Intermodalni transport - Vozilo - Vozilo

1TEHNOLOGIJE TRANSPORTA

VOZILO-VOZILO

Prof. dr Slobodan Zeevi, dipl.in.

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo 2

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku INTERMODALNI TRANSPORT 1

Osnovne tehnologije intermodalnog transporta vozilo-vozilo U zavisnosti od vida transporta i tovarne

jedinice postoje etiri osnovne vrste prevoza u tehnologiji vozilo vozilo: Drumsko-eleznika tehnologija prevoz

kompletnih drumskih vozila ili delova drumskih vozila (prikolice, polu-prikolice, izmenjivi transportni sudovi) sredstvima eleznikog saobraaja;

elezniko-drumska tehnologija prevoz eleznikih vagona sredstvima drumskog saobraaja;

Kopneno-reno, pomorska tehnologija prevoz drumskih i eleznikih vozila sredstvima renog i pomorskog saobraaja;

Reno-pomorska tehnologija prevoz sredstava renog saobraaja (bari) sredstvima pomorskog saobraaja;



Uzroci nastanka tehnologija transporta vozilo-vozilo Zahtev za kompletnom logistikom uslugom od

vrata do vrata (door to door, full packetservice), bez promene transportnog suda, bez oteenja, sa manjim vremenskim gubicima, jednostavnijim manipulacijama itd.;

Bolje iskorienje transportnih sredstava; Smanjenje trokova transporta; Smanjenje eksternih trokova transporta, Zahtevi za smanjenjem potronje energije; Dugo zadravanje drumskih teretnih vozila u

pretovarnim i distributivnim centrima;



Uzroci nastanka tehnologija transporta vozilo-vozilo Zadravanje drumskih teretnih vozila na

graninim prelazima zbog carinskih procedura; Zakonski propisi, ogranienje kretanja drumskih

teretnih vozila preko teritorija pojedinih zemalja (posebno u Austriji i vajcarskoj);

Sve stroiji zahtevi zatite ivotne sredine; Zakrenost drumskih saobraajnica, posebno na

magistralnim pravcima; Tenja ka poveanju bezbednosti saobraaja; Bolje i racionalnije korienje zemljita; Kvalitet transporta, brzina prevoza, prevoz u

loim vremenskim prilikama, krai transportni putevi itd.



Drumsko-eleznike tehnologijevozilo vozilo

Za drumsko-eleznike tehnologije transporta vozilo vozilo u razliitim zemljama i regionima sveta upotrebljavaju se razliiti termini: Huckepack, Piggy back, Ferroutage, Road Rail transport, Kengourou, Traffic Combine Rail Route



Drumsko-eleznike tehnologijevozilo vozilo

PRAENI PREVOZ - prevoz kompletnih drumskih vozila Tehnologija A - pokretne autostrade,

NEPRAENI PREVOZ - prevoz delova drumskih vozila: Tehnologija B - prevoz prikolica i sedlastih polu-

prikolica, Tehnologija C - prevoz izmenjivih transportnih

sudova, Tehnologija D - bimodalne tehnologije (SEMI

RAIL polu voz)



Drumsko-eleznike tehnologijevozilo vozilo Tehnologija D

Kao poseban oblik kombinovanog drumsko eleznikog transporta od 1990. godine se intenzivnije razvija tehnologija pod nazivom SEMI RAIL poluvoz, odnosno ROAD RAILER tehnologija.

Ova tehnologija je nastala u cilju smanjenja prevoza takozvanog mrtvog tereta primenom specijalnih eleznikih postolja.



Uzroci nastanka razliitih reenja drumsko-eleznike tehnologije

Svetlosni profil Osnovno ogranienje je propisani svetlosni profil koji je za Evropu 4.28m, a u Americi 4.72m, sa oscilacijama od zemlje do zemlje. Kada se na eleznika plato kola postavi drumsko vozilo ulazi se u zabranjenu zonu tovarnog profila, a da bi se to izbeglo deluje se na: visinu eleznikih kola H1, visinu drumskog vozila H2, na obe visine istovremeno H1+H2



Uklapanje visine u svetlosni profil

H2

H1

H




UIC objava 506 je definisala gabarit GC kao profil za prevoz poluprikolica i drumskih teretnih sredstava eleznikim saobraajem na pokretnoj platformi 0,65 m iznad GI-a.

Gabarit GC treba da omogui: Transport drumskih teretnih sredstava (visine 4 m i

irine 2,5 m) na kolima sa niskom tovarnom povrinom od 0,65 m iznad GI a i manjim radijusom tokova, ili na kolima sa udubljenjem i normalnim radijusom tokova.

Transport izmenjivih transportnih sudova irine 2,5 m, kao i ISO kontejnera irine 2,44 m na obinim plato kolima.

Transport izmenjivih transportnih sudova i ISO kontejnera irine do 2,6 m i visine 2,9 m na specijalnim kolima.




Rekonstrukcija mostova i tunela (koji zadovoljavaju gabarit GB) u cilju poveanja gabarita nije ekonomski opravdana, tako da se na tim relacijama zadrava postojei profil koji omoguava: Transport sedlastih poluprikolica (visine 4 m) u

vagonima sa ''depom'', visina tovarne povrine na 0,27 m iznad GI a

Transport izmenljivih transportnih sudova irine 2,5 m i visine 2,9 m na obinim plato kolima tovarne visine 1,246 m iznad GI a

Transport izmenjivih transportnih sudova irine 2,6 m i visine 3 m na obinim plato kolima tovarne visine 1,18 m iznad GI a



Uzroci nastanka razliitih reenja drumsko-eleznike tehnologije Odnos korisne i sopstvene mase eleznikih

kola i tovarno manipulativne jedinice Ovaj odnos se najee koristi za analizu i poreenje,

a kree se u intervalu od 0.5 do 1.5. U tehnologiji pokretnih auto strada ovaj odnos je najloiji, odnosno najvea je masa mrtvog tereta.

Nain pretovara, odnosno potreba za opremanjem terminala za horizontalni ili vertikalni pretovar Kod tehlologija A, B i D primenjuje se horizontalni

pretovar, a kod tehnologija B i C vertikalni pretovar. U tehnologiji sedlastih prikolica (Tehnologija B) mogue je primeniti i horizontalni i vertikalni pretovar.



Tehnologija horizontalnog i vertikalnog pretovara

Horizontalni pretovar

Vertikalni pretovar



Karakteristike drumsko-eleznikih tehnologija transporta Tehnologija A - Tehnologija pokretnih auto

strada Rollende Landstrae (Ro La), RollingRoad, Rolling Highway, Route Roulante prevoz autovozova, pojedinanih vozila na specijalnoj eleznikoj blok garnituri

Tehnologija B Tehnologija sedlastih prikolica prevoz prikolica i polu-prikolica eleznikim kolima

Tehnologija C Tehnologija izmenjivih transportnih sudova

Tehnologija D Bimodalna tehnologija polu voz (SEMI RAIL, ROAD RAIL), prevoz specijalnih polu-prikolica na posebnim eleznikim postoljima



Tehnologije drumsko-eleznikog transporta



Tovarne jedinice u hucke pack saobraaju

Auto vozovi drumskog saobraaja do 18 m duine, Sedlasta vozila do 15 m duine, Izmenjivi transportni sudovi - predstavljaju tovarni

prostor drumskog vozila bez asije, treeg stroja. Najee su sledeih karakteristika:

KLASA DUIA

(mm) IRIA (mm)

VISIA (mm)

A 12.192 13.600

2.550 2.670

B 9.000-9.200 2.500 2.670 C 7.150 7.820 2.550 2.670



Specijalna eleznika kola u hucke-pack saobraaju Kola sa sputenim podom i tokovima prenika

350-335 mm (Ro-La vagoni) za tehnologiju pokretnih auto strada,

Kola sa klackalicom WIPPENWAGEN horizontalni pretovar,

Kola sa depom - TASCHENWAGEN vertikalni pretovar,

Kola sa korpom - KORBWAGEN vertikalni pretovar,

MEGA II vagon za velike zapremine, primenjuje se kod Shuttle vozova - za tehnologiju sedlastih prikolica i izmenjivih transportnih sudova

SPINE vagon konstruisan je za prevoz polu-prikolica na britanskim prugama. Na ovom vagonu tokovi polu-prikolica se nalaze na samo 330 mm iznad GI-a.



Kola sa sputenim podom Ro-La vagoni

Ro-La vagoni imaju izuzetno nisku tovarnu povrinu i koriste se za transport kompletnih drumskih vozila, mogu se koristiti i za transport ostalih jedinica hucke-pack transporta.

Ovi vagoni imaju osam ili deset osovina Vagoni su meusobno tako povezani u

kompoziciju da omoguavaju prelazak drumskog vozila sa jednog na drugi vagon, tj. njihove tovarne povrine se mogu povezati u jednu kontinualnu povrinu (pistu za kretanje drumskih vozila).



Ro-La vagoni



Povezivanje Ro-La vagona i formirana kompozicija



Karakteristike Ro-La vagona

120 km/h120 km/hBrzina

380/335 mm360 mmPrenik toka

465 mm410 mmVisina postolja iznad GI

54 t43 tKorisna nosivost

21 t17 tSopstvena teina vagona (tara)

3 m3 mirina vagona

18,75 m18 mTovarna duina

12,71 m13,5 mRastojanje izmeu obrtnih postolja

19,39 m18,9 mDuina preko odbojnika

Deseto-osovinski vagon

Osmo-osovinski vagon Karakteristika



Vagoni sa "klackalicom" -Wippenwagen

Ovi vagoni su razvijeni 60-tih godina od strane nemake eleznice.

Opremljeni su specijalnom ''klackalicom''koja se sputa i slui za utovar, istovar i privrivanje treeg stroja poluprikolice.

Primenjuju se u sluaju horizontalnog utovara/istovara poluprikolica.

Prilikom utovara poluprikolice se guraju preko pretovarne rampe specijalnim traktorom vonjom unazad, dok se pri istovaru one vuku i ne zahtevaju upotrebu dizalica.



Vagoni sa "klackalicom" -Wippenwagen

Dok se vri utovar/istovar poliprikolica, vagoni obrazuju neprekidan put i ''klackalice'' su zakljuane u horizontalnoj poziciji.

Kada je poluprikolicapozicionirana''klackalica'' se jednostavno sputa pod teinom poluprikolice i osigurava je.



Karakteristike vagona sa "klackalicom"

760 mmPrenik toka

20,5 tOsovinsko optereenje

2x38 tKorisna nosivost

2x19,5 tTara

120 km/hBrzina

1020/625 mmVisina eonog podupiraa

860 mmVisina platforme iznad GI utovarne ravni poluprikolice

2x11600 mmTovarna duina

31870 mmDuina dva spojena vagona



Vagoni sa depom" - Taschwagen

Ove specijalne vagone karakterie fiksno udubljenje na utovarnoj povrini u obliku ''depa'', koji je na maloj visini u odnosu na GI.

Glavna uloga depa je da prihvati osovinskiagregat poluprikolice kako ne bi dolo do prekoraenja eleznikih tovarnih profila.

Utovar/istovar poluprikolica se realizuje vertikalnim pretovarom, to uslovljava primenu modifikovanih poluprikolica sa lebovima koji omoguavaju zahvatanje sprederom sa kletima.




Prvi vagon sa ''depom'' razvijen je od strane Novatrans a 1970. godine. Ovaj vagon je bio predvien za transport poluprikolica, to je dovelo do poetka vertikalnog pretovara poluprikolica.

Danas se ovim tipom vagona prevoze pored poluprikolica i izmenljivi transportni sudovi i kontejneri.



Karakteristike vagona sa depom"

120 km/h120 km/hMaksimalna brzina

22,5 t22,5 tMaksimalno osovinskooptereenje

100 t52 tMaksimalna korisna nosivost

35 t20 tSopstvena masa vagona (tara)

920 mm920 mmMaksimalni radijus tokova

2 dvoosovinska obrtna postolja,2 jednoosovinska postolja

2 dvoosovinskaobrtna postolja

Broj osovina

2700 mm2580 mmKorisna irina ''depa''

270 mm330 mmTovarna visina ''depa'' iznad GI

- a

2x15761 mm16300 mmTovarna duina

34030 mm18340 mmDuina preko odbojnika

SdggmrssSdgmss

Serija kolaKarakteristika



Mega II vagoni Razvijeni su od vajcarske kompanije HUPAC. Razvoj ovih vagona bio je odgovor na uvoenje

''mega'' poluprikolica, za koje se smatra da e biti ''vozila budunosti''.

Prednosti ''mega'' u odnosu na ''standardne''poluprikolice su: Unutranja (korisna) zapremina od 100 m Unutranja visina od 3 m 96 paleta (slaganje u tri reda po visini), u odnosu na

dosadanje 64 palete (dva reda po visini) 25 t korisna nosivost (kao i kod ''standardnih''

poluprikolica) Vei koioni diskovi u odnosu na veliinu tokova



Mega II vagoni

utovar ''mega'' poluprikolice u vagon



Karakteristike Mega II vagona

Zglobni dvostruki vagon sa 2 dvoosovinska obrtna postolja i 2 jednoosovinska postolja

Duina preko odbojnika od 34,03 m Utovarna duina ''depa'' 2x12,5 m Korisna irina ''depa'' 2,7 m Tovarna duina 2x16,1 m



Vagoni sa "korpom" - Korbwagen

Slini su vagonima sa depnom tehnikom. Meutim, osnovna prednost ovih vagona u odnosu na vagone sa ''depom'' je mogunost vertikalnog pretovara poluprikolica koje tehniki nisu osposobljene za vertikalni pretovar.

Pretovar se realizuje tako to dizalice pomou spredera sa kletima zahvataju ''korpu'' na koju je naveena poluprikolica, a ne samu poluprikolicu, i utovaruju je u vagon.



Vagoni sa "korpom" - Korbwagen

Primenom ovog tipa vagona praktino je izbaen iz upotrebe vagon sa ''klackalicom'', jer je masa, kao i vreme pretovara znatno manje u odnosu na specijalne vagone sa ''klackalicom''



Spine vagoni Ova vrsta vagona

konstruisana je za prevoz poluprikolica na britanskim prugama, a osposobljeni su i za prevoz izmenjivih transportnih sudova i kontejnera.

Kod transporta poluprikolicana ovim vagonima asija poluprikolice se oslanja direktno na noseu konstrukciju vagona, a tokovi poluprikolice se nalaze na samo 330 mm iznad GI a.



Tehnologija A Podrazumeva transport

kompletnih drumskih vozila eleznikim kolima sa sputenim podom i tokovima prenika 350-335 mm, koja su meusobno povezana tako da obrazuju ''pistu' za kretanje drumskih vozila, odakle i potie naziv ''pokretnaautostrada''

U ovoj tehnologiji primenjuje se horizontalan nain utovara/istovara. Utovar/istovar se vri sopstvenim pogonom drumskih sredstava preko rampe.



Tehnologija A Ro-La vozovi se mogu utovariti/istovariti za

relativno kratko vreme, pa se velika primena ovog naina transporta ostvaruje u uslovima gde je pripremni period za organizovanje kombinovanog transporta vrlo kratak.

Tehnologija ''pokretnih autostrada'' se pokazala izuzetno uspena u transportu preko Alpa.

Zbog kratkog vremena utovara/istovara ova tehnologija se pokazala veoma pogodnom za transport na malim i srednjim relacijama od 200 do 400 km, kao i u sluajevima gde se zahteva krae vreme obrta vozova.

Zbog velikog mrtvog tereta ovu tehnologiju potiskuje tehnologija nepraenog transporta, jer je efikasnija sa ekonomskog stanovita.



Prednosti tehnologije A Vreme pretovara je znatno krae nego kod

ostalih tehnologija hucke-pack transporta. Vreme potrebno za pretovar pokretne autostrade iznosi oko 20 min za sastav kompozicije od 20-25 vagona. Velika brzina utovarno/istovarnih operacija skrauje vreme obrta eleznikih transportnih sredstava, a samim tim poveava njihovu produktivnost.

Koristi se postojei park drumskih vozila, a tehnologija je dostupna ne samo velikim drumskim organizacijama, ve i manjim i srednjim, koji nemaju dovoljno kapitala za zamenu i prilagoavanje svog voznog parka

Mogua je upotreba vozila starije generacije, koja ne poseduju ''zelene'' motore, ali se mogu koristiti u dovozu/odvozu.



Prednosti tehnologije A Ne zahteva skupu pretovarnu mehanizaciju,

samo eone rampe preko kojih se drumska vozila sopstvenim pogonom utovaruju/istovaruju.

Ostvaruju se utede u varijabilnim trokovima, gde spadaju: trokovi goriva, trokovi za gume, trokovi amortizacije drumskih vozila, pri emu se produava i vek trajanja drumskih vozila.

Ostvaruju se utede u voznom osoblju, jer nije potrebno angaovanje drugog vozaa na dugim relacijama.



Prednosti tehnologije A U sluaju meunarodnog transporta zadravanje

na graninim prelazima je znaajno krae u odnosu na drumski transport.

Primenom ove tehnologije utie se na rastereenje drumskih saobraajnica, smanjenje emisije tetnih izduvnih gasova i buke.

Organizacija prevoza je u vidu homogenih blok vozova, pojedinanih grupa kola 60 % trokovi formiranja voza i 40 % trokovi prevoza. Homogeni blok vozovi nemaju trokove formiranja.



Nedostaci tehnologije A Nepovoljan odnos korisne teine tereta i

sopstvene teine vozila, zbog transporta drumskog vunog vozila. Ovaj odnos je 0.69.

Znatni trokovi vezanog kapitala u odnosu na druge tehnologije hucke-pack transporta, zbog nemogunosti korienja drumskog tegljaa za vreme prevoza eleznicom.



Nedostaci tehnologije A Vagoni koji se koriste za ovu tehnologiju su

skupi i povlae visoke trokove odravanja, ali se boljim konstruktivnim reenjima i izborom odgovarajuih materijala pribliavaju okvirima koji vae za klasine teretne vagone.

Poseban problem predstavlja heterogenost tovarnih profila eleznikog saobraaja.



Tehnologija B Tehnologija B spada u nepraeni hucke-pack

transport, a podrazumeva prevoz poluprikolica, bez vunog sredstva, eleznikim vagonima.

Odvajanjem vunog sredstva od poluprikolicasmanjuju se trokovi vezanog kapitala, za vreme prevoza eleznikim saobraajem, a postie se i povoljniji odnos korisnog i mrtvog tereta, to utie na poveanje transportnih kapaciteta.

Pretovar sedlastih poluprikolica je mogue realizovati na dva naina, tj. horizontalno i vertikalno. Vertikalni pretovar realizuje se primenom portalnog

krana ili mobilnog teleskopskog manipulatora. Horizontalan pretovar realizuje se navoenjem

poluprikolica uz pomo tegljaa ili vunih ureaja.



Tehnologija B

Vertikalni pretovar portalnim kranom

Vertikalni pretovar mobilnim teleskopskim manipulatorom



Tehnologija B

U realizaciji tehnologije B hucke pack transporta ee se primenjuje vertikalni u odnosu na horizontalni sistem pretovara, a razlozi su: Vreme trajanja horizontalnog pretovara po

jednoj jedinici iznosi oko 15 minuta, a kod vertikalnog pretovara 3 do 5 minuta.

Vertikalni pretovar se vri sredstvima koja se primenjuju i za pretovar izmenjivih transportnih sudova, to omoguava standardizaciju pretovarne mehanizacije u terminalima.



Tehnologija B Za ovu tehnologiju transporta potrebne su

znaajnije pripreme u pogledu organizacije, transportnih sredstava i infrastrukture.

Poluprikolice koje se primenjuju za vertikalni pretovar, moraju imati ojaanu konstrukciju (samim tim i veu masu) i ljebove na odreenim mestima, koji omoguavaju zahvatanje od strane pretovarne mehanizacije zahvatnom napravom u obliku spredera sa kletima.



Prednosti tehnologije B Povoljniji odnos korisnog i mrtvog tereta u

odnosu na tehnologiju A (odnos je 0.95), odnosno bolje iskorienje kapaciteta eleznikog transporta.

Mogua primena horizontalnog i vertikalnog pretovara.

Prevoz samo poluprikolica, bez tegljaa, utie na smanjenje vezanog kapitala, tako da se tegljai mogu koristiti i u druge svrhe.

Utede u trokovima angaovanja voznog osoblja, poto se vozai angauju samo u dopremno/otpremnim vonjama od/do terminala.

Za poluprikolice je izvrena unifikacija i utvren metod kodnog obeleavanja, tako da je olakan razvoj ove tehnologije na meunarodnom nivou.



Nedostaci tehnologije B Vreme pretovara je due u odnosu na tehnologiju

''pokretnih autostrada'' Zahteva znaajnija ulaganja u terminale i opremu U poreenju sa tehnologijom transporta

izmenjivih transportnih sudova ima loiji odnos korisnog i mrtvog tereta.

Potrebna su specijalna eleznika kola koja zahtevaju vea ulaganja u nabavku i odravanje

Poluprikolice nisu pogodne za distribuciju u gradskom podruju zbog svoje duine.



Tehnologija C Ova tehnologija podrazumeva prevoz izmenjivih

transportnih sudova na eleznikim kolima, bez vunih sredstava (traktora, tegljaa) i voznog postolja (asije).

U ovoj tehnologiji ne postoji problem uklapanja u svetlosni profil eleznice.

Ova tehnologija je najzastupljenija (70% ukupnog hucke-pack transporta) jer se za transport izmenjivih transportnih sudova koriste eleznika plato kola normalne konstrukcije.

Pretovar se realizuje posredstvom portalnih dizalica i teleskopskih viljukara slagaa, tj. primenjuje se vertikalni sistem pretovara.



Tehnologija C

Vertikalni pretovar izmenjivih transportnih sudova



Prednosti tehnologije C Transport eleznicom se realizuje plato kolima

normalne konstrukcije, koja su jeftinija za nabavku i odravanje u odnosu na kola specijalne konstrukcije

Ova tehnologija ima dobar odnos mrtvog i korisnog tereta 1.37.

Pored plato vagona, mogu se koristiti i vagoni sa ''depom'', kao i vagoni sa sputenim podom koji se primenjuju u tehnologiji A hucke-pack transporta.

Primenom ove tehnologije svetlosni tovarni profil je u potpunosti iskorien.

Trokovi vezanog kapitala su u potpunosti eliminisani, kao i trokovi voznog osoblja, jer se prevozi samo izmenjivi transportni sud, bez asije i tegljaa.



Prednosti tehnologije C Za pretovar izmenljivih transportnih sudova koristi se

ista mehanizacija kao i za pretovar kontejnera i poluprikolica.

Vreme utovara/istovara jednog izmenjivog transportnog suda je 3 do 5 minuta.

Izvrena je unifikacija i kodifikacija izmenljivih transportnih sudova, to omoguava efikasniji razvoj ove tehnologije na meunarodnom nivou

Primenom manjih izmenjivih transportnih sudova (tip C), olakana je dostava do krajnjih korisnika koji se nalaze gusto naseljenim gradskim podrujima.

Tegljai i asije za prevoz izmenjivih transportnih sudova se za vreme transporta eleznicom mogu koristiti za realizaciju drugih transportnih zadataka, ime se poveava njihova produktivnost



Nedostaci tehnologije C Za uspenu primenu ove tehnologije potrebna je

relativno skupa oprema za tegljae i noseu asiju za transport u drumskom saobraaju.

Uspean razvoj ove tehnologije uslovljen je primenom vozila drumskog saobraaja sa relativno niskim podom.

Izmenljivi transportni sud je teu u odnosu na fiksnu nadgradnju (sanduk vozila). Konstruisan je kao samonosea konstrukcija, koja mora da zadovolji zahteve transporta u eleznikom saobraaju, to za posledicu ima gubitak korisne teine za 10 do 20 % u odnosu na poluprikolicu ili prikolicu istih dimenzija tovarnog prostora.



Bimodalna tehnologija tehnologija D Pod tehnologijom D podrazumeva se transport

specijalnih poluprikolica, koje nakon izvesnih modifikacija, postavljanjem na posebna obrtna postolja, postaju elezniki vagoni i mogu se kretati po inama.

Ova tehnologija je poela da se razvija 50-tih godina prolog veka u SAD pod nazivom ROAD RAILER., radni naziv MARK II. Imala je ugraene eleznike tokove koji su se uvlaili i izvlaili u zavisnosti da li se vozilo kretalo drumom ili eleznicom. Nedostatak tehnologije je bila velika masa mrtvog tereta.

Specijalne poluprikolice su vremenom evoluirale od Mark II, do Mark IV, a danas su u upotrebi Mark V poluprikolice sa odvojivim obrtnim postoljima.



Bimodalna tehnologija tehnologija D U Evropi je ispitivano vie bimodalnih sistema:

Kombitrailer Norveka, Nemaka CodaE vedske Transtrailer panija CarroBimodale Semi Rail Francuska Trailer Train Norveka

Sistem Road Railer Europa funkcionie na podruju Nemake, Italije, Danske, Austrije, Francuske, panije.

Najvea prednost je jednostavno formiranje voza, ne zahteva se nikakva pretovarnamehanizacija u terminalima, samo uputenikoloseci.



Formiranje voza u bimodalnojtehnologiji



Tehnika baza Semi Railtehnologije - tehnologije D

Specijalizovana drumska vozila: tegljai polu-prikolice, Roadrailer ima tri osovine. Tei

je 2-3 tone od obine prikolice zbog ojaanja za prevoz eleznicom. Ima hidrauliku za podizanje vozila i uvlaenje tokova 32 cm iznad GI-a. Proizvodnja ovih vozila je 20-30% skuplja od proizvodnje obinih prikolica. U homogenom vozu se nalazi najee od 40 do 90 prikolica

Specijalna eleznika postolja, asije Terminali sa uputenim kolosecima



Bimodalna tehnologija tehnologija D



Prednosti tehnologije D Nije potrebna skupa oprema u terminalima -

samo specijalna vuna vozila i uputenikoloseci, ime se ostvaruje velika uteda u trokovima pretovarne opreme

Povoljan odnos korisnog i mrtvog tereta (1.38-1.43)

Ukupna teina postolja i poluprikolice iznosi 42 do 43 t

Omoguava transport velikog broja poluprikolica (30 do 40 poluprikolica po vozu)



Prednosti tehnologije D Mogunost povezivanja sa korisnicima koji

nemaju direktnu vezu sa eleznicom, ime se ostvaruje vei kvalitet usluge.

Nemogue je otvoriti vrata na poluprikolici, dok se nalazi u kompoziciji, zbog toga to je rastojanje izmeu poliprikolica oko 30 cm.

Manja sopstvena teina obrtnih postolja u odnosu na vagone.

Mogunost transporta na prugama sa manjim dozvoljenim osovinskim optereenjem.



Nedostaci tehnologije D Kompozicija mora biti sastavljena od istog

tipa poluprikolica i obrtnih postolja. Bimodalna poluprikolica ima ojaano asiju u

odnosu na uobiajene, pa im je korisna nosivost manja za oko 2 t.

Operacije u terminali u cilju formiranja kompozicije - povezivanje poluprikolica i obrtnih postolja, kao i brojni testovi (koioni i testovi veza), predugo traju.

Kvar na jednoj poluprikolici ima za posledicu zaustavljanje celog voza.



Nedostaci tehnologije D Obrtna postolja se ne mogu kretati

eleznicom bez roadrailera, pa se moe desiti da ostanu u krajnjem terminalu, u sluaju nedostatka specijalnih poluprikolica(roadrailera).

Kompozicija je zbog specifinog naina povezivanja (nepostojanje odbojnika na srednjim obrtnim postoljima), osetljiva na naglo koenje, udare i sudare.

Zbog specifine opreme potrebno je obostrano prilagoavanje drumskog i eleznikog sistema saobraaja.



Jo neke karakteristike drumsko-eleznikih tehnologija transporta

Tehniku bazu tehnologija drumsko-eleznikog transporta najee ine: drumska vozila, tegljai, specijalna eleznika kola, pretovarne rampe, dizalice i terminali sa kolosecima i manipulativnim

povrinama.

Ove tehnologije prevoza su najzastupljenije u Nemakoj, Francuskoj, Italiji i Austriji




U meunarodnom transportu na prevoznom putu postoji barem jedan granini prelaz, pri emu se kompletna kompozicija i do 40 jedinica, prema sporazumu na carini zadrava do 30 minuta ime se znatno smanjuje zadravanje vozila na prelazu.

U tehnologiji A proseni preeni put je preko 500 km, a u Americi su prosena rastojanja od 600 do 1200 km, a ponekad i vie. Na relacijama preko 300 km ostvaruju se znaajni efekti.




Trajanje prevoza u tehnologiji A bi trebalo da bude u intervalu od 8 do maksimum 12 asova, a u tehnologijama B, C i D, zbog odvajanja vunog vozila, ekonominost se poveava sa poveanjem rastojanja i trajanja prevoza

Organizacija prevoza moe biti u vidu homogenih blok vozova, pojedinanih grupa kola 60% trokovi formiranja voza i 40% su trokovi prevoza. Homogeni blok vozovi nemaju ove trokove.




Poveava se obrt jer je vreme obrta 1 2 dana, a u klasinom transportu 5 6 dana

eleznika kola specijalne konstrukcije su dva puta skuplja od ostalih teretnih kola

eleznica vraa deo prevoza koji je na sebe preduzeo drumski transport.

Visoko tarifne robe iz klasinog eleznikog prevoza idu u huckepack prevoz




Pitanje organizacije na oba kraja je problem, nedostatak i prednost za razliita preduzea. Za srednja i velika preduzea koja imaju vie filijala to nije problem, ali za manja moe da bude.

Uvoenjem kompletnih hucke pack vozova sa vrsto ukalkulisanom cenom prevoza eleznica ne preuzima rizik na sebe jer ne utie na korienje kapaciteta, a ima uraunatdobitak od svake ture



Drutva za eksploataciju hucke-pack saobraaja

Pored tehnikih preduslova za odvijanje kombinovanog drumsko-eleznikog transporta neophodno je imati i odgovarajuu organizaciju, drutvo za eksploataciju ovih tehnologija u unutranjem i meunarodnom saobraaju.

U evropskim zemljama u kojima funkcionie hucke-pack transport, postoje drutva koja koordiniraju rad izmeu eleznikih uprava i drumskih prevoznika. Ova drutva imaju razgranate nacionalne i meunarodne mree i mogu da prue uslugu od vrata do vrata.



Uesnici u sistemu hucke-pack transporta Uprava eleznike infrastrukture

(Infrastructure Managers IMs) u zamenu za naplatu obezbeuju pristup i korienje eleznike infrastrukture operaterima hucke pack transporta

elezniki operateri (Railway Undertakings RUs) obezbeuju potreban broj vagona, lokomotiva i strunog osoblja, koje upravljaju istim

Operateri huckepack transporta iznajmljuju kapacitete davaoca eleznikih usluga od jedne jedinice, pa do celog voza. Operateri obezbeuju oko pola vagona sopstvenim resursima, dok se druga polovina iznajmljuje od eleznikih operatera



Uesnici u sistemu hucke-pack transporta

Uprava pretovarnih sistema ili terminala mogu biti: operateri huckepack transporta, elezniki operateri ili uprava eleznike infrastrukture

Klijenti korisnici huckepack transporta mogu biti: transportne kompanije, pediteri ili davaoci logistikih usluga (logistiki

provajderi), pri emu ove kompanije uglavnom same obezbeuju deo dopremno/otpremnog rada do poetno/krajnjih taaka, koji se realizuje drumskim transportom do/od terminala hucke pack transporta



Operateri hucke-pack transporta

Operateri huckepack transporta treba da organizuju promenu izmeu vidova transporta, kao i sam transport. U kombinaciji izmeu drumskog i eleznikog transporta postoje dva naina organizacije i realizacije lanaca: Transport od terminala do terminala operateri su

zadueni za deo daljinskog transporta od terminala do terminala, dok pediteri, drumski prevoznici i sl., realizuju transport izmeu terminala i krajnjih korisnika. Ovakav nain huckepack transporta je najzastupljeniji kod drutava lanica UIRR-a.

Transport od vrata do vrata operateri realizuju transport od poiljaoca do krajnjeg primaoca, ukljuujui i realizaciju dovozno-odvoznih drumskih vonji.



Drutva za eksploataciju hucke pack saobraaja Na meunarodnom nivou rad nacionalnih

drutava koordinira Meunarodna unija za eksploataciju drumsko eleznikog transporta UIRR (Union International RailRoute).

UIRR udruenje je osnovano 23.10.1970. godine u Minhenu. Prvi lanovi ovog udruenja bili su: Hupac (CH), ASG (S), Hucketrans (A), Kombiverkehr (D), Novatrans (F), Trailstar (NL) i TRW (B).

lanice su prve godine ukupno realizovale prevoz oko 230000 ITU na nacionalnom, a oko 17000 ITU na meunarodnom nivou.



Istorijat UIRR-a 1972. - poinje uvoenje tehnologije pokretne autostrade na relaciji izmeu Cologne i Verone.

1973. - u saradnji eleznikih operatera i nemakih, francuskih i vajcarskih predstavnika tehnike komisije UIRR a, razvijen je prvi vagon sa ''depom'', koji je omoguavao krae vreme i primenu vertikalnog pretovara.

1975. - smernicom 75/130 Evropske komisije definisano je prvo unapreenje kombinovanog drumskoeleznikog transporta.

1981. - uvoenje prvih 240 RoLa vagona od strane Hupaca i Kombiverkehra. Ovi vagoni bili su dugaki 19 m, a nosivost im je bila 38 t, kasnije 40 t. Te iste godine, ukupan transport bio je 500.000 poiljki.



Istorijat UIRR-a 1984. odredbom su definisani prvi opti uslovi

o organizaciji i odgovornostima operatera u multimodalnom transportu.

1986. - poetak naputanja primene horizontalnog pretovara poluprikolica.

1987. - proizvodnja prvog zglobnog vagona. 1988. - otvaranje UIRRovog biroa za vezu u

Briselu, a ove godine ostvaren je transport od 1.000.000 poiljki.

1991. - UIRR udruenja je postalo pravno drutvo (po belgijskom zakonu) sa seditem u Briselu. Takoe, ove iste godine po prvi put broj poiljki u meunarodnom kombinovanom drumskoeleznikom transportu prevazilazi broj poiljki u nacionalnom.



Istorijat UIRR-a 1992. - otpoinje se sa PACT Programom (Pilot

Actions for Combined Treansport), pri emu UIRR od samog poetka uestvuje u formiranju multimodalnog koridora izmeu Severne Evrope, Italije i Grke.

1993. - uvoenje prvog ''shuttle'' voza na relaciji Busto Arsizio Cologne godine.

1997. - UIRR postaje otvoreniji za pristupanje novih operatera. Formiran je status pridruenog lana.

2000. UIRR proslavlja 30 godina postojanja, a ostvaren je transport od dva miliona poiljki.

2003. - poetak Marco Polo programa koji ima za cilj poveanje uea ekoloki prihvatljivijihvidova transporta.



Obeleja UIRR-a i lanica tokom 2005. godine

U periodu 1990-2005. ukupni kombinovani drumsko elezniki transport je udvostruen, a meunarodni utrostruen.

Tokom 2005. sa ''druma'' na ''ine''prebaeno je preko 5.6 miliona TEU.

Po radnom danu, lanice UIRR preusmerile su sa drumskog na elezniki saobraaj vie od 11.000 transportnih jedinica.

Preko 13.000 specijalnih eleznikih kola dnevno je u upotrebi, pri emu je vie od polovine u vlasnitvu operatera, lanova UIRR.



Obeleja UIRR-a i lanica tokom 2005. godine

Postoji preko 250 terminala za kombinovani drumsko elezniki transport (sa preko 100 terminala u vlasnitvu i pod upravom UIRR lanica).

Preko 500 vozova dnevno saobraa na podruju EU.

Informacije za preko 2,3 miliona poiljki ostvareno pomou CESAR sistema (primenjen 2004. godine), koji redovno koristi vie od 400 klijenata.

UIRR i njene lanice sarauju sa preko 9.000 klijenata.



lanice UIRR-a

UIRR udruenje sastoji od 19 punopravnih lanova i jednog pridruenog lana, iz 14 evropskih zemalja.



2001/2004.OltenRalpin

1967/1970.KiasoHupacvajcarska

1992/1993.MadridCOMBIBERIApanija

1989/1990.LjubljanaADRIA KOMBISlovenija

1997/2000.BukuretROCOMBIRumunija

1991/2006.HamburgPOLZUG ITERMODALPoljska/Nemaka

1964/1991.RoterdamHUPAC ITERMODAL VHolandija

1953/1981.MilanoCEMAT

1991/2004.TrstALPE ADRIAItalija

1990/1991.BudimpetaHUGAROKOMBIMaarska

1969/1970.Frankfurt/MajnaKOMBIVERKEHRNemaka

-/2003.ParizEUROTUEL (Pridrueni lan)

1967/1970.ParizOVATRAS

2003/2003.VinsensAVILAD CARGO

Francuska

1985/1985.PadborgKOMBI DADanska

1992/1996.PragBOHEMIAKOMBIeka Republika

1998/1999.ZagrebCROCOMBIHrvatska

1965/1970.BriselT.R.W.Belgija

1983/1984.BeKOMBI GMBH

1991/2005.BeITERCOTAIER AUSTRIAAustrija

God osnivanja/pristupanja

Sedite (grad)aziv kompanijeDrava



Obim rada UIRR-a

U periodu 1996.-2006. ostvareno je: elezniki teretni transport je ostvario rast od

9.5% u okviru zemalja Evropske Unije Drumski teretni transport belei rast od 37.9% Kombinovani drumsko elezniki transport,

realizovan od strane lanica UIRR udruenja, porastao je za 48%.



Meunarodna unija za eksploataciju drumsko eleznikog transporta - UIRR

lanice UIRR-a su 2001. godine ostvarile transportni rad od 32 milijarde tkm;

Tri relacije ine 55% ukupnog rada: Nemaka - Italija (30%), Belgija - Italija (13%) i Nemaka - Austrija (12%).

Prosene pokrivene razdaljine i mase tovarnih jedinica: u meunarodnom transportu oko 750km i 26 tona, u nacionalnom transportu oko 550km i 20 tona.

Po radnom danu, lanice UIRR preusmerile su sa drumskog na elezniki saobraaj vie od 9000 transportnih jedinica, to je jednako koloni tekih kamiona dugoj vie od 150 km.



Organizacija nepraenogprevoza Direktni vozovi voz koji povezuje dva

terminala. Blok vozovi direktni vozovi promenjivog

broja vagona u kompoziciji koji operiu izmeu dva terminala, A i B

A B A>B A>B A>B

ema blok voza



Organizacija nepraenogprevoza Shuttle vozovi varijacija direktnog voza sa

fiksnom kompozicijom vagona, koja se dnevno kree izmeu dve ekonomske zone. Ovaj koncept razvila je kompanija Hupac 1992. godine na relaciji Busto Arsizio (severno od Milana) - Keln.

ema shuttle voza

A B A>B A>B A>B



Organizacija nepraenogprevoza Linijski vozovi vozovi sa fiksnom rutom

kretanja koji opsluuju nekoliko terminala. Vozovi se pune i prazne u sekvencama, na terminalima du rute.

ema linijskog voza

A B

C D



Organizacija nepraenogprevoza Grupni vozovi vozovi preko Hub terminala.

Ovaj koncept je baziran na principu meovitih direktnih vozova koji dolaze iz vie pravaca do Hub terminala gde se tokovi konsoliduju i pregrupiu u razliite pravce, kako bi stigli do ciljnog terminala.

Fider vozovi vozovi koji saobraaju na kraim relacijama, du linije ili kruei, opsluujui lokalno okruenje



ema Hub koncepta

A D

B

C

E

F

HUB



Evropska mrea shuttle vozova



Organizacija praenog prevoza U praenom prevozu kompletna drumska

vozila se transportuju na specijalnim vagonima, a vozai putuju istim vozom -spavaim kolima.

Specijalizovano drutvo Hupac (vajcarska) primenjuje Rolling Highway sistem za praeni transport vozovi saobraaju nekoliko puta u toku dana u oba smera izmeu italijanske i nemake granice.



Organizacija praenog prevoza Primena ovih vozova na podruju

vajcarske (do osam vozova dnevno saobraa po odreenom redu vonje) ima mnoge prednosti, izmeu ostalog: najkrae vreme putovanja preko Alpa, opasna roba moe sa velikom sigurnou biti

transportovana kroz Gotthard tunel



Organizacija praenog prevoza Specijalizovano drutvo Kombiverkehr

(Nemaka) formirao je mreu Kombi Netz2000+. Ovaj sistem se sastoji od 26 vozova koji pokrivaju 60 linija.

Kombi Netz 2000+ e doneti znaajna poboljanja usluga kombinovanog transporta: brzi noni servis izmeu glavnih industrijskih centara, vea koncentracija Gateway usluga, kojima se

povezuju nacionalna i meunarodna mrea u cilju stvaranja Panevropskog eleznikog sistema,

poboljanje reda vonje, garantovane cene.



Relacije Rolling Highwayvozova

visina 4,0 m

visina 3,8 m



elezniko-drumska tehnologijavozilo vozilo

Ova tehnologija podrazumeva transport eleznikih teretnih kola vozilima drumskog saobraaja.

elezniko-drumska tehnologija vozilo-vozilo primenjuje se na kraim relacijama (od 5 do 15 km), u sluaju nedostatka industrijskih koloseka. Ostvaruje se primenom specijalnih drumskih prikolica transportera, sa veim brojem osovina (minimum etiri).



elezniko-drumska tehnologijavozilo vozilo

U ovoj tehnologiji pretovar je horizontalan, a realizuje se preko specijalne rampe koja moe biti:

pokretna rampa

stabilna rampa

platforma

ine

rampa drumsko vozilo

ine rampa

drumsko vozilo

ine

drumsko vozilo



Nedostaci elezniko-drumske tehnologije vozilo vozilo

male brzine, ometanje drumskog saobraaja, primenjiva samo u ravniarskim predelima, potrebna su posebna pretovarna postrojenja u

robnim stanicama rampe, veliki mrtvi teret



Neke karakteristike elezniko-drumske tehnologije vozilo vozilo

Pretovar se kod korisnika moe vriti: bez skidanja vagona sa drumskog vozila i skidanjem vagona na specijalni kolosek

Stanica ne mora da ima mehanizaciju za pretovar robe koja je na kolima jer tu mehanizaciju industrijski pogoni ve imaju ili se vri kipovanje ako se prevozi rasuta roba.

Zbog eliminacije pretovara mogue je smanjiti trokove za 35 50%.



Neke karakteristike elezniko-drumske tehnologije vozilo vozilo

Jedan vagon moe zameniti 4-5 drumskih vozila, a to je 80-120 tona robe.

U Nemakoj je desetina stanica opremljena za ovaj vid transporta.



Kopneno-reno pomorske tehnologije vozilo vozilo Kopneno-reno pomorska tehnologija vozilo

vozilo podrazumeva transport drumskih i eleznikih vozila sredstvima renog ili pomorskog saobraaja. Pretovar je horizontalan, preko rampe na eonoj ili bonoj strani broda.

Preko rampe i pokretnih platformi vozila se mogu rasporeivati na vie nivoa na brodu Ro-Ro tehnologija (Roll on Roll off).

Kada raspored vozila po palubi broda ide preko specijalnih liftova ova tehnologija nosi naziv LO LO tehnologija (Lift on Lift off).



Kategorije Ro-Ro saobraaja Prevoz kompletnih drumskih vozila sa vozaem i

eleznikih kola u kombinaciji sa prevozom automobila i putnika najee u prevozu preko moreuza i u priobalnom prevozu

Prevoz prikolica i polu-prikolica, bez vunog vozila i vozaa, u kombinaciji sa prevozom kontejnera u meovitim Ro-Ro brodovima primena na podruju Sredozemlja, Baltikog i Severnog mora

Prevoz kontejnerizovane ili nekontejnerizovanerobe utovarene na specijalne prikolice sa sputenim podom pokretni nosai, na dugim relacijama pomorskog saobraaja



Tehnika baza Ro-Ro tehnologije Tehniku bazu Ro-Ro tehnologije ine:

Ro-Ro brod, tovarne jedinice Ro-Ro tehnologije transporta, Ro-Ro rampa i terminali sa prateom mehanizacijom i

infrastrukturom

Ro-Ro brodovi: standardizovani za Ro-Ro jedinice drumska i

eleznika prevozna sredstva, kombinovani kontejnerski Ro-Ro brodovi



Tovarno manipulativne jedinice u Ro-Ro saobraaju

kompletna ili delovi drumskih teretnih vozila, eleznika kola ili kompletne kompozicije, komadna roba na posebnim nosaima

trejlerima, kontejneri na trejlerima, novi automobili, razne vrste specijalnih vozila u transportu

(poljoprivredne maine, graevinske maine, itd) itd.



Rampe za pretovar Ro-Ro jedinica Preporuke za izgradnju Ro-Ro rampi date su ISO

standardima: irina rampe za jednosmeran i dvosmeran saobraaj od 5 i 9 m, minimalna ista visina iznad povrine rampe treba da je 7 m itd.

Rampe se dele na: Fiksne rampe - sa propisanim nagibom od 1/10 do

1/5 i sa preporuenom irinom od 32 m Pokretne mostne rampe primenjuju se tamo gde

su vee promene vodostaja. Graene su na pontonima sa mogunou pomeranja du operativne obale. Ukoliko se promena vodostaja kree do 5 m njihova duina moe biti izmeu 20 i 40 m.



Prednosti kopneno-reno pomorske tehnologije vozilo vozilo Omoguava transport tereta u svakom obliku i

teini od vrata do vrata, Nisu potrebne velike investicije za izgradnju

posebnih lukih terminala, Velika brzina utovarno istovarnih operacija od

400 do 800 t/h, Zbog kraeg zadravanja u lukama, povean

broj obrta broda tako da jedan Ro-Ro brod zamenjuje dva do tri potencijalna linijska broda,

Znatno manji trokovi utovara, razmetaja i slaganja tereta,

Vea produktivnost rada lukih radnika, Ro-Ro brodovi su manje zavisni od vremenskih

prilika u odnosu na LASH brodove itd.



Nedostaci kopneno-reno pomorske tehnologije vozilo vozilo

Osnovni nedostatak Ro-Ro tehnologije je to to Ro-Ro brodovi za 1/3 slabije koriste brodski prostor i to zbog: gubitka prostora izmeu prikolica, neiskorienosti prostora ispod prikolica, neiskorienosti prostora iznad prikolica i gornje

palube i zauzetosti prostora liftovima i rampama za pristup

vozila na palube



Reno-pomorske tehnologije vozilo vozilo Ovim tehnologijama vri se prevoz renih

plovila, bari, sredstvima pomorskog saobraaja.

Tehnologije se prvenstveno primenjuju na podruju Severne Amerike, biveg Sovjetskog Saveza i u Zapadnoj Evropi.

Postoje etiri sistema: LASH sistem, SEABEE sistem, BACAT sistem, FIDER sistem



LASH sistem Ovaj sistem ine:

matini brod nosa, nosivosti oko 40000 tona, sa irokom krmom i dizalicom,

bare nosivosti 375 tona, duine 18.6 m, irine 3.5 m, visine 3.9 m,

dizalice nosivosti 500 tona

Relacije: SAD zemlje Bliskog Istoka, Srednjeg Istoka,

Australija, Novi Zeland Crno more Indijski podkontinent, Srednji i donji Dunav Jugoistona Azija



SEABEE sistem Ovaj sistem ine:

brod nosa sa tri palube, nosi 38 bari, bare nosivosti 850 tona, lift na krmi, nosivosti 2 000 tona

Utovar i istovar se mogu odvijati daleko od dokova pomorskih luka.

Relacije: na podruju golfskog regiona SAD-a, pre svega na

rekama Misisipi, Misuri, na njihovim pritokama i na podruju Panamskog kanala.



BACAT sistem

Ovaj sistem ine: BACAT brod, katamaran, kapacitet 10 BACAT

ili 5 LASH bari, BACAT bara nosivosti 150 tona, dimenzija

16.8 i 4.7m Posebne dizalice sa platformom preko koje se

bara sputa u tunel

Relacije: Engleska Holandija, Belgija, Nemaka.



FIDER sistem Postoje:

FIDER/LASH brodovi nosivosti oko 12 bari FIDER/RO-RO brodovi, gaz 2-3 m, 22 polu-prikolice

duine 12 m ili 1300 tona generalnog tereta FIDER/kontejnerski brodovi, sa oko 50-120

kontejnera

Primenjuje se izmeu malih i velikih luka za sabirno distributivni transport. Brodovi imaju mali gaz i ravnu palubu.



Prednosti reno-pomorske tehnologije vozilo vozilo

Mogunost korienja vodnih puteva, Znatno bri pretovar u odnosu na ostale

tehnologije od 1500 do 2000 t/h, Svestrana upotrebljivost brodova nosaa za

sve vrste tereta i sve pojavne oblike, Nezavisnost od luka i lukih procedura i

ogranienja, Krae zadravanje brodova u lukama

omoguava njegov bri obrt,



Prednosti reno-pomorske tehnologije vozilo vozilo

Utede u lukim trokovima, Manja opasnost od kraa, oteenja i drugih

rizika, Bare se mogu koristiti kao mali brodovi i

teret pretovariti u konvencionalnim lukim postrojenjima itd.



Nedostaci reno-pomorske tehnologije vozilo vozilo

Ogranienje saobraaja na vodnim putevima, Hidroloke prilike na plovnim putevima su esto

ograniavajui faktor, Velika investiciona ulaganja u tehniku bazu

ovog sistema, Nepovoljne vremenske prilike oteavaju

manipulisanje sa barama, itd.

Documents

Intermodalni transport - Vozilo - Vozilo