Integritet političkih partija u SrbijiBiro za društvena istraživanja

Teorijsko-pojmovni okvir istraživanja

.

INSTITUCIJE- definicija-

• Društveni entiteti kroz koje pojedinci, grupe i organizacije ostvaruju i regulišu svoja prava, obaveze i interese.

• Svaka institucija ima svoje komponente:

– materijalno-tehničku (tehnička opremljenost, materijalna sredstva), – personalnu (znanja, veštine, interese, vrednosti aktera),– organizacionu (koordinacija, komunikacija među akterima) – normativno-vrednosnu komponentu (statuti, pravilnici, kodeksi...).

INSTITUCIJE- analiza -

• Prvi aspekt analize odnosi se na utvrđivanje u kojoj meri, i na koji način se ostvaruju interesi, potrebe i prava pripadnika institucije, klijenata i društva kao sistema.

• Drugi aspekt analize – karakter strukture institucije koju čine: – vrednosni sistem (vrednosne orijentacije), – normativni sistem (norme), – organizacijski sistem (status i uloge), – kadrovski sistem (kadrovi-akteri),– komunikacijski sistem (informacija).

Holistički pristup integritetu

• Svaka institucija ima strukturu i funkcije. • „Održivost“ institucije - mera usklađenosti struktura i funkcija. • Institucija je održiva ako postoji sklad (funkcije i strukture)• Interesa, potreba i prava pripadnika institucije sa njenom

strukturom – interna održivost,• Interesa, potreba i prava klijenata institucije sa njenom strukturom

– eksterna održivost,• Interesa, potreba i prava društvnog sistema sa njenom strukturom

– sistemska održivost.

Shema (ne)održivosti institucijeNARUŠAVANJE PRINCIPA LEGITIMITET – POTREBE I INTERESINARUŠAVANJE PRINCIPA LEGALITET – PRAVA

NEODRŽIVOST INSTITUCIJEupravljačkanormativnakadrovskatehnološkamaterijalna

javna (funkcionalno okruženje)

DEZORGANIZACIJA INSTITUCIJE Nemogućnosti institucije da zadovolji potrebe i prava

DEVIJACIJA

ALTERNATIVNE STRUKURE I FUNKCIJE na personalnom

na grupnomna institucionalnom nivou

INOVATIVNA DEVIJACIJA KORUPTIVNA DEVIJACIJA

POTREBE, INTERESI I PRAVA PRIPADNIKA I KLIJENATA INSTITUCIJE

Šta je (sve) korupcija?

• Stanje društva – dominacija principa moći nad principom vlasti i zakonitosti• Stanje države – zarobljena država (Transparency Index)• Stanje institucija – neodrživost institucija usled koje nastaju alternativne strukture i

funkcije• Stanje pojedinca – anomijska razmena javnih dobara

Šta je (sve) korupcija?- istorija definicije-

• U prvu grupu objašnjenja korupcije ubrajamo Platonovo, Aristotelovo, Polibijevo i Monteskijeovo objašnjenje korupcije kao kvarenja vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, tj. interesu političke zajednice – države/pokrajine/grada.

• Drugi pristup o korupciji razvili su Makijaveli i Ruso, koji su smatrali da je korupcija moralno kvarenje građana, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod građana.

Šta je (sve) korupcija?- aktuelno stanje -

U savremenoj literaturi postoje tri grupe definicija ove pojave:

• Administrativno definisanje korupcije – korupcija je devijantno ponašanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu

• Ekonomsko definisanje korupcije – korupcija je maksimizacija profita, kršenjem zakona i morala

• Javno-interesna definicija korupcije – korišćenje javnih sredstava za lične interese

Tri definicije koje se najviše koriste:

• Zloupotreba javnih resursa zarad ličnih interesa (Svetska banka)

• Narušavanje principa nepristrasnosti (Vito Tanci)

• Devijantno ponašanje u odnosu na formalnu ulogu (Nye i Khan)

Šta je INTEGRITET?

• Integrtet je čestitost, doslednost, postojanost, principijelnost, funkcionalnost

• Nivoi:– Lični– Građanski– Profesionalni– Institucionalni

Principi etičkog upravljanja

• Javne službe moraju imati jasan sistem odgovornosti

• Jasan institucionalno-normativni okvir za sankcionisanja prestupa

KANADA primer

• Na nivou federalnih organa i pokrajina ustanovljeni su poverenici za etiku, etički savetnici koji su zaduženi za sprovođenje kodeksa – savetodavno-informativna funkcija

• Oni, za potrebe parlamenta i vlade, vrše istraživanja i daju komentare

• Polazni stav je da su javni funkcioneri moralni

SAD primer

• 1978, Vlada SAD osnovala je Službu za etičnost koja je organizovana na nivou ministarstava (129 službenika)

• Svako ministarstvo ima službenika za etiku• Poslovi izrade etičkih programa kao i edukativno-savetodavno-informativna

aktivnost

AUSTRALIJA primer

• Zakon o etici u javnom sektoru iz 1994.• Zakon se sastoji od „Pet moralnih obaveza“

– Poštovanje zakona i parlamentarne demokratije– Poštovanje ličnosti– Integritet

• Održi i unapredi poverenje u čestitost javne administracije • Održi i unapredi poverenje da javne administracije rade za dobro zajednice• Ne koristi neprikladno svoja ovlašćenja i položaj• Izbegavaj konflikte interesa• Otkrivaj i prijavljuj slučajeve neetičkog ponašanja i korupcije

– Marljivost– Ekonomičnost i delotvornost

Integritativna definicija političkih stranaka

Političke partije su politički agensi u društvu koje putemjavnog, zakonitog, etičkog i nediskriminativnog postupanja

za račun i u interesu građana,u mandatu ako su vladajuća politička stranka,

vrše upravljanje i realizaciju javnih interesa i javnih politikakroz institucije i servise, odnosno ako su opoziciona stranka vrše kontrolu rada vladajućih stranaka i predlaganje alternative u

skladu.

Principi integriteta političkog organizovanja:

• Zakonitost (poštovanja zakona)

• Racionalnost i legitimitet (zaštita javnog interesa)

• Ideološki integritet (javne politike, zakonska rešenja, predlaganje i selekcija javnih funkcionera u skladu sa ideološkim okvirom stranke i u funkciji njegovog istraživanja)

• Reprezentativni integritet (shodno svom ideološkom okviru koji je izraz stremljenja članstva, politička partija zastupa interese određenog dela društva čineći njihove interese vidljivim i relevantnim procesima kreiranja javnih politika i zakona na zakonit, nediskriminatorni i nekoruptivni način

Principi integriteta političkog organizovanja:

• Transparetnost (kako unutar stranke, tako i prema javnosti: upravljanja, odlučivanja, kreiranja politika i zastupanja interesa, finansiranja/doniranja)

• Odgovornost (polaganja računa unutar stranke i prema javnosti, posebno biračima prema napred definisanim kriterijumima i planiranim rezultatima)

• Posvećenost (javnim postupanjem što političkih stranaka, što javnih funkcionera čime se jača poverenje u inegritet političkog delovanja, političara, javnih funkcionera i u parlamentarnu demokratiju)

Principi integriteta političkog organizovanja:

• Borba za integritet u politici, odnosno sprečavanje rizika od korupcije u političkim institucijama adekvatnim sankcionisanjem i izgradnjom mehanizama prevencije zloupotreba političkih institucija, pojedinaca i procesa.

• Kažnjivost (sprovođenje etičkih i podrška sprovođenju pravnih sankcija od strane državnih organa)

• Kompetitivnost (izbor za unutarstranačke i javne funkcije vrši se po jasno definisanoj proceduri i sa jasnim kriterijumima)

Metodologija

.

Tehnika prikupljanja podataka

• PoIu-strukturisan intervju „face to face“, prosečno trajanje 60 minuta– Predstavnici političkih stranaka– Stručnjaci za oblast političkih stranaka i borbu protiv korupcije

• Sekundarna analiza postojećih istraživanja

Nalazi istraživanja

O političkom životu, u načelu:

• Garniture vlasti - nova generacija stranaka zadobija poverenje na akumulaciji nezadovoljstva građana postojećom vlašću, i u dezideološkom procesu menja aktuelnu vlast

• Dezideologizacija• Dvopartijsko polarizovanje (plitka ponuda)• Percepcija ideološke dezorganizacije i političke anomije• Značajan uticaj tajnih službi• Odsustvo suočavanja sa nasleđem komunističkog perioda

Političke stranke - reprezentativna (ne)funkcionalnost

• Neadekvatno normativno regulisanje prostora za delovanje stranaka proizvodi manjak integriteta

• Stranke izgubile svoju funkciju• Nezastupanja interesa određenih društvenih grupa• Na kraju postaju privatne firme lidera stranke• Postaju svrha same sebi• Bez poverenja građana• Usmerene su ka običnom, prosečnom čoveku (nemaju utemeljenja u društvenim

slojevima, bez „klasne“ profilacije)

Političke stranke – ideološka (ne)funkcionalnost

• Interna ideološka nehomogenost stranka (od levice preko liberala do desnice u jednoj stranci)

• Ideološka nekonzistentnost (primeri: Palma-Milićević, Karadžić-Krstić, Jeremić-

Mićunović…)

• Dezideologizacija velikih stranaka

• Stranke vode populisti koji dobijuju glasove na ličnim priotetima, a bez ideologije

Političke stranke: upravljačko-organizaciona (ne)funkcionalnost

• Postoji svest o potrebi unutrašnje demokratzacije, pre svega o unutarstranačkim izborima na kojima bi glasali i simpatizeri stranke

• Nestalna partijska infrastruktura 2008 - DS do 2012 SNS, pre SRS, 2014 DS raspad (reaktivne/privremene partijske strukture)

• Dominacija neformalne strukture/oligarhije nad procedurom• Strankama važna brojnost, a ne ideološki karakter članstva• Dominira komunističko nasleđe• Manja stranka, veća oligarhičnost• Partijski nepotizam i endogamija• Latentna funkcionalnost - Biro za zapošljavnaje• Postoje prakse unutarstranačkih izbora za stranke, ali je pitanje u kojoj meri su

demokratski i relevantni u pogledu kandidata, programa i finansiranja• Personalizacija kroz izbor/aklamaciju lidera

Upravljanje na nivou stranke

• Poštuje se normativni okvir za upravljanje u formalnom delu, o neformalnom se ne priča

• Glavni odbor je pod uticajem predsednika stranke, mora se uvesti izborni sistem koji garantuje personalizaciju

• Postoji podela na centralni i lokalni nivo koji ima deo svoje autonomije; Izvestaji o radu šalju se centrali

• Otvorenost organa stranke za nečlanove (LDP)

• Normirano i stvarno

• Promene se dešavaju kada stranka padne sa vlasti ili dođe do sukoba

Komunikacija unutar stranke

• Doživljava se jednosmerno i nedijaloški

• Sastanci

• Neformalni razgovori

• Bilten

• Socijalne mreže

O liderima• (Ne)formlano jak lider uz diskreciono postupanje po postojećim i neformanim

(običajnim) mehanizmima integriteta

• Liderske partije, autoritaran sistem koji svoju bazu ima u većinskom sistemu

• Nekažnjivost lidera stranka (izuzev DS, DSS i URS)

• Lider kontroliše sve, uključujući ko će da dobije koju funkciju, ko će da bude na listi

• Legitimitet lideru daje nepolitička/neideološka i instumentalna/karijerna motivacija koja ne ograničava samovolju

• Lideri su neretko neprincipijelni, tako da stupaju u koalicije sa strankama različite ideologije da bi „preživeli“

Članovi stranke

• Motivacija vrlo često instrumentalna, a ne ideološka

• Profesionalizacija članstva, zanimanje „član stranke“

Odnos građana i stranaka

• Nisko poverenje u stranke

• Građani liderski orijentisani

• Građani nisko zainteresovani, neobrazovani, nemaju demokratsko iskustvo, nizak politički aktivitizam

• Korupcija u politici stvara žal kod građana za jednopartijskim sistemom

• Nedovoljna zrelost za demokratiju takođe stvara žal za jednopartijskim sistemom

• S jedne strane – kritika, s druge strane – nespremnost da se utiče na rad stranke i pozove na odgovornost

Prijem članstva

• Najčešće nema jasno definisanih kriterijuma za prijem

• Dovoljno je da se popuni pristupnica i postane se član, nema nikakve kontrole

• Izjašnjenje da prihvata program i statut, nema drugih uslova

• Kod velikih stranaka odlučuje lokalni odbor, kod manjih – viši organi stranke (predsedništvo ili UO/IO)

• Neformalni kriterijum: da li je ličnost od integriteta

Mehanizmi napredovanja/nazadovanja

• Postoje, ali nisu formalizovani (angažovanost, posvećenost, rad u interesu stranke, motivisanost i rezultat), običajna pravila; nisu jasno profilisana

• U nekim slučajevima, viši nivo odlučuje o napredovanju iz nižeg nivoa, rukovodeći se znanjem i veštinama

• U nekim slučajevima, odlučuje menadžment stranke, u nekim postoji kadrovska komisija stranke

• Neformalni kriterijumi/mehanizmi: minuli rad, lobiranje, previranje, rezultat na izborima

• Stranke teže masovnosti, te se teško odlučuju na otpuštanje odnosno sankcionisanje člana

• Postavljanje na javne funkcije ljudi koji su ekonomski slabašni i zavisni („da nahrani decu“)

Izbor na javne funckije

• Izbor vrši najviši organi stranke na ili bez predloga predsednika stranke (formalno ili neformlano)

• Kriterijumi nisu formalizovani

• Neformalni kriterijumi su motivacija, rezultati i spremnost da se brane interesi stranke, odnosno ideologija

• Postoji svest o potrebi detaljnije regulacije

• Biranje poslanika neposredno (DSS), na skupštini

Kontrola stranačkih funkcionera

• Postoje interna akta, ali ona kao takva nisu dovoljno precizna i sprovodljiva

• Nadležnost predsednika je velika u toj oblasti, kao organ kontrole javlja se predsedništvo stranke ili GO, ali to je u današnjoj Srbiji jako teško sprovodljivo

• Izveštaj se podnosi usmeno i neformalno

• Obavljanje više funkcija ne kontroliše se od strane stranke

Stav prema relevantnim antikorupcijskim i regulatornim telima

• Postoji napredak u delu kontrole finansiranja stranaka

• Skupština nedovoljno dobro sprovodi svoju kontrolnu ulogu

• Izveštaji kontrolnih tela se usvajaju, ali se ne kontroliše njihova primena

• Nezadovoljstvo radom Agencije za borbu protiv korupcije• Neprecizna kontrola od strane Agecije u slučaju stambenih objekata, npr. izjednačava

se „straćara“ i „zgrada“

• Neadekvatna rešenost kumulacije funkcija i principa za određivanje sukoba interesa

• Nesamostalni i ne rade na efikasan način

Antikorupcijski instumenti• Javne nabavke imaju, ali nisu sigurni da ih treba kontrolisati jer su u najvećoj meri

male vrednosti

• Donatorstvo – ako su pravno nevini onda mogu biti prihvatljivi, imaju nepisana pravila, tema za vrh stranke

• Antikorupcijska edukacija potrebna, više članstva manje funkcionera

• Planovi integriteta potrebni, ali postoji pesimizam u pogledu ostvarljivosti

• Kažnjivost je niska i obično ne zbog kršenja statuta; Statutarne komisije

• Etička tela i kodekse većina nema, ali ima svest o potrebi, postoji opasnost zloupotrebe u međupartijskim obračunima

Korupcijska formula

Dezideologizacija stranke + članstva + glasača

+ Novac + moć + vlast

-Kažnjivost + Odgovnost

=Korupcija u političkoj stranci

Karakterologija korumpirane stranke• Dominantan lider – čuvar institucije i ideje

• Lojalna oligarhija koju je izabrao lider

• Princip „vlast odozgo, potčinjenost odozdo“

• Plitka normirana institucionalna organizacija koja je pod kontrolom neformalne strukture i koja počiva na diskrecionom postupanju lidera ili od njega poverenih kadrova

• Javni funkcioneri i službenici su partijski vojnici/lovci koji obezbeđuju sredstva/plen za svoju političku stranku

• (Polu)dezideologizovano članstvo koje je instrumentalno i reaktivno orijentisano, u više ličnoj, a manje ideološkoj vezi sa liderom stranke

Korupcija političke stranke

• Nastanak latentnih struktura i funkcija– Biro za zapošljavanje– Zaštita od sprovođenja zakona– Mehanizmi pristrasnosti po nivou generacije, porodice/rodbine, mesta

rođenja, profesije (nepotizam, kronizam)– Start-up kreditiranje– Kanal društvene pokretljivosti kršenjem zakona i etičkih standarda

Tačke poroznosti integriteta• Prijem u članstvo

• Napredovanje unutar stranke

• Imenovanje stranačkih funkcionera na

javne funkcije

• Postupanje lidera i užeg rukovodstva

stranke pri donošenju odluka

• Postupanje stranačkih funkcioner a na

javnim funkcijama

• Proces zastupanja interesa i ideološke

legitimizacije stranke

• Upravljanje finansijama i dobrima

• Postupanje građana-birača

• Postupanje lobi-grupa

• Postupanje regulatornih

(antikorupcijskih) tela

• Primena i sadržaj normativnog okvira

Predlozi za unapređenje integriteta političkih stranaka

u Srbiji

Dvostepeni samoregulatorni institucionalni okvir

• Etičko telo na nivou stranke, bilo postojeće sa novim nadležnostima ili osnivanje takvog tela

• Komisija za integritet u politici

Telo za integritet na nivou stranke

• Postojeće sa novim nadležnostima, ili osnivanje takvog tela– Sastav: biraju članovi na predlog Skupštine stranke– Kriterijumi: integritet, stručnost, uticaj/moć, kredibilitet– Nadležnosti

• Razvoj integriteta na nivou stranke • Praćenje zakonitog i etičkog ponašanja stranačkih funkcionera i

delegiranih funkcionera na javnim funkcijama• Staranje o sprovođenju i praćenju unutarpartijskih akata koji doprinose

integritetu stranke• Antikorupcijska edukacija

Komisija za integritet u politici

• Sastav:– Predstavnici svih zainteresovanih stranaka (stalni članovi s pravom glasa)– Predstavnici antikorupcijskih tela, akademske zajednice, medija i civilnog

društva, političkih fondacija (po pozivu, s pravom diskusije i sugestije)

• Nadležnosti:– Staranje o razvoju integriteta u politici– Drugostepeni organ za stranke članice:

• Etički kodeks političara • Pravilnik o izboru na javne i partijske funkcije i o polaganju računa

– Dodela godišnjih nagrada za integritet

Politički etički kodeks

• Cilj:– Iniciranje profesionalizacije politike kao profesije– Stvaranje mehanizma/agensa profesionalne socijalizacije

• Sadržaj:– Odnos ka sebi kao političaru i političkom delovanju– Odnos prema političkoj partiji i njenoj ideologiji– Odnos prema građanima i javnim institucijama– Odnos prema antikorupcijskom delovanju

• Potpisuje se prilikom učlanjenja u političku stranku ili doniranja/volontiranja

Pravilnik o izboru na partijske i javne funkcije, o pogalanju računa i opozivu• Cilj:

– Sprečavanje lične anomije i institucionalne dezorganizacije kroz jasno definisanje očekivanja, nagrada, rezultata i sankcija

• Sadržaj:– Kriterijumi za izbor na funkciju– Očekivani rezultati i način izveštavanja i polaganja računa– Procedura predlaganja i izbora– Procedura pozivanja na evulaciju i opoziva

Donatorski/volonterski ugovori

• Cilj:– Unapređivanje integriteta donatorstva i volontiranja kao vrste političkog

aktivizma

• Sadržaj:– Lična motivacija i očekivanja volontera/donatora od volontiranja i doniranja – Očekivanje prema stranci u pogledu donacije, ka čemu da se donacija usmeri

• Tehničko rešenje – online aplikacija/formular

Predlozi za izmene zakona

• Političke stranke da postanu obveznice:

– „Planova integriteta“ Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

– Zakona o slobodnom pristupu informacijama u delu za aktivnosti koje su finansirane iz javnih izvora

– Zakona o javnim nabavkama za sredstva iz javnih izvora kojima se finansira nabavka roba i usluga

Palmotićeva 17, 11000 Beogradtel: + 381 11 3230 697; 3244 329

e-mail: office@birodi.rs www.birodi.rs, www.tvojstav.com, www.mediamonitor.rs, www.cistapolitika.rs

HVALA NA PAŽNJI!