UNIVERZITET SINGIDUNUMPOSLOVNI FAKULTET

BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD

INTERNA KONTROLA U INVESTICIONIM FONDOVIMA

Mentor: Student: Prof. dr Zoran Jeremić Slobodan Rudić 301/2005

Beograd, 2009.

INTERNA KONTROLA U INVESTICIONIM FONDOVIMA

2

S A D R Ž A J

UVOD..............................................................................................................................................5FIMA Invest.....................................................................................................................................7

PRVI DEONASTANAK IDEJE O KONTROLI

1.1. Razvoj kontrole kroz istoriju..................................................................................................111.2. Osnovni pojmovi i definicije..................................................................................................111.3. Domaće zakonodavstvo..........................................................................................................131.4. Koncept interne kontrole........................................................................................................141.5. Ciljevi interne kontrole...........................................................................................................151.6. Zadaci interne kontrole...........................................................................................................161.6. Različite vrste interne kontrole...............................................................................................161.7. Razgraničenje osnovnih pojmova...........................................................................................17

1.7.1. Nadzor i kontrola.............................................................................................................171.7.2. Kontrola i revizija............................................................................................................181.7.3. Interna kontrola i interna revizija....................................................................................181.7.4. Odnos interne kontrole i eksterne revizije.......................................................................19

DRUGI DEOKOMPONENTE INTERNE KONTROLE

2.1. Komponente interne kontrole.................................................................................................222.1.1. Kontrolno okruženje........................................................................................................222.1.2. Procena rizika..................................................................................................................22

2.1.2.1. Osnovni rizici investiranja........................................................................................232.1.2.2. Način upravljanja rizicima........................................................................................25

2.1.3. Kоntrоlnе аktivnоsti........................................................................................................262.1.3.1. Adekvatno razdvajanje dužnosti...............................................................................272.1.3.2. Odgovarajuća autorizacija transakcija i aktivnosti...................................................282.1.3.3. Adekvatna dokumentacija i iskazi............................................................................282.1.3.4. Fizicka kontrola nad imovinom i dokumentima.......................................................292.1.3.5. Izveštavanje - nezavisne provere (tzv. interna verifikacija).....................................29

2.1.4. Informacija i komunikacija..............................................................................................292.1.5. Nadgledanje.....................................................................................................................30

3

TREĆI DEOSISTEM INTERNE KONTROLE

3.1. Sistem interne kontrole...........................................................................................................343.2. Odgovornost, ovlašćenja, dužnosti i način rada u sistemu interne kontrole...........................34

3.2.2. Opis aktivnosti internog revizora.....................................................................................373.2.3. Lica sa posebnim ovlašćenjima.......................................................................................383.2.4. Odeljenje informatike......................................................................................................393.2.5. Sektor za procenu vrednosti imovine Fonda...................................................................403.2.6. Sektor investicionih poslova............................................................................................403.2.7. Sektor za marketing i prodaju..........................................................................................413.2.8. Obaveštavanje organa Društva........................................................................................42

3.3. Procedure za rešavanje slabosti i nedostataka interne kontrole..............................................42

ČETVRTI DEOOTKRIVANJE PREVARA I PRONEVERA U ORGANIZACIJAMA

4.1. Otkrivanje prevara i pronevera u organizacijama...................................................................444.2. Pojam prevare.........................................................................................................................45 4.2.1. Pranje novca i finansiranje terorizma..............................................................................45

4.2.2. Prevare vezane uz službenu dužnost................................................................................464.3. Pravilnik o sprečavanju pranja novca.....................................................................................47

4.3.1. Opšte odredbe..................................................................................................................474.3.2. Interna kontrola................................................................................................................47

4.3.2.1. Standardi interne kontrole.........................................................................................474.3.2.2. Namena interne kontrole...........................................................................................484.3.2.3. Nosioci interne kontrole...........................................................................................484.3.2.4. Izveštaji ovlašćenog lica...........................................................................................484.3.2.5. Dužnost zaposlenih...................................................................................................494.3.2.6. Dužnost posredovanja podataka i zabrana javljanja.................................................494.3.2.7. Godišnji izveštaj.......................................................................................................494.3.2.8. Ovlašćeno lice, obaveze i ovlašćenja........................................................................504.3.2.9. Javljanje podataka.....................................................................................................50

4.3.2.10. Čuvanje podataka i upravljanje evidencijama........................................................50 4.3.2.11. Poslovna tajna, izuzeci i zabrane otkrivanja...........................................................51

4.3.2.12. Stručno osposobljavanje.........................................................................................53

ZAKLJUČAK................................................................................................................................54

LITERATURA..............................................................................................................................55

4

UVOD

Efekti svetske ekonomske krize su počeli da se osećaju u Srbiji u poslednjem kvartalu 2008. godine. Usled niske tržišne kapitalizacije u odnosu na bruto društveni proizvod zemlje, kao i malog obima trgovanja na Beogradskoj berzi, došlo je do poremećaja na finansijskom tržištu u Srbiji, a oslabilo je i poverenje investitora u srpsko tržište hartija od vrednosti. Tendencija pada indeksa na berzanskim tržištima u zemlji i u regionu direktno je uticala na vrednost portfelja fondova, što je dovelo do pada vrednosti investicionih jedinica većine fondova ispod njihove početne vrednosti, kao i značajnog pada prinosa fondova. U Srbiji je u toku ove godine ugašeno sedam društava za upravljanje investicionim fondovima1. Focus Invest je poslednji u nizu kom je, 16. jula, oduzeta dozvola za upravljanje, iako kao pravno lice i dalje postoji2.

Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije su preduzele niz mera kratkoročnog i dugoročnog karaktera radi ublažavanja efekata finansijske krize i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije, kao i tržišta kapitala. Pored toga, na osnovu Uredbe o ulaganju imovine i zaduživanju društava za upravljanje investicionim fondovima i investicionih fondova u uslovima poremećaja na finansijskom tržištu3, Komisija za hartije od vrednosti je donela Odluku o ograničenjima ulaganja i usklađivanja strukture imovine investicionih fondova u pomenutim uslovima, koja je stupila na snagu 13. jula 2009. godine.

U vezi sa gore navedenim činjenicama, postavlja se pitanje značaja, ali i atraktivnosti interne kontrole u investicionim fondovima. Da je u pitanju bankarstvo, koje se neprekidno razvija bez većih potresa još od 2001. godine, pritom donoseći novine koje pretpostavljaju veliki protok novca (elektronsko plaćanje, veći obim platnog prometa sa inostranstvom), značaj i atraktivnost se ne bi dovodili u pitanje. S obzirom da je razvoj investicionih fondova još uvek u začetku, uslovno rečeno, proučavanje interne kontrole u okviru njih može da bude veliki izazov.

Uostalom, tržište kapitala u Srbiji upravo menja svoju ulogu – više nije podrška procesu privatizacije već treba da bude mesto za jeftiniji kapital u odnosu na domaće banke4. Jedna od važnijih novina je uvođenje OTC (Over The Counter) tržišta – otvorenog tržišta hartijama od vrednosti na kome će se bez dodatnih ograničenja prodavati manje likvidne hartije i bez obaveznog ućešča Beogradske berze.

Uspostavljanje funkcionalnih internih kontrola (organizacijska struktura, autorizacija, fizička kontrola, kontrola upravljanja i sl.) u funkciji je efikasnog upravljanja poslovnim aktivnostima i smanjenja rizika. Obaveza svih privrednih subjekata, posebno učesnika na finansijskom tržištu, je uređenje sistema interne kontrole u skladu sa međunarodnim standardima interne kontrole i u skladu sa domaćim zakonodavstvom.Osnovni cilj ovog rada je da pokaže kako je sistem interne kontrole značajan faktor povećanja objektivnosti informacija baziranih na finansijskim izveštajima u procesu odlučivanja i odabiru 1 podaci Komisije za hartije od vrednosti2 Društvo za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Management preuzelo je Focus Premium, otvoreni investicioni fond rasta vrednosti imovine i otvoreni investicioni fond očuvanja vrednosti imovine Focus novčani fond, kojima je do maja upravljao Focus Invest.3 Službeni glasnik Republike Srbije, br. 21/2009 4 Konferencija za štampu povodom predstavljanja Nacrta Zakona o hartijama od vrednosti

5

optimalnih odluka menadžmenta. Ideja rada je da se na konkretnom primeru pokaže značaj i uloga interne kontrole u jednom investicionom fondu, u aktuelnim uslovima poslovanja koji vladaju u Srbiji.

U prvom poglavlju je obrađen nastanak ideje o kontroli, kao i uzroci koji su doveli do razvoja iste. Takođe je objašnjen značaj pojedinih Komisija, čije definicije i rešenja danas predstavljaju polaznu tačku kada je oblast kontrole u pitanju. Značaj, ciljevi, koncepti, zadaci i vrste interne kontrole takođe su obrađeni u ovom delu, uz dodatno razgraničenje pojedinih pojmova.

U drugom poglavlju su detaljno objašnjene komponente interne kontrole. Unutar njih je posebno obrađen deo u vezi sa standardnim, ali i drugim netipičnim rizicima kojima su investicioni fondovi izloženi.

U trećem poglavlju je priložen pravilnik o internoj kontroli Društva za upravljanje investicionim fondovima FimaInvest A.D. Beograd (u daljem tekstu Društva), istovremeno prožet kroz određena teorijska tretiranja materije.

Četvrto poglavlje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, kao i procedurama u vezi sa pranjem novca koje su svi obveznici prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma dužni da poseduju (između ostalog je priložena i Procedura Društva). Pisanje procedure o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je zadatak interne kontrole, i iz tog razloga se obrađuje u okviru ovog rada.

Na kraju su data završna razmatranja.

6

FIMA Invest

Društvo za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest a.d. Beograd osnovano je u aprilu 2007. godine u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima Republike Srbije. Društvo je član grupe kompanija FIMA koja posluje u regionu jugoistočne Evrope i u Ukrajini, a svojim klijentima pruža širok spektar poslovno-finansijskih usluga:

brokerske usluge usluge finansijskog savetovanja i analize usluge faktoringa bankarske usluge upravljanje investicionim fondovima

Društvo Fima Invest upravlja sledećim investicionim fondovima:

1. FIMA ProAktive – Otvoreni fond FIMA ProActive svrstava se u vrstu fondova rasta vrednosti imovine. Osnovna karakteristika ove vrste fonda jeste da ulaže najmanje 75% svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju:

akcionarska društva sa sedištem u Republici Srbiji (dalje Republici), kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici,

strana akcionarska društva, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici, akcionarska društva sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim

državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama.

Fond se organizuje na neodređeno vreme i kao Fond rasta je namenjen svim fizičkim i pravnim, domaćim i stranim licima, koja žele investirati na duži vremenski period u veći broj kvalitetnih domaćih i stranih hartija od vrednosti (prvenstveno akcija) sa ciljem ostvarenja visoke stope prinosa, odnosno onim investitorima koji žele diversifikovati strukturu svojih portfelja hartija od vrednosti kako bi povećali prinos u odnosu na prinos drugih vrsta investicionih fondova. Istovremeno ovakva vrsta fondova (Fond rasta) nosi veći stepen rizika od drugih vrsta fondova, jer ga karakteriše pretežno investiranje u akcije akcionarskih društava, što nosi veći rizik u odnosu na investiranje u hipotekarne obveznice, kratkoročne dužničke hartije od vrednosti uz garanciju Republike, novčane depozite u bankama, i sl., ali je zahvaljujući disperziji rizika niži nego u slučaju samostalnog ulaganja u pojedine akcije. FIMA ProActive je fond čija je investiciona politika zasnovana na fokusiranom investiranju u portfolio sa umerenim brojem hartija od vrednosti. Ovakva investiciona politika je u skladu sa glavnim investicionim ciljem, a to je ostvarivanje visoke stope prinosa, kao i stope rasta koja je na nivou, ili veća od stope rasta berzanskih indeksa.

7

2. FIMA Novac – definiše se kao fond očuvanja vrednosti imovine, u skladu sa Pravilnikom o investicionim fondovima5. Osnovna karakteristika ove vrste fonda jeste da ulaže najmanje 75% svoje imovine u:

Kratkoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje:

- Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije,

- Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug,

- Pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici

Novčane depozite:

- U bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija,

- U bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a.

Takođe se organizuje na neodređeno vreme. Otvoreni investicioni fond FIMA Novac za svoj osnovni cilj ima siguran plasman prikupljenih sredstava, te održavanje visokog stepena likvidnosti uloga članova, uz što veću profitabilnost ulaganja. Namenjen je fizičkim i pravnim, domaćim i stranim licima, koja žele aktivno da upravljaju svojom imovinom i koja teže kvalitetnoj diversifikaciji svojih portfelja, ali i onima koji ga smatraju adekvatnim instrumentom štednje.

Iz aspekta pružaoca usluga na finansijskom tržištu, osnovni cilj Fonda FIMA Novac sastoji se u želji da se klijentima Društva za upravljanje i članovima Fonda omogući: 

posredno ulaganje u instrumente tržišta novca s ciljem ostvarivanja stabilnog prinosa na ulaganje bez unapred utvrđenog očekivanog roka ulaganja (dospeća),

posredno ulaganje u dužničke hartije od vrednosti (primarno izdate od strane Republike Srbije ili uz garancije Republike Srbije) uz manje troškove ulaganja,

likvidnost, odnosno konstantnu mogućnost unovčenja uloženih sredstava, bez uticaja na ostvareni prinos, i dodatnu diversifikaciju portfelja,

stručnost, znanje i iskustvo investicionog tima FIMA Investa, te tradicija i ugled FIMA Grupe kao garancija kvaliteta usluge i posvećenosti klijentu.

 FIMA Novac je investicioni fond čija je investiciona politika zasnovana na investiranju u visokodiversifikovani portfolio dužničkih instrumenata sa kratkim rokovima dospeća u kojima je druga ugovorna strana i/ili izdavalac renomirani subjekt sa veoma niskim stepenom kreditnog rizika. Ovakva investiciona politika je u skladu sa glavnim investicionim ciljem, a to je siguran plasman prikupljenih sredstava te održavanje visokog stepena likvidnosti uloga članova, uz što veću

5 Službeni glasnik Republike Srbije, br.15/2009

8

profitabilnost ulaganja. U skladu sa tim, svakoj pojedinačnoj investiciji će se pristupati prvobitno sa gledišta sigurnosti ulaganja i rejtinga druge ugovorne strane i/ili izdavaoca, a tek potom prinosa.

3. FIMA SOUTHEASTERN EUROPE ACTIVIST – zatvoreni investicioni fond koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulaže u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici, odnosno berzanskom tržištu u inostranstvu. Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo. Organi zatvorenog fonda su skupština akcionara Fonda i nadzorni odbor Fonda. Fond je osnovan 05.08.2008. godine i organizuje se na neodređeno vreme.

Investiciona politika FIMA SEE Activist biće zasnovana na fokusiranom investiranju u portfolio sa umerenim brojem hartija od vrednosti, primarno u akcije društava kojima se trguje na organizovanom tržištu, a sekundarno u druge investicione poduhvate. Fokus će biti na mid-cap i small cap-segment tržišta koji ima najveći potencijal rasta. Ovakva investiciona politika je u skladu sa glavnim investicionim ciljem, a to je ostvarivanje visoke stope prinosa veće od stope rasta berzanskih indeksa na referentnim tržištma.

Društvo za upravljanje će investirati imovinu Fonda u region jugoistočne Evrope, u skladu sa zakonskim ograničenjima. Investicioni fokus biće na hartije od vrednosti izdavalaca sa teritorije Republike Srbije, dok će deo imovine biti investiran u regionu, pretežno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji blagovremeno, kako bi se registrovali i stekli pravo da učestvuju u radu osnivačke skupštine.

9

PRVI DEO

NASTANAK IDEJE O KONTROLI

Osnovni pojmovi i značaj

10

1.1. Razvoj kontrole kroz istoriju

Prvobitni oblici kontrole zabeleženi su još 3.500 godina pre nove ere6. Zapisi civilizacije Mesopotamije pokazuju sitne oznake na stranama brojeva uključenih u finansijske transakcije. Tačke, provere (priznanice), i debele oznake svedoče o sistemu verifikacije. Sličan sistem pokazuju i rani egipatski, jevrejski, persijski i kineski zapisi. Zapisi iz antičke Grčke su pokazivali da su transakcije zahtevale autorizaciju i overu – verovali su u kontrolu finansija. Drevni Rim je uveo “slušanje računa” – jedan funkcioner bi poredio svoje zapise sa zapisima drugog, a cilj je bio sprečavanje prevare. Padom Rima pao je i monetarni sistem kao i finansijske kontrole, sve do ponovnog razvoja Italijanske trgovine tokom 13. veka. Kontrola, ali i revizija, svoj najintezivniji razvoj započinju tokom industrijske revolucije u Engleskoj.

Postoje pretpostavke da reč kontrola ima latinsko poreklo7, od izraza conta rotula, dok je u sadašnjem obliku preuzeta iz francuskog jezika od reči controle, što znači pregled knjiga, nadgledanje, proveravanje, i sl.

Poslednjih 20 godina na zapadu počinje veoma ozbiljno interesovanje na temu „kontrola” iz više razloga8. U Sjedinjenim Američkim Državama nastao je pravi šok posle otkrivanja nezakonite delatnosti organa vlade (Watergate, Irangate, skandala vezanog za tajno naoružanje i finansiranje „Contras”, te slom Enrona, WorldComa, i dr.). U Evropi, su ozbiljne brige prouzrokovala bankrotstva mnogih berzanskih društava (BCCI, Polly Peck, Barings Bank, i sl.). Počelo je analiziranje uzroka ovih ilegalnih delatnosti: u SAD je bila stvorena Komisija Treadway, koja je 1992 godine izdala svoj izveštaj, pod nazivom „COSO”, dok u isto vreme u Velikoj Britaniji istraživanja vode razne Komisije počevši od Cadbury, završavajući sa Turnbull 1999. god. U Kanadi je 1995. i 1996. godine o problemu nezakonitih aktivnosti raspravljala tamošnja komisija, koja je spremila dva izveštaja pod nazivom: „CoCo”. Zajednički zaključak rada svih ovih komisija je bio sledeći: slabost interne kontrole je indirektno uticala na nezakonite, nekad i pogubne delatnosti, koje su se dogodile u pomenutim institucijama i preduzećima. Slaba interna kontrola je istovremeno odraz slabosti procesa upravljanja.

1.2. Osnovni pojmovi i definicije

Početkom devedesetih godina prošloga veka, u Engleskoj je raspravljala Komisija pod imenom Cadbury (od prezimena njenog predsednika), koja je imala zadatak da istraži neke aspekte delatnosti i postupanja uprava i njihovu odgovornost za unutrašnju kontrolu. Predstavljene su dve glavne ideje nakon rasprave:

„Efektivan sistem interne kontrole je neophodan za efektivno upravljanje u preduzeću.”

Drugi je izjašnjenje Sir Adrijana Cadburija, u kojem je naveo činjenicu da je nedostatak efektivnog sistema interne kontrole osnovni faktor bankrotstva firmi: „Kad pogledamo

6 Stanišić, Prof. dr. Milovan, Revizija, Univerzitet Singidunum, Beograd 2006, str. 837 Vitorović, dr Bogoljub, Interne kontrole i interne revizije, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004., str. 208 Dr Zbigniew Paszek i Edmund J. Saunders, Tranzicija u Poljskoj, razvoj interne kontrole i revizije, elektronsko izdanje

11

slučajeve bankrotstva berzanskih firmi u poslednjim godinama, sva su ona bila povezana sa slabostima njihove interne kontrole.”

Committe of Sponsoring Organisations of the Treadway Commission (COSO) je 1992. godine objavilo principe i konceptualne elemente interne kontrole9. COSO internu kontrolu definiše kao “proces (delatnost), ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, uprave i drugog osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim kategorijama:

efektivnost i uspešnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izveštavanja, saglasnost sa postojećim zakonima i propisima, i zaštita imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja ili otuđenja.”

“COSO” takođe opisuje i pet elemenata (komponenti) sistema interne kontrole:

Sredina kontrole i kultura kontrole (kontrolno okruženje) Procena rizika Kontrolne delatnosti (kontrolni postupci) Informacija i komunikacija Monitoring (nadgledanje) i korektura nedostataka

International Organisation of Supreme Audit Institution (INTOSAI)10 je 1994. objavila “Vodič za kreiranje standarda interne kontrole u javnom sektoru”. INTOSAI pruža sledeću definiciju interne kontrole11: ”Interna kontrola je instrument upravljanja, koji je korišćen radi dobijanja racionalne sigurnosti da su ciljevi organizacije postignuti. Zbog toga odgovornost za korisnost i efikasnost struktura (sistema) unutrašnje kontrole treba da preuzme na sebe rukovodstvo. Upravnik svake institucije bi trebalo da osigura odgovarajuću strukturu unutrašnje kontrole, a takođe i način proveravanja i usavršavanja iste, da bude što efikasnija. Danas razlikujemo samo:

Sistem interne kontrole, dakle „INTERNAL CONTROL” (procesi, mehanizmi, tehnike, principi, zadaci, procedure, kontrolne delatnosti itd.),

Internu reviziju, dakle „INTERNAL AUDIT” (monitoring i procena sistema unutrašnje kontrole).”

U Beloj knjizi Evropske komisije, objavljenoj 2000. godine, sistem interne kontrole je obuhvaćen u okviru sledeće strategije: “Prerada upravljanja finansijama sa mogućnošću da se za svaku javnu kancelariju, eventualno uz pomoć specijalizovanih službi komisije, osigura delotvoran sistem interne kontrole koji odgovara njegovim konkretnim potrebama. Ovo pretpostavlja da su tačno utvrđene nadležnosti svakog učesnika i da se kvalitet i pouzdanost pojedinih sistema interne kontrole redovno proverava preko nove službe interne revizije.”

9 Javier Medina Guijarro, NEW MODEL OF INTERNAL CONTROL IN THE EUROPEAN UNION, elektronsko izdanje10 Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija, Stanišič, dr Milovan, Revizija, str. 5811 Isto, str. 58

12

Neposredno pred samit G 20 u Pitsburgu, Evropska komisija je zvanično objavila predlog kako da se organizovano kontrolišu finansijski tokovi u Evropi12. Cilj je da se spreče anomalije koje su dovele do aktuelne ekonomske krize. Predviđa se formiranje dva nova tela, Evropskog komiteta za sistemske rizike i Evropskog sistema za finansijsku kontrolu, kao i tri nove evropske instance za nadgledanje koje će ciljno pokrivati bankarski sektor, tržište finansija, osiguranja i penzija. Evropski komitet za sistemske rizike bi bio zadužen da otkrije pretnje finansijskom sistemu u celini i da alarmira na brzo preduzimanje mera. Evropski sistem za finansijsku kontrolu bi, umreženo, sačinjavali svi nacionalni kontrolni sistemi zemalja članica EU, i direktno bi sarađivao s tri nove instance za nadgledanje. “Krovno telo” bi bio Evropski  komitet za sistemske rizike i imao bi mogućnost da daje preporuke i opomene zemljama članicama, njihovim nacionalnim kontrolnim sistemima i novim trima evropskim instancama, u slučaju rizičnog poslovanja.

Međutim, preovladava teza da će nova tela, zamišljenja kao “finansijski kišobrani”, zadirati previše u nacionalne interese. Osim toga, stvoriće se strogi limiti za banke pa će profitabilnost celog finansijskog sektora biti manja13. Poboljšanje regulacije poslovanja banaka biće jedna od glavnih tema na predstojećem sastanku najrazvijenijih država u Pitsburgu. Postoji verovatnoća da će svetski čelnici verovatno zatražiti da banke povećaju kapitalne rezerve kako bi se smanjili rizici. Nova pravila mogla bi najviše pogoditi evropske banke koje će doći u podređen položaj u odnosu na američke i kineske konkurente, a preovladava i mišljenje da neka pravila, kao ona koja se tiču finansijske poluge, imaju ozbiljne konceptualne slabosti.

1.3. Domaće zakonodavstvo

Pitanjima interne kontrole bavi se svaki zakon koji tretira finansije i poslovanje. Zakoni poput Zakona o investicionim fondovima, Zakona o računovodstvu i reviziji, Zakona o budžetskom sistemu, i dr., te relevantni propisi Komisije za hartije od vrednosti, nastali su pre svega zbog potrebe usaglašavanja sa međunarodnim standardima. Cilj je utvrđivanje i postizanje odgovarajućih standarda u zaštiti investitora, deponenata i potrošača, ali i zaštiti od rizika14. Među najznačajnijim institucijama se nalazi Međunarodna komisija za hartije od vrednosti (IOSCO) koja postavlja osnovne principe poslovanja na tržištu hartija od vrednosti.

Na polju hartija od vrednosti se u poslednjih par godina puno radilo i zato je na domaćem zakonodavstvu da redovno prati trendove i u skladu sa tim da donosi savremena zakonodavna rešenja. U 2007. godini doneta je Direktiva o tržištima finansiјskih instrumenata Evropske uniјe (originalno: Markets in Financial Instruments Directive – MiFID )15, i predstavlja јednu od ključnih mera sa dalekosežnim implikaciјama, koјe vode ka stvaranju јedinstvenog evropskog tržišta finansiјskih usluga. Ujedno zamenjuјe i proširuјe delokrug Direktive o investicionim uslugama, ali i donosi značaјne promene regulativnog okvira kao odgovor na promene u sektoru finansiјskih usluga. Uvodi nove i šire zahteve, naročito u pogledu vođenja poslovanja i interne organizaciјe.

12 http://www.novosti.rs, “Dva kišobrana za finansije”, 24. Septembar 200913 http://www.bifonline.rs, “Dojče banka: Nova pravila umanjiće profitabilnost banaka”14 Jeremić, Prof. dr Zoran, Finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd 2006., str. 16215 http://www.deloitte.com/view/sr_RS/rs/sektori/finansijskisektor/problematikaitrendovi

13

Finansijsko upravljanje i kontrola kao delovi integrisanog sistema interne kontrole budžetskih korisnika, organizuju se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i poslovne procese16. Pritom komponente su iste kao i u bilo kojem drugom sistemu interne kontrole, razlike su u nadležnostima i u tome kome se podnose računi: rukovodilac – ministar uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu kao integrisani sistem interne kontrole, koji se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:

poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima, realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja, ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava, zaštitu sredstava i podataka (informacija).

Zakon o investicionim fondovima nalaže Društvu za upravljanje da uredi sistem interne kontrole17. Zakon koji se bavi sprečavanjem pranje novca i finansiranja terorizma, sistem koji je po definiciji sličan sistemu interne kontrole naziva imenom unutrašnje kontrole.

1.4. Koncept interne kontrole

Iz velikog broja gore pomenutih definicija, možemo da zaključimo sledeće – suštinu interne kontrole čine:

Proces Ljudi (Upravni odbor) Razumno uverenje Postizanje ciljeva

Proces – interna kontrola niјe poјedinačni poslovni događaј ili poјedinačna aktivnost, već niz aktivnosti koјe sačinjavaјu јedan kontinuelni proces, koјi se sprovodi svakodnevno, a koјi јe јako značaјan sa aspekta vođenja preduzeća od strane uprave, odnosno top menadžmenta.

Ljudi – internu kontrolu obavljaјu ljudi koјi određuјu ciljeve preduzeća i uvode u funkciјu uspostavljene i utvrđene mehanizme kontrola. Naјbitniјi segment uspostavljanja interne kontrole јe upravni odbor, koјi potvrđuјe stav da јe interna kontrola pod ingerenciјama menadžmenta kome i podnosi izveštaј. Konkretno, poјedinačne zadatke utvrđene mehanizmima kontrole ostvaruјu ljudi koјi su kompetentni i obrazovani za obavljanje takvih funkciјa.

Razumno uverenje – od interne kontrole se očekuјe da pruži samo razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje da su ciljevi kompaniјe postignuti. Veoma teško јe u današnjem poslovnom svetu bilo šta prihvatiti sa apsolutnim tvrđenjem, јer bi to bilo nerealno i nelogično. Veliki problemi po ovom pitanju su uglavnom vezani za ljudski faktor, i to јe realna činjenica da јe ljudski um sklon greškama i nikad niјe u potpunosti predvidivo kretanje ljudske misli. Uprava

16 Zakon o budžetskom sistemu, Finansijsko upravljanje i kontrola, član 81.17 Zakon o investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 51/2009), Pravila poslovanja, član 17.

14

ima u svakom slučaјu ingerenciјe da stane iznad sistema interne kontrole i da usmeri njegov rad u odgovaraјućem pravcu.

Postizanje ciljeva – postoјi veliki broј ciljeva koјi se mogu postaviti pred sistem interne kontrole. Ti ciljevi su uglavnom usmereni u svrhu pomoći menadžmentu za ostvarenje efikasnosti, uspešnosti i drugih postavljenih ciljeva od strane menadžmenta. Interna kontrola treba da u tom pogledu bude, figurativno rečeno desna ruka menadžmenta, u cilju sprovođenja ustanovljenih poslovnih politika i ciljeva od strane menadžmenta.

1.5. Ciljevi interne kontrole

Poslovni ciljevi mogu višestruki i različiti od preduzeća do preduzeća, ali se najčešće pominju sledeći:

profitabilnost, sprečavanje nastajanja gubitaka, sprečavanje pronevera i zloupotrebe, sprovođenje budžeta, i dr.

Međutim, u svim prethodno navedenim definicijama u vezi sa internom kontrolom, mogli bismo da izvedemo zaključak da se ciljevi, sa kojima se ona dovodi u vezu, dele u tri osnovne grupe:

Efikasno poslovanje, Realno i pouzdano finansijsko izveštavanje, Usklađenost.

Efikasno poslovanje predstavlja zahtev koji se postavlja pred internu kontrolu, a odnosi se na obezbeđenje korektnih uslova poslovanja, procesa i poslovnih aktivnosti koji će sprečiti neracionalno trošenje, gubitke, pronevere, prevare, i dr. Na taj način se sprečava nastajanje troškova koji nisu potrebni, te je to važna premisa uspešnog poslovanja. U jednoj rečenici – vezano za efikasnost i uspešnost korišćenja resursa preduzeća.

Realno i pouzdano finansijsko izveštavanje zahteva od interne kontrole da sprečava da se neki poslovni događaji dese, a da se o tome ne formira dokumentacija i potom adekvatno tretira u knjigovodstvu. Nadalje sprečava da se nešto proda, a ne fakturiše, ili da se ne preduzmu neophodni postupci naplate potraživanja i zaštite interesi preduzeća, njihovih poverilaca i vlasnika. Svakodnevnim vršenjem svojih aktivnosti interna kontrola obezbeđuje takve izveštaje o poslovanju koji realno prikazuju sliku stvarnih dešavanja. Dakle, vezano za pripremu pouzdanih obјavljenih finansiјskih izveštaјa.

Usklađenost je zahtev da se poslovanje uskladi sa pozitivnim zakonima, propisima, standardima, dogovorenim politikama i svim onim obrascima ponašanja koji te procese čine legalnim i društveno prihvatljivim. Interna kontrola ima zadatak da svakodnevno brine o usklađenosti poslovanja preduzeća u svim sferama poslovanja.

15

Zaštita sredstava može takođe da se nametne kao cilj koji poslovni subjekt postavlja pred sebe u svakodnevnom poslovanju, i misli se konkretno na zaštitu imovine od neovlašćenog korišćenja, prisvajanja ili otuđenja.

1.6. Zadaci interne kontrole

Efektivne interne kontrole ne mogu da reše sve probleme preduzeća, odnosno institucija, međutim neefikasne interne kontrole ili njihov nedostatak, mogu da prouzrokuju ozbiljne probleme za preduzeće.

Interna kontrola (sistem) postaje deo, ali ne i čitav proces upravljanja, pa može da se desi da i najefektivnije tehnike interne kontrole nisu lek za slaba/loša rešenja, neefikasno upravljanje ili spoljašnje nepredvidljive događaje.

Dobro upravljanje i efektivne interne kontrole mogu da doprinesu sigurnosti da organizacija bude u stanju da se brzo i efikasno odupre nepovoljnim uslovima, a mogu i da pomognu u ograničavanju njihovih najgorijih posledica.

Može da se zaključi sledeće:

Prvi zadatak sistema interne kontrole je stvaranje uslova za upravne kadrove radi lakšeg upravljanje preduzećem, jer se postiže veće poverenje, dok se rešenja donose brže i efikasnije, podjednako u dobrim i lošim vremenima,

Drugi, ne manje važan zadatak je obezbeđenje sredstava i osiguranje ispravnosti podataka kao i sistema računovodstva.

1.6. Različite vrste interne kontrole

U preduzećima se interne kontrole najčešće mogu svrstati u dve grupe18:

administrativne, i računovodstvene.

Аdministrаtivnе kоntrоlе sе odnose na funkcionisanje poslovnog sistema u neračunovodstvenim područjima:

poštovanje pozitivnih zakonskih propisa, poštovanje statuta, poštovanje pravilnika, poslovanje po odlukama organa upravljanja, područje prava zaposlenih, itd.

18 Stanišić, Prof. dr Milovan, Revizija, Univerzitet Singidunum, str. 60

16

Računovodstvene kontrole prеvаshоdnо se odnose na zаštitu srеdstаvа i pružаnjа uvеrеnjа dа su finаnsiјski izvеštајi i rаčunоvоdstvеni sistem pоuzdаni. Računovodstvena kontrola je okrenuta prevenciji nastajanja nezakonitih, nepravilnih, neprihvatljivih i nemoralnih postupaka kojima bi se ugrozila imovina, kapital i imidž preduzeća. Njena funkcija pored ostalog je da pruži uveravanja:

da se poslovne transakcije obavljaju sa usvojenom politikom i u skladu sa propisima, da se transakcije evidentiraju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima,

ili drugim primenljivim pravilima ili propisima da bi se time finansijski izveštaji učinili realnim i tačnim, a da bi se zaštitila sredstva i vlasnik kapitala,

da se sredstva koriste prema usvojenoj politici, da su preventirane zloupotrebe u vezi sa sredstvima i ovlašćenjima, itd.

Interna računovodstvena kontrola se često poistovećuje sa finansijskom kontrolom19. Ako pažljivo pogledamo definiciju interne računovodstvene kontrole, možemo da zaključimo da je u pitanju širi pojam – „kompletan i kompleksan sistem kontrola, finansijskih, formalnih, računskih, suštinskih i drugih, usmerenih da budu u funkciji razumnog uverenja o efikasnosti i uspešnosti poslovanja, internoj finansijskoj kotroli i usklađenosti sa zakonima i propisima, te zaštiti sredstava od neovlašćene upotrebe ili otuđenja; pravilnom i urednom vođenju knjigovodstvenih evidencija i pouzdanosti finansijskih informacija koje se formiraju u preduzeću i koriste za poslovno informisanje i odlučivanje.“

Konačno, eksternog revizora pre svega interesuju računovodstvene kontrole koje direktno i bitno utiču na pouzdanost finansijskih izveštaja.

1.7. Razgraničenje osnovnih pojmova

1.7.1. Nadzor i kontrola

U literaturi, ali i pojedinim zakonskim rešenjima, često se dešava da se pojmovi „nadzor“ i „kontrola“ poistovećuju iz razloga što su slične situacije u kojima se ovi termini javljaju. Termin nadzor se najviše pominje u domaćem zakonodavstvu20, i to u završnim odredbama, gde stoji navedeno da nadzor nad sprovođenjem dotičnog zakona vrši određena institucija (državni organ, ministarstvo). Dok se sa jedne strane tvrdi da se domaći autori nisu posebno bavili ovim pitanjem, te da ne postoji jasno razgraničenje ova dva pojma, sa druge strane, inostrani autori nadzor upravo definišu kao specifičnu delatnost posebnih, tačno utvrđenih, državnih organa koja podrazumeva utvrđivanje nezakonitosti i primenu sankcija, koje vrše izvršni i upravni organi.

Naravno, ukoliko posmatramo sa aspekta pravne terminologije, ili pak iz ugla računovodstva, možemo da vidimo slične definicije koje ukazuju na kompleks metoda, mera i postupaka, čiji je cilj da se utvrdi da li je ponašanje pravnih i fizičkih subjekata u skladu sa zakonskim propisima i drugim eksternim i internim normama, kako bi se sprečile i minimalizovale devijantne pojave u dinamici poslovanja. Iz poslednje definicije, a apsolvirajući sve prethodno navedene, možemo da

19 isto, str. 6120 Vitorović, dr Bogoljub, Interne kontrole i interna revizija, str. 12

17

zaključimo da interna kontrola ustvari predstavlja samo jedan deo nadzora, u čijem skupu se zasebno nalaze i interna revizija i eksterna revizija.

1.7.2. Kontrola i revizija

Revizija i kontrola predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća. Zajedničko im je: objekat ispitivanja (preduzeće) i cilj ispitivanja, a razlikuju se po organima koji obavljaju ispitivanje; vremenu kada se ispitivanje vrši i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.

U skladu sa Laitnerovim mišljenjem, kontrola može biti: prema organima (interna i eksterna), prema vremenu (permanentna, periodična i sporadična), prema intenzitetu (formalna i materijalna). Kleba pojam revizije izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu identifikuje s nadzorom, a reviziju naziva ispitivanjem. Zimmermann ističe da je pod revizijom neophodno podrazumevati ispitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju preduzeću, dok se o kontroli govori u slučaju kada ispitivanje vrše članovi preduzeća.

1.7.3. Interna kontrola i interna revizija

U preduzećima neminovno egzistira interna kontrola kao segment kojim menadžment lakše obavlja svoju funkciju nadgledanja. Interna kontrola i interna revizija moraju biti razdvojene na nekom organizacionom nivou. Interna kontrola i interna revizija obavljaju različite skupine poslova i one se međusobno nadopunjuju.

Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način obavljaju organi onog preduzeća, koje predstavlja objekat kontrole, ispitujući sadašnje stanje i poslovanje preduzeća. Između ove dve metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na: frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja. Različitost u frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem poslovanja prema toku kako se odvija.

Sistem interne kontrole:

pomaže organizaciji u postizanju njenih ciljeva osigurava njeno efektivno funkcionisanje štiti organizaciju od gubitka.

Interna revizija je povremeno ili periodično ispitivanje po isteku izvesnog vremenskog perioda ili sporadično, tj. prema potrebi. Ove dve metode se mogu odvijati i simultano i istovremeno, s tim što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna revizija nadzire i rad kontrolnih i rad izvršnih organa. Vreme ispitivanja internu kontrolu čini preventivnom, a internu reviziju korektivnim ispitivanjem. Kada organi interne revizije revidiraju rad nekog sektora, onda ispituju rad izvršnih i kontrolnih organa pomenutog sektora.

18

Funkcije interne revizije su21:

provera primene zakona i poštovanja pravila interne kontrole, ocena sistema internih kontrola u pogledu njihove adekvatnosti, uspešnosti i

potpunosti, davanje saveta kada se uvode novi sistemi, procedure ili zadaci.

1.7.4. Odnos interne kontrole i eksterne revizije

Trebalo bi svakako pomenuti i odnos eksterne revizije prema internoj kontroli, koji se može najbolje prikazati na sledećoj slici:

Slika 1.1. Mesto i uloga interne kontrole u eksternoj reviziji

Shvatanje prirode i cilja interne kontrole može da bude problem za mnoge direktore, članove upravnog odbora i nadzornih odbora. Oni nemaju vremena da čitaju dugačke i često dosta dosadne izveštaje i druge dokumente, odnosno da slušaju mišljenja brojnih eksperata, od kojih gotovo svako predstavlja temu komplikovanijom nego što je u stvarnosti. Mnogi direktori izrazito pogrešno shvataju internu kontrolu kao „birokratiju”.

Interne kontrole, medjutim, treba da služe organizaciji, radi postizanja njenih ciljeva i zadataka. Zatim, pre svega treba shvatiti da su proces upravljanja i interne kontrole u suštini jedan isti proces. Cilj je postignuće određenih zadataka u preduzeću, na jedan ekonomski, efikasan i efektivan način. Treba izrazito razlikovati kontrolne delatnosti vezane direktno uz mehanizam internih kontrola, od svakojakih kontrolnih delatnosti koje vrši funkcija interne revizije. Preduzeća i druge institucije mogle bi da funkcionišu bez interne revizije, ali sigurno ne bi mogle duže i na efektivan način da vode svoju delatnost bez efikasnih internih kontrola, to jest, efektivnog sistema interne kontrole.

Sa druge strane, neko mora da “bdi” nad efektivnošću sistema interne kontrole, radi ocene efikasnosti funkcionisanja i ubeđenja da su procedure i kontrolne delatnosti poštovane kao i da

21 Zakon o budžetskom sistemu, Interna revizija, član 82.

19

su nedostaci i slabosti uočene i ispravljene. To je uloga interne revizije. Interna revizija vrši monitoring i ocenjuje efektivnost sistema interne kontrole, procesa upravljanja rizikom i samo upravljanje preduzećem.

20

DRUGI DEO

KOMPONENTE INTERNE KONTROLE

21

2.1. Komponente interne kontrole

Delokrug rada interne kontrole pokriva širok spektar aktivnosti poslovnog subjekta. Sistem interne kontrole će se odraziti na kontrolno okruženje koje objedinjuje organizacionu strukturu i pojedinačne osobine svog osoblja, uključujući integritet, etičke vrednosti i nadležnost.

Intеrnа kоntrоlа jе sistem koji se sastoji od više komponenti:

kontrolno okruženje, procena rizika, kontrolne aktivnosti, informacija i komunikacija, i nadgledanje i praćenje.

2.1.1. Kontrolno okruženje

Prema Međunarodnim standardima revizije, kontrolno okruženje podrazumeva opšte stavove, savesnost i aktivnosti rukovodstva i službenika koji se tiču sistema internih kontrola i značaja tog sistema za poslovni subjekt. Kontrolno okruženje utiče na efikasnost specifičnih kontrolnih procedura. Snažno kontrolno okruženje, kao što je, na primer, ono sa uskim kontrolama budžeta i efikasnim internim kontrolama, može značajno doprineti specifičnim kontrolnim procedurama. Međutim, snažno okruženje samo po sebi ne osigurava efikasnost sistema interne kontrole.

Kontrolno okruženje u preduzeću opredeljuje niz faktora. To su pre svega:

odnos prema intеgritеtu i еtičkim vrеdnоstima, odnos prema kоmpеtеntnоsti i kvаlitеtu, funkcionisanje upravnog odbora, stil rukоvоđеnja, adekvatna оrgаnizаciоnа strukturа, sistem оvlаšćеnjа i оdgоvоrnоsti, kаdrоvskа i pоslоvnа pоlitikа.

2.1.2. Procena rizika

„Rizik je sveprožimajući i trajni proces. Ne doneti nikakvu odluku tim povodom je takođe veoma rizično! Jasno je da se ljudi osećaju loše kada je reč o neizvesnosti, zato i polažu novac u banke jer misle da su se time oslobodili iste. Time rizik uklanjaju iz vidnog polja i osećaju se bolje, ali to je strategija noja. Zapravo, platili su da ne vide rizik, i time je odgovornost menadžera u finansijskom sektoru veća"22.

22 Prof. Den Galaj, Upravljanje rizikom: Ko upravlja ovom krizom i šta mi imamo s tim, http://www.bifonline.rs

22

Prоcеnа rizikа koju sprovodi menadžment može značajno da se razlikuje od procene rizika od strane revizora. Menadžment procenu provodi u funkciji razvoja i usavršavanja sistema interne kontrole. Za razliku od toga revizor procenu obavlja da bi sagledao kontrolni rizik u sklopu rizika revizijskog angažmana.

Zašto je upravljanje rizikom naročito bitno u vreme krize? Zato što se ekomske krize ne dešavaju prvi put i zato što su modeli upravljanja rizikom, iako zasnovani na pretpostavkama, razvijeni u stabilnom periodu23.

Efikasan sistem interne kontrole zahteva prepoznavanje i kontinuiranu procenu i ocenjivanje materijalnih rizika koji mogu onemogućiti postizanje ciljeva institucije. Pre svega, treba biti svestan mogućnosti nastanka neplaniranih događaja, koji mogu biti prepreka postizanju ciljeva institucije. Iako postoji veliki broj podela rizika prema različitim kriterijumima, kada su u pitanju finansijske institucije, uobičajena je podela na nefinansijske i finansijske rizike.

2.1.2.1. Osnovni rizici investiranja

Ulaganje u investicioni fond pretpostavlja preuzimanje određenih rizika. Uopšteno govoreći rizik ulaganja na tržištu kapitala predstavlja verovatnoću da prinos od izvršenih investicija bude nezadovoljavajući ili negativan. Nezadovoljavajući ili negativan prinos Fonda može nastati u najvećoj meri delovanjem sledećih rizika:

1. Tržišni rizik, rizik promene cena hartija od vrednosti u koje je investirano – Imovina investicionog fonda je investirana u finansijske instrumente navedene u okviru Prospekta investicionog fonda. Navedenim finansijskim instrumentima redovno se trguje na finansijskim tržištima i njihova buduća cena je neizvesna. Promena vrednosti tih instrumenata može dovesti do nezadovoljavajućeg rasta ili pada vrednosti investicija. Deo imovine koji će biti investiran u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti biće osetljiv na promenu kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa obrnuto je proporcionalna promeni cene dužničkih hartija od vrednosti, uz napomenu da je osetljivost u slučaju kratkoročnih hartija od vrednosti po pravilu manja nego kod dugoročnih hartija od vrednosti. To znači da će pri ulaganju u akcije kao dugoročne instrumente verovatnoća gubitka u periodu investiranja od godinu dana biti znatno veća. Pad cena obveznica u koje je investirana imovina Fonda može nastati zbog porasta opšteg nivoa kamatnih stopa ili zbog povećanja rizičnosti izdavaoca obveznica.

Imovina investicionog fonda je najvećim delom investirana u akcije što povećava mogućnost većih oscilacija cene investicionih jedinica. Društvo se obavezuje da će upravljati tržišnim rizikom ulažući imovinu Fonda u umeren broj kvalitetnih akcija i obveznica, tj. diversifikacijom portfelja Fonda kako bi se smanjila ukupna rizičnost Fonda.

2. Valutni rizik – Kako postoji mogućnost da će imovina Fonda biti jednim delom investirana u hartije od vrednosti stranih izdavalaca, to će taj deo imovine biti izložen i riziku promene kursa dinara prema valuti u kojoj će biti izražen deo investicije. Valutni rizik je verovatnoća da valute

23 Isto

23

u kojima je investirana imovina Fonda depresiraju u odnosu na dinar. Depresijacija tih valuta dovela bi do nezadovoljavajućeg rasta ili pada cene jedinice Fonda.

3. Kreditni rizik – predstavlja verovatnoću da izdavalac u čije je hartije od vrednosti investirano neće biti u mogućnosti da u celini ili delimično izmiri svoje obaveze u momentu dospeća. Neispunjavanje obaveza od strane izdavaoca, u čije hartije od vrednosti je investirano, uticalo bi na likvidnost investicionog fonda i smanjilo vrednost tog dela imovine Fonda. Društvo će upravljati kreditnim rizikom ulažući sredstva i strogo poštujući okvire investiranja postavljene Prospektom Fonda, Pravilima poslovanja Društva za upravljanje i zakonskim ograničenjima.

4. Rizik promene poreskih propisa – predstavlja verovatnoću da zakonodavna vlast promeni poreske propise na način koji bi negativno uticao na profitabilnost ulaganja u investicioni fond. Ovaj rizik je u potpunosti izvan domena uticaja Društva za upravljanje.

5. Rizik zemalja u koje je uložena imovina fonda – Ako imovina investicionog fonda bude ulagana u domaće hartije od vrednosti, kao i u hartije od vrednosti izdate u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, postoji mogućnost da eventualne političke krize na tim tržištima imaju uticaj na vrednost imovine Fonda. Društvo će ulagati imovnu Fonda na takav način, da se investicije što manje izlažu riziku tržišta na kojima se može očekivati veći uticaj političkih kriza.

6. Operativni rizik – predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva za upravljanje fondom, i to u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemima, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. U tom smislu, rizici padova sistema, pogrešna upotreba informacionih sistema, nedovoljno razvijene procedure interne kontrole, neadekvatna podela dužnosti, ili neadekvatno osoblje može prouzrokovati neočekivane gubitke, odnosno nepravilno finansijsko izveštavanje.

Prisutan je i rizik likvidnosti, ali posebna dva rizika treba pomenuti na koje se obično ne obraća pažnja:

Pravni rizik – rizik neusklađenosti sa propisima koji za rezultat ima gubitke ili štetu po reputaciju institucije, i

Rizik imidža – glasine i/ili skandali mogu uništiti reputaciju i poverenje u rukovodstvo organa ili samu kompaniju. “Rizik za reputaciju: kako tretirate svoje zaposlene, kako se odnosite prema ekologiji, da li imate uspostavljena interna pravila ponašanja i da li to neko nadzire, da li konkurencija možda širi glasine o vama – sve to može da se vrati kao bumerang”24. Nezadovoljni i otpušteni radnici ako upotrebe medije veoma su opasni. I internet tu ima svoju ulogu u širenju glasina i manipulaciji informacijama, a to sve košta i ne treba olako prihvatati to šta Facebook i Google znaju o vama ili šta može da se kreira na tim mestima25.

24 Prof. Den Galaj, Upravljanje rizikom: Ko upravlja ovom krizom i šta mi imamo s tim, http://www.bifonline.rs

25 Isto

24

Investicija u Fond nije bankovni depozit i kao takva nije osigurana od strane Agencije za osiguranje depozita, niti od neke druge agencije.

2.1.2.2. Način upravljanja rizicima

U procesu upravljanja rizicima, Društvo za upravljanje naročito obraća pažnju na svaku vrstu rizika navedenu u okviru Prospekta Društva, kao i na njihovo međusobno dejstvo. Što se tiče tržišnog rizika, odnosno rizika od promene cena hartija od vrednosti, Društvo za upravljanje neće nepromišljeno vršiti prekomerne kupoprodajne transakcije u slučaju kada cena hartija od vrednosti raste ili pada. Prodaja će se vršiti samo ukoliko je trenutna cena hartija od vrednosti veća od dugoročno projektovane cene, a u situaciji kada cena padne, razmotriće se mogućnost dodatne kupovine te hartije od vrednosti kako bi se napravila dodatna zarada.

Radi održanja potrebnog nivoa likvidnosti, Društvo za upravljanje može u svoje ime, a za račun Fonda uzeti kredit sa rokom otplate do 360 dana do 20% vrednosti imovine Fonda na dan podnošenja zahteva za kredit. Valutni rizik će biti evaluiran pre svake investicije u inostranstvo, a moguće je i korišćenje finansijskih derivata u upravljanju ovim rizikom.

Da bi upravljalo kreditnim rizikom, Društvo za upravljanje će samostalno vršiti analizu kompanija i drugih investicija, ali će koristiti i podatke iz registra boniteta, kao i podatke rejting agencija. Na rizik promene poreskih propisa i rizik zemlje u koju se ulaže, Društvo za upravljanje ne može imati uticaj, tako da će se investirati u zemlje koje imaju stabilnu makroekonomsku, monetarnu i fiskalnu politiku. Operativni rizik će biti minimiziran činjenicom da je Društvo za upravljanje razvilo striktne procedure u svom poslovanju.

Rizici su prisutni u svim aspektima rada organa uprave, te je njihova obaveza da ove rizike kontinuirano procenjuju. Procena rizika predstavlja identifikaciju i analizu rizika relevantnih za postizanje ciljeva institucije, što stvara osnovu za određivanje kako upravljati rizicima. Efikasna procena rizika identifikuje i razmatra interne faktore (kao što su složenost strukture, karakteristike aktivnosti, kvalitet osoblja, organizacione promene i rotacije radnika), ali i eksterne (kao što su promena ekonomskih uslova, zakonske promene) koji mogu uticati na ostvarivanje ciljeva institucije.

Za efikasnu procenu rizika poželjno je uvesti i primenjivati korake procene:

identifikovati ključne ciljeve i operativne procese, utvrditi potencijalna problematična područja (područja za koja se primaju žalbe ili su

imala problema u prošlosti, područja u kojima su se desile skore izmene radnika ili strukture, složene aktivnosti)

proceniti verovatnoću materijalizovanja pretnji, proceniti značaj mogućeg uticaja na normalan rad institucije, odrediti materijalnost izlaganja riziku na osnovu njegove verovatnoće i mogućeg uticaja i

uspostaviti prioritete kontrole u obliku akcionog plana.

25

Prema rečima Prof. Den Galaia, zašto edukacija o tome koji rizik kompanija treba da preduzme, a koji treba izbegavati nije opštepoznata, stvar je nečega što zapravo spada u domen psihologije: modeli upravljanja rizikom ne mogu da otklone neizvesnost (ne, ona je životna činjenica), ali mogu biti korišćeni da se rizik definiše i proceni, da se uspostavi racionalna strategija koja bi umanjila rizik prodaje i kupovine tuđih rizika.

„Preporuka onima koji ne žele da slede taktiku nojeva: izbegavati komplikovane finansijske instrumente ili šeme koje su nerazumljive. Obratiti pažnju na pretpostavke i procene koje se odnose na proceduru. Definisati „apetit za rizikom” u organizaciji i spremnost da ga preuzme. I treba razumeti ključni kod: da je za veći profit potrebno preduzeti i veći rizik”26.

2.1.3. Kоntrоlnе аktivnоsti

Kontrolni postupci su, prema Medunarodnim standardima revizije one politike i postupci koje je, pored politika i postupaka koje čine deo kontrolnog okruženja, uspostavio rukovodilac poslovnog subjekta radi ostvarivanja svojih specifičnih ciljeva. Specifični kontrolni postupci obuhvataju:

izveštavanje, pregled i odobravanje usaglašavanja, proveravanje računovodstvene tačnosti evidencija, kontrolisanje aplikacija i okruženja kompjuterskih informacionih sistema, na primer,

uspostavljanjem kontrola nad:- izmenama kompjuterskih aplikacija, i- pristupa datotekama.

vođenje i analiza sintetičkih računa i bruto bilansa, odobravanje i kontrolisanje dokumentacije, upoređivanje podataka iz sopstvenih evidencija sa podacima iz spoljnih izvora, upoređivanje rezultata popisa stedstava i izvora sredstava, potraživanja, dugovanja i

novčanih sredstava sa računovodstvenim evidencijama, ograničavanje neposrednog fizičkog pristupa sredstvima i evidencijama, upoređivanje i analiza ostvarenog finansijskog rezultata sa planiranim iznosima.

Kоntrоlnе аktivnоsti sе mоgu pоdеliti nа dvа dеlа:

1. nalog šta treba kontrolisati, i2. uputstvo kako treba sprovoditi kontrolu.

Kao što se vidi, kontrolni postupci su brojni, te se oni mogu razvrstati u nekoliko grupa:

adekvatno razdvajanje dužnosti, odgovarajuća autorizacija transakcija i aktivnosti, adekvatna dokumentacija i zapisi, fizičke kontrole nad imovinom i informacijama i izveštavanje.

Kоntrоlni pоstupci mogu da se predstave i na ovaj način:

26 Prof. Den Galaj, Upravljanje rizikom: Ko upravlja ovom krizom i šta mi imamo s tim, http://www.bifonline.rs

26

obezbeđenje jasnog razgraničenja dužnosti ( ko za šta odgovara), obezbeđenje jasnog izdavanja naloga (ko na šta ima pravo), fizičkо čuvаnjе srеdstаvа i pоslоvnih knjigа ( sigurnost i zaštita), nеzаvisnе prоvеrе izvršеnjа pоstаvljеnih zаdаtаkа (nadzor), i аdеkvаtni dоkumеnti i еvidеnciје ( priprema povratne informacije).

2.1.3.1. Adekvatno razdvajanje dužnosti

Adekvatno razdvajanje dužnosti treba da spreči pojavu grešaka i kriminalnih radnji, što je od velikog značaja kako za rukovodioca organa uprave, tako i za revizore i inspekcije. Lošim razdvajanjem dužnosti može se smatrati situacija ukoliko neka osoba može učiniti kriminalnu radnju ili grešku, uz istovremeno postojanje mogućnosti sprečavanja njihovog otkrivanja od strane sistema interne kontrole. U vezi sa tim, treba istaći nekoliko najvažnijih oblasti u kojima je ključno pravilno razdvojiti dužnosti:

1. Razdvajanje upravljanja imovinom od računovodstvenih aktivnosti – Razlog zbog koga je neophodno izvršiti ovakvu raspodelu dužnosti je da osoba koja ima mogućnost pristupa nekoj imovini, ne izvrši njeno otuđenje koje će potom biti prikriveno kroz nevalidnu računovodstvenu evidenciju. Na primer, osoba koja prima novac od obveznika plaćanja, ne sme biti zadužena za knjiženje ove transakcije, jer postoji rizik da će ona novac zadržati za sebe, a u računovodstvu knjižiti npr. povećanje potraživanja od kupaca.

2. Razdvajanje operativnih aktivnosti od procesa njihovog računovodstvenog evidentiranja – Ako bi svaka služba ili odeljenje u poslovnom subjektu samostalno vodilo evidenciju, postojao bi veliki rizik da će ono nastojati da prikaže svoje rezultate boljim nego što to oni u suštini jesu. Zbog toga, računovodstvo treba biti izdvojeno u samostalnu organizacionu jedinicu.

3. Razdvajanje dužnosti administriranja IT od dužnosti korisnika IT aplikacija – Što je kompjuterski sistem kompleksniji, on sve više utiče na procese autorizacije transakcija, njihovog evidentiranja i upravljanja imovinom. Na primer, u poslovnom subjektu u kome je uspostavljen integralni računovodstveni sistem, radnik u službi nadležnoj za izdavanje rešenja unosi u kompjuterski sistem podatke iz rešenja o naknadi. IT aplikacija je tako kreirana da sama vrši proveru zaduženosti obveznika i na osnovu rezultata pretrage postoji mogućnost da se obveznik upozori ili na drugi način inicira plaćanje pre izdatog rešenja. Dalje, u slučaju kad se rešenje izda (nakon perioda pravosnažnosti), aplikativno se računovodstveno evidentira u odgovarajućim datotekama (glavnoj knjizi, pomoćnim knjigama i sl.). Da bi se ovi uočeni nedostaci otklonili neophodno je da se razdvoje dužnosti administratora od dužnosti korisnika. U prethodnom primeru, odgovornost za dizajniranje i kontrolu računovodstvenog softvera (aplikacije) trebala bi da bude na IT administrativnom osoblju, dok bi korisničko osoblje trebalo biti odgovorno za tačnost podataka koji se unose u sistem.

27

2.1.3.2. Odgovarajuća autorizacija transakcija i aktivnosti

Ako su kontrole u poslovnom subjektu adekvatne, onda svaka transakcija pre njene realizacije mora biti autorizovana. U organizaciji bi postojao nerešiv problem ukoliko bi svaki zaposleni mogao po svom nahođenju da koristi i troši sredstva budžeta, određuje cene za nabavku roba, usluga ili radova itd. Autorizacija može biti opšta i posebna.

1. Opšta autorizacija (tj. opšte ovlašćenje) podrazumeva da rukovodilac poslovnog subjekta uspostavlja politiku koju ostatak organizacije sledi. Kao primer možemo uzeti da rukovodilac neke službe može biti ovlašćen od strane svog nadređenog da odobrava zahteve za nabavku, ali samo do određenog iznosa.

2. Posebna autorizacija (tj. posebno ovlašćenje) odnosi se na pojedinačnu aktivnost. Naime, rukovodilac organa uprave se obično ne opredeljuje za definisanje generalne politike autorizacije za neke aktivnosti, pa je prilikom njihove autorizacije potrebno doneti posebnu odluku, koja u nekim slučajevima zahteva odobravanje od strane neke druge institucije, hijerarhijski nadređene.

Važno je razlikovati autorizaciju koju vrši rukovodilac organa uprave od odobrenja koje vrše zaposleni. Dok se autorizacija odnosi na uspostavljanje generalne politike ili politike za specifične aktivnosti, dotle davanje odobrenja predstavlja aktivnost implementacije odluka rukovodioca od strane zaposlenih.

2.1.3.3. Adekvatna dokumentacija i iskazi

Dokumenti i iskazi su sredstva putem kojih se unose i sumiraju transakcije. Oni obuhvataju knjigovodstvene dokumente (ulazne račune, odluke, platne liste i sl.), kao i knjigovodstvene knjige (glavna knjiga i pomoćne knjige). Dokumenti i iskazi se često drže u elektronskom obliku, u formi kompjuterskih datoteka, te se na kraju godine ili po potrebi štampaju i arhiviraju. Uloga dokumenata je da omoguće prenos informacija u okviru ili između institucije i njene okoline. Pri tome, oni pružaju razumno uverenje da su promene na imovini kontrolisane na adekvatan način i da su transakcije pravilno evidentirane.

Ključni principi na kojima preduzeće treba da zasniva dizajn i upotrebu dokumenata su:

dokumenti treba da su, ukoliko je to moguće, pre upotrebe numerisani (protokolisani) – Ovim postupkom se uspostavlja kontrola nad otkrivanjem gubitka dokumenata ili omogućuje njihovo lakše kasnije pronalaženje,

dokumenti treba da su pripremljeni odmah, odnosno u što kraćem vremenskom roku nakon poslovnog događaja – ukoliko je vremenski interval dug, povećan je rizik valjanosti dokumentacije,

dokumenti treba da su jednostavni, tako da mogu biti lako razumljivi, i trebaju biti koncipirani tako da se mogu koristiti u različitim okolnostima. Na primer, izdato rešenje treba da bude osnov za naplatu naknade, da služba nadležna za izdavanje rešenja dobije

28

relevantne informacije za praćenje naplate, a da obveznik plaćanja razume njen sadržaj prilikom plaćanja i sl.,

dokumentacija treba biti dizajnirana tako da usmerava na ispravno popunjavanje i korišćenje. Pravilan dizajn dokumentacije podrazumeva da su dokumenti numerisani, da za svaki primerak piše kome ga treba poslati, da se dizajnira prostor za autorizaciju i sl.

2.1.3.4. Fizicka kontrola nad imovinom i dokumentima

Zaštita imovine znači ograničavanje pristupa resursima i informacijama kako bi se postiglo umanjenje rizika neovlašćene upotrebe ili gubitka. U protivnom, imovina može biti ukradena, a informacije izmenjene ili uništene. U takvim okolnostima, može biti ugroženo normalno funkcionisanje institucije. Ukoliko je poslovanje organizacije informizovano, posebnu pažnju je potrebno obratiti na zaštitu kompjuterske opreme, aplikacija i datoteka. Za fizičku kontrolu pristupa informatičkim resursima preporučuju se: zaključavanja prostorija u kojim se ti resursi nalaze, kontrola uslova okruženja na mestima gde se koriste kompjuteri (vlažnost vazduha i temperatura) i obezbeđenje adekvatnog mesta za arhiviranje aplikacija i datoteka sa računovodstvenim podacima (tzv. baze aplikacija i podataka).

2.1.3.5. Izveštavanje - nezavisne provere (tzv. interna verifikacija)

Izveštavanje predstavlja neophodan alat rukovodstva u svrhu kontrole, a na način definisan zakonima. Izveštavanje je sredstvo nadziranja onda kada pruža informacije o pitanjima kao što su vremenski rokovi, postizanje ciljeva, budžet, i sl., održavanje i analiza računa, probnih bilansa, kao i poravnanje i provera računske tačnosti, sve su deo procesa izveštavanja. Nezavisne provere su izuzetno značajne, jer ukoliko se primena postojećih kontrolnih politika i procedura ne proverava, postoji opasnost da se u praksi odstupi od njihove primene. Zaposleni mogu da zaborave ili da namerno prestanu da koriste kontrolne procedure ukoliko ne postoji neko lice koje je odgovorno da nadgleda, kontroliše i vrednuje njihov rad.

2.1.4. Informacija i komunikacija

Efikasan sistem interne kontrole zahteva postojanje pouzdanih sistema informacija u svrhu pružanja blagovremenih i pouzdanih informacija, kao i efikasnih kanala komunikacije koji osiguravaju da svo osoblje u potpunosti razume i poštuje politike i procedure, kao i da druge relevantne informacije dođu do određenih radnika. Institucija može da ima odlične politike i procedure ali one neće biti efikasne ukoliko nisu dostavljene osoblju koje obavlja te dužnosti.

Efikasna komunikacija takođe treba postojati u širem smislu, unutar celokupne institucije i od vrha prema dnu i obratno. Svi radnici moraju dobiti jasnu poruku od vrha rukovodstva da se odgovornosti za kontrolu moraju shvatiti ozbiljno.

29

Svаkо prеduzеćе bi trebalo da ima adekvatan sistem informacija u kojima je jasno definisano:

koji su izvori informacija, ko generiše podatke i informacije, u kojoj formi se informacije prezentiraju, u kojim rokovima se dostavljaju korisnicima ko su korisnici i koje informacije koriste, i dr.

2.1.5. Nadgledanje

Proces interne kontrole mora biti nadziran i modifikovan ukoliko je to neophodno, kako bi sistem interne kontrole dinamično reagovao na izmenjene uslove koji utiču na nivo rizika unutar institucije. Nadziranje je deo svakodnevnih aktivnosti rukovodstva kao što je stalni nadzor i redovni izveštaji rukovodstva, ali takođe obuhvata i odvojena periodična ocenjivanja putem mehanizama kao što je samoprocena, kada radnici odgovorni za određene aktivnosti utvrđuju efikasnost kontrola za date aktivnosti. Učestalost periodičnih pregleda treba da bude određena razmatranjem rizika, kao i učestalošću i prirodom promena u operativnom okruženju. Odvojena ocenjivanja omogućavaju rukovodstvu da stekne uvid u ukupnu efikasnost interne kontrole.

Četiri aspekta kontrole bi trebalo da budu ocenjena:

Da li je kontrolna radnja ispravna – tj. da li će kontrola umanjiti identifikovani rizik? Da li je ustanovljena – tj. da li je uspostavljena kao formalna aktivnost rukovodstva? Da li je efikasna – tj. da li funkcioniše kao što je planirano? Da li je delotvorna – tj. da li smanjenje rizika putem određene kontrole opravdava utrošak

održavanja kontrole?

Ako je menadžment posvećen svojoj funkciji, onda mora nadgledati sistеm intеrnе kоntrоlе. Funkcija nadgledanja je višestruka. Jedna od njih je da se na vreme zapaze propusti u funkcionisanju sistema interne kontrole. Druga funkcija je da se vidi da li je sistem interne kontrole prilagodljiv zahtevima vremena.

Pored toga, kontrolne radnje su često međusobno povezane, pa je potrebno oceniti kombinaciju uticaja grupnog efekta. Na primer, određene kontrolne radnje, iako su pojedinačno efikasne, mogu biti umanjene kada su u grupi sa drugim radnjama.

Nepravilnosti interne kontrole trebaju biti dokumentovane i blagovremeno prijavljene odgovarajućem nivou rukovodstva i pravilno adresirane. Preporučuje se obavljanje godišnjih periodičnih pregleda glavnih sistema i procedura, a nešto ređe ili po potrebi za sisteme i aktivnosti koje pokazuju manji nivo rizika. Procena se takođe mora izvršiti nakon svake veće promene u instituciji.

30

Kontrolne komponente Kriterijum za nezadovoljavajuću ocenuKontrolno okruženje - “Tvrde kontrole” nedostaju ili su neadekvatne,

- Postoje verifikovani primeri preskakanja “mekih” kontrola'27

Procena rizika - Rukovodstvo nema prethodno definisane relevantne ciljeve,- Ciljevi su suprotni širim ciljevima,- Rukovodstvo nije identifikovalo relevantne rizike za dostizanje ciljeva,- Rukovodstvo nema osnove za određivanje koji rizici su najkritičniji,- Rukovodstvo nije obezbedilo ublažavanje kritičnih poslovnih rizika,- Revizijski testovi otkrivaju da ključni rizici nisu prethodno razmatrani od strane menadžmenta.

Kontrolne aktivnosti - Ključne kontrolne aktivnosti ne funkcionišu kako je predviđeno,- Rukovodna strategija ublažavanja rizika nije adekvatno reflektovana u kontrolne aktivnosti.

Informacije i komunikacije - Ključne podaci nisu idetifikovani, sakupljeni i prenešeni,- Zaposleni ne razumeju svoje kontrolne odgovornosti,- Usaglašavanje kupaca ili dobavljača nije obavljeno ili pomoćna akcija nije preduzeta u uobičajenom vremenu.

Monitoring - Rukovodstvo nije uspostavilo značenja određivanja kvaliteta interne kontrole tokom vremena, ni kroz nezavisno istraživanje ili tekuću strukturnu i nezavisnu proveru procesa.

Ukupno - Procene svih komponenti trebaju biti razmotrene da odrede da li kontrole obezbeđuju razumno uverenje da će rukovodeći ciljevi biti dostignuti.

Slika 2.1: Kriterijumi za ocenjivanje komponenata sistema internih kontrola

27 “Tvrde kontrole” sadrže organizacionu strukturu, određivanje ovlašćenja i odgovornosti i politiku ljudskih resursa, dok “meke kontrole” uključuju etiku, privrženost, sposobnost i stil rada rukovodstva i gotovo uvek se preskaču u reviziji zbog teškoće obezbeđenja dokaza.

31

Kоmpоnеntе Оpis kоmpоnеntе Dаljnjа pоdеlа (аkо је primеnljivа)

Kоntrоlnо оkružеnjе Аktivnоsti, pоlitikе i pоstupci kојi оdrаžаvајu оdnоs nајvišе rukоvоdnе strukturе, dirеktоrа i vlаsnikа prеduzеćа vеzаnо zа kоntrоlе i njihоv znаčај,

Pоdkоmpоnеntе kоntrоlnоg оkružеnjа:

intеgritеt i еtičkе vrеdnоsti, privržеnоst kоmpеtеntnоsti, filоzоfiја i stil rаdа uprаvе, оrgаnizаciоnа struktura uprаvni оdbоr ili rеvizоrskа kоmisiја, dоdеlа/rоspоdеlа оvlаšćеnjа/nadlеžnоsti i odgоvоrnоsti, kadrоvskа i pоslоvnа pоlitikа.

Prоcеnа rizika оd strаnе uprаvе

Idеntifikаciја i аnaliza rizikа rеlеvаntnih zа priprеmu finаnsiјskih izvјеštајa u skladu sa Međunarodnim standardima revizije.

Izјаvе upravе kоје mоrајu biti zаdоvоljеnе:

pоstојаnjе i pојava kоmplеtnоst, vrеdnоvаnjе ili аlоkаciја, prava i оbаvеzе, prеzеntаciја i оbјavljivаnjе,

Kоntrоlnе аktivnоsti Pоlitikе i prоcеdurе kоје је ustаnоvilа uprаvа dа bi pоstiglа svоје ciljеvе zа finаnsiјskо izvеštаvаnjе.

Kаtеgоriје kоntrоlnih аktivnоsti: adеkvаtnо rаzdvајаnjе dužnоsti, prаvilnо оdоbrаvаnjе trаnsаkciјa i

аktivnоsti, adеkvаtnа dоkumеntaciја i еvidеnciје, fizičkа kоntrоlа srеdstаvа i еvidеnciја, nеzаvisnе prоvеrе uspеšnоsti

funkciоnisаnjа.

Rаčunоvоdstvеni infоrmаciоni i kоmunikаciоni sistеm

Меtоdе kоје sе kоristе zа idеntifikоvаnjе, sаkupljаnjе/sаstаvljаnjе, klаsifikоvаnjе, еvidеntirаnjе i izvеštаvаnjе о trаnsаkciјаmа prеduzеća i оdržаvаnjе оdgоvоrnоsti prеmа zа njih vеzаnim srеdstvimа/imоvini.

Ciljеvi rеviziје kојi mоrајu biti zаdоvоljеni vеzаnо zа transаkciје:

pоstојаnjе, kоmplеtnоst, tačnost, svojina, klasifikаciја, vrеmеnski rаspоrеd knjižеnja i sumirаnja.

Praćenje Stаlnа i pоvrеmеnа praćеnja еfikаsnоsti оrgаnizаciје i sprоvоđеnjа sistеmа intеrnе kоntrоlе kојu vrši uprаvа, kаkо bi utvrdila dа li оnа funkciоnišе kаkо је prеdviđеnо i dа bi bilа, pо pоtrеbi mоdifikоvаnа rаdi bоljеg funkciоnisаnjа.

Niје primеnljivа

Table 2.2. Opis komponenata interne kontrole

32

TREĆI DEO

SISTEM INTERNE KONTROLE

33

3.1. Sistem interne kontrole

Sistem interne kontrole28 u investicionom fondu se definiše Odlukom o osnivanju Društva za upravljanje investicionim fondovima (u daljem tekstu Društva) i Pravilima poslovanja, gde se bliže utvrđuju osnovni principi organizacije i rada interne kontrole, zadaci i delokrug rada, odgovornosti, ovlašćenja, dužnosti i način rada, kao i izveštavanje nadležnih organa Društva u postupku interne kontrole.

Društvo je dužno da uredi sistem interne kontrole koji sadrži procedure, postupke i radnje kojima se obezbeđuje kontinuirana kontrola rizika u poslovanju Društva, odnosno fonda, u skladu sa prirodom, složenošću i rizičnošću poslovanja Društva. Sistem interne kontrole se sprovodi u skladu sa ovim pravilima i definisanim nadležnostima, saglasno Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji Društva, a u skladu sa Zakonom.

U investicionom fondu interna kontrola je organizovana kao skup svih politika i procedura koje je usvojilo rukovodstvo Društva kako bi se obezbedilo ekonomično i efikasno ispunjavanje ciljeva Društva što podrazumeva:

kontinuirano praćenje, provera i unapređenje sigurnosti i efikasnosti poslovanja u Društvu,

identifikacija rizika kojima je Društvo izloženo, ili se može očekivati da bude izloženo u bududnosti, u cilju njihove kontrole i sprečavanja svih prekomernih izloženosti Društva rizicima,

praćenje usaglašenosti poslovanja Društva sa procedurama, pravilnikom i usvojenom poslovnom orijentacijom i blagovremeno izveštavanje o identifikovanim nedostacima,

integrisanje sistema kontrole Društva sa svakodnevnim poslovnim aktivnostima i poslovnim politikama Društva.

Društvo je dužno da stalno proverava sistem interne kontrole i da ga prilagođava, odnosno menja prema planiranim i/ili izmenjenim uslovima poslovanja Društva.

3.2. Odgovornost, ovlašćenja, dužnosti i način rada u sistemu interne kontrole

Direktor Društva i Upravni odbor zajedno čine upravu Društva, i takođe imaju zajedničku odgovornost za sprovođenje i organizaciju sistema interne kontrole u Društvu.

Upravni odbor Društva, u sistemu interne kontrole, odgovoran je za sprovođenje sledećih postupaka:

28 Pisano na osnovu Pravila poslovanja Društva za upravljanje investicionim fondovima „FIMA INVEST” A.D.

BEOGRAD

34

uspostavljanje i razvoj adekvatnog i efikasnog sistema interne kontrole Društva, kao i kontrole sprovođenja tog sistema,

praćenje, analizu i utvrđivanje prihvatljivih granica rizika koje Društvo preuzima, pripremu i periodičnu kontrolu sprovođenja akata Društva, kontrolu rada direktora Društva i lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u

Društvu, uspostavljanje i razvoj adekvatne organizacione strukture Društva, koja omogućava

potpuno i efektivno uključivanje svih zaposlenih u sprovođenje i razvoj sistema interne kontrole.

Direktor Društva donosi Pravilnik o internoj kontroli kojim se uređuju:

procedure rada odnosno dužnosti (opis kontrolnih aktivnosti) koje obavljaju zaposleni u svom radu,

opis kontrolnih aktivnosti koje obavlja uprava društva (procedure za sprečavanje sukoba interesa i zloupotrebe privilegovanih informacija),

opis kontrolnih aktivnosti vezanih za kontrolu poštovanja zakona, koje obavlja kontrolor, opis aktivnosti internog revizora, procedure za rešavanje nedostataka ili slabosti sistema interne kontrole.

Direktor Društva je u sistemu interne kontrole odgovoran za:

sprovođenje utvrđenih akata poslovne politike Društva, praćenje, analizu i utvrđivanje prihvatljivih granica rizika koje Društvo preuzima kao i

način upravljanja rizicima (razvoj postupaka koji omogućavaju merenje i kontrolu rizika iz poslovanja Društva),

nadzor koji omogućava blagovremenu procenu postojećih i novih rizika, koji se javljaju u svakodnevnom poslovanju Društva, kao i takvu kontrolu rizika koja će negativni uticaj na poslovanje i bonitet Društva svesti na najmanju moguću meru,

kontrolu efikasnosti korišćenja angažovanih resursa, kao i staranje o efikasnom izvršavanju poslova i zadataka zaposlenih u Društvu,

predlaganje organizacione strukture Društva, utvrđivanje procedura i praćenje njihove adekvatnosti i efikasnosti u otklanjanju uočenih

nedostataka, sprovođenje izmena u poslovnim knjigama Društva u skladu sa mišljenjem revizora koje

je prihvatio nadležni organ Društva, uspostavljanje visokih moralnih standarda u obavljanju svih poslova u Društvu i potpuno

uključivanje svih zaposlenih u Društvu u njihovo sprovođenje, učestvovanje u procesu predlaganja, zajedno sa internom revizijom, novih procedura i

ažuriranja postojećih, frekvenciju i nivo kontrole koja treba da se sprovodi unutar svih organizacionih delova.

35

Investicioni odbor je u sistemu interne kontrole odgovoran za:

utvrđivanje postupaka interne kontrole koji omogućavaju blagovremenu procenu postojećih i novih rizika, uključujući i rizike koji prethodno nisu kontrolisani i rizike izvan kontrole Društva (spoljne rizike), kao i takvu njihovu kontrolu koja će negativni uticaj na poslovanje i bonitet Društva svesti na najmanju moguću meru i praćenje njihove adekvatnosti i efikasnosti u otklanjanju uočenih nedostataka,

vrši savetodavnu funkciju Direktora Društva po pitanjima rizika, ocenjuje kreditni i tržišni rizik, vezane sa transakcijama, i preporučuje promene u

strukturi transakcija, procedura i obezbeđenja, daje mišljenje o prihvatljivoj prirodi rizika, učestvuje u kontrolisanju, istraživanju i proceni tržišnog rizika, rizika zemlje, kao i

operativnog rizika i rizika likvidnosti, definiše, potvrđuje i uvodi metode za analizu, pristupanje, odobrenje i kontrolu rizika, ocenjuje stepen kreditne sposobnosti i rezervisanja.

3.2.1. Opis kontrolnih aktivnosti koje obavlja kontrolor

Ukoliko poslove iz Pravilnika obavlja više zaposlenih kojima je u opisu posla obavljanje istih, društvo imenuje zaposlenog sa najvišim rangom i daje opis kontrolnih funkcija koje obavljaju ostali zaposleni.

Obaveze i odgovornosti internog kontrolora, naročito su:

kontrola usaglašenosti internih akata i procedura Društva sa zakonskim i podzakonskim aktima,

kontrola poštovanja internih propisa u vezi sa ulaganjem zaposlenih u Društvu za svoj račun ili račun povezanih lica,

kontrola usklađenosti ulaganja imovine investicionih fondova sa propisima, koordinacija izrade korektivnih mera u postupcima po pritužbama i reklamacijama na rad

Društva i praćenja rezultata primene tih mera, vođenje i ažuriranje spiska hartija od vrednosti i druge imovine u koje mogu ulagati

investicioni fondovi kojima upravlja to Društvo za svaki fond posebno, hitno obaveštavanje lica odgovornih za ulaganja imovine fondova o svim izmenama

spiska iz prethodne tačke, redovno obaveštavanje zaposlenih o internim i radnim procedurama i zakonskim

obavezama, kao i obaveštavanje uprave o kontroli zakonitosti poslovanja Društva, kontrola korišćenja privilegovanih informacija, sprovođenje mera vezanih za zloupotrebu informacija, podataka i dokumenata od strane

zaposlenih do kojih dođu u svom radu, da materijalno bitne podatke vezane za kontrolu zakonitosti poslovanja Društva dostavi

upravi Društva.

36

Interni kontrolor ima pravo:

pasivnog pristupa informacionom sistemu Društva sa ciljem dobijanja podataka obavljanja kontrole zakonitosti poslovanja, da zahteva od zaposlenih da dostave podatke i dokumenta neophodna za vršenje kontrole

zakonitosti poslovanja, da zahteva od svih lica koja obavljaju administrativne i marketinške poslove za Društvo

da dostave podatke i dokumenta neophodna za vršenje kontrole zakonitosti poslovanja.

Društvo ima zaposlenog internog kontrolora koji je odgovoran za kontrolu zakonitosti poslovanja društva za upravljanje. Njegove obaveze su sledeće:

kontrola usaglašenosti internih akata i procedura društva sa zakonskim i podzakonskim aktima,

obaveštavanje zaposlenih o izmenama internih i radnih procedura i zakonskih obaveza, vođenje i ažuriranje spiska hartija od vrednosti i druge imovine u koje mogu ulagati

fondovi kojima upravlja Društvo za svaki fond posebno, i hitno obaveštavanje portfolio menadžera o tim izmenama,

kontrola usklađenosti ulaganja imovine investicionih fondova sa propisima, kontrolu poštovanja i efikasnosti procedura za sprečavanja konflikta interesa, kontrola korišćenja privilegovanih informacija i čuvanja poslovne tajne, kontrola poštovanja internih propisa u vezi sa ulaganjem zaposlenih, koordinacija izrade korektivnih mera u postupcima po pritužbama i reklamacijama na rad

Društva i praćenja rezultata primene tih mera, obaveštavanje i dostavljanje materijalno bitnih podataka upravi o kontroli zakonitosti

poslovanja Društva.

3.2.2. Opis aktivnosti internog revizora

Opis aktivnosti internog revizora su definisana posebnim pravilnikom odnosno Pravilnikom o internoj reviziji. Društvo ima ovlašćenog internog revizora koji vrši procenu i verifikaciju:

efikasnosti sistema interne kontrole Društva, sistema upravljanja rizicima, potpunosti i tačnosti sistema za evidentiranje podataka i računovodstvenog sistema, poštovanja dužnosti koje su utvrđene internim procedurama i Pravilima poslovanja

Društva, kao i poštovanje propisa, funkcionisanje sistema kontrole zakonitosti poslovanja Društva.

Obaveze ovlašćenog internog revizora naročito se odnose na:

izradu i redovno ažuriranje metodologije za obavljanje interne revizije, praćenje i verifikaciju procedura izvršavanja poslova Društva, kao i identifikovanje rizika

vezanih za njih, izradu godišnjeg plana aktivnosti,

37

obaveštavanje zaposlenih, pre otpočinjanja interne revizije o datumu njenog početka, osim u slučajevima kada bi takva najava ugrozila rezultate interne revizije,

izradu izveštaja o izvršenoj internoj reviziji sa predlogom mera, kontrolu primene mera (način i rokovi) iz izveštaja, izrada godišnjeg izveštaja o internoj reviziji, obaveštavanja skupštine Društva o činjenicama koje mogu uticati na nezavisnost internog

revizora, obavezu čuvanja poverljivih informacija koje sazna prilikom obavljanja interne revizije.

Ovlašćeni interni revizor ima pravo da zahteva da osobe, kod kojih je vršena revizija, dostave u pisanoj formi svoje mišljenje o rezultatima interne revizije.

Ovlašćeni interni revizor dužan je da Upravi Društva pruži nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da predloži aktivnosti rada unapređenja postojećeg sistema unutrašnjih kontrola i poslovanja Društva, i da Upravi Društva pruži pomoć u ostvarivanju njenih ciljeva primenjujući sistematičan, disciplinovan i dokumentovan pristup vrednovanju i unapređenju postojećeg načina upravljanja rizicima, kontrole i rukovođenja procesima.

Sistem interne kontrole u Društvu mora obezbediti sveobuhvatno proveravanje i unapređivanje sigurnosti i efikasnosti poslovanja i to posebnom procenom ostvarenih rezultata zakonitosti poslovanja, i procenom adekvatnosti postavljenih ciljeva kontrole i njihove ispunjenosti.

Računovodstvena supervizija u okviru svojih ovlašćenja, utvrđenih opštim aktima Društva, u sistemu interne kontrole naročito obavlja poslove usklađivanja računovodstva Društva sa zakonskim propisima iz oblasti računovodstva, međunarodnim standardima i propisima Komisije za hartije od vrednosti.

3.2.3. Lica sa posebnim ovlašćenjima

Lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u Društvu u sistemu interne kontrole su odgovorna za:

uspostavljanje visokih etičkih i profesionalnih standarda u obavljanju svih poslova u Društvu i potpuno uključivanje svih zaposlenih u Društvu u sprovođenju standarda,

nadzor nad rizicima koji se javljaju u svakodnevnom obavljanju poslova, zajedno sa internom revizijom učestvuje u procesu predlaganja, izrade i izmene, odnosno

dopune važećih procedura, određuje frekvenciju i nivo kontrole koja treba da se sprovodi unutar svih organizacionih

delova, organizuje obuke i promoviše širenje kulture stalne supervizije postupaka interne kontrole.

38

3.2.4. Odeljenje informatike

Rukovodilac odeljenja informatike je dužan da obezbedi da hardverski i softverski sistem Društva:

obezbeđuju visoku pouzdanost, bezbednost i zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa, kao i pouzdanost u slučaju havarija,

obezbeđuju odgovarajuće performanse i odgovarajući kapacitet, koji će biti u stanju da podrži sve zahteve koji se odnose na poslove vođenja, administriranja i izveštavanja o radu investicionog fonda kojim društvo upravlja,

omogućavaju za interne i eksterne potrebe, sastavljanje izveštaja o individualnim računima koje to društvo vodi, kao i „on line“ pristup o stanju tih računa,

obezbeđuju podatke o neto vrednosti imovine fonda, odnosno neto vrednosti investicione jedinice, odnosno akcije fonda koja je usklađena sa podacima kastodi banke,

obezbeđuju da se u registar investicionih jedinica na račun jednog člana ne može upisati više od 10% investicionih jedinica tog fonda.

Rukovodilac odeljenja informatike je takođe odgovoran da obezbedi proceduru upravljanja rizicima, odnosno:

procedure za otklanjanje problema u funkcionisanju informacionog sistema, uključujući telekomunikacioni sistem i način obezbeđenja alternativnog sistema,

procedure kojim se obezbeđuje redovno pravljenje back-up podataka koji se nalaze u informacionom sistemu i njihovo arhiviranje za period od 10 godina na bezbednoj lokaciji van poslovnih prostorija društva za upravlljanje,

procedure zaštite sistema od pristupa od strane neovlašćenih lica i oštećenja, što podrazumeva nadzor nad sistemom i kontrolu pristupa preko dodele ovlašćenja i autorizacije korisnika,

procedure za rekonstrukciju sistema u slučaju pristupa od strane neovlašćenog lica ili oštećenja sistema.

Aplikativni softver za rad Fonda treba da bude uređen na takav način da zaposleni imaju pristup njegovim segmentima u zavisnosti od njihovih ovlašćenja i organizacionog dela Društva u kojem rade.

Društvo uspostavlja pouzdane informacione sisteme, uključujući i elektronsku obradu podataka, koji pokrivaju sve značajne oblasti njenog poslovanja i omogućavaju potpuno, tačno i blagovremeno formiranje izveštaja o:

finansijskim i drugih podacima potrebnim za obavljanje poslova iz delatnosti Društva i donošenje adekvatnih poslovnih odluka,

usklađenosti poslovanja Društva s propisima i aktima poslovne politike, specifičnim zahtevima uprave Društva.

39

3.2.5. Sektor za procenu vrednosti imovine Fonda

Rukovodilac sektora je dužan da čuva informacije o cenama i izvorima na osnovu kojih je izvršen obračun vrednosti imovine fonda, u papirnom i elektronskom obliku najmanje 5 godina.

Sektor procene vrednosti imovine fonda vrši izračunavanje vrednosti imovine fonda svakodnevno i svoj izveštaj dostavlja Internom kontroloru. Interni kontrolor vrši proveru dostavljenog izveštaja i dužan je proveriti tačnost istog sa kastodi bankom Društva. Kastodi banka vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine investicionog fonda. Ukoliko vrednost imovine fonda prema evidenciji kastodi banke ne korespondira sa izveštajem Sektora za procenu vrednosti imovine fonda, rukovodilac tog sektora je dužan da obezbedi da se u najkraćem roku provere razlozi neslaganja i da preduzme neophodne mere u skladu sa Procedurama o načinu usklađivanja razlika u obračunu između Kastodi banke i Drušva.

Sektor za procenu vrednosti imovine fonda je dužan da vodi evidenciju o razlikama u obračunu vrednosti koja obavezno sadrži:

datum kada kastodi banka i društvo nisu mogli da usaglase obračune, detaljni opis razlika u obračunu, mere koje su preduzete u cilju razrešenja razlika u obračunu, transakcije koje treba da budu ispravljene, korektivne mere koje su implementirane kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje

razlika u obračunu iz istog razloga.

Sektor za procenu vrednosti imovine fonda je dužan da trajno čuva svu pisanu i elektronsku dokumentaciju vezanu za identifikaciju neusaglašenosti obračuna i proces usaglašavanja.

3.2.6. Sektor investicionih poslova

Portfolio menadžer svoje poslove obavlja u potpunosti nezavisno od komercijalne funkcije, a u okviru svojih ovlašćenja utvrđenih opštim aktima Društva, a u sistemu interne kontrole naročito obavlja sledeće poslove:

nadzire izloženost fondova različitim rizicima i vrši kontrolu rizika, učestvuje u odlučivanju o kvantitetu i kvalitetu izloženosti, u skladu sa odobrenim

limitima, vrši redovne i vanredne kontrole rizika, kontroliše i sprovodi mere za nadzor i kontrolu operativnog rizika, rukovodi instrumentima za kontrolu rizika i organizuje postupke za naplatu rizičnih

potraživanja.

40

Portfolio menadžer je dužan da u pismenoj formi dostavi Investicionom odboru predlog svake pojedinačne investicije koja obavezno sadrži:

naziv hartije od vrednosti ili druge imovine u koju se investira, raspon cene po kojoj bi se izvršila investicija, okvirnu količinu, rok realizacije, detaljno obrazloženje, ostalo.

Sektor investicionih poslova je dužan da vodi registar svih izdatih naloga za kupovinu i prodaju imovine fonda, kao i potvrda o realizacijama pojedinačnih transakcija investiranja, dobijenih od Brokersko-dilerskih društava koja zastupaju Društvo na organizovanom tržištu.

3.2.7. Sektor za marketing i prodaju

Menadžeri prodaje su dužni da pre zaključenja ugovora o pristupanju fondu sa klijentom, odnosno pre prijema prvog naloga tog klijenta za kupovinu jedinica fonda, klijenta upoznaju sa svim okolnostima koje su od značaja za donošenje odluke u vezi kupovine jedinica fonda, kao što su trenutna cena jedinica fonda, likvidnost i ranijih kretanja tih cena i o rizicima investiranja, kao i o svim okolnostima koje su od značaja za donošenje odluke o investiranju.

Pre nego što zaključi Ugovor o pristupanju, menadžer prodaje je dužan da izvrši identifikaciju klijenta i prikupi dokumentaciju pod uslovima i na način koju su utvrđeni zakonom kojim se reguliše sprečavanje pranja novca i Procedurom „upoznaj svog klijenta“, datom od strane Komisije za hartije od vrednosti. Prikupljene podatke o klijentu, menadžer prodaje treba da čuva u papirnom i elektronskom obliku.

Menadžer prodaje je dužan da prikupljenu dokumentaciju od klijenta dostavi Internom kontrolu na uvid koji će pečatom „odobreno“ dozvoliti menadžeru prodaje da zaključi Ugovor o pristupanju sa klijentom i izvrši unos podataka o klijentu u informacioni sistem.

Pri identifikaciji klijenta, menadžer prodaje je dužan da:

u toku trajanja ugovornog odnosa sa klijentom, redovno proverava tačnost i potpunost podataka o klijentu i u skladu sa tim vrši ažuriranje u informacionom sistemu,

ažurira dostavljanje dokumentacije o svim promenama.

Menadžeri prodaje su dužni da na dnevnom nivou u elektronskoj formi vode evidenciju o zaključenim ugovorima koja obavezno sadrži:

datum zaključenja ugovora, broj ugovora, naziv klijenta,

41

tip naknade za koju se klijent opredelio, adresa na koju klijent želi da prima poštu od Društva, kontakt telefon, iznos sredstava koji je klijent uplatio, datum uplate.

3.2.8. Obaveštavanje organa Društva

O nedostacima u postupcima interne kontrole, blagovremeno se obaveštavaju nadležni rukovodioci organizacionih delova Društva, a o bitnim nedostacima direktor i upravni odbor Društva, bez obzira na koji su način nedostaci utvrđeni.

Konačno, ukoliko neki postupak rada interne kontrole nije regulisan odlukom o osnivanju Društva, Pravilima i drugim aktima Društva, neposredno se primenjuju odredbe Zakona o investicionim fondovima.

3.3. Procedure za rešavanje slabosti i nedostataka interne kontrole

Direktor Društva redovno izveštava Upravni odbor o efikasnosti sistema interne kontrole i predlaže mere za njegovo unapređenje. Upravni odbor, u svakom trenutku, može usvojiti izmene Pravila poslovanja Društva i Pravilnika o internoj kontroli, kojima bi se ispravili nedostaci ili slabosti sistema interne kontrole.

Ukoliko je to neophodno, Uprava Društva na godišnjoj sednici skupštine akcionara može predložiti izmene Osnivačkog akta kojima bi se rešili nedostaci ili slabosti sistema interne kontrole.

42

ČETVRTI DEO

OTKRIVANJE PREVARA I PRONEVERA U ORGANIZACIJAMA

43

4.1. Otkrivanje prevara i pronevera u organizacijama

Efektivan sistem interne kontrole i vešta interna revizija, štite organizaciju od potencijalnih gubitaka i pronevera. Postoje ipak slučajevi, kada i najbolji sistem interne kontrole i najveštija interna revizija, ne mogu da zaštite organizaciju od gubitaka. Ovde se misli, pre svega, na prevare i pronevere, koje vrši jedna osoba na vrlo važnom položaju (koja ima velika ovlašćenja), odnosno dve ili više osoba, koje to rade u zaveri. U određenim pogodnim uslovima, ovakva osoba ili osobe lako će da pokradu organizaciju i čak da sakriju svoje prevare duže vreme. Zato ne čudi što se pod pojmom kontrole jedno vreme podrazumevao iznenadan „napad” na pojedinca sa ciljem otkrivanja što većeg broja zloupotreba i nepravilnosti.

Istraživanja29 pokazuju da je u 1994. godini oko 59% razloga pojavljivanja prevara u velikim i srednje velikim poslovnim subjektima bila slaba interna kontrola. Razlozi su brojni, a među značajnijima se izdvajaju: kršenje interne kontrole od strane menadžmenta; tajni sporazumi; greške radnika; neadekvatan nadzor vlasnika. Na primer, uprava može blokirati one elemente sistema interne kontrole koji se odnose na izveštavanje prema vlasnicima, ili jednostavno da izvrši pritisak na zaposlenog u sistemu interne kontrole da uradi ono što se od njega traži ili mu preti otkaz. Tajni sporazumi se mogu ostvariti između bilo koga u poslovnom sistemu, a zajedničko im je otuđenje imovine. Greške radnika se javljaju u vezi sa nepoštovanjem procedura, pogrešnim knjiženjem, i sl.

Istraživanja Instituta internih revizora (IIA) u Velikoj Britaniji pokazuju da više od 80% prevara vrše osobe unutar organizacije30. Najveća opasnost u tom pogledu ne preti preduzeću spolja (napadi, provale), već od sopstvenih radnika: 39% rukovodeći kadar, 42% obični radnici. Interesantni su podaci vezani za efikasnost sistema interne kontrole kao i podaci rutinskih, svakodnevnih kontrolnih delatnosti u otkrivanju prevara – otkriva se oko 62 % od svih prestupa i pronevera.

Od kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada je Njujoršku berzu zahvatilo “bujanje” cena akcija, pa sve do danas, gotovo svakodnevno se saznaje za neki vid pronevera i prevara. Posebno se ističu – Džordan Belfort, takozvani “Vuk sa Vol Strita” koji je prevarnim radnjama i pranjem novca preko Švajcarskih banaka uspeo da proneveri preko 250 miliona dolara; Žerom Kervijel, službenik banke Sosiete Ženeral, uspeo je da berzanskim špekulacijama nanese štetu banci preko 7 milijardi dolara, od čega su tri milijarde zavedene kao gubici; Bernard Medof, američki broker i bivši predsednik američke Nacionalne asocijacije dilera hartija od vrednosti (NASD), koji je uspeo da proneveri 50 milijardi dolara, što je najveća prevara u istoriji koju je, uslovno rečeno, pojedinac uspeo da izvede. Osim prve ličnosti, koja je izvela proneveru u uslovima relativno stabilnog finansijskog tržišta, za drugu dvojicu se verovatno ne bi ni saznalo da nije došlo do sloma hipotekarnog tržišta, i naknadnog domino efekta koji se preneo i van granica Amerike. Medof je posebna priča, tim pre što je nekoliko puta bila sprovedena revizija njegovog poslovanja, i nisu bile uočene značajne nepravilnosti.

29 Prema grupi autora, Računovodstvo, Ekonomski fakultet Zagreb, Zagreb 2003., str 221. 30 www.ief.co.rs, “Interna kontrola i revizija i suzbijanje korupcije“

44

Sistemi interne kontrole i uz to vezane kontrolne radnje, trebaju da budu prva linija odbrane protiv prevara i pronevera. Postavlja se onda pitanje, kako su sistemi interne kontrole „zakazali” u ovim slučajevima? Koliko je propusta moralo biti učinjeno da bi se dogodila bankrotsva Enron-a i WorlCom-a? Ukoliko zaštita od strane interne kontrole nije efikasna, preduzeće bankrotira. Sistemi interne kontrole dakle imaju dva izrazita oblika: jedan – zaštita aktive firme, drugi – učvršćenje procesa upravljanja.

Interna revizija sama po sebi ima danas pre svega vodeću ulogu vezanu za monitoring efektivnosti sitema interne kontrole. Uloga interne revizije nije otkrivanje prevara i pronevera. Za taj zadatak potrebni su stručnjaci – posebno školovani profesionalci, npr. Certified Fraud Examiners – CFE, dakle eksperti za otkrivanje i sprečavanje prevara i pronevera.

4.2. Pojam prevare

Prevara može da se definiše na različite načine, a uobičajene su sledeće odrednice:

Svako ponašanje, koje vodi iskorišćavanju druge osobe na nepošten način, ili protivpravno prisvajanje imovinske koristi na nedostojan način;

Prevara je niz nezakonitih, nepoštenih, svesno izvršenih delatnosti, koje vode određenom cilju, kao npr.: krađa, podmićivanje, pronevera, nepravilna procena akcija i sl.,

Prevare se vrše radi prisvajanja imovinske koristi u korist fizičke osobe ili organizacije, Prevare vrše radnici ili treća lica (izvan organizacije).

4.2.1. Pranje novca i finansiranje terorizma31

Domaće zakonodavstvo je pranje novca definisalo kao:

konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela, prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja,

raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela,

sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.

Pranje novca je raznolik i često složen proces.32 Sastoji se od tri nezavisna koraka koja se često istovremeno odvijaju: Faza polaganja – fizičko polaganje glavnine prihoda u gotovini; faza raslojavanja – odvajanje prihoda kriminalne delatnosti od njihovih izvora kroz slojeve složenih finansijskih transakcija; faza integracije – stvaranje prividno zakonitog objašnjenja za ilegalne prihode.

Pod terminom finansiranje terorizma smatra se obezbeđivanje ili prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celosti ili delimično:

31 Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma(„Sl. glasnik RS“ br. 107/2005, 117/2005 - ispr. 62/2006 - dr. zakon i 63/2006 - ispr. dr. zakona), Pranje novca i finansiranje terorizma, član 2.32 Stakić, Prof. dr Budimir i Barać, Prof. dr Slobodan, Međunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2008., str. 353

45

za izvršenje terorističkog akta, od strane terorista, od strane terorističkih organizacija.

Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekavanje i pomaganje u obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta.

Zakon takođe reguliše da je svaki obveznik u Republici Srbiji dužan da sprovede preventivne radnje u vezi sa pranjem novca i finansiranja terorizma, a pošto investicioni fondovi spadaju u obveznike prema Zakonu, njihova dužnost je da imaju pomenute Procedure.33

Zakon reguliše i sledeće: 1. Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju se pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa.

2. Radnje i mere obuhvataju:

poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja, dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi, određivanje lica odgovornog za izvršavanje obaveza iz ovog zakona i njegovog

zamenika, kao i obezbeđivanje uslova za njihov rad, redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza iz ovog zakona, izrada spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje

osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, vođenje evidencija, zaštita i čuvanje podataka iz tih evidencija, sprovođenje mera iz ovog zakona u poslovnim jedinicama i društvima kćerkama u

većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama, izvršavanje drugih radnji i mera na osnovu ovog zakona.

4.2.2. Prevare vezane uz službenu dužnost

Prevare vezane uz službenu dužnost (Occupational Fraud) predstavljaju iskorišćavanje službenog položaja na radu/profesiji u nameri pribavljanja imovinske koristi, što znači zloupotreba ili nepravilno raspolaganje sredstvima ili aktima organizacije, u kojoj je osoba zaposlena. Takvo krivično delo može da bude nazvano „korporativna prevara”, odnosno „prevara rukovodstva”, ili pak „krađa ili pronevera radnika.” Taj tip prevare mogu da izvrše članovi upravnog odbora, rukovodstvo ili obični radnici. Odgovornost za sprečavanje i otkrivanje prevara i drugih nepravilosti pada na teret rukovodstva svih nivoa, koje bi trebalo da projektuje i da održava sistem kontrole, radi pravilnog izvršavanja kontrolnih funkcija. Interna revizija ocenjuje da li sistem

33 Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Radnje i mere koje preduzimaju obveznici, 2.1. Opšte odredbe, član 6.

46

kontrole dovoljno štiti, sprečava, otkriva i informiše o prevarama. Revizori odgovoraju takođe za poznavanje situacije i okolnosti, koje dovode do izvršenja prevare (tzv. „crvene zastave”).

Za taj specifičan način otkrivanja prevara i pronevera, neophodni su stručnjaci – Certified Fraud Examiner – CFE, odnosno eksperti za sprečavanje i otkrivanje prevara. Korupcija i pronevere nisu bezazleni činovi. One iza sebe ostavljaju žrtve – svi plaćaju za prevare. Na makro skali gubi privreda i državna blagajna, dok na mikro skali gubi svaki pojedinac, jer rastu cene, dok se kvalitet robe i usluga pogoršava. Zato celo društvo mora da bude osetljivo na štete, za koje mora da plati.

4.3. Pravilnik o sprečavanju pranja novca34

4.3.1. Opšte odredbe

Ovaj pravilnik sadrži odredbe kojima se u skladu sa ZSPN i na osnovu njega prihvaćenim podzakonskim aktima, uređuje sledeće:

položaj i obaveze ovlašćenog lica, obavljanje redovnog stručnog osposobljavanja i obrazovanja zaposlenih, obavljanje redovne interne kontrole nad obavljanjem zadataka prema ZSPN, dostavljanje propisanih i zahtevanih podataka i podnošenje dokumentacije u svemu

prema odredbama ZSPN, čuvanje podataka i vođenje evidencija.

4.3.2. Interna kontrola

4.3.2.1. Standardi interne kontrole

Interna kontrola se odnosi na:

dužnost kontrole rizika određene grupe ili vrste stranke, poslovnog odnosa, produkta ili transakcije s obzirom na moguće zloupotrebe pranja novca ili finansiranja terorizma,

dužnost sprovođenja mera pregleda stranke kada obveznik:

1. sa strankom sklopi poslovne odnose,2. za stranku obavi transakciju u vrednosti 15.000,00 EUR ili više, bez obzira na to

da li se ta transakcija odvija pojedinačno ili sa više transakcija, koje su međusobno očigledno povezane, uz pretpostavku da se ta transakcija ne obavlja na osnovu ili u okviru prethodno sklopljenog poslovnog odnosa,

3. posumnja u verodostojnost i primerenost prethodno dobijenih podataka o stranci ili stvarnom vlasniku stranke, ili

4. oceni da u vezi sa transakcijom ili strankom postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma,

34 Iz novembra, 2008. godine

47

dužnost dostavljanja podataka Upravi, kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma,

dužnost čuvanja podataka i pripadajuće dokumentacije 10 godina po prestanku poslovnog odnosa ili obavljene transakcije,

dužnost upravljanja evidencijama podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama i evidencijama javljenih podataka upravi,

dužnost privremene obustave transakcije za najviše 72 sata prema odredbi uprave i dužnost da se postupa prema uputstvima Uprave o postupanju sa licima na koja se transakcija odnosi,

dužnost posredovanja (na zahtev uprave) podataka, informacija i dokumentacije o strankama i transakcijama, koje je obveznik dobio ili ih vodi na osnovu zakona,

dužnost imenovanja ovlašćenog lica koji upravi javlja podatke, dužnost pripreme spiska indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija, u vezi sa

kojima postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma, dužnost čuvanja tajnosti podataka odnosno zabrana otkrivanja stranci ili trećem licu.

4.3.2.2. Namena interne kontrole

Interna kontrola po ovom pravilniku obuhvata redovnu kontrolu primene odredbi ZSPN i podzakonskih akata. Namena interne kontrole je sprečavanje, prepoznavanje i otklanjanje grešaka pri sprovođenju ZSPN i podzakonskih akata i poboljšanje unutrašnjeg sistema otkrivanja transakcija i stranaka, u vezi sa kojima postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma.

4.3.2.3. Nosioci interne kontrole

Internu kontrolu po ovom pravilniku obavlja ovlašćeno lice za kontrolu sprečavanja pranja novca, (u daljem tekstu: ovlašćeno lice ili Interni kontrolor) i odgovorni u službama, gde je posao povezan sa sticanjem i obradom podataka na koje se odnosi Zakon.

Prilikom obavljanja svojih zadataka u skladu sa Aktom o unutrašnjoj organizaciji Društva, Internu kontrolu prema ovom pravilniku obavljaju i direktor Društva i Interni revizor.

Interna kontrola uprave prema ovom pravilniku obuhvata:

nadzor nad ispunjavanjem dužnosti pregleda stranke i postupka pregleda stranke, nadzor i kontrola rada ovlašćenog lica, obrada izveštaja ovlašćenog lica, nadzor nad čuvanjem podataka o strankama i transakcijama i vođenjem evidencija, nadzor nad ispunjavanjem odredbi ZSPN i na osnovu njega donetih podzakonskih akata

i otklanjanje utvrđenih grešaka.

4.3.2.4. Izveštaji ovlašćenog lica

Ovlašćeno lice direktoru i skupštini društva svaka tri meseca za prethodni period šalje izveštaj o primeni zakona, pre svega o:

48

sumnjivim transakcijama odnosno strankama, broju povezanih transakcija, broju transakcija koje su bile javljene Upravi, okolnostima (indikatorima) u slučaju sumnjivih transakcija odnosno stranaka, utvrđenim nepravilnostima i potrebnim merama.

4.3.2.5. Dužnost zaposlenih

Svi zaposleni u Društvu moraju u najkraćem mogućem roku da obaveste ovlašćeno lice o eventualno uočenim nepravilnostima i da predlože potrebne mere za njihovo otklanjanje.

4.3.2.6. Dužnost posredovanja podataka i zabrana javljanja

U vezi sa otklanjanjem problema u radu Interne kontrole, direktor Društva može od ovlašćenog lica ili zaposlenog bilo kada da zahteva objašnjenja ili podatke o određenoj stranci ili transakciji, u vezi sa kojom je bio obavljen pregled stranke ili je bila informisana Uprava.

4.3.2.7. Godišnji izveštaj

Društvo, odnosno ovlašćeno lice sastavlja godišnji izveštaj o obavljanju interne kontrole i merama u pisanoj formi. Izveštaj za prethodnu godinu mora biti izrađen najkasnije do kraja marta meseca tekuće godine.

Godišnji izveštaj mora sadržati podatke o:

broju transakcija ili stranaka u vezi sa kojima su postojali razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma, javljenih Upravi,

broju transakcija ili stranaka u vezi sa kojima su postojali razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma, koji nisu bili poslati Upravi,

broju prepuštenih pregleda stranaka trećem licu pri sklapanju poslovnog odnosa, analizama rizika, primećenim teškoćama u sprovođenju mera otkrivanja i sprečavanja pranja novca ili

finansiranja terorizma, određenih u zakonu, u ćerkama-firmama u većinskom vlasništvu, sa sedištem u trećim državama,

učestalost upotrebe određenih indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija u vezi sa kojima postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma u prijavama poslatim ovlašćenom licu,

broju i utvrđivanju kontrola, koje su bile u skladu sa ovim pravilnikom obavljene kod obveznika,

merama koje je obveznik doneo na osnovu navoda kontrole, računarskoj podršci u vezi sa primenom ZSPN,

49

obimu i sadržaju obrazovnih programa u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca ili finansiranja terorizma, podatke o mestu i licima koja su vodila obrazovanje, broju radnika koji su učestvovali u obrazovanja i proceni obrazovnih potreba ubuduće.

4.3.2.8. Ovlašćeno lice, obaveze i ovlašćenja

Za javljanje podataka Upravi i za obavljanje drugih zadataka određenih u ZSPN, direktor Društva imenuje ovlašćeno lice, odnosno internog kontrolora.

Društvo mora kao ovlašćeno lice da odredi lice koje ispunjava sledeće uslove:

da je zaposleno na radnom mestu, koje je u organizaciji sistematizovano na tako visokom položaju, da licu omogućava brzo, kvalitetno i pravovremeno obavljanje zadataka, propisanih ovim zakonom i propisima, izdatim na osnovu njega,

da nije bilo pravosnažno osuđeno i da nije u kaznenom postupku zbog kažnjivog dela učinjenog s namerom, koje se goni po službenoj dužnosti, ili zbog jednog od ovih kažnjivih dela učinjenih iz nemara: prouzrokovanje smrti iz nehata, teške telesne povrede, posebno teške telesne povrede, ugrožavanja bezbednosti na poslu, prikrivanja, izdaje i neovlašćenog sticanja poslovne tajne, pranja novca, odavanja poslovne ili službene tajne, prouzrokovanje opšte opasnosti ili izdavanja državne tajne, a kazna još nije bila izbrisana iz kaznene evidencije,

da je na odgovarajući način stručno osposobljena za zadatke sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma, i da ima osobine i iskustva potrebna za obavljanje funkcije ovlašćenog lica,

da dobro poznaje prirodu i suštinu poslovanja organizacije na područjima koja su izložena riziku za pranje novca ili finansiranje terorizma.

Ovlašćeno lice brine o obavljanju zadataka kako su određeni u ZSPN, a pre svega:

brine o pravilnom i pravovremenom javljanju podataka, učestvuje u pripremi i izmenama operativnih postupaka i pripremi odredbi unutrašnjeg

akta u organizaciji, koje se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca, učestvuje u pripremi smernica za obavljanje kontrole u vezi sa sprečavanjem pranja

novca, učestvuje u izradi programa za stručno osposobljavanje i obrazovanje zaposlenih na

području sprečavanja i otkrivanja pranja novca.

Ovlašćeno lice pri javljanju podataka o licima i transakcijama u vezi sa kojima postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma, samo procenjuje da li u izveštajima koje je dobilo od ostalih radnika kao obveznika, postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma. Ako odluči da dobijeni izveštaj ne pošalje, mora o tome da napiše službenu belešku i da u njoj nevede razloge za ovakvu odluku.

Ovlašćeno lice ima neograničen pristup svim podacima, informacijama i dokumentaciji, koji su mu potrebni za obavljanje posla. Društvo nudi ovlašćenom licu odgovarajuće kadrovske,

50

materijalne i druge uslove za rad, odgovarajuća ovlašćenja za efikasno obavljanje zadataka iz Pravilnika, odgovarajuće prostorne i tehničke kapacitete, koji obezbeđuju odgovarajući stepen bezbednosti tajnih podataka i informacija, odgovarajuću informaciono-tehničku podršku koja omogućava stalno i bezbedno praćenje aktivnosti.

Društvo ovlašćenom licu obezbeđuje redovno stručno osposobljavanje u vezi sa otkrivanjem i sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Ovlašćeno lice upoznaće direktora i ostale zaposlene u Društvu sa novostima u vezi sa otkrivanjem pranja novca.

4.3.2.9. Javljanje podataka

Sve transakcije u vrednosti od 15.000,00 EUR i više, bez obzira na to da li se odvijaju pojedinačno ili sa više transakcija koje su međusobno očigledno povezane, evidentiraju se u sedištu organizacije.

Bilo kada, bilo koji zaposleni u Društvu, mora odmah da upozori ovlašćeno lice ako utvrdi činjenice koje ukazuju na povezanost transakcija ili ako je u pitanju pojedinačna transakcija, čija je ukupna vrednost 15.000,00 EUR ili više.

4.3.2.10. Čuvanje podataka i upravljanje evidencijama

Društvo čuva podatke i pripadajuću dokumentaciju o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama u vezi sa primenom ZSPN hronološkim redosledom po broju ugovora i to tako da propisane podatke po izvođenju transakcije, u skladu sa hronološkim redosledom, unosi u računarski vođenu evidenciju zaštićenu lozinkom.

Dokumentaciju o stručnom osposobljavanju u organizaciji sa dokazima o učešću određenih radnika na seminarima ili drugim vidovima obrazovanja, organizacija vodi tako da podatke o vrsti obrazovanja i učesnicima u skladu sa hronološkim redosledom unese u računarski vođenu evidenciju.

Društvo čuva podatke i pripadajuću dokumentaciju u vezi sa obavljanjem zakona 10 godina posle obavljene transakcije, ili prestanku važenja ugovora.

Društvo čuva podatke i pripadajuću dokumentaciju o ovlašćenom licu, stručnom osposobljavanju radnika i obavljanju interne kontrole 4 godine po imenovanju ovlašćenog lica, obavljenom stručnom osposobljavanju i internoj kontroli.

4.3.2.11. Poslovna tajna, izuzeci i zabrane otkrivanja

Podaci o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama su poslovna tajna kao i svi podaci o dostavljenim podacima Upravi. Pristup podacima, kao i ukupno dostavljenim podacima o sumnjivim transakcijama ima samo još ovlašćeno lice, pored direktora Društva i skupštine.

51

Podaci o zahtevu ili o posredovanju podataka, informacija ili dokumentacije Upravi i o privremenoj obustavi transakcije i obaveštenje o sumnjivim transakcijama odnosno informacijama o drugim kažnjivim delima predstavljaju poslovnu tajnu i čuvaju se odvojeno od ostalih podataka u sefu u sedištu Društva. Pristup ovim podacima ima samo ovlašćeno lice, direktor i skupština društva, a svaki uvid mora da se evidentira tako što će da navede datum i razlog uvida. O povlačenju oznake službena tajna odlučuje direktor.

Prilikom posredovanja podataka, informacija i dokumentacije službi prema ZSPN ne važi obaveza čuvanja tajnih podataka, poslovne tajne i bankovne i profesionalne tajne. Društvo može:

upravi da dostavi podatke, informacije i dokumentaciju o svojim strankama, pribavi i obradi podatke, informacije i dokumentaciju o strankama, sprovodi odredbu uprave o privremenom obustavljanju transakcije ili uputstvo dato u

vezi sa tom odredbom, sprovodi zahtev uprave o tekućem praćenju finansijskog poslovanja stranke.

Zaposleni ne mogu biti disciplinski ili kazneno odgovorni za kršenja obaveze čuvanja tajnih podataka, poslovne tajne i bankovne i profesionalne tajne ako:

podatke, informacije i dokumentaciju dostave upravi u skladu sa odredbama ZSPN ili na osnovu njega donetih propisa,

podatke, informacije i dokumentaciju dobijenu u skladu sa ZSPN, obradi zbog provere stranaka i transakcija, u vezi sa kojima postoje razlozi za sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma.

Zaposleni i druga lica kojima su bilo kako dostupni podaci o dole navedenim činjenicama, trećem licu ne smeju da otkriju:

da je bio ili da će biti podatak, informacija ili dokumentacija o njemu ili transakciji dostavljena upravi,

da je uprava privremeno zaustavila transakciju odnosno u vezi sa tim dala Društvu uputstva,

da je uprava zahtevala tekuće praćenje poslovanja stranke, da je protiv nje ili trećeg lica uvedeno ili bi moglo da bude uvedeno istraživanje zbog

pranja novca ili finansiranja terorizma.

Zabrana otkrivanja činjenica ne važi u slučajevima kada: 

kada su podaci, informacije i dokumentacija, koje je u skladu sa ZSPN stekla i vodi ih Društvo, potrebni za utvrđivanje činjenica u kaznenim postupcima i ako dostavljanje tih podataka pismeno zahteva odnosno naloži nadležni sud,

52

ako podatke iz prethodne tačke zahteva nadzorni organ zbog nadzora nad obavljanjem odredbi ovog zakona i na osnovu njega donetih propisa, koje vodi u okviru svojih nadležnosti.

4.3.2.12. Stručno osposobljavanje

Društvo brine za redovno stručno osposobljavanje i obrazovanje svih radnika koji obavljaju zadatke u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca. Tu spada pre svega upoznavanje sa odredbama zakona i na osnovu njega izdatih propisa, sa stručnom literaturom iz oblasti sprečavanja pranja novca i sa spiskovima indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija i njihovom upotrebom u praksi.

Društvo mora najkasnije do kraja meseca marta za tekuću godinu da pripremi program stručnog obrazovanja i osposobljavanja u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca.

53

ZAKLJUČAK

Uprkos tome što je još na početku rada bilo navedeno da proučavanje interne kontrole u investicionom fondu nije atraktivan zadatak, pokazalo se upravo suprotno. Zbog najavljenog novog Zakona o investicionim fondovima, zbog sve skorije promene namene finansijskog tržišta u zemlji, olako shvatiti internu kontrolu čak i u malim preduzećima bilo bi ravno stavljanju potpisa na bankrotstvo.

Već kod spomena reči kontrola mnogi pomišljaju na otkrivanje prevara. Doduše, na prostorima Srbije, ali i zemalja u okruženju, skoro sve kontrole i revizije imale su taj cilj zato što se pokazalo da se kod poslovanja nisu poštovali zakonski propisi, a događale su se finansijske i druge malverzacije: umanjivanje vrednosti kapitala, prodaja robe po jednim cenama, a fakturisanja po drugim i sl. Međutim, pored tog značenja, kontrola u institucijama i organizacijama znači mogućnost kritičkog preispitivanja u kojoj meri su sve procedure i sva ponašanja rukovodioca i svih zaposlenih bila u skladu s planiranjem, a time i sa definisanim ciljevima.

Internu kontrolu ne sprovode samo interni kontrolori profesionalci. Nju treba da sprovode svi obavljajući svoje svakodnevne poslove i to veoma često i nesvesno. Takav sistem interne kontrole je najbolji jer prožima sve, svi kontrolišu i svi su kontrolisani. Svi zaposleni, u skladu sa dužnostima koje su im dodeljene unutar poslovnog subjekta, snose odgovornost za internu kontrolu u okviru svakodnevnih aktivnosti. Efikasnost interne kontrole treba da bude redovno revidirana. Preporučuje se uspostava mehanizama za pregled sistema interne kontrole od strane rukovodstva institucije ili njene komisije. Isto tako, efektivan sistem interne kontrole zajedno sa internom revizijom, mogu da doprinesu većoj efikasnosti u upravljanju organizacijom i u postizanju njenih ciljeva.

Preciziranje internih kontrola i kontrolnih postupaka za svaku poslovnu funkciju ima veliki značaj, jer se na taj način sprovodi proces razgraničenja internih kontrola i sprečava da neke poslovne transakcije ne budu obuhvaćene nijednom internom kontrolom.

Stalna ekspanzija poslovne aktivnosti, sve intezivnija međunarodna saradanja, uvođenje nove tehnologije i postupaka, trendovi diversifikacije poslovnih transakcija, inovacije u tehničko-tehnološkoj oblasti i drugim oblastima privrednog života, sve ukupno predstavljaju pozitivne trendove koji uslovljavaju konstantan razvoj interne kontrole. Međutim, i pored ovih pozitivnih trendova, postoje zemlje u kojima poslovni tokovi bivaju ili jesu ugroženi kao posledica evidentnih negativnih kretanja. Dakle, imamo i drugu stranu gde poslovna aktivnost stagnira, gde raste recesija, gde su sirovinski i energetski resursi iscrpljeni, a vodi se i borba protiv inflacije. Usled ovakvih problema, rukovođenje poslovnim sistemom postaje sve složenije, pa se pokazalo kao neophodno da poslovno rukovodstvo bude ojačano efikasnim internim instrumentom nadzora, kako bi uspešno vodilo poslove u sadašnjosti i dobilo mogućnost da sigurnije sagledava i kreira budućnost.

54

LITERATURA

Jeremić, Prof. dr Zoran, Finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd 2006.

Stanišić, Prof. dr Milovan, Revizija, Univerzitet Singidunum, Beograd 2006.

Vitorović, dr Bogoljub, Interne kontrole i interne revizije, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd 2004.

Messier, William, Auditing, McGraw-Hill, New York 1998.

Gulin, Danimir; Spajić, Ferdo; Spremić, Ivo; Tadijančević, Stjepan; Vašiček, Vesna; Žager, Katarina; Žager, Lajoš; Računovodstvo, Ekonomski fakultet Zagreb, Zagreb 2003.

Paszek, Dr Zbigniew i Saunders, Edmund J., Tranzicija u Poljskoj, razvoj interne kontrole i revizije, elektronsko izdanje

Galaj, Prof. Den, Upravljanje rizikom: Ko upravlja ovom krizom i šta mi imamo s tim, elektronsko izdanje

Ministarstvo finansija, Finansijsko upravljanje i kontrola, Modul 1- 4, Beograd 2009.

Stakić, Prof. dr Budumir i Barać, Prof. dr Slobodan, Međunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2008.

Elektronski izvori

http://www.sec.gov.rs/ - Komisija za hartije od vrednosti

http://www.bis.org/ - Bank for International Settlements

http://www.coso.org/ – Committee of Sponsoring Organizations

http://europa.eu/ – Portal Evropske Unije

http://www.ief.co.rs/ – Institut za ekonomiku i finansije

http://www.srrrs.org/ – Savez računovođa i revizora

http://www.bifonline.rs/ – Portal Biznis i finansije

http://www.parlament.gov.rs/ – Narodna skupština Republike Srbije

55