INTERFERENCIJA SVETLOSTI

• Interferencija svetlosti je pojava međusobnog pojačavanja ili slabljenja svetlosti u slučaju kada se dva svetlosna zraka nađu u istoj tački u prostoru.

• Pojava interferencije svetlosti, može se javiti u trajnom obliku samo sa koherentnom svetlošdu (svi zraci osciluju u istoj fazi).

• U takči u prostoru do koje dospevaju 2svetlosna zraka dolazi do njihovog slaganja tjdo interferencije. Amplituda rezultujudegoscilovanja svetlosnog talasa iznosi:

• Ako razlika u fazama dveju oscilacija svetlostiostaje ista u svakoj tački prostora, svetlosnitalasi se nazivaju koherentnim, a ako se tarazlika neprekidno menja po vrednosti savremenom u istoj tački tj u raznim tačkama uprostoru u istom trenutku vremena sunekoherentni.

Nekoherentni:

Intezitet svetlosti: Jr=J1+J2

Koherentni:

Intezitet svetlosti:

cos(Φ2- Φ1)>0, negde se javlja maximum

cos(Φ2- Φ1)<0, negde se javlja minimum

Slučaj kada su inteziteti svetlosti jednaki tj J1=J2

Tačka sa maksimumom inteziteta svetlosti Jr=2J1

Tačka sa minimumom inteziteta svetlosti Jr=0Do konstruktivne interferencija dodi de kada 2 snopa dospevaju sa razlikama u fazama jednakim 2nπ, a destruktivne kada je razlika u fazama jednaka (2n+1)π.

Frenelov metod sa biprizmama

Frenelova metoda sa ogledalima

Položaj i rastojanje svetlih pruga zavisi od talasne dužine svetlosti. Rastojanje pruga kod Frenelovih ogleda:

• Do pojačanja svetlosti dodi de ako je razlika u putu svetlosti jednaka celobrojnom umnošku talasne dužine svetlosti tj.

dsinα=kλ

• Do destruktivne interferencije dodi de ako je putna razlika jednaka neparnom umnošku talasne dužine tj

dsinα=(2k+1)λ

• Ove jednačine omogudavaju da se izračuna talasna dužina određene svetlosti.