обри се жи во та и ра да по кој ни ко ва... Онај ко ји је пре ко ра чио крај свог жи во та, и веч но за не мео, во ли ћу та ње, и учи нас ћу та њу... Не бо је ме ђу тим по си ве ло, и про су-ло се сто ти нак круп них ка пљи ца ки ше са при јат ним ми ри сом вла ге и хла до ви не. Ти ме нам је Да ни ца Мар ко вић ка за ла хва ла што смо пре шли с њом по след њу ње ну ста зи цу, по след њу ста зи-цу на овој див ној зе мљи на ко јој љу ди још увек не зна ју да жи ве... Ја је знам са мо као па мет ну и от ме ну же ну, и као та кву сам је ис-пра ти ла до гро ба. Ја сам би ла јед на од оних две ју ста рих го спо ђа ко је су ста ја ле крај ње ног одра...“

Ми ла ну Гро лу, ко ји је управ ник Ко лар че вог на род ног уни-вер зи те та, Иси до ра по ру чу је да је кра јем ав гу ста 1932. би ла у ре дак ци ји Срп ског књи жев ног гла сни ка, ко ја се на ла зи у про сто-ри ја ма Ко лар ца, и да је ви де ла ка ко је све ле по уре ђе но у згра ди – „го спод ски чи сто и уку сно“. И на по ми ње:

Да ми ни је већ крај жи во та ту, тра жи ла бих ме сто ха у змај-сто ра; и ку ћа би спо ља и из ну тра би ла као ку ти ја. Во лим са стра шћу уре дан до ма злук и ме ха ни зам ку ће.

Сад је, пак, Грол у Вр њач кој ба њи и она му се жа ли на бе о-град ске вру ћи не, на спа ри ну – „све је под пра ши ном и ис па ре-њем“. И до да је – кад би има ла па ра, она би ку пи ла не ки стан у Ба њи.

Јо ван Ду чић, кнез срп ских пе сни ка, ка ко је сам за се бе го во-рио, опет јој ука зу је па жњу. У ок то бру 1932. он јој ша ље сво ју књи гу о суд би ни Бла го ца ра Ра до ва на:

168 169

„Го спо ђи Иси до ри Се ку лић с искре ним при ја тељ ством ду-бо ким ди вље њем, Јо ван Ду чић.“

Ве ли мир Жи во ји но вић Mas su ka јој ша ље сво ју књи гу Ме ђу са вре ме ни ци ма:

„У искре ном по што ва њу...“Она је, та ко ре ћи, цео ок то бар про ве ла у Вр њач кој ба њи. Ле-

ка ри су јој са ве то ва ли – мир и од мор.Об ја вљу је есе је о Ђу ри Јак ши ћу, чла нак о Ото ну Жу пан чи-

чу. На из ма ку 1932. су плен ту сом бор ске гим на зи је Мла де ну Ле-сков цу, ко ји се ве о ма за ни ма за књи жев ну и, уоп ште, кул тур ну про шлост Вој во ди не, пи ше јед ну ре че ни цу:

За хва љу јем вам ле по што сте има ли до бро ту да по ша ље те пи смо мо га по кој ног оца.

Би ће то, у ства ри, по че так ка сни јег ин тен зив ног до пи си ва-ња Иси до ре Се ку лић и Мла де на Ле сков ца.

Са Миланом Гролом, Исидора је у сталној кореспонденцији. Као управнику Коларчевог универзитета, Исидора му се 3. јануара 1933. жали на здравље и невоље са Српским књижевним гласником:

Ја вљам вам то због не срећ ног мог пре да ва ња у Ко лар цу: сва сам у гри пу, нос, гу ша, уво, гла ва. По ред оста лог стал на тем пе ра-ту ра, и бо ле сна цре ва. Ја се до утор ни ка не ћу отрг ну ти. Про грес за су тра би ће ми кре вет.

Гла сни ку за хва љу јем за љу ба зност. Цен зу ра ми из бри ше из јед ног за пи са сре ду и крај, а уред ни штво оста ви оста так. Ни са це ли ном, ту жни си рак, ни шта не зна чи, а ова ко ис па да чи-ста па кост г. Бог да но ви ћа [Ми ла на], (ни бри сао тај текст са-свим, ни спу стио име да оста не пра зни на од цен зу ре), и чи ста глу пост мо ја. Та љу ба зност је ваљ да ре ванш што сам и са да у два на е сти час при тр ча ла да по мог нем ко ли ко мо гу.

Остај те ве се ли, за ве че ра шњу ве че ру, и све оста ло.

У Срп ском књи жев ном гла сни ку 1. ја ну а ра 1933. она је об-ја ви ла од ло мак из сво је ме ди та тив не про зе За пи си. Ча со пис је текст об ја вио на увод ном ме сту.

Кроз ко ји дан, 11. ја ну а ра, за мо ли ће Гро ла:

Жа лим вр ло што сам Упра ви про у зро ко ва ла не зго ду: што мо-рам мо ли ти да се мо је пре да ва ње од го ди на не из ве сно вре ме. Бо-ле сна сам. И од гри па, и од гла во бо ља ко је ми ви ше од два де се так

ми ну та не да ду упра во ста ја ти. – Ако је мо жда при слич ним слу-ча је ви ма ква ре ња про гра ма уоби ча је на ка зна, ја се, уна пред под-вр га вам сва кој; с го то во шћу...

Тих да на ја ви ће се и Све ти сла ву Пе тро ви ћу, се кре та ру Срп-ске књи жев не за дру ге:

...Ни сам до бро; жив ци ми не ва ља ју ни за обич но пи смо.Хва ла вр ло за бла го род ну по ми сао Г. Па вла [По по ви ћа, пред-

сед ни ка СКЗ] и ва шу: да ми се да де при ли ка да не што за ра дим. Хва ла. Ја, и уоп ште, не же лим пу бли ка ци је, ни ка ко, а са СКЗ бих вас мо ли ла да ми не чи ни те не по треб ну и да љу увре ду.

То је све што у oвај мах тре ба и мо гу да вам пи шем. По здра-ви те све на до му, с по што ва њем и по здра вом.

Сво је ло ше рас по ло же ње ис ка зу је и 21. ја ну а ра 1933. Гро лу:

На рав но, чак 6–7 фе бру а ра – јер ја про сто не ви дим пред со-бом од по сла и од ја да сва ке вр сте. Пре два три да на, ма ло је не до ста ја ло да се мо жда ипак пре вре ме на отру јем. Не мо же се ви ше! Пре би ше ме! Ота ља вам још са мо оно што ме ве зу је да ном реч ју – ду го ве мр зим као со то ну. – Че сти тај те и од мо је стра не у Зе му ну, и бу ди те ве се ли, ве че рас и су тра, и до кра ја, ако мо же та ко. Ако не мо же те до ћи у не де љу – не ки дај те се. Све до бро...

Истог да на, по под не, ја ви ла му је сле де ће:

Да нас опет имам тем пе ра ту ру и осе ћам се рђа во. Не мој те бр же да ти у но ви не, или ме бри ши те. Ко ли ко пу та сам са мо ва-ма на пи са ла ту реч: бри ши те ме!

А у не де љу је ова ко. Ви ће те би ти на ве че ри Ши му но ви ћевoj, и то ће тра ја ти ду го. По сле то га тре ба, за ду ва ни на пу ту ка Га ври-ло ви ће ви ма, да ов де свра ћа те. Нај зад, ја имам кар ту за кон церт у не де љу ве че (нео до љи во сам по же ле ла му зи ку) и тре ба да узмем не ку ве че ру и стиг нем до кон церт не са ле. Ми слим да је за вас удоб-ни је да ме и ту бри ше те, до згод ни јег да на. Остај те до бро.

У ле то 1933. го ди не Иси до ра, по оби ча ју, од ла зи у Вр њач ку ба њу, на од мор. Од се да у са на то ри ју му „Све ти Ђор ђе“, као и ра-ни јих фе ри ја. Пи ше 25. ју на Ми ла ну Гро лу:

Ка ко сте, и сви ва ши? Ов де код нас је мир ни је још но ина-че. Не са мо да не ма од ви ше го сти ју, и не ма де це, не го не ма ни

170 171

др То ми ног ка шља [др То ма Ми лић, управ ник Са на то ри ју ма], јер му је сад ор ди на ци ја до ле, у Ба њи, па по цео дан ни је ме ђу на ма. Ина че, има нас, баш ов де у ку ћи, пе то ро, ко ји се ваљ да тре ћи пут са ста је мо, исто вре ме но и са истим на ме ра ма. Бо же опро сти, као ла нац вој ни ка ко ји по но во и по но во на сту па ју да не што узму, док је дан по је дан не ис пад ну из лан ца.

Вре ме је, за ме не, до бро: ма ло ки ше ма ло сун ца, али без вру-ћи не, пре са зи мом, но ћу и ју тром.

... Да ли би сте ви мо гли што учи ни ти да ја до би јем у Врњ це пен си ју за јул? Мо жда пре ко на чел ни ка Гр бо ви ћа, ко ји ме зна, а у Мин.[и стар ству] фи нан си ја је углед на лич ност и рад ник? Ако мо-же те, мо лим вас вр ло ле по, учи ни те.

С по што ва њем и по здра ви ма, сви ма.

Грол је по ку шао да јој по мог не, али ни је ус пео. Она ће му 29. ју на на пи са ти:

Хва ла мно го. Од при ли ке сам све и зна ла што ка же те, али чо ве ка увек гу ра ђа во да не ком до са ђу је, или да од ви ше ве ру је у моћ не пра вил но сти. Ме ни не тре ба ни па ри ца по мо ћи. Са мо ћа мо ја и не сре ћа мо ја на ви кле су ме да се по зи тив но бо јим и бри-нем: кад идем на ме сец да на, имам но ва ца за два ме се ца да на бар. Не го сам хте ла из бе ћи ход у Ми ни стар ство и до ти цај с ни зом го ми ла и љу ди. Ка ко сам – то га „из бе ћи“ ра ди – из гу би ла две по ви ши це, из гу би ћу, ако ма ло зап не, или се пр ви по слу жи тељ про де ре на ме не, и пен си ју за јул. Све јед но. На ва ли ћу на се је дан по сао ви ше, и за ра ди ћу. – Вр ло ћу се ра до ва ти ако мо же те с Во-јом [си ном Гро ло вим, по то њим адво ка том] до ћи до Вр ња ца, док сам још ја ов де. И ако вре ме бу де до бро. Ве ли се, иду да ље ки ше и олу ји не. Пу те ви су гро зни. Ја сам се ју че вра ти ла из шет ње од 5–6 ки ло ме та ра бла та ва до чла на ка.

Од го во ри ће и на за мол ни цу уред ни ка Ле то пи са Ма ти це срп ске Ни ко ле Ми лу ти но ви ћа, да им по ша ље при лог о Ј. Ј. Зма ју за тро број овог гла си ла:

За хва љу јем Вам на по зи ву. Не мо гу за са да обе ћа ти, јер не знам ко ли ко ћу ду го оста ти ван Бе о гра да, да кле без мо гућ но сти да на ба вим по треб не тек сто ве за рад о Зма ју. Ако ја из о ста нем, ни шта не ће ма ри ти. Ви зна те мо је ми шље ње: сва ко мо же сву где из о ста ти, па ће опет све би ти. За кон ком пен са ци ја је сла ван.

Грол јој је ве ли ки до бро чи ни тељ. Она то при ја тељ ство не гу-је. Из Ба ње му 3. ју ла пи ше:

Дра ги го спо дин Гро ле,Жа лим вр ло што се на ша пи сма укр сти ла – мо је у ко јем ја-

вљам да ни сам у ну жди, и ва ше из ко јег ви дим да сте се да ље тру ди ли око иш чу па ва ња мо је пла те – жа лим вр ло и за хва љу-јем вам мно го на до бро ти. Но вац ни је до шао, јер, си гур но, ни је би ло мо гућ но сти за та кав об ра чун.

Шта ра ди те? И ми ов де ра ди мо јед но за јед нич ко са ва ма: бе жи мо од пљу ско ва, га зи мо по во ди, зе бе мо. Са мо же ге не ма мо. Ју че, 2-ог ју ла, тр ча ли смо у је дан и по по руч ку да се гре је мо на мр ља ма сун ца ко је су сва ки час га си ле се, и пу шта ле да нас кроз ши бе те ра ле ден ве тар.

...Ха млет је ка зао: жи вот је там ни ца, али је он био принц и мо гао, кад је хтео, жи ве ти као да не ма са вре ме ни ка. А вас јед на-ко чи не са рад ни ци око Гла сни ка све јед ни те јед ни, и ва ше ана ли зе о њи ма увек се бол но тач но по на вља ју. И та ко се до гро ба не ће те

У своме дому

172 173

ре ши ти Ран ка u Јан ка, е dei tut ti qu an ti. Има u ва ше кри ви це; и ви сте „са вре ме ник“, и тог афи ни те та, и све опет ше та те и тра жи те из ме ђу зи до ва. Пре ско чи те! Има ваљ да с дру ге стра не бо ље што од нас.

Кр пи те ли ауто, и хо ће те ли до ла зи ти њим, или као и – ва-ши са вре ме ни ци.

Ср дач но по здра вља све у ку ћи, за хва љу је за све.

Но вац је до би ла кроз три да на, за хва љу ју ћи Гро ло вом за у-зи ма њу у Ми ни стар ству фи нан си ја. Али, вре ме у Ба њи је „вр ло рђа во, не пре ста но“.

По по врат ку у Бе о град, кра јем ју ла, Иси до ра је нај пре оти-шла да оби ђе сво ју при ја те љи цу Сми љу Ђа ко вић, вла сни ка и ад-ми ни стра то ра књи жев ног ча со пи са Ми сао. Она је опе ри са на од ра ка на гру ди ма. Ни је је на шла код ку ће и у по ру ци Гро лу ве ли:

Да нас је пр ви пут ма ло иза шла. Си ро та. Вр ло ми је због ње те шко: ка кво до бро је ви де ла? И сад још u рак, u сва не из ве-сност, мо жда из ве сна из ве сност, ко ја с том ди јаг но зом иде.

Од Сми ље, из Ко ло ни је, оти шла сам у ва шу кан це ла ри ју. Ни-сам вас на шла. На по врат ку чу јем од де вој ке да сте би ли до бри да свра ти те до ме не. Ваљ да смо се исто вре ме но уза луд тра жи-ли. Опро сти те; а ја вр ло жа лим. Хте ла сам вам још јед ном ре ћи хва ла што сте се на те за ли око мог нов ца за јул.

Здра ви сте, је л’те? И Во ја? И све дру го је, на дам се, до бро? То пло је мно го, те шко је из ла зи ти. Ако би сте ми по мом ку по ру-чи ли: кад ће те би ти у Ко лар цу, до шла бих опет.

Грол јој је, не ка ко, нај бли жи при ја тељ и са го вор ник. Ка же му 30. сеп тем бра:

Жа лим што вас не ћу мо ћи ви де ти. Иза ћи ћу су тра на цео или по ла да на ван гра да – не осе ћам се до бро ни те лом ни ду хом; имам, тре нут но, осе ћа ње из ве сно сти да је ту по че так не ке, још не ке бо ле сти.

И кра јем ок то бра ће му по ру чи ти:

Две ства ри су: јед на се, ско ро, сад већ и зна – мо је не де ље, си ро те, иду, сам ном за јед но, до ста бр зо до вра га. Рђа во сам са нер ви ма луд нич ки, па сам ку пи ла за 3 са та по под не, кар ту за Ру ски те а тар у На та ли ји ној ули ци. Дру го: мо ли ла сам Гђу Ју-цу [се стру Гро ло ву] да ми ка же шта тре ба За ги [бла гај ни ци на

Ко лар че вом уни вер зи те ту], да не ку пим, ше ста на ре ду мо жда исту глу пост, а де вој ци је не што баш пре ко ну жно. Прет ход но сам тре ба ла ка за ти: да же лим да јој не што да дем: би ла је, на бла гај ни, увек и до бра и ми ла пре ма ме ни; и, осим то га, за не чи ји нов жи вот чо век увек во ли да до да би ло ствар би ло илу зи ју.

Гро лу 7. но вем бра 1933. по ру чу је:

Рав но два ме се ца ду гу јем од го вор на ваш по зив да спре мим не ко пре да ва ње. За то вре ме сам раз ми шља ла о при мед ба ма ста-вље ним ис под фор му ле по зи ва. Не знам да ли су при мед бе уоби ча-је не, или се до да ју пре да ва чи ма оне ка те го ри је ко ји с упут стви ма има ју да при сту пе ра ду. Све јед но, уоста лом. Глав но је да ја не мам спо соб но сти да за до во љим ни је дан од ва ших стан дар да. Мо лим да ово при ми те к зна њу. Са сваг да шњим од лич ним по што ва њем.

Истог да на, 27. де цем бра 1933, пи ше Гро лу и сли кар ки Зо ри Пе тро вић. Гро лу ка же:

Опе ри те ру ке по сле овог пи сма – ле жим у гри пу. – Шта ми је по слу жи тељ Са ва ју че на го во рио, оста вио ме је to ta le ment hébé-tée. „Г. Сло бо дан до ју рио, а г. ми ни стар у штам па ри ју, а г. Сло бо-дан опет до ју рио, и све о ва шем ру ко пи су, и не што, не што као... ни сам ви ше слу шао.“ – Да кле ви сте па ли у оча ја ње због мо је бе-ле шке! Па не ло јал но је та ко, Го спо дин Гро ле, кад вам аутор из ре-ком на пи ше: „Вра ти те ако има при ме да ба“ – Ис ки ни те лист, ја ћу пла ти ти тро шко ве, а текст за ме ни те не ким ге ни ал ним про из ве де њем мо јих... ора...

Же лим вам успех и за слу же ну сла ву, ве че рас. ...Из ви ни те ру ко пис, пи шем у по сте љи.

А сво јој ко ле ги ни ци из Дру ге жен ске гим на зи је Зо ри Пе тро-вић пи ше:

Дра га го спо ђи це, ле жим у гри пу, за то не до ла зим до Вас. Док-тор се на да су тра пре ло му бо ле сти, и ја он да ве ру јем, и же лим, да у не де љу до ђем да отво рим Ва шу из ло жбу. Све до бро од Бо га.

Бо лест је за и ста бр зо про шла и Иси до ра је 31. де цем бра отво ри ла тре ћу са мо стал ну из ло жбу Зо ре Пе тро вић у Умет нич-ком па ви љо ну „Цви је та Зу зо рић“ на Ка ле мег да ну.

„Мо ји по зна ни ци и при ја те љи узи ма ју би ље и чек и иду у Па риз, у Хо лан ди ју. и у Беч“ – пи ше Иси до ра у бо жић ном бро ју

174 175

Прав де, ја ну а ра 1934. го ди не, по во дом 70-го ди шњи це жи во та Бог да на По по ви ћа. ’,А ја узи мам мот ку у ру ку, и по не бро је ни пут идем на Топ чи дер ско бр до, у Ко шут њак, на Не мач ко гро-бље, до Ра ко ви це. Шта хо ћу да ка жем, ово је: са Топ чи дер ског бр-да се ви ди овај див но уса ђе ни град, ка ко кад, као фи на гра ви ра, као уља но плат но, као чу де сна ва рош ко ја се сва ке ве че ри ди же до не бе са, бри ше ли ни ју овог и оног све та, слу жи че сти том За ве-ту ца ра Ла за ра, и на шег про стог сло вен ског све та ко ји по сву да где га има, зна за осе ћа ње ви си не...“

И он да о сла вље ни ку:„Бог дан По по вић, тај чо век ко ји би мо гао има ти хи ља ду и

јед ну охо лост, не ма ни јед ну је ди ту!! Пред ве че, са Топ чи дер ског бр да, ви ди се по не кад Бог дан По по вић у ми ли он цр ти ца, фи гу-ра и ма си ва...“

Не кри је ра дост што је по чет ком 1934. го ди не пе сник Ми-лан Ра кић иза бран за чла на Срп ске ака де ми је на у ка.

Гро лу 24. фе бру а ра пи ше:

Ви из др жа сте и ову се зо ну с мо јим до сад ним „не де ља ма“, ју-нач ки. Хва ла мно го. Сад вам ја вљам да је до шло вре ме „ро ма ре-њу“, ка ко би ре као Ује вић [Тин, хр ват ски пе сник]. Су тра ћу до Ра ко ви це или на Ава лу, а за шим, ако хтед не Бог, још ма ло да ље.

Ју трос сам ши ла у Зе мун на гро бље, а по по врат ку ме је до че-ка ла Адол фа са кар том нео бич ном: тра жио ме фра тар, онај од Св. Те ре зе, (ана лог но Све тој Те ре зи ји од Ису са), и мо лио да ја вим кад ћу би ти код ку ће, у по не де љак. Шта ће се де си ти, не знам. Мо жда ће мо укр сти ти је зи ке, и раз и ћи се. Мо жда и што дру го. Ако не стиг нем на ве че ру, код Све те Пе тро ви ћа, нај пре прет по-ста ви те да сам с фра тром оту ма ра ла. Све до бро.

А по чет ком мар та Гро лу ка же:

Раз го ва ра ла сам ју че по под не, кад сам се од вас вра ћа ла са г. Ан дри ћем [И вом, пи сцем и ди пло ма том]. Не пи ши те му ни шта у по зна тој ства ри, и не ан га жуј те г. Сл.[о бо да на] Јо ва но ви ћа. Од бор, г. Ан дрић, а с њим и дру ги, не мо гу при ми ти на да ље, ни од ре ђе но ни нео д ре ђе но вре ме. За сад то ли ко.

Реч је о са рад њи Ан дри ћа и Јо ва но ви ћа у Срп ском књи жев-ном гла сни ку. Не спо ра зу ми ње ни са Гла сни ком су, та ко ре ћи, не-пре кид ни. То по ка зу је и ње но крат ко пи смо Гро лу 4. мар та:

Мо лим вас да из ви ни те мој ис пад ју че. Кад се зна мој псе ћи жи вот у овој сре ди ни, и др жа ње љу ди пре ма ме ни – ни је чу до, али то не из ви ња ва ни ко га да пре ли је сво је гор чи не и про гу та на зло ста вља ња. Ва ља до кра ја ћу та ти, ина че ни је вре де ло ћу та-ње. Мо лим вас још да ка же те г. пред сед ни ку Управ ног од бо ра, Јов.[а ну] М, Јо ва но ви ћу [Пи жо ну], да ја не ћу до ћи на су тра шњу сед ни цу. Као и од у век, не мам на тој сед ни ци ни ре чи ни по сла.

Ви ди Љац кој, ро ђе ној Бе о гра ђан ки, уда тој за про фе со ра Уни вер зи те та у Пра гу Ј. А. Љац ког, ко ји је бо ра вио у Бе о гра ду и др жао пре да ва ња на Уни вер зи те ту, пи ше 14. мар та 1934:

Ми, оно ма ло дру штво, спо ми ње мо вас сваг да кад смо за јед-но, у по се ти или на из ле ту. На по след њем из ле ту, до Пан че ва, хте ли су да ски ну фо то гра фи ју свих нас, за вас. Ја ни сам хте ла да се сли кам, и оста ло је да се згод ном при ли ком љу ди сли ка ју без ме не. Не во лим фо то гра фи је, као и ни шта дру го што је стврд-нут до ку мент о овом жи во ту, и об ли ци ма, ко ји бр же и стал ни је те ку но и во да.

Је сте ли до бро? Кад ће те у Бе о град? Шта ра ди те та мо да ле-ко од нас, у Пра гу? ... Сад је Ве ли ки пост, чу дан од сек го ди не за ме не, кад о свим љу ди ма и ства ри ма ми слим „по но во“, и друк чи-је но ина че – па та ко и о ва ма. Ако до Вас кр са не чу је мо јед но о дру гом, при ми те са да до бре же ље, про лет ње, бла ге.

Све ти сла ву Пе тро ви ћу ша ље по ру ку:

Сва ко до бро сви ма на до му и до му.За хва љу јем вам на љу ба зном се ћа њу да и ме ни по ша ље те

оти сак сво је сту ди је о Шан ти ћу [А лек си]. Го ди ло ми је да чи-там о тој, по мо ме ми шље њу, вр ло ме лан хо лич ној лич но сти. Вре ме на су та ква да ме лан хо ли ја сто ји пред сви ма на ма.

Не што ка сни је Пе тро ви ћу ће се за хва ли ти и на ње го вој но-вој књи зи Три љу ба ви жи во та (Ге те, гђа Ре ка ми је, Ал фред де Ми се), ко ју је об ја вио Ге ца Кон:

Вр ло сам за ка сни ла да ка жем хва ла на по да ре ној књи зи. Не за ме ри те, вр ло сам, тра ља во са здра вљем, сем све га дру гог. Про чи-та ла сам бес крај не љу ба ви и љу бав не ја де и илу зи је. Ле по сте то ка за ли, и до ку мен ти су то људ ских жи во та и за блу да, али, за ми-слих се над љу бав ни ци ма оба по ла: ко је ма мут ске енер ги је! Ге те с јед не, ба ба и Жор ти ка с дру ге стра не, мо гли би при др жа ва ти

176 177

џи нов ски со вјет ски Дње про строј! Шта ли ра де на оном све ту? Је су ли са свим мр тви?

А у ус кр шњем бро ју Вре ме на, по чет ком апри ла 1934. го ди-не, Ста ни слав Ви на вер у есе ју „Мо рал на по е зи ја и ње ни ве ро у-чи те љи“ освр ће се на дав но вре ме „кад је Дис за ро нио у ду би не ду шев не или го спо ђа Иси до ра Се ку лић от по че ла пр ва код нас уоп ште да по ста вља знак пи та ња над про бле мом ду хов но сти (она је твр ди ла да ми ни смо про сти, ма да то та ко из гле да и то да нас твр ди г. Мом чи ло На ста си је вић), то се Скер ли ћу учи ни ло пер верз но“. „Уз то је го спо ђа Иси до ра Се ку лић“, ка ко ве ли Ви на-вер, „има ла сме ло сти да по ста ви ин те лек ту ал не про бле ме у до-ба бал кан ског ра та – ме сто да бу де бол ни чар ка!“

Ле то је опет про ве ла у Вр њач кој ба њи – ли ла је ки ша, ло жи-ле су се пе ћи, би ло је бла та на све стра не, по ру чи ва ла је при ја-те љи ма у Бе о град. Гро лу је, за то, са ве то ва ла да до ла зак у Ба њу од ло жи до је се ни, до леп ших да на. Из Ба ње је кре ну ла на пут у Бо сну, пра во у Јај це, у хо тел „Гранд“. Ода тле је ишла ауто бу сом пре ма Са ра је ву, пре ко Фој ни це, Кре ше ва и Ки се ља ка, а од Ше хе-ра и до Мо ста ра, пре ко Иван-пла ни не и Ко њи ца, па опет на траг до Са ра је ва, и он да сво јој ку ћи, Ми ло ша Ве ли ког 50. Оду ше вље-на је Јај цем; Гро лу пи ше:

Јај це је фа сци нант но; из вор Пли ве са око ли ном, гран ди о зни; шу ме од Мли ни шта до Др ва ра, са чуд ним ка ме ни тим тлом, стра шне и див не, те ра ју ме у то тем ску фи ло зо фи ју, и т.д. Углав ном сам са ма, дра ги го спо дин Гро ле, као увек, и ви но пи ју са-мо Ни ко [Бар ту ло вић, пи сац] и ње го ве че ти ри же не.

Цр њан ски је по зи ва на са рад њу – он по кре ће Иде је, не дељ ни лист за књи жев ност, по ли тич ка и дру штве на пи та ња. При хва та по зив и у пр вом бро ју, ко ји из ла зи 6. ок то бра 1934. го ди не, Иси-до ра пи ше о два фран цу ска пи сца и њи хо ва два ро ма на: Ан ри ју де Мон тер ла ну (Не же ње) и Жа ну Жи ро дуу у (Бор ба с ан ђе лом). У овом гла си лу Иси до ра ће об ја ви ти још не ко ли ко тек сто ва, по-ред Хам за Ху ме, Ран ка Мла де но ви ћа. Ста ни сла ва Ви на ве ра, То-до ра Ма ној ло ви ћа, Бра ни сла ва Ну ши ћа, Иве Ан дри ћа и дру гих. Те је се ни, на Ко лар че вом на род ном уни вер зи те ту, за чи ји је рад и ак тив ност има ла пу но љу ба ви и раз у ме ва ња, др жи за па же но пре-да ва ње „Са вре ме ност Пе тра Ко чи ћа“, а кра јем но вем бра 1934. го-ди не отва ра VII је се њу из ло жбу сли кар ских и ва јар ских ра до ва бе-о град ских умет ни ка у Умет нич ком па ви љо ну „Цви је та Зу зо рић“.

На ску пу Срп ске ака де ми је на у ка, 3. де цем бра 1934. го ди не, „при мље но је к зна њу са оп ште ње се кре та ра Ака де ми је да ће на ме сто г. Мир ка По по ви ћа сту пи ти на рад у Лек си ко граф ски от-сек од 1. ја ну а ра 1935. го ди не г-ђа Иси до ра Се ку лић“.

Гро ла је још сре ди ном де цем бра оба ве сти ла да Св. Ни ко лу не ће сла ви ти „са при ма њем го сти ју“, али му је на по ме ну ла да су-тра дан, у че твр так, до ђе, ако мо же.

Милош Црњански

178 179

Управ ни ку Му зе ја прин ца Па вла, го спо ди ну Ми ла ну Ка ша-ни ну, ко га ве о ма ува жа ва, на дру ги дан Бо жи ћа 1935. по ру чу је:

Хва ла на се ћа њу и по зи ву. Сва ко до бро ва ма и ва ши ма. Та ко сте ле по из гле да ли, он да, за ка те дром, па по сле са сво ја два си-на. Да, тре ба би ти цео чо век. Ни шта не сме та пра вом чо ве ку, нај ма ње де ца. Дан те је имао, ако до бро знам, по ла ту це та. До-ви ђе ња у Му зе ју. С по здра ви ма, го спо ђи и ва ма.

По зи ва ју је из Но вог Са да да за Ле то пис Ма ти це срп ске по ша ље свој при лог про сла ви 80-го ди шњи це жи во та Јо ва на Гр-чи ћа, драм ског пи сца и исто ри ча ра књи жев но сти, пре во ди о ца с фран цу ског и не мач ког, уред ни ка Стра жи ло ва, Бра ни ка и Ја-во ра. Уред ни ку пи ше:

Вр ло је ле по што ме не за бо ра вља те. Хва ла вам на па жњи... По здра ви те Г. Гр чи ћа са Го спо ђом од мо је стра не.

Вра ћа се ста рим по зна ни ци ма, пи сци ма сво је мла до сти. „За Ми лу ти на Бо ји ћа“ – пи ше она у ја ну ар ском бро ју Срп ског књи жев-ног гла сни ка 1935 – „ва жи реч на ше на род не ту жба ли це: ’Ју че у дом, да нас у гроб.’ Жи вео је све га два де сет пет го ди на, од 1892. до 1917, ка да је за вре ме свет ског ра та умро у јед ној со лун ској бол ни ци...“

Ужа са ва се „тр ке без ме ре“, ка ко ве ли у пр вом бро ју Иде ја те го ди не: „Не ве ро ват но је ка ко го ди шња до ба те ра ју игру са љу-ди ма. Про ле ће је тру ло и ка ља во, слич но зи ми. Ле то, тек до шло, од је да ред ни је ви ше ле то не го је по че так је се ни. Је сен, тек што је за лу та ла и сти ша ла раз не вре ве, јед но га ње ног да на, усред по-дне ва, ето га ве тар са тор бом пу ном ле де них ига ла. Па он да, та-ман за по че ли са вр ше ни ста кле ни зим њи да ни, од јед ном, не ка мли та вост, снег, снег сам се бе је де – иде про ле ће...“

У Јав но сти, ча со пи су за кул тур на, со ци јал на, при вред на и по ли тич ка пи та ња, фе бру а ра 1935. она пи ше о кри ти ци, „те шкој ба те ри ји међ ро до ви ма књи жев но сти“. „Тре ба се се ти ти“, ве ли Иси до ра, „фран цу ске кри ти ке, ко ја је узор европ ске кри ти ке, про-и за шла из узо ра мо но гра фи ја и би о гра фи ја. Кад Фран цуз при сту-па кри тич кој об ра ди, ре ци мо, не ког пи сца, он има пред со бом низ мо но гра фи ја и огле да о прет ци ма, о род ном гра ду, о учи те љи-ма пи сца; о ње му као де те ту, чо ве ку и стар цу; о ње го вим при ја те-љи ма, о же ни и љу бав ни ца ма; о ра то ви ма и бо ле сти ма у ње го во до ба, о на у ци, о сти лу, о мо ди итд. Ис пред фран цу ске кри ти ке се осе ћа ју ду бо ки те ме љи и ра ди о ни це. А ти те ме љи су услов сва кој

и сва чи јој кри тич кој књи жев но сти. Сто го ди на и сто ра до ва о истом пред ме ту, да се ски не шља ка и за блу да са ње га...“

Пре да ва ња на Ко лар цу – о До сто јев ском, о Иб зе но вом Пе-ру Гин ту, о Тол сто ју... Ње но дру штво су нај че шће Ми лан Ра кић, Иво Ан дрић, Алек сан дар Ви да ко вић, Ми лан Ка ша нин...

У часовима одмора

180 181

У пи сму упу ће ном у Праг, профе со ру Љац ком, 18. апри ла:

Жа лим вр ло што ни сам би ла код ку ће да при мим вас и Ва-шу књи гу. Жа лим не ма ње што сам на ва ша пре да ва ња сти гла тек пре кју че: пр ви пут, на по след ње пре да ва ње пре пра зни ка...

Та ко ми го ди слу ша ти ва шу мир ну, уз др жа ну, увек кри тич-ну реч; и вре ба ти ка да ће, та реч, ско чи ти с Ка те дре да се сва по то пи у сти хо ви ма. Ви го во ри те увек као жив чо век, ни ка да као и ски нут штам пан лист. Ипак, слу ша лац је све сит ни ји и све тро шни ји пред ва ма. И још сит ни ји и још тро шни ји, кад узме у ру ку јед ну од ва ших књи га... Мно го, вр ло мно го зна те и мо-же те, и, што је глав но, све што зна те, ис ку ство вам је.

По сле пре да ва ња ни сам при шла, иако сам вр ло хте ла и да вам се ја вим и да пи там за го спо ђу Љац ку ко ја, ре кла бих, ни је би ла у слу ша о ни ци. Мно ги дру ги су вам при ла зи ли, и ја одох...

А го спо дин Љац ки је ува же на лич ност у сла ви стич ком све-ту, бли ски при ја тељ Мак си ма Гор ког, али и Ми ха и ла Бул га ко ва, Ма ри не Цве та је ве, Бу њи на...

За бо ле ло ју је од су ство ва ње Ми ла на Гро ла из ње ног кру га при ја те ља. Ка же му то 15. ју на 1935. у оп шир ном пи сму:

По што ва ни го спо ди не,Ви сте пред го спо ђом Ћо ро вић из ја ви ли да ме ни ни је ста-

ло до ва шег до ла ска. За што, го спо дин Гро ле, на све оста ло што сте, ка да сте већ хте ли, мо гли чи ни ти, за што та сви ре па не-прав да ко ју, ми слим, ни сте сме ли чи ни ти.

Пу на че ти ри ме се ца ни сте ушли у мој стан. Ни сте за то вре ме по сла ли не ку, са свим ма ка кву по ру ку, да не бих па да ла у сра мо ту и бол с по сте пе но шћу за ко ју су зна ли му чи те љи у ста-ро вре ме. Мо же те ли да зна те шта је то: пе то, сед мо, де се то, два де се то уза луд но че ка ње? Јед ном сам вас зва ла на те ле фон, не на да ју ћи се до бру. Ипак, не знам да ли се мо же го во ри ти хлад-ни је и кра ће и са ја чим иг но ро ва њем ту ђег жи во та и стра да ња. Зна ла сам он да да је свр ше но, и зна ла сам шта сам из гу би ла... Све, ап со лут но све, јер је са ва ма, по сле смр ти мог оца, пр ви пут ушло у мој жи вот не што што је ма ри ло за мој жи вот, го спо дин Гро ле. Зна ње то ме не је ди за ло но ћу из по сте ље, пра ти ло ме као сан, за гор ча ва ло ми оно ма ло за до вољ ства мо га у при ро ди, го ни-ло ме као шу гу са ме ста где сам до тле ра до би ва ла, и, што ни-ка да ни ко ја ствар или би ће, тр за ло усред мо ли тве и ба ца ло у ри да ње о ко јем ви не зна те. Бо лест је по ста ла мо је тр пље ње,

и бо ле сти мо јој се до да ло. За то су ми све док оне ко сти у Зе му-ну, ко је ево са да пр ви пут упо тре бљу јем за свет ске упо тре бе.

По сле че ти ри ме се ца сте до шли у дан кад сам би ла на по гре-бу На де жде Пе тро вић. Оста ви ли сте кар ту. Пи та ла сам се шта смем ре ћи и учи ни ти. Шта, по што сте ме ме се ци ма иг но-ро ва ли, још ра ни је ис ти сну ли из сво је ку ће не по зи ва ју ћи ме ни ка-да, и оте ра ли из кан це ла ри је За ду жби не [Ко лар че ве за ду жби не] ле де ним по на ша њем. Оста ло ми је да за хва лим пи сме но, и то сам ура ди ла. Је ли то, та кар та до ку мент за оно оп ту жи ва ње? Шта би дру го мо гло би ти.

Да свр шим. Ви сте мо гли с пу ном сло бо дом, са раз ло зи ма у се би учи ни ти што сте чи ни ли. Ја сам тр пи ла и ћу та ла, и ћу та-ћу да ље без ре чи осу де и жа ље ња пред дру гим. Али вас вр ло ле по мо лим, ако би се чу дом не ким де си ло да ме још не ко спо ме не пред ва ма, не оп ту жуј те ме, јер сва ком ужа су до ла зи ужа сан крај. Bu сте ме ни мно го чи ни ли, бри ну ли о ме ни са па жњом рет ком и дир љи вом. Ја то чу вам, го спо дин Гро ле, и чу ва ћу до кле сам жи ва. А бол ко ји сте ми учи ни ли, ка жем вам то пред нај ви шом за кле-твом, уне ћу, у са му смрт сво ју.

Пре се ли ла се на Топ чи дер ско бр до, у за себ ну ку ћу, Глед сто-но ва 16. Све ти сла ву Пе тро ви ћу ће на пи са ти, по чет ком но вем-бра 1937:

На стра да ла сам са овим ста ном, не срећ на сам и пу на ка ја-ња. Још су ми мај сто ри по ку ћи, још све тло сти не мам. Свр шим у гра ду рад, па мо рам бр зо ку ћи и не мо гу ви ше од ку ће. И по кра-ли су ме до вољ но у се лид би, и са да при рад ња ма у ста ну...

У јед ном дру гом пи сму, Ни ко ли Ми лу ти но ви ћу, ве ли:

Бе жим јед на ко од шу ма ва ро шког, од но сно ма ло ва ро шког, па сам сад до спе ла на Топ чи дер ско бр до.

Ва си Ста ји ћу ће у Но ви Сад на пи са ти:

Ува же ни и дра ги го спо ди не,До пу сти те да Вам ка жем ко ли ко ми је дра го и пра во што

сте до шли да во ди ше Ма ти цу. Вр ло мно го. Ма ти ца по чи ње да по га ђа у ме ту. Же лим Вам нај бо ље спо ља шње окол но сти, а оста-ло знам да је нај бо ље.

При ми те уве ре ње о мом сваг да шњем нај бо љем по што ва њу.

182 183

Ста јић је тих да на, кра јем 1935. го ди не, иза бран за пред сед-ни ка Ма ти це срп ске. Иси до ра му је би ла, и по ред из ве сних за-мер ки ко је му је упу ћи ва ла, ве о ма при вр же на. Су де ћи по пи сму од 1. ја ну а ра 1936, Иси до ра је по пра ви ла сво је од но се са Ми ла-ном Гро лом:

Срећ на но ва го ди на, а ја је по чех, тач но но ћас, са стра хом од вас. Пи са ла сам гђи Ра кић [Ми ли ца Ра кић, су пру га Ми ла на Ра ки-

ћа, се стра Гро ло ва] и из ви ни ла се. Ми смо оти шли у по мр чи ни, у ку ћи и у ули ци. Ку да сам сме ла по ла зи ти, кад се тре ба и вра ти-ти. Бр до, у пу стом мра ку, то је као оно што сва ке ве че ри по сма-трам та мо пре ко пу та од мо јих про зо ра, пре ко осве тље не зо не ку ћи ца и ку ће где се пра ве па ре – гро бље. Све тлост је до шла око де сет са ти. Су ви ше ка сно да се тек спре мам за од ла зак. Да стиг-нем пред са му по ноћ – не до ста је ми ге ни ал но сти за та кав цуг.

И та ко, не мој те ми це па ти ко жу, ако већ ни сте.

Ва су Ста ји ћа 17. ја ну а ра 1936. оба ве шта ва:

Да нас је био код ме не Г. Ан дрић. И ја сам га још опо ме ну ла да вам да де не што за број. Би ће не ко ли ко за бе ле жа ка, у фор ми ле пе ли те ра ту ре, на рав но. Мо же ли и он још до кра ја ме се ца ра-ди ти?

Што се ме не ти че, мо ли ла бих Вас ле по да са мо јед на ствар уђе под пот пи сом, а при каз са ини ци а ли ма (На два ме ста, без ве ли ке му ке, ми слим да не тре ба уно си ти ни чи је ра до ве). А ви-ше ру ко пи са сам по сла ла од је да ред са мо за то, да би сте се бо ље по мо гли са сла би је гар ни ра ним ру бри ка ма. Исто та ко ми слим да при че, ро ма ни, де вал ви ра ју кро ни ку. Кро ни ка има да до ђе на крај се ри је при ло га из ле пе књи жев но сти. То је ло ги ка ка те го ри-ја. А ме ни не што по де ша ва ти лич но – ни ка да ни је по треб но. Ја сам мо на шки твр да, во лим ди сци пли но ва не по ступ ке, во лим, увек, од две ства ри ону ко ја је те жа, ни жа, скром ни ја.

За хва љу јем Г. Ле сков цу што ме се се ћа, и ми сли до бро о мо-јим спо соб но сти ма. Пи та ње уред ни штва је те шка ствар. Ја сам Гла сник и се бе ду го оста вља ла у ди ле ми, и нај зад сам од би-ла уред ни штво. По сле то га је до шао Г. Пре дић. И у ве зи с Ле то-пи сом не бих мо гла за са да ни шта од ре ђе но ка за ти ни у сми слу нај о снов ни јих гле ди шта. Ви де ће те ка ко ће ствар са рад ње по ћи, па ће те пре ма то ме гра ди ти и дру ге ком би на ци је. Ако би ствар хте ла да окре не на до бро, лист би се са ма ло тех нич ке по мо ћи сам уре ђи вао. У до бра вре ме на је та ко би ло у Гла сни ку.

Хва ла Вам на пи сму, и же лим Вам, уз ср дач не по здра ве, здра-вље и успех у ра ду. Иси до ра Се ку лић.

У пи сму Ста ји ћу, 27. фе бру а ра, она ка же:

До би ла сам све ску Ле то пи са, хва ла мно го. Од мог хо но ра ра мо лим да се од би је прет пла та за лист.

Све ска је вр ло до бра. Озбиљ на, про бра на у те ма ма и об ра-ди. Без сва ке остен та тив но сти и на кин ђу ре но сти. И, чи та се.

Васа Стајић

184 185

Ја је без ма ло од ко ри це до ко ри це ис чи тах, а ја сам ве ли ки и раз ма-жен чи тач. Г. М. Мир ко вић је све ак ту е лан. Пе сма Г. Ва си ље ви ћа ори ги нал на је, но си је не што за ма шно, са мо да се још ма ло очи-сти стил ски. И т.д. За по че так, вр ло до бро све што чи ни број...

А 4. мар та 1936. она ја вља уред ни ку Ле то пи са Ма ти це срп-ске Ва си Ста ји ћу:

Хва ла мно го за хо но рар и за по сао. За што ни су од би ли прет-пла ту. Ја сам ре до ван члан Ма ти чин, пла ћам да кле ре ду ци ра ну сво ту, и она је зби ља ба га те ла кад се узме да на истом вре лу и за ра ђу јем.

Лист, број, по на вљам, био је до бар. Нео стен та ти ван. Тре-ба са мо да ље по сте пе но по ја ча ва ти. Ако се не ки број од ви ше „на би је“, иде у цик цак, и то не ва ља. А ни во се до би ја тек по сле не ко ли ко бро је ва. – Бор ба мо же на па сти ка ко хо ће, или, пре ма при ли ка ма, ка ко мо ра, ни је ни шта из гу бље но, не го је до би ве но, ако се до од луч ног мо мен та мо гу да ти не ко ли ко со лид них бро је-ва, са прав ци ма.

Г. Шо пу је адре са С. К. Гла сник. Он, Шоп, бо хем ству је; ви ше по во љи сво јој не го бож јој, до ду ше. Код Г. Ан дри ћа ћу учи ни ти што тре ба. Ве ру јем да ће он за то вре ме мо ћи не што спре ми-ти, или не што, из це ли на нео бја вље них, ис трг ну ти.

О сво јој ма лен ко сти, нај зад. Ја ћу да ти и две бе ле шке за „жур нал“; То се мо же, (сва ка ко вас мо лим да ми, при ли ком, ка-же те рок) а у пр вом де лу, с пот пи сом, би ло би бо ље да се не ја-вљам уза стоп но. То је „остен та тив но“, па ма о ко ме да је реч; а остен та тив ност иза зи ва от пор и ињо ри ва ње. Ако иоле мо-же те, са ста ви те дру гу еки пу за на ред ни дво број – у пр вом де лу. (Ка ша нин; Цр њан ски; Ми лош Сав ко вић [пи ше и за ни мљи ве но ве-ле]; Ле ско вац; Дес. Мак си мо вић, за пе сму; Бо жа Ко ва че вић...) Не-ке љу де ћу и ја осло ви ти.

Сад вам же лим сре ћан пут по Вој во ди ни, и да тем пе ра ту ре оста ну при ста ром. Сва ко до бро...

Са Ста ји ћем је у стал ној ве зи. Она му 14. апри ла пи ше:

Хва ла вам што сте ми ма ло об ја сни ли ствар. Не мо гу ће су-ви ше гу би ти нер ве око уре ђи ва ња. Лист се мо же уре ђи ва ти са-мо с прин ци пом, а не са гра фич ким пла ном и имен ском рас по де-лом, јер за ви си од мно жи не љу ди и окол но сти. Али ако се про ве де прин цип: са мо што има књи жев ну фор му и вред ност, то је вр ло мно го, и кон ста ту је се по сле јед ног бро ја, а по сле че ти ри сто ји

од ре ђе но као ал ге бар ски ре зул тат. Не по пу сти те од прин ци па, да кле! Код Г. Пе тро ви ћа ја не мо гу ни шта. Ни ка да се не ви ђа мо, сем на ули ци, и раз го ва ра мо по вр шно и до сад но. Г. Ан дри ћа ћу још мо ли ти за при лог, а ми слим да ће он да ти при чу или есеј. Ње-гов есеј је умет ност, не чла нак и рас пра ва. Али ћу ин си сти ра ти на при чи, јер вам, ре кла бих, као и сви ма уред ни ци ма, при че не до-ста ју. Пи ши те Г. Са мо ко вли ји. То је од лич на, ја ка при ча ско ро увек. – Ве ли те да има те ма те ри ја ла ви ше но хте до сте за овај број. Хва ла Бо гу. Ако мо ја ре цен зи ја сме та у про сто ру, из о ста ви-те је, са мо ми је вра ти те, јер не мам пре пи са. Ја то пред ла жем, на рав но, пот пу но искре но. Исто та ко ће мо Тол сто ја ели ми ни-са ти; при го дан је ипак. Тај ру ко пис по це пај те, имам ко пи ју. За по след њи (?) ваш број спре ми ћу, ако до тле жи вим, и ра дим, не-што дру го. Мо жда пар че пу то пи са по Бо сни, у ко јој сам про ве ла, уза стоп но, дво је фе ри је.

Чу вај те жив це. Не тре ба вам у ра ду „успех“, (успех је увек ствар ме ха нич ка и ма ло ла жна) не го на го ми ла на енер ги ја. То је ап со лу тан и пле ме нит ква ли тет.

Сва ко до бро од Бо га...

Те го ди не на ро чи то је са Ста ји ћем жи ва ње на пре пи ска. Она му 21. ма ја пи ше:

Не ма од вac дав но гла са, а Ле то пис ми је, што се ме не ти че, за го не тан. Је сте ли се што на љу ти ли, је сте ли у Ма ти ци уне ли дру ги курс? Ни сам до би ла број, до би ла сам хо но рар без ре дук ци је прет пла те. Чу јем од по зна ни ка да сте ме уне ли на два ме ста у са рад њу, а мо ли ла сам да та ко не бу де. Ли кви да ци ја са мо јим ства ри ма у фи јо ци? Мо жда је све ово по гре шно прет по ста вље-но, али на раз мак, и без оба ве шта ва ња, чо век ми сли је ди но са сво јим по дат ци ма.

Ни сам би ла на по след њој сед ни ци Ме сног од бо ра. Рђа во сам са здра вљем: мо је ср це по пу шта на гло и на па ди су че шћи и ја чи. Ви сте би ли ме ђу тим не ко ли ко пу та у Бе о гра ду. По Цви ја но ви-ћу сте ми мо гли по ру чи ти да до ђем та мо где ће те се ба ви ти. За ни ма ју ме до га ђа ји у Вој во ди ни, Но вом Са ду, Ма ти ци; хте ла бих ово оно пи та ти, и чу ти од го вор објек ти ван и по у здан.

Ка ко је ва ше здра вље? Спре ма те ли на ред ни број? Осе ћа ли се ка ква ор га ни зо ва ност у са рад њи? Има јед на ве ли ка за го нет-ка у ин те ре со ва њу да на шњих ин те лек ту а ла ца, ко ју ни је ла ко ре ши ти. Љу ди пи шу, али од ли те ра ту ре че ка ју не ку ре флек сну, бер зан ску ко рист, и хлад ни су, пре ма сва ком ли сту и књи зи, cво-јој и ту ђој...

186 187

А 5. ју ла она му ве ли:

Хва ла на пи сму. Не сти же те, на рав но, да са свим тач но од-го ва ра те на са рад нич ка пи сма, али то има, опет на рав но, из ве-сних по сле ди ца. Ни сам до да нас ни шта спре ма ла за IV број Ле то-пи са: схва ти ла сам да има те до ста при ло га, а ни сам зна ла да ће те и V број вu ре ди го ва ти. – Са М. Гор ким, пре ма оно ме што сте ми ка за ли, ова ко сто ји: по што има те пре да мном дво ји цу же ље них пи са ца, и јед ног за мо ље ног („сум њам да ћу га до би ти од Кр ле же“) ја ћу, одр жа ва ју ћи пра ви лан став пре ма ли сту и уред-ни ку, на пи са ти ма ли рад о Гор ком, али као тре ћи до да вач при-ло га тек сто ви ма о Гор ком: са те мом ма лом, јед но пра вач ком, ди вер сиј ском, на ме ње ном за крај се ри је ра до ва о де лу Гор ког. – Г. М. Ри сти ћу мо же те сла ти, адре са: Врњ ци, Са на то ри јум дра Жи ва ди но ви ћа, и мо же те ре ћи да га и ја мо лим за са рад њу; ста-ри сам чи та лац ње го вих ра до ва и по што ва лац тог рет ко да ро-ви тог чо ве ка – и он то зна.

Г. Ан дрић је оти шао на ме сец да на на од мор, али ја ћу до би-ти и зна ти ње го ву адре су, и учи ни ћу што мо гу да вам за за кључ-ни број да де не ки текст. Ви зна те, он је шеф По ли тич ког оде ље-ња и при да на шњој европ ској си ту а ци ји има пу не ру ке по сла, и ни кад ни је си гу ран да ли ће за по че то мо ћи до вр ши ти.

Шта ће би ти са мном у ју лу и ав гу сту – ако Бог дад не жи во-та за ду га два ме се ца – не знам. Не иде ми се ни ку да. Бу де ли же-га су ви ше ја ка, мо ра ћу не ку да кре ну ти, јер ми ср це и жив ци мо ји не под но се при ти сак сун ца. Хва ла што сте ми озна чи ли сво ју адре су, же лим вам до бар и сва ки успех, сад и по сле...

У post skrip tum-y ка же:

Ре ко сте да број ве ро ват но оста је за ка сни је, па и ја смет-нух с ума бр же бо ље пи та ње са рад ње. Г. Ан дрић ће се тру ди ти да не што про на ђе, али „не обе ћа ва“. Од Г. Ри сти ћа, не знам да ли сте ви до би ли ка кву по ру ку? Ја, ни шта. Не знам где је, не знам да ли је при мио пи смо мо је упу ће но на ку ћу Жи ва ди но ви ћа у Врњ ци ма. Ваљ да ће сад је сен опет оку пи ти љу де и вра ти ти их у ко ло сек по сло ва и ду жно сти...

Ва си Ста ји ћу она 10. ав гу ста пи ше:

Ју че је био ту Г. Ле ско вац. Ја сам од мах ју трос свр ши ла и екс-пе до ва ла по шту: Г. Г. Ан дри ћу и Ри сти ћу. Г. Ан дри ћу из да је За-дру га збир ку, и бо јим се да не ма ни за ли хе у при ча ма ни вре ме на

за при чу. За то сам на пи са ла да да де „шта би ло“, ако му је иоле мо гу ће. Г. Ри сти ћу – не знам да ли је још на ле то ва њу – пи са ла сам пре ко Вр ња ца и дра Жи ва ди но ви ћа, ко ји ће по сла ти пи смо од мах ку да тре ба. Он, Г. Ри стић, обе ћао је при лог свим ср цем, и ми слим да ће га и да ти. Рок, ка ко ми га да де Г. Ле ско вац, Та ко га и пре да дох: 5-ти сеп тем бар, али са на по ме ном да је то тер мин оча ја ња. Опет по до го во ру са Г. Ле сков цем, ја ћу се пре ско чи ти у овом бро ју, да не бих би ла у два уза стоп на. – За ни мљив је и че-твр ти број: ства ри су апарт не, да ле ко од сва ке ша бло не. Има ори ги нал но сти у пред ме ту и об ра ди. – Здра вље гле дај те, јер Ма-ти ца, ова ква или она ква, пре тра ја ће нас ипак са свим си гур но, и до жи ве ће и пре жи ве ти још раз не „ла кр ди је“, што ре кли Ку чи.

Стиг не ли ка ква по ру ка за вас од са рад ни ка, од мах ћу вам се ја ви ти...

Опет 22. ав гу ста 1936:

До би ла сам и ва ше пи смо и кар ту Г. Ле сков ца. Хва ла вам на пи сму, и же ле ла бих да се до бро свр ши ми си ја Г. Ра до њи ћа и да Ма ти ца не из гу би вас ни по што, ма по це ну ком про ми са. Али се бри нем што ка же те да са здра вљем ни је ка ко тре ба. Мо жда ин те рес и жу стри на са ко јом при ма те све ства ри чи ни да те ло не мо же да се сми ри у јед ном ста њу. Ре кон ва ле сцен ти, па и кро-нич но бо ле сни, тре ба да су рав но ду шно мир ни, ма ло уле ње ни и его цен трич но за ин те ре со ва ни. И ја се рђа во осе ћам. По чи та ву ноћ ди а лек ти шем са смр ћу. Ја ми слим да је глу пља од ме не ина че су ап со лут но све шан се на ње ној стра ни.

Г. Ле ско вац тра жи да ма кар „за бе ле жим“ (у бе ле шка ма) смрт [...], и да ста вим ини ци а ле, знак от су ства, по што смо се до го во ри ли да у овом бро ју от су ству јем. Има u за ни мљив слу чај Н. de Mon ter la na, по ле ми ка око јед не лич но сти у но вом ро ма ну ње го ву Les je u nes fi l les. Упо зо ра вам вас, за сва ки слу чај, да иду, у по чет ку на ред не го ди не, го ди шњи це круп них по ја ва, Пу шки на и Рил кеа. Тре ба за ра ни је бри ну ти о есе ји ма.

А pro pos уред ни штва. Ако оста не све у ва шим ру ка ма, бу ди те опре зни са уред ни штвом. Тре ба за то лич ност са ве ли-ком књи жев ном кул ту ром, по зна ва њем стра них ли те ра ту ра и исто ри ја ли те ра ту ра код нас и код дру гих. Г. Ле ско вац не мо же то сам но си ти. Млад је; има и по себ них на уч нич ких ам би ци ја, ко је ву ку у дру гу екс пли ка ци ју и ин те рес; мо ра још ду го са би ра-ти у се би, и не са мо до ла зи ти сва ких ме сец да на у си ту а ци ју да мо ра да ва ти из се бе ра зно вр сно и мно го. Тре ба да му на ђе те или дру га, или рад ни од бор, (не па рад ни) или па тро нат. Све је

188 189

то до ста сло же но, и за то уна пред раз ми шљај те и са ве туј те се. Ја то го во рим јер же лим до бро Ле то пи су, ва ма и Г. Ле сков цу. – А сад остај те хра бри и гле дај те се. Сва ко до бро вам же ли...

Грол је у Па ри зу, у прат њи Ми ла на Ра ки ћа ко ји је по тра жио лек сво јој бо ле сти у глав ном гра ду Фран цу ске. Ја вио се пи смом Иси до ри, и она му ка же да јој је ве о ма дра го што се њој ве о ма драг пи сац опо ра вља и на гла ша ва:

Пи шем му не ко ли ко ре чи. Оста ни те још у Па ри зу; тре ба вам то и као про ме на и од мор и као сва ко вр сна ин фор ма ци ја. Ка кав је Па риз, пи там се ти хо у се би. Дав но га ни сам ви де ла, та ко га до бро знам, ви дим и увек се с њим не што до го ва рам.

Кра јем ав гу ста 1936. Грол ће, за јед но са Ра ки ћем, до ћи у Бе о-град. Она је под не ла остав ку у уре ђи вач ком од бо ру Срп ског књи-жев ног гла сни ка – опет је љу та. Пи ше Гро лу:

Је сте ли се осве жи ли и од мо ри ли од све га до ма ћег? До пу-сти те да вас за мо лим за услу гу у ства ри мо га за вр шног бри са ња из ли ста у ко јем сам ра ни је ра ди ла. Ка ко сте ме упу ти ли остав-ку сам да ла у ру ке г. Јов.[а на] Јо ва но ви ћа. Он је од го во рио да ће свр ши ти то с Од бо ром. Вас мо лим – ви сте уз г. Јо ва но ви ћа и уред ни ка ствар ни Од бор – да то при ми те к зна њу, да ове три све ске, и ра ни је, (от ка да ви ше не ра дим) вра ти те у сток и да ми об у ста ви те лист. Из бе ле жа ка сво јих ви дим да ми је, у епо си овог уред ни ка, по сла то 300 ди на ра хо но ра ра. Мо лим об ра чун за њих, јер, ка ко зна те, ни сам мо гла ду го са ра ђи ва ти под овим уред-ни штвом. Хва ла, с по што ва њем и по здра вом.

Ста ји ћу, 11. сеп тем бра 1936:

Обе ћа ли сте би ли да ће те ми ја ви ти о спо ра зу му или; спо-ра зу му стра на ка. Не ма ве сти. Ми слим, да ли ни сте бо ле сни; па он да опет знам да ни сте. Све јед но је да нас што ни сте ни шта пи са ли, јер је и та ко скуп шти на пред вра ти ма. А ја вам пи шем за то што је ред да вам на пи смо од го во рим.

Јед ном сам вам већ ре кла: Ма ти ца ће пре жи ве ти и по бед-ни ке и по бе ђе не, и про ла зи ће, као све што има ду гу ег зи стен ци-ју, кроз сва ко ја ке да ље фа зе, и жи ве ће опет, си гур но и ор ди нар но креп ко, и слу жи ти бог зна ко ме и че му. Ја са ми ром гле дам на све скуп шти не и ва ша ре ово га све та. Жао ми је при том жр тви, раз о ча ра ња и бо ље по је ди на ца, чи стих бо ра ца. Ви иде те у чи сте

бор це, и бу де те ли по ра же ни, би ће ми те шко због вас, а не због Ма ти це. Ваш је жи вот кра ћи од Ма ти чи на и фи ни ји. По не кад ми се све уста но ве чи не мон стру ми.

Мо жда се ви ше не ће мо ни сре сти на по слу. За сва ки слу чај, хва ла на све му до бром и при ја тељ ском, и же лим вам да здра вље са чу ва те и одр жи те ко ли ко то га мо же те...

Под но си још јед ну остав ку. О то ме оба ве шта ва Гро ла:

Мо лим вac да из Пен-клу ба де ле гу је те не ко га у Књи жев ну сек-ци ју Цви је та Зу зо рић. Ја сам то бо же вр ши ла ту ду жност, али са да ви ше не мо гу. Мно го зив ка ју у сед ни це; у то ли ко пре ме не што ја ни сам од оних чла но ва ко ји има ју мо гућ но сти да при ват-но и зва нич но сва ки час ни су у Бе о гра ду. Не мам ви ше здра вља ни во ље да са до ко ним бо га тим го спо ђа ма из и гра вам ко ме ди ју књи-жев ни ко ва ња. Не ка сад пре у зме то дру ги не ко, има их у Пен-клу-бу до ста ко ји во ле да бу ду у жи ри-има, да до би ја ју на гра де, да се по ка зу ју о Да ну књи ге, и т. д., па ће уз то при ми ти и сед ни це. Је сте ли до бро? Пи там за г. Ра ки ћа и чу јем да се опо ра вља.

По чет ком ок то бра пи ше Ста ји ћу:

На излету у Топчидеруса пријатељима

190 191

Свр ши ло се и то. Вра ти те се сво ме књи жев ном по слу, а мо-же те би ти уве ре ни да је ваш ин тер-рег нум био за до бро уста но-ва, и да ће се, гле да но ма ло по из да ље, cве оно чи ме сте ру ко во ди-ли из два ја ти ја сно и ти пич но.

Хте ла сам да вам ка жем хва ла на при ја тељ ству за вре ме за јед нич ког ра да. Ме ни је вр ло дра го што сам има ла тај па сус у жи во ту.

Још да вам по же лим сна ге да се бо ри те са сла бим здра вљем успе шно; и да се прет ход но до бро од мо ри те од тр за ви ца и не ми-ли ис ку ста ва; и да вас мо лим да ве ру је те у мо је сваг да шње нај бо-ље по што ва ње...

У јед ном крат ком пи сму Гро лу, 5. ок то бра 1936, ка же:

У Ака де ми ју за сад још идем; не знам до кле ћу још мо ћи ра ди-ти тај ле пи по сао ко ји ме то ли ко за ни ма; до кле Бог да де; јед ном се све пре ки да. Не знам за што ми још до ла зи Гла сник? Ста ри ме ха ни зам? Ако вам не ког тре нут ка бу де не мно го до сад но, ре гу-ли ше те, мо лим вас, ту ствар.

За хлад не ли су, опет, од но си са Гро лом. По ру чу је му да јој је вр ло жао што му је до са ди ла... Ка за ће му, на ње гов по зив да одр-жи пре да ва ње на Ко лар цу:

Хва ла на љу ба зним ре чи ма, и на по зи ву. Ми слим да то пре-да ва ње не би има ло ин те ре са... Је сте ли до бро? Је сен још ма ло ва ра ка, те ма ло сун ца, те ма ло ме се чи не, али сва се при ро да ски да и спре ма за сан и ске лет. А чо ве чан ство, ми слим оно по др жа ва ма, узру ја но је као да тре ба свет из но ва ство ри ти. Ду го тра ју про це си, и за то не ма ју обе леж је ре во лу ци ја не го спле та ка и под ва ла.

По здра ви те све код ку ће и остај те здра во.

Још јед на књи га дра гог пи сца: збир ка пе са ма Мо је се ло Бру-сје и по све та: „Го спо ђи Иси до ри Се ку лић с по што ва њем – ода-ни Си бе Ми ли чић, 27. но вем бра 1936.“

При ли ком за тва ра ња из ло жбе књи га у Умет нич ком па ви-љо ну на Ма лом Ка ле мег да ну, на књи жев ној ве че ри при ре ђе ној 11. де цем бра 1936, Иси до ра је да ла при каз књи ге Пор тре ти и ски це Мо ми ра Вељ ко ви ћа, а Гу став Кр клец је го во рио о де лу Ми-ро сла ва Кр ле же Ба ла де Пе три це Ке рем пу ха.

Два де сет де ве тог де цем бра, она об ја вљу је при лог у По ли ти-ци. Пи ше чла нак у ру бри ци „Љу ди и до га ђа ји“ – Ово го ди шња на гра да Гон кур – о ро ма ну Бе лег бож ји Фла ман ца и Фран цу за Ван дер Мен ша.

И за тим 4. ја ну а ра 1937. го ди не, опет Ста ји ћу, у Но ви Сад:

Нео бич но сам се об ра до ва ла ва шем пи сму, и се ћа њу ва шем на наш за јед нич ки рад. Мно го вам хва ла на усрд ним ре чи ма, и при ми те и ви од ме не ис кре не же ље за здра вље ва ше и рад ваш.

А Ма ти цу, за бо ра ви те. Све про ла зи, и до бро и зло, на жа-лост и до бро и зло. Оста је рад, на пор, све та енер ги ја ду ха. За-пи са но је у за пи сни ци ма шта сте на ме ра ва ли, оста ће оних не ко ли ко бро је ва Ле то пи са ко је сте ви уре ди ли, и ко ји ће увек до ка зи ва ти да су ре љеф. До ста, за она ко ма ло вре ме на и у она-квим при ли ка ма. Ов де су љу ди по ку ша ва ли да ме за до би ју за не ку ак ци ју у Ме сном од бо ру М. С., али сам, од ме рив ши све, од-у ста ла. Уза луд би би ло. Мо је ме то де су ме то де ра да, по жр тво-ва но сти, пу шта ња ства ри ис пред свих лич но сти – а то је сад не при мен љи во, а ја чо век прост и јед но ста ван, и не спо со бан да играм уло гу а не се бе.

Хо ће те ли ма ло до дра Са ви ћа, ако спад не снег? Ја не ка да хте дох до То пол ни це, да ви дим на чин ра да и бо ле сни ке код тог осо би тог ле ка ра, али не сти гох. Ко ли ко, и ку да све, не сти гох, дра ги го спо ди не! „Смрт за вра том“, не са мо са да, не го од у век, јер је жи вот кра так, а чо век та ко ма ло му дар да се сам огра ни чи, а не да га спо ља не што опо ми ње да та ко мо ра би ти.

Остај те здра во, не вра ћај те се на „би лое“, иди те с ра дом сво јим. на пред. – Ва ша ода на...

Тих да на из ла зи 5–6. све ска На ше ствар но сти, ча со пи са ко ји уре ђу је Алек сан дар Ву чо, и у ру бри ци „Љу ди – до га ђа ји – књи ге“, под псе у до ни мом К. К. (Ко ча По по вић), чла нак „Го спо-ђа Се ку лић и си ро ма штво“. По вод је Иси до рин текст у По ли ти-ци о ро ма ну до бит ни ка Гон ку ро ве на гра де.

„При ка зу ју ћи ро ман ко ји је до био ово го ди шњу Гон ку ро ву на гра ду, гђа Се ку лић, на јед ном ме сту, пре ба цу је ње го вом пи-сцу што су ви ше го во ри о љу ди ма, а не до вољ но о при ро ди“ – ка-же на по чет ку пи сац члан ка. „То је јед на кон цеп ци ја ро ма на са ко јом ће се те шко ко мо ћи сло жи ти, али ко ја, оста ју ћи ка рак те-ри сти чан симп том, ни у ком слу ча ју не мо же да дис ква ли фи ку је чи тав рад гђе Се ку лић. Али ка да она иде и да ље у истом прав-цу, и хо ће при ро ду за јед но са љу ди ма да већ са да упу ти на не бо,

192 193

ка да у свом члан ку о си ро ма штву, са пре тен зи ја ма есе ја, жр тву је људ ска би ћа од кр ви и од ме са бес те ле сној, ма гло ви тој веч но сти иде је, као да су бјек ти си ро ма штва ни су љу ди на зе мљи, већ иде је на не бу, мо ра мо је упо зо ри ти да је за ова кво по ста вља ње ства ри, ко је се ти чу свих нас, она, као кул тур ни рад ник, од го вор на. Гђа Се ку лић нам са оп шта ва сво ја раз ми шља ња о би ти си ро ма штва, за бо ра вља ју ћи да је зна че ње си ро ма штва би ти си ро ма шан. То је раз ми шља ње ко шта са мо јед не игре ми сли. Ми смо, ме ђу тим, и по ред при зна ња на че ла сло бо де умет нич ког ства ра ња (Овај би по ку шај, осим то га био из у зет но про зи ран и на ро чи то сви реп об лик оте ло тво ре ња и при ме не на че ла L’art po ur l’art), при лич но не при јат но из не на ђе ни што је као по вод и пред мет тој нео д го вор-ној игри по слу жи ла ре ал на и сва ко днев на бе да ми ли о на љу ди. За-се ну та ле по том пој ма си ро ма штва an sick, гђа Се ку лић не ви ди по-је ди не жи ве љу де, си ро ти њу. А би ло би до вољ но да ме ња об ли ке из ра за би ти си ро ма шан, па да уви ди да се у про шлом, са да шњем, па евен ту ал но и у бу ду ћем вре ме ну, ка ко у по тврд ном та ко и у од-реч ном ви ду, гла гол ме ња уз лич не за ме ни це...

Вре ме на су озбиљ на. А од Фра ње Аси шког до да на шњег не-вољ ног про сја ка, као и до гђе Се ку лић, да ле ко је. Љу ди још увек не би ра ју сво је усло ве жи во та, као што по је ди ни књи жев ник мо-же да би ра сво је те ме, и не осло ба ђа ју се сво је бе де она ко ла ко као што се умет ник осло ба ђа де мо на ин спи ра ци је ка да је умет нич ки уоб ли чи и об ја ви. Они при ста ју, нај зад, да ми сао гђе Се ку лић, ако то за слу жу је, бу де веч на, али ра де ко ли ко год мо гу, још док су на зе мљи и про ла зна би ћа, да си ро ма штво не бу де веч но. Они оче ку-ју од гђе Се ку лић да им по мог не у њи хо вим на сто ја њи ма...“

Уочи Св. Јо ва на, на Бо го ја вље ње 1937, пи ше Све ти сла ву Пе-тро ви ћу:

Сад је пред ве чер је ва ше сла ве, и ја са пу но ср дач но сти ми слим на вас, и же лим да сте бо ље и бо ље, и да вас Св. Јо ван, је дан та ко озби љан све тац, је да ред уму дри да не пра ви те се би и сво јим при ја-те љи ма му ке и бри ге, и да бу де те опет ста ри, ја чи и от пор ни ји од свих нас... Не мој те се, ипак, су бјек тив но да ти; от пор ор га ни-зма је глав но, во ља и ве ра да се мо же сва ки про грам суд би не при ми-ти и из ду ра ти. Су тра ће мо код вас на че сти та ње.

Љу би ци Лу ко вић, се стри На де жде и Раст ка Пе тро ви ћа, 29. ја ну а ра љу ба зно пи ше:

Хва ла на Ва шим ис трај ним и љу ба зним по зи ви ма. Ми сли ла сам да ће гђа Ико нић оти ћи до Вас, и по њој сам по ру чи ла сво је

из ви ње ње и при зна ње. Си ноћ – че твр так – она је би ла код ме не, а из ве сти ла ме да ни је при су ство ва ла му зич кој при ред би код Вас.

Ја, дра га го спо ђо, не мам те ле фо на, и не мо гу те ле фо ном раз-го ва ра ти. По ру ку ми још и пре да ду, и при мим је не ка ко, али у ту ђу ку ћу да на ва љу јем због при ват ног те ле фон ског раз го во ра, не мо гу, и не мо гу! Ни сам мо гла до ћи до Вас ни по сле Ва ше кар те. Не мам вре ме на. Рас по ред мо јих ду жно сти и по сло ва је ско ро су-ров. Шет ње и пе ша че ње сам ре ду ци ра ла, а то је ме ни вр ху нац же ље, во ље, па и ка при са. Још, ја не мам здра вља, и дан и час дис-по но ва ти со бом.

Хва ла Вам на ге не рал ном по зи ву; ако не ка да мог нем, ја ћу до ћи, и би ће ми за до вољ ство да слу шам сви ра ње вир ту о за и умет ни ка.

При ми те, са Г. Лу ко ви ћем, из раз мог по што ва ња, с по здра вом.

Њен при ја тељ Све ти слав Пе тро вић опо ра вља се на ју гу Фран-цу ске, по сле бо ле сти, а Иси до ра му 17, мар та 1937. по ру чу је:

Чу јем од Да не [се стре Пе тро ви ће ве] да сад иде да ле ко бр же са опо ра вља њем, па ми је ми ли је пи са ти вам. Ви сте се та мо сро ди-ли са сун цем с ле по том и мо ра те до би ти но вих сна га. Не мој те их са мо од мах на ли цу ме ста и про ћер да ти! Ни ти се удва рај те, ни-ти ве руј те же на ма, ни ши се тро ши те у по е зи ји љу бав ној!... Ако се не вра ти те ка ко за ми шљам, не ћу да вас ви дим ни чу јем!

Код нас је бе о град ски pre lu di um про ле ћа: ма ло час су про шли „ци ган чи ћи“ с ко ша вом, а сад је мир, не бо цр ве но, а ва здух зу-бат. Зе ле ни ло се гу ра на све стра не, опет по на шки: твр ди пу пољ ци и тр ње по ме ша ни. Али до ва шег до ла ска ће, на дам се, пре ста ти бал ка ни зам у кли ми, и ли чи ће мо и ми ма ло на оно од че га ви, у при мор ским оним Ал пи ма, има те из о биљ но.

... Ја, по зна то је, жи вим по ма ло ис под зе мље, и не ли чи ми да се пра вим оба ве ште на. Здра вља не ка вам да де Бог, то вам са мно го искре но сти же ли, и по здра вља вас...

Два де сет пр вог мар та 1937. одр жа на је (пр ва) го ди шња скуп шти на Удру же ња књи жев ни ка, у ка фа ни „Два је ле на“, у Ска-дар лиј ској ули ци. Ме ђу чла но ви ма пот пи са ним на Пра ви ли ма Удру же ња, по ред Ми ла на Ра ки ћа, Вељ ка Пе тро ви ћа, Де сан ке Мак си мо вић, Хам за Ху ме, Фра на Ал фи ре ви ћа, Дра ги ше Ва си ћа, Си ме Пан ду ро ви ћа, Де си ми ра Бла го је ви ћа, Ни ка Бар ту ло ви ћа, Ми ла на Ка ша ни на и дру гих, би ла је и Иси до ра.

Тог мар та тре ба ло је да отво ри но ву из ло жбу сли ка сво је при ја те љи це Зо ре Пе тро вић. Умет ни ца је у Па ви љо ну на Ма лом

194 195

Ка ле мег да ну при ка за ла свој де се то го ди шњи рад и, ка ко је По-ли ти ка об ја ви ла, Иси до ра је „из не на да от пу то ва ла“, па је за то из ло жбу отво рио Ста но је Ста но је вић „и из ви нио из о ста нак гђе Се ку лић“.

У ча со пи су Ми сао, чи ји је вла сник би ла Сми ља Ђа ко вић, ње на бли ска при ја те љи ца, Иси до ра об ја вљу је из вод из свог пре-да ва ња о Ра ки ће вој лич но сти, одр жа ног у Удру же њу при ја те ља умет но сти:

„То је мр шав, суп ти лан го спо дин; са оде лом не ка ко не ва-жним ко је са мо ма ло там ни је из вла чи кон ту ре; го спо дин ко ји ни је су ви ше љу ба зан, ни је на ро чи то ре спек та би лан, ни је чо век сли ко ви тих ге сто ва, ни ти чо век ело квен ци је“ – сли ка Иси до ра овог пе сни ка. „Јед ном реч ју, то је чо век без пе ри пе ти ја. Го ло глав, ру ке пра зне, џе по ви при љу бље ни уз те ло, под ми шком ни ка да не но си сво ју збир ку пе са ма. Ра кић во ли да по се ди у дру штву, али во ли да при том од су ству је и са оним што зна, и са оним што је-сте. Кад би не ки скулп тор ре шио да ра ди Ра ки ћа, при лич но би се на па тио: ни до ста те ла, ни до брих дра пе ри ја. Са мо има ги ни-стич ки пор тре, си лу е та... Са мо сам је да ред ви де ла Ра ки ћа ствар-но у тој дру гој ег зи стен ци ји, то јест, чу ла га за пи ја ном. Он да ка-да се, усред раз го во ра, од је да ред ди гао и нео че ки ва но ка зао: ’Сад ћу да вам сви рам,’ Бе ше Скар ла ти. Јед но став но и те шко. Мо ти ви ко је тре ба ин тен си фи ко ва ти, ина че је уза луд но та ко зва но сви ра-ње. Ра кић их је про сто на бри зга вао. То је би ло сви ра ње му шко, уоста лом за ин стру мен том ко ји и је сте му шки...“

Ње но пор тре ти са ње са вре ме ни ка је јед но став но, кри стал но ја сно и сли ко ви то. Ра кић ни је из у зе так. Ту су и Урош Пе тро вић, Да ни ца Мар ко вић, Јо ван Цви јић.

Сво ју све стра ност она ис ка зу је и у по вре ме ним му зич ким освр ти ма, бе ле шка ма, по пут есе ја „Про блем вир ту о за“, ко ји је об ја вљен у ус кр шњем бро ју По ли ти ке 1937. По вод су би ла два му зич ка до га ђа ја: кон церт јед ног че ли сте и јед ног пи ја ни сте – Мај нар да и Мор тоа. „Вир ту оз је не ми нов но ве ли ки тех ни чар“ – пи ше Иси до ра. „Све ње го ве спо соб но сти под ре ђу ју се тех нич-ком оства ре њу му зич ког де ла. Чак и по е зи ја, ко ли ко је има у вир ту о за, не ства ра об лик, не го се да је уси са ти од об ли ка...“

У По ли ти ци, по чет ком ју на 1937, Иси до ра об ја вљу је за па-жен чла нак „Про блем си ро ма штва у на шој књи жев но сти“. То је, у ства ри, од го вор на пи са ње На ше ствар но сти.

„Си ро ма штво је про блем зе мље и не ба, не са мо про блем дру штве ни“ – пи ше Иси до ра. „... Има љу ди ко ји су си ро ма шни

за то што су си ро ма шни, за то што је си ро ма штво је дан од веч них еле ме на та у чо ве ку, као љу бав, као и ре ли ги ја. Нај ве ћи ко лек тив чо ве чан ства то је си ро ти ња!... Не ко је си ро мах због по ро ка, не-ко је си ро мах због вр ли на. А по ро ци и вр ли не су веч не ства ри... И у на шој се књи жев но сти об ра ђу је про блем си ро ма штва. Сва-ко ја ког си ро ма штва је у нас мо жда и од ви ше, по сви ма по кра-ји на ма. Има мо и не што ле пе тра ди ци је у ми сли о си ро ма штву: код ста рих ми сти ка грч ко-ис точ не ве ре. На жа лост, та је ли те ра-ту ра на шим пи сци ма сла бо по зна та... Крат ко ре че но: књи жев-ност на ших вре ме на об ра ђу је си ро ма штво без ма ло ис кљу чи во у јед ном ли ку, у ли ку про ле те ра. Пи сци, за то што су ’со ци јал ни’ пи сци, за тва ра ју спо ља шње и уну тра шње очи пред исти ном: да се си ро ма штво про сти ре од ма те ри јал ног и дру штве ног про бле-ма до суд бин ског про бле ма... Два су пот сти ца ња и на го ње ња за мла ду на шу књи жев ност со ци јал ног прав ца. Је дан је: искре но про бу ђе но дру штве но осе ћа ње и са о се ћа ње. Дру го је: Ми ро слав Кр ле жа. Кр ле жа је ве ли ки дар и ве ли ко ср це. Ње го ви су хо ри-зон ти да ле ки, до ди ру ју оба све та, об у хва та ју ве ли ки ко лек тив си ро ма штва. Про блем Кр ле жи не ли те ра ту ре је не са вла дљив, ду-бо ко тра ги чан. Не са вла ђу је га ни Кр ле жа... Ве ли ка књи жев ност Кр ле жи на о си ро ма штву, то је Пе три ца [Ке рем пух].“

Ва са Ста јић, њен при ја тељ, на пу стио је Ма ти цу, по сле ни за су ко ба; оста вио је и Ле то пис Ма ти це срп ске.

На ва ше пи смо ја сам од мах од го во ри ла – пи ше му она 8. ју-ла 1937. Не знам да ли вас је оно још на шло у Кар лов ци ма, где сам ми сли ла – по ва шим ре чи ма – да ће те оста ти још не ко вре-ме. Од је да ред, кар та из То пол ни це. И вест да има те у ста њу бо-ле сти по гор ша ње. Жао ми је вр ло, али се на дам да ће те се опет са бра ти, и вра ти ти у ста ње ко је за нас, бо ле сне, зна чи нор ма-лу. Ја ви те ми, у две ре чи, ка ко сте да ље. Не знам тре ба ли бе-ле шка о Гор ком, и ку да је бо ље сла ти, ако тре ба то јест, да и ја не што до дам уз ра до ве дру гих. – Мо је је ста ње здра вља вр ло тра ља во. Ја здра вља уоп ште ни кад ни сам има ла, али са да је бо-лест пре ра сла сва ки сми сао тр пље ња. Не ћу ни ку да. Ни ти ме ву-че да не ку да по ђем, ни ти мо гу да са вла дам у се би осе ћа ње да не тре ба ни ку да да идем. А та ко је стра шна кли ма ју ла и ав гу ста у кра је ви ма без шу ма. – На ка квом сте ре жи му? Мно го стро гом? Мо лим вас опет да ми ја ви те ка ко се осе ћа те. С нај бо љим же ља-ма, по здра вља и по шту је...

196 197

По чет ком ав гу ста кре ну ла је на пут у Цр ну Го ру; Це ти ње, Острог, Бо ка, Дур ми тор...

При ја те љи ма је ка за ла:„Идем да про бам опи па ти жи ву тра ди ци ју и осе ти ти бо ље

зе мљу, љу де, тај ну њи хо ву. Ако то бу де ја ло во, не знам ка ко ће из гле да ти Ње гош (реч је о при пре ма ма за пи са ње мо но гра фи-је о Пе тру Пе тро ви ћу Ње го шу). Све је кљу че ве од се бе ве чи то скри вао, и нај зад и по нео на онај свет. А чи сто уну тра шња би о-гра фи ја, ве ле, не ма ме ста у се ри ји она квој ка ко је за ми шље на...“

Нај ви ше је вре ме на про ве ла на Це ти њу, где је слу ша ла ка зи-ва ња ста рих Цр но го ра ца о њи хо вом вла да ру, вла ди ци и пе сни ку. Му чи ла ју је „за го нет на по ја ва Ра да То мо ва“, ка ко је го во ри ла.

Би ла је бе сна јед ног од тих да на ка да су је из ба ци ли из Му-зе ја. Јер, у по се ту су до шла три мла да кра ље ви ћа. Но, она је оти-шла у се ло Ба ји це, у не по сред ној бли зи ни Це ти ња, а по том да оби ђе Острог, зна ме ни ти ма на стир, и нај зад да ви ди Ле сен дро, ма ло утвр ђе ње на ка ме ни том остр ву усред Ска дар ског је зе ра. Ту је гла сно ре кла по зна ту уз ре чи цу: „Из го ре као Вла ди ка за Ле-сен дром.“ На кра ју овог пу то ва ња по Цр ној Го ри бо ра ви ла је у Вир па за ру, ба ци ла по глед са ви ди ков ца Бел ве де ре. Но ва ку Ми-ло ше ви ћу, но ви на ру, ко ји је на том пу то ва њу че сто био с њом, по по врат ку у Бе о град на пи са ла је љу ба зно пи смо:

Хва ла Вам мно го. – У пи сму спо ме ну сте да бих си гур но с ви-ше за до вољ ства пе ша чи ла с Ва ма на Лов ћен не го се во зи ла у Ду-бров ник. Е, да зна те да је Бог дао да пе ша чим и ка Ду бров ни ку. От при ли ке на по ла пу та укр ца те се у ауто бус три мла да Вој-во ђа ни на. Ни су се баш нај ди скрет ни је по на ша ли, мно го су се на глас ми сли ли, али су би ли не ка ко сим па тич ни са сво јом рас ка ла-шно шћу и ша ла ма. Цео ауто бус се сме јао. Па и дво је Ен гле за нај-зад по че ше да рас пи ту ју: шта ка жу. Пре во ди ли смо тач но, док ни је про шао је дан ма га рац, и она тро ји ца га по здра ви ше: Здра-во, го спо ди не по сла ни че, је сте ли за Кон кор дат? – та да до да смо по пра вље ну ре дак ци ју тек ста. На по след њој уз ви ши ци, пред спу-шта ње у Ду бров ник, не ста де наф те. По ку ша ше уоби ча је на пре-со ва ња, ни ка пи: Ста до ше она ко ле си ја као уко па на, као мр тва. Mon cher ca da vre, се ти ла сам се ка ко је Жорж Сан до ва ма зи ла си ро тог свог Шо пе на. Она тро ји ца та да узе ше си ту а ци ју у ру ке: сви из ко ла на по ље, сем во за ра, и све што је му шко гу рај ле ши-ну. Во зар их је хра брио да има све га 200 ме та ра. Ис па ло је три пу та то ли ко. Љу ди су тр ља ли дла но ве, хук та ли, псо ва ли, опет гу ра ли, али она три мла ди ћа не да до ше ху мо ру па сти, и та ко му шкар ци – бо ља и вред ни ја по ло ви на чо ве чан ства – ис пе ше

оно чу до ви ште на врх, ода кле смо по сле без мо то ра си шли у град до Пло ча... Али, што та мо до бих у пе ша че њу, из гу бих по сле у лу-дој во жњи: око 40 ми ну та сам тра жи ла со бу из хо те ла у хо тел и на шла нај зад јед ну са две по сте ље и по це ни као да сам до шла у го сте не ка да шњем Кне зу ре пу бли ке. – Сад је све то про шло, а оста ло са мо да сам стра хо ви то да ле ко од ле те ла и од Це ти-ња, и од при ја те ља, и од мо јих сре бр них сте на...

По по врат ку у Бе о град, кад је сре ди ла ути ске, но ви на ру По-ли ти ке да ла је 14. сеп тем бра ве ли ки ин тер вју, на го то во це лој стра ни ли ста. Но ви нар је пи та – шта ми сли о пла но ви ма за из-град њу пу та до вр ха Лов ће на, до Ње го ше вог гро ба? Она ка же:

„Да Бог да дâ не бу де исти на што ре ко сте. Ми слим, би ло би то не са мо не ра зу ме ва ње, не го не ра зум. На ста ла би ла жна при влач ност ме ста. Во зи ли би се љу ди у до ко ну шет њу, сти за-ли уз ба на лан шум пи штаљ ки и мо то ра, ве ро ват но по не ки и са ужи ном у кор пи. За ма ло, ни кла би у бли зи ни ка ва на! Стра шно! Јер гроб вла ди ке Ра да, ве ли ког и тра гич ног чо ве ка, тре ба да оста-не не мо све до чан ство оног све та... Пут до ње го вог гро ба тре ба да оста не сте но ви та ста за, ка ме њар, а ход до то га гро ба ћу тљив, на пор но ус пи ња ње...“

Ра до зна ли но ви нар да ље за пит ку је:А Ле сен дро? Да ли јој се то остр во сви ђа?

„Сву где, сву где, на сва ком ме сту, Цр ну Го ру гле дам, вас, мо-је не за бо рав не цр но гор ске при ја те ље гле дам, а јед на ко вла ди ку Ра да ви дим“ – ве ли Иси до ра. „Ипак мо жда нај ви ше на Ска дар-ском је зе ру... Опет ко ма дић исто ри је цр но гор ске, име ко је на по-ми ње ста ре бор бе, лу де ре ше но сти, кр ва ву слу жбу го спо да ру... Ле сен дро! Нај ма ње а нај рав ни је ме ђу остр ви ма, али, ето, не ка-ко као ср це у чо ве ку, ле жи на не кој пу стој и опа сној сре ди ни и кључ је за све пу те ве. Кад Тур ци узе ше то остр во, и на ње му вла ди чи ну ку лу, тра гич ни вла ди ка Ра де на до да де се би још јед ну не срећ ну љу бав. Оти мао је Ле сен дро, па мо лио па шу за њ као де те, па у јед ном тре нут ку крик нуо и на пи сао ска дар ском Тур чи-ну пи смо од ко јег леп шег и жа ло сни јег пи сма не ма на све ту...“

Иви Ан дри ћу 11. но вем бра 1937. го ди не пи ше:

Дра ги Го спо дин Ан дри ћу,На рав но, не ре ко сте ју че ни шта о оно ме што ћу да нас про-

чи та ти. [По ли ти ка је 11. но вем бра об ја ви ла вест са фо то гра-фи јом о на и ме но ва њу др Ива Ан дри ћа за по моћ ни ка ми ни стра

Рукопис књиге о Његошу

Рукопис књиге о Његошу

198 199

ино стра них де ла; до та да је Ан дрић био ми ни стар-по моћ ник.] Кад чо век по ву че јед ну ли ни ју од вас до вас пре ко два де сет го ди-на – ко ји раст и узре ва ње! Тач но се та ко раз ви ја те ви као и оно што пи ше те: од ти хог се ме на чи је пуц ка ње чу ју са мо зе мља и Бог, до ли сна те шу ме пу не му зи ка, за ко је је, авај, чо веч ји жи вот кра так. – Бу ди те срећ ни и бла го сло ве ни у сва ком ра ду. Сав вам је жи вот то, рад, па не ка вам нај бо ља сре ћа оста не у ра ду. Ја се без кра ја ра ду јем ва шем угле ду, и по здра вљам вас...

У но вем бру 1937. Иси до ра од ла зи на Ву ков са бор, у Тр шић.„Био је до бар проф. Бе лић да и ме не по ве де у Ло зни цу на

про сла ву Ву ка Ка ра џи ћа“ – за бе ле жи ла је она. „С на ма је био у ко ли ма и проф. Мо ско вље вић, а ми ни стар про све те, Ма га ра ше-вић, во зио се сво јим ко ли ма. Тре ба ло је да се вра ти мо у Бе о град но ћу, али се спу сти ла та ко гу ста ма гла да се шо фер ни је усу дио да ис те ра на друм. Под ма глом, зе мља је стра шна! Но ћи ли смо у Ва ље ву. А за руч ком у Ло зни ци, све ча ним руч ком ко ји су при-ре ди ли ме шта ни, де си ла се ова ша ла. Мла де де вој ке слу же и ну-де проф. Бе ли ћа не ком из ван ред ном тор том, ’Ву ко вом тор том’, ве ле оне. Проф. Бе лић се бра ни у фи ним ва ри ја ци ја ма до бро га сти ли сте, али уза луд. Нај зад ће ре ћи: ’Ве руј те да не мо гу. Зна те, ја це ло га сво га ве ка је дем Ву ко ву тор ту.’ Сви смо се на сме ја ли од ср ца, са мо је ми ни стар про све те остао озби љан...“

При ја те љу Ми ла ну Ка ша ни ну ће кра јем те го ди не на пи са-ти:

...Цр на ту га ми се ле тос уву кла у жи вот, па ето јед на ко имам сва ко ја ке не ми ре...

Све јед но, све про ла зи...

Жив ку Ми ли ће ви ћу, пи сцу и но ви на ру, уред ни ку кул тур не ру бри ке По ли ти ке, 31. де цем бра 1937. пи ше по во дом по зи ва да по ша ље при лог за бо жић ни број ли ста:

Хва ла на љу ба зно сти. От ку да Вам пи та ње: да ли ће сви би ти за до вољ ни? На рав но да не ће, јер ни ка да ни су, ни он да кад фак то ри ма ње ко ли ди ра ју не го што ко ли ди ра ју уред ник и ње го-ви ра зни са рад ни ци, је дан умет ник и дру ги умет ни ци. Сре ћа је код нас у то ме што, пр во, љу ди не чи та ју, дру го, не па зе на оно што чи та ју и ин ди фе рен ти зи ра ју и ми сао и из раз и осе ћај: они ко ји про чи та ју, то су уред ник и пи сац. Оста је да кле, у по след-њој ана ли зи, не за до вољ ство уред ни ка. Али за то уред ник има

моћ да або ли ра!... Ја, у кру гу, пи там се још јед ном.: шта хте до-сте за пра во ре ћи? – Све јед но, све про ла зи. Ето је ту већ и 1938! Срећ на Вам и мир на! С по што ва њем и по здра вом...

По сла ла је По ли ти ци, у ства ри, чла нак о Ње го шу. На зва ла га је „Вла ди ка Ра де и љу бав“.

Са шест „свр ше них сту де на та фи ло зо фи је ко ји су ис пи си ва-ли и уазбу ча ва ли ли сти ће, а не ки и под вла чи ли ре чи“, Иси до ра са др Ми ло шем Мо ско вље ви ћем ра ди у Лек си ко граф ском од се-ку Срп ске ака де ми је на у ка. Њих дво је су оба вља ли по сло ве тех-нич ких се кре та ра.

На Ту цин дан, 5. ја ну а ра 1938. пи ше Ста ји ћу:

Хва ла ср дач на на ста њу и пи сму. Ка ко је већ да ле ко оно ма-ло што ми се да де да с Ва ма бу дем на истом по слу! Одо ше и вре-ме и по сао! – Пред пра зни ке, мо ја ме са мо ћа при ти сне ја че но обич но, у жив ци ма игра сто ти ну но стал ги ја сва ке вр сте, па је бо ље да Вам са да на пи шем са мо ма ло ре чи. Же лим Вам у но вој го ди ни до бар од нос са бо ле шћу, и мир за рад. Ако сто ји до же ља, мо ја је ја ка и би ће Вам од вај де...

У са ра јев ском ча со пи су Пре глед об ја вљу је чла нак „Про лог и епи лог за књи гу о Вла ди ки Ра ду“. Књи га о Ње го шу по ла ко на ста је.

На Бо жић 1938. за хва љу је се Ми ла ну Гро лу:

Хва ла на се ћа њу. Пр вог да на пра зни ка не из ла зих. Има ла сам пре ко да на и по се та. Уве че сам би ла ре ши ла си ћи до Ане, али је г. Ву ко тић на и шао ка сно и остао до де вет са ти у раз го во ру. Кад си ћи, кад вра ти ти се! Жа лим, јер рет ко ви дим и Вас и Ра ки-ће ве, а об ра ду јем се кад Вас ви дим. – У но вој го ди ни же лим вам здра вље и мир, ра до сти од Во је, с по што ва њем и по здра вом.

Ран ку Мла де но ви ћу, ко ји је по во дом по кре та ња ре ви је ХХ век по зи ва на са рад њу од мах по пра зни ку, 11. ја ну а ра пи ше:

Мо лим да из ви ни те што не мо гу би ти до ста пред у сре тљи-ва. За пр ви број Ва шег ли ста ни шта не мам спре мље но, и не мо-гу бр зо и ско ро ни шта спре ми ти, јер сам за у зе та нео д ло жним и ра ни је утвр ђе ним обе ћа њи ма. Не бих ни во ле ла да идем у ред са са мим ми ни стри ма. То је за ме не ту ђа ка те го ри ја. Ви де ћу, по сле

200 201

бро ја, два, ко ја Вам је са рад ња, и он да про су ди ти мо гу ли др жа-ти ко рак са дру штвом. Би ће он да спон та ни је и при род ни је ако што пре ду змем ра ди ти.

О ме ни да пи ше те не ку па ра лел ну сту ди ји цу! Па Ви зна те да сам ја вр ло скром на, и да би ме сва ки на пис те вр сте до вео у вр ло не згод но осе ћа ње. Ја сам бли зу смр ти, и кад одем у гроб, ви де ће те шта ће те. Ми слим да ће те ме и он да оста ви ти да мир но оста нем у скром но сти. – Сва ко до бро и сва ку енер ги ју на ду шној ду жно сти же ли, с по што ва њем...

Ме ђу тим, ре дак ци ја овог ча со пи са за књи жев ност, на у ку и умет ност, чи ји је вла сник био Ге ца Кон, оку пи ла је ве ли ки број са рад ни ка (Бран ко Ла за ре вић, Ста ни слав Ви на вер, Ра де Дра и-нац, Си ма Пан ду ро вић, Хен рих Ба рић, Ксе ни ја Ата на си је вић, Мом чи ло На ста си је вић, Бра на Пе тро ни је вић, Мар ко Фо тез и дру ги), али је же ле ла и Иси до ри не тек сто ве.

Ја вља се крат ким пи смом Мла де ну Ле сков цу, у Но ви Сад 16. фе бру а ра 1938:

Да нас по сле под не пу ту јем. Тре ба у Ита ли ји, да оста нем око два ме се ца. Не знам ка ко ће ис па сти, јер ми је здра вље ло ше. До бро те је Ва ше пи смо сти гло пре мо га од ла ска. Сад ћу лич но да одем до Г. Гро ла да још је да ред за мо лим, па и да га из гр дим. Све за бо ра вља! А са та квом ср дач но шћу је обе ћао да ће би ти при лог за Спо ме ни цу Г. Ста ји ћа. – По здра ви те Г. Ва су [Ста ји ћа] мно го, ја ви ћу се из Ри ма и ње му и Ва ма.

Не што ка сни је Ле сков цу ће на пи са ти (на пут је оти шла и бр-зо се због бо ле сти вра ти ла):

Хва ла на се ћа њу... Тре ба ло би да се до се ли те ова мо, јер ја у оној но во сад ској, што ре као Кр ле жа ма ло гра ђан ској за мр ше но-сти про сто не знам где сте, ни где да Вас тра жим.

Са ра ђу је у По ли ти ци, по себ но за хва љу ју ћи уме шно сти уред ни ка кул тур не ру бри ке Жив ка Ми ли ће ви ћа, и са мог пе сни-ка и кри ти ча ра. Она Ми ли ће ви ћу отво ре но го во ри да же ли да за бе ле жи из ла зак из штам пе не ких књи га сво јих при ја те ља, као што је Ва са Ста јић. Исто вре ме но ка же Ми ли ће ви ћу да „не у по-тре бљен ру ко пис уни шти“. На по ми ње да јој је ру ко пис не у ре дан јер се „слу жи са мо ле вом ру ком, де сна јој је сло мље на“. Би ло је то у ле то 1938. го ди не.

Ран ко Мла де но вић је по но во по зи ва на са рад њу у ре ви ји ХХ век. Она му 13. ма ја 1938. од го ва ра:

Хва ла Вам што ме се се ћа те. По ку ша ва ла сам, у ова два да на, на пи са ти не што за Ваш лист, али ни је по шло за ру ком. Ни ти за пр ву стра ну, ни ти за по след њу. Мо лим Вас да се по мог-не те дру где. Ја ћу, ако по жи вим, до ћи за не ки по зни ји број. – Код ку ће сам углав ном пре под не; на и ђе те ли ова мо у шет њу, из во ли-те свра ти ти...

У ле то, 26. ју на 1938. го ди не, пи ше Ва си Ста ји ћу:

...У сво јој ро ђе ној со би за рад сло ми ла сам де сну ру ку. Ово је сад је ди ни на чин пи са ња: ку ца ње, не ве што и спо ро, ле вом ру ком. Ра ду јем се мно го ста њу ва шег здра вља и прог но зи. Са жив ци ма ће те се но си ти, и ра ди ти упр кос њи ма, као ми сви. Лу ки јан је из и шао вр ло скра ћен и оса ка ћен: По ли ти ка не ма увек до ста ме-ста за текст, и се че га, већ сло же ног, где до хва ти и ка ко ко ло не за по ве да ју. Ако жи вим, мо жда ћу се ипак ре ши ти да из дам не ку књи гу, и вам до и ста за го нет ни по ет до би ће још ви ше за го нет но-сти, да кле и ра зних фон до ва за да ље об ра де и ин тер пре та ци је. Још да вам ка жем да сам ја сад на му ка ма од ко јих се ви са мо бо ји те: не мо гу да ра дим, ни да пи шем, ни да ис пра вљам ура ђе но око вла ди ке Ра да – па да се опро стим од вас, јер, ето, ле ва ру ка гре ши и за ма ра се. А да ми је слу чај но де сна ру ка от се че на, ле ва би већ и сад би ла ја ча и спо соб ни ја. Ви ди те ка ко су енер ги је у чо-ве ку ствар не мо рал на и нео збиљ на!

Збо гом, сва ко вам до бро же ли, и во ле ла би да још с ва ма ра-ди, ода на Иси до ра Се ку лић.

Три де се тог ју на, у За гре бу уми ре Ми лан Ра кић. Иси до ра га је искре но по што ва ла и це ни ла, и као пи сца и као чо ве ка. У По-ли ти ци, 3. ју ла, она пи ше не кро лог:

„Бал кан наш др жи свог ра сног чо ве ка као ви ли ца зуб: ду-бок ко рен, твр да кру на, не пре ки дан рад, кр ва во чу па ње. Си ро-мах див ни Ра кић! Бо јао се ста ро сти, ру жно ће, бр зог и не за у став-ног про па да ња сна ге, усах ње ња и са су ше ња. Страх од ста ре ња опе вао нам је са јед ном му шком ме лан хо ли јом ко јој је два да има рав не. Али ње га је че ка ло го ре и те же: пре ста ро сти, пре оне мо-ћа ња и по ру жње ња до шла је бо лест са стра хо ви тим му ка ма те ле-сним и ду шев ним, до шло је на ба да ње утро бе на ко лац и спо ро из ди са ње уз по гле де у сун це и у мла ди жи вот оног Бал ка на ко ме је да ро ва на ве ли ка па три от ска по е зи ја...“

202 203

Пи ше јој Ми лан Грол и она му 2. ју ла од го ва ра:

Хва ла на кар ти. Је сте ли сад бо ље? Са ма, и за бо ра вље на од се бе са ме и дру гих, ипак не ка ко са знам ве сти о љу ди ма ко ји ме ин те ре су ју. Чу ла сам да вам ни је би ло до бро; чу ла сам да је Во ја от пу то вао у Па риз...

Хва ла на до бром са ве ту и па жњи, али ја не ћу у ба њу. Су ви-ше ми је то ра ци о нал но. Ако имад нем са чим, и бу дем ко ли ко то ли ко у сна зи, вра ти ћу се у Ита ли ју. То је ира ци о нал но, али то же лим и во лим. Ина че, се де ћу код ку ће.

Ако не ка да по ђе те до Га ври ло ви ће вих, свра ти те. Во ле ла бих да вас ви дим и чу јем. И из Ко лар ца сам ове го ди не от па ла, па ме страх да уђем у згра ду. Сву где су дру ги љу ди.

Остај те до бро, од ма рај те се бар о фе ри ја ма ка ко тре ба.

Тих да на она пи ше и о Ву ку Ка ра џи ћу:„Вук се мо же на по ре до ста ви ти са мо с Ње го шем и Ка ра ђор-

ђем. То су три чи ста ори ги на ла на ше га ро да, ве ли ки мит ски љу ди ко ји су све из се бе из ва ди ли, и све род ној гру ди, је зи ку и мо рал ном оби ча ју на род ном оста ви ли. Али и међ том дво ји цом ста си тих и кр шних дру го ва хро ми Вук је нај ста ме ни ји...“

Ша ље по ру ку Жив ку Ми ли ће ви ћу, у По ли ти ку, 18. ју ла 1938:

Сли кар Нас та си је вић [Жи во рад, брат Мом чи ла На ста си је-ви ћа] био је код Вас, па је био код ме не, и за то сам ја сад у По ли-ти ци. За уго дан по мен по кој ног Мом чи ла, бу ди ше љу ба зни, на ђи-те зго дан час ме ста у ли сту, ово ме при ка зу. – Да бу де она опа ска ис под тек ста, ре че но ми је.

С од лич ним по што ва њем...

Иси до ра је у ви ше на вра та пи са ла о На ста си је ви ћу, а ово га пу та у По ли ти ци, 19. ју ла, об ја ви ла је при каз це ло куп них де ла Мом чи ла На ста си је ви ћа (пр ве три књи ге – при че, дра ме, ми-сли). Она за кљу чу је:

„Стил На ста си је ви ћев је стил јед не тач но сти ко ја иде до гро-зо те, али и до ми ло те. Та тач ност чи ни да тај стил зна чи са вр ше-ни мир над до га ђа ји ма без раз ли ке...“

Ве ли Гро лу, 21. ју ла 1938:

Ка ко сте? Да ли и Ва ма Ра кић [Ми лан] јед на ко до ла зи на ум и пред очи? Би ла сам му, на гро бљу: све за тр па но вен ци ма, име на

Милица Ракић и Милан Грол на сахрани Милана Ракића

204 205

не ма. Мо жда ни је оти шао. Све ми се чи ни тек од је се ни ће мо по че-ти за пра во га гу би ти и не ма ти. Ле то у на шим кра је ви ма ни је жи-вот ни свест. Све je об у зе то те лом, ко је тр пи од вру ћи не и тра-жи да бо ле сти су зби ја. На је сен, кад лу до и од врат но те ло опет ре зиг ни ра, до ћи ће до жи во та ду ха, и би ће мно го те шко што Ра-кић не мо же ви ше ни ка да и ни у ко јој фор ми би ти.

У књи гу о Ра ки ћу мо жда за и ста спа дам и ја. И кад Гла сник [Срп ски књи жев ни гла сник] да је све ску Ра ки ћа ра ди, мо жда на не у трал но зе мљи ште мо гу и не по да ни ци. Не ви дим, ме ђу тим, ко јим пу тем би се унео мој ру ко пис. Ви, опро сти те, ре ко ше ми да сте пре ста ли би ти та мо са мо стал ни, и да слу ша те баш во-љу оних ко ји су ме не раз ру ши ли. А да мој ру ко пис по слу жи за бру-тал не и не ва спи та не за ба ве, ко ја вај да од то га све сци, па и Ра-ки ћу. Чу вај те тог ве ли ког го спо ди на! А за ме не, све јед но. Ја имам сво ју ста зу, сво ја на че ла, свој за да так, и имам и с Ра ки ћем ве зу ко ја је си гур на и кад је сам и кад ни сам у ње го вој све сци ва шег ча-со пи са. Не знам кад из ла зи тај број; мо жда ћу Вас до тле и ви де-ти. Ако не, остај те до бро, с по што ва њем и по здра вом...

Ми лан Ка ша нин је по зи ва на са рад њу, у гла си лу Му зе ја прин ца Па вла, а она му ка же:

Хва ла на по зи ву у са рад њу. С бож јом по мо ћу – чи та ва ми је опет сло мље на де сна ру ка – на дам се на пи са ти рад на вре ме. Ван ред но сте ми иза бра ли пред мет: су зе ми у очи ма чим по ми-слим на мо ју ка те дра лу. [Е сеј „Ка те дра ла у Шар тру“ об ја ви ће у Умет нич ком пре гле ду, 1939, св. 3–4]

Одр жа ва ве зу са су пру гом Ми ла на Ра ки ћа – Ми ли цом. По-след њег да на ју ла 1938. пи ше јој:

По што ва на Го спо ђо,Зво ни ла сам још два пу та код Вас и је да ред зва ла ку ћу Г. Гро-

ла [Ми ла на], Та мо сам чу ла да је Ва ша ин ди спо зи ци ја би ла ма ла и да сте до бро. Ја се ра ду јем.

Мо лим Вас да овим пу тем – и ово је на чин са о бра ћа ња – при-ми те из ра зе мо га ин те ре со ва ња за Вас, и та ко ђе из ра зе мо јих мно гих сим па ти ја за вред ност и спо мен Ва шег по кој ног му жа. У ду ху, ја сам че сто бли зу Вас. И то је на чин са о бра ћа ња, је л’ те? Ја не мам, ни сам ни ка да ни има ла дру гих шан са да Вас ви дим. Би-ва то, и за ни мљи во је то, као сав жи вот, ле пи и не ле пи. – Сва ко до бро, и мир ду шев ни, же ли...

Кра јем ле та, 22. ав гу ста 1938, ја вља Ста ји ћу:

У ове по след ње не де ље и да не по у ми ра ло је мно го мо јих зна-ла ца, ста рих и мла дих, са свим мла дих. Да ро ви та Бо ја на Је ла-ча, јед но од нај му зи кал ни јих би ћа у на шој сре ди ни, ни је на пу ни-ла 25 го ди на. Му че ме сто га не ка ста ра мо ја пи та ња: од но си

Посвета Милану Гролу

206 207

кли мат ски, нер ви, и от по ри пре ма те ле сним и ду хов ним под ри-ва њи ма. Као древ на пле ме на, осе ћам ве тар, ме сец, ми рис тра ва езо те рич ки, и бо јим их се. – Ка ко сте Ви? Све хо ћу да учи ним из-лет на Ве нац, па и до Кар ло ва ца, па све опет од ла жем. Ме сец ли је, ве тар ли је, не знам, уз не ми ре на сам не ка ко на на чин ди вљих жи во ти ња: ве ли ка сло бо да, и опет ста лан и те сан страх. Не-што кру жи увек над на ма. – Али ми је ми ло се ти ти Вас се. Та ко Вам пи шем, и по здра вљам Вас са Го спо ђом Ста јић...

Ран ко Мла де но вић је под се ћа на обе ћа ње да ћe на пи са ти чла нак за XX век.

Хва ла мно го на се ћа њу и па жњи – пи ше му она 25. ав гу ста. Ја сам Вас тра жи ла у ре дак ци ји, је да ред лич но, и за тим, на раз-мак вре ме на, те ле фо ном. Же ле ла сам зна ти да ли ће те у на ред-ном бро ју по ми ња ти пок. Ра ки ћа, и за тај слу чај Вам хте ла по ну-ди ти је дан до вр ше ни рад. Са да је то бес пред мет но. Три мо ја ра да о Ра ки ћу иза ћи ће у све сци Би бли о те ка Ко лар че ве за ду жби не. Ја имам тре нут но не ко ли ко огле да. Из ме ђу дру гог, ту је оглед о Пер Гин ту, ра ђен пре го ди ну или две, кад је би ло го во ра да ће По зо ри ште да ти ту Иб се но ву по е му. Не знам ка ко сад сто ји с Пе ром у По зо ри шту, и не знам да ли би Вам с тим ра дом би ло по слу же но у ли сту. До да јем да рад ни је кра так. Има 27 ку ца них стра ни ца, с про ре дом, слог круп ни ји од ово га мо је ма ши ни це си-ро тињ ске. Ако то не ће те, мо лим ја ви те две ма реч ма, и ја ћу он да иза бра ти и пред ло жи ти Вам дру го. Лич но, во ле ла бих да бу де мој Пер; а с об зи ром на ин те рес ли ста тај рад прет ста вља и при ли чан труд. На рав но, би ће ка ко мог не.

До спе ли сте да кле и на Цр но мо ре? Ка ко се та мо жи ви? Чу-јем да по ви ше све та по ми шља у бу дућ но сти да узме баш ту ори-јен та ци ју за сво је лет ње пу то ва ње. Да сте ве се ло про ве ли, у то не сум њам. Ва ма да де Го спод да ве се лост со бом но си те, и још је и дру ги ма де ли те.

Збо гом, с по што ва њем и по здра вом...

Али са рад ња ни ка ко да от поч не.

Ме ни је вр ло не у год но што са мо јом са рад њом иде ка ко иде – пи ше му Иси до ра 29. сеп тем бра 1938. Окол но сти су ис пред Вас и ме не. Ни ти је иза шла она све шчи ца, ни ти се, због свет ских до га ђа ја, зна кад ће би ти ко ме мо ра ци ја Ра ки ћу. Ни сам сло бод на пре ма Ва ма, јер сам ве за на дру где. Мо лим Вас да ме још за не ко вре ме бри ше те из са рад ње, ко ја та ко мно го сме та не ким мо јим при ја те љи ма да ми је те шко по сту пи ти упр кос и ми мо. До ћи ћу на ред, ваљ да, је да ред...

Не гу је сво је до бре од но се са Ми ла ном Гро лом. По чет ком ок-то бра 1938. го ди не му пи ше:

Шта ћу, мо рам да вам ка жем. Си ноћ нас г. Бе лић [лин гви-ста Алек сан дар Бе лић] звао на ону на став нич ку сед ни цу за из-ра ду про гра ма из књи жев но сти. Пу сто је би ло без вас и мр тво,

Милан Кашанин

208 209

и по ред нај бо ље во ље пред сед ни ко ве, све ми се чи ни да ни шта ни-је мо гло да се узгло би. Све сам че ка ла да ће те од не куд ући и „пре-у зе ти“. Ви сте, као у гот ском сти лу, би ли онај кључ, или чвор у ко јем се се ку сви лу ко ви. Је ли мо гућ но да не ће те до ћи? Ме ни је би ло вр ло те шко, и још ми је, и за то вам пи шем ове две ре чи. Ка-ко је мо гућ но да се скло ни здрав и ура стао уд? За што ра за ра мо и чу па мо? Ето, ре кох још не ко ли ко уза луд них ре чи! Код нас су ре чи па ме ти ре чи уза луд не.

И по но во Ран ку Мла де но ви ћу ме сец да на ка сни је, 30. но вем-бра:

Тек сам да нас до би ла по след њи број ре ви је. Ми сли ла сам да сте ми је об у ста ви ли, и би ло ми је жао се бе ра ди и Вас ра ди. За ме не је бол но раз о ча ра ње кад љу ди свој ка рак тер и став чи не за ви сни ма од про ла зних ства ри. Ја не мо гу сад да са ра ђу јем, али се на дам да ћу мо ћи уско ро. Тре ба ми ве ро ва ти, ве ро ва ти и да ни ка да не до ђем, ве ро ва ти јер за слу жу јем да ми се ве ру је.

Сит не су то пар тиј ске осве те, ако та мо ра дим, или, с дру-ге стра не, не ра дим. Сит не! Ја са да чи ним по во љи ова мо, јер су ту, тре нут но, љу ди стра да ли, ко ји су из гу би ли мно го и осе тљи-ви су на све. То ће про ћи, и по пра ви ти се, и он да ће мо се на ћи, Г. Ран ко, исти, на истом пла ну. То је људ ски и му шки. Зар не? Да-кле, до ви ђе ња, и сва ко Вам до бро од Бо га...

Ода зи ва се мол би Вој во ђа на и за Спо ме ни цу Ва си Ста ји ћу пи ше чла нак „Реч по што ва ња и ода но сти“.

„Ва су Ста ји ћа зна ла сам од у век на да љи ну, по ду хов ним про-јек ци ја ма од ње го ве лич но сти и ње го ва ра да“ – пи ше она. „Чо ве-ка ко ји ба ца ја сне и чит ке про јек ци је ла ко је ви де ти и зна ти и на ра сто ја њу. Та ко сам ја увек до бро зна ла Ва су Ста ји ћа. Ипак ми је би ла ве ли ка ра дост да ту не дав но бу дем с њим и ствар но на по слу, на за јед нич ком по слу књи жев но сти и кул ту ре. То је по тра ја ло тре ну так. Да нас смо опет раз ве ја ни, и на ре жи му ду-хов них про јек ци ја...“

Под се ћа се на смрт при ја те љи це Је ли са ве те Ибро вац, су пру-ге Ми о дра га Ибров ца, пе сни ки ње и пре во ди о ца с фран цу ског. По ру чу је Жив ку Ми ли ће ви ћу:

Мо лим Вас, кад бу де ре да и ме ста, пу сти те овај при каз ра-да не срећ не Је ли са ве те Ибро вац. Ле по бu би ло, ње не по ро ди це ра-ди, ако би сте укра си ли текст ње ном сли ком, сли ком и до бре и ле пе же не.

Је ли са ве та је би ла се дам на ест го ди на мла ђа од Иси до ре и би ла је кћер ка др Мир ка По по ви ћа, углед ног ле ка ра и јав ног рад ни ка, а умр ла је кра јем ок то бра 1934. го ди не. У По ли ти ци ће 4. де цем бра 1938, из ме ђу оста лог, на пи са ти:

„Се ћам се по след њег са стан ка и раз го во ра са Је ли са ве том Ибро вац у мом ста ну. Сме ја ле смо се кри ти ку ју ћи се не ми ло сти-во што ни јед на од нас не зна сви ра ти ка ко тре ба Мо цар то ву а-дур со на ту, а обе је та ко мно го во ли мо. Од је да ред, мо ја го шћа ре че: ’Зна те, овај прост мо тив, то је про жи вље но; а ове ва ри ја ци-је, то је исто ри ја о про жи вље ном. Оно пр во, и ве се ло је и ту жно је, а ово дру го, бар за ме не, са мо је ту жно.’ Ин спи ри са на ре чи ма и за па жа њем Је ли са ве те Ибро вац, до да ла сам и ја: ’Жи вот ап сур-дан, а ро ман о жи вље њу тра ге ди ја’...“

Ва си Ста ји ћу 30. де цем бра 1938. ја вља:

Шта ра ди те? „Сун ча те“ ли се сад та мо го ре на ва шем бре-жуљ ку? Кар лов ци мо ра би ти да див но из гле да ју под сне гом. Ја јед на ко ту ма рам по Ба но вом бр ду и по Ко шут ња ку, за јед но са сви ма бо ле сни ма, без ко јих би ми жи вот био чу дан и пра зан. – Срећ на Но ва го ди на и сва го ди на, ва ша ода на...

И 1939. го ди не, њен при лог у бо жић ном бро ју По ли ти ке ни-је из о стао. Об ја вљу је од ло мак мо но гра фи је о Ње го шу – „Тле чи-ји је син Вла ди ка Ра де“.

На глав ном го ди шњем ску пу Срп ске кра љев ске ака де ми је, одр жа ном 16. фе бру а ра 1939 (пред сед ник Алек сан дар Бе лић, се-кре тар Јо ван Ра до нић), би ра ни су но ви чла но ви. По сле тај ног гла са ња „за но ве чла но ве Ака де ми је иза бра на су ова го спо да“: др Во ји слав Ми шко вић, др Ми лош Три ву нац, Иво Ан дрић – за ре дов не чла но ве, а за до пи сне: Јо ван Ка ра ма та, Јир жи Хо рак, Ра-до слав Гру јић, Ни ко Жу па нић и гђа др Иси до ра Се ку лић.

По ру чу је Ми ли ци Ра кић:

Ви сте мно го па жње по ка за ли пре ма ме ни. При ми ла сам цве-ће, и све сли ке, и во лим их, и умем их це ни ти, и пред њи ма ми сли-ти. Ра кић [Ми лан] би одо брио Ва шу до бро ту пре ма ме ни, јер је знао, ве ру јем, ко ли ко је и те жи не и не ми ра од ду бљег раз у ме ва ња и во ље ња јед ног сло же ног ду ха. Си ноћ сам, на ко ме мо ра ци ји Ча пе-ку [че шком при по ве да чу, дра ма ти ча ру и есе ји сти Ка ре лу Ча пе ку], пр во спо ме ну ла Ра ки ћа, и за ста де ми глас у гр лу као пред плач. То је све што још мо гу. – Збо гом, сва ко до бро и мир, ода на...

210 211

За хвал на је и Све ти сла ву Пе тро ви ћу:

Хва ла што сте по гле да ли ма ло у мој жи вот. Ви зна ше, као при ја тељ и ста ри по зна ник, и као рет ко до бра и пра ва па мет – зна те ка ко ја аскет ски во лим рад, и ка ко је све дру го, што ре-као Ха млет – „мук“ за ме не. – Шта је с Ва ма? Бо ле сна сам и ја, не из ла зим... Увек мно го жа лим што ни сте здра ви: не мо јед но рав но рас по ло же ње и ма ло ша ле. – Сва ко до бро.

Ка же Мла де ну Ле сков цу, ко ји јој тра жи при лог за Гла сник Исто риј ског дру штва у Но вом Са ду:

Ви сте ма ло на у чи ли од ме не ако ни сте на у чи ли да се рад во ли са аске зом. Ни но ва ца, ни ча сти; са мо је та ко Св. Дух с на-ма. А спи ри ту ал ну сло бо ду има са мо онај чи ји је по ло жај ин фе-ри о ран за слу га ма. Раз ми сли те о то ме. – Са тек сто ви ма мо јим је те шко ћа тре ћа. Ја бих их да ла без хо но ра ра; и не бих чу ва ли пре стиж не ке еди ци је ко је не ма; али не во лим те вој во ђан ске ис кљу чи во сти! Вој во ди на не ва ља ду хов но! Ма ти ца не ва ља! И сви ти По ли ти и Ми ле ти ћи и збор ни ци вак ци ни са ни се ру мом за ло кал не уобра же но сти и уско сти, не ва ља ју! Не мо гу ја ту би-ти ни чи та лац, а ка мо ли са рад ник. – По на вљам, се ли те што пре из НСа да!

Та ко ре ћи те ле граф ски ја вља се др Ти хо ми ру Ђор ђе ви ћу, ко-га је сре ла и са ко јим је раз го ва ра ла у Ака де ми ји:

Вр ло ува же ни Го спо ди не,Хва ла што сте ма ло за ста ли крај мо га жи во та, хва ла.Сва ко до бро, с од лич ним по што ва њем...

Ста ји ћу 15. мар та 1939. пи ше:

Хва ла што сте се ја ви ли. Бри ну ла сам у се би: ка ко Вам јe по сле ужа сне смр ти др-а Са вићa: из гу би сте ле ка ра и при ја те ља, и по тре со сте се окол но сти ма и узро ци ма.

Диплома члана Српске академије

наука и уметности

Порука Тихомиру Ђорђевићу

212 213

Ака де ми ју, ја ни ти сме рам, ни ши по сма трам. Она је би ла и оста је да ле ко од свих мо јих пре о ку па ци ја. У це лом све ту је та ко да ва здан спо соб них љу ди оста је ван ака де ми ја, и не мо же друк-чи је би ти. Са мо на ра ду мо же чо век се би из во је ва ти и за слу жи-ти ме сто. Ака де ми ја је па ра да, слу чај ност, ам би ци ја оних ко ји да њу но ћу тра же да се знач ком обе ле же као бо љи од дру гих. Ме-ни лич но, Ака де ми ја про сто не ли чи, не при ста је. Ја сам скром на си ва фи гу ра, ни сам бо ља од дру гих, не во лим знач ке и по вор ку ко-ја иде на пред. Ме ни је да кле Ака де ми ја при ре ди ла збу ње ност ве-ли ку. Пре 2–3 го ди не, кад су спре ма ли мо је кан ди до ва ње, са зна ла сам, иако зва нич но да мо лим да се од у ста не, об ја сни ла свој став и иде ал. Од у ста ли су. Шта је са да по кре ну ло углав ном исте љу-де да ра де друк чи је? „Ich li e ge ја rai Gra be!“ (Хај не) – пи са ла сам по сле из бо ра пред сед ни ку Ака де ми је... И т. д.

Го во ри те ли Ви ме ни о збир ци есе ја по сле раз го во ра са Г. Ле-сков цем? Он ме је по звао, и ја од би ла. Не во лим те вojвoђан ске

ис кљу чи во сти. Ни ко, ни у ко јој по кра ји ни на шој, не мо же са бра-ти до вољ но вред но сти за ис кљу чи ве се ри је, за про вин циј ске књи-жев но сти. Ако су та ква пра ви ла из да вач ког дру штва Змај, ја не мо гу са ра ђи ва ти. Мо ја су ме ри ла за вред но сти ви со ка. Ја, сто га, уме ре но це ним и дру ге, а се бе про сто и не ви дим. Ве ли ка ли ли те-ра ту ра у Ми ле ти ће вим го во ри ма! Ве ли ка ли и у мо јим ра до ви-ма! Ја сам сто га и пре ста ла – има 23 го ди не – са би ра ти пи са ња у књи гу. Ја про сто ра дим оно што умем и мо гу, и је дан сам од мно гих кул тур них пре га ла ца за до бро да на шњи це. За тим, ни-шта ви ше од нас не ма. Сем вр ло и са свим рет ких, ку би ка шки по сао вр ши мо, и не ма мо име на ни фа са де. – Di xi et..

До ви ђе ња! Ву че ме по ље и ста за, као увек! Ва ша ода на Иси-до ра Се ку лић.

Ак тив на у пи са њу, јав ним пре да ва њи ма, ак тив на у дру штве-ним оба ве за ма – за па же ни је члан бе о град ског Пен-клу ба. Ран-ку Мла де но ви ћу 29. мар та 1939. ша ље крат ку по ру ку:

У су бо ту, 31-ог о. м. у 7 са ти уве че, у По ли ти ци, сед ни ца Управ ног од бо ра Пен-клу ба. Си гур но до ђи те, ако сте до бро! Не мој те се из вла ку је те!

Ми лан Грол јој ша ље сво ју упра во об ја вље ну књи гу Из пред-рат не Ср би је, збир ку књи жев них и по ли тич ких пор тре та, из да-ње СКЗ, са по све том: „... С по што ва њем и сим па ти ја ма.“

На дру ги дан Ус кр са 1939. ша ље пи сам це Ми ли ци Ра кић:

Дра га Го спо ђо, не знам да ли ће те и Ви, с Г. Гро лом, у Ни шку ба њу? Сво ју лу пу сте оста ви ли код ме не; ја ћу је ових да на од-не ти, ус пут ка јед ној по зна тој по ро ди ци, у ку ћу Г. Гро ла. Ка ко сте? Имам да Вам ја вим да Г. Ро сан дић [То ма, ис так ну ти ва јар, ко га је Иси до ра за ин те ре со ва ла, у име Дру штва при ја те ља Ми-ла на Ра ки ћа, да из ра ди пе сни ко ву би сту] са ин те ре сом и на дом раз гле да фо то гра фи је; и да Вас мо лим да му по ша ље те (3, Љу бе Joва но вићa, Со как) пе сме Ми ла на Ра ки ћа. – Са ода но шћу...

Ле сков цу да је са вет око уче ња ен гле ског је зи ка и упо зна ва-ња са ен гле ском књи жев но шћу:

За пре глед исто ри је ен гле ске књи жев но сти, не ћу пре по ру чи-ти ни шта док се не ви дим са Г. Вла де том По по ви ћем [пре во-ди о цем с ен гле ског и про фе со ром Уни вер зи те та]. Он је, пре ма

Милица и Милан Ракић

214 215

по тре ба ма и ну жди, чи нио про бе са ра зним исто ри ја ма, и уме ће да ти од луч ни ји са вет кад је реч о сту ден ту, о лич но сти ко ја са све жим зна њем је зи ка ула зи у по зна ва ње књи жев но сти.

Као лист, не ма за Ва ше ни за на ше по тре бе ни шта бо ље од Тај мсо вог ли те рар ног до дат ка Th e Ti mes Li te rary Sup ple ment, При ја тан фор мат, при ја тан слог, ве ли ка, од лич на са рад ња. Број из ла зи сва ке су бо те, има чла на ка из обла сти на у ке и ли те ра ту-ре, и ста лан при каз но вих књи га, и стал не об ја ве свих ве ли ких из-да ва ча. Прет пла ти ти се мо же те (због не мо гућ но сти сла ња нов-ца) са мо пре ко на ших књи жа ра са стра ним ве за ма; (А. По по вић, Пе ли кан, Hac het te.) Лист сто ји по бро ју 8 ди на ра, да кле 32–35 ди на ра ме сеч но, што је за го ди ну да на при лич на сво та. Ју трос сам пла ти ла за две књи ге (по 250 стр. че твр ти на) 240 ди на ра...

По чет ком ју на 1939. ша ље Жив ку Ми ли ће ви ћу за По ли ти-ку при каз књи ге Ми ла на Гро ла Из пред рат не Ср би је (књи жев ни и по ли тич ки пор тре ти). Уред ни ку по ру чу је:

Бу ди те до бри, про чи тај те рад. Ду ги на слов мо рао би оста-ти, јер ја с њим опе ри шем у по ста вља њу cво је те зе. [Ду ги на-слов је „Из пред рат не Ср би је, ути сци и се ћа ња о вре ме ну и љу-ди ма“.] Уз ду ги на слов иде и мој до ста дуг оглед. Шта ћу кад је Г. Грол то, Г. Грол. Мог не ли се на пис упо тре би ти, ле по бих мо ли-ла да сла гач или ко рек тор учи не услу гу Г. Гро лу, па и ме ни. Хва ла за све. С од лич ним по што ва њем.

Она о Ми ла ну Гро лу пи ше ег зал ти ра но:

До бри ме мо а ри су ве ли ка ствар и ви со ка књи жев ност. Ве-ли ка ствар по то ме, што је у њи ма мај дан на род ног жи во та и кул ту ре. У ме мо а ре по ко ле ња иду с пи ју ци ма. Ме мо а ри су ду жни-ци на у ке и умет но сти. А ви со ка књи жев ност по то ме, што за-кљу чу ју у се би све ро до ве пи са ња: исто ри ју, ро ман, днев ник, пре-пи ске, драм ски ди ја лог, и са му ли ри ку... Ана ли тич ки дух ка кав је сте, кул тур но хра бар ка кав је сте, г. Грол ви ди сво је ја ме: пре-се ца ње рит ма; ди гре си је ко је иска чу из ван окви ра на сло вом оцр-та на... Г. Грол не сме че ка ти при го де да би пи сао. Он тре ба да пи ше сва ки дан по ли стић... Ли сти ће не ка сла же про сто је дан на дру ги. Би ће то као они сло је ви у гал ван ском сту бу ко ји, са мо јед ном жи чи цом при ка че ни за сво га пи сца, ве за ће се са ми, и функ-ци о ни са ће нај пра вил ни је...

Очи то је да јој се Грол за хва лио на ова ко ле пим ре чи ма, што се ви ди из ње ног пи сма упу ће ног ње му, 15. ју на 1939:

Ни шта вас ни сам пре хва ли ла и не при мам Ва шу збу ње ност. У ви зи ту не тре ба да до ђе те за то што ћу ја ових да на до ћи код Вас у ви зи ту и на са ста нак са гђом Ра кић. Ја вио ми г. Ро сан дић да идем та мо и ви дим би сту ко ја се уве ли ко ра ди. А су тра имам са ста нак због на гра де. Кад ску пим те по дат ке, ја ви ћу се; и чу ти при че о Бач кој; и „ди стинк ци је“ о Ба чва ни ма, ко ји, ви де ли сте ваљ да са да бо ље, ни су сви Но во са ђа ни.

На го ди шњи цу смр ти пе сни ка Ми ла на Ра ки ћа, 30. ју на 1939, она го во ри на бе о град ском ра ди ју.

„Ра кић је био ван ред на лич ност“ – ре кла је. „Као што не ки ва ја ри чо веч јег те ла твр де да та скулп ту ра има да бу де ар хи тек-ту ра, та ко ми сма тра мо да и строј ка рак те ра чо ве ка тре ба да је ар хи тек ту ра. То зна чи; да има до бар те мељ, у ду би на ма тла, и да има из ве стан број хи е ра тич ких, стро гих и мир них ли ни ја, ко је се од ре ђу ју вр ли на ма ума и све сти. А тек украс, фа са да, есте ти-ка, ри там, сме ју има ти цр та од во ље ин ди ви ду ал не. Ра кић је био са здан и са зи дан та ко, ар хи тек тон ски, од те ме ља до фа са де...“

Иси до ра је уру чи ла и пр ву на гра ду „Ми лан Ра кић“ – до био ју је мла ди про зни пи сац Бран ко Ћо пић, за књи гу при по ве да ка Под Гр ме чом.

Ста ји ћу от пи су је у Но ви Сад, 26. ју ла 1939:

Хва ла на пи сму, и на ве сти ма да сте та мо где ће до бро би-ти по Ва ше здра вље. Г. Грол вас је не дав но спо ми њао код ме не. Ја ћу ле то про ве сти код ку ће: Топ чи дер са око ли ном је вр ста ба ње. А хте ла бих на пут је се нас; мо жда у Сток холм на кон грес Пен-клу бо ва, а још ра ди је у мо ју Ита ли ју, и, спе ци ал но, у Ми ла но, због из ло жбе Да Вин чи је ве. Све то је у оном уму ко ји је ве чи то за мо рем – а по дру гом уму мо же и са свим друк чи је да се су ди. – Се-ћам се Кар лов ца. И ви дим г-ђу Ста јић ка ко про би ра во ће за ње не фа бри ка те.

На је сен бих свра ти ла до Вас...

И опет смрт дра ге при ја те љи це и књи жев не сим па ти је – Ми-ли це Јан ко вић, ро ман си је ра и при по ве да ча. Иси до ра је го во ри-ла, по ред Дра ги ше Ва си ћа, Па вла Сте ва но ви ћа и Мла де на Ђу ри-чи ћа, на гро бу књи жев ни це, 27. ју ла:

„Жи вот Ми ли це Јан ко вић про шао је. Ка кав је био? Био је пун му ка и пун по бе да; пун мра ка и пун све тло сти; имао је хлад-ну и мр ку се вер ну стра ну, и ве дру и то плу ју жну стра ну...“

216 217

Пи смом од 31. ју ла 1939. за хва ли ће Жив ку Ми ли ће ви ћу:

Ви сте упо тре би ли цео мој текст ка зан над те лом, бо љеду ши, Ми ли це Јан ко вић. Хва ла.

Ми ла ну Ка ша ни ну, 17. сеп тем бра 1938, по ру чу је:

Пи шем Вам као се кре та ру Пен-клу ба. Мо лим Вас да из ве-сти те Управ ни од бор о мо јој остав ци на члан ству. Жив ча но сам тра ља ви је од да на у дан, од но ћи у ноћ, па ки дам и па лим све мо сто ве, ве зе и оба ве зе.

Пре дај те сви ма чла но ви ма из раз мог по што ва ња и при јат ног се ћа ња, и учи ни те до бро да ме – по зна је те ме! – „клот“ из ве сти те о то ме да сте ме бри са ли са спи ска. Сре ћан Вам рад у Клу бу...

И опет рат. Тре ћег сеп тем бра 1939. го ди не, по што је Не мач-ка на па ла Пољ ску, Ен гле ска и Фран цу ска об ја ви ле су јој рат.

Иси до ра пи ше Ва си Ста ји ћу, 4. сеп тем бра 1939:

Не ко ли ко пу та до шли сте с пи смом та ман она ко ка ко ће ме ни би ти и ра дост и не ко охра бре ње и раз би ја ње са мо ва ња и уса мље но сти. Опет смо у ра ту. Опет уми ру мла ди љу ди го ре не-го те лад од ве де на на кла ње. Опет је мр жња на све стра не, лаж, и, на ро чи то, не моћ. Ка да год љу ди, кул тур ни љу ди, за ра те, из за се де уби ја ју и по та па ју бро до ве, не зна чи да су ја ки, не го да су не моћ ни. Без ин вен ци је, без ло ги ке, без тво рач ких и кон струк-тив них иде ја, ди жу пе сни це и по ја ху ју де струк тив не ма ши не.

Мо же те ми сли ти ка ко је ме ни са мој у ча су код опет тре ба оста ти без ма ка квог ослон ца и сред ста ва за жи вот. Ја не мам ни шта и не мам ни ко га, и све су мо је ве зе с љу ди ма са мо ду хов не и рад не, а дух и рад сва ко га тре на мо гу за спа ти.

Од је да ред до ла зи Ва ше пи смо, мир но, фи ло зоф ски уда ље но од га да и бес ти ал но сти у жи во ту. Ви ни јед ном реч ју не по ми ње-те рат. Мо же се, до и ста, и та ко ући у опа сност, а то је од два на чи на онај леп ши и до стој ни ји.

Хва ла на по зи ву. Же лим што пре до ћи под Стра жи ло во...

У сеп тем бру 1939. Ми ли цу Ра кић оба ве шта ва да је ура ди ла све што је по треб но за осни ва ње Дру штва „Ми лан Ра кић“. Пра-ви ла, спи сак чла но ва, за пи сни ци са осни вач ке скуп шти не, мол-ба, пе чат – све је то уред но пре да то и по сла то из по ли ци је у Ми-ни стар ство уну тра шњих де ла. Ка же јој:

Че кам одо бре ње. То је, ја ми слим, све. Ако ра то ви не оме ту нор ма лан жи вот [у мар ту 1939. го ди не Нем ци су ушли у Праг, 1. сеп тем бра Не мач ка је на па ла Пољ ску, а два да на ка сни је Ен-гле ска и Фран цу ска су об ја ви ле рат Не мач кој], збри ну ће мо уско-ро што смо во ле ли да учи ни мо за до брог и на шег Ми ла на Ра ки-ћа. Сва ко до бро, дра га Го спо ђо.

Не во ље и не спо ра зу ми са Ми ли цом Ра кић око по ди за ња спо мен-би сте Ми ла на Ра ки ћа ис кр сли су и Иси до ра јој то отво-ре но ка же 25. сеп тем бра:

Јa сам у не при ли ци. За што оста вља те не ки из бор да на и ме ста [по ди за ња спо ме ни ка ко ји је ура дио То ма Ро сан дић], кад сам ја она стра на ко ја је увек чо веч но го то ва би ла до ћи где се и кад се пред ло жи, а Ви она стра на ко ја за тва ра вра та, од би ја чо ве ка и лич но, кроз те ле фон. Пред ло жи те не што, и ја ћу – реч је ме ђу на ма о по слу – са осе ћа њем ду жно сти учи ни ти што нај-ви ше мо гу, а ја мно го мо гу. Мо жда би сте мо гли свра ти ти јед ног да на до Г. Гро ла, у 12, у под не, кад до ма ћи ни су код ку ће, кад ни-ко га не ће мо уз не ми ри ти и ни ко ме се на би ти. Или у не ку ка фа-ну, по сла сти чар ни цу? Ка ко хо ће те, и ка ко Вам је нај про сти је да отр пи те. С по здра вом...

Ра ки ће вој же ни ће пи са ти и 27. но вем бра 1939:

Гипс по пр сја Ра ки ће ва, брон зи ран, вр ло ле по брон зи ран – по кло нио је Г. Ро сан дић ме ни. Да ја имам ве ли ке и ви со ке со бе, за др жа ла бих ле пу и дра гу ствар за се бе. По ку ша ла сам, не иде: то су ди мен си је ко је пре ма шу ју мој си ро тињ ски стан. При ми те по пр сје Ви, и дај те му, у Ва шем Ра ки ће вом му зе ју, при клад но ме-сто. Пи ши те у ко ји дан, пре под не, хо ће те да Вам се до не се. Ја бих ко ла пла ти ла од нов ца из Фон да [Фонд Ми ла на Ра ки ћа ко ји је осно ва ло Дру штво „Ми лан Ра кић“] а по сла ла бих, с ко ли ма, де вој ку. С по што ва њем и по здра вом.

Ми ла на Гро ла је већ оба ве сти ла да је спрем на и би ста за јав-но по ста вља ње:

Имам нај зад ре ше ње од Оп шти не, ре ше ње и план за сквер пред Срп ском Кру ном – Ка ле мег да ном, и то при вре ме но, с тим да чим се поч не уре ђи ва ти Пар нас-але ја на те ра си Ка ле мег да-на, Ње гош и Ра кић ће из гле да, би ти пр ви у тој по ча сној але ји. Од да нас зи да мо по ста мент. Су тра идем да ку пим и са ши јем,

218 219

са Ро сан дић ком, по кри вач за би сту. От кри ва ње спо ме ни ка, ве ро-ват но, 1. де цем бра, (пра зник, сви сло бод ни) на рав но, са све ча но-шћу. – Дру штве на пра ви ла још не мам (опет сам ју че тр ча ла и у Про све ту и у Уну тра шње по сло ве) али ћу ваљ да и то ис тр ча-ти на вре ме.

39.000 ди на ра из ва ђе но, све круп но пла ће но. Из ва ди ће мо још 1000 ди на ра за сит не тро шко ве: пе чат, так се не мар ке, плат но, пре воз би сте и т.д. И он да ће мо, са за хвал но шћу, за кљу чи ти ко-лек ту, а рест нов ца пре да ти гђи Ра кић као упра вља чу фон да за на гра де. На рав но са при зна ни ца ма и за сит ни це.

Бу ди те до бри, Ви ваљ да има те при сту па пред гђу Ра кић, из-ве сти те је о ово ме што ис при чах.

Уочи от кри ва ња спо ме ни ка Ми ла ну Ра ки ћу, код Ка ле мег да-на, Иси до ра се раз бо ле ла. Гро лу 1. де цем бра 1939. го ди не пи ше:

Хва ла Бо гу што је и та ко: кад сам све по свр ша ва ла, он да сам се раз бо ле ла. Тре ћи је дан от кад сам у гри пу. Ва тре, у за па-ље њу и брон хи је и гу ша и нос. Да нас ми је не што ве дри ја гла ва, али оста ло још са свим не ва ља. Чу до би тре ба ло да се де си у то ку бо ле сти, и да др Ма га ра ше вић [ле кар, про фе сор Ме ди цин-ског фа кул те та Ми ле та Ма га ра ше вић] при ста не, па да до ђем пред Ра ки ћев спо ме ник пре ко су тра. Да кле, ва ља ми на ћи за ме ни-ка. Те ле фо ни рај те проф. Бе ли ћу [А лек сан дру]. Он има кул тур не го то во сти мно го и хо ће да по мог не. Мо жда би као прет сед ник Д. М. Р. [Дру штва „Ми лан Ра кић“] хтео за ме ни ти сво га се кре-та ра? Ина че? Св.[е ти слав] Пе тро вић, Гр.[и го ри је] Бо жо вић, као пот пред сед ни ци Пен-а. Или, нај зад, Ви, иако сте се у ве зи са Д. М. Р. баш из све га ода ле чи ли... Јед ном реч ју, не ка Г. Ми лан Грол, ко ји увек зна из лаз, на ђе из лаз. А мо је жа ље ње је вр ло ве ли-ко, то да зна те.

Још: по сла ла сам г. Ж.[ив ку] Ми ли ће ви ћу у По ли ти ку све го то во: на пи са ну прет став ку и штам пан по зив, за ауди јен ци ју код прет сед ни ка оп шти не. Ја не мо гу с њим и г. Бо жо ви ћем. Је су ли ишли? И да иду. – Збо гом, по здра вља ИС.

П. С. Та ман сам за тво ри ла Ва ма пи смо, до шло је пи смо од гђе Ра кић. Да идем на гро бље и ви дим Ра ки ћев спо ме ник та мо. Оно оста ло, као обич но: не мо же би ти са ста нак. О, Го спо де! Ура зу ми те је да ред гђу Ра кић да са ста нак ни ко не тра жи. И да ни ка да не ће би ти. Јер ни је по тре бан ни ме ни, као ни гђи Ра кић. Кад се спо ме ник от кри је, оста ју чи сто спи ри ту ал ни за дат ци: за њих ми тек не тре ба гђа Ра кић!

Спо ме ник је от кри вен 3. де цем бра 1939. без Иси до ри ног при су ства. Да ли је у пи та њу за и ста бо лест или, пак, на чин да се из бег не очит раз лаз са Ра ки ће вом удо ви цом – ни Иси до ри ни са вре ме ни ци ни су са свим си гур ни шта је по сре ди.

Ка ша нин јој по кла ња сво ју но ву књи гу Умет ност Ју го сла ви-је, об ја вље ну те го ди не: „Го спо ђи Иси до ри Се ку лић – др Ми лан Ка ша нин, ди рек тор Му зе ја Прин ца Па вла, са ср дач ним при ја-тељ ством.“

Ста јић јој ша ље че стит ку за но ву, 1940. го ди ну.

Хте ла сам да ове го ди не ја бу дем бр жа од Вас, али ни сам ус-пе ла – пи ше му 3. ја ну а ра. Хва ла на се ћа њу. И при ми те из ра зе ле пих же ља; и уве ре ње да ми је увек дра го се ти ти се Вас, гђе Ста-јић, и Ва ше ку ће. Не гуј те се што бо ље мо же те, а ра ди ће те до по слет ка, ве руј те. За што мо ра би ти мно го оно што се ра ди? Ја ни ка да ни сам има ла тај култ, „пло дан“ пи сац, за ме не, има не што без ма ло увре дљи во. Ни смо ваљ да шљи ве и ора си! Не ка су две стра ни це, али не ка је у њи ма пе чат и сло во вред но сти, до ста и пре до ста од јед ног чо ве ка. Ма ло по ма ло, и та ко, чи та ју се све нај бо ље – вре ме ис так не шта је за бу дућ ност нај бо ље – са-мо две нај бо ље стра ни це.

Ни сам ле тос, или је се нас, до шла, про сто од ла жу ћи и би ра ју-ћи бо ље. Пре се кле су ме ки ше ко је су ове, од но сно про шле го ди не, бр зо до шле...

У Срп ском гла су, тек по кре ну том ли сту, у чи јем је про гра му би ло на че ло „Ја ко срп ство – ја ка Ју го сла ви ја“, и ко ји је уре ђи вао Дра ги ша Ва сић, Иси до ра об ја вљу је при каз по пу лар не књи ге Ми-ла на Ја њу ше ви ћа 1300 ка пла ра:

„Збир ка ски ца и при ча г. Ја њу ше ви ћа, то су још јед ни ме мо а-ри о зе мљи Ср би ји, зе мљи му шка ра ца, му шког де ла ња и ис тра ја-ва ња, му шког ала ле ња, му шког ис пу ња ва ња гро зних ду жно сти што се ис те жу не де ља ма и ме се ци ма без пре да ха, а за вр ша ва ју апо те о зом ко ја нај мла ђој му шкој мла до сти, и шко ло ва ној мла до-сти ути че ре вол вер и ба јо нет у ру ке. Из ги бо ше мла ди офи ци ри вод ни ци! Ко је на ре ду? На ре ду су 1300 сту де на та и ђа ка...“

Уочи Бо жи ћа, на Ту цин дан, 5. ја ну а ра, ја вља се Ста ји ћу:

Хва ла Вам и за се ћа ње при ли ком по чет ка још јед не го ди не, а на ро чи то за се ћа ње, ле тос, у ви но гра ду. Же ле ла сам вр ло да до ђем, и ни сам се пред проф. По по ви ћем вај ка ла на ку лук – он се не

220 221

раз у ме у мо ду ла ци ја ма го во ра, он је, као сви ви со ко ус пен тра ни [...] дао ва жни је – не го сам се to ut co urt вај ка ла што не мо гу увек за же љом. Ја жи вим су ро во ди сци плин ски, аскет ски, и не успе-вам увек да у це ли ну ускла дим дан чи стог од мо ра и тро шак за чи сто за до вољ ство. Та ко ми про ла зе се зо не ви но гра да, ку па ња и пу то ва ња, да ка жем, ис под про зо ра са мо.

За што не би сте још ра ди ли? Пен зи је уоп ште не ма! Ја ра дим у че ти ри peвuje стал но, баш под у пи рем, без јед ног ди на ра хо но-ра ра, и сма трам се, као и ра ни је, са мо пре ме ште на на дру ги рад, и сла бо пла ће на као и увек, уоста лом са мо јим за до вољ ством, јер ја во лим си ро ма штво, и ми слим да бих пре ста ла би ти иде а-лан рад ник кад бих јед ном за ра ди ла, или за ра ђи ва ла са мо то ли-ко да ме бри ге ми ну. Ево, са да се ло мим ка ко ћу на штам па ти, то јест, пла ти ти, три књи ге есе ја. А за тим још три – ако мо-гу то ли ко жи ве ти и за ра ди ти. Ако не, све јед но. Три са та по сле смр ти све је за бо ра вље но. Али док је чо век жив и при па ме ти, да крат ко ка жем – не ма пен зи је!... Же лим Вам мир ну 1941-ву...

Пред пра во слав ну Но ву го ди ну 1940. за хва љу је се Ми ла ну Гро лу:

Хва ла за се ћа ње и пи смо, и при ми те до бре же ље за Но ву го ди-ну с Во ји сла вом Ва шим.

Кад сам сре ђи ва ла сво ју бо жић ну по шту, хте ла сам мно го баш и Ва ма да пи шем, и на ро чи то да пи там ка ко сте. Не ви ди-мо се ниг де!...

Ја сам о пра зни ци ма из ла зи ла до ста, на рав но у Ко шут њак. Об у чем бун ду и цо ку ле, и до бро из др жа вам зи му. Во лим и то плу со бу, на рав но, али во лим да ви дим, зи ми, су мрак у го лом гра њу, и тр чим за тим гле да њем у ти ши ни нео до љи во.

Ико ни ће, обо је, мо рам ма ло ого ва ра ти бо жић њим ого ва ра-њем, али то ћу учи ни ти усме но. Ра ду јем се да бу дем с Ва ма и да је дем ри бу. Ја ви ћу се, ако Бог хтед не, чим ко ша ва ма ло утих не. Де вој ка ми ка же – она иде у ва рош, а ја у шу му – да трам ва ји са свим смр зну то ра де, и два пу та се вра ти ла с пи јач ном кор пом пе шке на Бр до. Ме ни би он да остао так си са мо. А до ста ми је плит ко у џе пу, а Ви ме увек и гр ди те кас се спре мам да оби ђем ор ди нар ну трам вај чи ну.

Сва ко до бро...

Уми ре још је дан при ја тељ Иси до рин: 1. фе бру а ра 1940. го ди не смрт је од не ла и Алек сан дра Ви да ко ви ћа, есе ји сту и пре во ди о ца. Имао је тек не што ви ше од че тр де сет го ди на. Иси до ра му пи ше не кро лог у По ли ти ци:

„Ове ре до ве ис пи су је чо век ду бо ко по гру жен, свим вр ста ма по гру же ња; ре ли ги о зним, ми сле ним, аскет ским... Ја сам из гу би ла дру га, пра вог дру га. За ма шна раз ли ка у го ди на ма ни је сме та ла јер смо рав ни и бли ски би ли на сва ком ду хов ном те ре ну где смо се са ста ја ли, и не ко вре ме и за јед нич ки ра ди ли... До не дав но још без-ма ло у све мо је че тврт ке ја вљао се Ви да ко вић на Топ чи дер ском бр ду. До ла зио ми је у по се ту око два са та, пре дру гих го сти ју, да мо же мо ди ску то ва ти ’по-ен гле ски’ са мир ним и па жљи вим са слу-ша њем са бе сед ни ка, и са на из ме нич ним узи ма њем ре чи за 4 до 5 ми ну та. О То ма су Хар ди ју, јед ном, на тај смо на чин за два и по са та из го во ри ли чи та ву јед ну ма лу и то плу књи жи цу...“

Њен при ја тељ Ми лан Грол се све ви ше ода је по ли ти ци – је-дан је од пред вод ни ка Де мо крат ске стран ке. Иси до ра му ка же:

Не ћу ни шта, већ да вас пи там: ка ко сте. Ви дим да пу ту је-те и ло ми те се по по ли ти ци; д ‘ако ће би ти ско ро вај де од то га. Кад бу ду још бо љи да ни, да иде мо код оног чо ве ка с ри бом.

А Гро лу пи ше 21. фе бру а ра 1940:

На пре да ва њу код г. Ди а ме ла [фран цу ски пи сац Жорж Ди ја-мел] чу ла сам од Во ји сла ва [си на Гро ло вог] да сте Ви шеф стран-ке. Ја се мно го ра ду јем: ви ше „жи вот ног про сто ра“ за Ва ше рад не ква ли те те и кон струк тив но сти. Са мо здра вље чу вај те! Здра-вље не пи та за пар ти ју, а пар ти ја на сто на чи на ква ри здра-вље. Опро сти те што Вам чи там: мно го же лим да сте до бро и да до бро са вла ђу је те по сло ве.

Иви Ан дри ћу, ко ји је по сла ник у Бер ли ну, 10. мар та ша ље до пи сну кар ту:

Хва ла за кар те и књи гу. Ја сам бо ле сна, ле жим, ле ва стра на на ги ње за па ле њу. Не знам ка ко ћу про ћи. Ми слим че сто: ка ко жи-ви те. Сва ко до бро.

По ли ти ка ју је по вре ди ла – ни је је по зва ла на са рад њу у све-ча ном, бо жић ном бро ју ли ста. Тим по во дом пи ше Ми ли ће ви ћу, пред ус кр шњи број:

За хва љу јем Вам на љу ба зном пи сму. До пу сти те да не што ка жем од сво је стра не. Ка да, по на ви ци, ка же мо „не спо ра зум“, то је ту ђин ство, ди вер ген ци ја. Ово је ко бан фе но мен, и узрок мно гим гор чи на ма ин те лек ту а ла ца. И „мој слу чај“ је по ја ва из-ме ђу ди вер ген тих фак то ра. Ви сте уред ник ве ли ког днев ног ли-ста; у ја кој ру ти ни по сту па ка; на моћ ној по зи ци ји; уме ша ни да

222 223

прак тич но објек ти ви ше те чи ње ни це. Ја сам те о ри ја ма дре си ра-на и ши бан чо век из ће ли је; ту ђа у жи во ту и кад ме не што од-ву че у рад, у ко ји са стра шћу уле ћем; ге о ме три ски за пе та да не про пу стим са гле да ти кад ме је не ки пре сек, јед на кри ви на, јед на тан ген та из ба ци ла из по ли го на, оста ви ла ван по ли го на... Ово је вр ло скра ће но и схе ма тич но из ла га ње, да Вас не бих за др жа ва-ла... У прак тич но мо рам ипак јед ним де та љем. Ја раз ли чи то ви-дим слу чај ну са рад њу у ли сту, и са рад њу у два ве ли ка го ди шња ал ма на ха По ли ти ке. За оно пр во чо век не мо ра би ти по зван, јер сте ви, лист, јав на три би на. За ово дру го мо ра би ти по зван. На не ки на чин, ма кар про стим цир ку лар ним пи смом од де сет ре чи... Што ни сам би ла по зва та про шлог Бо жи ћа, зна чи ло је, за ме не, да ни је мој ред. (Ви зна те да ја увек пот чи ња вам се бе ре ду, за ви сно сти од мо гућ но сти сва ке вр сте.) А оно што сам от кри-ла кад сам сво јим очи ма ви де ла по зив код Г. Дра ги ше Ва си ћа, то је би ла ре тро спек тив на сра мо та: да су ме у оне ра ни је Бо жи ће ува ли она ко очај но у по след њи час не за то што је то „увек та ко у но ви на ма“, не го што ни сам ни ка да би ла на спи ску оних ко ји по ре ду тре ба да до би ју по зив, и ути ски ва на сам би ла у зад њи час по не чи јем при се ћа њу у зад њи час... то ме ни не тре ба при ре ђи-ва ти. Ја сам цео жи вот про ве ла без по зи ва, и умре ћу баш за то са мо јом ве ли ком по ет ском ра до шћу од ми ра и за бо ра ва. Ко не ће свом ду шом мир и за бо рав, ни је по ет... Ја ми слим да кле да тре-ба по сла ти не ки од пи сар чи ћа от ку ца ни прост цир ку лар они ма чи ји је ред да са ра де и не што за ра де... Хва ла Вам на по зи ву да

по ша љем не што за све чан број ли ста о Ус кр су. Же ле ла бих и да не што ура дим, и не што за ра дим. Бо ле сна сам већ че ти ри не де-ље, и још бо ле сна... Хва ла Вам за све...

Срп ска књи жев на за дру га тра жи јој књи гу за штам па ње. Она пре да је пр ви део Кро ни ке па ла нач ког гро бља за За дру ги ну би бли о те ку „Са вре ме ник“. За дру га же ли да ста ви озна ку да је реч о пр вој књи зи. Тим по во дом, она пи ше, 26. мар та 1940, Па-влу Сте ва но ви ћу, се кре та ру СКЗ:

За хва љу јем Вам са да тек – бо ле сна сам не пре ста но – за Ва-ше пи смо. Ма ло сте и ше гу пре те ра ли с мо јим „је дан“, али не ка Вам бу де. Оно од чо веч ног шал џи је што се у Ва ма кри је, чи ни да Вам то до бро сто ји, и ско ро го ди по го ђе ни ма.

Књи жу ри на је сад до кра ја сло же на. Да је сма њим, ја бих из-ва ди ла сред њи оде љак, Де ца, у ко јем не ма ни јед но ли це ко је би пре ла зи ло у дру ги оде љак и ве зи ва ло Кро ни ку. Пи са ла сам да нас фак то ру: да из ра чу на та ба ке са и без оног одељ ка, и да ми ја-ви ци фру, па да од лу чим. Из ве шта вам Вас о то ме пре не го што Мла ђа по не се пи смо фак то ру.

Хо ћу ли ја чи та ти и ре ви зи ју? Ра до бих је ви де ла, јер, иако је углав ном до бро сла га но, има, има не ко ли ко вра то ло ми ла. На-рав но, и за сва ки слу чај: ја ни ка кав хо но рар не бих узе ла за чи-та ње свог ро ђе ног ра да. Као што бих во ле ла да ми и хо но рар за ру ко пис да те за онај број та ба ка ко ји је ли мит нор ме. До ста сам чу да на ра ди ла што сам пре шла ред и ме ру.

Не ка ко, пре ко г-ђе Ћо ро вић, штам па ри је, или пи сма, мо лим да ме из ве сти те: да се сла же те да сма њи мо књи гу; и да ли ћу ја чи та ти ре ви зи ју...

У Бе о град ском Пен-клу бу из био је су коб из ме ђу две стру је пи са ца. Због су ко ба ни но вог пред сед ни ка ни су мо гли иза бра ти. Јер, остав ку на пред сед нич ки по ло жај „из не на да“ је под не ла Иси-до ра Се ку лић, ме сец да на пре то га. „Не ко ли ко стру ја, ко је се бо ре о пре стиж у овој књи жев ној ор га ни за ци ји“, ка ко је пи са ло Вре ме, „же ле по сва ку це ну да за пред сед ни ка Пен-клу ба на ме сте свог чо-ве ка, без об зи ра на до са да шњу тра ди ци ју, да тај по ло жај тре ба и мо ра за у зи ма ти са мо ли це, ко је има до вољ но ауто ри те та...“

Остав ку је Иси до ра овог пу та из ри чи то под не ла. Ни је же ле-ла су ко бе, сит не сва ђе, рас пра ве о ванк њи жев ним те ма ма.

Ср дач но Вам за хва љу јем на се ћа њу – пи ше Ва си Ста ји ћу на Ве ли ки че твр так, 2. апри ла 1940. го ди не. Та ко је до бро кад од не-ку да до ђе по ру ка да не ко о ду ши не кој ми сли, са ле по том и не жно-шћу про ле ће нас хо ће да са ста ви. Ја за и ста и са ма ми слим у ове

Разгледница Иви Андрићу

224 225

да не на зе ле на дрв ца и ки чи це. Ја во лим свет шу ма и по ља за то што ћу тим, и што ми је му зи ка шум, нај ти ша од свих му зи ка.

Ако сте Ви, дра ги Го спо ди не, би ли акут но бо ле сни, не мој те се гор ди ти: и ја сам. Мо жда Вам се и при бли жу јем – и кли нич ки грип, или та ко зва ни грип, до хва тио је и ма ра ми цу плућ ну, и ја, по сле се дам не дељ ка бо ло ва ња, још бо лу јем. Ра дим, из ла зим кад тре ба, али тем пе ра ту ре су ту, ра зни симп то ми су ту. Све јед-но. И до бро је што ће u то про ћи. Ја сам ре зиг на ци ју из ра ди ла до пра ве умет но сти.

Чу јем од проф. По по ви ћа да ће те Ви са свим ла вов ски под у пре-ти дру гу све ску мо но гра фи је. А мо ја са рад ња је увек на старт ном пунк ту: уред ник ме ви ја, а ја бе жим. При ка за ла сам књи гу г-ђе Ви-де Ра до њић, а ни сам пр ву све ску Мо но гра фи је. И т. д. Не мо гу u не мо гу. До кле год у Ма ти ци ста ри ан теј ство ду ха, ја не мам пу та и на чи на да се ве жем за оне кра је ве, да ве ру јем у њих, и осе тим то пао по крет у се би за са рад њу са оним кра је ви ма [...]

Истог да на пи ше и Ми ла ну Гро лу:

Што ре кла мо ја То ти ца: „Иза шао је го спо дин Грол у но ви-на ма.“ Про чи та ла сам да сте у Врњ ци ма, и об ра до ва ла сам се из два раз ло га: што ће вас та мо ма ло бо ље по гле да ти ба ња не-го што се са ми гле да те; и што Вам мо гу пи са ти без бо ја зни да ће те, штип ну ти у са вест, узе ти да се пе ње те уз наш брег, да до ла зи те до ме не са мно го гу бит ка вре ме на и не ка ко кроз пут ну ди гре си ју ко ја не во ди ни ку да. Као у жи во ту, та ко и са сво јим ста но ва њем, ни сам ни ко ме и ни че му ус пут и с ру ке.

Ка ко се осе ћа те? Је сте ли се још по пра ви ли, по сле по след њег на шег ви ђе ња? Где је Во ји слав? Од мо ри те се, и те рај те љу де ко-ји Вас гња ве и ис цр пљу ју, бар док не про ђу пра знич ни да ни.

Код ме не још ни су не ста ли симп то ми бо ле сти: грип ко ји је за хва тио плућ ну ма ра му. То је за, то ма ла тем пе ра ту ра, то му-као глас, то бол са леђ не стра не. Али, то је мо ја сим фо ни ја, мо је ва ри ја ци је на, стро го узев ши, исту те му.

Књи га мо ја у СКЗ оти шла на 16 1/4 та ба ка, по што сам из сре ди не из ва ди ла два већ сло же на та ба ка. Узе ла сам Ва шу, да се уте шим: ви дим да је пре шла би ла све га 12 та ба ка. Не при јат но ми је. По ну ди ла сам да ано ним но од ра дим бар део окр ње ног бу џе-та: да пре гле дам и до те рам не ку пре вод ну ку пу са ру из на ред них За бав ни ка.

А они на ши љу ди: или ће ви ше мо ли е ров ски из гле да ти ако по ста ну ми ни стри; или ви ше ну ши ћев ски, ако не по ста ну. Сва гар де ро ба, све ку ли се сто је на „го товс“, по зе су ус ту ди ра не, али ето пу сти жи вот не ће да се пре тво ри у те а тар.

Збо гом, же лим ми ран пра зник и до бар по вра так. По здра вља мно го ода на Вам...

Уред ник По ли ти ке Жив ко Ми ли ће вић по зи ва је да спре ми при лог за ус кр шњи број ли ста. Од го ва ра му:

За хва љу јем Вам на љу ба зном пи сму. До пу сти те да не што ка жем од сво је стра не. Из ме ђу кул тур них љу ди и ин те лек ту а ла-ца не мо же би ти не спо ра зу ма. Ка да, по на ви ци, ка же мо „не спо ра-зум“, то је ту ђин ство, ди вер ген ци ја. Ово је ко бан фе но мен, и уз-рок мно гим гор чи на ма ин те лек ту а ла ца. И „мој слу чај“ је по ја ва из ме ђу ди вер гент них фак то ра. Ви сте уред ник ве ли ког днев ног ли ста; у ја кој ру ти ни по сту па ка; на моћ ној по зи ци ји; уме шни да прак тич но објек ти ви ше те чи ње ни це. Ја сам те о ри ја ма дре си-ран и ши бан чо век из ће ли је; ту ђа у жи во ту и кад ме не што од-ву че у рад, у ко ји са стра шћу уле ћем; ге о ме три ски за пе та да не про пу стим са гле да ти кад ме је не ки пре сек, јед на кри ви на, јед на тан ген та из ба ци ла из по ли го на, оста ви ла ван по ли го на... Ово је вр ло скра ће но и схе ма тич но из ла га ње, да Вас не бих за др жа ва-ла... У прак тич но мо рам ипак јед ним де та љем. Ја раз ли чи то ви-дим слу чај ну са рад њу у ли сту, и са рад њу у два ве ли ка го ди шња ал ма на ха По ли ти ке. За оно пр во чо век не мо ра би ти по зван, јер сте ви, лист, јав на три би на. За ово дру го мо ра би ти по зван. На не ки на чин, ма кар про стим цир ку лар ним пи смом од де сет ре чи... Што ни сам би ла по зва та про шлог Бо жи ћа, зна чи ло је, за ме не, да ни је мој ред. (Ви зна те да ја увек пот чи ња вам се бе ре ду, за ви сно сти од мо гућ но сти сва ке вр сте.) А оно што сам от кри-ла кад сам cвoјим очи ма ви де ла по зив код Г. Дра ги ше Ва си ћа, то је би ла ре тро спек тив на сра мо та: да су ме у оне ра ни је Бо жи ће зва ли она ко очај но у по след њи час не за то што је то „увек та ко у но ви на ма“, не го што ни сам ни ка да би ла на спи ску оних ко ји по ре ду тре ба да до би ју по зив, и ути ски ва на сам би ла у зад њи час по не чи јем при се ћа њу у зад њи час... То ме ни не тре ба при ре ђи ва ти. Ја сам цео жи вот про ве ла без по зи ва, и умре ћу баш за то са мо-јом ве ли ком по ет ском ра до шћу од ми ра и за бо ра ва. Ко не ће свом ду шом мир и за бо рав, ни је по ет... Ја ми слим да кле да тре-ба по сла ти не ки од пи са ри ћа от ку ца ни прост цир ку лар они ма чи ји је ред да са ра де и не што за ра де... Хва ла Вам на по зи ву да по шљем не што за све чан број ли ста о Ус кр су. Же ле ла бих и да не што ура дим, и не што за ра дим. Бо ле сна сам већ че ти ри не де-ље, и још бо ле сна. Сто га Вас мо лим да уз ме те мо ју за ра ду у По-ли ти ци – „Сел ма Ла гер леф“ – а ја бих по сла ла де вој ку по но вац за два три да на. Хва ла Вам за све. С од лич ним по што ва њем...

226 227

По во дом смр ти швед ске спи са те љи це Сел ме Ла гер леф, Иси-до ра је у По ли ти ци пи са ла ве о ма на дах ну то о то ме ка ко је би ла фа сци ни ра на ње ном по ја вом на јед ном ску пу у Град ској већ ни-ци Сток хол ма...

Сти же по след ња ко рек тор ска ре ви зи ја Кро ни ке па ла нач ког гро бља.

По сла ли су ми пр вих осам та ба ка ре ви зи је – пи ше се кре та-ру СКЗ. Мо рам Ва ма са оп шти ти не ке по је ди но сти, ко је раз два-ја ју ми шље ња. Не ко је по пра вио у на сло ву Кро ни ка у Хро ни ка. Мо ра оста ти Кро ни ка, јер се у тек сту на до ста ме ста ја вља иста реч у истом об ли ку.

Ми слим да Кро ни ка и Хро ни ка иду рав но прав но, и кад сам ја на ви кла на пр ви об лик, ни сам мно го у гре шци. Сва фран цу ска ли те ра ту ра ка же ту грч ку реч са к ме сто х. До бро, Фран цу зи бе же од ап стракт ног х. Али Ен гле зи и Нем ци из го ва ра ју то х са сла шћу, па опет пи шу Кро ни ка, кро но ло ги ја, и т. д. Мо лим да кле да од то га не пра ви те пи та ње, због оне тех нич ке окол но сти ко-ју сам спо ме ну ла на пред.

Да ље: мо ли ла бих да, на 1. стра ни го ре, ме сто „при по вет-ке“, сто ји: кро ни ка или ле то пис. Ја сам ово ра ди ла тех ни ком ле то пи са; ина че би оне две ду гач ке ства ри би ле ро ма ни, не при-по вет ке. Не идем под ру бри ку при по ве да ча; њи хо ва је тех ни ка са вр ше но друк чи ја, иако се то на овла шни по глед не ви ди ја сно. На тре ћој стра ни, под на слов „при по вет ке“ ми слим да тре ба да из о ста не; јер у на сло ву сто ји Кро ни ка, што у мом слу ча ју ни је са мо на слов, не го и обе леж је књи жев ног ро да или фор ме. Ис па да кон тра дик ци ја, јер кро ни ка и при ча, по тех ни ци а то је у ли те-ра ту ри од лу чан мо мент – ни је све јед но.

Не знам хо ће те ли се сло жи ти. Ја сво је ре кох, а Ви сте СКЗ, и мо же те ка ко хо ће те...

И у на ред ном пи сму Сте ва но ви ћу об ја шња ва:

Још ово пи смо, од но сно по шиљ ка, и свр ше но са мном. Бар са мном. Јер до ла зе дру ги; са Ва шим по ло жа ји ма ве за ни млин вр ти се стал но; штам па ри ја, ли те ра ти, ко рек ту ре, тех нич ке на па-сти; – и, та мо с дру ге стра не, ис пи ти, кан ди да ти, се ми на ри. То Вам је!

Има, за пре лом, још до ста гре ша ка. Има ов де u из о ста вљен ред тек ста; (13 та бак). Има u же ља да на стр. 133-ћој из ба цим три ре да; и из ба ци ла сам их; али сад има пи ша ње да ли ће она јед на пре те кла реч би ти умет ну та. И т.д. Ја, за не сре ћу, са бо-

ле сним плу ћем не мо гу по овом вре ме ну до штам па ри је, па да са-че кам ма шин ску ре ви зи ју, и уре дим што тре ба. Не мо гу пе шке, за так си не мам сред ста ва. И та ко Ва ма пре да јем u рест од пре ло мље них та ба ка: збри ни те, мо лим Вас ле по, да не ко про кон-тро ли ше по прав ке, и пот пи ши те Ви до зво лу за штам па ње. Хва-ла за то, и за све. Сра мо та ме је: та ба ка 16 1/4! Мо гу ли не ка ко од ра ди ти За дру зи што сам јој узе ла? Ано ним ним књи жев ним

За радним столом

228 229

ра дом не ке вр сте. Има ће га у та квој ин сти ту ци ји си гур но по до-ста, а ја сам до бар рад ник: мар љив, пун во ље да ра ди.

При ми те из ра зе мо га од лич ног по што ва ња, за хвал но сти и по здрав...

Са сво јим при ја те љи ца ма Мир ја ном Ћо ро вић и Је ле ном До бро вић по се ћу је ма на стир Жи чу. Иви Ан дри ћу се ја вља раз-глед ни цом 9. ју на. Тај кра так бо ра вак у овој за ду жби ни Сте фа на Пр во вен ча ног под ста као ју је да на пи ше на дах нут за пис о Шу ма-ди ји и пу то ва њу:

„Шу ма ди ја има благ и чо ве чан пе и заж по ко јем се без опа-сно сти и за мо ра мо же пе ша чи ти. Шу ма ди ја ни је за го нет на. Али не ма бож је зе мље без та на них ча ри; па та ко не ки кра је ви Ср би-је има ју чар са свим осо би ту и рет ку: див не ми ри се. Из у зе так је си гур но да пут ник по ми ри су пам ти пре део; а ми де ло ве Шу ма-ди је баш та ко но си мо у се ћа њу. Сло ве ни ју пам ти мо го ро ви ту; Цр ну Го ру ка ме ни ту; Бо сну шу мо ви ту и ва ло ви ту ре ка ма и сла-по ви ма; а Шу ма ди ју пам ти мо по ми ри си ма... Ове го ди не, у ма ју, Ср би ја од Ра ље до Кра ље ва, и до Жи че, и до Ма та ру га, огре зла у ба гре му. Не мо же ни же ле зни ца да оби ђе цве та ње...“

За Ва си ћев Срп ски глас пи ше чла нак „Усред сре ђуј мо се“. Она се под се ћа дав них да на:

„Пре до ста го ди на, ка да је ма ла Ср би ја у ма лу сво ју ку ћу и ме не при ми ла, от кри ла ми се као обе леж је јав ног жи во та јед на оп шта усред сре ђе ност ду хо ва; оно што смо на ви кли да стра ном реч ју име ну је мо кон цен тра ци ја. Гле дам око се бе и ви дим: по не-

што има; по не што би мо гло да има; по не што не ма; али усред-сре ђе ност не ка сто ји сву где као је дан до бар зид. Са сто ја ла се та усред сре ђе ност, пр во, из је дин ства зе мље и отаџ би не, без бор-би кла са и без гра ђан ских рат них ста ња. За тим, са сто ја ла се из јед ног жи вим сна га ма хра ње ног и бра ње ног пра вил ног, чи стог на род ног је зи ка...“

Из штам пе из ла зи Кро ни ка па ла нач ког гро бља са по све том:„Рад овај по све ћу јем се ни мо га оца Да ни ла Се ку ли ћа.Нас дво је, иако још мла ди обо је – сва ко сво јом мла до шћу

– уоча ва ли смо ле то пи се ма лих на ших гра ди ћа, се ла и гро ба ља. Ваљ да под слут њом да ће мо и ми у тре ћој ге не ра ци ји ци ви ли зо-ва не по ро ди це, а у дру гој шко ло ва них љу ди, за тр ти се.

За што гро бо ви ни су по но сни зна ци? за што наш свет бр зо про па да и ис тре бљу је се? за што шко ло ва ни и да ро ви ти де ге не-ри шу или из у ми ру у дру гој и тре ћој ге не ра ци ји? за што се од по-ро дич ног има ња не са чу ва бар при сто јан оста так, име на и ча сти ра ди? за што се здра вља та ко бр зо пот ко па ва ју? за што ро ди те љи не жр тву ју сво је стра сти, су је те и се бич но сти, ме сто да жр тву ју сво ју де цу? за што учи те љи не за па жа ју у ро ди тељ ској ку ћи не за-па же ну спо соб ну де цу? за што шко ле не раз ли ку ју кад је у де те ту дар из ин те лек ту ал ног, а кад из мо рал ног из во ра? за што су гра ђа-ни не при хва та ју си ро ма шну спо соб ну де цу, или си ро чад без ма-те ра?... за што је све то го ла исти на, а не ша ре на при ча?“

И он да кре ће при ча о си ро ма ху Ко сти Зе мљо тре су, при ча ко ју је Иси до ра че ти ри го ди не ра ни је, 1936, об ја ви ла у Ле то пи-су Ма ти це срп ске.

Београд из Исидориног времена – поглед на краљевски дворац

230 231

Ту по вест о из у ми ра њу углед них и бо га тих срп ских и грч-ко-цин цар ских по ро ди ца у Зе му ну – у гра ди ћу у ко ме је „суд би-на са би ја ла еми гран те, бе гун це, аван ту ри сте, лу та ли це“, ка ко је Иси до ра на пи са ла у сво јој при по ве ци „Па лан ка и ње ни по след-њи Гр ци“ – но си ла је у се би де це ни ја ма, од до ла ска у Зе мун, у Ули цу три го лу ба (да нас Змај Јо ви ну), у ко јој је про ве ла де тињ-ство. У Кро ни ци је оста ви ла мно го број не по дат ке о Зе мун ци ма и Зе му ну, а ка да се књи га по ја ви ла, мно ги су пре по зна ва ли ње-не глав не ју на ке: од тру лих бо га тих Гр ка и Цин ца ра, до убо гих си ро ма ха свих ве ра и за ни ма ња. Зе мун ци ма је тек та да би ло ја-сно Иси до ри но дру же ње – ду ги раз го во ри и шет ње са док то ром пра ва Пе тром Мар ко ви ћем, гра до на чел ни ком Зе му на пре Пр вог свет ског ра та, пи сцем исто ри је овог гра да, ње ни раз го во ри са гро ба ром Ни ко лом Ри ба ри ћем, ње ни че сти од ла сци на гро бље на Ху ња ди је вом бре гу, где на пра во слав ном гро бљу по чи ва ју у пар це ли 115 отац Да ни ло, брат Ми та и ма ће ха Ида. По ди гла им је скром ну ја стук-пло чу од ру жи ча стог мер ме ра. Се де ћи че сто по ред гро ба сво јих дра гих, са по себ ним ин те ре со ва њем је слу-ша ла и упи ја ла сва ку реч ста рог гро ба ра Ни ко ле Ри ба ри ћа ко ји јој је при чао кро ни ку па ла нач ког гро бља, по вест о зе мун ским по ро ди ца ма – срп ским, грч ким, цин цар ским, је вреј ским, хр ват-ским и не мач ким...

Те, 1940. го ди не Иси до ра об ја вљу је за па жен есеј о сли ка ру Ми ла ну Ко њо ви ћу, по во дом ње го ве бе о град ске из ло жбе у Умет-нич ком па ви љо ну „Цви је та Зу зо рић“. То је, у ства ри, есеј о вој во-ђан ској рав ни ци, о јед ном кра ју ко ји је она сма тра ла за ви ча јем и ду шом ње го вом. Јер, она ка же:

„Ко зна Вој во ди ну де бе лу и тро му, иди лич но при про сту, слат ка сто и раш ћа ска но до ко ну, а не зна стра сти и под му кле хра бро сти Ба на ћа на; не зна по мам но ча сто љу бље Сре ма ца; не зна ду го трај не и че сто не из ле чи ве ра стро је но сти и ме лан хо лич-не мр год но сти Ба чва на; не зна ве чи те ван дро ка шке не ми ре и се о бе свих Вој во ђа на; не зна цр на ис па ре ња мр твих ка на ла и раз бљеч ка не ри ти не вој во ђан ске, тај не зна Вој во ди ну. Ко зна са мо оно што је Ђу ра Јак шић ствар но био, а не зна шта је тај пу сти ба нат ски ка рак тер у та ми сво јој сам до ту као и са хра нио, тај не ка не го во ри о Ђу ри Јак ши ћу, не ка му не сма њу је има ње. Ко ку ка над ср би јан ским ми ни стри ма и сре ским ста ре ши на ма као про го ни те љи ма Ђу ри ним, а не ви ди ти пич но вој во ђан ско са мо љу бље кроз не ста ло же ну и на пра си ту при ро ду вој во ђан-ског ви шег ти па, тај не зна ни Ђу ру Јак ши ћа ни Вој во ди ну. Ко по зна је ону Вој во ди ну што не зна срп ски је зик, а не по зна је

је зик Да ни чи ћа, Зма ја и Л. Ко сти ћа, тај не зна до вољ но. Ко зна жи вот бла го ра зум ног и бла го на гра ђе ног свет ског пут ни ка До си-те ја, а не зна смрк ну ти жи вот по му тљи вог За ха ри ја Ор фе ли на, тај не зна суд би не вој во ђан ске. Ко не зна ха ло ви то олуј но не бо вој во ђан ско са оке а ном обла ка, тај не раз у ме по е зи ју стра хоб-ног су је вер ја у оног све та, и не зна вој во ђан ског се ља ка. Ко не-ма оби чај да уз па три от ску по е зи ју Вељ ка Пе тро ви ћа, бор бе ну пе сму ду ха и ду хов ног сти да, тај не зна да је и Вој во ди на да ла пун круг па три от ске пе сме, и тај не зна ни Вељ ка Пе тро ви ћа ни Вој во ди ну...“

А о Ко њо ви ћу ве ли:„Ми лан Ко њо вић је сли кар ја ке ма ште, а дух ње гов му чи

про бле ма ти ка не са мо сли кар ска... Ко њо вић ни је са мо сли кар умет ник, не го и сли кар дух...“

За мо но гра фи ју о Бе о гра ду, из да ње Бал кан ског ин сти ту та, она пи ше ре цен зи ју, бо ље ре ћи оду овом гра ду:

„Кад Бе о град по кре ће и на дах њу је, не ма ја ло ви не!... Част и хва ла књи зи о Бе о гра ду. Уме ре на је, му дра, сво ја, срп ска, ју го сло-вен ска...“

Ве се лин Чај ка но вић, ет но лог, про фе сор Уни вер зи те та, ша-ље јој сво ју књи гу Иза бра ни ла тин ски тек сто ви: „Ува же ној ком-ши ни ци Г-ђи Иси до ри Се ку лић, с при ја тељ ством и ода но шћу...“

У ле то 1940. би ла је у оби ла ску ма на сти ра Ов чар ско-ка блар-ске кли су ре. Бо ра ви ла је у ма на сти ри ма шест да на. Све ти сла ву Пе тро ви ћу је го во ри ла да је би ла по же ги, пе ша че ћи по пру зи, ви ја дук ти ма и ту не ли ма, на гла ша ва ју ћи: „Што чо век про пе ша-чи, то и зна!“

Кра јем го ди не, у про гра му Ра дио Бе о гра да, 9. де цем бра у 19.25h, у окви ру На ци о нал ног ча са, Иси до ра го во ри о Ла зи Ко-сти ћу по во дом 30-го ди шњи це ње го ве смр ти.

„Ла за је умео би ти и мно го луд и мно го му дар, али ни јед но ни дру го са оном за си ће ном ме ром са ко јом ста ња и ста во ви у чо ве ку по ста ју до след не енер ги је и гру до бра ни“ – ре кла је те ве-че ри Иси до ра. „У ста ро сти већ до жи ве ће Ла за не што, и ура ди ће не што што не ће би ти ни са свим лу до ни са свим му дро. Не би се мо гло ре ћи да је Ла за био љу бав ник, да је у жи во ту имао пра ви ро ман, или про шао кроз ве ли ку љу бав ну страст ко ја пре о бра жа-ва. Ни ти је он лу до во лео, ни ње га ко лу до во лео. До бар број Ла зи них љу бав них пе са ма, до по след ње, те шке и ве ли чан стве не еле ги је, је су плод ду хов ног уз бу ђе ња, не стра сти ср ца. Али од је-да ред, ста ром већ пе сни ку – ’зар ме ни ста ром, на дну жи во та’,

232 233

ка ко је пе вао – до ла зи или пра ва љу бав, или бар пра ви по ет ски за нос јед не са свим мла де де вој ке. То не ће до ве сти до про ме не у пе сни ко ву већ до вр ше ну жи во ту, али ће оста ви ти зла тан траг у на шој књи жев но сти. Ла зи на по след ња пе сма, већ по ме ну та љу-бав на еле ги ја, нај леп ша је и нај ску пља љу бав на пе сма ко ју има-мо... Нај леп ша срп ска љу бав на пе сма зо ве се „San ta Ma ria del la Sa lu te“... Бру ји и из бру ји та ве ли чан стве на Ла зи на пе сма као ве-ли ко зво но на ве не ци јан ској цр кви, по сле тра ге ди је не ке ду ше. Ла за Ко стић, тре ба ли још на ро чи то ка за ти, био је тра ги чан по жи во ту, ра ду, и да ру. Као јед на ве ли ка не до вр ше на гра ђе ви на. И чуд но не до вр ше на: има те ме ље и ку по лу, али сту бо ви су на је-де ни и ли ша ји ви. Ипак, глав но је би ти стуб.“

По ру чу је Мла де ну Ле сков цу, у Но ви Сад:

Хва ла на пи сму и ра зним љу ба зним и за ни мљи вим са оп ште-њи ма. Ми слим да Ла зи Ко сти ћу не ма дру гог спа са до јед не стан-дард не ан то ло ги је од фраг ме на та, при че му ће не ки фраг мен ти – sit ve nia ver bo – би ти це ли не, а не ки без ма ло це ли не. Ла за је био слаб до кра ја жи во та на про бле му ка ко, не на про бле му шта. Иза то га сто ји не са мо Омла дин ски по крет, не го, to ut co urt, Вој-во ди на. Ни до да нас Вој во ди на не па зи, не уме да па зи на ка ко. То ва жи на ро чи то за је зик. У Вој во ди ни, је зич ки та лен ти оста-ју ди вљи. И што су ви ше ди вљи, Вој во ди ни све ми ли је. Ово га ча-са гле дам не ке тек сто ве да ро ви тих вој во ђан ских пи са ца ко ји су сле пи и глу ви за ка ко у је зи ку. – Бо јим се да би и ре ли ги ја Ла зи на стра да ла на пи та њу ка ко.

Хва ла за пред лог о штам па њу не че га мо га у Но вом Са ду. Г. Пе тро вић [Вељ ко], као фа ра он, го во ри из обла ка: „ни је не мо гу-ће“. Ја го во рим про сто, с па то са, „је сте не мо гу ће“. Зар да ме ни та ду шман ска зе мља па ру пру жи! Ни тра ви цу, ни са мрт ну гру-ду, а тек гад ну и смрад ну па ру!

РАТ И НЕ МА ШТИ НА

У бо жић ном бро ју По ли ти ке 1941. го ди не пи ше о јед ном „мо мен ту из жи во та ре ген та Алек сан дра“ и Бе о гра да – чла нак „Је дан ис то ри ски та јац“, у ко ме го во ри о ула ску Алек сан дро вом, но вем бра 1918. го ди не, у Бе о град. За Алек сан дра Иси до ра ка же да је „нај ве ћи па три от ове зе мље, стра дал ни рат ник ове зе мље, је зо ви та жр тва за ову зе мљу“.

Све је би ло не из ве сно и Иси до ра не скри ва сво ју зеб њу. Ми-ла ну Гро лу 15. ја ну а ра 1941. пи ше:

Го ди на што иде, не ће би ти до бра, али ће би ти ис то ри ска. Уоп ште, жи ве ли смо и до са да вре ме на у ко ји ма је тре ба ло ми-сли ти, ра ди ти, стра да ти. En som me, во ка ци је из у зет не ге не ра-ци је. Или смо то, или су из у зет не ис то ри ске епо хе до шле да нас ис тре бе за то што ни смо то...

Он да опи су је ка ко је про ве ла Бо жић:

Се де ла сам, са ма, до по но ћи, и он да, про пи сно, иза шла у дво-ри ште, по гле да ла бож ји свет, мој Ко шут њак и Ба но во бр до, мо-ју ти ши ну и ћу та ња; па се вра ти ла да по гле дам низ љу ди ко ји су са чи ња ва ли мој жи вот ви ше мо жда но и ја са ма: до бри љу ди; зли љу ди; они ко ји ни су зна ли да их у жи вот ра чу нам; они ко ји су ми пре ко број но у жи вот ушли. Га ле ри ја ни је су ви ше ве ли ка; ја сам си рак и ни шти ца би ла и оста ла. Али је би ланс од тог са-жи тељ ства оп шир на књи га. Она ко ја се сад не пи ше, не го се од Бад њег да на до Бад њег да на, и од јед не до дру ге по но ћи уочи но ве го ди не – сро чи у ду ши, по сто ји над њом, и он да пу сти низ во ду за јед но са јед ном го ди ном жи во та, јед ном го ди ном те ре та ко ји, хва ла Го спо ду, оде, и јед ном го ди ном ду хов ног узре ва ња за ко је би вре де ло про бде ва ти све но ћи до смр ти.

Збо гом, и до ви ђе ња још, ако мо же.

Пи ше у По ли ти ци о јед ном зна чај ном ју би ле ју – че ти ри де це ни је Срп ског књи жев ног гла сни ка. Она ка же да је Гла сник

234 235

„нај моћ ни ји ле то пис ју го сло вен ског жи во та“, да „ве ли ку ми си ју има тај мир ни и озбиљ ни лист“.

По ли ти ци и ње ном уред ни ку кул тур не ру бри ке Жив ку Ми-ли ће ви ћу, 22. фе бру а ра 1941. го ди не ша ље пи смо:

По што ва ни Го спо ди не уред ни че,Ово сам спре ми ла да ка жем Бо сан ци ма на си ноћ ној ве че ри.

Ср це ми је то ли ко сме та ло да ни сам мо гла на пут. Све док ми је проф. Бе лић [А лек сан дар]: дан ра ни је, у Ака де ми ји, би ло ми је већ мно го те шко. Мо лим да ме из ви ни те пред Г. прет сед ни ком [Пен-клу ба]: ја ре чи сво је др жим, али бо лест је те жак ар гу мент. – Ако мо же те, и хо ће те, ово да об ја ви те су тра или пре ко су тра, док су го сти још ту, би ло би ми дра го. Осе ћам дуг пре ма Бо сни. Ако не, мо лим са чу вај те ми ру ко пис, штам па ћу га у ре ви ји јед-ној или дру гој.

С од лич ним по што ва њем...

У тек сту, ко ји ће По ли ти ка од мах об ја ви ти, већ 24. фе бру-а ра под на сло вом „Јед на реч бо сан ским књи жев ни ци ма, го сти-ма Бе о гра да“, она ег зал ти ра но го во ри о Бо сни и ње ним љу ди ма, кра је ви ма кроз ко је је пу то ва ла и ње ним пи сци ма и је зи ку.

По ли ти ка ће је по зва ти да при пре ми при лог за ус кр шњи број ли ста. Од го во ри ће до пи сном кар том Жив ку Ми ли ће ви ћу, 25. мар та 1941:

Дра ги Го спо ди не,за хва љу јем Вам на по зи ву да спре мим рад за до да так ли ста

о Ус кр су. – Су мор но је да нас све, и од да нас.

Спре ми ла је текст, што се ви ди из ње ног пи сма од 4. апри ла, али ни је по зна то о че му је пи са ла. Јер, због бом бар до ва ња Бе о-гра да, По ли ти ка је пре ста ла да из ла зи. У овом пи сму она ве ли:

Ша љем рад за Ус кр шњи број По ли ти ке, ако га бу де, и са на-дом да ни сам за ка сни ла. Ваљ да ће мо ћи по слу жи ти: ак ту ел ни смо да нас опет са нај бо љим што је у на ма Ср би ма. Ко ли ко се ства ри про ме ни ло од мо је по след ње кар те! Ка ко су очи глед ни ми-стич ни аген си да нас!

Те шки да ни су би ли на по мо лу. Оку пи ра ни су Бе о град, Ср-би ја, Ју го сла ви ја. Иси до ри те шко па да са мо ћа. Све су ре ђи до ла-сци и су сре ти са при ја те љи ма. Углав ном се дру жи са књи га ма, па и то све те же – очи је из да ју.

Ко ме је упу ти ла не на сло вље но пи смо, на ђе но у за о став шти-ни проф. др Ми о дра га Ибров ца, на лик на те ста мен тар ну опо ру-ку на пи са ну 24. ма ја 1941:

На пр вом ме сту ис ти чем окол но сти: да не мам ниг де ни ко га ро ђе но га; да не мам ни ка квих ду го ва ни оба ве за.

Са хра на мо ја има би ти си ро ма шка: прост ча мов сан дук без по кро ва (леш мој уви ти у мој до ма ћи чар шав); си ро тињ ска ра-ка, от су ство го во ра, цве ћа, сва ког зва нич ног ис пра ћа ја.

Књи ге мо је не ка пре у зме Уни вер зи тет ска би бли о те ка, јер су ве ћим де лом стра не, и На род ну би бли о те ку не би мо гле ко ри сно по пу ни ти.

Ру ко пи си мо ји чи не: сре ђе не или ско ро сре ђе не књи ге, и ма те-ри јал у ра ду. Оно пр во – спре мље но у гор њем, за кљу ча ном де лу ма њег ор ма на у спа ва ћој со би – оста вљам Ко лу срп ских се ста ра с тим да Ко ло, или дру га не ка срп ска кул тур на уста но ва бри не о по сте пе ном от штам па ва њу књи га. Аутор ско пра во при па да уста но ви ко ја хтед не узе ти на се бе за да так от штам па ва ња. Ис тој уста но ви, Ко лу или ина че, при па да и евен ту ал ни пре о ста-так нов ца по сле са хра не. Уште ђе ни но вац др жим у за тво ре ном ор ма ну за књи ге, дру га по ли ца од го ре, по за ди књи га, у цр ној тор-би ци. Што се ту на ђе, то је све: не мам ни ка кво по крет но и не по-крет но има ње. – Дру ги део ру ко пи са, ма те ри ал у ра ду, спа ли ти.

По кућ ство, це ло куп но, сем ру бља и оде ла, мо лим да при ми Ко ло срп ских се ста ра, и учи ни што за до бро на ђе, по кло ни си ро-ти њи или упо тре би у До му.

Ру бље и оде ло, и, ако бу де мо гућ но, 500 ди на ра, да ти мо јој слу жав ци Хер ми ни Хер ман, ако на дан мо је смр ти бу де још код ме не. Ина че, u то при па да Ко лу срп ских се ста ра.

За из вр ши о ца мо је по след ње во ље од ре ђу јем, и мо лим, по прет ход ном при стан ку Прет сед ни штва Ко ла се ста ра, Ко ло срп ских се ста ра. Ко пи ја ово га тек ста на ла зи се у мо ме ор ма ну за ру бље.

Њен при ја тељ Све ти слав Пе тро вић об ја вио је сту ди ју о Еми-лу Зо ли. Иси до ра, по сле иш чи та ва ња, бе ле жи:

„Је дан од оних не срећ ни ка за ко је се мо же ре ћи да је бо ље да се уоп ште ни су ро ди ли.

Ни ко пре ње га ни је по ди го то ли ку го ми лу ђу бре та – то је ње гов спо ме ник.

Ни кад чо век ни је учи нио та кав на пор да по ни зи чо ве чан-ство до увре де све сли ке ле по те љу ба ви, да по рек не све што је до бро...“

236 237

Те рор оку па то ра, не ма шти на.Ро до љу би ва и пра вич на, Иси до ра Се ку лић од би ја ини ци ја-

ти ву не мач ких вла сти да ис так ну ти кул тур ни и јав ни рад ни ци пот пи шу апел про тив ко му ни ста. Овај по зив за из да ју, ка ко се ка же у Исто ри ји на ро да Ју го сла ви је, од би ли су, из ме ђу оста лих, да пот пи шу Иси до ра Се ку лић, ва јар Сре тен Сто ја но вић, Иво Ан дрић и про фе сор Бе о град ског уни вер зи те та Ми лош Ђу рић.

Иси до ра је од би ла да пот пи ше „уго вор са ђа во лом“, ка ко је на зва ла овај срам ни чин кра јем ав гу ста 1941.

Те је се ни она од лу чу је да са ма, о свом тро шку, штам па сво-је есе је. Са бра ла је око 80 ра зних тек сто ва на пи са них за по след-њих два де се так го ди на из до ма ће и стра не књи жев но сти, му зи-ке, сли кар ства и есте ти ке. Про на шла је и штам па ра: био је то вла сник „Мла де Ср би је“, штам па ри је у Ускоч кој ули ци, иза згра-де Срп ске ака де ми је на у ка и звао се Вла да Ан ђел ко вић.

Рет ки су при ја те љи у то вре ме. Ко ме се ја ви ти?

Дра га Го спо ђо – пи ше она 30. ок то бра пе сни ки њи Је ли Са-вић-Спи ри до но вић – пи там се че шће: ка ко сте Ви и Ва ша мај-ка. Мо же те ли још, и мо же те ли све ви ше мо ћи? Ја ма лак са вам.

Књи га је већ по о дав но го то ва; ша љем је Ва ма, и пе то ри ци ку па ца ко ји ма сам ду жник.

Ако у не ки че твр так по руч ку мог не те до ћи, свра ти те. Пре под не је цео стан хла дан. Не мам огре ва; су тра иде и де вој ка; „све иде“, што ре као Хе ра клит. Али, ми Ср би зна мо да мо же „ оти ћи“ оно са мо што је пре од ла ска би ло и има ло се. А ко ја је фи ло зо фи ја за оно што тре ба да до ђе, пре не го што ће мо ра ти оти ћи?

С по што ва њем и по здра вом...

Пр ва од три књи ге под јед ним на зи вом, Ана ли тич ки тре-нут ци и те ме, об ја вље на је без да ту ма. Књи ге су штам па не иле гал но, на пре о ста лим за ли ха ма хар ти је, усред оку пи ра ног Бе о гра да, и „ни ко ове хи ља де сме лих ре чи и ми сли ни је из дао не при ја те љу“.

Та да об ја вљу је и есеј „Дан ски мо ти ви – Ан дер сен, Кир ке-гор“. Пре ње о Кир ке го ру је пи са ла Ми ли ца Бог да но вић, и уз-гред Иво Ан дрић и Ми ро слав Кр ле жа; Иси до ра, та ко ре ћи пр ва, оп шир ни је пи ше о ње му. То је још је дан од ни за стра них пи са ца ко ји су по бу ди ли ње ну па жњу и о ко ји ма је на пи са ла за па же не есе је, по пут оног о Ха мле ту код Сло ве на и Ју го сло ве на, о Ман-цо ни је вим Ве ре ни ци ма, Иб зе но вом Пе ру Гин ту, Шо о вој Кан ди-ди, о До сто јев ском, Ди кен су, Стринд бер гу или Пи ран де лу.

Рет ке при ја те ље ко је је сре та ла на Топ чи дер ском бр ду пи та ла је ка ко под но се глад. Глад ју је „по ни жа ва ла, вре ђа ла и ужа са ва ла“.

„Ка ко ви, млад чо век“, пи та ла је Ми ли во ја Ри сти ћа, при по-ве да ча, „то под но си те? Ме не је сра мо та, ужа сна сра мо та. Кром-пир и па суљ ко је ја ку вам не мо же ни ко да је де, па ни ја. Стид ме је, али сад сам би ла у јед ној ка фа ни, ру ча ла и осе ћам се ја чом. А ка ко ви, млад чо век, ва ма тре ба мно го ви ше. Знам, сви гла ду-ју. Цео Бе о град и це ла Ср би ја гла ду ју...“

Рет ко је од ла зи ла у град. Рет ка су би ла и по се ла код ње.Пр ву књи гу Ана ли тич ких тре ну та ка и те ма, штам па ну у

око 300 при ме ра ка, углав ном по кла ња по зна ни ци ма и при ја те-љи ма. У штам пи су и дру ге две.

Од ла зи да ра ди у Ака де ми ју – ис пи су је ре чи, уазбу ча ва. На глав ном го ди шњем ску пу СА НУ (при сут ни су ака де ми ци Јо ван Ра до њић, Иван Ђа ја, Бра ни слав Пе тро ни је вић, Вла ди мир Р. Пет-ко вић, То ма Жи ва но вић, Урош Пре дић и Вељ ко Пе тро вић), одр-жа ном 24. фе бру а ра 1942. го ди не, за глав ног уред ни ка Огле да Реч ни ка срп ског је зи ка иза бран је ака де мик Ми лош Три ву нац, а за ње го вог по моћ ни ка про фе сор уни вер зи те та Хен рик Ба рић. Иси до ра Се ку лић оста ла је и да ље да ра ди, с тим да јој се од 1. мар та на гра да ис пла ћу је из „кре ди та од 240.000 ди на ра одо бре-на у бу џе ту Ми ни стар ства про све те за из да ва ње Реч ни ка“.

Из тих да на остао је за пис:„Че сто ста нем, по што сам се на чи та ла тек сто ва из ра зних

на ших по кра ји на, ста нем и ми слим: Као и у дру гим зе мља ма, и код нас се по ра зним по кра ји на ма го во ри раз ли чи то, али, за чу-до, сву где се го во ри ле по, сву где је је зик бла го. Би ва, чи сто се по-сра мим што не го во рим као Бо са нац или Цр но го рац. Од проф. Све то ми ра Ри сти ћа сам чу ла и из раз, по ре клом из Цр не Го ре, ну три ти, за не мач ко in sich brüten, и ну тро, за чо ве ка ко ји се у се бе окре нуо и из дво јио од спо ља шњег све та...“

И за тај му ко тр пан рад у Лек си ко граф ском оде ље њу Ака де ми-је, рад на при ку пља њу гра ђе за ве ли ки реч ник Ака де ми је, до би ја-ла је тек то ли ко да успе да „ку пи зим ски ка пут, ци пе ле и ка ља че...“

Ка ша нин јој ша ље тек об ја вље ну сво ју књи гу Два ве ка срп-ског сли кар ства. „Го спо ђи Иси до ри Се ку лић, са искре ним при-ја тељ ством...“

Од у век је би ла са ма; али са да јој је са мо ћа по ста ла пре те шка.Очи обо ле ле – оч на со чи ва се муте. Ка та ракт. Од би ја по моћ

де вој ке-по моћ ни це.

238 239

„Не мо гу да је при мим, не смем“ – го во ри ла је јед ном при-ја те љу. „И због се бе, и због ње. Пре ра та има ла сам и де вој ку и кла вир; де вој ку сам от пу сти ла, јер ни сам мо гла да је пла ћам и хра ним, а кла вир сам про да ла да се бе ис хра ним...“

Из ла зи дру га и тре ћа књи га Ана ли тич ких тре ну та ка и те ма. При ја те љу Цви ја но ви ћу ис пи су је по све ту:

„Дра гом из да ва чу из вре ме на до брих, књи ге из ’про бле ма си ро ма штва’.“

Си ма Пан ду ро вић јој тек са да, се дам го ди на по сле об ја вљи-ва ња, ша ље пр ву књи гу Де ла: „Го спо ђи Иси до ри Се ку лић по зно, вр ло ср дач но...“

Ни за шет ње ви ше ни је. Са ма је, и об не ви де ла. По ку ћи се не ка ко и сна ла зи. Зна до бро где је ко ја ствар, књи га, ча со пис, но ви на.

Алек сан дар Бе лић јој при ја тељ ски по ма же, обез бе ђу је јој по-сао и она на ста вља рад у Лек си ко граф ском оде ље њу Ака де ми је на у ка. Др жи ча со ве ен гле ског је зи ка ђа ци ма и сту ден ти ма, при-ват но.

На ње на вра та, јед ног од тих те шких и муч них да на, за ку-цао је и Све ти слав Сте фа но вић. Пред ло жио јој је да се укљу чи у рад Срп ске књи жев не за дру ге.

– То су ћо ра ва по сла, ниг де се ја не укљу чу јем – од го во ри ла је.Свра ти по ко ји пи сац и мо ли Иси до ру да му по мог не – да

про чи та ру ко пис, да дâ сво је ми шље ње.„Не, то ми је не мо гу ће“ – ре кла је у ле то 1943. јед ном од њих.

„То ли ко мно го ми се до не се. А пре све га то је не при јат на ствар. Љу ди се зна ју на љу ти ти, увре ди ти, кад им се ка же не ка не при јат-на исти на... Од би ла сам све. А да нас по го то ву, ни ка ко ми ни је мо гу ће ба ви ти се тим ства ри ма. Имам то ли ко сво га по сла. Сад за вр ша вам је дан рад. По ред то га мо рам да ра дим и за но вац... Ове при ли ке на го не ме... Пре сам ра ди ла у Ака де ми ји, а са да да-јем при ват не ча со ве из ен гле ског је зи ка.“

Бом бар до ва ња, бе жа ња у скло ни шта – у по дру ме, у мај да не, ла гу ме и ка ме но ло ме на пе ри фе ри ји гра да.

По след њег да на ја ну а ра 1944. углед ни исто ри чар и ар хе о лог Ни ко ла Ву лић, ре дов ни члан Срп ске ака де ми је на у ка, обра ћа се Срп ској кра љев ској ака де ми ји:

„Част ми је пред ло жи ти за ре дов ног чла на Ака де ми је Го спо-ђу Иси до ру Се ку лић.

Гђа Се ку лић је нај да ро ви ти ја и нај о бра зо ва ни ја же на у на-шој књи жев но сти.

Она је наш нај сјај ни ји пу то пи сац.Као при по ве дач Гђа Се ку лић мо же се ме ри ти с на шим нај бо-

љим пи сци ма тог ро да.Она је и из вр стан есе ји ста и књи жев ни кри ти чар.Ра зно вр сност књи жев ног ра да Гђе Се ку лић иза зи ва ди вље ње.Го спо ђа Иси до ра Се ку лић већ је ви ше го ди на наш до пи сник.

Она у пу ној ме ри за слу жу је уна пре ђе ње у ре дов не чла но ве.“Из бор је од ло жен, док се рат не окон ча.

Сло бо да је сти гла 20. ок то бра 1944. у Бе о град. Ко ман да гра-да Бе о гра да из да је јој по твр ду 3. де цем бра 1944. го ди не, ме сец и по да на по сле од ла ска Не ма ца:

„За бра њу је се ко на че ње, ула же ње и све дру ге смет ње у ста-ну књи жев ни це Иси до ре Се ку лић.

Упо зо ра ва ју се сви вој ни ци НОВ [На род но о сло бо ди лач ке вој ске] да се стро го при др жа ва ју ове на ред бе.“

По след њег да на 1944. го ди не, 31. де цем бра, По ли ти ка је об-ја ви ла ин фор ма ци ју, на сло вље ну као „По зив књи жев ни ци ма“, у ко јој се ка же:

„Умо ља ва ју се ови књи жев ни ци, уко ли ко ни су при ми ли по-зив, да до ђу да нас, у 10 ча со ва пре под не, у Срп ску књи жев ну за дру гу, због осни ва ња Удру же ња књи жев ни ка: Ми лан Ву ка со-вић, Ми та Ди ми три је вић, Во ји слав Јо ва но вић, Бо жи дар Ко ва че-вић, Пе тар Ко лен дић, Бран ко Ла за ре вић, Ду шан Јев тић и Ве ли-мир Жи во ји но вић.“

Би ла је не де ља. У за ка за но вре ме оку пи ли су се по зва ни пи-сци, или ка ко су но ви на ри за бе ле жи ли „на шли су се за јед но и књи жев ни ци ко ји су, с пу шком у ру ци, у На род но о сло бо ди лач-кој вој сци, бра не ћи сло бо ду, бра ни ли кул ту ру и њи хо ви дру го-ви ко ји су под ре жи мом оку па ци је уме ли да са чу ва ју ча сно име чо ве ка и јав ног рад ни ка“. Скуп је отво рио пр во бо рац, пе сник и про фе сор Мар ко Вра ње ше вић (1903–1974). Иси до ра ни је би ла при сут на, али је оба ве ште на о то ме шта су го во ри ли Мар ко Ри-стић, Ми лош Мо ско вље вић, Ра до ван Зо го вић, Алек сан дар Ву чо, Ду шан Ма тић, Ми о драг Ибро вац, Ели Фин ци, Вељ ко Пе тро вић, Ду шан Не дељ ко вић и, на рав но, Иво Ан дрић.

Да кле, сви ви ђе ни ји пи сци би ли су на оку пу и сви су, та ко-ре ћи, ли стом при хва ти ли но ву ко му ни стич ку власт. Иси до ра ни је до шла „због пре хла де“, али је при хва ти ла по ну ду да бу де би ра на за чел ну лич ност књи жев нич ког есна фа – иза бра на је за

240 241

пред сед ни ка Удру же ња, пр вог у но вој Ју го сла ви ји, за јед но са Ан-дри ћем. Ду ша ном Ни ко ла је ви ћем, Вра ње ше ви ћем, Зо го ви ћем, Вељ ком Пе тро ви ћем, Ду ша ном Ми ла чи ћем; Јо ван По по вић је би ран за пот пред сед ни ка а Оскар Да ви чо за се кре та ра. У Над-зор ни од бор иза бра ни су Ми о драг Пе шић, Ми лан Ву ка со вић и Бран ко Ћо пић, а у Суд ча сти Мар ко Ри стић, Ђу ро Га ве ла, Је ле на Бил би ја, Ели Фин ци и Ми лан Де ди нац.

И док је че тр де се так пи са ца Ср би је осни ва ло сво је Удру же-ње, у Сре му су во ђе не те шке бор бе за осло бо ђе ње – на Срем ски фронт од ла зи ла је бе о град ска и срп ска мла деж. На Бад ње ве че, 5. ја ну а ра 1945, Иси до ра је одр жа ла пре да ва ње на Ко лар че вом на род ном уни вер зи те ту о Ди кен со вим Бо жић ним при ча ма. Ње-ни са вре ме ни ци, ви ђе ни пи сци, по но во су се оку пи ли на Бо жић 1945 – ово га пу та у По ли ти ци при ло ге об ја вљу ју Ан дрић, Иси-до ра, Алек сан дар Бе лић, Де ди нац, Зо го вић, Ја ша Про да но вић, Ђи лас, Мар ко Ри стић...

У Удру же њу, Иси до ра је са мо фор мал но чел на лич ност јер бри гу о ра ду Удру же ња и ак ци ја ма пи са ца во де Јо ван По по вић и Оскар Да ви чо. Жи ви по ву че но, на Топ чи дер ском бр ду, оном кра ју Бе о гра да окре ну том ка Топ чи де ру, ка мо ра до од ла зи у шет-ње са рет ким при ја те љи ма. Јер, и о при ја тељ стви ма је го во ри ла са ре зер вом: не ка су, сма тра ла је, мо но то на на ви ка, али има и оних при ја те ља ко ји су „нај дра го це ни ји чо ве чан ски по сед“. Она, чи ни се, ових дру гих ме ђу сво јим са вре ме ни ци ма ни је ни има ла. За зи ра ла је од њих, али и они од ње – од но си су би ли у гра ни ца ма ко рект но сти и гра ђан ског по што ва ња, али без дру же-ња. Иси до ра, већ тих пр вих да на осло бо ђе ња, ства ра је дан но ви круг љу ди са ко ји ма пи је чај че тврт ком у сво ме до му, и то, као Ен гле зи – у пет, у Ули ци Ми о дра га Да ви до ви ћа 70, а за тим Ва-се Пе ла ги ћа, (у при зем ној згра ди, да нас осквр на вље ној, за пра во уни ште ној – до зи дан је спрат, ста вљен ба кар ни кров и по диг ну-та но ва огра да; је ди но су два бо ра оста ла!).

Ме ђу тим но вим, мла дим љу ди ма ко ји до ла зе у ње ну ку ћу на по кло ње ње и на ин те лек ту ал ну го збу, на ла зе се Ели Фин ци, по том Ми о драг Па вло вић, Ми ро слав Бе ло вић, Вла де та Је ро тић, а не што ка сни је Жи во рад Стој ко вић, Вас ко По па... Не ма Иси до-ри них ис пи сни ка на тим ње ним че твр ци ма. Је дан од њих, ис пре-ка, Ва са Ста јић, ја ви ће јој се пи смом, из њој дра гих Срем ских Кар ло ва ца, и она ће му од мах од го во ри ти ду гом епи сто лом, 7. ја ну а ра, да кле на Бо жић 1945:

Те шко ми је ка за ти Вам пра ву реч у пра вом сти лу: као брат ро ђе ни сте се ја ви ли од не куд из све тло сти по сле на шег те шког

бе о град ског мра ка. Ја сам, да та ко ка жем, опу сто ше на: мо гу ве ро ва-ти и би ти си гур на са мо у не ке са вре ме ни ке. Ми ло ми је што сам сти гла да вам то још ка жем по људ ској а не по ан ђе о ској по шти... Ов де се при ча ле исти не и не и сти не о ва ма као та мо о на ма.

Сад ви ше не пу ца ју ни Нем ци ни Ру си ни Ен гле зи. Тре ба ло би да се пре сли шам још је да ред да ли сам све на ре ђа ла: ко све ни је пу цао на нас и бом ба ма нас га ђао. Да ћу у ста ре да не на фронт, и про тр ча ва ти ули ца ма под пу ном ар ти ље риј ском ва тром, то ни сам мо гла ра ни је ми сли ти.

Ви сте ми по сла ли то ли ко нов ца да ме је сра мо та и да сам у не при ли ци ка ко пре ма њи ма да се од но сим, то ли ко их је. За-хва љу јем за ср дач но ста ра ње... Та ко сам се би ла на у чи ла да мо гу и кад не мам. Сад тре ба још да ка жем да ћу, ако бу де ми ра ка-квог та квог по че ти за ра ђи ва ти, и да ћу има ти опет, из cвoјих сна га и тру да што ми тре ба... Као што не слу ти те по што је су тра јед на це па ни ца, та ко не слу тим, ни сам слу ти ла, да ће те ми по сла ти то ли ко но ва ца да ку пим не ко ли ко це па ни ца, и да ми још пу но оста не. Хва ла вам ср дач на и за бри гу и за при ја тељ-ство и брат ско се ћа ње...

Пи смо је по сла ла по ку ри ру Јо ва на По по ви ћа, пи сца, али и углед ни ка но ве вла сти. А у пи сму је и њен при лог за Ка лен дар Ма ти це срп ске, са на по ме ном:

Ви зна те: Ма ти ца, то је за ме не цр ве на кр па, док се оно што је ло гос не ста ви у до стој не ру ке и пред до стој не ру ке и пред до стој не гла ве.

А Ва са Ста јић, чел ни чо век Ма ти це срп ске, био је са мо го-ди ну да на ста ри ји од Иси до ре – ро ђен је у Ба на ту, у Мо кри ну, 1878. Она га мо ли да по здра ви го спо ду Ми ла на Пе тро ви ћа, та ко-ђе њи хо вог ис пи сни ка, про фе со ра, кул тур ног и јав ног рад ни ка ко ји ће 1946. на сле ди ти Ста ји ћа на че лу Ма ти це, и мла дог про-фе со ра и пи сца Мла де на Ле сков ца, по то њег пр вог де ка на Фи ло-зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду и пред сед ни ка Ма ти це се дам-де се тих го ди на.

И Иси до ра при хва та но ву на род ну власт. Укљу чу је се у но ве кул тур не то ко ве – пре во ди но ве књи ге са ен гле ског и ру ског је-зи ка, др жи пре да ва ња, ан га жу је се у ра ду Ака де ми је.

У По ли ти ци од 9. фе бру а ра 1945, у члан ку „Ко ме мо ра ци ја па лим књи жев ни ци ма“, она ка же:

„Обра ћа мо се Бе о гра ду ко ји књи гу чи та, чи та је и раз у ме је; и Бе о гра ђа ни ма ко ји не из о ста ју та мо где с ра до шћу тре ба не ку

242 243

ве дру те ко ви ну ис так ну ти, па ни та мо где, као са да, тре ба с но-жем у ср цу и обо ре не гла ве за пам ти ти те ко ви ну от ку пље ну смр-ти ма из у зет но спо соб них и ор них. Мо ли мо Бе о гра ђа не, иако по мр кле и стра дал не у ова вре ме на, да 11. фе бру а ра у 16 ча со-ва у На род ном по зо ри шту по мог ну уз ди ћи и осве тли ти спо мен ску пим жр тва ма за прав ду и сло бо ду. Зва нич ни уче сни ци у ко-ме мо ра ци ји, све јед но ко ји су и су чим ће иза ћи, не мо гу да ти до-бру ме ру ни оно га што ду жност на ла же, још ма ње оно га што из при та је них осе ћа ња и ра на тра жи ме лем... И још ти, Бе о гра де, по на вља мо – сад је при ли ка, сад је реч о све тлим ка рак те ри ма – по на вља мо са ми ма се би и те би: да је ве ли ки ка рак тер ве ли ки та лент, да у ва три жи ви и ка ли се, као сви та лен ти...“

Јед но Иси до ри но пи смо упу ће но Ле сков цу, у апри лу 1945. ве-о ма сли ко ви то го во ри о ат мос фе ри у ко јој она у 68. го ди ни жи ви и ра ди. Па да у очи да је при хва ти ла но ву лек си ку у обра ћа њу.

За хва љу је мо вам мно го на се ћа њу и на пи сму. Би ла сам увек уве ре на да сте ме се и за вре ме на ше пот пу не раз ли ке се ћа ли. То ва жи и за г. Ва су Ста ји ћа, и мо лим вас од мах да ње га и ње го ву дру га ри цу по здра ви те нај ср дач ни је. То ва жи и за ва шу дру га ри-цу. Ви сад ваљ да по чи ње те но ву се ри ју за јед нич ких жи во та: као истин ски дру го ви и дру га ри це. Ја се не ша лим кад ово пи шем. Има не што вр ло ја ко u вр ло сло бод но у од но су дру го ва.

Вој во ди на је ак тив на, и то ми је ми ло. Же лим јој до бре на го-не и до бре од лу ке. За ни ма ме мно го шта ће би ти са ва шим књи-жев ним и кул тур ним цен тром, са Ма ти цом. У дру гу не де љу ми ов де одр жа ће мо ван ред ну скуп шти ну С.к. за дру ге... Ви сте са Ма-ти цом срећ ни је про шли и лак ше ће те ваљ да кре ну ти ства ран рад. Во ле ла бих мно го, као не ка да, на чи ни ти о Ус кр су из лет до Кар ло ва ца и Фру шке го ре, и ви де ти та да и Но ви Сад и мо је ма-ло број не знан це и при ја те ље у ње му. Зби ља!

...Ми смо ов де скло пи ли Удру же ње књи жев ни ка и по ку ша ва-мо не ке фор ме за рад, оли све још ни је ука лу пље но, и кроз све се још про ма ља рат, не ди фе рен ци ра не функ ци је, мно го вул гар них бри га за жи вот. На ро чи то је по ме на до стој но да смо књи жев ни-ци без хар ти је. Beћ пи ше мо на по ле ђи ни ста рих ру ко пи са, пи са-ма, ма ку ла ту ре...

Про ле ће нам сад ма ло ма ски ра по ру ше ни Бе о град. Ви га, Бе о-град, ни сте ни ка ко ви де ли от ка да је те жак ин ва лид са cвaко вр-сним бом ба ма у ср цу. Бар да га мо же мо очи сти ти и по па то са-ти!... Те шка им пре си ја. Мо ја нај ми ли ја ули ца Ми ло ша Ве ли ког, не ма до бру ку ћу...

И на јед ном од тих пред рат них па пи ра, оних ду гих, суд ских, на ко ји ма се те ста мен ти пи шу, Иси до ра отва ра ду шу, по пу ња-ва ју ћи упит ник, ра ди еви ден ци је ко ју ства ра но ва власт о чел-ним лич но сти ма у кул ту ри. Она сво је руч но од го ва ра на пи та-ња – од го во ре ис пи су је ма сти лом: ро ђе на је 17. фе бру а ра 1877. у Мо шо ри ну (Бач ка), уда та је Стрем ниц ки и удо ва је, срп ске је на род но сти, за вр ши ла је основ ну и сред њу шко лу, за тим Ви шу пе да го шку (ма те ма тич ки од сек), по том Уни вер зи тет (као при-ват ни слу ша лац), и то упо ред ну књи жев ност, а као за ни ма ње упи са ла је: књи жев ни рад; на став ник сред ње шко ле; рад у Лек си-ко граф ском од се ку Ака де ми је на у ка.

Као го ди ну ка да је по че ла са јав ним ра дом на ве ла је 1909. („са спо ра дич ним ра ни јим пу бли ка ци ја ма, го ди на ми не по зна-та“), а за вре ме Дру гог свет ског ра та ве ли: „За вре ме оку па ци је ни ка кав рад; сем, са два ђа ка, при ват ни ча со ви из стра них је зи-ка.“ На пи та ње о глав ним фа за ма раз во ја, умет нич ким ути ца ји-ма и ка рак те ри стич ним де ли ма у фа за ма раз во ја, она ка же:

„У мла до сти, под ја ким ути ца јем ру ске књи жев но сти; пи са-ла сам члан ке у Ле то пи су, (го ди на за бо ра вље на): уплив ру ске књи ге на мла дог чо ве ка је нај ја чи. У по зни јим го ди на ма под шко лом и упли вом за пад но европ ских књи жев но сти.“

По том бе ле жи да се ба ви есе јом, бе ле три стич ком про зом „са ре флек сив ном осно вом“, а да је још ин те ре су је му зи ка. (Том при ли ком на по ми ње: „За вре ме ра да пок. Во ји сла ва Вуч ко ви ћа, би ла сам на Ра ди ју пре да вач у обла сти му зи ке.“)

На пи та ње – ко ја су јој де ла пре во ђе на и на ко је је зи ке. Иси-до ра од го ва ра: „Бе зна чај ни по дат ци: Сло вен ци су у два ма ха пре ве ли по је дан кра так есеј. У Аме ри ци, не знам ви ше у ко јем днев ном ли сту, пре штам пан на на шем је зи ку је дан кра так есеј.“

Ка же да го во ри фран цу ски, ен гле ски, ру ски, не мач ки и ита-ли јан ски је зик, да је пу то ва ла у Фран цу ску, Ен гле ску, Не мач ку, Ита ли ју (,,са по но вље ним ба вље њем, ду жим и кра ћим – Ру си ја, са вр ло крат ким. – Швај цар ска и Нор ве шка, са крат ким“ бо рав-ком). И до да је:

„Као члан јед не де ле га ци је (не знам ко је го ди не), на Уни вер-зи те ту у Лај пци гу одр жа ла јед но пре да ва ње о срп ској мо дер ној књи жев но сти. На ин тер на ци о нал ном кон гре су Са ве за же на го-во ри ла о стра ним је зи ци ма.“

На по ми ње да је на пи са ла де вет књи га и да је пре ве ла ви ше књи га са ен гле ског, не мач ког и ру ског је зи ка (Емер сон, Е. А. По, О. Вајлд, Ге те, Ке лер, Грим, До сто јев ски...).

За ни мљив је на кра ју и овај Иси до рин ис каз:

244 245

„На по ме на, у ве зи са гор њим пи та њем: По прин ци пу сво га жи во та, да са сво јим са вре ме ни ци ма, нај бли жим ро ђа ци ма чо ве-ка. оста нем у мо рал ном од но су до гро ба – ни ка да ни сам чи та ла ни је дан ре дак ни по гр да ни по хва ла о се би.“

А пи та ње је гла си ло: Ко ји су при ка зи, члан ци, кри ти ке, сту-ди је о њој на пи са не?

Она је те 1945. го ди не сва по све ће на пи са њу сво је но ве књи-ге – мо но гра фи је Вла ди ка Ра де. Сли ка тог вла да ра, пе сни ка и мо-на ха је из над ње ног рад ног сто ла и она је оп чи ње на њи ме, ње го-вим умом и фи зич ком ле по том. Ле сков цу ће на пи са ти:

Те шко ће ми би ти ра ста ти се од ње га. Кад бу де го тов, на ћи ћу му три ста за ме ра ка; ова ко раз го ва рам с њим при ја тељ ски, а фор мал но га ви дим пред со бом, ви дим ка ко се чу ди што га по но-во вра ћа мо у те ло и у све ње го ве не во ље с Тур ци ма, с Аустри јом. И ка жем му: Вла ди ко, Ту ра ка ви ше не ма у Евро пи. Аустри ја ви-ше не ће би ти у За дру и у Ко то ру, са мо Гор ски ви је нац оста де, и ми ри ше у ње му је зик као шу ма и под њом ђур ђе вак и ци кла мен.

Про ле ће 1945. про те кло је у зна ку Иве Ан дри ћа:

„Ве о ма је аги лан – сти же на књи жев не ве че ри, при су ству је ра зним са стан ци ма, а штам па на му је и књи га ко ја ће обе ле жи-ти епо ху: ро ман На Дри ни ћу при ја.“ Иси до ри ће по кло ни ти књи-гу са по све том:

„’Ази ја у мо јој ду ши’ (М. Ба рес)Гђи Иси до ри Се ку лићса за хвал ним се ћа њеми до брим же ља маапри ла 1945.“Ан дри ћа ве о ма ува жа ва но ва власт, на ро чи то у Бо сни, где

се сва ко днев но ви ђа у дру штву нај ви ших ру ко во ди ла ца, а у Бе-о гра ду по себ но са Ђи ла сом и Зо го ви ћем. Иси до ра се, ме ђу тим, кло ни јав ног по ја вљи ва ња са пи сци ма-по ли ти ча ри ма, ма да ће је ди но Зо го ви ћа при хва ти ти, уз пу но ува жа ва ње ње го ве же не Ве ре, пре во ди о ца са ру ског, ди рек то ра из да вач ке ку ће „Кул ту-ра“ за ко ју ће пре во ди ти и ра ди ти лек ту ру.

Ле ско вац јој по вре ме но ша ље „хар ти ју и пи саљ ке и ин ди го“ и она му се за хва љу је:

Ка ко сте та ко ле по по го ди ли асор ти ман!...

И он да на по ми ње:

Ов де су Бу га ри књи жев ни ци. Зна те, на рав но, а зна те и да ће за дан два би ти код вас. И то је про блем: ни ти јед но дру гом зна-мо је зик, ни ти по зна је мо књи жев ност. Бал кан је тра ги чан још од Ви зан ти је, ко ја нам је сви ма у кр ви. Крв у кр ви. Гр ци, ме ђу-тим, као да нам и ни су зе мља ци. Ру му ни су др ски да нам окре ћу ле ђа. Ал ба ни ја је му зеј пре и сто риј ских ства ри, за са да бар још. Ми и Бу га ри ша ли мо се на кул тур ном по љу.

Бу гар ски пи сци, у ства ри, уз вра ћа ју по се ту пи сци ма Ср би-је, ко ји су их по се ти ли у Со фи ји по чет ком мар та. Пу то ва ли су Иво Ан дрић, Че до мир Мин де ро вић. Јо ван По по вић, Ду шан Ко-стић, Бран ко Ћо пић, Оскар Да ви чо, Бо жи дар Ко ва че вић, Ани ца Са вић-Ре бац...

Ви со ко мо рал на, по себ но кад су рад и но вац у пи та њу, Иси-до ра об ја шња ва по чет ком ав гу ста Мла де ну Ле сков цу за што не во ли да ду гу је но вац, а да ру ко пис ни је за вр ши ла:

Дуг је оно што ја не ћу, и не мам. Це лог жи во та се увр ћем као жи ва ри ба ба че на на жар, са мо да не мад нем ду га. Са ма сам, не-ма ко ди пре у зме мо ју оба ве зу, ако умрем. И ис те ра ла сам да жи-вим без ду га...

Она ка же да би, уко ли ко би у Но вом Са ду штам па ли ње ног Вла ди ка Ра ду, мо гла узе ти аванс, али на по ми ње:

То је по ве ли ка књи га, и ни је у се ри ји оно га што се из да је...

Исто вре ме но на по ми ње да се бли жи крај ру ко пи су и да ће га за вр ши ти до кон ца го ди не.

Ње ни при ја те љи – пи сци и ис пи сни ци – про ре ди ли су се: Јо ван Ду чић је умро 1943. у Аме ри ци, Ми лан Грол је у еми гра-ци ји у Лон до ну, у ко ме су и Сло бо дан Јо ва но вић и Ми лош Цр-њан ски; Раст ко Пе тро вић је остао у Аме ри ци, Бог дан По по вић је умро кра јем 1944. го ди не.

Не ки од њих до би ли су и ле па на ме ште ња.Мар ко Ри стић је то га ле та от пу то вао ави о ном за Па риз – по-

ста вљен је за пр вог ам ба са до ра но ве Ју го сла ви је у Фран цу ској. Вељ ко Пе тро вић је по стао управ ник На род ног му зе ја (за ме нио је Ми ла на Ка ша ни на ко ји је, про сто ре че но, нај у рен из овог на-ци о нал ног зда ња), Ми лан Де ди нац је по стао глав ни уред ник По-ли ти ке, а Иво Ан дрић ви ше бо ра ви у Са ра је ву, где је у са мом

246 247

вр ху но ве вла сти, као де сна ру ка Ро до љу ба Чо ла ко ви ћа, ре во лу-ци о на ра ко ји се за но си и пи са њем. Ан дри ћу је иза шла, у глав-ном гра ду Бо сне и Хер це го ви не, књи га Иза бра не при по вет ке. По сла ће их Иси до ри:

„Го спо ђи Иси до ри Се ку лић се ћа ње из Са ра је ва, у сеп тем-бру, 1945. г.“

Из Са ра је ва јој се ја вља њој драг пи сац – при по ве дач и ле-кар Исак Са мо ко вли ја. Он ће јој 20. сеп тем бра на пи са ти јед но ис по вед но пи смо:

Дра ги Го спо ди не,Си гур но зна те – то се са зна или осе ти – да сам ја је дан од

ве ли ких при ја те ља и раз у ме ва ла ца ва ше при че. Ра ду јем се што сте оста ли жи ви и што ће те мо ћи ра ди ти. Са да – ваљ да ће по че ти јед ном и жи вот ре ви ја – хте ла бих да вас уч ти во за мо-лим за јед ну при чу, или пе сму у про зи (као ва ша је дин стве на Дри-на), или би ло што би ло, за Ле то пис Ма ти це срп ске у Но вом Са-ду. Ја сам та мо је дан од чла но ва књи жев ног од бо ра, и ду жност ми је да по ђем с пра зном тор бом по на шем све ту, и вра тим је пу ну. Не мој те ме од би ти! И ја ћу да ти не што у бо сан ску тор бу за Про све тин ка лен дар, дај те и ви не што за лист Вој во ди не, ко-ји ће мо жда би ти пр ва peвuja у зе мљи срп ској по сле ра та.

...Сва ко вам до бро од Бо га, или од оних си ла ко је смо го ше да из па кла иза ђе мо и до жи ви мо опет књи жев не ча со пи се...

Са мо ко вли ја ће јој уско ро од го во ри ти: по сла ће јој при чу „Са-ру чин друг“, ко ју ће Ле то пис об ја ви ти по чет ком 1946. Уз при чу ће јој по сла ти, очи то је, и ле по пи смо (ко је је, на жа лост, Иси до ра за јед но са оста лим сво јим „тру њем од ко ре спон ден ци је“) уни шти-ла. Јер, 14. ок то бра 1945. Иси до ра ће Са мо ко вли ји на пи са ти:

Ка ко ду го ни сам до би ла та ко ср дач но пи смо! Ка ко вu зна те при ћи чо ве ку и кад сте ви онај ко ји оба ве зу је. У та квим рет ким слу ча је ви ма ко ри гу је мо, са ра до шћу, сво је су до ве, уви ђа мо: ако је исти на да сва ко зло до ла зи чо ве ку од чо ве ка, исти на је и то да му ра дост и бла гост мо же да ти са мо чо век. Мно го сам за хвал на на то пло ти и при сно сти. Ако се не ка да у жи во ту на ђе мо – хо ће-те ли до ћи на кон грес? – ми слим да би смо мо гли има ти раз го вор ко ји би си шао у ду шу. При ча је ван ред но ле па...

У овом ду гом пи сму она ће Са мо ко вли ји ка за ти да јој је Са-ра је во драг град, Бо сна та ко ђе, пре све га за то „што има мно го

ат мос фе ра, што се чо век пре ба цу је у че ти ри све та и тра ди ци је и суд би не, ме ђу Му сли ма не, Је вре је, Ср бе, Хр ва те. Сад џа ми ја, сад си на го га, сад ста ра пра во слав на цр ква као у до ба кра ља Ми лу-ти на. Сад тур ско гро бље, сад срп ско са оним атен та то ри ма, сад је вреј ско, сад ка то лич ко. Ни су то ни ка кве, раз ли ке, то је са мо мул ти пли ци тет исто га, што је умет ност у че ти ри ре ги стра, у че-ти ри ат мос фе ре“.

На по ми ње да до вр ша ва оп се жан рад о вла ди ци Ра ду, о Ње-го шу, ка ко га она, „му зи кал на, ни ка да не зо ве“. Та ко ђе ра ди и на дру гој књи зи Кро ни ке па ла нач ког гро бља.

И по ру чу је Са мо ко вли ји ко ји, очи то, у том вре ме ну, не мо-же да се сна ђе – му чи га ми сао о че му пи са ти, а да бу де у ве зи с „ак ту ел ном“ те ма ти ком:

Пи ши те што вам се пи ше, а не што вам ну де и тра же од вас... Те ма ти ка је по треб на за сед ми раз ред гим на зи је, а не за пи сца, моћ ног ми сли о ца и тр пи о ца.

Др жи до Ле сков ца, као сво је дра го це не ве зе са Но вим Са-дом, са Вој во ди ном. Он јој пи ше очи то о све му. али га она мо ли да се „от кру ти“ и да „пре ста не пи са ти уштир ка на пи сма“. Кра-јем но вем бра Ле сков цу ка же:

Вељ ко Пе тро вић и ја, нас дво је ко ји се не би смо мо гли сло жи-ти над фор му лом 2 пу та 2 је сте че ти ри, сло жи ли смо се да књи-га (Ми ли це Ко стић Се лем Са ма под сун цем) за слу жу је на гра ду...

И на по ми ње ка ко је сву да већ хлад но, а на ње ном Се ња ку – „то је са да тун дра и пу сти ња“.

Зо ву је на раз го во ре и до го во ре око ор га ни зо ва ња пр вог кон гре са пи са ца Ју го сла ви је. Она не кри је за до вољ ство што ће пр ви пут сре сти не ке дра ге љу де у Бе о гра ду, ко је ни је ви де ла од пре ра та. Кон грес је одр жан 17. но вем бра 1945. у ве ли кој дво ра-ни Ко лар че вог на род ног уни вер зи те та. Ан дрић је иза бран за пр-вог пред сед ни ка Са ве за књи жев ни ка Ју го сла ви је, Че до мир Мин-де ро вић за ге не рал ног се кре та ра, а Иси до ра Се ку лић за јед ног од пот пред сед ни ка, по ред Ото на Зу пан чи ћа, Ми ро сла ва Кр ле-же, Ра до ва на Зо го ви ћа, Иса ка Са мо ко вли је и Бла же та Ко не ског.

Му че је цр не ми сли, без на ђе. Ле сков цу кра јем го ди не пи ше:

248 249

До ба Ми ло ша Обре но ви ћа. По не кад је са свим не ве ро ват но ка ко се људ ство по при ми ти ви ло, ка ко не ко ли ко го ди на вар вар-ства мо гу уни шти ти сто ле ћа, ка ко џун глу тре ба кр чи ти у све-му. Са да је осам уве че, пећ се дав но уга си ла јер не мам до вољ но го ри ва, ја дрх ћем, и ви дим ка ко ћу ска па ти у не ком ло го ру не ми-нов но. Не што сам не што скри ви ла, и што ме је суд осу дио, не го што је то има нент но у ства ри ма та кви ма ка кви ма, и не мо же друк чи је би ти. Мр твач ки сан дук, по кров, све ћа, та љи ге да ме од не су – то ли ко ре кви зи та не ма, и не мо же би ти за је дан леш, чак та мо до ге не рал-ма јо ра ваљ да...

Она, ко ја је „од аскет ског тем пе ра мен та и мо ра ла и ди сци пли-не“, пред бо жић не пра зни ке по себ но уте ху на ла зи у обра ћа њу Бо гу – ре дов но од ла зи у обли жњу цр кву, а све ште ни ка ко ји је свра тио пред ње ну кр сну сла ву, Све тог Ни ко лу, пре ки да усред мо ли тве:

„Оче, не пре ска чи те...“

Пре ма Ма ти ци срп ској је сла ба – ни јед ну ње ну мол бу не мо-же да од би је, по го то ву што је са да Ва са Ста јић на че лу. За збор-ник О Ма ти ци срп ској да нас она пи ше чла нак „По во дом не ко-ли ко по во да“, у ко ме ка же:

„Кад јед на сре ди на, град или по кра ји на, има ве ли ку кул тур-ну уста но ву, та кву ко ја се ви ди као ви сок то рањ, он да је вр ху нац жи во та те сре ди не у тој кул тур ној уста но ви. Из те уста но ве иде не што што оштро пре се ца сит ни це сва ки да шњег жи во та; стру ји не што што сво ју сре ди ну пот кре пљу је сна га ма ко је ту сре ди ну пре ва зи ла зе. Ства ра ње јед не ве ли ке кул тур не уста но ве као ства-ра ње јед ног све та. Они ко ји су ка дри би ли да кли цу жи во та уне су у те мељ уста но ве, би ли су да ро ви ти љу ди, да ром осе ње ни љу ди, пра ви ства ра о ци. Јер, уста но ва је и ег зи стен ци ја, и сми сао, и би-ће. И у том би ћу још је дан стал но жи ви мит: сан, за нос, ве ли ка до-бра во ља оних ко ји су те ме љи ли уста но ву. Ма ти ца срп ска је вр ста на ше све те зе мље, вр ста за ви ча ја у за ви ча ју. Ко у њој ра ди, с њом са ра ђу је, од ње се по ма же, слу жи све ти њу, за ви чај...“

Дру гу је са Ње го шем – пи ше но ве тек сто ве о сво јој ве ли кој књи жев ној љу ба ви. Де сан ка Мак си мо вић јој ша ље сво ју но ву књи гу пе са ма Пе сник и за ви чај.

Ме ђу при ја те љи ма рас ту ра сво је три књи ге Ана ли тич ких тре ну та ка и те ма и за вре ме ра та иле гал но штам па не За пи се.

По себ но се ве же за Мла де на Ле сков ца. Пи ше му, 22. ја ну а ра 1946. го ди не, у Но ви Сад:

...Ја имам мно го ин те ре со ва ња за ваш рад и раз вој, и у ма-шти ни жем не ка да чи тав филм. Не мо гу жи ве ти да га и кон тро-ли шем, и у то ме је сва сре ћа ста ри јих и ста рих, па и мо ја. Ни ко не ис пу ни што је „обе ћа вао“; или као чо век или као рад ник за стра-ни, за ди вља. Ис ква ри га успех или не у спех, ла ко ћа или те шко ћа при са вла ђи ва њу... Кад ја ка жем „не ста ти“ то зна чи уга си ти над не ком об ла шћу сво ју ду хов ну све тиљ ку. По че ла сам по ма га ти Ле-то пи су [Ма ти це срп ске] као ре дак ци ји свим си ла ма, али сре ће ни-је би ло, афи ни те та ни је би ло. Сад сам уга си ла лам пу, и не ви дим ви ше шта се зби ва. То је све. Ако не ка да не што тре ба, ви ће те ми ре ћи. Ако не тре ба, не ћу опа зи ти, у мра ку, да не тре ба.

Зи ма је ту. А ми као љу ди у пе ћи на ма. Ва тра је опет бо жан-ство. И за пла че чо век че сто над ње ном ле по том u мо ћи. За час, као сви бо го ви, оста ви вас... Остај те до бро, и не мој те сум ња ти да вас по ћу ди или по ну жди мо гу за не ма ри ти. Ја сам јак чо век.

И кра јем ја ну а ра 1946. пи са ће му, на Са вин дан:

Ваљ да пр ви Св. Са ва као рад ни дан! Ни у Лон до ну ни је био та ко сив... То с об зи ром на да тум ко ји го ре ви дим. А пи шем вам не ку реч у ве зи са бе ле шком ко ју сте, ве ру јем, при ми ли...

Има љу ди ко ји ка жу да је све ска Ле то пи са бо ља од све ске На-ше књи жев но сти. Ја ми слим да су обе хлад не, не ко му ни ка тив не. Али то је увек са увод ним све ска ма. Кад се за та ла са са рад ња и за го ли ца пу бли ка ци ја ма, би ће ви ше при ло га и бо љи из бор.

То би би ло све за са да.

У мар ту ће Ле сков цу пи са ти:

А за што сте бо ле сни кад има те још и Ле то пис на вра ту? Уоста лом, за оне ко ји има ју мно го по сла, ко је јед на ко ју ре, је ди-ни од мор је бо лест у по сте љи. Ја ви те не ку реч кад оздра ви те: вре ме је опа сно про мен љи во, и ор га ни зам ма лак са ва од ако мо да-ци ја.

Ви де ла сам ко ли ко сте се об ра до ва ли све ска ма Тај мсо вог за-и ста ка пи тал ног До дат ка. Шче па ли сте хар ти је као миш сла ни-ну, баш та ко. И ја сам већ по че ла да се ста рам за ва ше при мер-ке, пре ва ше из ра же не же ље.

...За По глед у ен гле ску књи жев ност кроз рат не го ди не ску-пи ла сам већ, и ску пљам још до ку ме на та, и чи там их, и пре во-дим про зу и сти хо ве ко ји тре ба да слу же као ци та ти и илу стра-ци је. [И си до ра је 1946. об ја ви ла у Ле то пи су Ма ти це срп ске два члан ка: „По глед у ен гле ску по е зи ју за по след њих шест го ди на,

250 251

1941–1946“ и „По глед у ен гле ске ча со пи се и про зу за по след њих осам го ди на, 1939–1946“] Али. Ов де је, бар тре нут но, те шко штам па ти ишта у ве зи са Ен гле зи ма... Да ли ме не не че ка исто у Но вом Са ду? Ја имам во љу да из ра дим сту ди ју и са мо се бе ра-ди, али ако ми сли те да је не сме те об ја ви ти, да он да бар не ми-слим на рок.

...На дам се да ме ни шта не ће спре чи ти у до број во љи да на вре ме, пр ви април, по ша љем јед ну гла ву из Вла ди ке Ра да. Ако С. [рпска] К.[њи жев на] За дру га мог не из да ти ма кар и кр ње Ко ло, од че ти ри књи ге, узе та је у об зир и та мо ја књи га. На го ди ну је сто го ди шњи ца Гор ског Ви јен ца. Хте ли би смо и ина че – ми из ста рог Од бо ра за Ње го шев спо ме ник у Бе о гра ду – да при ре ди мо не што озбиљ но и не сва ки да шње у сла ву то га круп ног чо ве ка у сва ком по гле ду.

И ов де су утак ми це књи жев ни ка, и до ста се тра жи све од јед них истих, и имам сва ко ја ких за да та ка и све за ро ко ве по ве за-них – па мо лим да На род ни уни вер зи тет у Н. Са ду ме не оста ви за крај, с тим да се, као окрај ка пи те, мо жда и от ки нем. Ни ка-да ни сам во ле ла ићи с пу ту ју ћим дру штвом по ва ро ши ма и се ли-ма; ни ка да ни сам во ле ла го во ри ти о се би; а го во ри ти с ка те дре: са мо пра во, озбиљ но пре да ва ње, об ра ду јед не те ме, на пор јед не ин тер пре та ци је. То ће мо још ви де ти, ка ко ре ко сте. При ми ла сам хо но рар и за хва љу јем. До би ла сам и све ску упу ће ну М.[ар ку] Ри сти ћу пре ко ме не, али је за са да још увек код ме не, јер не мам пој ма ко ја му је адре са. Пре да ћу је у Удру же ње [пи са ца]... За овај рад о ен гле ској књи жев но сти пре ве ла сам, за ме не бар фа сци-нант ну ма лу пе сми цу В. Б. Јет са о смр ти. То су пе сме! Ми сао ко ја је му чи ла и са зре ва ла у чо ве ку го ди на ма, нај зад се мо же пре-тво ри ти у лир ски тре ну так.

По чет ком апри ла 1946. Ле сков цу ће отво ре но ка за ти:

Мо ја пи сма, бо јим се, за да ви ће вас... Ју не сам би ла у Бри тан-ском са ве ту, и у Чи та о ни ци-би бли о те ци ко ја је ин сти ту ци ја Ам ба са де. Ка за ла сам чак и да ћу „уби ти не ко га“ због Тај мсо вог Ли те рар ног до дат ка. Ни су ми ве ро ва ли, и сте за ли ми ру ке срећ-ни што та ко це ним и во лим њи хо ву пу бли ка ци ју. Ви де ла сам им књи го вод ство: од три До дат ка, ко ли ко све га до би ја ју, је дан је мој. Али – сад је до шло на ре ђе ње да је дан при ме рак иде у За греб (не Но вом Са ду, За греб је „за пад ни ји“), и не знам ка ко ће да ље би ти, и мо ћи би ти. Је ди на по шта, ави он, до ла зи не ре дов но: на мо је очи су ју че из ва ди ли из ка ми о на по ли тич ке ли сто ве од 26. мар та, и – 24. фе бру а ра, па кет ко ји у пра во вре ме ни је мо гао

да се уто ва ри због дру гих то ва ра. Из чи та о ни це и би бли о те ке ја до би јам што хо ћу, али то мо рам вра ћа ти при стој но, и не усу-ђу јем се сла ти да ље, а не би сте има ли вре ме на ни да про чи та-те тек сто ве. Ка ко бу дем ја та љи га ла, та ко ће те и ви до би ја ти бар по не што. Мла ди сте, са че ка ће те нор мал ну по шту во зо ви-ма и мо гућ ност прет пла те. Зво ни ла сам и у Тан југ: и њих снаб де-ва она мо ја цен тра ла!

Чим про чи там не што фран цу ских ре ви ја о ко ји ма сам вам пи са ла, до би ће те их и ви.

...Књи ге стра не – ни по ми сли ти. Про чи та ла сам по след њи Хак сли јев ро ман – то су „са вре ме не те ме“, пр во Те ме, па он да и са вре ме не – али то је би ла књи га ов де до пу то вав шег Ен гле за и од мах опет от пу то вав шег.

...Рет ко сад ви дим Г. Бе ли ћа [А лек сан дра]; он је мно го у по ли-ти ци, и са друк чи јим дру штвом не го пре ра та, у Ко лар че вој за ду жби ни. Ви де ли сте ваљ да: ли те ра ту ре не ма ме ђу пре да ва-њи ма; сем [Ђу ре] Јак ши ћа и Б.[o pe] Стан ко ви ћа, али то ви ше „вре ме на њи хо вог“ ра ди, не њих ра ди.

Ле сков цу ша ље ен гле ске и фран цу ске књи жев не ре ви је, до ко јих до ђе. На сто ји да сво ју ра до зна лост ин те лек ту ал ну по де ли са не ким ко је та ко ђе зна ти же љан. А Мла ден Ле ско вац је то, очи-то. Опи су је му у пи сму од 28. апри ла 1946. до го дов шти не на по-шти, са па ке том:

...На по шти су ме са два-три пи та ња пи та ли: шта је уну-тра, ка кве су то штам па не ства ри. И че пр као је је дан у отво ре-ној стра ни ке се, и, да ка ко, на зрео тек сто ве ко је му ни ко је че пр-ка ње ни је мо гло про чи та ти.

Овај „по глед“ у ен гле ску књи жев ност за по след њих пеш шест го ди на, не знам ка кав ће ис па сти, и хо ће ли сти ћи на вре ме. Учи-ни ћу што игда мо гу да не пра вим ре дак ци ји те шко ћа са пра зним обе ћа њи ма. Тек сам да нас за пра во ушла у ком по зи ци ју. Ових да на, го сти ју, као да сам те а тар; а би ло је и дру гих по ја ва за уз не ми ре-ња и раз би ја ња рад ног апа ра та. Ваљ да ћу ис те ра ти. Си ноћ је био ту Ибро вац [Ми о драг]: спре ма пре глед фран цу ске књи жев но сти, ипак, али се као ко ле ба да ли да то бу де за вас, у Ле то пи су, или за ов да шњи књи жев ни лист. Ни сам га на ро чи то на го ва ра ла, па је ваљ да за то и наг нуо, пред крај, ви ше ва ма та мо. Аме рич ка књи-жев ност, као пре глед, те шко ће иза ћи из мо је ра ди о ни це. Пи са ла сам вам: све ма ње ре ви ја ша љу, а књи га још ма ње. Али за то се Ен-гле зи по пра вља ју: по пла ши ли се: да ће за Тај мсов до да так уби ти

252 253

чо ве ка, и по след њи при ме рак, март 30. до шао је ду пал, за вас и за ме не. По сла ћу га ових да на са још не чим... Ја сам ве ли ки рад ник, и мо гу мно го, и во лим успех ко лек тив ног ра да. Ту има по себ но за до-вољ ство, ду бо ко пси хо ло шко, да смо се сли ли са мно ги ма, ијед но вре ме би ли мно го име на и мно го ср ца.

А пр вог да на ма ја, од го ва ра ју ћи на Ле сков че во пи смо, у ко-јем је би ло, су де ћи по Иси до ри ној ре ак ци ји, и не ких ин фор ма-ци ја о љу ди ма и до га ђа њи ма у Но вом Са ду и Вој во ди ни, уми ру-ју ће му по ру чу је:

За пи смо са ого ва ра њем не бри ни те. Ја сва ку це ду љи цу уни-шта вам – на за пре па шће ње Г. Ва се Ста ји ћа. А у ого ва ра њу је би ло исти не: то су ти ко ји увек с тор ба ма (пра зним) пу ту ју у го сте и у над ле штва, и ма хом се с пу ним вра ћа ју. И то је на чин жи во та, чо веч на ствар. И све је у ре ду.

Исто вре ме но, по во дом на го ве шта ја Ле сков че вог да ће мо-жда пу то ва ти у Лон дон, она му да је са вет:

А кад је да ред оде те у Бри тиш Мју се ум, по ђи те ра но, бу ди-те у де вет пред ка пи ји цом и чу ва ри ма у ци лин дру, и уле ти те пр ви и се ди те на ме сто Di ilevn, D ele ven, то je мо је ме сто, увек исто, ме се ци ма и ме се ци ма. Ен гле зи вам, ако сте де те ду ха и књи ге, из најм љу ју ме сто ра до и без ки ри је. Та мо је био мој рај, са књи га ма и са ми сли ма, и кад сед не те, по ме ни те ме с ка пом у ру-ци као на па ра сто су. На дам се да ви ше не ћу би ти жи ва, дао би Бог и ње гов ум ко ји зна да ће ми у оним сфе ра ма би ти бо ље.

Кроз се дам да на Ле сков ца ће оба ве сти ти да ће до би ти и те-ле фон, у сво ме до му на Топ чи дер ском бр ду, у Ули ци Ми о дра га Да ви до ви ћа 70, ка ко ју је на зва ла но ва власт:

Су тра тре ба да идем за – те ле фон, за оно што ни ка да ни сам хте ла. Г. Си ни ша Стан ко вић [и стак ну ти би о лог, члан СА НУ, ве о ма це ње на лич ност у јав ном и по ли тич ком жи во ту Бе о гра да и Ср би је; од мах по сле осло бо ђе ња био је пред сед ник На род но о сло бо ди лач ког фрон та Бе о гра да, а по том и пред сед-ник Пре зи ди ју ма На род не скуп шти не Ср би је], из дру штва Ју го-сла ви ја–Фран цу ска, за пре па стио се кад је осе тио да ја те ле фон не мам, ско чио и од мах за пи сао, и, на рав но, као Си ни ша Стан-ко вић, од мах и за по ве дио где тре ба да се ин ста ла ци ја из вр ши. До шло ми је о то ме из ве шће, и по ру ка да по не сем 1200 ди на ра!

Кад већ ба цам оно ма ло што сам те шком му ком ску пи ла, ви ди-те мој ра чун за пет хи ља да, са ин те ре сом, на рав но, и ја ви те ка-ко да но вац по ша љем. Ре ши ла сам сад де фи ни тив но и учи ни ћу.

У гра ду је ваљ да па ра да у пу ном је ку [Дан по бе де]. Ов де је-дан кос, или сла вуј са ма њим гла сом, до се љен је ско ро, и чу је се у ис ки да ним три ли ца ма. Пре ле ћу ави о ни, ма ли, са зву ком мо то-ра не при јат ним. И то ће про ћи.

Ка ко је Г. Ва са [Ста јић] са здра вљем, од но сно са бо ле шћу? Ни-шта о ње му не знам, ни ка да се не ја вља. А г-ђа Ми ли ца [Ста ји ће-ва су пру га]? Хте ла бих јед ног мај ског да на до Кар ло ва ца. Во лим да ви дим то исто риј ско на ше се ло кад се окре чи, и из ба ци ма ке-ту под про лећ ње сун це. Ме ђу тим остај те до бро.

Сре ди ном ма ја пи са ће Ле сков цу:

...Ја сад чи там туђ пре вод Ане Ка ре њи не, спре мам га за штам пу, да бих не што за ра ди ла. Го спо де Бо же, шта ту све има и не ма!

...Хо но рар сам до би ла, хва ла. Да ли ви ка же те мо је „хва ла“, или не ка же те? Ве ли ка ми је то по моћ, без пре те ри ва ња, чак мо-жда без до те ри ва ња зна ча ја.

Ле сков цу ће ја ви ти да је, нај зад, до би ла те ле фон, и ка за ће му број: 50 685.

Цви ја но ви ћу, ста ром до бром при ја те љу, 22. ма ја 1946. пи ше:

Хва ла што сте се ја ви ли. Увек је при јат но чу ти ваш увек исти при ја тељ ски глас. Про ђем не ка да бли зу вас, па не свра тим. Увек је не што пре шни је, и увек се чи ни да Цви ја но вић мо же че ка-ти. Шта ра ди те? По не кад ухва тим ва ше пар че у об ли ку Ци це. Она из гле да да је нај ви ше од вас мо бил на. По здра ви те све код ку ће. – Књи ге оне ни су са мо из 1941-ве, не го и из 42-ге и 44-те – штам па не су кра дом, из ме ђу про гра ма Ко ла ја ха ча – и за то се пр ва и дру га не што раз да ла, и не што про да ла, и оста ли све са ми рас па ре ња ци. Не знам, (тре ба да се поп нем на мер де ви не и за гле дам у мра чан је дан пот кров ни пла кар) не знам да ли још мо-гу са ста ви ти це ли ну. Гле да ћу да ура дим, и по не ћу књи ге јед ном кад по ђем опет у ен гле ску чи та о ни цу и би бли о те ку. Му ка је са стра ним ре ви ја ма и књи га ма, на ро чи то за оног ко ји је узео да из-ра ди „је дан по глед у ен гле ску књи жев ност за ра та“. По е зи ју сам ка ко та ко скр пи ла, а про за за пи ње. Мо ра ла бих има ти бар још две књи ге ва жних пи са ца и те ма... Ум за мо рем, смрт за вра том. Та ко не знам ни шта ће би ти са ВЛА ДИ КОМ. Ко ће из да ти рад, до ста је оп се жан, а ја ни сам оп се жна у мо ћи и мо гућ но сти...

254 255

Не ко ју је упла шио: за што про да је књи ге ко је је штам па ла за вре ме оку па ци је? Јер, про шле го ди не, због са рад ње са оку па то-ром стре љан је при по ве дач Гли го ри је Бо жо вић, драм ски пи сац и по зо ри шни ре ди тељ Јо сип Ку лун џић осу ђен је на три го ди не те-шког при сил ног ра да и гу би так гра ђан ске ча сти, а пе сник Си ма Пан ду ро вић на пет го ди на гу бит ка „на ци о нал не срп ске ча сти“.

Ле сков цу, 27. ма ја 1946:

Жа лим што ни сте мо гли да свра ти те до ме не, жа лим још на ро чи то што ни сам ви де ла ва шег ма лог деч ка. Де ца су ми мно-го дра га и вр ло за ни мљи ва. Али ако сте за то мо гли про ве сти ви-ше вре ме на у чи та о ни ци, суд би на вам је од дво га да ла оно бо ље, и ја сам за до вољ на.

Не знам ко ја су то пи та ња на ко ја као да ни сам од го во ри ла, сем на оно о Вла ди ци [књи га ње на о вла ди ци Ра ду].

...Пи са ла ми је Ми ли ца Ко стић. Нај зад смо из вр ши ли што смо мо ра ли. Си ро ти ца, те шко јој је због ана те ме. А не зна ко-ли ко их има у ва жно сти и за дру ге, пре че од ње. Пи смо је ки ло-ме тар ско, пра во жен ско, му са во, хит но, ша ре но, са из о ста лим стра ни ца ма – по зна ла сам Ми ли цу из гим на зи је. Ка ко из ба ци ону сна жну књи гу! Си гур но ни Апо лон не зна.

Вла ди ка, као код вас, и код ме не оста де по след њи. Та ко и тре ба: ко га ћеш уда ри ти не го оно га ко мо же пре тр пе ти. Куд ће су за већ на око. Са ру ко пи сом сво јим има, прет ход но, са мо јед-ну ма гло ви ту оба ве зу: СКЗ то јест, Срп ска књиж.[ев на] за дру га уне ла је у за пи сник мо ју књи гу у ве зи са фан та стич ном ком би на-ци јом да ће мо жда ипак мо ћи из да ти „ко ло“, ма кар и ма ло, са че-ти ри књи ге. А, си ро та, не ма у ка си ни ко ли ко јој тре ба да ди ше и не из гу би име. Сед ни цу ни смо има ли ви ше од два ме се ца. Тре ба да ви дим ка ко из гле да ју ства ри око ка квог би ло из да ва ња и из да-ња, и он да ћу има ти при стој ну сло бо ду. Ме ђу тим у оче ки ва њу те сло бо де, да ка жем нај ва жни је. Ма ти ци [срп ској] бих да ла ру-ко пис вр ло ра до. Ако би се та евен ту ал ност у сед ни ци пре тре са-ла, тре ба од мах да зна те сле де ће: За књи гу не ћу узе ти хо но рар ни од ко га. Вла ди ка Ра де, мој до бри друг из оку па ци је, не пре да је се. То му је све ћа од ме не. Дру го, књи гу бих во ле ла ота ља ва ти кроз штам па ње по ла ко, гла ву по гла ву, мо жда уз дру ге по сло ве Ма ти чи не у штам па ри ји, да бих, бро је ћи та ба ке, још кро ји ла текст у сми слу ду жи не или крат ко ће, и да бих мо гла пре ку ца ва-ти бру ји он по ла ко, не це ли ну од је да ред. Књи га би мо гла, si Di eu le ve ut, по ја ви ти се 1947-ме, за сто го ди шњи цу Ви јен ца [Гор ског]. Не ка Ма ти ца узме већ са да у про грам спре ма ње око под вла че ња те ва жне за нас, бо га те и ле пе го ди не из про шло сти.

Цви ја но вић је у сво јој књи жа ри, ко ју је др жао и у пр вим по-сле рат ним да ни ма, про да вао Иси до ри не књи ге.

Цви ја но ви ћу 1. ју на 1946:

Ето вам сад пи шем на пи сму ко је сте са ми се би спре ми ли. Да вас за мо лим да оне мо је књи ге не ста вља те не што мно го на ви дик, и не ну ди те ши ро кој пу бли ци. Због оно га ра да о ко јем сам вам го во ри ла. Мо же да се не при ме ти, као и да га не ма, а мо же на чи ни ти не ку бу ку, па ће нам обо ји ма би ти не у год но. Ме ни, да ка ко, пре све га. Ви то, по сво јој па ме ти и ве шти ни, рас ту ра-те „по хла ду, да га не по зна ду“.

Ка ко сти го сте ку ћи са оним те шким ко фе ром? Та ква је људ-ска суд би на: бог зна чи ји те рет тек од је да ред имаш да ву чеш.

Са ср дач ним по здра ви ма сви ма...

У Ле то пи су Ма ти це срп ске, у јун ској све сци, из ла зи њен за-па жен, ин фор ма ти ван и ана ли ти чан, текст „По глед у ен гле ску по е зи ју за по след њих шест го ди на“.

Пи ше 5. ју на 1946. Мла де ну Ле сков цу:

...Ја ви те, ако је мо гућ но, кад ће то би ти, да спре мим за Вла-ди ми ра [Ле сков че вог си на] не ку ма лу по шиљ ку, да ме још бо ље за-пам ти. Он је зла тан кад се вај ка што ни је до шао до ме не. Де ца су рај на зе мљи, ми слим да сам вам то већ ре кла, и си гур но ћу још ре ћи, јер ми је то, без ма ло као му зи ка, стал на пре о ку па ци ја.

...По сла ла сам вам ме ђу тим још је дан број ен гле ске ре ви је, и сад је при ли ка да не за бо ра вим што јед на ко хо ћу да свр шим и не свр ша вам. За што не уне се те у Ле то пис [Ма ти це срп ске] бе ле шке, сва ко вр сне, ко је се из тог див ног ча со пи са мо гу црп сти. Ја сам у Књи жев ном гла сни ку [срп ском] та ко ра ди ла на ве ли ко за до вољ-ство чи та ла ца и ре дак ци је. Ре ци мо, стал но ми је жао што ви, или ја, ни смо из ра ди ли из вод из од лич ног есе ја о го ди шњи ци М.[ар-ти на] Лу те ра. Раз ми сли те о том, не баш о Лу те ру, не го о еви ден-ци ји по ана ли ма До дат ка! [Тај мсо вог ли те рар ног до дат ка]

У Књи жев ној за дру зи [срп ској] ни ка ко да се са ста не мо, а не-ко по је ди нач ни не мо же ме раз ре ши ти, ни ти по ни шти ти па сус у за пи сни ку. Шта је ми шље ње прет сед ни ка о том евен ту ал ном из да њу, ко је су ње го ве скру пу ле, и бо ја зни и бри ге? Хо но рар, ка ко ре кох, не бих при ми ла ни од јед ног из да вач ког за во да. Са обе ро-ди тељ ске стра не не мам, у три ге не ра ци је, тр гов ца: уоп ште не во лим про да ва ње, но вац, про фит. А ово је још осо би та при ли ка: не бих по ду ши мо гла Вла ди ку трам пи ти за ди на ре. Да ме Бог

256 257

са чу ва! А на у чи ла сам са да ја, и ви, и сви, да не ма мо. Мо ји ве ли-ки из дат ци у мир но вре ме би ла су ре дов на пу то ва ња – са да, мо-жда ћу оти ћи да ви дим ка ко де ца пра ве пру гу, и то ће би ти као не ка да Лон дон.

Пре пи ску са Ле сков цем во ди ће це ло ле то 1946. Кра јем ју на пи са ће му:

...Го спо дин Ми ли са вац [Жи ван, глав ни уред ник Ле то пи са и Ма ти це срп ске] ми је пи сао, и ја му од го во ри ла. Оста ло је, јер друк чи је не мо же ни би ти, да нас дво је раз го ва ра мо кад или он до ђе ова мо, или ја она мо. Ни је ва жно да то ско ро бу де. О хо но ра-ру не ма при ча ња, хар ти ја ће би ти си ро тињ ска као што же ни и од го ва ра, а штам па ти се не мо же док све не бу де ујед на че но от ку ца но – по же љи Прет сед ни ка.

...До вр ша вам [ре дак ци ја из да ња Ане Ка ре њи не] то ве ли чан-стве но де ло. Да ми је да не где имам да одр жим, по мој ски, фи но пре да ва ње, са да сам пу на као до бра пу шка. Али то да нас не тре-ба. Стра шне су ства ри, и опа сне, до и ста, кад са свим, са свим ве-ли ки пи сац ка же исти ну. Кад то до жи ви те, он да ис ко чи ска ла у ко јој су и вр ло ре но ми ра на име на. – Бо же опро сти, да се по слу-жим ва шим сти хом – пси ћи, ма ли пси ћи.

По здра ви те Гђу Сми љу [Ле сков че ва су пру га] и Вла ди ми ра, и остај те до бро.

Кроз се дам да на, 5. ју ла 1946, ка же Ле сков цу:

...Број те ле фо на не ва ља. Има те пер му та ци ју ко ја вас је за-ве ла дру гим љу ди ма. Мој је: 50 685. А бо ље је што ни сте до ла зи-ли, јер је пен тра ње ова мо кал ва ри ја, по же зи и вре лом ка ме ну под но га ма. Ја сам ју че пр ви пут по че ла опет да се слу жим так-си-ауто мо би лом. Цео дан у гра ду по ра зним по сло ви ма; ре ши ла сам да ћу уве сти у еко но ми ју тај из да так, као што сам га и ра-ни је има ла. Ку ћи сам се вра ти ла пе шке, али то је би ло по хла ду, по сле јед ног ен гле ског при ма ња, око по ла је да на ест но ћу. А два-пут сам про је зди ла у др па вом так си ју дуж гре бе на бе о град ског.

...По здра ви те код ку ће, и остај те до бро, и, при дра ма ма, спо ме ни те и Хен ри ха V, ко јег смо не ки дан ви де ли у ен гле ском фил му, и, ја бар, уз бу ди ла се до дрх та ња и зи ме. Го во ри ли су глум-ци Шек спи ра бо гов ски!

У на ред ном пи сму ка за ће му:

...Кад ми опет бу де те пи са ли, а вру ћи на још бу де тра ја ла, поч ни те пи смо: зар ви још ни сте умр ли?

О то ме ка ко је про ве ла ле то 1946. нај бо ље се ви ди из пи сма Мла де ну Ле сков цу од 25. ав гу ста:

...Ве ли ку же гу сам пла ти ла јед ним нер вним шо ком, а кад је тем пе ра ту ра па ла од је да ред за 24 сте пе на, од мах је до шла ве-ли ка ки ја ви ца са брон хи ти сом и пот пу ном про му кло шћу. Јед но

Матица српска

258 259

и дру го ми иде про пи сно. Отац, онај ко ји је био три пут хап шен, (увек са мо не ко ли ко да на), ву че ло зу лу дих и нер во зних; а мај ка, ту бер ку ло зних. Кад до би јем нер вни шок или јак на пад гла во бо-ље, ни сам са свим при се би; а кад до ђе ки ја ви ца, про бу ди се ту бер-ку ло за и ис те ра сво је јед но пет на ест да на.

Ју че сам, љу ља ју ћи се у гла ви и на но га ма, ишла у ва рош. На-шла сам (код Аме ри ча на) [у Аме рич кој ам ба са ди] чу ве ну и глав-ну збир ку Хвит ма но вих [Вол та Вит ме на] пе са ма, и Би о гра фи ју од Кен би ја, узе ла на сво је име, из ра ди ла рок вра ћа ња са про ду же-њем до три ме се ца, и пре ко Цви ја но ви ће ве књи жа ре вам од мах по сла ла те две књи ге.

...Сад, ми слим да је све по треб но ре че но. Пи смо ће у омот, а ва ша пи сма у шпар херд. Ви, си гур но, мо ја не па ли те, али се пра ви те као да то ни је у пи та њу. Ви сте, ви дим, јед но ми сле ник Г. Ва син [Ва са Ста јић] и чу ва те це ду ље. Да ни су са чу ва не Скел-то но ве це ду ље, не би би ло ове бру ке у фи ло ло ги ји, и да ти ра њу ма ну скрип та без озна ке го ди на.

У Но вом Са ду је 19. сеп тем бра 1946. го ди не умро пе сник Жар ко Ва си ље вић. Тим по во дом, из ме ђу оста лог, Иси до ра 21. сеп тем бра пи ше Ле сков цу:

Пр во да вас пи там: шта је би ло са Жар ком Ва си ље ви ћем? Као да је са мо у би ство из вр шио? Ви сте ско ро ту би ли и ни сте по ми ња ли о ње го вој бо ле сти. Још млад чо век, и, на из глед бар, та ко сна жан и свеж. Ју трос сам чу ла вест од се кре та ра Удру же-ња; и са оп ште ње да је на са хра ну оти шао Ри стић. Жао ми је вр-ло. Не знам ка кав је то био жи вот у це ли ни. Да ли га је вре де ло жи ве ти. Да ли вре ди ије дан жи ве ти, сем са ре ли ги о зном све шћу да не што пре ра ђе но вра ћа мо у ко смос, у да ља би ва ња. Ја бих хте ла да дам ма те ри јал за д-жи цу. Али ко зна.

...Стра шно ку цам. Сва ко тре ће сло во се за гла вљу је; пан тљи-ка се до кр за ва и ис ка че из ле жи шта.

По чет ком ок то бра би ла је у Но вом Са ду. Др жа ла је пре да ва-ње о Ани Ка ре њи ној. Не за до вољ на, 20. ок то бра 1946. Ле сков цу пи ше:

...Има да на u не де ља кад је чо век умо ран, раз о ча ран, не мо-ћан, u он да ћу ти и од сво јих нај бли жих. Тре ба са мо, док смо за-јед но жи ви, да се у ми сли ма и раз ми шља њи ма не за бо ра вља мо.

Мо је пре да ва ње је про па ло из ме ђу две сто ли це: пр во ап-стракт но спре мље но, па он да на гло на зе мљу спу ште но. За тим,

до шло је и не ко за ка шње ње, и од мах би ло осам са ти. Глав ни је раз лог ко ји сам пред ви де ла: не по зна та пу бли ка, туђ град, ни јед-но основ но зна ње ни рас по ло же ње. Ни сам би ла, што би ре као Ја-коб сен, кен та ур, па да имам и ми сао и коњ ски скок. До бро. Сад опет да ци ти рам Го ју: „Са хра ни ти, и ћу та ти.“ Мо жда мо гу по пра ви ти. Мо жда не мо гу. Сва ка ко, млад свет, или осе тљив свет, осе тио је кроз реч и ин то на ци ју сна ге ко је по сто је и кад пре да ва ње ни је срећ но.

Пу то ва ње ме ни је умо ри ло, јер ме не ни шта не ума ра. Са мо је у зо ру хлад но; и кад чо век хо да ули ца ма, или се во зи, пре не го што су љу ди ожи ве ли, та ко му је као да је за лу тао, или да бе-жи од не че га. Ко чи јаш је био вој во ђан ски по штен. Хте ла сам да пла тим: „Пла ти ли су, го спо ја.“ Ср би ја нац би био ра ци о на лан у та квом слу ча ју. Онај Рец, ка ко ли, ми се до пао; жао ми је би ло кад сам та ко бр зо оти шла из ње га. А ви, ви сви око ме не, би ли сте про сто шар мант ни, и ди рек тор, и г-ђи ца Јак шић, и Ле ско-вац, и Г. Ва са, и ма ли Вла ди мир, и г. Ма рић, и сви дру ги, и ме ни је при јат но се ћа ти се мо га ба вље ња ме ђу ва ма. Хва ла.

Пр ви кон грес књи жев ни ка Ју го сла ви је одр жан је од 17. до 19. но вем бра 1946. у Бе о гра ду. Иси до ра је би ла де ле гат Удру же ња књи жев ни ка Ср би је. На кра ју тро днев ног ра да овај скуп је иза-брао и но ву упра ву: за пред сед ни ка Иву Ан дри ћа, а за пот пред сед-ни ке: Ото на Жу пан чи ћа, Ми ро сла ва Кр ле жу, Иси до ру Се ку лић, Ра до ва на Зо го ви ћа, Иса ка Са мо ко вли ју и Бла жа Ко не ског.

По сле Кон гре са до шао јој је у по се ту ру ски пи сац Ни ко лај Ти хо нов. Слу чај но, у вре ме те по се те код Иси до ре се за те као и Ми ро слав Бе ло вић, по то њи ве ли ки по зо ри шни ре ди тељ. За пи-сао је:

„А кад је она по че ла да го во ри ру ски! Па, то је нај леп ши ру-ски ко ји сам чуо!... Ти хо нов је био за пре па шћен... И, уме сто кур-то а зне по се те... пет са ти је остао Ти хо нов код Иси до ре...“

У ча со пи су Књи жев ност Иси до ра пи ше за па жен текст о Све то за ру Мар ко ви ћу – „пти ци бу ре“. У Ле то пи су Ма ти це срп-ске об ја вљу је но во по гла вље из сво је мо но гра фи је о Ње го шу.

Кра јем но вем бра и по чет ком де цем бра тре ба ло је да пу ту је у Но ви Сад, на из ло жбу сли ка Ми ла на Ко њо ви ћа. Ле сков цу ће 3. де цем бра 1946. на пи са ти:

Жао ми је што не ћу ви де ти сли ке Ко њо ви ће ве. Ево, при ла-жем и ку пље ну кар ту за ауто бус, али ни је би ло су ђе но да от пу-ту јем. Не знам за пра во шта се од ме не хте ло кад је до шла ва-ша де пе ша, ко ја је пот се ћа ла на ис пру жен прст при об ја ва ма

260 261

– по мо јој де пе ши, по ов де по ка за ној кар ти, за мо ли те Ко њо ви-ћа, усме но или пи сме но, да ве ру је у мо је трај но це ње ње и во ље ње ње го ве умет но сти.

...Вре ме је див но. Чо век за же ли да зе мљу на овој при гре ви ци гле да од не ку да од го ре, це лу од јед ном, и по го ди шта ми сли она или сун це; ко ју глу му нам то ча ском глу ми про стор и ње го ве са др жи не.

Пи са ће му и 15. де цем бра:

... Ја тре ба Но вог Са да де фи ни тив но да се ока нем: на гон ми то увек, одав но бар го во ри. – До би ли сте мо је по след ње пи смо са при ло же ном пут ном кар том за Но ви Сад?

А су тра дан ће му по ру чи ти:

Рђа во сте, са свим, про ту ма чи ли мој не до ла зак: зар ја да за-ка шња вам, да ни сам ка дра би ти на ме сту и у час, кад тре ба! То се не де ша ва; јер ја бес крај но ла ко уста јем у два са та по по но ћи, ако та ко тре ба; и још лак ше не спа вам це лу ноћ, ако је та ко си гур ни је, но го сам из о ста ла због јед ног ча ја у част ми сис Хвор тон, на ко ји ни сам мо гла не оти ћи због ми стер Ро бин со на, а ми стер Ро бин со на не смем за не ма ри ти, да се не би за не ма ри ле на ше ре ви је. [Ро бин сон је ува же на лич ност из Ам ба са де Ве ли ке Бри та ни је, ко ји је ве о ма по што вао Иси до ру и омо гу ћа вао јој да до ђе до бри тан ске штам пе и књи га.]

... До бро би би ло да не ка ко на и ђе те, да ви ди мо мо ју смрт, и не ко ли ко ре чи рас по ре да: да мо је књи ге и не што на ме шта ја оде у Ма ти чи ну би бли о те ку [чи ји је Ле ско вац управ ник], а оста ло да се раз да си ро ма шни ма и по тре би ти ма; и да се ме ни збри не од ла зак у зе мљу, ко је сам жељ на – ја сам пи сац Про бле ма зе мље – она ко ка ко ја во лим: зе мља и ја, и ни ко и ни шта ви ше.

Ако би сте до ла зи ли, при ли ком, ја ви те се прет ход но пи смом или де пе шом; јер има да на кад ују тру одем, а пред по ноћ до ђем, као не ка бе ћа ри на, што ме ни, стра сном до ма ћи ну, баш не ли чи, и ни је ми од ср ца...

А по след њих да на 1946. Ле сков цу ве ли:

Хва ла Го спо ду што ми је жи вот те жак, тру дан и отро ван. По ћи ћу у смрт ис тро ше на и ис ки да на, не ћу умре ти као брав... Иде Бо жић: до бро је те је Ди кенс на пи сао ду ше-при че, Бо жић ње при че. И, да ни сам про да ла кла вир, мо гла бих сви ра ти див ну Чај-ков ско ву по е му „Кад је Хри стос де те био...“

Сва ко вам до бро од Бо га.

Др жи, ве о ма, до пра во сла вља, до хри шћан ских пра зни ка. На Бо жић 1947. пи ше Ле сков цу:

Пи шем вам на сам Бо жић, што је то ли ко као да сам до шла да вам че сти там пра зник, и да с ва ма за јед но ма ло не дам да се збри ше и та ин тим ност јед ног сва ко го ди шњег ле пог тре нут ка. За ни мљи во би би ло пре тра га ти да ли је Бо жић имао у хри шћан-ском све ту да не не по пу лар но сти, не га ци је, од ба ци ва ња. Да ми бу де лак ше, про чи та ла сам сво је про шло го ди шње јав но пре да ва-ње о Ди кен со вим бо жић њим при ча ма. Рек тор је та да још имао хра бро сти да ова кво пре да ва ње по тра жи и по ста ви. Ове го ди-не ви ше ни је до шло до из ра за ни шта слич но. У про шло го ди шњој бо жић ној По ли ти ци ја сам је ди на ис пи са ла реч „Бо жић“, и ми-тро по лит ми је пи смом за хва лио на то ме. Ове го ди не ни ја ни-сам по ме ну ла Бо жић. Али је за то По ли ти ка вра ти ла се на ста-ри оби чај, и „пра во слав ни ма че сти та ла Бо жић“. – Ви де ли сте, иза шао је број На ше књи жев но сти. Сад још Ле то пис, и он да је ре виј ска аван гар да нај зад из ми ле ла из ру пе... Ча со пи сна ли те ра-ту ра у Бе о гра ду, ми слим она стра на, нај бо ље је ре пре зен то ва на Аме ри ком. У Аме ри ци ни је би ло ра та, кон ти ну и те ти су са чу-ва ни. Фран цу зи има ју ва здан не дељ них ча со пи са, вр ло не мир них из ме ђу по ли ти ке, об ра чу на за гре хе, и ли те ра ту ре... Чи ни ми се, да сам не где чи та ла: да већ има мо гућ но сти по сла ти но вац по штом у Фран цу ску до из ве сне ме сеч не сво те, и по ста ти або-нент но ви на или ли ста. Књи ге још не про да ју.

Мо сто ве су ди гли. Сад још ко зна ко ли ко вре ме на да се на ђу ма ши не и ва го ни, и да са о бра ћај по ста не бар она кав ка кав је био у Ди кен со во до ба, ди ли жан ски. Та ке ри спо ми ње, у ве ли ком ро ма-ну свом, ди ли жанс ко ји се зо ве Му ња, си ла од тач но сти и бр зи-не. Ако та ко не што до жи вим још и ја, ви де ће мо се не где у Но вом Са ду или у Кар лов ци ма кад до ђе про ле ће или ра но ле то.

Баш сам вам пи са ла че сто и мно го! Ма ло ћу сад, от ме но, не-ста ти из Ле то пи са и но во сад ских кру го ва.

У пи сму од 17. ја ну а ра 1947. она об ја шња ва сво ју ве за ност за Мла де на Ле сков ца. Ка же му:

При јат но је и уте шно кад не ко зна да смо жи ви. Не ки пут ми слим да је то ви ше не го по знан ство и при ја тељ ство; то је афи ни тет ду бљег зна ча ја; ве за, срод ство из би ћа, и за то стал-но осе ћа ње, уз свој жи вот, да и онај дру ги жи ви. Они од ег зи стен-ци јал не фи ло со фи је би ре кли: да и онај дру ги ег зи сти ра; и то не би би ло по гре шно, јер, зна те да жи вим он да кад зна те ка ко

262 263

из ну тра ег зи сти рам, ка ко сто јим са сво јим ду го ви ма и са сво јим да ва њем дру штву или чо ве чан ству. Ни је ово мно го бри љант но ре че но, али хва ла вам што зна те да сам жи ва.

Сво ју ко ре спон ден ци ју са Ле сков цем на ста вља и у фе бру а-ру 1947. На по чет ку ме се ца му пи ше:

Но ву врп цу сам мет ну ла у ма ши ну, па се са ма чу дим ка ко то ле по кли зи, и не бр ља, и не ки да, и не се ца ме не и ма ши ну. На-рав но, врп чи ца је од вас, и хва ла вам за ово за до вољ ство.

Не мој те до ла зи ти док се не увре ме ни ко ли ко-то ли ко. Не зна се где мо жеш за па сти да че ка те по ла да на глад ни и хлад ни. Још не ма ни да ши ћа од про лећ њег ота па ња. И кад се то пи, то је зим ско то пље ње, под му кло, опа сно... Не ре ко сте у пи сму ка ко је Г. Ва са? [Ста јић] и шта би за ње га тре ба ло: мраз са чи стим ва-зду хом, или бла гост од ма лак са ва ња мра зе ва.

...Кад до ђе те, опо ме ни те ме: да да дем две пр ве књи ге Ане Ка ре њи не, (до би ла сам че ти ри при мер ка), је да ред за Ма ти чи ну би бли о те ку, а је да ред за вас лич но. Је дан сам при ме рак по кло ни-ла ов де, а је дан је мој.

У Но вом Са ду је 10. фе бру а ра 1947. умро Ва са Ста јић, по ча-сни пред сед ник Ма ти це срп ске, на вр шив ши ше зде сет де вет го-ди на жи во та. Иси до ра Ма ти ци срп ској ша ље са у че шће:

Же лим из ра зи ти са у че шће због смр ти пр во ра зред ног јав ног рад ни ка, пи сца и чо ве ка... Он је био и прет став ник и ду хов но све-до чан ство ви тал не Вој во ди не, кул тур не Вој во ди не. То је био онај по зи тив ни, скром ни и скро ви ти, али твр ди шип Вој во ђа ни на ко-ји жи ви од са мих кул тур них енер ги ја. То је био онај тип Вој во ђа-ни на код ко га се све че сти то и кул тур но са мо по се би раз у ме...

Буд но и ра до зна ло пра ти шта се об ја вљу је. Оду ше ви је и до-ма ћа и стра на књи га, као што су Свиф то ва Гу ли ве ро ва пу то ва-ња. У фе бру ар ском бро ју Ле то пи са Ма ти це срп ске 1947. го ди-не, она пи ше чла нак „Свифт и ње гов Гу ли вер ме ђу на ма“. То је, у ства ри, есеј о из у зет ном пре во ду с ен гле ског је зи ка Сре те на Ма ри ћа:

„Пре вод мо ра га зи ти тач но у ме ста од ре ђе на за сто пе, а опет мо ра га зи ти ла ко и гра ци о зно, да се не от кри је да ис под те-а тра има суд и осу ђе ње. Пре вод док то ра Ма ри ћа је – ли те рар но зна лач ки рад и је зич ки здрав рад. Шио је пре во ди лац тај текст спо ља, али дру гом ру ком га не пре ста но пи пао из ну тра... Пре вод

док то ра Ма ри ћа при вла чи као лек си ко граф ска струч на игра... Да, до бри су и при јат ни пре во ди од ко јих чо век ма ло мр ша ви, ма ло пре ста не да ру ча, и чак се но ћу бак ће с њи ма.“

Ле сков цу 15. фе бру а ра 1947. по ру чу је:

Ско ро у по те ру за ва ма: тек што сте оти шли, пи шем вам, јер сам не што за бо ра ви ла, не што не раз у ме ла, не што по гре ши-ла. Чи та ла сам не дав но у ва шем Гла су [гла си ло Ма ти це срп ске] о не ким чла на ри на ма Ма ти ци, и о прет ња ма ако се не пла ти. Кад је но вац у пи та њу, ја сам од лу дих Се ку ли ћа: од мах ми слим да сам и ја ту ду жна, и да сам шуфт што не тр чим да од мах пла тим. Ти че ли се то и ме не? Ка кав сам ја члан Ма ти чин? Тре-ба ли и ја то да пла тим? Ко ли ко је то, и мо гу ли ва ма по сла ти да ме сто ме не по ло жи те но вац? – То је оно што сам за бо ра ви-ла. Оно што не раз у мем, то је: за што ни сте упа ко ва ли и свој при ме рак пр вог де ла (2 књи ге) Ане Ка ре њи не? Ја сам и у пи сму, и усме но у мом ста ну ре кла: је дан при ме рак за Ма ти чи ну би бли-о те ку, је дан за вас лич но. – Оно што сам по гре ши ла, и то је тре-ће, то је без ма ло очај но мо је тра же ње, на ви ше стра на, па и код вас, ко ће ми по мо ћи да, кад умрем, узме мо јих пет ства ри от ме-но, без лар ме, го спод ски, да ме кварт и по ли ци ја не ли кви ди ра ју са ово га све та. Не у год но вам је би ло, а ме ни још не у год ни је. Сад сам са том сво јом про сјач ком тор бом кре ну ла пред дру га вра та: пред бо га та шка, и ту ћу ваљ да ус пе ти. Бо га таш ће са за до вољ-ством шче па ти и то, као што је шче па вао це ло га ве ка сву где. И та ко, сма трај те, мо лим, да сам се из ви ну ла, и да је то пи та-ње ски ну то са днев ног ре да. Че твр то, ра ди си ме три је, опет је не што што сам за бо ра ви ла: да вам да дем ди на ра пет сто ти на, да до мет не те ов де за онај дар си ро тој де ци, ме сто вен ца Ва си Ста ји ћу. При ла жем ов де тај но вац, на дам се да ће вам сти ћи до ру ку, и мо лим вас да ми две ма реч ма ја ви те да сте гa при ми ли.

...Тр гла сам се: гле, Ва су Ста ји ћа ни по здра ви ти, ни за пи та ти: ка ко је. Qu eth the ra wen: ne ver mo re. [Ре че га вран – ни кад ви ше.]

Ве ри Зо го вић, пре во ди о цу с ру ског је зи ка, ди рек то ру из да-вач ке ку ће „Кул ту ра“, код ко је је Иси до ра ре ди го ва ла пре вод З. Ве ли ми ро ви ћа Тол сто је ве Ане Ка ре њи не и пре во де Го го ље вих при по ве да ка М. Че хо ве и Б. Ко ва че ви ћа, 16. апри ла 1947. пи ше:

Дра га го спо ђа Ве ра,По ку ша ва ла сам да вас на ђем те ле фо ном и за хва лим за но-

вац за Ану Ка ре њи ну. Увек се ја вио не ки дру ги, и не знам да ли

264 265

вам је пре дао по ру ку. Сад вам за хва љу јем и за но вац за Го го ља. Увек ме не што пец не: от ку да ја имам да до би јем не што за Го го-ља и Тол сто ја! Ме не уоп ште „пец ка ва“ но вац це ло га ве ка: ру жна ствар, тај но вац.

Ви сте ми у два ма ха по сла ли цве ће, и то је, пре ма нов цу, ви-со ка ка те го ри ја ства ри. Мно го сам се об ра до ва ла. Чуд но су, зум-бул и ма њо ли ја, пре ми ну ли код ме не. Зум бул се су шио и жу тео, и остао до кра ја цео, као му ми ја. Ма њо ли ја, од је да ред, сру ши ла се. Још ме сна то и здра во ли шће скру ни ло се, и оста ли шта пи ћи. И јед но u дру го још леп ше, u шта пи ћи и пе та ли, али ра ста ви ли се, и бе ше смрт на оба две стра не... Цео дан иде не ко по зо ри ште, ван ред но ле по, по уч но, не у мор но. Око по но ћи, ја се као и ло пов до ву чем до про зо ра и про ви рим у ноћ: глум ци сви, у ва се ле ни, ра-де, и чу је се шум. То је онај чуд ни ноћ ни шум од ко је га се по ма ло и бо ји мо, а не тре ба да га се бо ји мо, а тај шум је нас ра ди.

Збо гом, дра га го спо ђо Ве ра-Ве ве ра, остај те до бро, по здра вља вас ср дач но и се ћа вас се ка да год по гле да у гра ње...

Ви сте за и ста нео бич но бри жни и па жљи ви: за Бо жић, па за Ус крс опет че стит ка са нов цем од про да тих књи га – пи ше Иси-до ра 16. апри ла 1947. и Све ти сла ву Цви ја но ви ћу. Хва ла мно го. Чи сто ме је стид, све ми слим да ви ту из во ди те не ку про це ду ру ве штач ког ре зул та та. То ни су књи ге за ши ро ку пу бли ку, и ни-је са мо јед на књи га за че тр де сет-пе де сет ди на ра, а љу ди не ма ју баш на пре тек сред ста ва за књи ге. Сва ка ко, из не на ђе ње нај при-јат ни је сте по сти гли код ме не, а то вам је из ве сно и би ла свр ха. Ја сам ско ро исто то ли ку сво ту по тро ши ла да тро ји ци љу ди на пра вим ма ло ра до сти. На јед ној че твр тој стра ни да ла сам и сво ја два ку по на, не би ли се љу ди нео че ки ва но за ра до ва ли, али, бак суз као што сам, све га су до би ли је дан пар ча ра па, а за гар ни-ту ру ве ша ре ко ше: не ма, а ку пон су тра дан већ не ма вред ност.

Ка ко сте про ве ли ма ли од мор? Ка ко су сви ва ши? Да ли се ја ви ла Ма ра из За гре ба? Код нас је све кре ну ло да се под мла ди и за зе ле ни. На рав но, има и ту до тра ја ло сти де фи ни тив не: сва ке го ди не се ва де осу ше на др ве та и су хо жбу ње. Ју че смо са хра ни ли јед ну ле пу мла ду је ли цу: ту жно је би ло. Ме не биљ ке увек фа сци-ни ра ју, жи ве и мр тве. Увек ћу те, и то је та ко дир љи во и ле по...

Би ло је то вре ме снаб де ва ња по мо ћу тач ки ца, ку по на. Те-шко се до ла зи ло до нај ну жни јих жи вот них на мир ни ца, до нај о-бич ни јих ства ри за оде ва ње и жи вот.

Жи ва ну Ми ли сав цу, уред ни ку Ле то пи са Ма ши це срп ске, 25. апри ла 1947. од го ва ра на пи смо:

За хва љу јем вам на по зи ву да да дем при лог за све ску ко ја ће би ти по мен Ва си Ста ји ћу. Ме ни, за и ста, ни је ни те шко ни не-при јат но ми сли ти о Ва си Ста ји ћу – са мо ми је жао што је за-ма ко за угао ве ли ке не из ве сно сти – али ми је и те шко и не при-јат но би ти са рад ник не при ја тељ ског ли ста. Шта ће то ва ма и ме ни? Ја сам до ста па ти ла и пла ши ла, а ви би сте та ко ђе мо гли сма тра ти до вољ ним оно што сте има ли по тре бу да ра-ди те и из во ди те. Мо жда се ни ка да ви ше не ће мо ви де ти; али вам ка жем, из ис ку ства и зна ња, да се вред но сти и кул ту ре не мо гу ни уни шти ти ни ињо ро ва ти. Ја чег жи во та од њи хо ва не-ма. Ни леп шег. Шта је ле по та и сна га јед не ве ли ке ли те ра ту ре, то би Ле то пис тре бао бо ље да зна не го што зна. И да, не мо ћан пре ма си ли ве ли ке ли те ра ту ре, не жи ви у за блу ди да је учи нио хе рој ство ако је пу цао из ма ле ре ви је и ње не ма ле праћ ке, у џи-на. Ни ме не не мо же те уби ти, а ка мо ли ен гле ску или фран цу ску књи жев ност. Маркс, ваш учи тељ и вођ, ни је вас учио да та ко ра ди те, не са свим друк чи је... Из ви ни те за ове ре до ве. Ви сте ми пи са ли, а ја, као увре ђе на и зло ста вље на стра на, имам пра во да пу стим глас.

Пи ше о све му Мла де ну Ле сков цу 17. ма ја 1947. па, из ме ђу оста лог, и сле де ће:

Ја ауто би о гра фи је не во лим, не во лим ни оне ен гле ске ко је су та ко ђе са свим спе ци фич не. Ју че сам – спре ма ју ћи се за смрт – из-го ре ла не ко ли ко пи са ма Ми ла на Ра ки ћа и са свим по кој ног Ди са. Отац мој ни је ни отво ре не кар те нас ба ла ва ца, мо га бра та и ме не, чи тао. „Тре ба ло је да си про чи тао, и да си нам ја вио то и то.“ ’,Не чи там ту ђа пи сма.“ Ја сам де те сво га оца по све му. Не во лим туђ нос где му ме сто ни је; не ви дим сми сао, а ви дим од-врат ност да чо век пред гро бом жу ри да још по след њи пут на си-ти је зик ого ва ра њи ма и ин ди скрет но сти ма. „Не ка ба ци ка мен онај ко је без гре ха.“ Јед на од ру жних цр та Ва се Ста ји ћа по ти-ца ла је тач но из она кве уобра же но сти и его и зма ка кве дру го ме на ве ша. Смрт је ћу та ње; пред смрт тре ба ћу та ти... А ви, ва-ша ре дак ци ја, кад сте из о ста ви ли мо је име у при ли ци ча сној и ле пој, до и ста сте га мо гли из о ста ви ти у при ли ци гад ној.

... У мр твач ком мом пи сму сто ји да се Би бли о те ци М.С. [Ма ти це срп ске] да де: све књи ге и хар ти је; сви ре јо ни за књи ге и је дан ома њи ста кле ни ор ман за књи ге; пет ко жних сто ли ца; ма-ли пи са ћи сто за за кла па ње и за кљу ча ва ње; зид ни сат; три ори-ги нал не сли ке вој во ђан ских сли ка ра, Ра до ви ћа и Зо ре Пе тровuћ. То при ми те к зна њу, а кад ја умрем ста рај те се да ства ри

266 267

рас по ре ди те у про сто ри ја ма са тен ден ци јом збри са ва ња име на и чо ве ка. Ја не во лим ауто би о гра фи је и не чи там ту ђа пи сма. Као мој отац, ба цам и не чи та на у ва тру и пи сма по кој ни ка.

Под се ћа се, у пи сму Ле сков цу 14. ок то бра 1947, на сво га дав-на шњег по зна ни ка, но во сад ског про фе со ра и пи сца Ти хо ми ра Осто ји ћа:

Ле по је што са би ра те Ти хо ми ра Осто ји ћа. И то је био чо-век од вред но сти, али, са не чим ја ко вој во ђан ским у се би, мно-ги ма туђ, из не тач не пер спек ти ве гле дан, и не пра вил но це њен и ин тер пре то ван. Вој во ди на има до ста та квих за ки ну тих, а мно го на њи хо ва ме ста не за слу же но ста вље них. По ла ко, сви се ра чу ни сра чу на ва ју: за кон рав но те же. Ра ду јем се тој књи жи ци; по зна ва ла сам Ти хо ми ра до ста до бро: од то ци љај ке на Ли ма ну [део Но вог Са да, по ред Ду на ва], где се кор чу љао као ве штац, па до про фе сор ских те о ри ја о књи жев но сти и со ци о ло шким про бле-ми ма. Бо лест је са ра ђи ва ла. Цео свет ту бер ку ло зан: Вук, Бран-ко, Да ни чић...па и Ти хо мир.

Ми ни стар ство про све те На род не Ре пу бли ке Ср би је до-де љу је Иси до ри у је сен 1947. на гра ду за књи жев ност у из но су од 20.000 ди на ра. На гра ђе ни су и Ми лан Бог да но вић, Че до мир Мин де ро вић, Оскар Да ви чо, Ве ли бор Гли го рић, Ду шан Ко стић, Гви до Тар та ља, Бог дан Чи плић и Је ле на Бил би ја.

Че сто се сре ће и са ра ђу је са Ве ром Зо го вић, ди рек то ром из-да вач ког пред у зе ћа „Кул ту ра“, ина че су пру гом Ра до ва на Зо го ви-ћа, ви со ког пар тиј ског функ ци о не ра, бли ског нај ви шем др жав-ном вр ху. Зо го ви ће ва јој на ба вља рет ке на мир ни це, као што је ли мун – во ће нео п ход но за ле че ње пре хла да. Ка же јој:

... Ви сте јед на ле па фи гу ра – рав но те жа у тем пе ра мен ту, тач ност, че сто на ли цу ме ста и ча са ро ђе на тач ност у уму. Очи као у ве ве ри це, ша пи ца до хва та чо ко ла ду, али па мет се не ша ли, не игра се. Ви сте ме ни вр ло мио са вре ме ник, и хва ла Вам за то...

Ве ра Зо го вић је ан га жу је за пре во ђе ње са ру ског или за ре-дак ци ју ту ђих пре во да, што Иси до ра ве о ма са ве сно оба вља.

О че му све не пи ше Ле сков цу 5. де цем бра 1947:

Ме ђу Ју го сло ве ни ма, Жу пан чич [О тон, сло ве нач ки пе сник] је ме ни драг и дра го цен са пут ник. Као и Ва са Ста јић, ро ђен је го ди-ну да на по сле ме не; али он, Ж.[у пан чич], под са свим друк чи јом

зве здом не го нас дво је из Вој во ди не. Не за то што је пе сник – чак је и Ва са имао пе снич ких за но са и из ра за, а ја не срав ње но ви ше од ње га – не го за то што се ро дио где тре ба, у зе мљи бор бе и си ро-ти ње; и што се ро дио у пле ме ну са ко јим је у крв иден ти чан. Ја сам за лу та ла и у рав ни цу и у пле ме. Ја сам од се вер них пре да ка, вр ло се вер них пре да ка! Скер лић ме је на гр дио: што ми се до па да ма гла у Скан ди на ви ји и Ен гле ској; а ме ни се до па да ло, и ву кло ме си ро ма штво, и сто јич ки-ре ли ги о зан став пре ма при ро ди. Сва-ки дан да имам по сла с њом: раз го вор или мег дан. А кад се уву-чем у ће ли ју, или пе ћи ну, кад упло вим у дно фју ра, он да, my ho-me my ca stle, u мо ја фан та зи ја мо ја ва си о на... Или ни је о ово ме реч. Жу пан чич, иако смо се ма ло, или ни ма ло дру жи ли – не што је ме не стал но го ни ло у ње го ву сфе ру. Ду чи ћем сам про ба ла да га оте рам: Ду чић је бри љан тан та лент, али не ма уну тра шњег жи-во та. Ра ки ћем сам те ра ла Жу пан чи ча већ и за то што сам Ср-бин, са не што и шо вен ства, а са сва ком жи ли цом че сти то сти

Писмо Вери Зоговић

268 269

и ка рак те ра. (Мо жда баш за то што ми древ ни прет ци по не кад сме та ју и ужа сно ме ву ку.) Али Ра кић је ли шен све га ре ли ги о зног и фи ло соф ског! Ње гов уну тра шњи жи вот је му зи ка – то је мно-го, али је ма ло. А Жу пан чич има не ког Бо га у про сто ри ма, и не ког на зе мљи. (Шек спи ра.) Има уну тра шњи жи вот си лан, за то има тај је зик си лан. Сви ми са уну тра шњим жи во том не го во ри мо као свет; и, или се за зи да мо у са мо ћу, или лу та мо по све ту. Као онај мој пре дак из нор ди ских са га: или на па то су мо ра, или на пла фо ну не ба.

...По кло ни ла ми Зо го вић ка [Ве ра] јед ног це ло куп ног Ше ли-ја, са сли ком ње го вог гро ба из 1853-ће, и из да њем из 1862-ге. Па сад га као лу да не пре ста но чи там, и имам осе ћа ње да га од вас, од ва ше Би бли о те ке оти мам. Увек ми слим на смрт, увек, и све под тим углом гле дам. Је два че кам да умрем, да се то свр ши, да оста вим и овог Ше ли ја, и све оста ло. Не мо гу ка за ти за књи ге да је: до ста! али имам хра бро сти да за ми слим ра ста нак од њих, и ти ши ну над књи га ма кад их ја, и ја оста вим.

[И си до рин оглед „За Жу пан чи чев ро ђен дан“ штам па ће Ле-то пис Ма ти це срп ске у ја ну а ру 1948. го ди не.]

Све сам че ка ла да свр шим оглед о Жу пан чи чу и да до ђем до вас и до не сем са ма ове књи ге – Ле сков че ве и Ма ти чи не – и том при ли ком да за хва лим за но вац од про да тих књи га – а ево до но-си књи ге ку рир – пи ше 11. де цем бра 1947. Цви ја но ви ћу. Имам до ста по сла, не мо гу од сед ни ца да се осло бо дим, и при о нем ку ћи и рад ном ка би не ту као ма хо ви на уз ка мен – ако иоле мо гу да се не дам очу па ти.

Књи ге, мо лим вас, спа куј те да иду не као па кет, не го као ре-ко ман до ва на по шиљ ка уз оби чан ре це пис. Не мој те се тру ди ти да са ми иде те на по шту: дај те па кет мла дој же ни, ми ће мо га пре да ти на овој на шој се о ској по шти VII ре о на. Адре са је: Мла-ден Ле ско вац – Но ви Сад – Би бли о те ка Ма ти це срп ске.

Па пир овај – ни ри ба ни ме со – вас не ће из не на ди ти – са-ми сте ми га на ба ви ли. Пи ше се по ње му из ван ред но глат ко. Не знам за што: ваљ да по тек сту Ста рог за ве та о ка ди фа стим опре ма ма ца ра Со ло му на – све ми се чи ни да ни он ни шта сви ле-ни је ни је имао као за ме ну за хар ти ју.

По здра ви те све код ку ће, са за хвал но шћу, и по зи вом да до ђе-те на Св. Ни ко лу...

А по во дом по зи ва Ле то пи са на са рад њу, око ро ђен да на Ото-на Жу пан чи ча, 14. де цем бра 1947. Иси до ра Ле сков цу пи ше:

Ни сам за и ста мо гла за бо ра ви ти да је ро ђен дан се дам де се-ти, кад сам та ко и по зва та би ла да при ло жим не ки рад. Са мо, не знам да ли Жу пан чич иде ка смр ти са пу ном ор га ни за ци јом ду хов них си ла, или без то га; и да ли му је згод но да се го во ри ро-ђен дан-гроб. Се дам де сет го ди на, то је гроб, све јед но што је А. Ста но је вић умро са 95, а Уро шу Пре ди ћу че сти та ли ро ђен дан 90-ти. Ми сли ла сам и на ре дак ци ју ова ко: при ли ком свих тих па ра да и по са до но си се фо то гра фи ја, па ће ис под ње сто ја ти: име и се дам де се то го ди шњи ца. Или на не ки дру ги на чин „од уред ни штва“ по ме нут би ти ју би леј-гроб... Ка ко вам је у ли сту по треб но, та ко ура ди те... У ве зи са иде њем у смрт. Не дав но сам ви де ла уми ра ње јед ног ин те лек ту ал ца, ко ји ни ка да ни је ми-слио на смрт, ни ка да је ни је по ми њао: уми рао је, и умро, као жи-во ти ња, у ани мал ном стра ху до кра ја све стан од оно га на што тре ба ми сли ти ко ли ко и на жи вот. Срам је и стид да чо век уми-ре као во ко га ву ку за ко но пац у смрт! Пфуј! сви ма ку ка ви ца ма! и ми зе ри је су сви они ко ји ни то ли ко ре ли ги је не ма ју да зна ју да мо ра ју умре ти. Не зна ју, глу па ци, док их за ја ку не по тег не!

Ни сам чу ла Охрид ску ле ген ду. Не мам про тек ци ју ни за кар-ту, ни за ко ла да ме ку ћи вра те. Ми слим на так си: и за то тре-ба про тек ци ја, да мо ра до ћи по вас. Пи са ти о му зи ци, то та ко дав но не чи ни ни ко, сем оно ма ло пе ти та Дра гу ти но ви ће ва [Бран ко, му зич ки кри ти чар По ли ти ке] у днев ном ли сту. Ка ко би из гле да ло да ја об но вим сво је сим па ти је – не знам. Сва ка ко, мо ра ла бих и два ред чу ти ствар. А ко јим на чи ном? Ако успем, ја ви ћу; за са да, не ка ово бу де од го вор ко ји сте тра жи ли.

У на ве чер је Бад њег да на 1948. Ле сков цу ка же:

Су тра ће Бад ње ве че. Ја та да, као мо ји пра прет ци не зна бо-шци, из но сим на друм ве че ру кур ја ку, и чи ним не ке на по ре да са-гле дам пре тка у ду бо кој про шло сти, или да се дам са гле да ти од ње га. Жи жак од кан ди ла на Бад ње ве че ме ни је чу де сан сиг нал... По здра ви те су тра на ве че од ме не ва шу по ро ди цу; и чу вај те у се би и у њи ма тај ну јед не чу де сне свет ске тра ди ци је ко ја ће мо жда опет је да ред ује ди ни ти свет. Ро ди ло се ма ло де тен це, и по ста ло не из мер но ве ли ки чо век, и учи ни ло не што, и ка за ло по не што што је ва жи ло, и још ва жи, за је дан од нај ве ћих ко лек-ти ва људ ства.

Зи ма је, сви ре по хлад но. Ја још два до три пу та днев но до би-јам и је зу. У по сте љу мет нем тер мо фор – и то ме се ћа оби ча ја у хлад ној, вла жној Ен гле ској – угре јем се, али он да ме за гр ли не са-ни ца. До ду ше, пра вим та да лек си ко граф ске сту ди је, ка кве је Бог

270 271

дао, кад већ проф. Бе лић [А лек сан дар] не да пра ви ти бо ље. Ка ко лу до во лим лек си ко гра фи ју! О Ву ко вом пре во ду Но вог за ве та мо-гла бих го во ри ти и пи са ти та ко слат ко чи та ве са те.

Пре во де обе ју ен гле ских књи га да ла ми је, по зај ми ла го спо ђа Зо го вић, ди рек тор „Кул ту ре“. Не бих во ле ла би ти ни из да вач ни књи жар, јер ти љу ди про да ју књи ге. Не бих во ле ла би ти ни мој не ка да шњи при ја тељ... ко ји, ми ли о нар, от ме књи гу си ро ма шку ко ји књи гу ни је отео не го ку пио. Не бих во ле ла би ти ни би бли о-те кар, јер ви нај бо ље зна те број, стра шан број анал фа бе та ко ји зна ју азбу ку. Во лим би ти онај ко ји је над књи гом цар и про сјак.

Од мо ри те се о пра зни ку, и угреј те се, и ја ви те се не ком реч-ју. Би ће ми као гост на Бо жић, не што та ко див но... са мо те шко схва тљи во и чит ко опет јед ној ка те го ри ји анал фа бе та.

...Го спо дин Ва си по здрав и хра бру но ву го ди ну.

Пи сма ћe се ми мо и ћи – Ле ско вац ће јој пи са ти, и она му од-мах од го ва ра 5. ја ну а ра 1948:

Хва ла на се ћа њу и пи сму – да ли за Бо жић? кад по ла ко от-па да оно што чи ни то пли ну то га да ту ма и те ин сти ту ци је. Оди ста, Бо жић се баш ти ме и раз ли ку је од дру гих пра зни ка, цр-кве них да на и да ту ма, што је ин сти ту ци ја. У ње му, у пој му „ Бо жић“, у ви зи ји „Бо жић“ – има та ко мно го све га људ ског и чо-веч ног, од па ган ских, па и пре па ган ских вре ме на и ра до сти, да том за го нет но то плом и при влач ном да ну при па да, нај бо ље, име ин сти ту ци ја. Ду жа дан, под мла ђу је се жи вот, ра сту на де. Ро дио се Хри стос, је дан од нај сим па тич ни јих пе сни ка и лу та ли-ца кроз љу бав и стра да ња... Бад ње ве че, и цр ква у ку ћи: та мјан, мир, пе сма, вер теп, и ста ро став ност, сан на ве чер ја јед ног ве ли-ког да на. Ле ген да о да ну у го ди ни кад сви љу ди има ју све ћу, пањ, бео хлеб, пе че ни цу, ви но. И т.д. Ја се, сем све га то га, увек спре-мам да про гле дам у ду би ну до пр вог сво га пре тка, пр вог чо ве ка на пу стој пла не ти, или на пла не ти на ко јој је пре мо га пре тка вла да ло не ко дру го цар ство, не ка дру га игра веч но сти.

...Сад сам тек про чи та ла пред го вор уз Бран ко ву по е зи ју [Ле-сков чев пред го вор књи зи Пе сме Бран ка Ра ди че ви ћа, 1947]. Вр ло сте га до бро пре ми сли ли и из ра ди ли: на ше про клет ство: фраг-мент. Што је нај бо ље, то је фраг мент: Ла за Ко стић, Бран ко, Да ни чић, Цр њан ски... а Ђу ра Јак шић је сам од фраг ме на та та ле-на та и кул ту ре.

С по здра ви ма и до брим же ља ма за но ву го ди ну и ду же да не.

Ле ско вац јој ре дов но пи ше, од го ва ра на ње не ду ге епи сто-ле; ша ље јој ин фор ма ци је и ве сти о до га ђа њи ма у Но вом Са ду, а при ли ком до ла за ка у Бе о град, на са стан ке у Са вез књи жев ни ка и Удру же ње пи са ца – оба ве зно је по се ћу је. Ево ка ко му Иси до ра 31. ја ну а ра за ка зу је ви ђе ње:

Мој те ле фон има број 50 685, и сто ји у те ле фон ској књи зи; сем ако ни сте за гле да ли у ста ру не ку књи гу, из срећ ни јег вре ме на кад ни сам има ла те ле фон. Ви до ла зи те по слом, и би ће те си гур-но од ча са на час, про грам ски за у зе ти. Нај бо ље је за то да по раз-го ва ра мо кад сте на од мо ру, за вре ме руч ка. Ако још бу дем жи ва и чи та ва, че ка ла бих вас у „Ма же сти ку“, (сто лић пред гар де ро-бом, у хо лу ре сто ра на) од је дан до је дан и по. Не до ђе те ли, ру ча-ћу са ма и оти ћи. Учи ни ла бих то и тре ћег u че твр тог фе бру а-ра. Је сте ли ан га жо ва ни тре ћег и за ру чак, мо жда мо же те би ти сло бод ни че твр тог. Ако не мо же ни то, по ку шај те те ле фо ном до го вор за не ки дру ги и друк чи ји са ста нак.

Збо гом, остај те до бро...

На кон цер те, у опе ру – рет ко од ла зи. Јер, Топ чи дер ско бр до је да ле ко од цен тра гра да, од Ко лар че ве дво ра не, од На род ног по зо ри шта. А то ли ко је же ле ла да те го ди не ви ди „Охрид ску ле-ген ду“ Сте ва на Хри сти ћа.

Иако у по од ма клим го ди на ма, ве о ма је при сут на у ли сто ви-ма и ча со пи си ма. Пи ше о на шим и стра ним пи сци ма – брит ко и са ме ром, са су дом и без пре су де. Ту ње ну ак тив ност ис ти че и се кре тар Удру же ња Ели Фин ци у свом ре фе ра ту на Скуп шти ни Удру же ња књи жев ни ка Ср би је, 11. апри ла 1948. го ди не.

„Да нас је исто риј ски ка лен дар те епо хе ова ко са ста вљен: 27-ми март, 7-ми јул, 20. ок то бар – а по сле, као ве ли ка ре ка, мла-да, ве дра, рад на ге не ра ци ја, рад ни уста нак на ро да, над њим дух сва ке на де, с њим за кон рав но те же“ – пи ше она по во дом ше стог апри ла 1941. го ди не.

Не ли би се да на пи ше текст, при го дан оглед „по све ћен рад-ни ку и ње го вим ру ка ма“:

„Рад ни че, ако умо ран и за ми шљен сед неш, или лег неш и за-жму риш, и мо жда пле ме ни те ми сли ни тиш, а мо жда и зле на ме-ре хра ниш, оно што на твом не по мич ном те лу ни је не по мич но, то су тво је ру ке. Пле ме ни ту тво ју ми сао ру ке ра до при хва та ју и ра до сно је ди жу у вис; пр ко сну или за ви дљи ву ми сао тво ју ода ју за мр ше ним пр сти ма, ис ки да ним њи хо вим по кре ти ма. А ако, рад-ни че, ле жиш бо ле стан и не мо ћан и ми слиш да си рас ки нуо са

272 273

жи вот ним ства ри ма, ру ке тво је опо вр га ва ју ма ло ду шност тво ју. Пр сти на ру ка ма ви јо ре; ру ке те сла бо га по при ди жу, пот се ћа ју те на рад као му ку и као за ба ву, на рад као здра вље и оздра вље ње...“

Но во вре ме, но ви оби ча ји – не ма пра зно ва ња вер ских пра-зни ка, али су уве де ни но ви пра зни ци – 1. мај је оп ште на род ни, др жав ни пра зник. Ле сков цу 4. ма ја 1948. го во ри о свом без на ђу:

Осе ћа се пра зник по оној чуд ној ти ши ни ко ја је нај леп ше на-ве чер је ве ли ких пра зни ка ко ји не што зна че. Ме ни је би ло те шко на ср цу, на глад но ме ср цу. Као коњ пред пра зним ја сла ма што гри зе оквир ко ри та, та ко ја – за то што не мо гу да до би јем ни књи гу ни ча со пис – гри зем ду шу сво ју. Ни му зи ке не мам! Ја, ја жи вим у пот пу ној пу сти њи без то но ва! Кла ви ра не мам, на кон-цер те не мо гу, јер не ма на чи на да се ку ћи вра тим. И оно ма ло так си-ко ла пре ста ло је са о бра ћа ти, јер не ма бен зи на. Фи ја ке ри, тру ли, са мр твим ко њи ма, то је да нас опет сли ка Бе о гра да.

Три де се ти април је про шао, а ја ни сам да ла ру ко пис за ал-ма нах. [Са вез књи жев ни ка Ју го сла ви је об ја вљи вао је го ди шње

ал ма на хе са при ло зи ма пи са ца из це ле зе мље.] Има ли још вре ме-на? По сла ла бих је дан фраг мент из Кро ни ке па ла нач ког гро бља: по след њи Гр ци у Зе му ну. Ја сам још учи ла грч ки у че твр том раз-ре ду основ не шко ле: на рав но, не пи са ти, са мо чи та ти, и ме мо-ри ра ти тек сто ве, углав ном цр кве не сти хи ре. При вла чи ле су ме две по ро ди це;дру жи ла сам се са Со фи јом Ха риш, бо га та ши цом-де вој чи цом; ис пра ти ла сам на гро бље не ко ли ко по след њих Гр ка.

...Из ви ни те ово му са во пи смо: мо ја ма ши на, то је та ко ђе вр ста по след ње га Гр ка.

Пи ше Ле сков цу 1. ју на и о сво јој лек ти ри:

Бар де сет пу та сам чи та ла, на ра зним ме сти ма, од лом ке из днев ни ка Ча на [гро фа Ћа на] и фон Ха се ла – јед но га и дру го га је пре жи вео Хи тлер, ве ли ки па јац у дан ци ма ка бри. Ја днев ни ке ди пло ма та не во лим мно го: ди пло ма ти су увек не и сти ни ти, и не ис кре ни, и у по зи, и у ха зар ду. Ко зна шта је све на ме стио Ча-но, а ко зна шта су на ме сти ли они ко ји су Днев ник на шли и кон-фек ци о ни ра ли. Али да је вре ме стра шно, стра шно је. За то што је игра па кле на и апо ка лип са, по у би ја не зна те тек кад их ста-не те бро ја ти, и из бро ји те ужас. Та ко у Ха мле ту, тек кад чо век бро ји, зна да је осмо ро уби је них... Ужас је још ту, из бро ји ти се не мо гу жр тво ва ни, уби је ни, мон стру ми.

За то што сте про фе сор ска и ђач ка ку ћа, си гур но има те и фе-ри је. Ку да ће те, у шу му или на мо ре, или та мо и та мо? До кра ја ју на сте мо жда ипак још у Но вом Са ду? ка же те да има те до тле и ду жност у Бе о гра ду. За сва ки слу чај, сре ћан пут и до бар од мор.

Ле сков ца 10. ју на 1948. оба ве шта ва:

Ов де је био Џу ли ан Хак сли. Вр ло ми је ми ло би ло упо зна ти се с њим, и чу ти о Ол до су Хак сли ју не што од бра та, као што ми је, не кад, кад сам се упо зна ла у Лон до ну с Ал до сом ми ло би ло чу ти од ње га не што о Џу ли а ну. По ту жи ла сам се и Џу ли а ну на те шко ће у сми слу на ба вља ња књи га и ре ви ја. Кан да ле ка не ма. За пи сао је мо ју адре су, и ка зао да ће ми, ако не дру го, по сла ти бар сво је ства ри. И Џу ли ан је би о лог, це ла је по ро ди ца то – али сви су у исти мах и не-што дру го свим си ла ма сво јим. Ово га ин те ре су је ети ка, а Ал до са – тре ба ло би пи та ти шта га не ин те ре су је! Ре као ми је Џу ли ан де таљ из де тињ ства Ал до са: имао је та ко круп ну гла ву, да ду го ни-је те ло, ма ју шно, мо гло да је но си, и па дао је ла ко све до две го ди не. Ме ни је ка зао ком пли мент: – Ни сте ви са мо а wri ter, fe me de let tres [пи сац, же на спи са те љи ца], вас све ин те ре су је, и та кви љу ди нам тре ба ју, али та квих љу ди је све ма ње. – Ја сам се усу ди ла, јед ном,

Одговор на упитник о своме животу и раду

274 275

да не што слич но ка жем, о Вој во ђа ни ма, пред Во ји сла вом Јо ва но ви-ћем [Ма рам бо, исто ри чар књи жев но сти и ди пло ма та] – бру тал но је по ре као јед ним ар гу мен том ко ји, по Со кра то вој ло ги ци, спа да у па ра лел не ар гу мен те, и не мо же ни шта обо ри ти сам со бом. Ре као је: „Ата на си је Стој ко вић – а, то је онај што је по крао Ву ков пре-вод Но вог за ве та.“ – Мо жда је и та ко, али тај ар гу мент не мо же обо ри ти чи ње ни цу да је Стој ко вић имао ши ро ке ин те ре се и ши ро-ку или ши ру кул ту ру.

Кра јем ју на 1948. пи са ће Ле сков цу и о сво јој не во љи – не ма-њу хар ти је за пи са ње:

Да не бих смет ну ла с ума – не во ља ми је не ма ње хар ти је – мо лим вас да ми, ка ко уме те и мо же те, али што пре до ту ри-те што од хар ти је има те, и мо же те усту пи ти. Тре ба да ми се пре ку ца ру ко пис за књи гу За пи си о мо ме на ро ду, па је за пе ло о па пир. Ако мо же те на ба ви ти и не ку пан тљи ку за ма ши ну, би ло би ми вр ло при јат но. Да ли их ов де има, не знам. Где ми се ма ши-на опра вља, да кле у рад њи за ма ши не, увек ми вра те ма ши ну без но ве пан тљи ке: ве ле, не ма ју их они, или не ма их у Бе о гра ду. Мо-жда и ла жу, али ка ко, до кле, и за што ла жу, то је у да на шња вре-ме на по се бан про блем, ко ји ни је увек ни бли зу ла ко на пи па ти, и по ду хва ти ти он да ствар ка ко ва ља. Пан тљи ку до би ју они ко ји зна ју по ду хва ти ти. Оту да да нас, као ни ка да у све ту: исто вре-ме но је исти на да има и да не ма пан тљи чи ца. На обе стра не је исти на са мо то да су пан тљи чи це дро њак – што би ре као Ја коб Бе ме – дро њак су већ у Ur grund-y.

...Ми слим да вам је ве ли ка ра дост и ле по та жи во та што има те до бро де те и да ро ви то де те. Има у Кро ни ци гро бља је дан текст са про бле мом: да ро ди те љи, ка сни је, кад се на ра-до сти при вик ну, поч ну опет сво ме лич ном жи во ту обра ћа ти ви ше па жње но де ти њем, и ис пу сте де те из ру ко вод ства, или ста ра ња и бри ге, или жр тве не од лу ке – тач но он да кад ће му ти ме би ти ка ри је ра и раз вој оса ка ће ни, де ви и ра ни бар. На дам се да ви то не ће те мо ра ти учи ни ти – у жи во ту се по нај че шће мо ра – да ће вам до бро де те, за ни мљи во де те, оста ти жив ин-те рес до кле год сте жи ви.

Ру ко пис књи ге За пи си о мо ме на ро ду по ну ди ла је „Про све-ти“. Ми лан Бог да но вић пи ше ре цен зи ју и све срд но пре по ру чу је из да ва чу да де ло штам па. „То је про за ко ја но си сва обе леж ја сти-ла и ма ни ра сво га пи сца“ – ве ли Бог да но вић. „А он рас по ла же

и та лен том и кул ту ром и уку сом да ру ку је јед ним сти лом ко ји је по знат као уса вр шен и ра фи ни ран.“

Ту су ње ни за пи си о „на шем, срп ском чо ве ку, чо ве ку Ср би је пре те жно, у не мир ним и те шким го ди на ма од Бал кан ског ра та до Дру гог свет ског ра та“ – о Шу ма но ви ћи ма, о Ма ри ци, о го спо-ди ну Ми ћи, Ди ни ћи ма, Де да Ма ши...

Кра јем 1948. го ди не „Про све та“ об ја вљу је ње ну књи гу За пи-си о мо ме на ро ду, са по све том: „Рад овај по све ћу јем из ги ну лој мо јој бра ћи 1912–1945 са мно го ми ну та ћу та ња, до у гроб.“

И са пе смом-по све том „Све тле но ћи су па лих хе ро ја не бо“:

Бор ци на ши су дав но мр тви.Хлеб не је ду ви ше.У про зир не но ћи сли ке њи хо вих нај бо љих жи во та леб де,пло ве, про ле ћу –не ви де над њи ма, не го над на ма!...Ве ру је те ли Ње го шу да ’, Оби лић над сје ни ма вла да“,над сје ни ма ко јих има,у ве ли ке, све тле но ћи.

У де цем бру 1948. Ле сков цу ша ље пи смо у ко ме ка же да је до шла из бол ни це, где су јој пре ви ли гла ву због по вре де, а исто-вре ме но га мо ли да од 5000 ди на ра, ко је ша ље по ди рек то ру из-да вач ке ку ће „Про све та“ Ста ма то ви ћу, из ми ри ње ну прет пла ту на Ле то пис Ма ти це срп ске, за тим да Ле сков че вој де ци – си ну Вла ди ми ру по кло ни за Бо жић 300 ди на ра, а кћер ки („ко ју не по-зна је“) 200 ди на ра, а ако „пре о ста не не ка сво ти ца ко ја не по кри-ва прет пла ту“, да је да „не ком де те ту, не ком по слу жи те љу“. Ве ли Ле сков цу, по чет ком 1949:

Ја ве ли ке ства ри Шек спи ра знам по ла на па мет, а по зна јем сва ки крок, као ко рак мо га не ка да обо жа ва но га оца.

Иако је бо ле сна – па ла је и за до би ла по трес мо зга – Ве ри Зо го вић за ме ра да је ни кад ни је по зва ла код се бе, чак ни кад је ро ди ла де вој чи цу ... а са да не мо же ни ку да. Жа ли се:

Бо ле сна сам акут но, а са гла вом са са свим ма ло ко се не мо гу ни због хлад но ће ни због на ка зног из гле да... Уси сао ме је рад, као увек, ме не, сва ки рад... По здра вљам ср дач но вас и де вој чи цу: во-ле ла бих да здра ве до ве зе те се до ме не, да ви дим ма лу цу ри цу. Сва ко вам до бро...

Ра до ван Зо го вић, па и ње го ва по ро ди ца, до па ли су не во-ља – он је због Ре зо лу ци је Ин фор мби роа, због из ја шња ва ња за

276 277

Ру се и ру ску по ли ти ку, сме њен са свих пар тиј ских и др жав них функ ци ја, као и ње го ва су пру га Ве ра. Пи сцу Ми ха и лу Ла ли ћу, бли ском при ја те љу Зо го ви ће вом, Иси до ра се ја ви ла те ле фо ном и отво ре но ре кла:

– Мо лим вас, при ми те на зна ње да ви ше не мам гра ђан ске ку ра же да вам се убу ду ће ја вљам...

На Све тог Јо ва на пи ше Ле сков цу:

Ја пи шем ствар ност, не пе си ми зам. По гле дај те ра чун у по ро-ди ци Сло бо да на Јо ва но ви ћа; у по ро ди ци Јо ва на Су бо ти ћа; у по ро-ди ци Ми ла на Га ври ло ви ћа; у по ро ди ци Бран ка Ла за ре ви ћа, и да ље и да ље. Све је то по че ло са ви јо ра вим пер ја ни ца ма у ва зду ху; а да нас, то су већ гроб ни це ту жне, иако још има, у ве ћи ни слу ча је-ва, смрт них оста та ка већ у дру гој ге не ра ци ји, а код Су бо ти ће вих ако и ста ро га поп Ва су узме мо – у че твр тој. Рах vo bi scum! А бо ли ме што је све то мој на род... У Фран цу ској, жи ви су, и не што су, по том ци Ша то бри ја на; а у Ен гле ској по том ци Кром ве ла.

Под се ти ће Ле сков ца, 21. мар та 1949. го ди не, док па да снег, „ко ји ло ми гра не и др ве та“:

Ви сте се сјај но се ћа ли ме не и мо јих не ма ња: и пе ра, и олов-ке, и чак пан тљи ка за ма ши ну, и још ви ше чак че шљи ћа за мо ју сад уна ка же ну ко су. Не ре ко сте шта је це на че шљу? он је од ли-чан: ја чи, ве ћи од два ко ја сам мо гла на ба ви ти, али се њи ма сла-бо мо гу по слу жи ти. Хва ла за све нај леп ше.

Нер ви ра ју је пре во ди Шек спи ра – не за до вољ на је ка ко се де-ла овог пи сца пре во де на срп ски је зик. У ле то 1949. Ле сков цу, из ме ђу оста лог, пи ше:

Да до ше ми ју че јед но пи смо Ла зи Ко сти ћу, од Фран цу за Пи-ге-а ко ји се ба вио у Цр ној Го ри кад и Ла за – али пи смо је са свим ба нал но, и ми слим да не ма сми сла да ва ти га ни Ака де ми ји ни ва ма. Уоста лом, као што зна те, ја та пи сма, као и оста ло мно-го шта сма трам за пе пео над пе пе лом. Нај бо ље би би ло кад би оста ла са мо де ла, рад, а чо век да не ста не без тра га, што ће му пре или по сле и би ти суд би на. Без и ме не ства ри се лак ше су де, и пре су ђу ју, и осу ђу ју. А ако су Рен ска ка те дра ла, ко се пи та за име пред Мон Бла ном?... Но ја се мо жда ва рам? Мо жда су па мет-не ства ри ма у зо ле ји и збир ке пи са ма.

Ле ско вац јој је опет по слао пан тљи ку за ње ну ста ру пи са ћу ма ши ну „Ur grund“. За хва љу је му се 26. ју на 1949:

Са мо ко ја реч, да не по те жем ма ши ну, ко ја по но во не ва ља као да је ста ри ја од ме не, а за и ста ни је.

До би ла сам пан тљи ку за ма ши ну, хва ла. Ни сам је опро ба ла, ве ру јем да ће би ти до бра, по при ми тив ној ра чун ској ло ги ци: ваљ-да не мо же би ти да све од ре да не ва ља ју!

...Вре ме је не мо гућ но. Бо го ро ди ца се ве ро ват но не ја вља у про-зор ским ок ни ма, али ки ша ша ра по њи ма сте пен тем пе ра ту ре: 12, 11, 10 сте пе ни. Из ва ди ла сам елек трич ну пећ из плат не не ке се и вра ти ла је у функ ци ју.

У јед ном дру гом пи сму Ле сков цу ка же:

Мо но гра фи је би тре ба ло пи са ти, а не ко лек тив не елу ку бу-ра ци је... Да, ме ни је до ста жи во та...

Ок то бра 1949. одр жа на је про сла ва у Срп ској ака де ми ји на у-ка по во дом 50-го ди шњи це ра да Алек сан дра Бе ли ћа.

„Е, тај чо век, проф. Бе лић, го во ри чи сто и пле ме ни то чист и пле ме нит срп ски је зик!“ на пи са ће Иси до ра тих да на. А у свој днев ник за бе ле жи ће кра јем ок то бра:

„Ка же ми си ноћ проф. Бе лић: ’Оно што сте у На шем је зи ку на пи са ли: да па деж ни је на ста вак не го је си ту а ци ја, то је за ни-мљи во и до бро, али ви ни сте до то га до шли пу тем, пу тем ммм...’

,За и ста, го спо ди не про фе со ре, ја сам до то га до шла сво јим пу тем ко ји си гур но ни је пра ви пут, али, ето, од вео је до за кључ-ка. Са јед ним иди о мом ко ји ме је у срп ском је зи ку за ин те ре со-вао, про шла сам кроз не ко ли ко је зи ка, ухо ди ла ра зна је зич ка сред ства за исту ствар, ви де ла исти па деж у не ве ро ват но раз ли-чи тим по ја ва ма, и та ко до шла до оно га за кључ ка.’

Раз го вор се пре ки нуо. Или сам ја би ла не ја сна, или фи ло ло-га не мо гу за ни ма ти пу те ви ко ји ни су фи ло ло шки пра вил на сук-це си ја по ступ ка. Из гле да: ако не ки за кљу чак ник не та мо где га струч ни по сту пак не би се јао, то је за струч ња ка слу чај ност, а не за кљу чак. О то ме бих во ле ла да још ми слим и го во рим. Мо же ли се на ја сну и тач ну кон ста та ци ју сле по на и ћи? Мо же, али он-да онај ко је слу чај ност из ре као, не зна шта је ка зао. Уоста лом, да па деж ни је у су шти ни на ста вак не го си ту а ци ја, та ко је про-сто, да се раз го вор мо же и не на ста ви ти...“

И он да, по но во о Бе ли ћу и о је зи ку:„У ли сту Наш је зик проф. Бе лић је на пи сао члан чић и по ре-

као ме; ’Оно што је Иси до ра Се ку лић у свом на пи су у Књи жев-ном гла сни ку на зва ла је зи ком Бо сне, то ни је је зик, то је стил.’ Бог ме се знан ци и при ја те љи по де ли ли, јед ни ста ли уз про фе со-ра, а дру ги на мо ју стра ну...“

278 279

Из да ва чи би же ле ли да по но во штам па ју ње ну књи гу Пи сма из Нор ве шке:

„Ка да бих је да нас пи са ла, ја бих је на пи са ла друк чи је“ – од го-ва ра она. „Ту књи гу сам ра ди ла не по сред но по по врат ку са пу то ва-ња по Евро пи. У њој је чак стра шно мно го стра них ре чи. Тре ба ло би је бар ре ди го ва ти... И по треб но би би ло да на пи шем јед но по-гла вље о ин те лек ту ал ном жи во ту Нор ве шке, ре ци мо о Иб зе ну...“

Ис по ве да се Мла де ну Ле сков цу, по чет ком де цем бра 1949:

Кад чо век не ма ра до сти, су мор но је; кад јој се при бли жу је али не мо же да је до ма ши, су мор но је; али кад је чо век има на дла ну, па се од је да ред пре тво ри у ма ло хлад на пе пе ла, нај су мор-ни ји је. Па ипак. Чо век ко ји то уме схва ти ти, и ту гу од то га уме упи ти у се бе кад о то ме чи та у по е зи ји, тај чо век мо ра то и као свој до жи вљај упи ја ти са оном ту гом од ко је ег зи стен ци ја чо ве ко ва по ста је пле ме ни та. Ово ни су ре чи, ово је све тлост у жи вот, у рад. То је ква ли тет ег зи стен ци је, ко ји се хра ни и су-мор но шћу, и пе пе лом од ра до сти. Ле па ка ри је ра је дру го, а ле па ег зи стен ци ја дру го. Ка ри је ра ни ка да ни је пле ме ни та, ег зи стен ци-ја је са мо по сто ја ње ако ни је пле ме ни та.

...Ако се пи та ње оба ве ште но сти узме као ин те лек ту ал ни про блем, он да има мо: зна ње, не зна ње, и по гре шно зна ње, у сми-слу ка те го ри ја. Али у сми слу дру штве них ефе ка та, у сва три слу ча ја ра ди „хор осве те“. Ако зна те ства ри, све те вам се; ако не зна те, све те вам се; ако по гре шно зна те, све те вам се. То се мо ра при ми ти и сно си ти, и уза то ћу та ти... Ето, узми те овај мој слу чај: по кло ни ла сам сто че ти ри хи ља де, а не мам ма ши ну за пи са ње. Ово су му ке док ис ку цам пи смо са без број гре ша ка због тех нич ких смет њи. Али кад сам ура ди ла са ла ко ћом што у свих 16 ми ли о на ни ко не мо же ура ди ти ни са на по ром, он да је устао хор осве те, и пљу вао, пљу вао – оно га ко ји мо же што они, пљу-ва чи, ни су ка дри. На рав но, и, сно си се и ћу ти се, али Та ци тов уз-дах је жив бе смрт но...

Уочи 73. ро ђен да на, по чет ком фе бру а ра 1950. жа ли се Ле-сков цу:

То ми се та ко ужа сно рет ко де ша ва да ис пи шем апо строф и он да не знам шта ћу да ље ка за ти. А ево сад је та ко. Не чи ни ли вам се да се већ по о дав но по ла ко раз ми мо и ла зи мо? Су бјек тив-не си ту а ци је се из ме ни ле, па су нам по гле ди у објек тив ни свет

све раз ли чи ти ји... Ви пи ше те мно га пи сма, и сте кли сте јед ну ско ро опа сну теч ност, ко је се ја, са свим друк чи ја по при ро ди – све се ви ше ис по ља ва да смо два су прот на вој во ђан ска ти па – фор мал но бо јим, а ко ја ме сва ко ја ко збу њу је...

Да кре нем, што би ре као про фе сор на Сор бо ни Жан Вал, vers le con cret. Про чи та ла сам оба по след ња ве ли ка ро ма на То ма са Ма на. У Ин сти ту ту [за књи жев ност СА НУ] сам усме но ре фе-ри са ла о Док то ру Фа у сту су, а сад по ку ша вам да за Књи жев ност на пра вим при каз ро ма на Ло та у Вај ма ру. Тај пи сац, тај Не мац, за пре па шћу је ве ли чи ном и мо ћи ма, да ље и да ље. Му зи ка, по е зи-ја, фи ло со фи ја, са вла ђу ју га већ око пе де сет го ди на; он сад све то са вла ђу је јед ним ху мо ром ко ји не знам од че га је, ако ни је од над-мо ћи над му зи ком, по е зи јом и фи ло со фи јом. Ни ко бо ље и про дор-ни је од Ма на не по зна је u не оце њу је Ге теа, а ни ко га као Ман ни је оба вио, од гла ве до пе те, јед ним ху мо ром ко ји до да је, ко ји по ди же бе смрт не ква ли те те то га не мач ко га џи на. А тај џин, та мо у све ту иде ја, мо ра би ти да осе ћа бар сен ку То ма са Ма на. Као не ка утак ми ца ово га и оно га све та из ме ђу та два Нем ца! Да, Нем ци још ни су го то ви са оним што је су, мо гу, сме ју, уме ју.

И сад остај те до бро; u кад до ђе те у Ин сти тут по не си те мој на пис о чи та њу ту ђих ру ко пи са и онај о бу кви ну гро бу у ве-зи са уми ра њем Вла ди ке Ра да. Мо же ми то по слу жи ти за мој Днев ник, у ко ји упи су јем нај ра ди је оно што је има ло, не суд би ну од Бо га, не го од љу ди.

С по здра вом...

Ле ско вац се за но си при ре ђи ва њем де ла Ла зе Ко сти ћа, при-ку пља све што је о ње му на пи са но, тра га за ауто гра фи ма, епи-сто ла ма. Иси до ра му 2. апри ла 1950. пи ше:

Ра до ћу по гле да ти ен гле ски је зик Ла зе Ко сти ћа. Ја ми слим да је ње гов ен гле ски је зик био за ни мљив по оно ме што је знао, и што ни је знао. Друк чи ја су не зна ња из јед но га је зи ка ко ји ни је у зе мљи ег зо ти ка иако је стран, а друк чи ја су не зна ња кад је је-дан је зик у не кој зе мљи авет и ми сте риј, што је у нас био ен гле-ски је зик још и пре три де сет го ди на, а ка мо ли у Ла зи но до ба. Дај те пре пи са ти Ла зин пре вод, срав ни те га ви са ори ги на лом, и по шљи те ми пре пис. Имад не ли још што ен гле ско, по ша љи те и то, ре ци мо, уко ли ко по сто је, бру јо не ње го вих пре во да из Шек спи-ра... Ина че, не че сти там вам на по слу око Ла зе: да поч не мо већ од по ме ну те пе сме у сла ву Шек спи ро ве три сто го ди шњи це: по ла му дро, од по ла лу до. Сем у не ко ли ко пе са ма, од ду гих Сан та Ма ри-ја, од крат ких, ка жи мо, Ме ђу ја вом... или Ију ју ју ју – ан то ло ги ја

280 281

би мо ра ла до но си ти кр њат ке ако би до не ла оно што је аде кват ве ли ком та лен ту то га чо ве ка. Да, да, сто ји што већ дав но го во-рим: Ве ли ки та лент, а чо век нај о бич ни ји, до три ви јал но сти оби чан, че сто до глу по сти оби чан.

...Ни сам ни шта чу ла ни чи та ла о Ор фе ли ну пи сцу Жи во та Пе тра ве ли ко га. Не у ред но ви дим Сла во ник ри вју, а мо ји по зна-ни ци Ен гле зи ов де ни су сла ви сти. Да, Ор фе лин је баш Ор фе лин: не што убо го, си ро то, муч но је у ње му и око ње га, и не ће би ти чу-до ако му ски ну и оно што смо до са да сма тра ли да му је плашт

и не ко до сто јан ство. Увек сам же ле ла да на пи шем не ки жи вот то га си ро ма шка; као и жи вот де спо та Сте ва на Ла за ре ви ћа ко-ји ни је тр пео му зи ку, јад на му гла ва! а јад на и му зи ка ко ју је он слу шао, уоста лом.

[За ха ри ја Ор фе лин (1726–1785), гра вер и пи сац (Плач Сер-би ји, Веч ни ка лен дар), тво рац зна ме ни те Ка ли гра фи је (1777) умро је у Но вом Са ду, али му се не зна гроб.]

Ја вља јој се из За гре ба пе сник Гу став Кр клец. Од го ва ра му 26. ма ја 1950:

Пр во је по тре бан ма те ма тич ки екс по зе, да би би ло ја сно за-што од го ва рам ка сно, иако стрикт но тач но. Ви сте да ти ра ли 17 мај, за гре бач ки по штан ски жиг је 18-ти, пи смо ва ше је ле жа-ло, иако хит но, у ули ци Фран цу ској 7 [У дру же ње пи са ца Ср би-је], до ју че, 25 мај, и на ста ви ло би да ле жи, иако хит но, и да ље, да ни сам слу чај но свра ти ла да узмем свој по зив за при јем, и том при ли ком до би ла и ва ше, и још јед но хит но пи смо др-а Са мо ко-вли је [И са ка].

Да кле: ва ших де сет да на ро ка пре спа ва ни су – иако је ваш адре сант је дан нер во зно та чан и при сто јан чо век – у не тач-ном и не при стој ном одељ ку оних ко ји су тре ба ли са мо да до пи-шу адре су ста на и са оста лом по штом ба це пи смо у по штан-ски сан ду чић, кад већ ни шта дру го ни су хте ли учи ни ти, чак ни те ле фо ни ра ти ми – та ко ра до чи не то да за по вед ним гла сом дрек ну: „до ђи те да уз ме те“! – да ле жи хит но пи смо.

Ну, да је ово ишло ка ко тре ба, не бих мо гла за де сет да на на пи са ти текст. Мо гла бих и за три, кад би ту не где би ла би-бли о те ка Бри тан ског му зе ја, и ја мо гла очас има ти ли те ра ту-ру и апа рат. Не знам ни шта би по го вор тре бао да са др жи као ин фор ма ци ју, као бо ју са оп ште ња. Не што лич но, су бјек тив но? објек тив но? Ме не би мо мен та но рас по ло же ње од ву кло у кон си-де ра ци ју по стра но сти: Не тре ба сво ју зе мљу оста вља ти! не тре ба пи са ти што се из кр ви пи ше на ту ђем је зи ку! Ако те је жи вот ба цио на Бри тан ска остр ва, ба ци се на траг ку ћи чим је ја сна по тре ба да ра диш ве ли ки по сао умет но сти. Пи ши ма лај-ске при че, али на пољ ском је зи ку... Ка ко је по сле мр зео Со вје те Кон рад! Ка ко је мно го ва жни је но ен гле ски го во рио Кон рад фран-цу ски, и у Фран цу ској се, или ја дао, или хра брио, или оду ше вља-вао оним што је би ло у ду ши му на ре ду, – са фран цу ским, сво јим при ја те љи ма! Из Пољ ске бе жим у лу ку Ен гле ске, из лу ка Ен гле ске бе жим у лу ку Фран цу ске!... Он је тре нут но у Ен гле ској оћу шнут.

Оче наш („Врбнички мисал“ из ХV века – урамљена слика из

Исидорине радне собе)

282 283

Не дав но се пи са ло да ипак ни је са вла дао туђ је зик на ко јем је ис-пи сао ду шу и из ра зио сво ју во ка ци ју, итд. итд. итд. ка ко је Бај-рон ра до пи сао кад је пи сао при ја те љи ма ко ји и та ко све зна ју и раз у ме ју, као и он. Да кле, у мно го ра зних по сло ва – сви смо сад са мно го ра зних по сло ва – ја с Бр да идем стал но пе шке у ва рош – и ка да год то не мо рам ка те го рич но, исто та ко ка те го рич но се опи рем да се гу шим до ле у ва ро ши хо да ју ћи од би бли о те ке до би-бли о те ке, да не бих на шла ско ро ни шта, све јед но да ли је реч о Мар ку Ма ру ли ћу или о не срећ ном Кон ра ду... А во ле ла бих да сам за За греб не што мо гла учи ни ти. Кад је оно ве ли ко срп ство би ло на пла ну, ја сам би ла је ди ни са рад ник из Бе о гра да у за гре бач кој ре ви ји, и има ла текст ко ри го ван чи сто и тач но – не сум њи во по све сном по ступ ку та ко – као да сам ен гле ски књи жев ник.

Опро сти те и за вла че ње ства ри у Са ве зу, и су срет окол но-сти ко ји, ето, ко чи рад, и остај те до бро, што вам ја вр ло искре-но и ср дач но же лим...

У пи сму Иси до ра го во ри о Џо зе фу Кон ра ду, ен гле ском пи-сцу, ро ђе ном По ља ку, ко ји је на пи сао низ за ни мљи вих књи га ин-спи ри са них мо рем и жи во том по мо ра ца.

Ели ју Фин ци ју, с ко јим се, по сле оних пр вих су сре та по сле-рат них, спри ја те љи ла, Иси до ра у јед ном ав гу стов ском раз го во-ру 1950. го ди не ка же:

„Има мо ве ли ких ства ри. На при мер, Ко чић са оном див ном сли ком око ка за на. И дру гих. Узми те Ан дри ћа. Чуд но ва то; ње га је још пре ра та од лич но пре вео на не мач ки Шма ус и об ја вио га код до брог из да ва ча и у ле пој тех нич кој опре ми, а ипак се ни је по ја вио ни је дан иоле озбиљ ни ји, сту ди о зни ји при каз. Мо жда је то за то што су на ши пи сци, и кад су нај ду бљи и нај и згра ђе ни ји, увек не ка ко ре ги о нал ни, што их је те шко раз у ме ти, што су ве за-ни за на ше оби ча је, наш фол клор, за на шу је зич ку ма те ри ју... Ми смо, и књи жев но, још увек уча у ре ни у сво ју ло кал ност, у сво ју про вин ци јал ност. Код Ан дри ћа има и свет ских ства ри. Се ћам се, на при мер, ње го ве при че „Жеђ“, ко ју Шма ус ни је унео у свој не мач ки из бор. Ту дво је љу бав ни ка, у сла до стра сном за гр ља ју, вр ше чин љу ба ви, док ис под њих је дан ра ње ни хај дук, око ван у по дру му, уми ре од же ђи и стал но ва пи: во де! во де! Ан дрић уме да осе ти те бо ле сне ства ри. Оп ти ми стич ка на сто ја ња, ко ја се осе-ћа ју код ње га у по след ње вре ме, ни су ње гов пра ви до мен. Сво ју нај при сни ју те му он има у те шким, бо ле сним, мор бид ним људ-ским по ја ва ма. У Трав нич кој хро ни ци је дан је ћо пав, дру ги гр бав, тре ћи ку жан. Ту је она сце на ка да јед но ли це, уна ка же но по це-лом те лу кра ста ма, пе ре и уви ја сво је ра не, и он да, у уве ре њу да

је сво ју бо лест при кра ло, из ла зи ра до сно у свет... Ан дрић ми је ре као да ће се то ме ни до па сти. Уства ри, он је у оп се си ји та квих про бле ма и уме из њих из ву ћи мно ге из ван ред не тре нут ке и ак цен те. Ви ди те, не дав но сам про чи та ла Жи сти ну Мар ки за де Са да, у ко јој се го во ри о то ме ка ко дво је љу бав ни ка не мо гу да се за до во ље ни ка да слу ша ју фи зич ко му че ње, ни ка да их уз не-ми ру ју ва па ји глад на чо ве ка; они мо гу да ис пра зне сво ју страст тек ка да слу ша ју ро пац чо ве ка ко ји уми ре од же ђи. Жеђ је, да-кле, тре ћа и нај те жа ка те го ри ја пат ње. Ан дрић је то ин стинк том умет ни ка осе тио.“

Раз ми шља ње о смр ти и жи во ту, ра ду:„За ме не, рад је рад, са рад ња, слу жба, услу га, и ду хов на за-

ба ва и сре ћа – а по сле ме не пе пео, као и ја“ – ве ли јед ном при-ја те љу. „Ма ло, са свим ма ло њих по тра ју пре ко гро ба, па и они за вре ме, за не ко вре ме. Ја сам се о тра ја њу и вре ме ну учи ла на астро ном ским на пи си ма.“

Из ла зи Ви на ве ров пре вод Вер те ра. Иси до ра је бе сна на пре-во ди о ца, на ње го ву сло бо ду у пре во ђе њу овог де ла. Ви на вер ће, ок то бра 1950, јед ном при ја те љу на пи са ти:

„На ро чи то ме мр зи Иси до ра због Вер те ра. А из пу ке зло бе и па ко сти: ко зна шта су јој на при ча ли о ме ни и на ме не. На о-штри ла је на ме не ве шти чи је зу бе опа сне на џак ба бе...“

Са ра јев ском при ја те љу, при по ве да чу Иса ку Са мо ко вли ји, пи ше 16. но вем бра 1950:

Дра ги Док то ре, је сте ва ша при ча о Бе ха ру нео бич но ле па, и ја се јед на ко пи там: ка ко је ро ђе на и у це ли ну уне се на. У ства ри, као ови кон ци што ено у мо јој ба шти блу де по је се њем сун цу, и рас ки ну ти су и са ста вље ни су, и опет рас ки ну ти, и мо жда су не где пар чен ца и из гу би ли, или оно од не ку да, та јан стве но, до вр-ша ва их, и до да је се по е зи ја те сви ле и то га ле та, те по е тич не ара бе ске ко јој крај мо же би ти по че так, по че так крај... И ви сте од оних чи ја иден ти фи ка ци ја по ла ко иде. Али има по е зи је и у то ме: да чо век жи ви и ра ди и ни ко га не по зна је. Нај зад, за кон рав но те же све ис пра ви и до вр ши...

На гре шке не мој те би ти осе тљи ви: то је на ша кост и крв; ми смо још стра шно да ле ко од то га да сла гач зна пра во пис и осе-ћа син так су као и про фе сор ве ли ке шко ле. Ако ја тај рад уне сем у књи гу, иза ћи ће са го ми лом дру гих гре ша ка. Ја и за то не чи там по но во свој текст. Да кле, ако хо ће те, ис пра ви мо „Га дост“, крњ текст, и име проф. Ба у ре (Baw ra) Ба у ра ко ји се та ко зо ве Ба дра.

284 285

„Ћер ке“ и „кћер ка“, на рав но, све јед но је. И та ко, оста ви те гре-шке при сла га њу, и пи ши те при че, оне из ат мос фе ре у ко јој сте осе тљи ви као ви о ли на...

Ле сков цу ка же:

Жи дов Днев ник ни сам до би ла, не го пре пи ску Кло де ла и Жи-да. Вр ло за ни мљи во: ка ко се два сил на бул до га мо зга и сна ге пи са-ња, јед на ко гри зу, оба ра ју и – над ла ја ва ју.

А он да на гла ша ва:

Жи ду је, ми слим, увек не до ста јао је дан ста лан и сна жан по тез у при ро ди и тем пе ра мен ту, оту да је увек, и он, и што пи ше, раз дро бље но. Ове тек сто ве у Днев ни ку је мо гло на пи са ти њих тро је че тво ро, сви дру го кла сни ме ђу пр во кла сни ма. Не ка ко је, Жид, увек гре шан, и пи том! Не мо же те га мно го за во ле ти; не мо же те по же ле ти, ка ко би ва са они ма ко ји се ис по ве да ју, да га са-та ри те. Ни ти пот пу но, не чо веч но де та ши ран, као онај пра ви ду хов ни ауто крат Ва ле ри, ни ти пот пу но ата ши ран. До кра ја не зна те да ли има или не ма ху мо ра тај чо век! Ни ка да не чу је те да се сме је као луд, од за до вољ ства или од бе са. Та ко не ка ко и уми ре: ни здрав ни бо ле стан од ре ђе но. – Што од Жи да ма ло знам, то је ње го во по зо ри ште. У Днев ни ку, ви дим, зло је про шао Мон тер лан са сво јим по зо ри штем. Мон тер лан је јак пи сац и дра ма ти чаи увек, и кад је, лич но „go u jat“. Има те ли што од по зо ри шта јед но га или дру го га, ре ци мо Те зеј од Жи да, La re i ne mor te од Мон тер ла на?

Но вем бра 1950. го ди не, ака де мик Пе тар Ко лен дић, исто ри-чар књи жев но сти, пред ла же Иси до ру Се ку лић за ре дов ног чла-на Срп ске ака де ми је на у ка.

„Њен јав ни рад вр ло је оби ман“ – ве ли проф. Ко лен дић у свом пред ло гу. „Као есе јист, при по ве дач, пре во ди лац, пу бли цист, кон фе ран сие, она де лу је још од 1909. г., да кле ви ше од 40 го ди на... Ве ли ка оп шта и књи жев на кул ту ра, еру ди ци ја и ду бо ко по зна ва-ње на ших и стра них ли те ра ту ра, суп ти лан стил и ван ред но ко ри-шће ње је зич ких мо гућ но сти, ми са о ност и ула же ње у тан чи не нај-ва жни јих пи та ња жи во та, све та и чо ве чан ства, већ одав но су је ис та кли ме ђу пр ве на ше пи сце. На ро чи то у обла сти есе ја и про зе с ре флек сив ном осно вом њој је да нас те шко на ћи прем ца. Све те осо би не на шле су из ра за и у ње ним пре во ди ма ко ји сво јим ви со-ким ква ли те ти ма да ју при ме ре од лич но га пре во ђе ња... Али има још јед на вр ста ње не де лат но сти ко ја раз ло ге за ово при зна ње

по ја ча ва. То је ње но уче шће у сва ко днев ном дру штве ном и кул-тур ном жи во ту на шег на ро да. Не ма ни јед не ак ци је, ни јед но га пи-та ња од оп ште га зна ча ја за наш на род и др жа ву, ни јед не кул тур-не ин сти ту ци је а да г-ђа Се ку лић у њи ма не уче ству је пле ме ни то и по жр тво ва но, уно се ћи у тај свој рад от ме ност ду ха и осе ћа ња. Тај њен рад је на не ки на чин исто то ли ко ства ра лач ки и зна ча јан ко ли ко и де лат ност у обла сти чи сте књи жев но сти. Он по ка зу је да књи жев ник сва ком при ли ком мо же да слу жи сво ме на ро ду. У ве ли ких на ро да на за па ду, где је већ одав но утвр ђе на тра ди ци ја да се јав ни рад ни ци по зи ва ју у Ака де ми ју и због та квих за слу га, мно ги са мо на осно ву та кве де лат но сти по ста ју ака де ми ци. Ми смо срећ ни што мо же мо кон ста то ва ти да г-ђа Се ку лић за слу жу је сте пен ака де ми ка сво јим књи жев ним ра дом, има и те за слу ге ко је још ви ше по твр ђу ју раз ло ге за њен из бор.“

Кра јем но вем бра Иси до ра је иза бра на за ре дов ног чла на Срп ске ака де ми је на у ка. На све ча ном ску пу СА НУ за ре дов не чла но ве су про гла ше на „два круп на књи жев ни ка ко ји су украс на ше кул ту ре: Ми ро слав Кр ле жа и Иси до ра Се ку лић“, ка ко је то ре као Алек сан дар Бе лић, пред сед ник Ака де ми је, у по здрав ном го во ру. У свом при ступ ном го во ру Иси до ра је ре кла:

„Вра ћам се на зад за де се так го ди на, и ви дим Срп ску ака де-ми ју на у ка ка ко је по сто ја ла и ра ди ла он да, и ка ко по сто ји и ра-ди са да. Из ме ђу то га дво га иде ре ка не пот пи са но га и не да ти ра-но га ра да, ре ка бри га и хра бро сти ко је су ано ним но деј ство ва ле. Ака де ми ја је би ла у ра ту, у оку па ци ји, у ап су, на су ду, Ака де ми-ја се би ла умр тви ла. Ака де ми ју је бом ба по ру ши ла и хлад ном, мр твом пра ши ном за су ла. Па је, за тим, ду го и ти хо, и све ано-ним но те као рад на раз ми шља њу и об но ви; не са мо о об но ви, не го ви ше од то га; о пре тва ра њу не че га у не што дру го, ма ло га у ве ли ко. Ко је све био на том плод ном ано ним ном ра ду ини ци-ја тор, са рад ник, од лу чи вач – то се ваљ да ни ка да не ће са зна ти! ано ним ни рад је сна жан и тво рач ки баш ано ним но шћу сво јом. За то има ту шта и тма до ка за у при ро ди и исто ри ји чо ве чан-ства... Ми, иза бра ни чла но ви, из ја вљу је мо сво ју ду бо ку и трај ну за хвал ност на из бо ру и мо ли мо да сме мо са ра ди ти, пот пи са но и не пот пи са но, у Ака де ми ји ним да љим пла но ви ма и рад ња ма.“

Ле сков цу ша ље по ру ку, кра јем де цем бра 1950. да је из Ен гле-ске до би ла „че ти ри књи ге Хак сли ја-фи ло со фа, јед ног Сар тра у ори ги на лу, Окс форд – ен гле ске по сло ви це, и ком плет ног Бај ро-на“. Исто вре ме но ве ли:

286 287

Пер со нал ност Бај ро но ва ми це ло га ве ка не да ми ра: све шта је ин те лек ту ал но, ствар је има ги на ци је.

По чет ком мар та 1951. крат ко ће Ле сков цу по ру чи ти:

Бо ле сна сам и мо рам нај про сти је. – Или Th e или А Pri va te Ro om – рад ни сам чи та ла. – Г-ђа Вулф [Вир џи ни јај, њен муж Ле-нард Вулф, Е. М. Фор стер и Литн Стреј чи има ли су у сво је вре-ме сво ју ма лу из да вач ку ка би ну – ру ком окре та ли штам па ри ју. – То је по ста ло, и оста ло, Ho garth Press, и ра ди, ма лим тем пом, и да нас. Го спо ђа Bussy, се стра Л. Стреј чи ја, не дав но је ту из да ла књи гу Оли виа. – То би би ло, за мах, све.

Остај те до бро; до ту ри те до Ми ли сав ца [Жи ва на] да сам бо ле сна и да се код ме не не мо же. Хва ла!

Кра јем мар та 1951. Ле сков цу ће од го во ри ти:

Хва ла на ин те ре со ва њу. Бо лест је за ме не увек нео бич но за ни мљив до жи вљај, сем што је му чан. (Кад чо век не мо же да ра ди, тре ба да се бар му чи, ина че ни је оправ да но што је још жив). За вре ме бо ле сти, чо век иза ђе из исто ри је и из дру штва, пот пу но. Уђе у не што са свим при ват но. По то ме је бо лест ве-ћа, озбиљ на, са по сле ди ца ма, са про гре сом у смрт – по то ме је бо лест са свим слич на смр ти. Са ми, ван исто ри је, ван дру штва, је ди но вас као ве тар но си ди на ми ка вре ме на... Ја сам још бо ле-сна; по не ко га да на вр ло ин ди спо ни ра на, са свим да ле ко од нор мал-но сти. За са да, ми слим да по се та, чи ја би ло, те и ва ша, мо же ис па сти вр ло рђа во: два све та, не раз у ме мо се, без ма ло да јед но дру го ме не ма мо шта ни да ка же мо. Ју че је, та ко, су ви ше ра но, до шла г-ђа Мак си мо вић [Де сан ка], и, ка ко она не уме ни схва ти-ти ни го во ри ти, фор мал но ме је у ја рост оте ра ла. То, на рав но, ни је ана ло ги ја, ни ка ква, али је омен: да сам бо ле сна, ван исто ри-је и дру штва, и оста је ми са мо, бар за са да, као нај си гур ни је, са-мо ћа, ћу та ње, мо је ап страк ци је ко је су, као cв. Фран ци ску ки ша и ве тар, мо ја бра ћа и се стре, и нај ро ђе ни ји род. – Хва ла за ин те-ре со ва ње и за од лу ку да чак до ђе те до ме не. Да ви ди те још ко ји је мој праг. С по здра ви ма...

Ње гош – ње го ве осо би не, ње го ве бо ле сти, уми ра ње и смрт по но во је оку пи ра ју. Књи гу, ко ју је на ја ви ла и у Срп ској књи жев-ној за дру зи и у Срп ској ака де ми ји на у ка, до ра ђу је.

Пи ше тек сто ве о Ко лар че вом на род ном уни вер зи те ту, о из бо ри ма за на род ну власт, о по е зи ји у Ен гле ској и Аме ри ци,

о пре во ђе њу... У на пи су „Гра ни це и гра ни ча ри“, јед ном од ни за при год них тек сто ва ко је по след њих го ди на об ја вљу је, она се у Књи жев ним но ви на ма, ав гу ста 1951, се ћа јед ног дав ног фе ри ја:

„У Је зер ском, у Сло ве ни ји, где смо пре пет на е стак го ди на ле то ва ли, не ко нам је по са ве то вао да од Гор њег пан си о на про ду-жи мо уз бр до, пут је леп, то ли ко и то ли ко ки ло ме та ра, па ће мо до ћи до гра ни це са Аустри јом. – На рав но, бли зу не сме мо при-ћи, уоста лом, од мах би вас и спре чио у том гра ни чар с пу шком у ру ци. По шао је са на ма и је дан до мо ро дац. На пра вом ме сту, за стао је, са мо ма ло ди гао ру ку и про шап тао: ’Ни ко ра ка са дру-ма! ено та мо ви ди те...’ Шта смо ’ви де ли’? Ја ко бри сан, пот пу но пуст те рен, са мо ћа, ти ши на... Ту чо век мо же за час по ста ти уби-ца или би ти уби јен... Ту је гра ни ца; ти мла ди љу ди су гра ни ча-ри; и мо гу усред ми ра уби ти или би ти уби је ни... Фор мал но смо бе жа ли на траг ода кле смо до шли... На ши гра ни ча ри, да нас, на нео бич но су те шкој ду жно сти. Зе мља на ша ни је остр во, – чи сто уз дах не мо: за што ни је? – па да не гра ни чи са су се ди ма, не го са та ла си ма ко ји се ги ба ју и иду. За не во љу, ми смо чврст кон ти-нент, укље штен ме ђу су се де: зе мља уза зе мљу, чо век уз чо ве ка. Ни је ла ко би ти су сед мно ги ма, и има ти мно ге су се де!...“

Кра јем 1951. го ди не Срп ска књи жев на за дру га об ја вљу је Иси до ри ну књи гу Ње го шу – књи га ду бо ке ода но сти. У за пи сни-ку са сед ни це Управ ног од бо ра СКЗ, од 1. де цем бра 1951, за бе ле-же на је же ља Иси до ри на да се њен хо но рар за књи гу „упо тре би на от пла ту тро шко ва из да ња“. Од бор је усво јио зах тев да се „сво-та у из но су 202.000 ди на ра убе ле жи као при мље на за рас те ре ће-ње тро шко ва око књи ге Ње гош“.

И, нај зад, то ли ко же ље на књи га, пр ви део, по ја ви ла се на све тло сти да на. Све до пред из ла зак мо но гра фи ју је на зи ва ла „Вла ди ка Ра де“, а он да се пре до ми сли ла.

„Аутор ово га ра да, кад се пр ви пут ис пео на Лов ћен и до крип те Вла ди чи не, про шао је кроз ја ко и сло же но уз бу ђе ње“ – пи ше Иси до ра у уво ду. „Шта је ово? Гроб ни је, ка пе ла ни је, спо ме ник ни је. Мо жда би тре ба ло на су ти де бео слој зе мље и по-са ди ти тра ву и ши бље. Ве тро ви, ме ћа ве, и му ње, све би то по ха-ра ле, са же гле... Ње гош је у Цр ној Го ри и у Срп ству био и остао Про ме теј. Ва тра би тре ба ло да плам ти и све тли на Лов ће ну. Отео је од бо го ва ва тру, и све ва тре но, тај ча ро ви ти, љуп ки, сна-жни, ге ни ал ни Ра де То мов. Бо го ви су му се све ти ли ка ко се са мо љу бо мо ра све ти. Те шко је жи вео, те шко ра дио и учио, те шко бо-ло вао и умро, Ње гош. Али је, сав ва трен, искра ма ми слио и пи-сао, искра ма го во рио... Све што је смо и има мо, ва тра је. Вре ли на

288 289

ва тре др жи жи вот. Ерос је ва тра, хе ро и зам је ва тра, рад је ва тра, ми ло ва ње је ва тра, по љу бац је ва тра, по е зи ја је ва тра – Ње гош на Лов ће ну не ка бу де што је и био, ва тра...“

Пао је и снег и пре ста ле су ње не шет ње до Бу ле ва ра вој во де Пут ни ка, до оних клу па ис под раз гра на тих, цр ве них ке сте но ва. Ал ба нац, чо век ко ји јој је по ма гао у обез бе ђи ва њу угља и до но-ше њу на мир ни ца, све је те же до ла зио и до огре ва и до хра не за Иси до ру и за се бе. При ја те љи су зна ли да је у тој оп штој оску ди-ци и не ма шти ни Иси до ри те шко. По не ко би јој по слао хра ну.

„Уве че из ла зим у ба шту кад сви око ме не спа ва ју и за ко па-вам остат ке хра не... Не мо гу да ба цим хра ну у ђу бре. Вра ћам је зе мљи“ – го во ри ла је при ја те љи ци ко ја јој се у тим те шким да ни-ма на шла при ру ци.

Та да, као и у сво јој мла до сти, дру го ва ла је са му зи ком. Пра-ти ла је пре ко ра ди ја озбиљ ну му зи ку, углав ном пре ко стра них ра дио-ста ни ца. Оп се дао ју је Је ху ди Ме њу хин.

„Та ко је сви рао да сам кле ча ла... Ето, та мо, та мо у оном углу кле ча ла сам док је сви рао не из др жљи во ле по...“

Ево пр вог при ка за на упра во об ја вље ну књи гу: у По ли ти ци Ра до мир Кон стан ти но вић 19. де цем бра пи ше да је ова књи га „су-ге стив но из ра жен до жи вљај ’пу сти ња ка це тињ ског’, истин ска ода ност, ре че на јед ним је зи ком ко ји се на до ве зу је на ат мос фе ру Ње го ша и ко ји не из не ве ра ва оп ште обе леж је тра ди ци о нал не и тра ди ци о на ли стич ке Срп ске књи жев не за дру ге“, до да ју ћи да ну-жна кри тич ка реч „не мо же да ба ци под сен ку ван ред ну син те зу ана ли тич ког и по ет ског, син те зу ко ја ни је слу чај ност у ства ра њу Иси до ре Се ку лић“.

Ми ха и ло Ла лић јој ша ље сво ју но ву књи гу: „Иси до ри Се ку-лић у знак за хвал но сти за ли је пу књи гу о Цр ној Го ри...“

У Бор би, 22. де цем бра 1951, по во дом Да на ар ми је, пи ше чла-нак „Без прин ци па и бор би чо век је уга шен“:

„Све ча не тво је да не, Ар ми јо, про сла ви ћеш на сло ње на на ко пље, она ко ка ко је пе вао је дан ста ри грч ки пе сник: ’Ме ше ни хлеб ми је у ко пљу, за ви чај но ви но ми је у ко пљу, кад пи јем ви-но, на сло њен сам на ко пље’.“

У но во го ди шњој Бор би, 30. де цем бра 1951, из ла зи при каз Иси до ри не књи ге из пе ра Ђу зе Ра до ви ћа. Пи сац ре цен зи је на ла-зи мно го ле пих ре чи за ову књи гу.

Али већ по чет ком ја ну а ра 1952. го ди не у Бор би се огла сио сво јим пам фле том Ми ло ван Ђи лас, у то вре ме је дан од нај у ти цај-ни јих пар тиј ских љу ди у зе мљи, лич ност не по сред но за ду же на за кул ту ру у Цен трал ном ко ми те ту СКЈ. Он, по ред оста лог, за ме ра и ре дак ци ји Бор бе што је об ја ви ла при каз Ра до ви ћев, јер у ње му ниг де ни је ре че но да је „Иси до ри на књи га иде а ли стич ка“. Пре не-го што је об ја вио свој текст о овој књи зи и кри ти ци (5. ја ну а ра), Ђи лас је по сво јој се кре та ри ци Дра ги ци Вајн бер гер по слао Иси до-ри пи смо, у ко ме је ре као да тре ба „ди ску то ва ти ча сно и отво ре-но, па да на мој чла нак мо же ста ви ти при мјед бе, уко ли ко сма тра

Владика Раде

290 291

да је ма шта у ње му лич но ври је ђа или да би – по ње ном ми шље-њу – мо гло да се схва ти као по ли тич ки на пад на њу“. Иси до ра је би ла из бе зу мље на: се кре та ри ци је ре кла да је она „по штен чо век, да је ово на пад на њу, да је нај бо ље да ’по но во’ за ве де мо цен зу ру, да она не мо же под ста ре да не да се од ри че иде а ли зма...“

Чла нак у Бор би, по гро ма шки, мно ге је из не на дио а Иси до ру ве о ма по го дио.

„Дру ги део ру ко пи са Ње го ша је за ва тру“, ре кла је. Та ко је и ура ди ла – ни ка да се ви ше ни је по ја ви ла на ја вље на дру га књи га. Ђи лас се у сво јој књи зи Ле ген да о Ње го шу прав дао:

,,Ја сам Иси до ру Се ку лић срео два пут у жи во ту; ра ди ло се о ње ним – и не са мо ње ним! – му ка ма с на шим де ви за ма, да би мо-гла да до би ја књи жев ни при лог Тај мса. У јед ном од тих су сре та да ла ми је иде ју о по кре та њу кам па ње про тив оног сра мот ног мо-ља ка ња па ке та из Аме ри ке што су га би ле от по че ле осо бе ко је ма-хом не жи ве рђа во, али ко је ви ше ци је не нај лон-ча ра пе од сво је ча сти и ча сти сво је зе мље. Она је би ла огор че на на те по ја ве...“

Ме ђу тим, уско ро у Ни ну из ла зи и дру ги на пад на Иси до ру – овог пу та Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз пи ше при каз књи ге пе-са ма Ми ла на Ра ки ћа, из да ње „Но по ка“, где су уме сто пред го во-ра штам па на два ста ра есе ја Иси до ре Се ку лић.

„Овај чла нак“, ка же на кра ју Ми хај ло вић, „ни је же лео да бу-де пер си фла жа. Али 6.000 чи та ла ца ко ји бу ду ку пи ли ову збир-ку пе са ма и они ко ји је од њих бу ду по зај ми ли не ће до би ти, ако про чи та ју овај пред го вор, пра ву сли ку Ра ки ће ве по е зи је и та чан пу то каз где и на ко јим ста за ма тре ба про на ћи, ода бра ти и су че-ли це ста ви ти ње го ве вред но сти.“

По врх све га, но ви не на ја вљу ју, а уско ро и из ла зи из штам пе књи га Ми ло ва на Ђи ла са Ле ген да о Ње го шу, кра јем мар та 1952. го ди не, у ко јој су на та пе ту Иси до ра и ње на књи га због „ње не ап стракт не иде а ли стич ке фи ло зоф ске ре флек си је у кон крет ном тре ти ра њу Ње го ша и све га што сто ји у ве зи с њим“.

Иси до ра је и са ма до бро зна ла да је књи га о Ње го шу не си-гур но во ђе на, да је рас пли ну та и без за вр шет ка, као ку ћа без кро-ва и храм без зво ни ка, ка ко је ре као је дан њен бли ски при ја тељ. Али та кав на пад, од пар тиј ског чо ве ка – ни је оче ки ва ла. При ја-те љи ма је го во ри ла да је без број но ћи про ве ла по ред про зо ра, без сна, че ка ју ћи да „до ђу да је ухап се“. Пла ши ла се Ђи ла са.

Ми лан Бу ди мир јој ша ље се па рат сво га ра да „Про то сло вен-ски и ста ро а на дол ски ин до е вро пља ни“.

Мар ко Ри стић, ам ба са дор и пи сац, об ја вљу је сво ју књи гу чла на ка и пам фле та Књи жев на по ли ти ка. У њој је је згро ви та оце на о Иси до ри:

„Осе тљи во шћу, вред но ћом сво је ин те лек ту ал не сен зи бил но-сти (ко ја не пре ста је да ра ди), за и ста огром ном књи жев ном кул-ту ром, осо бе ним сти лом ко ји је, без пре ци зно сти, из ра ди ла до утан ча но сти, Иси до ра Се ку лић ре дак је при мер код нас књи жев-ног пре га ла штва. Иако је кат кад им пре си о ни зам и не ка вр ста фи ло зоф ског еклек ти зма це на ко јом пла ћа сво ју све стра ност и спо соб ност за са жи вља ва ње и за ди вље ње, мно га ње на опа ска, им пре си ја или ми сао удру жу ју ду би ну са осе ћа њем.“

По га ђа је још јед на смрт: 7. ок то бра 1953. у Бе о гра ду се пи-што љем уби ла Ани ца Са вић-Ре бац. Иси до ри на при ја те љи ца још из дав них да на би ла је је дан од на ших нај бо љих хе ле ни ста, пре во ди лац и пе сник.

Умро је и ве ли ки ен гле ски пе сник Ди лан То мас – Ле то пи су Ма ти це срп ске ша ље не кро лог (би ће об ја вљен у ја ну а ру 1954). Ле сков цу у де цем бру 1953. пи ше да је до би ла ње го во пи смо и да га је од мах спа ли ла:

Кроз оџак да ми је да из ле тим, и не ста нем у ве тру, по ста-нем ве тар!... До бро је што сте по че ли да са би ра те ко ли ко има на ше си ро ти ње кул тур не, из про шло сти. До бро је, иду не до бри да ни. На ста ви те. Мо жда ћу, ако још ни сам из ди ме ла, по сла ти ду га чак рад о је зи ку, азбу ка ма, ста рим књи жев но сти ма, го во ри-ма и из го во ри ма, во ка ли за ци ја ма, на по ри ма да што леп ше и чи-сти је го во ри мо, да имад не мо не што бар у ве чи то пра зној тор би Ср ба. Мо жда не ћу тај рад ни ка да по сла ти ни Ле то пи су, ни ко-ме дру гом. Cui bo no? [Ко је до бро?] Кад се јед ном За пад и Ис ток по кр ве, ваљ да ће мо још уме ти во ка ли зи ра ти, ваљ да зна ти, Бог нас убио ако не знад не мо, по што је је зик, и уме мо ли го во ри ти.

За са да, ја се дим у сво јој ће ли ји и пи шем: за мр мља, за бр кља-чи, за мр ко ће, и још три-че ти ри дру га на шка гла го ла, и он да све по бри шем и ослу шку јем оџак; чак и он има се ман ти ку, и свир ку, што би ре као и Ди лан не срећ ни...

Ето та ко, и сад „Збо гом вам“, што би ка за ли они с мо ра... Је су ли ва ши до бро, и ве ли ки и здра ви и ве се ли?

Пред рат ни и по сле рат ни при ја те љи, они нај о да ни ји, свра те по кат кад да је оби ђу. На Све тог Ни ко лу, по оби ча ју, до ђу они нај бли жи.

Ње на ули ца до би ла је но во име – Ва се Пе ла ги ћа, а број је остао исти – 70.

Но вом све ште ни ку у Топ чи дер ској цр кви Гво зде ну Ми ло ше-ви ћу, ко ји је у ову цр кву до шао 1954. го ди не, Иси до ра отво ре но ка же:

292 293

„...Во лим на ше цр кве не пра зни ке, на ша цр кве на бо го слу же-ња, цр кве но бла го ље пи је...“

Ре ђе пи ше, ре ђе чи та. По бо ље ва ња су све че шћа – гла во бо-ље, сле пи ло, упа ле...

Ње на ку ћа је увек отво ре на за при ја те ље, књи жев не ра до-знал це.

„Дра ги су ми Ру си“ – ве ли она јед ном од њих. „Па ја сам Сло-вен. Узми те са мо ру ски де вет на е сти век. Ка ква ле по та! Има ли Евро па не што ве ће у то вре ме? Али ја ни сам ру со фил, као што ни-сам ни ан гло фил. Ја сам ф и л све га што је чо веч но и кул тур но.“

А он да на пи та ње до шља ка, од го ва ра:„Ру ски пе сни ци, пи та те. Ко га во лим? Па, во лим Пу шки на.

Али ми слим да ни је био до бар чо век. Ка жу и код нас, Пу шки нов бли ста ви ге ниј по ко па ло је ру ско плем ство. А шта је сад у то ме исти на? Ја сам увек го во ри ла јед но. Пу шкин је ге ни ја лан пи сац али вр ло по ква рен, пот ку пљив, лош чо век. Ја ми слим да би он и вла сти ту же ну усту пио за но вац. А на кон цу је ју нач ки по ги нуо. Слу шај те, плем ство је увек зна ло на чи на да дво бо је из ве де та ко да бу де и вук сит и ко за це ла. Да сви ма оста не гла ва. Пу шкин је из гле да ода брао сво ју смрт. Мо жда се се би зга дио...“

Мла ди ле кар и пи сац др Вла де та Је ро тић, ко ји је у то вре ме по се ћу је, из ме ђу оста лог је за бе ле жио:

„О оцу је го во ри ла са по што ва њем и ода но шћу као о чо ве ку ви со ко обра зо ва ном за оно вре ме, увек глад ном на у ке, ево ци ра-ју ћи ње гов лик ка ко у на сло ња чи, до ду бо ко у ноћ, чи та раз не тво ре ви не људ ског ума. Био је из ван ред но зна ти же љан, пу то вао је по све ту и по зна вао је зи ке. О мај ци је го во ри ла мно го ре ђе, и то са из ве сном гор чи ном, као о же ни ко ју ни је че сти то ни упам-ти ла, про сти јој, ко ја је ушла у ку ћу што јој ни по че му ни је од го-ва ра ла. Би ла је уз то и ту бер ку ло зна, па је из гле да ло да је по ма-ло кри ва и за ње ну бо ле шљи вост у то ку чи та вог жи во та, као и за ра ну смрт ње ног бра та, ко ји је по ло жив ши ве ли ку ма ту ру, на ње не очи и ско ро на ње ним ру ка ма, умро од ту бер ку ло зе за не-ко ли ко крат ких ме се ца.“

Она на гла ша ва сво ју му зич ку за не се ност:„Ствар но, во лим Ме њу хи на. То је ди ван ин тер пре та тор. Ча-

роб њак. Од мах по го дим кад он сви ра. То се не мо же са кри ти. Пр ви по тез гу да лом, и ја слу тим. Дру ги по тез, и већ сам си гур-на. То је са мо Ме њу хин. Не мо же ме ни ко у то ме пре ва ри ти...“

Из радне собе Исидоре Секулић

294 295

Мла дом при ја те љу, пе сни ку Ми о дра гу Па вло ви ћу, по кла ња 28. ав гу ста 1954. го ди не књи гу За пи си (Бе о град, 1941), са по све том:

Па вло ви ћу, до бар део ових за пи са, то су фраг мен ти из мо јих пи са ма пи са них од ку ће у свет и из бе ла све та ку ћи, при ја те љи-ма и ду шма ни ма, по по во ду сми сла и по по во ду бе сми сла, на ра-зним је зи ци ма, из се ри ја рас по ло же ња и не рас по ло же ња, пи са них не ка да ме не ра ди а не ка да дру гих љу ди ра ди... Ни сам оста вља ла ко пи је пи са ма сво јих ни ори ги на ле ту ђих. Спа љи ва ла и кар те, ре про дук ци је слав них де ла, свој „му зеј“, ре ци мо: 25 сли ка Ван Го-га. Ta bu la ra sa! али, кад је чо век до кра ја до сле дан! Не ке фраг мен-те сво је, ето, во ди ла сам, пре во ди ла, сла га ла, до те ри ва ла чак! и ето штам па ла. Нај за ни мљи ви је сам ипак, до след но, пре ћу та-ла: кад, ко ме, за што су пи са на би ла пи сма... На чи та ла сам се ја штам па них пи са ма, ве ро ва ће те ми. Ни сам овим сво јим сит ним и си ћу шним за пи си ма хте ла ими то ва ти ни ко га, ни нај си ћу шни-је га твор ца пи са них ства ри. Са да, ов де, пр ви пут ка жем да у књи жи ци има ко ма да и ко ма ди ћа из пи са ма. И сти дим се, цр вен ми ска че у обра зе до че ла, на до ста стра ни ца књи жи це, због се-бе, због не ких адре са на та. Ја сам пи са ла пи смо где сам тре ба ла ка за ти: по ма же бог! и про ћи. А они, адре сан ти, хја, ha méchan-ceté so uffl e ou el le pe ut... Од свих ве ли ких пи са ца пи са ма нај ви ше сам во ле ла Бај ро на као пи смо пи сца: пи сма го во ре на, у зо ру по сле це ле но ћи ис црп но га ра да, при ја те љу у Ен гле ској ко га је Бај рон за не се но, до ву као у сво ју со бу у Ита ли ји, пи сма го во ре на ка ко са мо мо же го во ри ти пе сник и ели тан чо век из ду ше, из по но са, из је да, из пр ко са, из чи сте ша ле, из ху мо ра Гор ко га, из че жње за отаџ би ном, из сре ће од се бе и ра да, из не сре ће од жи во та... „И сад, ла ку ноћ. Бо ље ре ћи: до бро ју тро. Че ти ри ча са, зо ра пу ца. Pon te del Ri al to се из мо та ва из по е ме...“ Ах Па вло ви ћу! чу је-те ли, зна ше ли?!... Зна те.

Ре кох вам јед ном: Кад се ви ди те с Од ном, по ме ни те ме. – Сад ка жем: кад оде те Бај ро ну на гроб, по ме ни те ме, и хва ла вам за обо је...

Сме јао би се Бај рон гро хо том Ен гле зи ма сво јим: ове го ди не су при ку ца ли у Угао Пе сни ка Ше ли ја и Киј тса! Бај ро на, ми слим, још ни су...

Во ле ла је и из у зет но це ни ла Бај ро на – же ле ла је да још јед-ном от пу ту је у Ен гле ску, оп чи ња ва ле су је и ње го ва по е зи ја и ње го ва лич ност. По сле сту ди је о Ње го шу, при пре ма ла се за пи-са ње сту ди је о Бај ро ну.

Ми о дра гу Па вло ви ћу, ко ји по чет ком те је се ни од ла зи на од-слу же ње вој ног ро ка, 11. ок то бра ша ље оп шир но пи смо, ку ца но на ње ној ста рој ма ши ни:

Дра ги Па вло ви ћу,не ма ни две не де ље, а та ко је као да сте дав но и дав но оти-

шли – не оти шли, не го не ста ли. Ко би од књи ге и ми са о не ти ши-не оти шао у ка сар ну! Не ста ли сте. Из не ста ло сти сво је сте mu по сла ли кар ту – хва ла мно го – да је за са да још увек мно го бо ље но што сте оче ки ва ли. Ве ру јем да сте ка за ли ис ку ство, али не-мам мо ћи да са гле дам по зи тив ну раз ли ку. Оста је у ме ни зеб ња, ми ли као сто но га – страх ме је од хлад но ће, од ле де них про сто-ри ја; од ис пре тр за них но ћи због спа ва ња са ви ше или мно го љу ди у ис тој про сто ри ји; од су да ра ња са на ви ка ма, оби ча ји ма, ка при-си ма оних од ко јих се не мо же те скло ни ти...

Са гра ди те не ки мост, ма ко ли ко ин ди рек тан пре ко ва ше ку-ће, ако има сми сла гра ди ти га. При хва ти те сол дач ке и ка сарн ске ма ри фе тлу ке и до ми шља то сти, ако их има сем у при ча ма Кур те-ли но вим... То пи шем, и го во рим, а не ве ру јем ни се би ни ва ма: ка-сар на је као ка то лич ки ма на стир: ре шет ка, а вра та не ма.

Био је код ме не проф. Мар ко вић: ни је на шао ба у ка ни у јед-ном оку. Пред ла гао ми је да опе ри шем ле во око: ’,би ће лак ше де сном“. Бо ло ви у пар ти ји гла ве су исти, и ја, као про сјак, на ста-вљам у се би све исту чи та ни ју.

У при ро ди му кла ти ши на: све жи во не ку да уте кло; биљ ке, још зе ле не, све тлу ца ју од вла ге; тур ска кал др ма упла ка на. Све-тлост, као у Лон до ну. Та мо, у Блум сбе ри ју, са свим бли зу Бри тан-ском Му зе ју, и не мно го да ле ко од Тра фал гер-скве ра – кад ста не ли ти, те ши ла сам се Нел со ном, та мо у врх сту ба, пре ко ко га ли-ју во де дан и ноћ, а чо век не ма ни ме кин тош ни ка пу ља чу... То је, ко ба ја ги, ша ла; а исти на је да ни је чу до што су Ен гле зи нај љу ћи са ти ри ча ри, и уто пи сти чи је уто пи је раз је да ју.

Има мит о Келт ским бар ди ма: да су са чи ња ва ли сво ју по е зи-ју (ле же ћи) (ћи-ћи-ћи, не!) у овој кон ди ци ји: ле же на ле ђи ма, а на гру ди ма им по ло жен те жак ка мен. Сим бол је та чан, не по гре шив; као сви сим бо ли у ми то ви ма ко ји се др же, жи ве, чи не ону пра ву трај ност ко ја ни је ни објек тив но ни су бјек тив но вре ме... Ја сад са чи ња вам, не по е зи ју, не го обич но пи смо, али, ве руј те, дра ги Па-вло ви ћу, да ми је на гру ди ма ка мен... Кад за па лим елек трич но кан ди ло – ако и то – би ће лак ше. Про чи та ћу по но во ма ли фран-цу ски текст – мо дер на про за – али сти лом про ста као сред њо-ве ков ни ми ра ку ли, а са др жи ном: бај ка, фан та зи ја, мит, мит ска по е зи ја. Фран цу зи ће пр ви окре ну ти ку да тре ба...

296 297

Не знам ка ко да се опро стим од вас: да ка жем: остај те до бро; да ка жем: бу ди те здра ви и ве се ли; да ка жем: да вам но во ис ку ство рас пло ди ма шту и слут њу? Сва ка ко, чу вај те те ло и ду шу...

Мла ден Ле ско вац је по ста вљен за пр вог де ка на но во о сно-ва ног Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду. Ша ље му кра јем 1954. крат ко пи смо:

При ми те и мо ја че сти та ња. Ле па је то ми си ја. Ра ни је сте из умет но сти гле да ли на у ку, са да ће те из на у ке умет ност. Уни-вер зи тет у Н. Са ду тре бао би да пом но не за бо ра вља упу ште ну и за пу ште ну кул тур ну исто ри ју Ср ба.

Ле ско вац јој ша ље пр ви број Збор ни ка за књи жев ност Ма ти-це срп ске, са по зи вом на са рад њу. Она му 1. ја ну а ра 1955. ве ли:

Да вам ка жем хва ла на по зи ву у са рад њу, кад већ не ћу мо-ћи са ра ди ти. Ви де ла сам ваш Збор ник. Он пот се ћа на оно што смо до бро има ли: Шма у сов ча со пис за на род ну по е зи ју, П. По по-ви ћа При ло ге. Са мо, ви ди те, ја ни сам на уч ник, и мо је глав но дру-штво на ра ду и на по слу ни су на уч ни ци. Ја се од њих са вре ме на на вре ме на у ча вам и по у ча вам, али оста јем увек out si der. Мо гу на уч ник и књи жев ник исту те му во ле ти и не го ва ти, али што ко од ко јих при том узи ма, и да је – ин тер вал је за ма шан.

По сао вас је по кло пио, да, мо ра та ко би ти. Ди сци пли на ће ис та ћи ри там.

Ми о дра гу Па вло ви ћу од го ва ра на пи смо 9. ја ну а ра 1955:

Дра ги Па вло ви ћу, по сле вр ло ду го га вре ме на, да нас пр ви пут имам лак шу гла ву; ина че, бо ли у ба зи, бо ли у ка ло ти са од го ва ра-ју ћим де лом ли ца, бо ли стал но та мо где је стал но спе ци фич но обо ле ње. Но сим и ву чем гла ву као још јед но га чо ве ка на се би...

На дам се да сте здра ви. Од лич но је што ра ди те истин ски: кад се про би је те до не ког не по сред ног раз у ме ва ња ли те ра ту ре, за-до би ли сте нов свет. Кад год вас стег ну ја ди од ово га све та, кре ни-те у је дан нов је зик, са исто ри јом и пси хом на ро да. То су сва ка да вра та од ра ја пред ко ји ма не тре ба зво ни ти cв. Пе тру за кључ...

Збо гом, до шао је чо век да узме по шиљ ку...

На ла зи ла је вре ме на и сна ге да Ми о дра гу Па вло ви ћу от пре-ми оп шир но пи смо.

Кућа на Топчидерском брду у којој је Исидора Секулић проживела последње две деценије живота

298 299

Дра ги Па вло ви ћу, сва ки дан вас се се тим, а ме се ци ма вам не пи шем! – ка же она у пи сму од 16. ма ја 1955. Кад сте кре ну ли у кам-па њу – по хлад ну и ки шо ви ту вре ме ну, се ћам се – би ло ми је као да су вас у Си бир по те ра ли. Ми сли ла сам та да мно го о ша то ри ма, о ша то ри ма од ве тра и од кр па, али ни сам пи са ла. За па зи ла сам то и ра ни је у се би и у свом жи во ту: кад ме не што при сно ве се ли или жа ло сти, гриц ка уну тра не у мор но, ћу ти ми се. И пре ма књи жев-но сти имам исти став: ви ше во лим ћу та ти не го, пи шу ћи, го во-ри ти. Ако при ја тељ и кул тур ни чо век на и ђе у по се ту, и раз го вор узме пра вац не ке про бле ма ти ке, го во рим и жи во и до ста, не ка да и су ви ше; али све у све му: са мац сам и ћу та ли ца сам по уро ђе но ме и по сте че но ме. Та ко ме при ми те: са ћо шко ви ма и се чи ца ма.

[...]Би ли сте по Ср би ји, ка же те. Шта сте осе ти ли, на слу ти ли?

Или мо жда ви де ли, чу ли, ствар но ис ку си ли? И ка ква је зе мља, тра ва, др ве ће? Ка кви су оби ча ји, ве се ља, му ке. Је ли свет мно го или ма ло жив? Има ли по се ли ма не ких про ме на?... Су ди је при ча-ју стра шне ства ри: пра ве кри ми на ле сек са? Фран цу зи би се мо-гли снаб де ва ти ма те ри ја лом за ро ма не?

Тре ба ло би драм ска де ла пи са ти, чи ни ми се. Те а тар је не по-сред но моћ на умет ност.. За ду би те се у ку ли се жи во та по па лан-ка ма и се ли ма, по ба ња ма, баш и у вој сци – и оку шај те се на те шкој дра ми, исто риј ској или дру штве ној...

Док то ру Вла де ти Је ро ти ћу, ко ји јој је био не са мо ле кар већ и при ја тељ, го во ри ла је да смо у на шем до при но су свет ској кул-ту ри си ро ма шни. Од сло вен ских на ро да нај си ро ма шни ји смо – је ди но фре ске. На род не пе сме и Ње гош, ка да се пре ве ду, гу бе мно го. На ша на род на пе сма не ма му дро сти, са не ко ли ко из у зе-та ка, као, на при мер: Мар ко Кра ље вић над по гу бље ним Му сом („... ђе по гу бих од се бе бо ље га“), или оне бо сан ска, жен ска, лир-ска пе сма у ко јој се пе ва: „За про сиш ли ме, од би ћу те, оже ниш ли се, пре жи ве ти не ћу...“

Ху се ин Тах ми шчић, пе сник и есе ји ста из Са ра је ва, успе ва да од ње до би је ин тер вју за „Омла дин ску ри јеч“. Она му са љу ба-вљу го во ри о Бо сни:

„Бо сну сам упо зна ла пре ра та, а знам да је ви ше не ћу ви де-ти. Мно го гра ди те: да ли бих је пре по зна ла?... Кад год се се тим Бо сне, во да за шу ми, по то ци за пе не, би стри из во ри опо ме ну да вре ме те че...“

А он да при ча о књи га ма и пи сци ма – о Ста ни сла ву Ви на ве-ру: „На уч ни пре вод, то је би ла ње го ва оце на мо јих пре во да. Ја сам

не по пра вљи ви пре ци оз, а он је да вао је зи ку ма ха. Слу шам ра дио: ви, де цо, све спо ми ње те, и сни ма те ље зву ка, а о пре во ди о цу ни ре-чи. То ни је ле по. Пре во ђе ње тра жи пре га о це, жр тве. Пре во ди не до ла зе с не ба. Не. не, ни је ле по то што за бо ра вља те...“

„Про све та“ об ја вљу је ње ну књи гу Го вор и је зик – кул тур на смо тра на ро да, ње не огле де о је зи ку, у ко ји ма твр ди да је „по е зи-ја циљ сва ко га је зи ка“, а да пре во ди лач ки рад (по себ но ис ти че

Последња воља

300 301

пре вод Ани це Са вић-Ре бац пар ти зан ских пе са ма на ен гле ски је зик) има „огром ну кул тур ну ми си ју“, до да ју ћи да „нај леп ша, а мо жда и је ди на ко ег зи стен ци ја на ро да је у умет но сти ма: а нај-дра го це ни јим тру дом по стиг ну та ко ег зи стен ци ја ле жи у пре ве-де ним књи га ма“.

На сво јој ста рој, до тра ја лој пи са ћој пор табл-ма ши ни, 26. сеп тем бра 1955. пи ше Гу ста ву Кр кле цу:

Дра ги Го спо ди не, при ми ла сам ва шу кар ту из Ду и на – та ко се то ме сто зо ве за то што је пе сник Рил ке пи сао та мо Еле ги је – и са ста ви ла сам два дра га пе сни ка, и се ћа ла се ка ко сте ми го во-ри ли да ни ка ко не ва ља – у пре во ду – „ја ха ти, ја ха ти, ја ха ти“ – и Хва ла ва ма и г-ђи Кр клец на се ћа њу. Си гур но је и ва ша де вој-чи ца би ла с ва ма, и на дам се да сте сви до бро... Ја, ста ри „тро-тер“ по Евро пи, ма ло и у се вер ној Афри ци, ма ло и у Ма лој Ази ји, са да дав но ни сам мак ну ла из пу то ва ња по сво јој гла ви... Отац мој би нам ре као – кад смо га зва ли да не ку да са на ма по ђе: „Иди-те, све ја то мо гу за ми сли ти.“ Ци ти ра ла сам не где, у тек сту, Жи ро дуа: „За тво ри очи, Ру жо, и ви де ћеш цео свет.“ Ни је баш све та ко; зна те и са ми, и од мах; за то је та ко до бро по раз го ва ра-ти с чо ве ком од ду ха, пе ра, књи ге, ма ште... Жан Ре вер зи, ле кар по стру ци, на пи сао пр ви ро ман, и до био на гра ду – да кле ни је на-пра зно пи сао. И од мах, убр зо бар, об ја вио чу дан чла нак – у Сар-тро ву ли сту – под на сло вом „Ле кар и но вац“... Го то во, ли те рат, и свр ше но са свим оним што је до тле, до књи ге и про бле ма ти ке ду ше и са ве сти и ин те лек та, ва жи ло и би ло.

Остај те до бро, по здра вља ср дач но и за хва љу је још јед ном...

Истог да на пе сни ку и но ви на ру Ра дио Бе о гра да Ни ко ли Дре-нов цу по ру чу је:

Хва ла вам на се ћа њу: по сла ли сте ми сво ју по след њу збир-ку пе са ма, сво је Еван ђе ље. Ме ни је ми ло да ви дим текст у ко-јем пи сац зна да сва ка ствар ност, нај ствар ни ја и нај ва жни ја, нај зад, би ва ve xi kul у вред ност ду хов ну. То је, нај зад, наш људ ски траг у ве ко ви ма и све то ви ма. Док је ствар ност, од оне пр ве има да оста не атом ду хов но сти. За тим тра га на у ка и кад по се ћу је, по лу ди вља ке, и кад ко па под зе мљом за ми ну лим ствар ним вред-но сти ма, по том ду хов ном ре зул та ту.

Јед но је, за ме не, у ва шем по ступ ку, ту ђе и не ра зу мљи во: за-што про во ка ци ја че тво ри ци Еван ђе ли ста? Ста ро став на књи га, не уза луд пи са на, не уза луд жи ва и чи та на и да нас, за пе ча ће на је је дан пу та шњим ин ди ви ду ал ним пе ча том и гр бом, и ста вље на

у ки вот са не од ви ше број ним књи га ма те вр сте, књи га – ма о про бле ма ти ци мо ра ла и ре ли ги о зно сти, ко је су пре тра ја ле хи ља-де го ди на, да кле мо гу о се би ре ћи ego sum. Ваш еван ге ли ста ри ум, што би ре као ста ри Мар ко Ма ру лић, мо же би ти и ва ма, и још дру ги ма, књи га-во ди ља, мо же, из ве сно мо же; али ми слим, опет, и ми сли ћу, до ни ко је Пу то ва ње и На ста ја ње не мо же ни у ка кву утак ми цу, ни но ми нал ну, са оним што је до пу то ва ло, ста ло, пре-тво ри ло се у твр ди атом спи ри ту ал них енер ги ја. Ми ли о ни књи га су пут и пу то ва ње, по јед на је тек стра ни ца, или, ку му ла тив на фор му ла, КОН ЦЕПТ, јер то је пра во зна че ње грч ке ре чи ло гос... Не знам да ли се до бро се ћам: да је по Јо ва ну: Ко се осе ћа без гре ха, не-ка пр ви ба ци ка мен. – То је кон цепт, ста ни ца. Што ка ме ње да ље зви жди – стал на му зи ка на ше га вре ме на, и сви ју вре ме на, уоста-лом – то је про цес, то је пу то ва ње. И про ро ци u пе сни ци ба ца ју ка ме ње – по је дан тек по ста ви кон цепт.

До бри су ва ши не ми ри, уз не ми ре но сти, тра же ња. Но, цео жи вот ће вам тре ба ти да на ђе те син так су кон цеп ту ал ну. Ја ни сам ни про рок ни пе сник, али и ме не тре се гро зни ца, це ло га жи-во та, гро зни ца због не ко ли ко кон це па та ко је су про ро ци и пе сни-ци ус пе ли да на кра ју свих сво јих му ка и не свр ше них пу те ва – ни Хри стос га ни је до вр шио – ус пе ли да из рек ну, да ис пи шу...

По сле то ли ких го ди на, ево и јед не епи сто ле упу ће не Мар ку Ри сти ћу, 10. ја ну а ра 1956:

Дра ги Го спо ди не.Не за бо ра ви те ме – хва ла.По здра ви те ср дач но го спо ђу Ше ву. Ми слим, ина че, да би сте

би, као ви, тре ба ли да за ме ни те реч „срећ на“ из ра зом ко ји би, да се про пи сно из ра зим, бо ље од го ва рао ствар но сти. Тут њи и пу ца на све стра не. Чо век тре ба да је до ра стао сво ме вре ме ну, да но ву го ди ну че ка са Ахи ло вим шта пом у ру ци... Ви сте вр ло жи ви на сво ме по слу, али на јед ном од нај те жих по сло ва – кул-ту ра, но бле са, су блим ност – бо јим се ово га: ви ми сли те ло гич но иду ћи одо ле на ви ше, а ваш са рад ник ми сли ло гич но иду ћи од го ре на ни же, а та мо где се срет не те, та мо је те шка кул тур на вар-ка. Ко рек ту ре на ва шем по слу мо ра би ти да су муч не. Же лим вам, и го спо ђи Ше ви с ва ма, пу стих енер ги ја...

(Ри стић је у то вре ме пред сед ник Ко ми си је за кул тур не ве зе са ино стран ством Вла де Ју го сла ви је).

Кра јем фе бру а ра 1956. од го ва ра Ми ла ну То ки ну, исто ри ча-ру књи жев но сти, ко ји јој се ја вио из Вр шца, где је за по слен у На род ном му зе ју:

302 303

Хва ла вам на се ћа њу. Про чи та ла сам, са ин фор ма ци ја ма, о ста ром Вр шцу – не знам ни ста ри ни да на шњи из ис ку ства – про чи та ла тек сто ве ва ше и са до ста ме лан хо ли је. Вој во ди на се та ко ра до пре да ва ла – ка ко ви то ми ло сти во зо ве те: би дер-ма јер ству – пре да ва ла се и пре да је се још увек, и то је ве ли ка и ту жна смет ња ње ну успо ну, ње ну узре ва њу, ње ној ста ро сти. Не мо же мо ви ше би ти мла ди а ста рост нам ни је до сто јан стве на, пло до ви та... По тр зам по је ди но сти, и ко рим се што ни сам за-до вољ ни ја, са сво јим за ви ча јем и ње го вим про дук ти ма: ово, оно, ни је ло ше, мо гло се, хте ло се, ра ди ло се, тр пе ло се. Али це ли на не ис ти че ни до сле дан про цес, ни ја сну ак ту ел ност, иако је сва ки про цес већ ак ту ел ност... Ка ко је Сте ри ја [Јо ван Сте ри ја] ни као свет ски, а по стао Вр шац. Ка ко су Ро до љуп ци [де ло Сте ри ји но] ло кал ни пам флет, а ни су тра ге ди ја – ва зда шња, сва чи ја. Ка ко смо ми, Вој во ђа ни, Ср би, си зи фов ска ра бо та: ни де фи ни тив но ни ја сно се ус пе ти, ни де фи ни тив но учма ти... Но, у име бож је, поч ни те и по чи њи те по но во и по но во. Ме њај те ри там; ваљ да ће нај зад ри там од ве сти у ме та мор фо зу.

Зо ран Ми шић јој ша ље сво ју Ан то ло ги ју срп ске по е зи је: „Го-спо ђи Иси до ри Се ку лић у знак нај ду бљег по што ва ња, Бе о град, 10. де цем бра 1956.“

Су тра дан јој сво ју књи гу Не по чин по ље ша ље и Вас ко По па: „Го-спо ђи Иси до ри Се ку лић у знак искре ног и ду бо ког по што ва ња.“

На дру ги дан Бо жи ћа 1957. пи ше Ле сков цу не ко ли ко ре че-ни ца:

Хва ла на се ћа њу. Би ло ми је нео бич но при јат но сре сти се опет с ва ма. Шта ра ди те, сем оног што ра ди те? Шта ми сли те сем оно га што мо ра те ми сли ти? Је сте ли сви здра во и спрем ни за ази ске и африч ке иде је и ме то де? Ле по је жи ве ти кад је сву да не мир – чо век он да опет уђе у див не ти хе, са свим ти хе но ћи.

С по здра ви ма ва шој ку ћи...

Ми ла ну То ки ну, ко ји јој је по слао сво ју мо но гра фи ју Јо ван Сте ри ја По по вић, 29. ја ну а ра 1957. пи ше:

Дра ги го спо ди не, да вам ка жем хва ла пре но што сам књи-гу про чи та ла. Ле по је кад се чо век чо ве ка се ти. – Сте ри ју ни је му чио про блем, не го жи вот. И, док има ва здан псе у до про бле ма, ко је је, сем дра ме, до ста ла ко об ра ди ти – не ма псе у до жи во та ма ко ли ко тра љав, сме шно-бе зна ча јан или лу до-ту жан био не ки

жи вот, или без ма ло сви жи во ти у не ко да то или ис то ри ски од ре ђе но вре ме. Сте ри јин обич ни жи вот био је лу до-сме шан-ту жан, али ми сли о ца и пи сца у ње му му чио је са крал ни жи вот... Бог му ду ши, и Сте ри ји, и са крал ни жи вот. – Остај те до бро...

Исто га да на на пи са ће пи смо и Пе ри Сли јеп че ви ћу, есе ји сти и пре во ди о цу, про фе со ру не мач ке књи жев но сти на Фи ло зоф-ском фа кул те ту:

Дав но вам пи шем, у се би, за се бе, из раз ло га број них. Па сам ето до че ка ла смрт ва ше мај ке. Ја мај ку ни сам има ла ни до сви-та ња мо је све сти и по на вљам ту ђе осве шта не ре чи о ма те ра-ма. При ми те из ра зе мо га са у че шћа.

О Но вој го ди ни сте се се ти ли ме не. Би ло ми је нео бич но при-јат но, пра ва ра дост. Ви сте за ме не јед на од на ших спе ци фич но ви со ких ка те да ра, и мо же те, по во љи, би ти на уч ник или умет-ник. На у ка вам је про фе си ја, умет нич ко, по ет ско осе ћа ње, знам и ра до сно и бол. Ви со ке ра до сти су увек бол не – ни смо, не срећ ни ци, аде кват ни, сре ћа ма. – Остај те до бро, али оно што сте, до кра ја.

Ду шан Ма тић, по во дом ње не осам де се то го ди шњи це, 17. фе-бру а ра 1957. го ди не, ка же у По ли ти ци да је ви ше пу та хтео да пи ше о Иси до ри Се ку лић и да ни је имао при ли ке.

„Не, ни је тач но“ – ка же Ма тић. „Ни сам се усу ђи вао, бо јао сам се да не ћу на ћи ме ру, не ћу зна ти да на ђем ар шин, до вољ но тач-них, на ших ре чи, то ли ко по треб них кад тре ба го во ри ти о не ком ко ји ре чи ма та ко не по гре шно ба ра та, и с то ли ко љу ба ви, с не ком ча роб ном так тич но шћу за љу бље ног, да бих за бе ле жио тај за мах ми са о ног та ла са код нас, да бих ис та као онај ’удео ва тре’, ка ко би ре као Мо рис Блан шо, је ди но ва жан кад је реч о јед ној ми сли ко ја се већ го ди на ма тра жи ја сно до бо ла и ћу та ња, о јед ном жи во ту ко ји већ го ди на ма тра жи сми сао жи во та без илу зи је...“

Са ра јев ски ча со пис Из раз тра жи јој при лог. У фе бру а ру 1957. го ди не пи ше ре дак ци ји:

Не знам да ли, ово ли ко бо ле сна, мо гу не што ра ди ти с тим да то и ура дим, и по ша љем за лист... Ако се још мо гу са бра ти, по ку-ша ћу; ако не, за ме ни ће ме то ли ки дру ги рад ни ци и са рад ни ци...

То је, ето, по ру ка, да нас, од ме не, при ја те љи ма и љу ба зним љу ди ма из Са ра је ва. Збо гом и остај те до бро.

По во дом 80. ро ђен да на, фе бру а ра 1957, по се ћу је је де ле га ци ја Удру же ња књи жев ни ка Ср би је (Сте ван Ја ко вље вић, пред сед ник

304 305

Удру же ња, и Ђу за Ра до вић). Тим по во дом Удру же ње ор га ни зу-је све ча ну ака де ми ју. О Иси до ри ном жи во ту и де лу го во ри Ели Фин ци. Пред сед ник Ре пу бли ке је од ли ку је Ор де ном ра да пр вог ре да. При зна ње јој је уру чио Ра до ван Гр ко вић, се кре тар Из вр-шног ве ћа Ср би је.

Уред ник НИ Н-а Дра го слав Ада мо вић по ста вља јој пи та ње: „Ко ја је лич ност, или умет нич ко де ло на вас пре суд но ути ца ло и – за што?“ Иси до ра, по ред оста лог, ве ли:

„Се ћа ња су у ме ни по ди гла чи та ву те о ри ју. Дав но сам у јед ном на пи су за бе ле жи ла: да је ве ро ват но ’сав кон ти ну и ет, фи зич ки и ме-та фи зич ки, у осно ви се ћа њи ма са зда ван и одр жа ван’. Као ко смич-ки зра ци, се ћа ња до ла зе, гу бе се, из ро ња ва ју као са бла сти, као бај-ке; чо век их има, и не ма ни шта, а ипак су се ћа ња ствар на ствар у не кој људ ској или ва си он ској ствар но сти... Ђа ко мо Ле о пар ди, да, и на рав но. Знам ње го ву чу ве ну пе сму, вр сту хим не жи во ту, о жу-кви, ко ро ву, цве ту ко ји жи ви где се жи ве ти не мо же, на из го ре лој вул кан ској ла ви, али жи ви и цве та. Знам, на рав но, и ону дру гу ње-го ву пе сму о па сти ру ко ји ту ма ра но ћу не где у Ази ји и пи та пи та-ња на да ле ко. ’Ре ци ми, ме се че, че му ће па сти ру жи вот?’ и бр зо, да ва си о на мо жда не би по сла ла од го вор, до да је оно слав но и ге-ни ал но ’са ста вља ње’ си ћу шног чо ве ка и ва си о не јед ним про стим, по ште ним, ло гич ним пи та њем: ’Ре ци ми, ме се че, че му ће ово мо је крат ко трај но лу та ње, ил’ бе смрт но тво је кру же ње?’...“

Ду бров ча ни ну Ва њи Виц ко ви ћу, ко ји је мо ли за по моћ у пи са њу ра да о раз во ју срп ске књи жев не кри ти ке и по зи ва се на сво је су сре те и раз го во ре са Мар ком Ца рем, Иси до ра 3. ма ја 1957. от пи су је:

Ја сам вр ло бо ле сна. Опет је дан ср ча ни на пад – учи ни ло ми се да је по след њи. Опет сам згра би ла све па пи ре по сто ло ви ма и ба ци ла их у пећ. Из го ре ло је та ко u Ва ше пи смо.

Ја сам све га јед ну кри ти ку на пи са ла: о ро ма ну Н. Бар ту ло ви-ћа: Ст. Мал ва си ја... Има те да кле јед ну бе ду ма ње у сво ме ра ду.

Мар ка Ца ра све сам ре ђе ви ђа ла, јер сам са ма вр ло по ву че но жи ве ла. Још док је Бе о град био да ле ко ма ње па лан ка но што је са-да, по ви ше го ди на ни сам сре та ла у јав но сти са вре ме ни ке из ли те-ра ту ре. Бо ле сна сам од у век, па ми је на чин жи во та пре ма то ме...

Опе ра ци ја ка та рак та и гла у ко ма на де сном оку, у про ле ће 1957. го ди не, ни је ус пе ла. Гу би ла је вид.

„Но лит“ об ја вљу је ње ну књи гу Мир и не мир, из бор из есе ји-стич ког де ла.

„Оти ћи, то је мах ни та но стал ги ја у чо ве ку, уро ђен на гон ко јем се је два одо ле ва“ – пи ше она у По ли ти ци, по чет ком ју на 1957, у члан ку „Пу то ва ње је про блем ег зи стен ци је“. „Да љи на ву-че, ви ју га ва пу та ња ву че, мо ре ву че, пла ни на уси са ва. Ву че оно што во ли мо, ву че оно че га се бо ји мо.“

А по во дом де се то го ди шњи це смр ти Љу би це Мар ко вић, би-бли о те ка ра Уни вер зи тет ске би бли о те ке, код ко је је свра ћа ла кад год би има ла по тре бу за књи гом или ча со пи сом, она пи ше „по-мен, спо мен, се ћа ње“:

„По мен је це ре мо ни ја, цр кве на, по ро дич на, гра ђан ска, се о ска це ре мо ни ја, ко ја иде на то да бу де јав на, ви дљи ва, све ча на... У тр ња-ку ду ше мо је – увек без по тре бе да ме трн бо де, се ћам се ре дов но Ми ли це Јан ко вић, чи је са да ни име ни ка да не чу је мо. А зна ме ни ти наш пи сац и кри ти чар, Скер лић – сви по кој ни! –це нио је Ми ли чи-ну при чу, и Ми ли цу ме ђу тро ји цом нај ми ли јих пи са ца, нај ра ди је штам пао. И се ћам се исто та ко Сми ље Ђа ко вић, вр ло сло же ног чо-ве ка, ван ред ног рад ни ка...“ Се ћа ња, се ћа ња – бес крај на.

У јед ном раз го во ру, Ми о дра гу Па вло ви ћу ис при ча ће и сво ју ин ти му: ка ко је и где сре ла Еми ла Стрем ниц ког. Ка да је јед ном при ли ком, уочи бал кан ских ра то ва, бо ра ви ла у Ни ци, за же ле ла је да сви ра на кла ви ру. Пор тир ју је упу тио у де па данс хо те ла и она је ужи ва ла у Ба хо вој му зи ци. Од јед ном, отво ри ла су се вра-та јед не со бе и по ја вио се леп, ста сит ста ри ји го спо дин. Она му се из ви ни ла, на шта јој је он од го во рио да упра во ужи ва у ње-ном сви ра њу. Сту пи ли су ка сни је у раз го вор: био је то пољ ски еми грант, ле кар по за ни ма њу, Емил Стрем ниц ки, те жак ср ча ни бо ле сник, че сти по се ти лац овог гра да. На ред них да на че сто су се сре та ли и вре ме про во ди ли у шет ња ма и раз го во ру. Иси до ра је от пу то ва ла у Бе о град, али се за че ла пре пи ска. У јед ном пи сму – за про сио ју је. Ко ле ба ла се шта да учи ни – ни је же ле ла да се уда, али упла ши ла се да би од би ја ње мо гло да по гор ша здрав-стве но ста ње њој дра гог по зна ни ка... Ипак, до не ла је од лу ку – кре ну ће на се вер, у Кри сти ја ни ју и та мо ће се са ста ти са др Еми лом Стрем ниц ким. По ред ве ли ког бри ли јант ског пр сте на, по кло нио јој је вр ло ску по цен бри ли јант ски брош...

При ја те љи су из не на ђе ни ње ном оба ве ште но шћу: она тач но зна це ну мла дог гра шка на пи ја ци, али је упо зна та и са по след-њим ус пе си ма Је ху ди ја Ме њу хи на или са из ла ском из штам пе нај но ви је фи ло зоф ске сту ди је о Спи но зи...

306 307

О Иси до ри, ве ли ком уса мље ни ку и рад ни ку, Мла ден Ле ско-вац пи ше у увод ни ку Ле то пи са Ма ти це срп ске: „Као оно Гој ко-ви ца у на род ној пе сми при зи да њу Ска дра, са том де ви зом она се, же сток фра тар, узи да ла у те ме ље на ше ли те ра ту ре. Она и је-сте то: те мељ, за је дан но ви, ви ши, све тли ји спрат на ше ли те ра-ту ре. Свак ко зна шта је на ша књи га и на ша књи жев ност мо ра јој би ти за хва лан за то узи ђи ва ње; јер оно је, не тре ба да се ва ра-мо, и не што ве ће: зи да ње са мо.“

И со фа јој је рад ни сто – књи ге, ча со пи си, но ви не. На ше, ен-гле ске, не мач ке, ру ске.

Нај че шће дру гу је са Бјерн со ном и Хам су ном, Иб зе ном, Кјер-ке го ром, То ма сом Ма ном. Овај по след њи је за њу био „при мер бо ле сног ге ни ја“ – зна ла је ње го ву би о гра фи ју до де та ља, чак и бо ле сти од ко јих је и ка да бо ло вао.

Два ба ре на кром пи ра, или два ба ре на ја је та – то јој је цео днев ни оброк. Па зи на се бе и чу ва се да не оп те ре ти сто мак. Пла-ши се но ћи без сна, ко шма ра у ко ји ма „чу је са мо от ку ца је ср ца“.

Не ве ру је док то ри ма и ле ко ви ма. Ве ге та ри ја нац је од вај ка-да. Бо ле сник од у век. И стра стан чи тач – па и у овим го ди на ма; кад год јој по пу сте бо ло ви у очи ма, при хва та се књи ге. Чи та не-ко ли ко њих – Би бли ја јој је јед на од веч них, дра гих књи га.

Три би на мла дих је по зи ва као дра гог го ста у Но ви Сад.

Ме ни је ми ло што та кул тур на ма ни фе ста ци ја жи ви и „иде“, и што ме ђу Мла ди ма, у Вој во ди ни, има по кре та – пи ше им 7. ју на 1957. По здра ви те Три би ну. За хва ли те сви ма ко ји су се тру ди ли да ме по ме ну. Ја, лич но, увек сам по цр ве не ла због то га. Чо век, док је жив, и при све сти, тре ба да ра ди ти хо, са свим ти хо. Ам би ци ја, на по ље окре ну та, не ва ља, не ва ља...

Ле сков цу, по чет ком ју на 1957:

Ми ло ми је што се у Вој во ди ни ги ба по вр ши на, и ваљ да не са-мо по вр ши на, и ваљ да та ла си не ће по ле ћи пре но што уда ре где нај да ље мо гу. Кул тур ни ме теж. Хва ла Бо гу.

У сеп тем бру Ле сков цу ће на пи са ти:

При ми ла сам ва шу кар ту из Сен те. Ни ти сам кад би ла у Сен ти, ни ти сам про шла, ко ли ма, кроз њу, као кроз не ке гра до-ве у Вој во ди ни. Сли ка хо те ла је за ни мљи ва, ле па чак за хо тел у про вин ци ји. Да ли за то, или – ко ће зна ти, од је да ред ме је

Последња шетња Исидоре Секулић

308 309

не што, као тре пет све сти, про шло: у сми слу осе ћа ња Bojвoди-не. Не до ла зи ми то че сто, а кад до ђе, уз не ми ри ме. За шу шти не ко чуј но не што из ве ли ке да љи не... Ка ко чо век мо же да оде без тра га и бес тра га!

Не тре ба ме по ми ња ти: ни ко ме од то га ни је лак ше ни бо ље, а ме ни са свим не... Ја имам свој круг кре дом још из де тињ ства – сед нем с књи га ма у бу џак: прав угао, ле ђи ма окре ну та со би, 900, и, сем отац или брат да ме зо ву, не ода зи вам се. У се би од го ва-рам: доц кан је...

Остај те до бро, и не по ми њи те ме, ако за жи во га Бо га зна-те, а на тру ду за хва љу је...

Би ло је то по след ње пи смо ко је је упу ти ла Мла де ну Ле сков цу.Ми о дра гу Па вло ви ћу ка же:„Чи та во мо је де ло је ша ка шо де ра ба че на у ве ли ке ру пе на-

ше не кул ту ре...“

Све је у ку ћи на свом ме сту, у бес пре кор ном ре ду, чи сто као у апо те ци – књи ге у по ли ца ма, гво зде ни кре вет, са ве зе ним ја-сту ком и ће ба ди ма, ре шо... На зи ду ико на све тог Ни ко ле, сли-ка-ре про дук ци ја вла ди ке Ра да, а ис под ње, на ко мо ди-се кре те-ру два сре бр на свећ ња ка, за тим сли ке ње них при ја те ља: Ива на Ра до ви ћа, Зо ре Пе тро вић, Јо ва на Би је ли ћа, Ми ла на Ко њо ви ћа, Ста ше Бе ло жан ског, Ми ли це Бе ше вић, Мир ја не Ћо ро вић-Љу-бин ко вић, Бо се Ва лић, аква рел Алек сан дра Бе ли ћа.

Ко ме и че му све то? – пи та ла се гла сно пред при ја те љи ма ко ји су је по хо ди ли.

Ви сок крв ни при ти сак, про бле ми с кр во то ком и с ди са њем. Де пре сив не кри зе су све че шће. По ми шља ла је и на нај го ре – да са ма пре кра ти му ке и пат ње.

При ја те љи ма ле ка ри ма, ко ји су јој са ве то ва ли ле че ње, од го-ва ра ла је од сеч но:

„Ја сам це лог ве ка би ла бо ле сник, од сво је три де се те го ди не но сим по ви ше ни при ти сак, бо рим се с не из др жљи вим ми гре на-ма; ле ко ви и ле че ње су за осо бе до 25 го ди на, а ако мој ор га ни-зам не ма до вољ но од брам бе не мо ћи, бо ље да ме не ста не..“

Од би ја чак и да јој при ти сак из ме ре:„Не пи јем, не пу шим, не је дем, ско ро гла ду јем, тре ба још да

ми за бра ни те да ра дим...“

Док то ру Вла де ти Је ро ти ћу, ко ји је на спе ци ја ли за ци ји из пси хи ја три је у Хо лан ди ји, 13. но вем бра 1957. пи ше:

Главни улаз у кућу Исидоре Секулић

310 311

Дра ги док то ре,Хва ла што сте се ја ви ли. Ле по је би ло уве ри ти се, цр но на бе-

ло, да сте у ве ли ком све ту и у пра вој кул ту ри, али се из тек ста ва ше га ни је чи та ла ни ра дост, а ка мо ли не ка рас ка ла шност на-шег чо ве ка кад се до че па све та – ши ри не, сло бо де, оне ша ша ве сло бо де кад вам се чи ни да вам је до бро и дра го што вас ни ко не по зна је, што на кал др ми не ма тра го ва ва ших сто па. Као да све по чи ње из но ва, као но во ро ђе ње... Из гу би се бр зо та вар ка, знам из ис ку ства, али сам јој се увек ра до по но во пре да ва ла.

Хо лан ди ју сам два пу та про шла, до ста крат ко, остао ми је у ду ши тму ран, ми ран пеј заж, во да ко ја не ска че и не – пе ва, вас пи тан свет уз др во ред по крај ка на ла. Ви ше сли ка не го ма те-ри јал на ствар ност... Али дру ги је зик, друк чи је зву че зво на, друк-чи ји су осме си, и за то што ни ко га не по зна је те, све вам се чи ни: ето зе мља где ни ко ни ко га не ого ва ра... Ви де ће те мно го ле пих сли-ка, оча ра ва ју ћих сли ка са оним пер спек ти ва ма ко је во де у бај ку, у сан о не ком мир ном жи во ту ко је га у нас не ма.

Ка ко сте уде си ли по сло ва ње, рад? Сви де ли вам се ме то ди? Да ли вас је у стру ци ва шој за хва ти ло не што но во, друк чи је? Ка ко бо лу ју Хо лан ђа ни? Дух по кли ни ка ма? Има те ли не ког при-ја те ља? Учи те ли је зик? Ко ји, чу ла сам га до вољ но, на слух ни је ни ма ло при ја тан.

Код нас се до вр ша ва ју по след њи ле пи је се њи да ни. Жу то ли-шће смо та ко ре ћи већ са хра ни ли, а још ва ра ка млак ва здух и не-жан ве тар... Ја вр ло во лим снег, и из гле дам га. Кад го ле гра не по бе-ле, као да су про цве та ле не ким мир ним леп ти ри ма. Во лим зи му у при ро ди, и у по е зи ји, и на сли ка ма. Ву кла ме је Нор ве шка и тим пу тем... Игра мо се, ов де, ве ли ко га гра да: кон цер ти, из ло жбе сли ка и скулп ту ра, пу но но ви на и у њи ма све јед но исто, јер дру-го и друк чи је не ма... Го сти, цр ни, бе ли, жу ти, ба ка ра сти – и пас у са те ли ту, на рав но... На мо мен те вас ви дим ов де код ме не, на мо јој сто ли ци, и чу јем вас, ти хо, мир но, као из да ле ке да љи не... Та ко чу јем, че сто, баш че сто, Рем бран та: и оног са сли ка ма би-бли ских те ма и пор тре та, и на ро чи то ауто пор тре та. Ње го ви ауто пор тре ти су ис пи са ли ње го ву ауто би о гра фи ју... И че шће, у ма шти, срав њу јем Рем бран то ве „све те“ сли ке са они ма Фра-Ан-ђе ли ка. Ка ко се мо же би ти на раз не на чи не ре ли ги о зан, сми рен, рас пе то жив, мр тво по ко ран и из ми рен...

Си ноћ је био ов де Па вло вић [Ми о драг], па смо вас по ми ња ли и за јед но вам по сла ли сим па ти је; и до ста пи та ња из „све та“, у ко јем ви са да има те сре ћу да бу де те, а ми: из бу џа ка ауто бу сом у не ки дру ги бу џак. Пи ше мо и не ке рас пра ви це о по е зи ји – па се смрк не и овла да „па ла нач ко гро бље“.

Да пре ки нем на ту жној но ти од дру ге стра не жи во та – да вам по же лим ви ше жи во сти и не ста шлу ка бар до тле док вас не упо зна ду – ср дач но по здра вља, и се ћа вас се...

По во дом сво је књи ге есе ја Мир и не мир, ди рек то ру из да вач-ке ку ће „Но лит“ Све ти Ђу ри ћу по сла ла је пи смо 25. но вем бра 1957:

Једна од последњих коректура Исидоре Секулић

312 313

Го спо ди не Ди рек то ре,Свр ши ло се до и ста на вре ме, и тач но у дан ро ка ко ји сте

од ре ди ли и за ко ји сте га ран то ва ли. До и ста, или ви ни сте Ср-бин или ја ни сам. Тач ност, да та реч, до бра во ља за до бро дру го га – то је ино стран ство. Ја вам се, са по што ва њем у про гре су, кла-њам, и вр ло ср дач но вам за хва љу јем... До не ли су ми јед ну књи гу „из пр ве фу ру не“, ка ко и Фран цуз ка же; а пре два-три да на до би-ла сам још че тр на ест. Мо гло је би ти са свим до ста и пет-шест. Све јед но, по кло ни ћу не ким по зна тим сту ден ти ма до ма ће књи-жев но сти или свет ске књи жев но сти. Хва ла, и ту, за књи ге, и још ви ше за па жњу. За и ста не мо гу да до ђем к се би од оно га што ме је сна шло. Ту спа да и сто па хо но ра ра: су ви ше је ви со ка, и за-то тре ба да за ста нем на том пунк ту. Пре ма нов цу ја имам от при ли ке, од нос ко ји Ан гло-Аме ри ча ни пре ма не срећ ној, ме ни та ко дра гој Фран цу ској: у ну жди, да; ван ну жде, не тре ба ми. Мо-ја је по зна та па ро ла: што не мам, не тре ба ми. Ни је дан ве ћи хо-но рар ни сам до са да узе ла. Хи ља да 104, у „Про све ти“, по кло ни ла сам. Хи ља да 215, у Срп ској књи жев ној за дру зи, оста ви ла За дру-зи. Жи вим, и тро шим но вац ко ји ми др жа ва да је ре дов но, а ра ду-јем се слат ком ра до шћу си ро ма шног чо ве ка кад при мим ма ли, или ма ло ве ћи хо но рар за књи жев ну са рад њу. Пре ма то ме: још се бо га та шим ре стом хо но ра ра за „ен гле ску ан то ло ги ју“. Ово но-ви је, не ка ле жи код вас док, из не ке ну жде, не по тра жим скро ман део. Ако не бу де ну жде, не ћу ни шта тра жи ти. Ако, ме ђу тим, у до бри час, умрем: „НО ЛИТ“ МИ НИ ШТА НЕ ДУ ГУ ЈЕ – јер је мој но вац за мо ју са хра ну, из мо јих за ра да, дав но оста вљен на стра ну.

Опра штам се од вас, по на вљам: вр ло ми је при јат но би ло што сам вас до жи ве ла ка ко зна те, и ка ко већ ре кох.

С по што ва њем и по здра вом...

ПО РУ КЕ И ОПО РУ КЕ – ПО СЛЕД ЊА ВО ЉА

Бли жи се сми ра ју жи во та.По чет ком 1958. го ди не, 22. ја ну а ра, упу ћу је пи смо Ко сти

Пет ко ви ћу, се кре та ру Срп ске ака де ми је на у ка:

Ува же ни го спо ди не,Да, тач но та ко ка ко сам, у екс трем ном ча су, усме но ка за ла

г-ђи Ра дој ло вић. Ево, мо гу са да, пи сме но и под пот пи сом, по но-ви ти сво ју са свим јед но став ну са хра ну, ко ја ми се уоста лом, и та ква, чи ни до сад но ис тег ну та. Кад би чо век мо гао још и по след-њи пут, сам за се бе да бри не: да си ђе у ра ку, лег не, и по тег не зе-мљу на се бе...

Дво ји ци књи жев ни ка, и још пред два све до ка, пре да ла сам но вац, и ова кву сво ју же љу: леш у до ма ћи чар шав, у прост ча-мов сан дук, у про сту ра ку, је дан све ште ник из па ро хи је у ко ју спа дам, про ста кр ста ча – имам пра во на тај сим бол – ни ка кав ве нац, и ни сло во го во ра.

Ме не – са ма сам се хра ни ла, са ма ћу се и са хра ни ти – ме не је сра мо та што вам ша љем овај вр ло при ват ни текст, али ви сте – и по след њим пи смом сво јим – ка рак те ри стич но, увек мр-твач ко пи смо – и усме ном по ру ком, та ко зах те ва ли.

При ми те из раз мо га ду бо ког по што ва ња Иси до ра Се ку лић.

Рет ким по се ти о ци ма ко је при ма, ко ји ма отва ра сво ју дво ри-шну ка пи ју, и са ко ји ма пи је чај (са увек уред но спле те ном пун-ђом, бес пре кор но чи стом ха љи ном) не при мет но се ја да: за што јој је све ово тре ба ло – то ба вље ње ли те ра ту ром, уме сто да је осно ва ла по ро ди цу, да као и оста ли има по род.

Го во ри ла је:„Не се ћам се да сам ијед ног да на би ла пот пу но фи зич ки

здра ва! Али ми је за то ра зум увек био бу дан и свеж, и здрав. Ово го ре, гор њи спрат, би ло ми је ва зда све тло и осве тље но!“

У По ли ти ци об ја вљу је чла нак „Омла ди на на по слу“, 26. ја-ну а ра 1958:

314 315

„...Омла дин ски кон грес у Бе о гра ду, ми слим да би тре ба ло да се зо ве рад ни кон грес омла ди на ца из све та. Јер омла ди на ра ди... Сви су у на ле ту, ни ко у де пре си ји!... Ка жи те сво јим и на-шим дра гим го сти ма из све та: да је ту код нас, са свим ско ро, као за ваш кон грес, би ло круп ним сло ви ма от штам па но: Чо век је чо-ве ку све ти ња.“

Овај текст био је, у ства ри, и по след њи чла нак ко ји је Иси до-ра Се ку лић об ја ви ла у ли сту у ко јем је са ра ђи ва ла по ла ве ка!

Њен ста ри при ја тељ Ми лан Ка ша нин, управ ник Га ле ри је фре са ка, по зи ва је на јед ну из ло жбу. Она му 22. мар та по ру чу је:

Дра ги Го спо ди не,Ми слим да сте ми ви по сла ли по зив за отва ра ње из ло жбе

но вих фре са ка. Хва ла мно го. Ако још до ђе бо ље вре ме, и ја бу дем бо ље са сво јим бо ле сти ма, до ћи ћу на ча сак сре ће и ма шти на хо-да по про шло сти. Би ло је не ка да, куд је са да?

Се ћа вас се че сто с по што ва њем и раз ми шља њем, и по здра-вља усрд но...

Кра јем мар та те, 1958. го ди не, по зва ла је сво га све ште ни ка ра ди до го во ра о са хра ни. Пред о се ћа ла је да је крај бли зу. Све-ште ни ку Гво зде ну Ми ло ше ви ћу са оп шти ла је да же ли да бу де са хра ње на нај скром ни је, без ика кве пом пе, на Топ чи дер ском гро бљу. Те ло да бу де уви је но у обич но бе ло плат но и по ло же но у нео бо је ни ча мов сан дук спу штен у гроб:

„Она ко, ка ко је мој Го спод Хри стос са хра њен. Ја же лим, го-спо ди не про то, да ми ви од слу жи те опе ло по пра во слав ном об-ре ду на ше Цр кве и да ми ви ка же те по след ње – збо гом...“

На мол бу ре дак ци је Бор бе да уче ству је у ан ке ти „Лет у XXI век“, она од го ва ра 30. мар та:

Лични предмети на Исидорином радном столу

Отисак руке Исидоре Секулић

316 317

„...А да на шњи чо век ср ља ка ко ни ко ни ка да до сад ни је! По-бе де су му ве ли чан стве не, нат чо веч не. На пра ви по топ, да би во-да про го ре ла све тло шћу и енер ги јом ва тре. За па ли вул кан где хо-ће, у си ћу шном ато му, или над це лим кон ти нен том и на ро дом... Че ка ли и ње га огра ни че ње, мо ра ли се вра ти ти Зе мљи и хле бу? А ако икад до ђе до то га, два су не мир на пи та ња на ша. Шта ће би ти од ње га? Ко ће та да би ти он?

Све јед но, ве ли ки пе чат чо ве ка оста је на ма те ри ји.“Био је то њен по след њи текст.Са мо пет да на ка сни је, 5. апри ла 1958. го ди не, у 19 ча со ва и

55 ми ну та, пу то ва ње Иси до ре Се ку лић би ло је за вр ше но. Не ка-да шња сом бор ска пре па ран дист ки ња ле гла је у ма ли го ли ча мов сан дук.

У пи са ћој ма ши ни за те чен је по след њи њен рад: „Вре ме древ но, пе сник не знан, пе сма дав на“. Би ла је то, у ства ри, тре ћа вер зи ја огле да о Сло ву о Пол ку Иго ро ву, ко је је пре вео Ми ло рад Па нић-Су реп.

Же на кoja je са мо ва ла, не у мор но пи са ла, чи та ла и ћу та ла, ка-ко ве ли Ду шан Ма тић, жи ве ћи у ма лој при зем ној ку ћи у Ва се Пе-ла ги ћа 70 на Топ чи дер ском бр ду, умр ла је она ко ка ко је и жи ве ла.

„Јед ног ју тра по зва ла ме је да хит но ауто мо би лом до ђем код ње, у њен стан, у ма лој ку ћи на Топ чи дер ском бр ду“ – за бе ле жио је у свом днев ни ку Ели Фин ци, је дан од из вр ши ла ца ње ног те-ста мен та. „Кад сам до шао, она ми је од мах са оп шти ла да је сво је ра чу не са жи во том из рав на ла и да је до шао тре ну так ка да тре-ба да оде. Об ја сни ла ми је да ме баш због то га и зо ве, да би мо-гла да ми са оп шти сво је по след ње же ље. Док ми је да ва ла сво ју

Исидорина сахрана – ковчег од чамовине носе Борислав

Михаиловић Михиз, Антоније Исаковић, Миодраг Павловић...

Исидорин гроб на Топчидерском гробљу у Београду

318 319

усме ну опо ру ку, сти гли су књи жев ни ци Ми о драг Па вло вић, са су пру гом, и Вас ко По па, и пред њи ма је по но ви ла оно што је пре то га са оп шти ла ме ни. Кад смо по ку ша ли да је убе ди мо да ста ње ње ног здра вља ни је та кво да мо ра да ра чу на с нај го рим, она нас је за мо ли ла да јој не го во ри мо кон вен ци о нал не ре чи уте хе, јер она, ре че, бо ље од нас зна кад ће смрт на и ћи. Из ри чи то је на гла-си ла да не же ли ни ка кву ле кар ску ин тер вен ци ју или по моћ, јер је она већ у се би све ла све ра чу не са жи во том. ’Ле кар ску по моћ мо же те ми са мо пру жи ти ако ви ди те да сам под врг ну та те шким бо ло ви ма и пат ња ма. Ни у ком дру гом слу ча ју.’

У раз го во ру ко ји је има ла с на ма, из ра зи ла је же љу да Ми о-драг Па вло вић и ја по сле ње не смр ти са оп шти мо ње ну те ста мен-тал ну опо ру ку, ње ну по след њу же љу. Пре све га, ре кла нам је:

,Ја хо ћу да умрем на исти на чин на ко ји сам и жи ве ла – скром но, не при мет но, без ика кве бу ке и пом пе. По што у жи во-ту ни ком ни шта ни сам оста ла ду жна и по што ме ни ни ко ни шта не ду гу је, же ља ми је да бу дем са хра ње на о свом соп стве ном тро-шку, на Топ чи дер ском гро бљу.’

И у ту свр ху Иси до ра Се ку лић да ла ми је 250.000 ди на ра да под ми рим по греб не тро шко ве, а да оста так, по спо ра зу му и на хо ђе-њу, упо тре би мо ка ко нај бо ље уме мо и зна мо. Же ља јој је би ла да по оби ча ју пра о та ца ње но те ло бу де уви је но у бе лу чи сту плах ту, ко ју нам је по ка за ла у ор ма ну, и да на са хра ни бу де је дан све ште ник.“

При ја те љи ма је још ре кла:„По што мо ји оста ци не мо гу би ти спа ље ни, јер у Ју го сла ви-

ји не ма кре ма то ри ју ма, са хра ни те ме она ко ка ко се то ра ди ло од-у век у на шој зе мљи. При су ство све ште ни ка за ме не је сим бо лич-но, знак чу ва ња древ них оби ча ја, а не чи сто ре ли ги о зни акт.“

Са оп шти ла је и оста ле сво је же ље: сво ју би бли о те ку оста-вља Уни вер зи тет ској би бли о те ци „Све то зар Мар ко вић“, и о то-ме је већ оба ве сти ла управ ни цу Ми ли цу Про да но вић. А оста ле ње не ства ри ње ни при ја те љи мо гу „по свом на хо ђе њу упо тре би-ти у ко ри сне свр хе или као успо ме ну на ње но при ја тељ ство“. Са-оп шти ла је да ви ше не ма нео бја вље них ру ко пи са – све је спа ли-ла, и ту ђа пи сма и ко пи је сво јих пи са ма.

При ја те љи ма је ре кла да пи сме ни те ста мент не ће оста ви ти: „Те ста мен те пи ше Лу ка Ће ло вић, а не про ле тер це лог ве ка...“

По чет ком апри ла до би ла је ки ја ви цу и по ви ше ну тем пе ра-ту ру.

У че твр так, 3. апри ла, ле кар Је ле на Па вло вић, ко ја ју је по-след њих пет го ди на ле чи ла, свра ти ла је по под не да је, као при-ја тељ и као су сед, оби ђе; на шла ју је у из у зет но те шком ста њу.

Радна соба Исидоре Секулић у Универзитетској библиотеци

Светозар Марковић у Београду

320 321

Са ма, у пу стој ку ћи, је два се кре та ла. Има ла је тем пе ра ту ру 39,4 сте пе на. Је два је по слу ша ла са вет ле ка ра и ле гла. По зва на је бол-ни чар ка Цр ве ног кр ста. Од би ла је да иде у бол ни цу:

„Док сам при све сти, у бол ни цу не идем, не на пу штам ку-ћу... По сле ра ди те са мном шта хо ће те...“

Сти гла је бол ни чар ка, де вет на е сто го ди шња де вој ка Ми ли ца Ср но вић. На Иси до ри ну мол бу, ску ва ла је чај за њих две. Бо ле-сни ца се сми ри ла – за спа ла је, уви је на у ће бе. Око по но ћи Иси-до ра ју је за мо ли ла:

„Дај те ми да на шње но ви не, По ли ти ку ...“Пре ли ста ва ла је но ви не од пр ве стра не. Опет је за дре ма ла.

У зо ру је за спа ла са но ви на ма у ру ка ма.До шао је леп, сун чан про лећ ни дан.Ста ње се ни је по пра ви ло. Још је дан дан, и још јед на ноћ, пу-

ни не из ве сно сти.У су бо ту, око 10 ча со ва, бол ни чар ка је ја ви ла др Је ле ни Па-

вло вић да је бо ле сни ци те шко, да гу би свест.Ко ли ма за спа са ва ње пре ба че на је у бе све сном ста њу у бол-

ни цу „Дра ги ша Ми шо вић“. При мље на је на Ин тер но оде ље ње, 5. апри ла 1958. го ди не у 14 ча со ва. Сме ште на је у апарт ман у ко-јем је уве че, у 19 ча со ва и 53 ми ну та, по сле ду бо ке ко ме из дах ну-ла, у 82. го ди ни жи во та.

„Кад сам сти гао у бол ни цу“ – за пи сао је Ми о драг Па вло вић, њен ду го го ди шњи при ја тељ – „мо гао сам са мо да ви дим по след-њих де се так ми ну та ње ног жи во та, да чу јем ње но по след ње оп-ште ње са ва зду хом, и да ви дим пр ве ми ну те ње не смр ти.“

Ши ра јав ност оба ве ште на је да је Иси до ра Се ку лић, „овај ли те рар но нај кул тур ни ји чо век на шег тла од Ћи ри ла и Ме то-ди ја до ју че, до да нас, мо жда до пре ко су тра“, умр ла у су бо ту, 5. апри ла, а са хра ње на 7. апри ла, у по не де љак, у 16 ча со ва, на Топ чи дер ском гро бљу.

Са хра на је оба вље на скром но; при су ство ва ли су нај и стак-ну ти ји пи сци и кул тур ни рад ни ци Бе о гра да: Алек сан дар Бе лић, Иво Ан дрић, Ми лан Бог да но вић, Вељ ко Пе тро вић, Ми лош Ђу-рић и дру ги.

Уви је на је у бе ло плат но и по ло же на у оби чан ча мов сан дук, „да као и оста ли љу ди ис тру ли за три ме се ца“.

АДРЕ СА ТИ

Ан дрић Иво (1892–1975), при по ве дач, пе сник, ро ман си јер, есе ји ста, ди пло ма та у Ри му, Тр сту, Гра цу, Мар се љу, Ма дри ду, Же не ви, а од 1. апри ла 1939. до апри ла 1941. год. по сла ник у Бер-ли ну. (Ар хив СА НУ)

Бе го вић Ми лан (1876-1948). драм ски пи сац, пе сник, но ве-лист, кри ти чар и ро ман си јер. Од 1927. до 1932. год. рав на тељ дра-ме Хр ват ског на род ног ка за ли шта у За гре бу. Од 1920. до 1922. год. уре ђи вао ча со пис Кри ти ка, а од 1932. ча со пис Са вре ме ник. (Ин сти тут за књи жев ност и те а тро ло ги ју ЈА ЗУ у За гре бу)

Бе не шић Ју ли је (1883–1957), пе сник, фељ то ниста, кри ти чар, по ло ниста, те а тро лог и фи ло лог. У то ку 1918. год. уре ђи вао ча со-пис Са вре ме ник у За гре бу. (Ин сти тут за књи жев ност и те а тро ло-ги ју ЈА ЗУ у За гре бу)

Бу ди са вље вић Ми лан (1874–1928), про фе сор и при по ве дач. Од 1906. до 1912. год. уре ђи вао Бран ко во ко ло у Срем ским Кар-лов ци ма. (На род на би бли о те ка Ср би је)

Ва ра ђа нин Ар ка ди је (1844–1922), пе сник и про зни пи сац. Био про фе сор Ви ше де во јач ке шко ле у Но вом Са ду и уред ник ли ста Жен ски свет. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Грол Ми лан (1876–1952), по зо ри шни и књи жев ни кри ти чар. Био управ ник На род ног по зо ри шта и Ко лар че вог на род ног уни-вер зи те та, на род ни по сла ник и пред сед ник Де мо крат ске стран-ке, а за вре ме Дру гог свет ског ра та ми ни стар еми грант ске вла де у Лон до ну. Го ди не 1945. вра тио се у зе мљу. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Ду чић Јо ван (1871–1943), пе сник, пу то пи сац, есе ји ста и пре-во ди лац. Рад ни век про вео у ди пло мат ској слу жби – у Со фи ји, Ри му, Ати ни, Же не ви, Ка и ру, Бу дим пе шти, Бу ку ре шту, Ма дри-ду. Био ам ба са дор. Умро у Аме ри ци. (На род на би бли о те ка у Тре-би њу)

322 323

Ђор ђе вић Ти хо мир (1868–1944), пи сац и ет но лог, про фе сор Бе о град ског уни вер зи те та. Је дан од вла сни ка Срп ског књи жев-ног гла сни ка. Од по чет ка 1928. до кра ја 1932. год. био пот пред-сед ник Срп ске књи жев не за дру ге. (Ар хив СКЗ)

Ђу рић Ми лош (1892–1967), фи ло зоф, есте ти чар, есе ји ста и пре во ди лац. Био про фе сор фи ло зо фи је и кла сич не фи ло ло-ги је на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. (При ват но вла сни-штво)

Ибро вац Је ли са ве та-Сав ка (?–1934), про фе сор и пре во ди-лац с фран цу ског је зи ка, су пру га проф. др Ми о дра га Ибров ца. Са рад ник СКГ и При ло га за срп ски је зик. (Ар хив СА НУ)

Ибро вац Ми о драг (1885–1973), есе ји ста и пре во ди лац, про-фе сор фран цу ског је зи ка и књи жев но сти на Фи ло зоф ском фа-кул те ту у Бе о гра ду. Ре дов ни члан СА НУ. (Ар хив СА НУ)

Је ро тић др Вла де та (1924), ле кар и пи сац, про фе сор Те о ло-шког фа кул те та у Бе о гра ду. (При ват но вла сни штво)

Ка ша нин Ми лан (1895–1981), про зни пи сац, есе ји ста и исто-ри чар умет но сти. Осни вач и управ ник Му зе ја прин ца Па вла. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Ле ско вац Мла ден (1904–1990), пе сник, исто ри чар књи жев-но сти и пре во ди лац. Био про фе сор Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду и ду го го ди шњи пред сед ник Ма ти це срп ске. Члан СА НУ. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Лу ко вић Љу би ца (1885–1979), се стра На де жде и Раст ка Пе-тро ви ћа. И са ма се ба ви ла сли ка њем. (Му зеј На де жде и Раст ка Пе тро ви ћа)

Ма ле тин Мар ко (1890–1968), про фе сор гим на зи је у Но вом Са ду, се кре тар Ма ти це срп ске и уред ник Ле то пи са Ма ти це срп-ске од 1924. до 1929. год. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Ми ли са вац Жи ван (1915), књи жев ник и јав ни рад ник. Био пред сед ник Ма ти це срп ске. Од 1946. до 1957. год. уре ђи вао Ле-то пис Ма ти це срп ске. (При ват но вла сни штво)

Ми ли ће вић Жив ко (1896–1975), књи жев ни кри ти чар, пе-сник и но ви нар. Био уред ник По ли ти ке из ме ђу два свет ска ра-та. (Му зеј По ли ти ке и Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Ми ло ше вић Но вак, прав ник, Це ти ње. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Ми лу ти но вић Ни ко ла (1879–1969), но ви нар, се кре тар Ма ти-це срп ске од 1932. до 1945. год. Уре дио 19 књи га Ле то пи са Ма-ти це срп ске. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Мла де но вић Ран ко (1892–1943), драм ски пи сац и кри ти чар. Уред ник ча со пи са XX век. (На род на би бли о те ка Ср би је)

Ну шић Бра ни слав (1864–1938), нај ве ћи срп ски ко ме ди о-граф, но ви нар и пу то пи сац. (Му зеј гра да Бе о гра да)

Осто јић Ти хо мир (1865–1921), исто ри чар књи жев но сти. Био про фе сор гим на зи је, се кре тар Ма ти це срп ске уочи Пр вог свет-ског ра та и уред ник Ле то пи са Ма ти це срп ске од 1912. до 1914. год. (Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Па вло вић Ми о драг (1928), ле кар, пе сник, есе ји ста и дра ма ти-чар, ре дов ни члан СА НУ. (При ват но вла сни штво)

Пет ко вић Ко ста (1903–1987), ака де мик, се кре тар СА НУ. (Ар хив СА НУ)

Пе тро вић Раст ко (1898–1949), пе сник, пу то пи сац и ро ман-си јер. Био ди пло ма та у Ри му, Чи ка гу, Њу јор ку и Ва шинг то ну. Умро у Аме ри ци. (При ват но вла сни штво)

Пе тро вић Зо ра (1894–1962), сли кар. Би ла про фе сор II жен-ске гим на зи је у Бе о гра ду, а по сле Дру гог свет ског ра та про фе-сор Ли ков не ака де ми је. (Му зеј са вре ме не умет но сти)

Пе тро вић Све ти слав (1883–1945), есе ји ста, по зо ри шни кри-ти чар и пре во ди лац с фран цу ског је зи ка. Од 1922. до 1927. год. био је дан од уред ни ка Срп ског књи жев ног гла сни ка. (На род на би-бли о те ка Ср би је)

По по вић Па вле (1868–1939), исто ри чар књи жев но сти, про-фе сор Бе о град ског уни вер зи те та, члан СА НУ. Од 1928. до 1937. год. био пред сед ник Срп ске књи жев не за дру ге. (Ар хив СКЗ)

Про ха ска Дра гу тин (1881–1964), исто ри чар књи жев но сти. Од 1924. до 1934. год. био лек тор срп ско хр ват ског је зи ка на Уни вер зи-те ту у Пра гу. (Ин сти тут за књи жев ност и те а тро ло ги ју ЈА ЗУ)

Ра кић Ми ли ца (1886–1978), су пру га пе сни ка и ди пло ма те Ми ла на Ра ки ћа. (Ар хив СА НУ)

Са вић-Спи ри до но вић Је ла (1881–1974), пе сник и про зни пи-сац. (При ват но вла сни штво)

Са мо ков лцја Исак (1889–1995), про зни пи сац и дра ма ти чар, ле кар по за ни ма њу. Жи вео у Са ра је ву. (Му зеј књи жев но сти у Са ра је ву)

Сли јеп че вић Пе ро (1888–1964), есе ји ста и про фе сор не мач-ког је зи ка и књи жев но сти на Бе о град ском уни вер зи те ту. (При-ват но вла сни штво)

Ста јић Ва са (1878–1947), исто ри чар књи жев но сти, про фе-сор гим на зи је у Но вом Са ду. Од 1920. до 1922. год. био се кре тар

324 325

Ма ти це срп ске; 1935. по но во иза бран на ову ду жност, али већ иду ће го ди не под нео остав ку због не сла га ња са ра дом Управ ног од бо ра. Од 1945. до смр ти био пред сед ник Ма ти це срп ске. (Ру ко-пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске)

Сте ва но вић Па вле (1885–1954), исто ри чар књи жев но сти и есе ји ста, про фе сор Бе о град ског уни вер зи те та. Од ју на 1935. до ју на 1942. год. био се кре тар Срп ске књи жев не за дру ге. (Ар хив СКЗ)

Сте фа но вић Све ти слав (1874–1944), пе сник, есе ји ста, дра-ма ти чар и пре во ди лац с ен гле ског је зи ка, ле кар по за ни ма њу. Био управ ник СКЗ за вре ме Дру гог свет ског ра та. (Ар хив СКЗ)

То кин Ми лан (1909–1962), но ви нар и исто ри чар књи жев но-сти. Жи вео у Бе о гра ду, Вр шцу и Но вом Са ду. (Ру ко пи сно оде ље-ње Ма ти це срп ске)

Ћо сић Бра ни мир (1903–1934), при по ве дач, ро ман си јер, есе-ји ста и но ви нар По ли ти ке, Прав де и ре ви је Реч и ми сао. Об ја-вио за па же ну књи гу раз го во ра Де сет пи са ца де сет раз го во ра. (Му зеј гра да Бе о гра да)

Ћур чин Ми лан (1880–1960), пе сник, исто ри чар књи жев но сти и пре во ди лац. Од 1920. до 1941. год. из да вао у За гре бу ча со пис Но-ва Евро па. (Све у чи ли шна и на род на би бли о те ка у За гре бу)

Цар Мар ко (1859–1953), при по ве дач и есе ји ста, до бар зна-лац фран цу ског и ита ли јан ског је зи ка. (На род на би бли о те ка Ср-би је)

Цви ја но вић Б. Све ти слав (1877–1961), бе о град ски књи жар и из да вач. Од по чет ка ве ка до Пр вог свет ског ра та об ја вио око пет сто де ла на ших нај и стак ну ти јих пи са ца. Имао је књи жа ру у Кнез Ми ха и ло вој ули ци. (Ар хив СА НУ и На род на би бли о те ка Ср би је)

Цви ја но вић Ве ра, су пру га књи жа ра С. Б. Цви ја но ви ћа. (На-род на би бли о те ка Ср би је)

Цви јић Јо ван, (1865–1927), зна ме ни ти срп ски ге о граф. Био про фе сор Бе о град ског уни вер зи те та и ре дов ни члан СА НУ. (Ме-мо ри јал ни му зеј Јо ва на Цви ји ћа у Бе о гра ду)

НА ПО МЕ НА

Пр во из да ње ове књи ге об ја ви ле су из да вач ке ку ће „Рад“ и „Вук Ка ра џић“ 1978. го ди не (ре цен зен ти су би ли Сре тен Ма рић и Ми о драг Па вло вић, на црт за ко ри це ура дио је Ју го слав Вла хо-вић, ти раж 3.000 при ме ра ка).

Књи га је сат ка на од ауто би о граф ских за пи са и пи са ма Иси-до ре Се ку лић, али сам у пи са њу ко ри стио и усме на ка зи ва ња ње них са вре ме ни ка, као и до са да пу бли ко ва не би о граф ске тек-сто ве. По себ но на по ми њем да сам ово из да ње знат но про ши рио при хва та ју ћи су гес ти је ко је ми је сво јев ре ме но дао Ели Фин ци, за тим при ло зи ма из Зборника историје књижевности, књ. 11. 1986 (мислим на тек сто ве Мла де на Ле сков ца и Вла де те Је ро ти-ћа), као и пи сми ма Иси до ре Се ку лић упу ће ним Ми ла ну Гро-лу (Ле то пис Ма ти це срп ске, IХ–Х 1985). Та ко ђе сам ко ри стио пи сма Иси до ре Се ку лић ко ја се чу ва ју у На род ној би бли о те ци Ср би је, Ру ко пи сном оде ље њу Ма ти це срп ске, Ин сти ту ту за књи-жев ност и те а тро ло ги ју ЈА ЗУ у За гре бу, Ар хи ву СА НУ и Му зе ју књи жев но сти Бо сне и Хер це го ви не у Са ра је ву, као и мно го број-на пи сма ко ја су у при ват ном вла сни штву.

Угла стим за гра да ма озна чио сам ме ста у пи сми ма ко ја су не-чит ко на пи са на или сам, пак, у њи ма дао нео п ход на об ја шње ња.

Р. П.

326 327

СЕ ЛЕК ТИВ НА ЛИ ТЕ РА ТУ РА О ИСИ ДО РИ СЕ КУ ЛИЋ

Ј. Скер лић: Две жен ске књи ге (СКГ, XXXI, 1913), А. Г. Ма-тош: Плес ри је чи (Есе ји и фељ то ни о срп ским пи сци ма, 1952) Р. Пе тро вић: И. С. (Вре ме, 1. III 1931); Р. Кон стан тив но вић: Ис-по ве сти јед ног слу ха (НИН, 270, 1956), М. Ле ско вац: Го спо ђа И. С. (ЛМС, 380, 1957); Д. Ма тић: Иси до ра Се ку лић (По ли ти ка, 17. II 1975), З. Ми шић: Под виг јед ног жи во та и пи са ња (НИН, 380, 1958), М. Па вло вић: Мир у вред но сти ма (Ро ко ви по е зи је, 1958), Д. М. Је ре мић: Књи жев ни вез (Пе ром као скла пе lром, 1969), М. Еге рић: О ду ху и сти лу Иси до ре Се ку лић (Књи жев не но ви-не, 16. IX 1972), М. Ка ша нин: Су сре ти и пи сма, есе ји (1974), Б. Но ва ко вић: Ми са о ност Иси до ре Се ку лић (ЛМС, 12, 1975), И. Удо вич ки: Есеј Иси до ре Се ку лић (1977), С. Ле о вац: Књи жев но де ло Иси до ре Се ку лић (1986), Збор ник исто ри је књи жев но сти СА НУ (1986, при ло зи: М. Сте ва но ви ћа, М. Ла ли ћа, С. Ђу рић-Клајн, Ј. Хри сти ћа, В. Је ро ти ћа, М. Ле сков ца, М. Фла ша ра, З. Кон стан ти но ви ћа, М. Стој нић, М. Мо ја ше ви ћа и М. Фрајнд), В. Риб ни кар: Књи жев ни по гле ди Иси до ре Се ку лић (1986), Иси до-ри ја на, књи жев ни збор ник (1–10, 1995–2005), Ђ. Ја нић: Тра га ње за ве ром Иси до ре Се ку лић (2001).