Internet i sloboda izraţavanja

Ugroţavanje privatnosti

Fakultet političkih nauka

Master studije komunikologije

Predmet: Internet i NMT

Mentor: mr Jelena Surčulija

Student: Vesna Zubić

Broj indeksa: 70/2010.

Zaštita privatnosti

Privatnost je pravo pojedinca da ne bude uznemiravan i da bude osloboĎen od bilo čijeg i bilo kakvog uplitanja u lične stvari.

Privatnost informacija je pravo pojedinca da odredi kada i u kojoj meri informacije o njemu mogu da se preuzmu i da se distribuiraju drugima. Pravo na privatnost imaju pojedinci, grupe i institucije.

Definicija privatnosti podloţna je vrlo širokoj interpretaciji. MeĎutim, sudska praksa u mnogim zemljama skoro dosledno primenjuje dva pravila:

1. Pravo na privatnost nije apsolutno pravo. Privatnost mora biti usklaĎena sa potrebama društva.

2. Pravo javnosti je preče od prava pojedinca na privatnost.

Ta dva pravila pokazuju zašto je ponekad teško utvrditi i sprovoditi propise o privatnosti.

Digitalni dosije

Brzo napredovanje IT olakšava prikupljanje, čuvanje i integrisanje podataka o pojedincima u velike baze podataka.

Tokom svakog dana, pojedinac o sebi stvara mnoštvo podataka: kamere za prismotru postavljene su na svim mestima gde se plaća putarina, na svim javnim mestima i na radnom mestu; transakcije kreditnim karticama; telefonski pozivi; bankarske transakcije; pretraţivanje interneta i drţavna arhiva.

Svi ti podaci mogu se integrisati u digitalni dosije(Digital Dossier). Digitalni dosije je elektronski opis korisnika i njegovih navika. Proces formiranja digitalnog dosijea naziva se profilisanje (Profiling).

Primeri profilisanja

Agregatori podataka kao što su LexisNexis (www.lexisnexis.com), ChoicePoint (www.choicepoint.com) i Acxiom (www.acxiom.com) dobri su primeri profilisanja.

Te kompanije prikupljaju javne podatke kao što su podaci o nekretninama ili registrovani telefonski brojevi, ali prikupljaju i podatke koji nisu javni, kao što su JMBG, finansijski podaci, policijski podaci, podaci o kriminalcima i podaci o motornim vozilima.

Potom te kompanije integrišu podatke i formiraju digitalne dosijee, ili profile, o većini punoletnih američkih graĎana. Dosijee zatim prodaju predstavnicima zakona i kompanijama koje proveravaju podatke o potencijalnim kandidatima za zaposlenje.

Podatke prodaju i kompanijama koje ţele bolje da upoznaju svoje klijente, a taj proces se naziva upoznavanje klijenata.

Elektronski nadzor

Prema Američkoj uniji graĎanskog prava (American Civil Liberties Union – ACLU), praćenje ljudskih aktivnosti pomoću računara postalo je osnovni problem koji ugroţava privatnost. ACLU primećuje da je nadgledanje tj. elektronski nadzor, u brzom porastu, naročito otkako su se pojavile nove tehnologije. Takav nadzor obavljaju poslodavci, vlada i druge institucije.

Uopšte, zaposleni su premalo zaštićeni od nadzora svojih poslodavaca. Zakon podrţava pravo poslodavca da čitaju e-poštu zaposlenih, da čitaju njihova dokumenta i prate kako koriste internet.

Danas većina organizacija nadzire i u koju svrhu njihovi zaposleni koriste internet. Uz to, neke od njih koriste softver da blokira pristup neadekvatnim sadrţajima na internetu. Ta praksa naziva se filtriranje URL adresa. Organizacije instaliraju softvere za nadzor i filtriranje kako bi povećali zaštitu od primanja zlonamernog softvera i da poboljšaju produktivnost zaposlenih.

Informacije na internetskim grupama kao što su elektronske

oglasne table, diskusione grupe i sajtovi socijalnog

umrežavanja

Svakoga dana se pojavljuje sve više raznih elektronskih oglasnih tabli, diskusionih grupa, elektronskih diskusija (chat rooms) i sajtova socijalnog umreţavanja (fb, twitter, myspace itd.), koji se pojavljuju na internetu, na korporacijskom intranetu i na blogovima.

Blog je neformalni lični dnevnik koji se često aţurira i namenjen je široj javnosti.

Na koji način društvo moţe da spreči vlasnike oglasnih tabli da šire informacije koje su uvredljive za čitaoce ili koje su netačne?

To je teţak problem jer suprotstavlja slobodu govora, s jedne strane, i privatnost, s druge. Taj konflikt je fundamentalno i neprekidno etičko pitanje u savremenom društvu.

Ne postoji bolja ilustracija konflikta slobode govora i privatnosti nego što je to internet. Mnogi veb-sajtovi sadrţe anonimne i neprijatne informacije o pojedincima koji na to ne mogu uticati.

Skoro polovina američkih kompanija koristi internet da pronaĎe podatke o kandidatu za posao, što znači da koriste Google za pretraţivanje u potrazi za informacijama i da pretraţuju sajtove socijalnog umreţavanja (FB kao glavni izvor informacija o kandidatu, jer se na fb-u postavljaju i komentarišu slike, video sadrţaji, ulazi se u grupe koje govore mnogo o navikama i interesovanjima kandidata).

Ukoliko na internetu o pojedincu postoje neprijatne informacije, to mu moţe umanjiti šanse za zaposlenje.

Taj problem je toliko ozbiljan da je osnovana kompanija Reputation Defender (www.reputationdefender.com) koji na zahtev klijenta traţi takve sadrţaje na internetu i uništava ih.

Kodeks privatnosti i poslovna politika

privatnosti

Politika privatnosti ili kodeks privatnosti su smernice jedne organizacije u zaštiti privatnosti kupaca, klijenata i zaposlenih.

U mnogim korporacijama, menadţeri su shvatili da moraju da zaštite lične informacije kada jednom do njih doĎu. Mnoge organizacije omogućavaju kupcima da se ograde.

Model ograđivanja dozvoljava kompaniji da prikuplja lične podatke sve dok kupac ne zatraţi da se podaci više ne prikupljaju.

Zagovarači zaštite privatnosti zastupaju model pristankakojim je kompanijama zabranjeno da prikupljaju lične podatke ukoliko to kupac lično ne odobri.

Međunarodni aspekt privatnosti

Kako se broj korisnika interneta povećava na globalnom nivou, vlade raznih drţava donele su veliki broj meĎusobno neusklaĎenih zakona o privatnosti i zaštiti. Tako sloţen meĎunarodni pravni okvir kompanijama stvara probleme u poslovanju.

Oko 50 zemalja ima neki vid zakona o zaštiti podataka. Mnogi od tih zakona propisuju specifične standarde zaštite ili su u konfliktu sa merama zaštite. Mnoge zemlje uopšte nemaju zakone o privatnosti.

Nepostojanje konzistentnih i usklaĎenih standarda privatnosti i bezbednosti ometa promet informacija izmeĎu drţava. Evropska unija je preduzela mere da reši taj problem.

Komisija Evropske zajednice dostavila je 1998. godine svim zemljama članicama odrednice o pravima pojedinaca da pristupe informacijama o sebi. Zakoni o zaštiti koje je donela Evropska unija stroţi su od američkih zakona, što znači da multinacionalne korporacije mogu imati mnogo problema jer se mogu suočiti sa tuţbama zbog ugroţavanja privatnosti.

PROBLEM PRIVATNOSTI KORIŠĆENJEM PROGRAMA KAO

ŠTO JE GOOGLE EARTH

Usavršavanjem tehnologija korisnicima interneta je omogućeno detaljno pregledanje celokupne zemljine površine korišćenjem različitih programa od kojih je najpoznatiji Google earth.

Samim tim širokim narodnim masama je dozvoljeno da vide svaki deo planete zemlje, pa čak i mesta na kojima se nalaze vojne baze, tajni poligoni, laboratorije, nuklearni reaktori i drugi tajni objekti.

Zbog svega toga Google earth je predmet stalnih kritika od strane raznih grupa i zajednica, pa čak i nacionalnih vlada koji smatraju da se njegovim korišćenjem onemogućava privatnost, pa čak i ugroţava nacionalna bezbednost.

Pored svega Google nastoji da se drţi svoje ideje da znanje i informacije trebaju biti pristupačni svakome, i da svaki korisnik ima pravo istraţivati bilo koju lokaciju na svetu.

Na osnovu svega toga se sada postavlja etičko pitanje da li korisnici zaista imaju pravo i slobodu istraţivanja svih tih lokacija, ili to predstavlja grubo kršenje prava na privatnost.

http://www.privatnost-srbija.com/3.php?idtxt=198

Primer - krađa informacija sa sajtova

Temišvar - Rumunska policija je uhapsila 20-oro ljudi osumnjičenih da su ukrali informacije sa vebsajtova banaka iz drugih zemalja kako bi ispraznili račune njihovih korisnika.

Šef odseka za borbu protiv organizovanog kriminala u Temišvaru, Stefan Negrila rekao je da su ljudi iz Italije i Španije namamljeni da otkriju detalje vezane za njihove bankovne račune.

Dodao je da su saučesnici osumnjičenih u tim zemljama koristili te informacije da bi podigli novac sa tih računa.

Negrila je naveo da bi prevara mogla da bude vredna nekoliko stotina hiljada evra.

U odvojenom slučaju, policija je uhapsila osobu osumnjičenu da je upala na servere američkih univerziteta i vladinih agencija, uključujući i NASA.

Negrila je rekao da policija veruje da je osumnjičeni instalirao program koji ga je registrovao kao da ima američku IP adresu, kako bi sprečio vlasti da ga otkriju.

Facebook kao nepresušni izvor informacija

Poslednji potez kompanije Facebook koji izvesno neće biti pozdravljen meĎu onima koji se zalaţu za zaštitu privatnosti korisnika na internetu je objava na kompanijskom blogu za programere da će ubuduće aplikacije koje razvijaju moći da prikupljaju trenutne adrese i brojeve mobilnih telefona od korisnika koji to odobre.

U tekstu na kompanijskom blogu naglašava se da se dozvola koja se daje aplikaciji odnosi samo na adresu i broj telefona tog korisnika, a ne na adrese i brojeve njegovih Facebook prijatelja. MeĎutim, kritičari kaţu da je samo pitanje vremena kada će sledeći korak u tom pravcu biti napravljen.

Dosadašnja praksa je pokazala da Facebook korisnici ne pokazuju razumnu zabrinutost za privatnost, pa Facebook moţe računati sa tim da česta podizanja nivoa pristupa podacima korisnika koje imaju aplikacije neće izazvati veće nezadovoljstvo korisnika.

Facebook brani svoj potez činjenicom da korisnik treba da da eksplicitnu dozvolu kako bi aplikacija preuzelanavedene podatke, ali svakodnevne prevare na Facebooku pokazuju da taj sistem ne funkcioniše kako se očekuje.

Koliko ova odluka kompanije moţe biti pogrešna pokazuju i brojne lažne Facebook aplikacije koje se svakodnevno pojavljuju, i koje će se ubuduće razvijati samo zbog toga da bi se ovakvi prikupljeni podaci iskoristili za slanje spama na mobilne telefone korisnika ili u cilju prodaje ovih podataka trećoj strani. Pored toga, podatak vezan za kućnu adresu korisnika moţe posluţiti i lopovima.

Dodatno, prozor u kome se u ime aplikacije traţi dozvola od korisnika da omogući pristup podacima kao što su adresa stanovanja i broj mobilnog telefona izgleda isto kao i prozor sa zahtevom za dozvolu pristupa svakoj drugoj aplikaciji.

Imajući sve ovo u vidu, najbolje je ovakve podatke izbrisati sa svog profila, kao i sve druge za koje niste sigurni da ih ţelite podeliti sa bilo kim osim sa svojim prijateljima. Očigledno je da Facebook nema namere da štiti privatnost svojih korisnika, te je za sada najbolje da korisnici sami zaštite sebe.

Istraţivanje kompanije Sophos

Kompanija Sophos sprovela je interesantno istraţivanje koje je pokazalo da više od 40 odsto korisnika daje svoje lične podatke strancima „na tanjiru”.

Oni su napravili laţan profil u vlasništvu ţabe Freedi Staur. Na 200 poziva za prijateljstvo javilo se čak njih 87 - Ţabi!

Još alarmantnije, 87 odsto „prijatelja” otkrilo je podatke o svom radnom mestu i nivou obrazovanja, a 78 procenata i svoju lokaciju (grad, čak i adresu).

Sophos je ponovio istraţivanje, a ishod je bio još negativniji: odazvalo se još više ljudi i podelilo svoje elektonske adrese, datum roĎenja i ostale brojne podatke dragocene svakom poštenom prevarantu.

Kada se korisnici ovako ophode prema ljudima sa sadrţajno siromašnim profilima, kako li se tek ophode prema atraktivnim devojkama ili momcima?

„Postujem”, dakle postojim

Fejsbuk zloupotreba je sve izraţenija. Dešavaju se i prve indirektne krađe, dok je zloupotreba identiteta još od ranije poznata.

Cyber ljubav (novčane iznude, oblik indirektne kraĎe)

“Zoran je pre par meseci upoznao izvesnu Anu S. iz Beograda i počeo da se dopisuje s njom. Kako već biva u situacijama cyber ljubavi, Zoran se “zaljubljuje” u Anu, dok ona to vešto koristi i u više navrata traži da joj Zoran šalje novac za navodne materijalne probleme.”

Laţni profili (Milorad Čavić je više puta istakao u medijima da on nije na fb-u i da je u pitanju kraĎa identiteta, isto su izjavili Đule Van Gogh i Dara Bubamara, na čijem se profilu pojavila informacija da se pevačica porodila pre vremena, kao i fotografije tek roĎene bebe).

Zvezde na „udaru”

Zlatan Stipišić Gibboni je putem medija zamolio administratora Facebook-a da obrišu njegov profil.

Naime, splitski pevač je sasvim slučajno otkrio kako se njegov dvojnik čak dopisivao i s njegovim pravim prijateljima.

Dok je na laţnom profilu osvanulo čak 4526 prijatelja pevača, Gibonni tvrdi kako internet nije za njega te kako on najviše svoga vremena provodi uz televiziju.

„Prijatelj” na Fejsbuku pokušao otmicu

Dogovor sa „prijateljem” ostvaren posredstvom

društvene mreţe „facebook” umalo nije skupo

koštao dvanaestogodišnju učenicu petog

razreda jedne novosadske škole, jer je za dlaku

uspela da ne bude oteta nasred ulice, nedaleko

od stana u kom ţivi.

U svetu je uhvaćeno puno seksualnih napasnika

koji su ţrtvu upoznali preko fb-a. Kod nas je

proletos uhapšen muškarac iz Vrbasa zbog

silovanja ţene koju je upoznao na ovaj način.

KraĎa fb profila

Preuzevši profil studentkinje iz Bora, Makedonac albanskog porekla se prošle godine obratio njenom prijatelju na fb-u i traţio da hitno preko Vestern Union-a uplati 150 evra za operaciju drugarice u Makedoniju. Prijatelju je ovaj zahtev bio čudan, jer mu dotična nije bila bliska drugarica, zatim obratila mu se pogrešnim imenom, a kada je rekla da novac uplati na ime Esral Salji u Makedoniji sumnje više nije bilo da je u pitanju pokušaj prevare.

O ovom slučaju je pisao sajt FacebookSrbija.com kome su se obratili i devojka kojoj je profil otet i momak kom je haker pokušao da izvuče novac.

Slučaj „crtanog” voĎe

Ivan Matejić, student medicine, voĎa akcije da se na profil stavljaju slike junaka crtaća, izolovan je iz virtuelne socijalne mreţe.

Pozvao je ljude da umesto svojih fotografija na profile stave sličicu omiljenog junaka iz crtanog filma i zadrţe je do kraja meseca.

Komentari o samoj akciji su suprotstavljeni: dok jedni smatraju da je u pitanju bezazlena stvar koja je imala za cilj da sličicama crtanih junaka podseti ljude na detinjstvo, teoretičari zavere tvrde da se radi o čistom pokušaju manipulacije, kontrolisanja masa i veţbanju za neke buduće akcije.

Biti ili ne biti „friend” sa đacima

U Nortonu u drţavi Masačusets

nastavnicima je zabranjeno da se

sprijateljuju sa Ďacima preko društvenih

mreţa, a u jednom okrugu na Floridi za to

im je potrebna dozvola roditelja.

„Gde je Buco”

Regulatorna agencija za komunikacije BiH je predstavila TV i radijski spot pod nazivom „Gdje je Buco“ čime je započela kampanju koja ima za cilj promociju medijske pismenosti i zaštitu dece i maloletnika od potencijalno štetnih sadrţaja na Internetu.

Spot, koji je preuzet od nemačkog regulatora i prilagoĎen za publiku u Bosni i Hercegovini, ukazuje na moguće opasnosti za decu i maloletnike na Internetu, kao što su nasilje i pornografski sadrţaji, te kontakti sa pedofilima i radikalnim grupama u društvu.

Isti ovaj spot se emituje u 14 evropskih zemalja.

http://www.youtube.com/watch?v=8GLoQkG-7a4&feature=player_embedded#at=11

Zaključak

Internet onima koji ţele da ugroze tuĎu privatnost pruţa i više od onoga što im je potrebno, ali onim ljudima koji zaista ţele da je zaštite daje mogućnost nepojavljivanja pod ličnim imenom.

Internet je dţungla, a korisnici su ne samo direktne ţrtve već i stalni, nesvesni predmet istraţivanja.

Facebook je odličan primer – koliko ima dobrih strana toliko ima i loših: mnogo prevaranata, mnogo nekvalitetnog sadrţaja i narušavanja privatnosti. Korisnici se moraju edukovati i znati svoja prava.