INTERMEDIJARNI CILJEVI IINTERMEDIJARNI CILJEVI IINDIKATORI MONETARNE POLITIKEINDIKATORI MONETARNE POLITIKE

• U sprovođenju monetarne politike ne postoji potpuna informacija o mehanizmutransmisije monetarnih impulsa, međusobnim vezama monetarnog i relanog sektora

• Posredne- intermedijarne varijable daju informacije za sprovođenje monetarnepolitike

Instrumentimonetarne

politikeOperacioni

ciljIntermedijarni

ciljKrajnji

cilj

-Operacije na otvorenom tržištu-Diskontna politika-Obavezne rezerve (stopa)

-Agregati rezervi-Monetarna baza-Kratkoročne kamatnestope- npr. na sredstvafederalnog fonda

-M1-M2-M3-Kratkororočne idugoročne kamatnestope

-Puna zaposlenost-Stabilnost cena-Ravnoteža platnogbilansa

Operacioni ciljevi

� Varijabla koju CB precizno reguliše kroz dnevne operacije

� Kriterijumi:� Upravljivost- da ih CB kontroliše instrumentima monetarne politike� Merljivost- da ih CB može lako i precizno izmeriti u kratkim intervalima

(idealno- dnevno –informacije da li preduzete mere daju očekivaneefekte)

� Njihove promene odlučujuće utiču na promene intermedijarnog cilja

� Svrha:� Ne postoji direktna i jasna veza instrumenata monetarne politike i

posrednog cilja� Na intermedijarnu varijablu utiču drugi ekonomski faktori

ne daje informacije o stvarnom efektu preduzete merepogrešna procena tekuće monetarne politike

Intermedijarni ciljevi

� Varijable između instrumenata monetarne politike i operacionih ciljeva s jedne ikrajnjih ciljeva s druge strane

� Na instrumente i operacione ciljeve CB deluje direktno, na krajnje ciljeve indirektno

� Varijabla mora biti odgovarajući predstavnik krajnjih ciljeva i poslednja karika u lancutransmisije monetarne politike

ciljevi koje CB želi da postigne u određenom periodu vremena isa određenim stepenom preciznosti

� Kriterijumi:� Upravljivost- da ga CB može kontrolisati preko promene operativnih ciljeva� Konzistentnost i predvidljiva veza sa krajnjim ciljevima monetarne politike� Raspoloživost informacije o njihovoj veličini u kratkom roku

� Svojim kretanjem služe kao pokazatelj monetarnog popuštanja ili restrikcije� Na osnovu tih informacija – procena efekata tekućih monetarnih akcija na krajnje

ciljeve ekonomske politike

� Kritika:� Ni jedna varijabla nije povezana sa krajnjim ciljevima na potpuno predvidiv način,

potrebna je mera nepouzdanosti veze intermedijarnog i krajnjeg cilja� Ni jedna varijabla nije pod perfektnom kontrolom CB� Korišćenje intermedijarnog cilja donošenje suboptimalnih odluka

� Prednosti:� Intermedijarni ciljevi su nominalno sidro za donošenje odluka monetarnih vlasti� CB komunicira sa ekonomskim subjektima, usmerava njihove odluke na realnom

i finansijskom tržištu� Veća odgovornost CB – mora da obrazloži ciljeve koje objavljuje i odstupanja od

njih� Rešava problem vremenske doslednosti monetarne politike� Optimalna monetarna politika na dugi rok- ne dovodi do stvaranja inflacije

� Preko intermedijarnih ciljeva CB potvrđuje svoju obavezu sprovođenjaneinflatorne monetarne politike

Izbor ciljne intermedijarne monetarne varijable

1. Krajnji cilj MP� Obezbeđenje stabilnih monetarnih uslova� MP angažovana na ostvarivanju ciljeva ekonomske politike-puna zaposlenost,

privredni rast, ravnoteža bilansa, stabilan nivo cena

2. Prihvaćena hipoteza o mehanizmu transmisije MP� Kejnzijanci- kamata je glavni intermedijarni cilj, povezuje realni i finansijski sektor

� Struktura kamatnih stopa obezbeđuje ravnotežu između imovinskih elemenata� Sa smanjenjem kamate-realni kapital je privlačniji-rast investicija i zaposlenosti

� Monetaristi- količina novca je glavni intermedijarni cilj� Porast novčane mase- razlika stvarne i željene količine novca - koju

ekonomski subjekti žele da drže� Višak – rast potrošnje, utiče na investicije i proizvodnju

3. Političko okruženje� Institucionalni odnos države i CB� Kada je CB “agencija” državne blagajne- podržava fiskalnu politiku države

� Finansiranje obimnih programa javne potrošnje� Politika niskih kamatnih stopa� Stimulisanje privrede dodatnom likvidnošću

CB ima male mogućnosti korigovanja dugoročnih inflatornih efekatate politike

� Nezavisna CB može uspešnije da se pridržava svog osnovnog cilja

4. Sistem deviznih kurseva� Režim fiksnih DK- količina novca u privredi postaje endogena varijabla

nije moguće targetirati monetarne ili kreditne agregate� Režim fleksibilnih DK daje tu mogućnost

Targetiranje deviznog kursa� Različite forme

� Fiksiranje vrednosti domaće valute za zlato� Domaća valuta se vezuje za valutu velike zemlje sa niskom stopom inflacije� Puzeći kurs- dozvoljava depresijaciju po ravnomernoj stopi

� Prednosti:� Fiksira se stopa inflacije za dobra kojima se trguje na međunarodnom tržištu

(čuva se njihova konkurentnost)� Inflatorna očekivanja se vezuju za stopu inflacije u zemlji sidra� Automatsko pravilo za vođenje monetarne politike- izbegava problem vremenske

doslednosti� Jednostavnost, cilj je lako razumljiv javnosti

Francuska i Britanija su vezale valute za DEM, uspešnooborile inflaciju

� Nedostaci:� Gubitak nezavisnosti monetarne politike

� Sa otvorenim tržištem kapitala, domaće kamatne stope su blisko povezanesa kamatama u zemlji sidra

� Monetarna politika se ne može koristiti da odgovori na domaće šokove� Šokovi u zemlji sidra direktno se prenose na zemlju targetiranja preko

promene kamata� Primer- ujedinjenje Nemačke i zemlje ERM sistema

� Zemlja je podložnija špekulativnim napadima na njenu valutu� Primer- valutna kriza u EU septembra 1992.godine

Zemlje u razvoju� Važna prednost:

� Ne postoje uslovi za uspešno korišćenje diskrecione monetarne politike; mogumalo da dobiju a puno izgube od nezavisne monetarne politike

bolja je strategija da usvoje monetarnu politiku velike zemlje(SAD, EMU)

� Sredstvo brzog smanjenja inflacije (Argentina sa 1.000% na 5%)� Nedostaci:

1. Veće oslanjanje na dug u stranoj valuti� Devalvacija- rast dugovnog opterećenja, pad neto vrednosti

smanjenje kolaterala, slabija zaštita poverilacaproblem moral-hazarda

� Devalvacija povećava opterećenje banaka kratkoročnim ino dugovima,pogoršanje privrednih uslova- smanjuje vrednost aktive

gubitak supstance bankarskog kapitalasmanjenje zajmova

Veći rizik zapozajmljivače, pad I iekonomske aktivnosti

2. Špekulativni napad na domaću valutu- novi skok inflacije, zbog nedovoljnogkredibiliteta CB

rast inflatornih očekivanja, kamatne stope rast kamatnog opterećenjafirmi, smanjenje bilansne vrednosti pad pozajmljivanja i ekonomskeaktivnosti

3. Stabilna vrednost domaće valute- priliv ino kapitala� Usmerava preko domaćih finansijskih posrednika ekscesivan rast

pozajmljivanja� Slaba bankarska supervizija gubici na zajmovima, smanjenje bankarskog

pozajmljivanja, nesolventnost banaka� CB ne može da brani kurs – rast kamatnih stopa pogoršava bilansnu

situaciju banaka� Špekulanti imaju veći motiv da napadnu datu valutu finansijska kriza

� Meksiko i Jugoistočna Azija, špekulativni napad u uslovima oslabljenogbankarskog sistema- ogromna finansijska kriza

4. Eleminiše signal o kursu monetarne politikeproblem odgovornosti centralne banke i transparentnosti njenih akcija

Jačanje transparentnosti i obaveze očuvanja deviznog kursa

1. Valutni odbor

� Fiksiranje DK u odnosu na odabranu čvrstu ino-valutu, domaći novac se emituje uprotivvrednosti deviznih rezervi

� Prednosti:� Brzo savladavanje inflacije� Smanjenje administrativnog aparata� Uslovi za priliv ino kapitala i jačanje spoljnotrgovinske razmene

� Nedostaci:� Ograničava monetarni suverenitet, gubi se fleksibilnost monetarne politike,

primenjuju kruta pravila i rigidan sistem monetarnog upravljanjaCB ne može da modelira monetarnu politiku prema stanju u zemlji

� Moguće krize i blokade u finansijskom i bankarskom sistemu zbog rastanelikvidnosti, međuzaduženosti, odliva kapitala u inostranstvo

� Recesija, smanjenje dohotka, rast nezaposlenosti, disparitet domaćih cena,onemogućava se uspostavljanje fiskalne ravnoteže

� Mogući špekulativni napadi� Forsira strane banke� Primer -kriza u Argentini

2. Dolarizacija

� Najjača forma targetiranja DK� Umesto domaće koristi se neka čvrsta ino-valuta� Ključna prednost:

� Eleminiše mogućnost špekulativnog napada na domaću valutu- nje i nema� Prekida inflaciju

� Nedostaci:� Gubitak nezavisnosti MP� Povećana izloženost šokovima u zemlji te valute� Nemogućnost CB da kreira novac i deluje kao zajmodavac u krajnjoj

instanci� Vlada gubi prihod po osnovu emisije novca!

Targetiranje monetarnih agregata� Primenjivano u razvijenim zemljama tokom 70-tih i 80-tih godina zbog

� Problema sa korišćenjem kamata kao intermedijarnih ciljeva u uslovima porastainflacije i inflatornih očekivanja

� Nastojanja da postave dugoročnu strategiju snižavanja inflacijeregulisanje novčane mase je shvaćeno kao ključno sredstvo zapostizanje cenovne stabilnosti

� Bundesbanka -1974.godine� Da bi obezbedila kredibilitet u javnosti nakon naftnog šoka, sprečila širenje

primarnog udara cena u privredi i rast inflatornih očekivanja� Sredstvo komuniciranja sa javnošću� Procenjena dugoročna stopa rasta proizvodnog potencijala+neizbežna stopa

rasta cena=stopa rasta nominalnog društvenog proizvodana osnovu nje ciljevi za novčanu masu i monetarnu bazu

� Uvažavala činjenicu da se inflacija može eleminisati samo postepeno� Tolerisana stopa inflacije je bila ispod tekuće- sprečavalo inflatorna

očekivanja� Strategija obezbedila nisku inflaciju- DEM izabrana kao sidro za ERM

� Swiss National Bank

� Neuspešne strategije- SAD, Britanija, Kanada� Česta revizija targeta i njihovo premašivanje� Inflacija je prvo smanjena, kasnije ponovo raste� Nestabilna veza targetiranog agregata i nominalnog GDP-a� Tokom 80-tih finansijske inovacije su dodatno oslabile tu vezu� Nije ozbiljno primenjeno

� Deo dugoročne strategije inflatorne kontrole

� Ključ uspeha- aktivna komunikacija sa javnošću- povećava transparentnost iodgovornost CB

� Mora biti vrlo fleksibilno- tolerisanje promašaja targeta i postepenu dezinflaciju

� Bundesbanka i Swiss National Bank su koristile monetarno targetiranje da bi jasnopostavile ciljeve MP i objasnile da monetarne akcije ostaju fokusirane na ciljdugoročne cenovne stabilnosti i ako su targeti promašeni� Objašnjenje promašaja targeta je komplikovano- potrebno je da je javnost

dovoljno sofisticirana u monetarnoj oblasti i ima visoko poverenje u CB i njenaobjašnjenja

� Švajcarska, Nemačka- javnost ima visok stepen averzije prema inflaciji, a CBistoriju izuzetnih rezultata u njenom sprečavanju

� Fleksibilnost, transparentnost, odgovornost- važne karakteristike inflatornogtargetiranja

Inflatorno targetiranje

Elementi:� Javno objavljivanje srednjoročnih vrednosti za inflaciju� Cenovna stabilnost- primarni dugoročni cilj MP� Odluke o MP donose se na osnovu informacija o različitim varijablama, ne samo

monetarnim agregatima� Visok nivo transparentnosti- intenzivna komunikacija sa javnošću o planovima i

ciljevima MP� Visok nivo odgovornosti CB za postizanje inflatornih ciljeva� Tokom 90-tih: Novi Zeland, Kanada, Australija, Švedska, Finska, Izrael, Britanija,

Španija� SAD, EMU

Karakteristike:

� Uspešno u kontroli inflacije i obezbeđivanju trajne stabilnosti cena

� Slabi efekte inflatornih šokova – devalvacija britanske funte, novi porez na robu iusluge u Kanadi- jednokratno povećanje cena koje nije generiralo inflatornu spiraluplate-cene

� Može podstaći privredni rast i ne povećava fluktuacije autputa.� U fazi dezinflacije-smanjenje autputa� Kada se postigne stabilnost autput i zaposlenost se vraćaju na prethodni nivo

� Ne smanjuje troškove dezinflacije – jedini način na koji se ona uspešno možeostvariti- izazivanjem kratkoročnih gubitaka autputa i zaposlenosti

� Ključne karakteristike- transparentnost i odgovornost-komunikacija sa javnošću� CB objašnjava- vođenje MP, ciljeve i ograničenja MP, veličinu inflatornog cilja i

kako je postavljen, kako će se cilj ostvariti s obzirom na tekuće uslove, razlogepromašaja

� U privatnom sektoru- smanjuje neizvesnost u pogledu MP, kamata, inflacije� Kroz javne debate- edukuje javnost –šta CB može a šta ne može da postigne� Povećava slobodu delovanja CB bez posledičnog izazivanja rasta inflatornih

očekivanja� Razjašnjava odgovornost CB i političara u vođenju MP� Povećava nezavisnost CB� CB ima duži horizont posmatranja� Smanjuje verovatnoću da CB padne u zamku vremenske doslednosti

Operacionalni dizajn:

� Ne podrazumeva postavljanje rigidnih pravila� Ne daje jednostavne i mehaničke instrukcije za vođenjeMP� Na osnovu raspoloživih informacija definiše potrebne mere� Targeti se mogu modifikovati zavisno od ekonomskih okolnosti� CB vodi računa i o kretanju autputa

cilj je postepeno konvergiranje ka dugoročnim ciljevima za inflaciju, uzmoguće privremene skokove i padove

� Izabrani targeti su svuda bili iznad 0, bez opasnosti po gubitak kredibiliteta� Uvažava se činjenica da suviše niska inflacija može negativno delovati na rast� Kada se smanji inflacija ispod ciljne zone-CB popušta MP, da se ne bi smanjila

agregatna tražnja� Ako je inflacija inicijalno visoka, prvo se mora sprovesti dezinflacija

� Monetarne vlasti ne mogu kontrolisati visoku inflaciju- velika verovatnoća čestogpromašaja targeta, smanjuje kredibilitet CB

� Minimalni rok za postavljanje targeta – 2 godine� Kraći rok: česte promene instrumenata MP, mogućnost promašaja targeta

Targetiranje kamatnih stopa� Promene kamata imaju nejasne veze sa krajnjim ciljevima ekonomske politike� Ograničena je sposobnost CB da ih reguliše instrumentima MP

Ne predlažu se kao isključivi targeti MP� Realne kamate značajno utiču na privrednu aktivnost; promene kamata vode

promenama u realnim tokovimaMoraju se uključiti u intermedijarno targetiranje

� U stanju ravnoteže, kamatna stopa =realnoj, prirodnoj stopi� CB stvarajući jaz između tekuće i prirodne kamatne stope deluje na potrošnju i

privrednu aktivnost� Problem- izdvojiti uticaj tražnje i monetarne politike na kamate

Promene kamate mogu dati pogrešne informacije o situaciji u privredi� Fišerov efekat� Istraživanja- realne kamatne stope daju važne informacije o stanju privrede; koriste

se u proceni kretanja monetarnih agregata� U privredi sa složenom finansijskom strukturom, finansijski instrumenti se mogu

međusobno supstituisati, ne može se koristiti neki pojedinačni finansijski agregat ilikamatna stopa, već kombinacija više varijabli

Targetiranje nominalnog društvenog proizvoda

� Nominalni društveni proizvod- proizvod realnog društvenog proizvoda i cena-krajnjiciljevi MP

� Zadatak CB – da usmerava kretanje nominalnog GDP-a što bliže ciljnoj vrednosti;MP reaguje na odstupanja

� Prednosti:� Pouzdanija veza instrumenata MP i nominalnog GDP-a nego drugih varijabli

� Deregulacija finansijskih tržišta i finansijske inovacije-veza instrumenata MP iposrednih ciljeva, intermedijarnih i krajnjih ciljeva MP manje pouzdana

� Može da spreči CB da iskoristi kratkoročni trade-off inflacije i nezaposlenosti- dapovećamjen novčane mase utiče na rast realnog GDP-a po cenu povećanjainflacije

� Pomaže u obezbeđivanju dugoročne stabilnosti cena, CB ima mogućnostreagovanja na kratkoročne privredne poremećaje

Nedostaci:

� Kako se dostignuti nivo nominalnog GDP-a deli na realni GDP i cene� Moguće su različite kombinacije, optimalna- odsustvo inflacije

� Ako je cilj niža dugoročna stopa inflacije- ciljna vrednost nominalnog GDP-a sesmanjuje

restriktivna monetarna politika- na kratak rok obara proizvodnju

� Na AD ne utiče samo MP već i fiskalna, ponašanje privrednih subjekata

� Javnost preferira kratkoročne ciljeve MP

� Nominalni GDP se menja sa kratkoročnim privrednim poremećajima, MP treba da toneutralizuje� Efekti MP se ispoljavaju sa određenim kašnjenjem� CB CB operiše sa prognozama kretanja nominalnog GDP-a� Ekonometrijski modeli ne daju tačna predviđanja promene konjukture

� Poremećaji tražnje deluju u istom smeru na cene i proizvodnju

� Poremećaji ponude deluju u suprotnom smeru� Rast inflatornih očekivanja, cena energije- povećava cene, smanjuje proizvodnju;

Nominalni GDP može i da raste i da se smanjuje� Ako raste-restriktivna MP

� MP ne može da spreči kolebanja cena i proizvodnje ako su poremećaji na straniponude� CB nema kontrolu nad faktorima ponude (cene nafte)