Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu · 2019. 4. 14. · Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu SMILJKA TOMANOVIĆ

Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu

SMILJKA TOMANOVIĆ

ODRASTANJE U BEOGRADU

Oblikovanjesocijalnihbiografijamladihuporodicamadvadruštvenasloja

Beograd, 2010

SmiljkaTomanovićOd ra sta nje u Be o gra du

Ob li ko va nje so ci jal nih bi o gra fi ja mla dihu po ro di ca ma dva dru štve na slo ja

Izdavači „Čigojaštampa“

Institut za sociološka istraživanjaFilozofskog fakulteta u Beogradu

Beograd, Čika Ljubina 18-20

ZaizdavačeŽarko Čigoja Mina Petrović

RecenzentiAnđelka MilićIvana Spasić

Tiraž500 primeraka

Štampa

[email protected] www.chigoja.co.rs

Sredstva za izdavanje ove monografije obezbedilo je Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije

ISBN 978-86-7558-741-5

Mojojporodici – Fi li pu, Ja sen ki i Ve lji

4 Odrastanje u Beogradu

SADRŽAJ

Pred go vor ................................................................................. 7

PR VI DEO: OKVIR IS TRA ŽI VA NJA

Kon cep tu al no – ana li tič ki okvir is tra ži va nja ............................ 13Dru štve ni kon tekst is tra ži va nja ............................................... 34Me to do lo gi ja is tra ži va nja ........................................................ 41

DRU GI DEO: ANA LI ZA RE ZUL TA TA

Eko nom ski ka pi tal po ro di ca .................................................... 55Obra zo va nje de te ta kao kul tur ni ka pi tal ................................ 82Kul tur ni sti lo vi po ro di ce i de te ta – ha bi tus i

kul tur ni ka pi tal .................................................................. 107So ci jal ni ka pi tal de ce i po ro di ca ........................................... 141Pro me ne i od no si u po ro di ca ma iz per spek ti ve de te ta

(mla de oso be) .................................................................. 159Sti lo vi ži vo ta mla dih – aspi ra ci je i stra te gi je ......................... 179

TRE ĆI DEO: SIN TE ZA RE ZUL TA TA

Stu di je slu ča ja ...................................................................... 205Di sku si ja: za ključ ci................................................................ 242

Gro wing up in Bel gra de: Sha ping of young pe o ple’s so cial bi o grap hi es in fa mi li es from the two so cial stra ta ................................ 251

Li te ra tu ra .............................................................................. 255


7Predgovor

PRED GO VOR

Pri ča iz ove knji ge za po če la je pre dva de set go di na i ni je još za-vr še na. Njen po če tak ve zu jem za tre nu tak ka da mi se ja vi la ide ja da se ba vim ovom te mom, a za vr še tak će bi ti (ili: mo gao bi bi ti) za ne ko-li ko go di na ka da bu de spro ve de no još jed no is tra ži va nje i ana li zi ra ni i na pi sa ni nje go vi re zul ta ti. Za to vre me ju na ci ma pri če – glav nim i spo red nim, i nji ho voj po stoj bi ni iz de ša va le su se mno ge stva ri. U ze-mlji u ko joj ži ve do ga đa le su se broj ne pro me ne: ne ke bol ne i tu žne, ne ke le pe i ve dre – sve bur ne i du bo ke, do volj ne za je dan ljud ski ži vot, a sa bi je ne u dve de ce ni je.

U ta kvom okru že nju od ra sta li su su bjek ti is tra ži va nja – „mo ja de ca“ ka ko po ne kad vo lim da ih zo vem: ra sli su i me nja li se od ma li-ša na sta rih 4 do 7 go di na do de vo ja ka i mla di ća od 17 do 21 go di ne. Nji ho vi ro di te lji i nji ho ve po ro di ce su ta ko đe, in di vi du al no i grup no, do ži ve li raz ne pro me ne. Me nja ju ći se kao lič nost i kao is tra ži vač, pre ži vlja va la sam i sa ma kao deo ovog dru štva nje go ve tran sfor ma-ci je i nji ho ve po sle di ce. Gle da ju ći sa stra ne i raz go va ra ju ći sa nji ma sa vre me na na vre me, bi la sam sve dok pro me na u ži vo ti ma mo jih is pi ta ni ka i nji ho vih po ro di ca. Da me ni su pri hva ti li kao „dra gog go-sta ko ji ret ko (jed nom u se dam go di na) na vra ća“ i sa mnom sa svim otvo re no i iskre no raz go va ra li, pa čak i o stvar no bol nim stva ri ma, ovo is tra ži va nje bi bi lo ostva re no, ali či ni mi se da bi bi lo ne do volj no auten tič no. Mo jim is pi ta ni ci ma – de ci i nji ho vim ro di te lji ma, du gu jem ve li ku za hval nost za po ve re nje, sa rad nju i do bru vo lju da ova pri ča o nji ma, ko ja je i do ku ment „iz pr ve ru ke“ o jed nom vre me nu, bu de is pri ča na. Oni su za me ne bi li, je su i bi će in spi ra ci ja, i kao is tra ži va ču i kao ro di te lju.

Stal ni iz vor mo ti va ci je i po dr ške za me ne pred sta vlja ju mo ja po-ro di ca, ko joj po sve ću jem ovu knji gu, mo ji pri ja te lji i sa rad ni ci. Pri vi-le go va na sam da su ko le gi ni ce ko je sma tram i pri ja te lji ca ma – pro-fe sor ka An đel ka Mi lić, Iva na Spa sić i Mi na Pe tro vić, ima le do volj no str plje nja i vo lje ne sa mo da ru ko pis pro či ta ju i skru pu lo zno pro ko-men ta ri šu, već i da sa mnom raz go va ra ju o mno gim pi ta nji ma ko je ova stu di ja otva ra. Ve o ma sam im za hval na na traj noj in spi ra ci ji, mo ti va ci ji i po dr šci u ra du.


Mom dugogodišnjem prijatelju Batici – Miodragu Trajkoviću ve-liko hvala za fotografije na koricama knjige.

Vo le la bih da či ta o ci ovu knji gu do ži ve ne kao „sni mak“, već kao „film“ o jed noj ge ne ra ci ji, či ji je pr vi deo pri ka zan u stu di ji Detinjstvou Ra ko vi ci, a treći tek tre ba da bu de sni mljen. Na dam se će ne ki ma kao „oba ve šte nim ak te ri ma“ knji ga bi ti ko ri sna u raz u me va nju ka ko se po je di ni so ci o lo ški kon cep ti pre la ma ju na sud bi ne in di vi du al nih ak te ra u ži vlje nom kon tek stu sva ko dnev ni ce ko ja se me nja. Na dam se da će mno gi ma bi ti za ni mlji vo da je či ta ju, ba rem upo la ono li ko ko li ko je me ni bi lo dok sam raz go va ra la sa is pi ta ni ci ma i dok sam je pi sa la.

U Be o gra du,ma ja 2010. go di ne Smilj ka To ma no vić

9Konceptualno – analitički okvir istraživanja

PR VI DEO: OKVIR IS TRA ŽI VA NJA


Pred met is tra ži va nja u ovoj stu di ji je for mi ra nje so ci jal ne bi ografije de te ta – mla de oso be u sa dej stvu tri či ni o ca: ka pi ta la u po ro-di ci, ha bi tu sa po ro di ce i de la nja de te ta – mla de oso be kao ak te ra. Deo pred me ta is tra ži va nja pred sta vlja me đu de lo va nje struk tu ra i ak ci je u pro ce su so ci jal ne re pro duk ci je/ pro me ne dru štve nog po-lo ža ja mla de oso be.

Da kle, ana li zi ra ju se i in ter pre ti ra ju me đu dej stva iz me đu mi kro ni voa po ro di ce i in di vi du al nog ni voa ak te ra. Ma kro ni vo glo bal nog dru štva se ana li zi ra u onoj me ri u ko joj kao kon tekst uti če na ka pi ta-le u po ro di ci (kon junk tu ra na spram struk tu re) ili otva ra struk tu ral ne mo guć no sti za mla du oso bu (kroz si stem sku ili in sti tu ci o nal nu po dr-šku).

Pred met is tra ži va nja – de ca, na svo je vr san na čin je od re đi vao fo-kus raz li či tih fa za ovog lon gi tu di nal nog is tra ži va nja, ko ji se po me rao to kom nji ho vog od ra sta nja, ma da je osnov ni pri stup – pri stup prak-se ili struk tu ra ci je ostao isti. U pr vom ta la su is tra ži va nja 1993/94. go di ne, ka da su de ca bi la u pred škol skom uz ra stu, fo kus je bio na kon tek stu sva ko dnev nog ži vo ta i na prak si de tinj stva (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997). Sva ko dne vi ži vot je kao kon tekst in ter pre ti ran kao me zo ni vo dru štve ne stvar no sti unu tar eko lo škog eks plo ra tor-nog okvi ra, ni vo ko ji po sre du je iz me đu ma kro ni voa glo bal nog dru-štva i mi kro ni voa po ro di ce i sa mog de te ta kao in di vi due. Di men zi je sva ko dnev nog ži vo ta: vre me, pro stor, ak te ri i ak tiv no sti, ali i ha bi tus po ro di ce – is tra ži va ni su kao struk tu re ko je ob li ku ju prak su de tinj-stva. Zbog uz ra sta de te ta, fo kus ni je bio na ak te ru, na is ku stvu i de-la nju kon kret ne de ce, već je de tinj stvo tu ma če no kao struk tu ri sa na stvar nost u ko joj se ob li ku je i iden ti tet de te ta. Fo kus se u ana li za ma na sta lim na kon dru gog ta la sa is tra ži va nja 2000. go di ne po me ra ka ka pi ta li ma i ha bi tu su po ro di ce kao struk tu ra ma ko je od re đu ju kon-tekst sva ko dnev nog ži vo ta de te ta. Na gla sak je opet vi še na de lo-va nji ma struk tu ra na ob li ko va nje raz li či tih uslo va od ra sta nja, dok se is ku stva i stra te gi je de ce škol skog uz ra sta po ste pe no uklju ču ju u ana li zu (To ma no vić, 2002; 2004a; To ma no vić-Mi haj lo vić, 2002).


Na gla sak na so ci jal ne bi o gra fi je u ovoj stu di ji je dru ga či ja kon cep-tu a li za ci ja, u či joj ope ra ci o na li za ci ji kon tekst sva ko dnev nog ži vo ta gu bi na va žno sti1. Fo kus ana li ze je sa da na slo že nom me đu dej stvu struk tu ra i ak te ra, ka pi ta la i ha bi tu sa po ro di ce, sa jed ne stra ne, i de la nja de te ta/mla de oso be, sa dru ge stra ne. For mi ra nje so ci jal nih bi o gra fi ja je pro ces ko ji je u to ku, ta ko da će tek pla ni ra ni če tvr ti ta-las is tra ži va nja, kad is pi ta ni ci bu du na po lo vi ni tre će de ce ni je ži vo ta mo ći da pru ži za o kru že ni ju sli ku.

1 Posebno gubi na eksplanatornom značaju prostorni aspekt – mezo nivo za-jednice (naselja, susedstva), koji je bio relevantan u prvom talasu istraživanja, na predškolskom uzrastu ispitanika i donekle i u drugom talasu, kada su ispitanici bili u višim razredima osnovne škole. O značaju naselja za razvijanje autonomije deteta u ranoadolescentskom uzrastu videti i u Tomanović, Petrović, 2006.


KONCEPTUALNO–ANALITIČKIOKVIR ISTRAŽIVANJA

U ana li tič kom okvi ru ovog is tra ži va nja kon cep ti iz raz li či tih pri stu-pa se ko ri ste he u ri stič ki i kri tič ki, na do pu nju ju se u ci lju tu ma če nja osnov nog pred me ta – socijalnebiografije.U na red nom de lu bi će pred sta vlje na osnov na od re đe nja za pred met is tra ži va nja re le vant-nih kon ce pa ta, kao i ob ja šnje nje nji ho ve me đu po ve za no sti2. U od re-đe nju struk tu ra ci je bi će po ka za no ka ko su poj mo vi struk tu re i dela nja u raz li či tim kon cep tu a li za ci ja ma po ve za ni sa ob ja šnje njem ob-li ko va nja so ci jal ne bi o gra fi je. Kroz di sku si ju će se pro ble ma ti zo va ti pro ce si so ci jal ne re pro duk ci je i in di vi du a li za ci je ko ji se od vi ja ju u bi o gra fi ja ma po je di na ca. Osnov ni ti po vi ka pi ta la po ro di ce (eko nom-ski, kul tur ni i so ci jal ni) i ha bi tus po ro di ce tu ma če se kao spolj ne i unu tra šnje struk tu re ko je uti ču na de la nje ak te ra (de te ta/mla de oso-be). U ana li zi i tu ma če nju pro me na u od no su na so ci jal nu bi o gra fi ju po se ban zna čaj ima kon cept sudbinskihtrenutaka.

Struk tu ra ci ja

Dva te o rij ska pri stu pa pred sta vlja ju naj zna čaj ni je po ku ša je da se pre va zi đe du a li zam struk tu re i ak ci je (de la nja) – jed na od su štin-skih di ho to mi ja so ci o lo gi je, ko ja još uvek pred sta vlja njen te o rij ski iza zov (Jenks, 2000). U su šti ni oba pri stu pa je uka zi va nje na di ja-lek tič ku po ve za nost struk tu re i ak te ra u pro ce su struk tu ra ci je ko ja se ge ne ri še kroz prak su. Pre ma generativnomstrukturalizmu Pje ra Bur di jea (Pi er re Bo ur di eu), ni ti su objek tiv ne struk tu re (ko je ogra ni-ča va ju op ci je), ni ti dis po zi ci je ak te ra (ko je vr še iz bor iz me đu op ci ja ili stra te gi ja) ne za vi sni en ti te ti, već se jed no ote lo vlja va u dru gom

2 Razrada i operacionalizacija relevantnih koncepata nalazi se na početku po-glavlja u kojem se oni koriste. Ovaj način sam odabrala da bi se poglavlja mogla čitati kao celine, bez veštačkog odvajanja konceptualnog dela od analize, što tera čitaoca da se stalno vraća na prvo – uvodno poglavlje studije.


– kroz dvo stru ku struk tu ra ci ju (Bo ur di eu, 1986a). Osnov ni do men teorijestrukturacije En to ni Gi den sa (Ant hony Gid dens) ni je ni is ku stvo in di vi du al nog ak te ra, ni ti bi lo ko ji ob lik dru štve nog to ta li te ta, već dru-štve na prak sa (ak ci ja) ko ja se od vi ja u vre me nu i pro sto ru (Gid dens, 1984: 2).

Po Gi den su, cilj ana li ze u dru štve nim na u ka ma je da ob ja sni dvo stru ku struk tu ra ci ju: „ka ko se struk tu re kon sti tu i šu kroz ak ci ju i re-ci proč no, ka ko je ak ci ja struk tu ral no kon sti tu i sa na“ (Gid dens, 1977: 161). U di na mič kom kon cep tu dvostrukestrukturacije, po sre do va nje iz me đu ak te ra i struk tu ra ko je se od vi ja kroz prak su mo gu će je zbog dvojnostistrukture– struk tu re su isto vre me no i po sred nik (me di ja-tor) i pro iz vod prak se. Po red to ga: „Struk tu ra ni je ’spolj na’ po je din-ci ma: kao tra go vi u pam će nju i tre nut no iz ra že na u dru štve nim po-stup ci ma ona je u iz ve snom smi slu vi še ’unu tra šnja’ ne go spo lja šnja u od no su na nji ho ve ak tiv no sti ...“ (Gid dens, 1984: 25). De la njem (ak ci jom) po je di na ca upra vlja ju struk tu ral ni sa dr ža ji in ter na li zo va ni na ni vou praktičnesvesti(Ibid.: 7): „oba ve šte nost“ ak te ra na sta la na osno vu stal nog re flek siv nog pro ma tra nja ak ci ja dru gih i oče ki va nja od vla sti tih ak ci ja, či ni mo gu ćim bes ko nač no po na vlja nje po stu pa ka (ak tiv no sti) (Ibid.: 3).

Na sli čan na čin, Bur di je uka zu je da dru štve no zna nje, ko je od-re đu je kao doksu,in ter na li zo va no u sve sti po je din ca či ni in te gra tiv ni deo nje go vog ha bi tu sa. Ha bi tus ob u hva ta ak te ro vo lič no po zna va-nje i raz u me va nje sve ta, ali „men tal ne struk tu re ko ji ma ak te ri raz-u me ju dru štve ni svet, uglav nom su pro iz vod in ter i o ri za ci je struk tu-ra dru štve nog sve ta“ (Bo ur di eu, 1986a: 170). Ha bi tus, kao tra jan ali ne i ne pro men ljiv si stem dis po zi ci ja, u sva kom tre nut ku de lu je kao ma triks opa ža nja, shva ta nja i de la nja (prak se) i či ni mo gu ćim oba vlja nje bes ko nač no raz li či tih za da ta ka. I u Bur di je o vom kon cep-tu ha bi tu sa po sto ji dvojnost strukture: sa jed ne stra ne, ha bi tus je struk tu ri sa na struk tu ra, pro iz vod od re đe nog struk tu ri sa nog ži vot nog kon tek sta, a sa dru ge stra ne, on je struk tu ri šu ća struk tu ra – ge ne ri-še sva ko dnev nu prak su (Bo ur di eu, 1990). Kao ge ne ra tiv na osno va dru štve ne prak se, ha bi tus uti če na iz bor stra te gi ja ko je tu prak su či ne (Bo ur di eu, Pas se ron, 1990).

Re pro duk ci ja dru štve nog od vi ja se kroz struk tu ra ci ju: vo đe ni struk tu ral nim prin ci pi ma sa dr ža nim u nji ho voj prak tič noj sve sti, ak te-ri svo jim de la njem „re pro du ku ju ili tran sfor mi šu ono što je već stvo-re no u sva ko dnev nom kon ti nu i te tu prak si sa“ (Gid dens, 1984: 171),


na taj na čin re pro du ku ju ći struk tu ral ne sa dr ža je ko ji su u osno vi in sti-tu ci ja. Kon stru i šu ći svoj svet ak te ri de la ju, po Bur di jeu, pri me nju ju ći raz li či te vr ste stra te gi ja, ta ko da re pro du ku ju po sto je će i stek nu no ve po zi ci je – po zi ci je mo ći u pro ce su so ci jal ne re ro duk ci je ili sim bo lič ke po zi ci je u pro ce su kul tur ne re pro duk ci je (Bo ur di eu, 1973).

Po ku ša ji pre va zi la že nja osnov ne so ci o lo ške di ho to mi je struk tu-ra – de la nje (ak ter) kroz kon cept struk tu ra ci je pri me nje ni su na raz li-či te dru štve ne fe no me ne. Tra že ći re še nje za pri stup de tinj stvu kao dru štve nom fe no me nu i so ci o lo škoj ka te go ri ji Ali son Džejms i Alan Pra ut kon sta tu ju da: „Za do vo lja va ju ća te o rij ska per spek ti va bi la bi ona ko ja bi mo gla ob ja sni ti de tinj stvo kao struk tu ral no obe lež je dru-štva utrenutku nje go vog de lo va nja na de či ja is ku stva u sva ko dnev-nom ži vo tu i, obr nu to, pre o bli ko va nje in sti tu ci je de tinj stva od stra ne de ce pu tem nji ho vih sva ko dnev nih ak tiv no sti. U su šti ni, ona bi se po za ba vi la i struk tu rom i de la njem u jed nom istom po te zu“ (Ja mes and Pro ut 1995; na ve de no pre ma Ja mes, Pro ut 1996: 46, kur ziv u ori gi na lu). Re še nje se na la zi u od re đe nju de tinj stva kao prak se ko ja se kon sti tu i še de la njem unu tar stal no pro men lji vog sku pa dru štve-nih od no sa ko ji či ne njen kon tekst. De tinj stvo kao prak sa uklju ču je struk tu ral ne i ide a ci o nal ne aspek te dru štva ko ji ga kon stru i šu, a ko je ono po vrat no pro iz vo di (ge ne ri še). Ovaj kon cept je su štin ski re la ci-o ni, on po stu li ra od no se de tinj stva sa dru gim struk tu ri sa nim i struk-tu ri šu ćim aspek ti ma dru štva, kao i od no se de ce sa dru gim ak te ri ma – od ra sli ma i de com. U pri stu pu de tinj stvu kao prak si de te se shva ta kao su bjekt – „stra te ški ak ter“ u ak tiv nom od no su pre ma svom ži vlje-nom okru že nju. Struk tu re u okvi ru ko jih se de te sva ko dnev no kre-će su isto vre me no ogra ni ča va ju će i omo gu ća va ju će, kao na pri mer struk tu re mo ći na osno vu po zi ci je de te ta ili od ra slog. De te se kao ak tiv ni su bjekt pri la go đa va tim struk tu ra ma ili ih svo jim stra te gij skim de la njem me nja. Pri stup de tinj stvu kao prak si, kon sti tu i san na ovaj na čin, raz vi ja la sam i pri me nji va la u svim do sa da šnjim fa za ma is tra-ži va nja3.

Pri me na kon cep ta struk tu ra ci je na pred met ovog is tra ži va nja – so ci jal nu bi o gra fi ju, otva ra pi ta nje od no sa pro ce sa so ci jal ne re pro-duk ci je i in di vi du a li za ci je u bi o gra fi ja ma po je di na ca u sa vre me nom dru štvu. Oko ovog pi ta nja raz vi la se u so ci o lo gi ji po sled njih de ce ni ja ši ro ka de ba ta. Di sku si ja je ini ci ra na tzv. tezomoindividualizaciji(Gid-

3 Vidi posebno: Tomanović – Mihajlović, 1997; 2002; Tomanović, 2002; 2004a.


dens, 1991; Beck, Beck-Gern she im, 2002; Beck-Gern she im, 2002; Bek, 2001, 2003), po ko joj je sve o bu va tan i du bok pro ces individua li za ci je jed no od ključ nih obe lež ja dru šta va „ka sne“ ili „vi so ke“ mo-der no sti unu tar pro ce sa refleksivnemodernizacije(Beck, Gid dens, Lash, 1994). Kao tri ključ na aspek ta tezeo individualizaciji iz dva-ja ju se: de tra di ci o na li za ci ja, sa mo re flek siv nost i de stan dar di za ci ja in di vi du al nih bi o gra fi ja. De tra di ci o na li za ci ja pret po sta vlja uma njen zna čaj struk tu ral nih fak to ra (kla se, ro da, po re kla, et nič ke ili ra sne pri pad no sti) na kre i ra nje lič nih iz bo ra u dru štvu ri zi ka, na stao usled in sti tu ci o nal nih pro me na u obla sti ra da i obra zo va nja unu tar re ži ma so ci jal nih dr ža va. In di vi du al ne bi o gra fi je po sta ju „sa mo-re flek siv ne“ i „sa mo pro i zve de ne“ (Bek, 2001) – „re flek siv ni bi o graf ski pro jek ti“ (Gid dens, 1991), a self (sop stvo) po sta je „ura di sam“ pro je kat (Bek, 2003: 219). Po je din ci su na te ra ni da bi ra ju i od lu ču ju o: obra zo va nju, pro fe si ji, po slu, me stu sta no va nja, su pru žni ku, bro ju de ce – do me-ni stvar no sti ko ji ni su pod lo žni iz bo ru i od lu či va nju po sta ju sve re đi (Bek, 2001). De stan dar di za ci ja ži vot nih pu ta nji je po sle di ca kre i ra nja „bi o gra fi ja iz bo ra“ ko je za me nju ju „stan dard ne bi o gra fi je“: se kven ce ži vot nog to ka ko je su sma tra ne stan dard nim ne mo gu se vi še uzi ma-ti zdra vo za go to vo, a ži vo ti po je di na ca po sta ju sve ma nje pred vi di vi (Beck, Beck-Gern she im, 2002).

Detradicionalizacija pred sta vlja oslo ba đa nje od ve za no sti za tra-di ci o nal ne gru pe – po ro di cu, kla su, dru štve ni sloj: „Na sta je ten den ci-ja ka in di vi du a li zo va nim for ma ma i uslo vi ma eg zi sten ci je ko je na go-ne lju de da – za rad sop stve nog ma te ri jal nog pri la go đa va nja – se be uči ne cen trom sop stve nog pla ni ra nja i vo đe nja ži vo ta. U ovom smi-slu in di vi du a li za ci ja ide na uki da nje ži vot nih osno va jed nog mi šlje nja u tra di ci o nal nim ka te go ri ja ma dru šta va ve li kih gru pa – da kle, kla sa, sta le ža i dru štve nog slo ja“ (Bek, 2001: 127). Iako „od no si ne jed na-ko sti“ op sta ju, po je din ci su „oslo bo đe ni“ od ko lek tiv nih iden ti te ta pri-pa da nja gru pa ma kao što su kla sa, rod i po ro di ca. U si tu a ci ji u ko joj zna čaj fak to ra grup nog pri pa da nja opa da (ma da ne ne sta je), sa mi po je din ci po sta ju „reproduktivnejedinicedruštvenogusvetuživota“(Ibid.: 129; kur ziv u ori gi na lu). Stra ti fi ka cij ski prin ci pi u dru štvi ma ka-sne mo der no sti gu be re le vant nost: pro ces in di vi du a li za ci je i di ver zi fi-ka ci je ži vot nih po lo ža ja i ži vot nih sti lo va „pod ri va hi je rar hij ski mo del dru štve nih kla sa i slo je va i do vo di u pi ta nje nje go vu ve zu sa stvar-no šću“ (Ibid.: 132). Raz li či ti ob li ci mo bil no sti u dru štvu ri zi ka ka sne mo der no sti do no se in di vi du a li za ci ju u od no su na raz li či te vr ste ve za


– po ro dič ne, su sed ske, pro fe si o nal ne, re gi o nal ne, kul tur ne i slič no: „Ži vot ni pu te vi lju di osa mo sta lju ju se u od no su na uslo ve i ve ze iz ko jih oni po ti ču ili u ko je ula ze na nov na čin i u od no su na njih sti ču jed nu sop stve nu re al nost, ko ju mo gu da do ži ve tek kao ličnusudbinu“ (Bek, 2001: 136; kur ziv u ori gi na lu).

Od tri aspek ta tezeoindividualizaciji,sa mo re flek siv nost bi o gra-fi ja je naj ši re pri hva će na i iza zva la je naj ma nje kri ti ka i po le mi ka. De stan dar di za ci ja bi o gra fi ja je do ve de na u pi ta nje re zul ta ti ma is tra-ži va nja ko ja se od no se i na raz vi je ne ze mlje (npr. Bruc kner, Mayer, 2005; Fus sel etal.,2007) i na ze mlje u raz vo ju (Grant, Fur sten berg, 2007), za ko je se oče ki va lo da u pro ce su glo ba li za cij ske kon ver gen-ci je ta ko đe pod le žu de mo graf skim pro ce si ma he te ro ge ni za ci je ži vot-nih pu ta nji.

Te za o de tra di ci o na li za ci ji je, me đu tim, iza zva la po le mi ke, kri ti-ke i de man to va na je re zul ta ti ma broj nih is tra ži va nja4. Ta ko Fur long i Kart mel is ti ču da, bez ob zi ra na to što se sa ri zi ci ma mo ra su o ča va ti in di vi du al no5, struk tu ral ne si le de lu ju sna žno kao i uvek, dok lan ci ljud ske me đu po ve za no sti osta ju zna čaj ni (Fur long, Cart mel, 1997). Kri ti ka te ze o struk tu ral noj „oslo bo đe no sti“ da bi se pra vi li (nu žni) iz-bo ri do vo di u pi ta nje pret po stav ku da je de la nje pot pu no oslo bo đe no uti ca ja struk tu ral nih fak to ra, a po seb no da svi mla di ima ju jed na ke šan se da pra ve iz bo re po svom na ho đe nju. Ta ko Ba u man kon sta-tu je: „Svi smo mi osu đe ni na iz bo re u ži vo tu, ali ne ma mo svi sred-stva da bi ra mo“ (Ba u man, 1998: 86), a Džu li ja Bra nen i sa rad ni ce za klju ču ju na osno vu re zul ta ta upo red nog is tra ži va nja mla dih u pet evrop skih dru štava: „Kri tič ka ana li za uslo va i okol no sti u ko ji ma raz-li či te gru pe mla dih lju di ži ve svo je ži vo te uka zu je da se mo guć no sti nu de oni ma ko ji ima ju fi nan sij ski ili kul tur ni ka pi tal da ih is ko ri ste“ (Bran nen etal., 2002: 180). Kon cep ti iz bo ra i autonomijese ta ko đe pod vr ga va ju kri ti ci kao ide al no tip ski – ne do volj no kon tek stu a li zo va ni i ne po ve za ni sa em pi ri jom (Bran nen, Nil sen, 2005).

De stan dar di za ci ja tran zi ci ja u od ra slost ni je re zul ti ra la u sma-nje nju dru štve ne ne jed na ko sti, kao što su su ge ri sa le ne ke ver zi je teze o individualizaciji. No vi ob li ci so ci jal ne stra ti fi ka ci je po ve za ni su sa ne jed na kim mo guć no sti ma pri stu pa obra zo va nju, ili is klju če-

4 Vidi na primer: Jones, Wallace, 1990; Jones, Wallace, 1992; Furlong, Car-tmel,1997; Evans, 2002; Brannen etal.2002; Brannen, Nilsen, 2005.

5 Indvidualizacija društvenih rizika (Bek, 2001: 169).


no šću iz pro ce sa obra zo va nja, ko je su opet po ve za ne sa sta rim ne-jed na ko sti ma (so ci jal no po re klo, rod, et ni ci tet). U ta kvoj kon ste la ci ji struk tu ral nih od no sa ne mo že se go vo ri ti o de tra di ci o na li za ci ji, već o me ha ni zmi ma re pro duk ci je dru štve ne ne jed na ko sti. Upra vo su tran-zi ci je u od ra slost ključ ne za re pro duk ci ju dru štve ne ne jed na ko sti, a po seb no obra zo va nje kao osnov ni me ha ni zam i ka nal dru štve ne po kre tlji vo sti.

Su mar no gle da no, kri ti ke uka zu ju da dok, s jed ne stra ne, Bur di-je o va struk tu ra li stič ka te o ri ja pre na gla ša va uti caj struk tu ra (Evans, 2002: 247), do tle, sa dru ge stra ne, te o ri je in di vi du a li za ci je (Bek, Gi-dens) pre na gla ša va ju de la nje – slo bod nu vo lju i iz bo re ak te ra (Bran-nen, Nil sen, 2005: 425). Mno gi auto ri re še nje na la ze u kon cep tu i pri stu pu struk tu ra ci je.

Per spek ti va struk tu ra ci je ko ja se ko ri sti u ovoj stu di ji omo gu ća-va da za hva ti mo slo že nu di na mi ku od no sa de la nja i struk tu re. Struktu ra ci ja je ov de shva će na kao pro ces u ko me struk tu re po sta vlja ju uslo ve, mo guć no sti i ogra ni če nja za de la nje ak te ra. Struk tu re pred-sta vlja ju od li ke dru štve nog kon tek sta – in sti tu ci je, re sur se i pra vi la na ko je se ak te ri osla nja ju u pro duk ci ji i re pro duk ci ji dru štve nog ži-vo ta. Struk tu re, sto ga, mo gu bi ti ogra ni ča va ju će i/ili omo gu ća va ju-će. Po stu pa ju ći ak tiv no (de lat no) u od no su na struk tu ral ne uslo ve, po je din ci kre i ra ju biografije, isto vre me no ob na vlja ju ći ili ob li ku ju ći struk tu re (u pro ce si ma re pro duk ci je i re kon ver zi je i pro me ne). Kon-cept struk tu ra ci je uklju ču je di na mi ku iz me đu isto ri je (struk tu ral nog kon tek sta) i bi o gra fi je (in di vi du al nog de la nja). Pri hva će na je ta ko đe kon cep tu a li za ci ja po ko joj, u pro ce su strukturisaneindividualizacije (Ro berts etal., 1994), po je di nac ob li ku je vla sti tu bi o gra fi ju kao so ci-jal nu bi o gra fi ju, u od no su na so ci jal ni kon tekst – nje go va struk tu ral-na obe lež ja (omo gu ća va ju ća i/ili ogra ni ča va ju ća), ras po lo ži ve re sur-se, vla sti te stra te gi je i vla sti ti iden ti tet. Socijalnabiografija se ja-vlja i kao dru štve no struk tu ri sa na, ali i kao pro iz vod de la nja. Pri stup strukturisaneindividualizacije po stu li ra struk tu ral ne (kon tek stu al ne, u re sur si ma, ka pi ta li ma i sl.) i kul tu ral ne (kul tur ne nor me i obra sci, ha bi tus) va ri ja ci je u ob li ko va nju so ci jal nih bi o gra fi ja mla dih.


Struk tu re

U ovoj stu di ji, na gla sak je sta vljen na struk tu re ko je po ti ču iz po ro dič nog do me na. Ana li za se ba vi re sur si ma, od no sno ka pi ta li ma po ro di ce, kao spolj nim struk tu ra ma, i od re đe nim od li ka ma ha bi tu sa po ro di ce, kao unu tra šnjim struk tu ra ma, ko je ima ju ogra ni ča va ju ći i omo gu ća va ju ći uti caj na de la nje ak te ra – de te ta ili mla de oso be – u pro ce su ob li ko va nja so ci jal ne bi o gra fi je.

Ka pi ta li

Naj po zna ti ja, naj ko ri šće ni ja, ali isto vre me no i naj o spo ra va ni ja te-o ri ja ka pi ta la je ste te o ri ja Pje ra Bur di jea (Bo ur di eu, 1986a, 1986b). Za Bur di jea, ka pi tal se po ja vlju je kao društveniodnosunutarsistemarazmene, i ter min se pro te že „na sva do bra, ma te ri jal na i sim bo lič ka, ko ja se po ja vlju ju kao ret ka i vred na da bu du po tra ži va na unu tar od-re đe ne dru štve ne for ma ci je“(Bo ur di eu, 1990: 178).

U jed nom od svo jih naj ci ti ra ni jih ra do va, Bur di je raz li ku je tri ti pa me đu sob no po ve za nih ob li ka u ko ji ma se ja vlja ka pi tal: ekonomskikapital,ko ji je di rekt no i ne po sred no kon ver ti bi lan u no vac i mo že se in sti tu ci o na li zo va ti kroz pra va vla sni štva, kulturnikapital,ko ji je, pod od re đe nim uslo vi ma, kon ve rit bi lan u eko nom ski ka pi tal i mo že bi ti in sti tu ci o na li zo van u ob li ku obra zov nih kva li fi ka ci ja, i socijalnikapital,sa či njen od dru štve nih oba ve za („ve za“), ko ji je, pod od re đe nim uslo vi ma, kon ver ti bi lan u eko nom ski ka pi tal i mo že bi ti in sti tu ci o na li-zo van u ob li ku ple mić kih ti tu la (Bo ur di eu, 1986b: 243). Nji ma se pri-do da je sim bo lič ki ka pi tal ko ji pred sta vlja kon struk ci ju dru gih ka pi ta la ka da oni no se sim bo lič ku moć i ka da se opa ža ju i pre po zna ju kao le gi tim ni. Oči gled no je da je od re đe nje ka pi ta la za Bur di jea ve o ma ši ro ko, jer uklju ču je i ma te ri jal na do bra (ekonomskikapital– ko ji mo-že ima ti i sim bo lič ku vred nost), dru štve ne ve ze, kao i po lo ža je u dru-štve nim mre ža ma (socijalnikapital), kao i „ne do dir lji va“ ali kul tur no zna čaj na svoj stva kao što su pre stiž, sta tus i auto ri tet (ko ji se na zi va-ju simboličkikapital), po red kul tur no vred no va nog uku sa i obra za ca po tro šnje (ka ko se od re đu je kulturnikapital). Kul tur ni ka pi tal mo že uklju či ti ši ro ki spek tar aspe ka ta kao što su umet nost, obra zo va nje, na čin go vo ra i uku si, ma ni ri, ži vot ni stil i slič no.


Pr vo po le mič ko pi ta nje ve za no za Bur di je o vu te o ri ju ti če se sa-mog poj ma ka pi ta la: ka da ne ko do bro ili re surs po sta je „ka pi tal“ (Sa-va ge, War de, De vi ne, 2005)? Po seb no je te ško ob ja sni ti „aku mu la-ci ju“ i „ka pi ta li za ci ju“ ka da se ra di o kul tur nom i so ci jal nom ka pi ta lu (Sil va, Ed wards, 2004): ka ko se, na pri mer, „aku mu li ra ju“ kul tur ni uku si, ili ka kve pred no sti – „pro fit“, do no si po se do va nje ili aku mu li ra-nje od re đe ne vr ste kul tur nog ka pi ta la, ili da li sva ki dru štve ni kon takt mo že i tre ba da se „ka pi ta li zu je“, da ostva ri ne ki in te res?

Dru go po le mič ko pi ta nje ti če se pri mar no sti ne kog ob li ka ka pi ta-la u od no su na dru ge u smi slu de ter mi ni stič kog zna ča ja za re pro duk-ci ju dru štve ne ne jed na ko sti i hi je rar hi je. Na i me, ma da sma tra da su raz li či ti ob li ci ka pi ta la ne ras ki di vo po ve za ni (Bo ur di eu, 1986b: 249), kao i da se pre ko strategija rekonverzije pre tva ra ju je dan u dru gi, Bur di je ipak tvr di da je „eko nom ski ka pi tal u ko re nu svih osta lih ti po-va ka pi ta la“ (Ibid. 252). S dru ge stra ne, lju di po se du ju „pa ke te“ ka-pi ta la, pre ne go da ne ki ka pi tal ima ju a ne ki ne ma ju, a aku mu la ci ja i in ve sti ra nje se raz li ku ju u to ku sa mih pro ce sa i u od no su na tip ka-pi ta la. Zbog te di na mi ke me đu od no še nja ni je la ko ana li tič ki iz dvo ji ti ni je dan ka pi tal, ni ti na čin po ve za no sti iz me đu raz li či tih ti po va, što je ključ ni pro blem sa ko jim su se su o či li svi is tra ži va či ko ji su em pi rij ski pro ve ra va li Bur di je o vu te o ri ju (Ben net etal., 2009).

Bez na me re da du blje ula zim u pro ble ma ti ku i ras pra ve ve za ne za ovu te o ri ju, u da ljem iz la ga nju pred sta vi ću osnov na od re đe nja eko nom skog, kul tur nog i so ci jal nog ka pi ta la, dok će nji ho va kon kre-ti za ci ja i ope ra ci o na li za ci ja bi ti pri ka za ne u re le vant nim po gla vlji ma. Po tom ću po ka za ti na ko ji na čin se pred sta vlja ulo ga po ro di ce u po-se do va nju, aku mu la ci ji, in ve sti ra nju i re pro duk ci ji ka pi ta la, sa po seb-nim osvr tom na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be.

Eko nom ski ka pi tal se či ni naj lak še od re di ti, ope ra ci o na li zo va ti i iz me ri ti. U jed nom bri tan skom is tra ži va nju (Ben net etal., 2009), ko-je te ži in ter pre ta ci ji me đu dej stva raz li či tih ob li ka ka pi ta la u so ci jal noj stra ti fi ka ci ji i nje noj re pro duk ci ji, sa na gla skom na kul tur nom ka pi ta-lu, pred la že se da se eko nom ski ka pi tal ope ra ci o na li zu je pre ko do-hot ka, do ba ra, rad nog is ku stva i ve šti na, tre nut nog za po sle nja i pri-stu pa ne for mal nim i do ma ćim re sur si ma. U mom is tra ži va nju su kao kao re sur si – di men zi je eko nom skog ka pi ta la, is pi ti va ni za po sle nje, pri ho di i imo vi na, a kao in di ka to ri eko nom skog po lo ža ja ana li zi ra ni su i nje gov di na mič ki aspekt – so ci o e ko nom ske stra te gi je po ro di ce,


kao i su bjek tiv ni aspekt – per cep ci ja kva li te ta ži vo ta od stra ne is pi-ta ni ka.

Re če no je da po Bur di jeu kul tur ni ka pi tal uklju ču je ši rok spek-tar raz li či tih re sur sa, raz li či tih ni voa objek ti fi ka ci je, od ko jih je ne ke te ško per ci pi ra ti kao „do bra“ ili „ka pi ta le“ (Sil va, Ed wards, 2004; Sa-va ge, War de, De vi ne, 2005). Pre ma Bur di jeu, kul tur ni ka pi tal mo že po sto ja ti u raz li či tim ob li ci ma: kao ote lo vljen kul tur ni ka pi tal – „u ob li-ku du go traj nih dis po zi ci ja uma i te la“ (od re đe ni sti lo vi, na či ni pred sta-vlja nja, uklju ču ju ći upo tre bu je zi ka, ob li ke dru štve ne eti ke ci je i kom-pe ten ci je, kao i ste pen sa mo po u zda nja); kao objek ti fi ko van kul tur ni ka pi tal (ma te ri jal na do bra kao što su knji ge, sli ke, in stru men ti itd.) i u in sti tu ci o na li zo va nom ob li ku (obra zov ne kva li fi ka ci je) (Bo ur di eu, 1986b: 243).

Po jam kul tur nog ka pi ta la se po ja vlju je kao pro ble ma ti čan, ne do-volj no raz lu čen od poj ma ha bi tu sa, u ko me je ukot vljen i pre ko ko ga se tran sge ne ra cij ski pre no si. On spa ja svoj stva ko ja bi po ne kim auto ri ma (Gol dthor pe, 2007) tre ba lo raz dvo ji ti: na pri mer, obra zov ne re sur se ko je ro di te lji mo gu da ak ti vi ra ju u ško lo va nju svo je de ce, ali i vred no sti ko je im u ve zi sa obra zo va njem usa đu ju, što je deo po ro-dič nog eto sa.

Po jam „ote lo vlje nog“ kul tur nog ka pi ta la se ja vlja kao po seb no pro ble ma ti čan: i za kon cep tu a li za ci ju, jer ni je raz lu čen od poj ma ha bi tu sa, i za ope ra ci o na li za ci ju, jer je iz u zet no slo že no, ako ne i ne mo gu će pre ve sti ga u objek tiv ne po ka za te lje, te me ri ti, po re di ti i tu ma či ti.

Pri da va nje de ter mi ni stič kog zna ča ja re pro duk ci ji kul tur nog ka pi-ta la u po ro di ci kroz re pro duk ci ju ha bi tu sa, sta vlja kul tur ni ka pi tal u sre di šte te o ri je so ci jal ne i kul tur ne re pro duk ci je, što je pre ma Gold-tor pu po seb no pro ble ma ti čan deo Bur di je o ve te o ri je (Gol dthor pe, 2007). Upo zna tost i bli skost sa legitimnomkulturom ko ja se sti če kroz nevidljivošegrtovanjeu po ro di ci obez be đu je obra zov ne pred-no sti de ci ko joj je taj kul tur ni ka pi tal pre ne sen. Dru štve na ne jed na-kost se da lje re pro du ku je kroz obra zov ni si stem i obez be đu je bo lje obra zov ne po zi ci je i kva li fi ka ci je, od no sno kul tur ni ka pi tal, de ci ko ja po ti ču iz po ro di ca ko je po se du ju vi ši kul tur ni ka pi tal. Kri ti ke su usme-re ne na jed no stra nost ob ja šnje nja slo že nog pro ce sa pre no še nja kul tur nog ka pi ta la (Gol dthor pe, 2007). Po red to ga što se po ro di ca po sma tra sta tič no i ig no ri šu se no ve po ro dič ne for me i od no si (npr. no va in tim nost – in tra ge ne ra cij ska i in ter ge ne ra cij ska), Bur di je o vo


ob ja šnje nje pre no še nja kul tur nog ka pi ta la u po ro di ci ne uklju ču je di na mi ku rod nih ulo ga (Sil va, 2005). Na i me, Bur di je sma tra da se kul tur ni ka pi tal pre no si pre ko oca ko ji je nje gov no si lac u po ro di ci, što de man tu ju mno ga is tra ži va nja ko ja su po ka za la da su maj ke u ve li koj me ri uklju če ne u pro ce se uče nja, obra zo va nja, pre no še nja kul tur nih prak si (npr. Reay, 1998a, 1998b, 2000).

U ovoj stu di ji, kul tur ni ka pi tal se po sma tra u od no su na ob li ko-va nje so ci jal ne bi o gra fi je de te ta, a obra zo va nje kao kul tur ni ka pi tal se tu ma či u sa dej stvu sa obra zov nim eto som po ro di ce kao de lom ha bi tu sa6.

Po se ban pro blem pred sta vlja Bur di je o vo po ve zi va nje kul tur nog ka pi ta la sa uku si ma i tu ma če nje nji ho ve ulo ge u pro ce si ma kul tur ne i so ci jal ne re pro duk ci je. Na i me, za Bur di jea, kul tur ni ka pi tal je i načinodabiranjakul tur nih pro iz vo da (umet no sti, knji žev no sti, fil ma, mu zi-ke), a to je nje go va najvišavrednost ko ja se mo že na u či ti pr ven stve-no u po ro di ci (Bo ur di eu, Pas se ron, 1990). Po nje mu, kul tur ni ka pi tal ima funk ci ju da le gi ti mi zu je dru štve ne raz li ke za sno va ne ne sa mo na obra zo va nju, već i na po tro šnji, načinuodabiranja u sfe ri kul tu re (mu zi ke, sli kar stva, knji žev no sti i sl.), ali i lič nom ži vo tu (is hra ni, ode-va nju, ure đe nju stam be nog pro sto ra i sl.). Po se do va nje legitimnoguku sa, pre fe ren ci je za dru štve no vred no va ne kul tur ne uku se i sti lo ve ži vo ta, obez be đu je re pro duk ci ju vi so kog dru štve nog sta tu sa, nje go-vo sti ca nje obez be đu je dru štve nu pro mo ci ju, a ne po se do va nje pred-sta vlja ba ri je ru za ula zak u vi so ke slo je ve dru štva. Ova Bur di je o va te za o ho mo lo gi ji dru štve nih sta tu sa i di stink tiv nih kul tur nih uku sa, sa jed ne stra ne, i kul tur nom uku su kao struk tu ral nom ogra ni če nju za dru štve nu po kre tlji vost, sa dru ge stra ne, pre i spi ti va na je i do ve de na u pi ta nje re zul ta ti ma mno gih sa vre me nih is tra ži va nja7.

Po ro di ca se vi di kao jed na od ključ nih „are na“ u ko ji ma se sti ču dis po zi ci je za pri sva ja nje ono ga što je u da tom dru štvu vred no va no kao legitimna kul tu ra. Sa ma ulo ga po ro di ce u pro ce si ma kul tur ne i so ci jal ne re pro duk ci je ni je pro ble ma tič na, ali je ste zna čaj ko ji se pri-da je legitimnoj kul tu ri u tim pro ce si ma.

6 Dalja specifikacija i operacionalizacija ovog aspekta kulturnog kapitala biće prikazane, a uloga majki u obrazovnom procesu biće detaljnije objašnjena u anali-tičkom delu studije u relevantnom poglavlju o obrazovanju kao kulturnom kapitalu.

7 Vidi na primer: Lamont, 1992. Sumirano se debata može naći u Chan, Golthor-pe, 2007, i Cvetičanin, 2007. O ovim problemima detaljinije će biti reči u poglavlju o kulturnim stilovima porodica i dece.


U na sto ja nju da pri me ne i pro ve re va lja nost Bur di je o ve te o ri je kul tur nog ka pi ta la na stra ti fi ka cij sku ma tri cu bri tan skog dru štva, Be-net i sa rad ni ci opre de li li su se da raz li ku ju če ti ri, na raz li či te na či ne po ve za na, ti pa kul tur nog ka pi ta la: od re đe ni od nos pre ma kul tur nim pro iz vo di ma (modaliteti prakse po Bur di jeu), uku se sa nji ho vom funk ci jom di stink ci je, stav pre ma obra zo va nju, i otvo re nost pre ma dru gim kul tur nim žan ro vi ma (Ben net etal.,2009: 30, 31). Kul tur ni ka-pi tal, pre ma to me, uklju ču je ve ći broj di men zi ja: uku se, par ti ci pa ci ju – kul tur na prak sa, aka dem ske kva li fi ka ci je, obra zov no is ku stvo (npr. tip in sti tu ci je gde je obra zo va nje ste če no), kul tur ne dis po zi ci je ko je su na sle đe ne ili na u če ne u de tinj stvu, ote lo vlje ne oso bi ne i spo sob-no sti, kao i prak tič ne kul tur ne spo sob no sti.

U skla du sa kon cep tu a li za ci jom i ope ra ci o na li za ci jom ka pi ta la kao struk tu ra ko je de lu ju u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je de te ta/mla de oso be, po red obra zo va nja kao kul tur nog ka pi ta la po ve za nog sa ha bi tu som, eto som po ro di ce, u ovom is tra ži va nju ana li zi ram kul-tur ni ukus i stil ži vo ta po ro di ce i de te ta kao eks ter na li za ci je ha bi tu sa, a pre i spi tu jem nji ho vu ulo gu kao ka pi ta la u so ci jal noj i kul tur noj re-pro duk ci ji slo ja.

So ci jal ni ka pi tal je ob lik ka pi ta la ko ji pre ma Bur di e ju, u sa dej-stvu sa dru gim ka pi ta li ma, ima zna čaj no me sto u pro ce si ma dru štve-ne re pro duk ci je. Osta vlja ju ći na stra nu de ba te o slo že no sti, va lja no-sti i upo tre blji vo sti kon cep ta so ci jal nog ka pi ta la o ko ji ma je mno go pi sa no8, fo ku si ra ću se sa mo na ona od re đe nja, pi ta nja i pro ble me ko ji su re le vant ni za pred met ove stu di je.

Za raz li ku od od re đe nja, kao što je Pat na mo vo (Put nam, 1993), ko je so ci jal ni ka pi tal vi de kao svoj stvo mre ža i za jed ni ce i sta vlja-ju na gla sak na in sti tu ci je, nor me i od no se, po seb no na po ve re nje i par ti ci pa ci ju, ko ji ob li ku ju kva li tet so ci jal nih in ter ak ci ja u dru štvu i pro du ku ju so ci jal nu ko he zi ju, Bur di je ga po sma tra kao svoj stvo po-je di na ca i nji ho vih od no sa. Ta ko on na vo di da se so ci jal ni ka pi tal sa-sto ji od dru štve nih mre ža i ve za: „kon ta ka ta grup nog pri pa da nja ko ji, pu tem aku mu la ci je raz me ne, oba ve za i de lje nih iden ti te ta, pru ža ju ak tu el ni ili po ten ci jal ni pri stup vred nim re sur si ma“ (Bo ur di eu, 1993: 143), kao i dru štve no sti – od no sa pre ko ko jih se mre že odr ža va ju.

8 Pored referenci, pogledati između ostalog Baron, Field,Schuller, 2000; Field, 2003. i tekstove Tomanović 2004a, 2004c, 2006b, 2008a.


Pre ma to me, so ci jal ni ka pi tal pred sta vlja „ukup nost re sur sa, ak tu el-nih i vir tu el nih, do stup nih po je din cu ili gru pi ti me što po se du ju traj ne mre že ma nje ili vi še in sti tu ci o na li zo va nih od no sa me đu sob nog pre-po zna va nja i uva ža va nja“ (Bo ur di eu, 1986b: 248).

Za raz li ku od Pat na mo vog i Kol ma no vog sta va, ko ji u so ci jal-nom ka pi ta lu vi de me ha ni zam ubla ža va nja dru štve nih ne jed na ko sti, u Bur di je o vom sta no vi štu na gla sak je upra vo na dru štve noj ne jed-na ko sti i nje noj re pro duk ci ji. Bur di je sma tra da vred nost ve za ne kih po je di na ca (ili „obim so ci jal nog ka pi ta la ko ji po se du je da ti ak ter“) za vi si od bro ja ve za ko je mo gu da ak ti vi ra ju i obi ma ka pi ta la (kul tur-nog, so ci jal nog i eko nom skog) ko ji po se du je sva ka ve za. Po la ze ći od ovog sta no vi šta, mo že se re ći da je so ci jal ni ka pi tal jed no do bro ko je je ne jed na ko di stri bu i ra no, ali i me ha ni zam ko ji mo že da iza zi va da lju ne jed na kost.

Uobi ča je na je po de la so ci jal nog ka pi ta la na: „ve zu ju ći“ („bon-ding“), ko ji uklju ču je po ve re nje i re ci proč nost i po ma že sna la že nje u sva ko dnev nom ži vo tu; „pre mo šću ju ći“ („brid ging“), ko ji olak ša va na-pre do va nje jer po ve zi va njem vi še stru kih dru štve nih mre ža omo gu ća-va pri stup re sur si ma i mo guć no sti ma unu tar jed ne mre že čla no vi ma dru ge; i „po ve zu ju ći“ („lin king“), ko ji uklju ču je od no se sa oso ba ma na vla sti, ko ji se mo gu upo tre bi ti za sti ca nje re sur sa ili mo ći (Wo ol-cock, 1998; Sto ne, 2001).

Nan Lin go vo ri o dva efek ta ili dve vr ste do bi ti od so ci jal nog ka pi ta la – ekspresivnojiinstrumentalnoj (1999: 36)9. De fi ni ci je so ci-jal nog ka pi ta la obič no po ten ci ra ju nje go vu in stru men tal nu funk ci ju – ostva re nje in te re sa pre ko so ci jal nih kon ta ka ta i mre ža. Na su prot to me Lin na gla ša va: „In stru men tal na ak ci ja se usme ra va ka sti ca nju re sur sa ko je ak ter ne po se du je, dok se eks pre siv na ak ci ja usme ra va da se odr že re sur si ko je ak ter već po se du je“ (Ibid.: 40). Pre ma ovom auto ru eks pre siv ni so ci jal ni ka pi tal uklju ču je: fi zič ko zdra vlje, men tal-no zdra vlje, za do volj stvo ži vo tom (ose ćaj pri pa da nja, uklo plje no sti, po ve re nja, po dr ške – reč ju – psi ho lo ško bla go sta nje po je din ca), dok in stru men tal ni ob u hva ta bo gat stvo, moć i ugled.

Raz li ko va nje ova dva ti pa ili efek ta so ci jal nog ka pi ta la je po seb-no va žno ka da su u pi ta nju de ca, jer dru štve ne mre že de ce su „ja-ke“ u Gra no ve te ro vom smi slu (Gra no vet ter, 1973), ali se one, zbog dru štve ne mar gi na li zo va no sti, is klju če no sti u od no su na gra đan ska

9 Lin ih naziva još i tipovima delanja – akcije (op. cit.)


pra va, i zbog „na u če ne bes po moć no sti“, ret ko ko ri ste da ka pi ta li zu ju u in stru men tal nom smi slu da bi se ostva ri li ne ki in te re si, bi lo de ce kao gru pe, bi lo po je di nač nog de te ta (To ma no vić, 2004c)10. Is tra ži va-nja su, sa dru ge stra ne, po ka za la da su dru štve nost – pri ja telj stva i ose ćaj pri pa da nja, uklo plje no sti, po ve re nja i po dr ške – sve ono što je eks pre siv ni so ci jal ni ka pi tal, od ve li kog zna ča ja za bla go sta nje de-ce (Mor row, 1999; To ma no vić, 2004c; To ma no vić, Pe tro vić, 2006).

Pri mar ni ili „ve zu ju ći“ so ci jal ni ka pi tal ko ji ob u hva ta „ja ke ve ze“ u Gra no ve te ro voj ter mi no lo gi ji zna ča jan i zbog svo je eks pre siv ne funk-ci je, ali i kao me ha ni zam za „pre ži vlja va nje“ („get ting by“). Se kun dar-ni ili „pre mo šću ju ći“ so ci jal ni ka pi tal za sno van na „sla bim ve za ma“ sa svo jom in stru men tal nom funk ci jom omo gu ća va na pre do va nje („get ting ahead“). Is tra ži va nja po ka zu ju da so ci jal ni ka pi tal ko ji po se-du ju ma te ri jal no de pri vi le go va ni omo gu ća va pre ži vlja va nje, ali pru ža ma lo mo guć no sti za po ve ća nje pro spe ri te ta (Gil li es, 2003: 18). Na-su prot to me, dru štve ni kon tak ti – „sla be ve ze“ i mre že ak te ra na vi-šim dru štve nim po lo ža ji ma su „za si će ne“ kva li tet nim in for ma ci ja ma, ta ko da oni ne mo ra ju po seb no da se tru de u nji ho vom ak ti vi ra nju. Ovaj efe kat Nan Lin opi su je me ta fo rom „ne vi dlji va ru ka so ci jal nog ka pi ta la“ (Lin, 2000: 792).

U okvi ru pri stu pa pro u ča va nju so ci jal nog ka pi ta la ulo ga po ro-di ce u nje go voj ge ne zi i re pro duk ci ji se tu ma či na raz li či te na či ne. Za Kol ma na i Bur di jea po ro di ca ima cen tral no me sto, ali se nje na ulo ga u ovom pro ce su sa gle da va sa raz li či tih po zi ci ja. Kol man sta-vlja na gla sak na so ci jal ni ka pi tal unu tar po ro di ce i nje nu sa rad nju sa lo kal nom za jed ni com: „skup re sur sa ko ji su in he rent ni od no si ma u po ro di ci i u so ci jal noj or ga ni za ci ji za jed ni ce i ko ji su ko ri sni za kog ni-tiv ni i so ci jal ni raz voj de te ta ili mla de oso be. Ovi re sur si su raz li či ti za raz li či te oso be i mo gu stvo ri ti zna čaj nu pred nost za de cu i ado le-scen te u raz vo ju nji ho vog ljud skog ka pi ta la“ (Co le man, 1994: 300). On čak svo di so ci jal ni ka pi tal na od no se iz me đu ro di te lja (po seb no maj ke) i de ce te sled stve no po dr ža va kon zer va tiv no gle di šte ko je se oči ta va u ne ga tiv nom sta vu pre ma po ro di ca ma u ko ji ma su oba ro di-te lja za po sle na (za po sle no šću maj ki se uma nju je so ci jal ni ka pi tal u

10 Ponekad, dečije socijalne mreže mogu biti važan resurs u zaštiti interesa: naše istraživanje rizika i bezbednosti u susedstvu je pokazalo da dečaci koriste „važna“ poznanstva sa starijim („facama“) da bi sebi obezbedili zaštitu kada su ugroženi (Tomanović, Petrović, 2006).


po ro di ci i od po ro di ce ka za jed ni ci), dok se jed no ro di telj ske po ro di ce opi su ju kao „struk tu ral no de fi ci jent ne“ (Co le man, 1988: 111).

Sa bit no dru ga či jih po zi ci ja po la zi Bur di je, ko ji sma tra da u sti-ca nju i re pro duk ci ji so ci jal nog ka pi ta la, kao i ne jed na ko sti sa njim po ve za nih, po ro di ca ima cen tral ni zna čaj: ona je me sto pu tem ko ga se po se di ka pi ta la pre no se vre me nom – pre ko ge ne ra ci ja. Ka da se de ca ro de, ona na sle đu ju dru štve ni pro stor pre ko ko ga ima ju pri stup raz li či tim ti po vi ma ka pi ta la, pa i so ci jal nim mre ža ma i re sur si ma do-stup nim pre ko njih. Po red to ga, pu tem „stra te gi ja in ve sti ra nja“ u okvi-ru po ro di ce ro di te lji pre no se svo je ve šti ne umre ža va nja svo joj de ci, či me se na jed na kost pre no si pre ko ge ne ra ci ja. Dru gim re či ma, iako so ci jal ni ka pi tal po ti če po red po ro di ce i iz dru gih dru štve nih od no sa, nje gov tip i sa dr žaj je neo spor no ob li ko van ma te ri jal nim, kul tur nim i sim bo lič kim sta tu som po je din ca i da te po ro di ce (Bo ur di eu, 1990).

U stu di ji po ro di ca sred nje kla se u Bri ta ni ji ko ja se osla nja na Bur di je ov mo del so ci jal nog ka pi ta la, Pat Alat je po ka za la ka ko se ro di te lji tru de da pod u če svo ju de cu sti ca nju vi so kog ni voa so ci jal-ne pi sme no sti i po dr ža va ju ih da pri stu pe va žnim mre ža ma (Al latt, 1993: 154-7). Ala to va ot kri va ka ko se ro di telj ski so ci jal ni ka pi tal upo-tre blja va i u ko rist nji ho ve de ce i po ma že stva ra nje de či jeg vla sti tog so ci jal nog ka pi ta la, mre ža i dru štve no sti. Ove vred no sti, aspi ra ci je i re sur si su utka ni u prak su po ro di ce i ori jen ti sa ni ka bu duć no sti mla-dih lju di (Ibid.: 143).

Sa vre me na is tra ži va nja po ka zu ju zna čaj so ci jal nog ka pi ta la u for mi ra nju bi o gra fi je mla de oso be. Zna čaj ne for mal nih mre ža za tran zi ci ju od obra zo va nja do za po sle nja se pre po zna je i u ze mlja ma uru še nih so ci jal nih dr ža va (Walt her etal.,2005) i u ze mlja ma ko je pro la ze post-so ci ja li stič ku tran sfor ma ci ju (Ko vac he va, 2004). Ma da mno gi pri me ri iz is tra ži va nja uka zu ju da ni su svi mla di do bro „umre-že ni“ (Hol land, 2005), po ka zu je se ta ko đe da i oni sa naj ma nje so-ci jal nog ka pi ta la iz na la ze raz li či te kom bi na ci je da raz vi ja ju i ko ri ste dru štve ne kon tak te u for mi ra nju svo je bi o gra fi je, ta ko da se ne mo že go vo ri ti o modeludeficitakod deprivilegovaneomladine(Hol land etal., 2007).

Od na ve de nih po stav ki po la zim u ana li zi u ovom is tra ži va nju, sa ci ljem da is pi tam zna čaj i zna če nje po ro dič nog i in di vi du al nog so ci-jal nog ka pi ta la kao struk tu re u for mi ra nju so ci jal nih bi o gra fi ja mo jih is pi ta ni ka.


Ha bi tus

U ovom is tra ži va nju ha bi tus se tu ma či kao unu tra šnja struk tu ra ko ja uti če na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je na dvo stru ki na čin: ti me što upra vlja na či nom ko ri šće nja ka pi ta la, kao re sur sa, od no sno spo-lja šnjih struk tu ra, i ti me što uti če na de la nje ak te ra – de te ta, od no sno mla de oso be.

Pre ma Bur di jeu, ha bi tus se mo že po sma tra ti kao si stem su bjek-tiv nih, ali ne i po je di nač nih, in ter na li zo va nih struk tu ra, she ma opa-ža nja, po i ma nja i de la nja za jed nič kih svim pri pad ni ci ma iste gru pe (Bo ur di eu, 1986a). On in kor po ri ra i sin te ti še sva pret hod na is ku stva (uto li ko se go vo ri o „ote lo vlje nom zna nju i se ća nju“), ali je otvo ren i za no ve uti ca je. Dru gim re či ma, ha bi tus je ste tra jan, ali ni je ne pro-men ljiv si stem dis po zi ci ja. Ha bi tus je, sa jed ne stra ne, pro iz vod od re-đe nog struk tu ri sa nog ži vot nog kon tek sta (uklju ču ju ći i stil ži vo ta) – u tom smi slu on je so ci jal na kon struk ci ja. Sa dru ge stra ne, on ge ne ri-še sva ko dnev nu prak su (Bo ur di eu, Pas se ron, 1990). Ži vot ni stil je, pre ma to me, si ste mat ski pro iz vod obra za ca ko ji či ne ha bi tus. Mo že se re ći da ha bi tus pred sta vlja in ter na li zo va ni ži vot ni stil, ko ji je, obrat-no, eks ter na li za ci ja ha bi tu sa. Dok su, s jed ne stra ne, dis po zi ci je ko-je či ne ha bi tus od ra zi struk tu re, one, s dru ge stra ne u to li koj me ri ute lo vlje ne u oso bi da se mo gu pre po zna ti u nje nom iz gle du, na či nu go vo ra, po na ša nju, po kre ti ma, uku su.

Za raz li ku od do mi nant nih de fi ni ci ja stilaživota ko je se fo ku si-ra ju na po se do va nje i po tro šnju do ba ra, kul tur ne nor me i lič ne uku-se ko ji usme ra va ju sva ko dnev ne ak tiv no sti lju di (Cha ney, 1996), u ovom is tra ži va nju ko ri sti la sam ši ri pri stup ko ji po stu li ra da stil ži vo-ta pred sta vlja sta bi lan mo del or ga ni za ci je sva ko dnev ni ce u okvi ru od re đe nih ži vot nih si tu a ci ja, ras po lo ži vih re sur sa i pla ni ra nja ži vo ta (Zapf, 1987; pre ma: To mić – Ko lu dro vić, Le bu rić, 2002: 156). Pre ma ne mač kim te o re ti ča ri ma sti la ži vo ta (Lud tke, Mul ler, Zapf), nje go va funk ci ja je osi gu ra nje i pre no še nje lič nog i dru štve nog iden ti te ta – bu-du ći da omo gu ća va i do zvo lja va sva ko dnev nu ru ti nu, sta bi li zi ra i su-bjek tiv ni iden ti tet (Ibid.: 156). Na nje go vo ob li ko va nje uti ču po re klo (po ro dič no, so ci ja li za ci ja), kao i is ku stvo dru štve nog sve ta (uslo vi ži vo ta i ra da), od no sno na sle đe ne i ste če ne ži vot ne šan se.

Pre ma to me, stil ži vo ta kao eks ter na li zo va ni ha bi tus, ob u hva ta re sur se, ori jen ta ci je i po na ša nja, ko ji su od re đe ni ka pi ta li ma, na sle-đe nim iz po ro di ce ili ste če nim in di vi du al nim de la njem. Na taj na čin je


kon cept sti la ži vo ta u ovoj stu di ji pri me njen u tu ma če nju nor ma tiv nih „za mi šlje nih“ bi o gra fi ja mla dih i u ana li zi stu di ja slu ča ja.

Je dan od zna čaj nih aspe ka ta ha bi tu sa po je din ca – stav i ori jen-ta ci ja pre ma obra zo va nju i pro fe si ji po ti če od po ro dič nog ha bi tu sa, pre ci zni je od eto sa po ro di ce.

Etos po ro di ce je uglav nom pro u ča van iz ugla nje go vog zna ča-ja za in te gra ci ju po ro di ce. Shod no to me na gla ša va se va žnost sa-gla sja čla no va o to me šta je porodičniidentitet,ko ji se od re đu je kao „skup za jed nič kih pra vi la i gle di šta ne sa mo o sve tu o ko me ži ve, već i o to me ka kva su oni vr sta po ro di ce“ (Mi tić, 1997: 20). Me đu tim, etos po ro di ce je ši ri od po ro dič nog iden ti te ta, nje gov in te gral ni deo pred sta vlja ju po ro dič ne „pa ra dig me“ – de lje ni kon struk ti, za jed nič ke po ro dič ne pred sta ve ili po gle di na dru štve ne po ja ve (Oli vi e ri i Re iss, 1981; pre ma Mi lić, 2007: 264).

Po red sta va pre ma obra zo va nju, kao deo ha bi tu sa, ili uže eto sa po ro di ce, ko ji ima zna ča jan uti caj na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je de te ta, od no sno mla de oso be u is tra ži va nju se pro u ča va ju od no si roditeljapremadetetu.Ovaj spe ci fi čan aspekt re la ci o nog do me na po ro di ce pred sta vlja nor ma tiv ni i in ter ak ci o ni kon tekst u okvi ru ko ga se ob li ku je od nos pre ma stvar no sti i de la nje (de lat nost – agency) de te ta/mla de oso be.

Pod uti ca jem de mo graf skih, dru štve nih i kul tur nih tren do va, a po seb no za po sle no sti i eman ci pa ci je že na, sa vre me na po ro di ca do-ži vlja va zna čaj ne pro me ne u kon cep tu i ide o lo gi ji, struk tu ri i sa sta vu, od no si ma i ulo ga ma čla no va. No va ide o lo gi ja in di vi du a li za ci je po stu-li ra kon cept „po ro di ce iz bo ra“, ko ji na sta je usled nje ne re kon cep tu a li-za ci je u to ku pro ce sa po me ra nja od „za jed ni ce po tre be“ (communityofneed) ka „izbornim srod no sti ma“ (electiveaffinities; Beck, Beck-Gern she im, 2002: 85). Ras tu ći broj raz vo da i van brač nih za jed ni ca stva ra plu ra li zam al ter na tiv nih ob li ka po ro di ce – jed no ro di telj skih, no vo for mi ra nih post-raz vod nih (tzv. „step-fa mi li es“), bi-nu kle ar nih i slič no, ko je ne pred sta vlja ju sa mo pro me ne u sa sta vu i struk tu ri, već uslo žnja va ju i re de fi ni šu ulo ge i od no se u po ro di ci (Du Bo is-Reymond, 2001). Tren do vi pro me ne u po ro dič nim od no si ma vo de ka part ner stvu, re ci pro ci te tu, sa rad nji i pre go va ra nju, ali „de mo kra ti-za ci ja po ro di ce“ još uvek osta je ideal, jer osla blje ne struk tu re auto ri-te ta ipak op sta ju, dok iz men lji vost ulo ga i re ci pro ci tet u od go vor no sti me đu čla no vi ma po ro di ce osta ju ne do volj no raz vi je ni (Beck, 1997: 165).


Na sli čan na čin se mo gu tu ma či ti pro me ne u od no si ma ge ne ra-ci ja u po ro di ci. Sa ma kon struk ci ja ge ne ra ci ja u po ro di ci – ro di telj stva i de tinj stva: „li be ra li za ci ja“ ro di telj stva od funk ci je ori jen ta ci je ko ju pre u zi ma ju pro fe si o nal ne in sti tu ci je, sa jed ne stra ne, i „sta re nje“ de-ce, nji hov ra ni ji pre la zak u ado le cen ci ju (pre vas hod no pod uti ca jem ma sov nih me di ja), sa dru ge stra ne, me nja ju i nji ho ve od no se (Buc-hner, 1990: 75). U no voj po ro di ci, sa no vom struk tu rom (sve če šće jed no ro di telj skom), od no si ma i ide o lo gi jom rav no prav no sti, sve je ma nje auto ri tar nog po di za nja de ce sa strikt nom kon tro lom – od no si ge ne ra ci ja su ega li tar ni ji, što pod ra zu me va sma nji va nje oba ve za, od re đe ni ste pen per mi siv no sti u po na ša nju i ten den ci ju da se rav no-te ža mo ći po me ra u ko rist de ce. Me đu tim, i ov de se po sta vlja ju gra-ni ce su štin ske pro me ne u struk tu ra ma mo ći, jer op sta ju me ha ni zmi – in sti tu ci o na li za ci ja i fa mi li za ci ja de tinj stva, pre ko ko jih se odr ža va „uz ra sni pa tri jar hat“ (Hood-Wil li ams, 2001)11.

Pro me ni, uslo žnja va nju i na pe to sti od no sa ge ne ra ci ja u po ro di ci do pri no se i tren do vi pro du že nog ostan ka de ce u ro di telj skoj po ro di ci u pe ri o du tzv. post-ado le scen ci je (Big gart, Ko vac he va, 2006). Di na-mi ka in ter ge ne ra cij skih od no sa se ob li ku je iz me đu dva su prot sta vlje-na tren da do ba ka sne mo der no sti: in di vi du a li za ci je, sa im pe ra ti vi ma auto no mi je, de mo kra ti je i pre go va ra nja, sa jed ne stra ne, i ri zi ka, sa im pe ra ti vi ma za šti te, kon tro le i od go vor no sti sa dru ge stra ne (Beck-Gern she im, 1992). Ove kon tra dik tor no sti i na pe to sti po seb no do la ze do iz ra ža ja u ado le scen ci ji, ko ju ro di te lji do ži vlja va ju kao naj te ži pe-riod zbog „gu bit ka kon tro le nad ado le scen tom“ i „strah za ado le scen-to vu bez bed nost zbog nje go ve ili nje ne ve će ne za vi sno sti“ (Pa sley and Ge cas, 1984; pre ma Ge cas, Seff, 1990: 943).

Psi ho lo ške stu di je ado le scen ci je ba ve se od no si ma u po ro di-ci i od no si ma ro di te lja pre ma ado le scen tu u smi slu obez be đi va nja dru štve nog kon tek sta za „nor ma lan“ raz voj, ko ji je u osno vi psi ho-lo škog kon cep ta ado le scen ci je (Gil li es, 2000: 213). U ovim ana li za-ma na gla sak je na pro ce si ma in di vi du a ci je i se pa ra ci je od ro di telj-skog uti ca ja. Sa dru ge stra ne, so ci o lo ške stu di je po ve zu ju pro ces od ra sta nja sa ši rim dru štve nim i struk tu ral nim fak to ri ma, a od no si u po ro di ci se sa gle da va ju iz ugla nji ho vog zna čaj nog uti ca ja na bi-o gra fi ju mla de oso be unu tar pri stu pa ži vot nog to ka i te me tran zi ci-je u od ra slost. Na gla sak je na po ma žu ćoj ulo zi po ro di ce u pro ce su

11 Više o ovom videti u Tomanović, 2004a.


raz vi ja nja ne za vi sno sti (Ibid: 223). Ana li zi ra se do pri nos po ro dič nih od no sa ob li ko va nju in di vi du al ne pu ta nje, pre sve ga u smi slu sti ca nja ne za vi sno sti, ko ja se če sto po sma tra kao nor ma tiv – ado le scen ci ja pred sta vlja pre la zak od za vi sno sti de te ta do ne za vi sno sti od ra slog. Kao ključ ni kon cep ti po sta vlja ju se za vi snost i ne za vi snost, iako ne ke stu di je po ka zu ju da po ro dič ni od no si sve vi še do bi ja ju od li ke me đu za vi sno sti (Mor row, 1996). Ovim nor ma tiv nim pri stu pom za ma-glju je se zna čaj emo ci o nal ne i ma te ri jal ne za vi sno sti ko ju ne ki mla di de le sa po ro di com to kom ce log svog ži vo ta12, kao i to da zna če nje ne za vi sno sti ni je uni ver zal no, već po ve za no sa so ci jal nim kon tek sti-ma: ne za vi snost ima raz li či ta zna če nja u raz li či tim stra ti fi ka cij skim kon tek sti ma po ro di ca (Jo nes, Wal la ce, 1992; Bran nen, 1996). Fo-kus mno gih so ci o lo ških stu di ja su ne jed na ke mo guć no sti za mla de oso be ko je po ti ču iz ne jed na ko sti kla snih po lo ža ja nji ho vih po ro di ca (Jo nes, Wal la ce, 1990; Jo nes, Wal la ce, 1992; Al latt, 1993; Fur long, Cart mel,1997). U tom smi slu se po ro di ca po sma tra kao, sa uru ša va-njem dr ža va bla go sta nja sve zna čaj ni ji, iz vor re sur sa za mla du oso-bu (Big gart, Ko vac he va, 2006), a ne kao men tal no i psi hič ko okru že-nje za njen „nor ma lan“ raz voj, kao u psi ho lo škim stu di ja ma. Dru gim re či ma, iako oba dis kur sa is ti ču zna čaj po ro dič nih od no sa za mla du oso bu, zna če nje ko je im pri pi su ju je raz li či to. Na ža lost, oba pri stu pa pa te od nor ma tiv no sti – po sta vlja ju ne za vi snost kao nor ma tiv, dok, na pri mer, po ve za nost po ro dič nih od no sa sa de la njem mla de oso be osta je sa svim ne is tra že na oblast. Za to i da lje po sto ji po tre ba za za-sno va nim pri stu pom ko ji bi se gra dio na is tra ži va nju stvar nih od no sa i nji ho vom raz u me va nju i is ku stvi ma od stra ne mla dih oso ba i nji ho-vih po ro di ca (Gil li es, 2000: 225).

Su mar no, u ovom is tra ži va nju, spo lja šnje struk tu re – ka pi ta li se raz u me va ju kao re sur si, a po ro dič ni ha bi tus kao struk tu ra ko ja nji-ma upra vlja – alo ci ra ih, di stri bu i ra, aku mu li ra, in ve sti ra13. Ha bi tus po je din ca (de te ta, od no sno mla de oso be), ob li ko van pod uti ca jem tih spo lja šnjih i unu tra šnjih struk tu ra, upra vlja nje go vim ili nje nim de-la njem.

12 Što je posebno značajno za zemlje tzv. južnoevropskog ili mediteranskog kulturnog kruga (Wallace, Kovatcheva, 1998).

13 Vidi takođe Tomanović, 2004a.


De la nje

De la nje se naj kra će mo že od re di ti kao spo sob nost obaveštenogaktera da in ten ci o nal no, ma da ne uvek i sve sno, de la.

Jed no od naj va žni jih pi ta nja ve za nih za te o ri ju struk tu ra ci je i za tezuoindividualizacijije ste: u ko joj me ri je ak te ro vo de la nje od re đe-no struk tu ral nim si la ma – ogra ni če nji ma i mo guć no sti ma? Od no sno, u ko joj me ri je de la nje po je din ca za vi sno od uslo va i ži vot nih šan si, a u ko joj me ri je „oslo bo đe no“ tih uti ca ja i za sno va no na slo bod noj vo lji i iz bo ri ma. Po red to ga, po sta vlja se pi ta nje da li se od lu ke do ne se ne u uslo vi ma ne iz ve sno sti i ogra ni če nja mo gu tu ma či ti kao su bjek tiv ni iz bo ri ili ih tre ba po sma tra ti kao re ak ci je na struk tu ral ne si le? Dru gim re či ma, da li je tu u pi ta nju de la nje ili pri la go đa va nje (Gid dens, 1984: 9), od no sno da li se pri la go đa va nje mo že na zva ti de la njem?

Slo že ni pro ces do no še nja od lu ka na ne ki na čin pred sta vlja „sred nji ni vo“ iz me đu struk tu ra i de la nja, s ob zi rom da uklju ču je i struk tu ral ne i in di vi du al ne fak to re. Na slo že nost pro ce sa uka zu je oči-gled na dis kre pan ci ja iz me đu že lja i ori jen ta ci ja mla dih lju di i ak ci ja ko je stvar no pred u zi ma ju. Ta kve su po ja ve na pri mer od la ga nje za-sni va nja po ro di ce, ma da se ona vi so ko vred nu je i pri želj ku je, ili po-ste pe no sma ni va nje pro fe si o nal nih aspi ra ci ja i stra te gi je „ko rak po ko rak“ ko je pri me nju ju mla di ko ji ose ća ju osu je će nja zbog po re kla (et nič kog npr.), bez ob zi ra na nji ho ve vi so ke obra zov ne i pro fe si o nal-ne aspi ra ci je (Walt her etal.,2009).

Ukrat ko, kao što ni je sa mo pod či stim uti ca jem struk tu ra, ob-li ko va nje de la nja ta ko đe ni je pro sto ostva re nje že lja i ci lje va, već pred sta vlja slo žen pro ces za sno van na re flek si ji, kom pro mi si ma i pre go va ra nji ma. Plo do no sno kon cep tu al no re še nje za is tra ži va nje i tu ma če nje pru ža po jam ograničenog delanja (bounded agency),gde se ono po sma tra kao „dru štve no si tu i ran pro ces“, ob li ko van is ku-stvi ma iz pro šlo sti, pri li ka ma ko je po sto je u sa da šnjo sti i opa ža nji ma mo guć no sti u bu duć no sti (Evans, 2002: 262). Dru štve no ogra ni če no (ili struk tu ri sa no) de la nje je sa stav ni deo strukturisaneindividualizaci je u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je po je din ca.


Pro me ne

Po ro dič ne pro me ne su te ma ko ja je ve ro vat no naj slo že ni ja za pro u ča va nje. U ana li zi je po treb no raz li ko va ti pro me ne po ro di ca na glo bal nom ni vou i pro me ne unu tar po ro di ca na par ti ku lar nom ni vou gru pe. Slo že nost unu tra po ro dič ne di na mi ke po ti če od pre pli ta nja in-di vi du al ne, di na mi ke di ja de, grup ne i di na mi ke glo bal nog dru štva, kao i ti po va pro me na ko je su nji hov re zul tat: ma tu ra cij sko-so ci ja li za-cij ske, struk tu ral ne, in ter ak ci o ne, adap ta cij ske, nor ma tiv ne i dru ge pro me ne (Mi lić, 2007: 276). U pro to ku vre me na u po ro di ci pre pli ću se me đu dej stvu ju ći isto rij ske pro me ne, pro me ne unu tar gru pe i pro-me ne u ži vot nom to ku čla no va po ro di ce. Po što uzi ma u ob zir sva tri ni voa vre me na, kao i mo gu će efek te isto rij skog kon tek sta na grup nu i in di vi du al nu di na mi ku, pri stup životnogtoka (lifecourseapproach)pru ža vi še mo guć no sti za raz u me va nje po ro dič ne di na mi ke od raz-voj nog pri stu pa, ko ji se ba vi fa za ma ži vot nog ci klu sa po ro di ce (Al-do us, 1990). S dru ge stra ne, zbog slo že no sti či ni la ca ko je uzi ma u ob zir, pri stup životnogtoka mo že bi ti ma nje plo do no san za uop šta va-nja u vre me nu i pro sto ru (Ibid. 574).

Ber to i Tom son se opre de lju ju za pri stup po ro dič nih isto ri ja u okvi ru tran sge ne ra cij skih stu di ja slu ča ja po ro di ca: „za to što po ro-dič ne od no se i unu tra šnju di na mi ku sa gle da va mo kao ključ ne u usme ra va nju ži vo ta nje nih čla no va; oni po sre du ju po je din ci ma uti-caj dru štve ne kla se, ško le i obra zo va nja, sta no va nja, mi gra ci ja i tr ži-šta ra da, i na taj na čin pru ža ju po seb no plo do no snu pe spek ti vu za po sma tra nje nji ho vih in ter ak ci ja. Ra de ći sa po ro dič nim isto ri ja ma, če sto smo uoča va li ka ko je raz da lji na iz me đu mi kro i ma kro dru štve-nih fe no me na ma nja ne go što se pret po sta vlja“ (Ber ta ux, Thom son, 1997: 12).

Kao i struk tu re, ta ko se i po ro dič ne pro me ne u ovoj stu di ji sa gle-da va ju u od no su na per spek ti vu de te ta – nji hov zna čaj za de te i zna-če nje ko je im sa mo de te kao ak ter pri pi su je. Na i me, ni su sve pro me-ne u ži vo tu po ro di ce od pod jed na kog zna ča ja za for mi ra nje ži vot nog to ka is pi ti va ne de ce i mla dih oso ba. Ne ki do ga đa ji su ima li zna čaj ni ji uti caj i da le ko se žni je po sle di ce na nji ho ve so ci jal ne bi o gra fi je – ta ko da se na njih mo že pri me ni ti kon cept kritičnihtrenutaka.

Kon cept kritičnihtrenutaka na stao je na osno vu te o rij skog kon-cep ta sudbinskihtrenutaka („fa te ful mo ments“), ko ji Gi dens od re đu je


kao: „vre me na kad se do ga đa ji sa ku pe na ta kav na čin da se po je di-nac na đe na ras kr šću eg zi sten ci je ili kad po je di nac sa zna in for ma ci je sa sud bin skim po sle di ca ma“ (Gid dens, 1991: 113). Ključ ni ele ment sudbinskogtrenutka je da po je di nac raz mi šlja o po sle di ca ma od re-đe nih iz bo ra i de la nja i ra di pro ce nu ri zi ka, pa ta ko ovi tre nu ci mo gu po sta ti po ten ci jal no osnažujuće (empowering) is ku stvo. Na osno vu po sle di ca od lu ka ko je je do neo, kao i kroz po sle dič nu pro me nu sti la ži vo ta, ak ter pre o bli ku je re flek siv ni pro je kat iden ti te ta.

Na osno vu ovog te o rij skog kon cep ta, Tom so no va i sa rad ni ci su kon stru i sa li de skrip tiv ni kon cept na stao iz em pi rij skih is ka za ko ji su na zva li – kritičnitrenuci (Thom son etal., 2002). To mo gu bi ti naj ra-zli či ti ji do ga đa ji – po ve za ni sa po ro di com, smr ću i bo le šću, obra zo-va njem, „ob re di ma pre la za“, pro ble mi ma, do ko li com, pre se lje njem, od no si ma i slič nim, a od go vo ri mo gu bi ti „iz bor“ (de lat ni od go vor) i „sud bi na“ (ne de lat ni od go vor).

U is tra ži va nju će bi ti po ka za no ko je su pro me ne, do ga đa ji i re-flek si je ima li zna ča jan uti caj na usme ra va nje de la nja mo jih is pi ta ni-ka i ti me uti ca li na ob li ko va nje nji ho vih so ci jal nih bi o gra fi ja.

Osnov ni cilj ana li ze je da po ka že i pro tu ma či od nos struk tu ra i de la nja u for mi ra nju so ci jal ne bi o gra fi je de te ta, od no sno mla de oso-be. Su od no še nje struk tu ra: spo lja šnjih – ka pi ta la i unu tra šnjih – ha bi-tu sa, i de la nja pod ra zu me va ana li zu raz li či tih aspe ka ta nji ho ve me đu-za vi sno sti, što će se u is tra ži va nju po ku ša ti kroz ne ko li ko po seb nih ci lje va. Kao pr vo, ana li zom tre ba po ka za ti uti caj, zna čaj i zna če nje sva kog od ka pi ta la po ro di ce – eko nom skog, kul tur nog i so ci jal nog, u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je de te ta – mla de oso be. Po tom je cilj da se usta no ve na či ni po ve za no sti tri ti pa ka pi ta la u po ro di ci u tom pro ce su. Sle de ći cilj je usta no vi ti na či ne po ve za no sti ha bi tu sa i ka pi-ta la u po ro di ci u pro ce su so ci jal ne re pro duk ci je/ pro me ne po lo ža ja mla de oso be, od no sno ka da za ak te ra ove struk tu re i nji ho ve kom-bi na ci je pred sta vlja ju mo guć no sti, a ka da ogra ni če nja. Po tom se te ži usta no vi ti od nos kon junk tu ral nih (kon tek stu al nih) i struk tu ral nih či ni la ca u ob li ko va nju po ro dič nog ha bi tu sa i ka pi ta la kao struk tu ra, kao i da li u tom od no su po sto je slič no sti i raz li ke iz me đu is pi ti va nih slo je va. Je dan od ci lje va je i da se po ka že dej stvo pro me na i od no sa u po ro di ci na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je de te ta – mla de oso be. I na po slet ku, cilj je i da se po ka žu raz li či ti na či ni de la nja mla de oso be i nji ho vi do me ti i zna čaj za ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je.


DRUŠTVENIKONTEKSTISTRAŽIVANJA

Pe riod u ko me je spro vo đe no is tra ži va nje: od 1993. do 2007. go-di ne ob u hva ta obe fa ze post-so ci ja li stič ke tran sfor ma ci je, ko je se u do ma ćoj so ci o lo škoj li te ra tu ri obe le ža va ju kao pe riod blokiranetransformacijeod 1989. do 2000. go di ne i kao pe riod „re ak ti vi ra ne“, „de-blo ki ra ne“, ali produženetransformacijena kon 2000. go di ne (Bol čić, 2002; La zić, Cve jić, 2004).

Pr vi ta las is tra ži va nja – 1993/94. go di ne spro ve den je u pe ri o du naj a kut ni je kri ze dru štva Sr bi je. Po red struk tur nog pro ce sa post-so-ci ja li stič ke tran sfor ma ci je, u pr voj po lo vi ni de ve de se tih isto vre me no je de lo va lo vi še kon junk tur nih či ni la ca – et nič ki su ko bi sa raz me ra-ma gra đan skog ra ta u su sed nim dr ža va ma, me đu na rod ne sank ci je i izo la ci ja, eko nom ski ko laps i hi pe rin fla ci ja (La zić, Cve jić, 2004: 43). Po li tič ke pro me ne ko je su na vod no uve de ne 1990. go di ne, do ne le su kva zi de mo krat ski po li tič ki si stem, gde je ko mand na eko no mi ja pret hod nog pe ri o da za me nje na si ste mom po li tič ke kon tro le nad eko-nom skim re sur si ma. Eko nom ski si stem je bio pod do mi na ci jom po-li tič kih in te re sa, što je pro iz ve lo nje gov ko laps sa ogrom nim pa dom BDP14 i sa hi per ni fla ci jom, sto pom ne za po sle no sti od 40% i ude lom ne for mal ne eko no mi je u BDP od pre ko po lo vi ne (Cve jić, 2006a).

Dru štve no tki vo je bi lo „ra zo re no“ (Bol čić, 1995; La zić et al., 1994) – in sti tu ci je dr ža ve, eko no mi je, obra zov nog i dru gih dru štve-nih si ste ma funk ci o ni sa le su for mal no, ali kao „pra zne in sti tu ci je“ bez funk ci o nal nih sa dr ža ja i me ha ni zma. Isto vre me no se dru štve ni ži vot od vi jao u pa ra lel nom, ne for mal nom to ku, što je do ve lo do „du a-li za ci je“ dru štva Sr bi je (Bol čić, 1995: 10). Dru štvo je obe le že no odu-su stvom i si stem ske i dru štve ne in te gra ci je, a sva ko dnev ni ži vot je ne sa mo de in sti tu ci o na li zo van, već i „bru ta li zo van“ i „kri mi na li zo van“ (Mi lić, 1995).

Stra ti fi ka cij ske pro me ne uka zu ju na po la ri za ci ju: osi ro ma še nje ve li ke ve ći ne sta nov ni štva, gde su raz li ke u ma te ri jal nom po lo ža ju iz me đu slo je va iz ni ve li sa ne sa isto vre me nim bo ga će njem po li tič-ke eli te ko ja je svo je upra vljač ke po zi ci je ko ri sti la za aku mu la ci ju

14 Krajem devedesetih, BDP po glavi stanovnika je bio prepolovljen u odnosu na 1989. godinu (Bolčić, 2002: 36).

35Društveni kontekst istraživanja

eko nom skog ka pi ta la (La zić, Cve jić, 2004: 43). Ce na ovog pe ri o da ano mič ne dru štve ne tran sfor ma ci je za ve ći nu sta nov ni štva, za tzv. „gu bit ni ke tran zi ci je“ – bi la je ve o ma vi so ka u raz li či tim seg men ti ma sva ko dnev nog ži vo ta (Mi lić, 1995).

Nor ma tiv na i vred no sna tran sfor ma ci ja to kom ovog pe ri o da, iako po ka zu je am bi va lent ne pro ce se i vred no sne me ša vi ne (La zić, Cve jić, 2004), obe le že na je iz ve snom re tra di ci o na li za ci jom: na ci o nal-nom ho mo ge ni za ci jom i de se ku la ri za ci jom, gde ko lek tiv ne i auto ri tar-ne vred no sti do mi ni ra ju nad in di vi du al nim. Je dan tip ko lek ti vi zma – so ci ja li stič ko „brat stvo i je din stvo“, za me njen je dru gim – „na ci o nal-nim iden ti te tom“, dok je pri hva ta nje mo der ni stič kih vred no snih ori jen-ta ci ja ve o ma spo ro (Pe šić, 2006: 305).

Mi kro dru štve ni ni vo obe le ža va pri va ti za ci ja ili „do me sti ka ci ja“ – po vla če nje dru štve nog ži vo ta u ne for mal nu sfe ru do ma ćin stva, po ro di ce, su sed stva – pri mar nih gru pa i ne for mal nih mre ža (To ma-no vić, 2008a). U ko lap su in sti tu ci o nal ne struk tu re dru štva pri va ti zo-va ne i ato mi zo va ne, ali ne i in di vi du a li zo va ne, stra te gi je po je di na ca i gru pa po sta ju osno va nji ho vog op stan ka. Sfe ra pri vat no sti po sta je osnov odr ža nja dru štve nih ak te ra, a pri vat no, do ma će, lo kal no (po ro-di ca, do ma ćin stvo, su sed stvo) – po sta je lo kus ra da – iz vor re sur sa i so ci o e ko nom skih stra te gi ja (Ba bo vić, 2004), ak tiv no sti bri ge i ne-ge za de cu i sta re (To ma no vić, 2004b; Mi lić, 2004b), lo kus do ko li-ce, dru štve no sti – dru štve nih kon ta ka ta i so ci jal nog ka pi ta la (Mi lić, 2004a) i ose ća nja si gur no sti (To ma no vić, 2004c; To ma no vić, Pe tro-vić, 2006).

Struk tu ra po ro dič nog do ma ćin stva se ne tran sfor mi še ka mo der-nim i post mo der nim obra sci ma ži vlje nja – op sta je vi sok udeo pro ši re-nih do ma ćin sta va u ko ji ma se aku mu li ra ju ma te ri jal ni i ne ma te ri jal ni re sur si. Kao vi še stru ko funk ci o nal na neo p hod nost op stan ka, vi še ge-ne ra cij ska po ro dič na do ma ćin stva, sa dru ge stra ne, no se mno štvo ri zi ka za tran sfor ma ci ju od no sa, eman ci pa ci ju in di vi dua i in di vi du a li-za ci ju obra za ca ži vlje nja. Oja ča va nje pri vat ne sfe re učvr šću je nje ne osno ve, pa po lo ža ji i od no si u do me nu do ma ćeg osta ju ne u pi ta ni i ne pod lo žni pro me na ma: rod na po de la ra da i od no si mo ći unu tar po-ro di ce osta ju asi me trič ni (Bla go je vić, 1997; Bla go je vić, 2002; To ma-no vić, Ig nja to vić, 2004; Mi le tić – Ste pa no vić, 2004; Ba bo vić, 2006; Mi lić, 2006), part ner ski od no si se kon zer vi ra ju, a nji ho va tran sfor-ma ci ja je „blo ki ra na“ (Bo bić, 2004; 2006), ro di telj ske ulo ge i od no si ve ći nom osta ju za sno va ni na tra di ci o nal nim mo de li ma (To ma no vić-


Mi haj lo vić, 1997; Bla go je vić, 1997; To ma no vić, 2002). U ovom pe-ri o du ro di telj stvo je obe le že no ogrom nim tro še njem re sur sa, ka ko ma te ri jal nih ta ko i ljud skih: ener gi je, vre me na, emo ci ja, zdra vlja (Pe-tro vić, 1993; Bla go je vić, 1997; To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997; To ma-no vić, 2002), op te re će no šću fi nan sij skim pro ble mi ma i osla nja njem na srod nič ke mre že po dr ške kao kom pen za ci ju za in sti tu ci o nal ni de-fi cit u bri zi o de ci (To ma no vić, 2004b).

In ter ge ne ra cij ski od no si su pre tr pe li zna čaj nu pro me nu u so ci-ja li stič kom pe ri o du: pa tri jar hal ni auto ri tar ni obra zac od no sa pre ma de ci za me njen je pa ter na li stič kim (na ro či to u ado le scen ci ji), što do-pri no si tra u ma ti za ci ji ge ne ra cij skih od no sa u po ro di ci i iz van nje, dok na ni vou prak se pre o vla da va per mi si van mo del vas pi ta nja (Mi lić, 1994: 105, 106). At mos fe ra u po ro di ci ko ja je bi la pod op te re ću ju ćim uti ca jem raz li či tih pro ble ma, a pre sve ga ma te ri jal nog osu je će nja, kon flik ta u za do vo lja va nju po tre ba ko je ono iza zi va i ose ća ja eg zi-sten ci jel ne ne si gur no sti, pa i ugro že no sti to kom de ve de se tih (To ma-no vić, 2002), po go du je raz vi ja nju pa ter na li stič kog obra sca kon tro le i ogra ni ča va nja auto no mi je de ce, a re zul tat je sin drom „pro du že nog de tinj stva“ ili „pro du že ne za vi sno sti“ ko ji če sto za po sle di cu ima dis-funk ci o nal ne od no se i dez in te gra tiv ne pro ce se u po ro di ci (Ibid.; To-ma no vić-Mi haj lo vić, 1999).

Pe riod uru ša va nja dru štva i eko no mi je na sta vio se i u dru goj po lo vi ni de ve de se tih i kul mi ni rao je u oru ža noj in ter ven ci ji NA TO sna ga u pro le će 1999. go di ne ko ja je do dat no uni šti la eko nom ske re sur se dru štva. Dru gi ta las is tra ži va nja spro ve den je u pro le će 2000. go di ne – na kon NA TO bom bar do va nja, a pre po li tič kih pro-me na te je se ni, u pe ri o du ka da su svi re sur si is pi ta ni ka bi li u ve li koj me ri is cr plje ni.

Dru ga fa za post-so ci ja li stič ke tran sfor ma ci je ot po če la je na kon po li tič kih pro me na ko je su obe le ži le pad po li tič kog re ži ma Mi lo še vi ća u je sen 2000. go di ne. Ovaj pe riod ima od li ke produženetransformaci je, s ob zi rom da je tran sfor ma ci ja uspo re na, u pr vom pe ri o du po-seb no, ne re še nim pro ble mi ma iz pret hod nog pe ri o da blokiranetransformacije,što je vo di lo de li mič no uspe šnoj pri va ti za ci ji, sa ni skom pro duk tiv no šću i spo rim eko nom skim ra stom, sa još uvek vi so kom ne za po sle no šću i još uvek vi so kim ude lom ne for mal ne eko no mi je. Po li tič ki si stem je ne tran sfor mi san – ne tran spa ren tan i sa vi so kom ste pe nom ko rup ci je. To je, po red spo rih i ne do vr še nih re for mi ve li kih so ci jal nih si ste ma i in sti tu ci ja (pra vo su đa, zdrav stva, obra zo va nja i


si ste ma so ci jal ne za šti te), pro iz ve lo ni zak ni vo po ve re nja u in sti tu ci-je me đu gra đa ni ma Sr bi je (Pa vlo vić, 2006).

Iako i da lje po sto je mno ga ne raz re še na po li tič ka pi ta nja, pri me-tan je sko ri ji trend ka dru štve noj in te gra ci ji za sno va noj na ra stu ćem kon sen zu su oko pi ta nja zna ča ja in te gra ci je Sr bi je u evrop ske to ko ve (Cve jić, 2010b). Ovaj trend je pro pra ćen ra stom BDP, in ve sti ci ja i iz vo za, i spo rim opa da njem ne za po sle no sti i ne for mal ne eko no mi je (Ibid.)15.

Pro ces so ci jal ne di fe ren ci ja ci je, sa frag men ta ci jom sta tu sno, nor ma tiv no i in te re sno ne kon zi stent nih slo je va (La zić, Cve jić, 2004: 68) na sta vlja se to kom dve hi lja di tih. Pro du že na tran sfor ma ci ja dru-štva vo di po ra stu dru štve ne ne jed na ko sti u smi slu osi ro ma še nja ni-žih dru štve nih slo je va i ri zi ka od osi ro ma še nja unu tar sred njih slo je-va, npr. kod du go ne za po sle nih obra zo va nih mla dih (Cve jić, 2006b: 31). Pri sut na je re pro duk ci ja dru štve nih po lo ža ja, po seb no u slo ju eli te i sred njim slo je vi ma. Pro ces „za tva ra nja“ dru štve ne struk tu re kroz sa mo re pro duk ci ju slo je va, ko ji je ot po čeo kra jem se dam de se-tih go di na, ob na vlja se ovom so ci jal nom po la ri za ci jom, a za sno van je na pri sva ja nju ključ nih me ha ni za ma so ci jal ne re pro duk ci je – eko-nom skog i dru gih ob li ka ka pi ta la (pr ven stve no kul tur nog – kroz obra-zov ni si stem; La zić, Cve jić, 2004). Ne ko li ko so ci o lo ških stu di ja je po ka za lo da je vi so ko obra zo va nje još uvek zna ča jan me ha ni zam dru štve ne pro mo ci je, ali da ono po sta je eks klu ziv no (Cve jić, 2006a; Mi la di no vić, 2006). U pro ce su so ci jal ne di fe ren ci ja ci je, vi so ko obra-zo va nje je glav ni me ha ni zam re pro duk ci je sred njih slo je va i ka nal za uz la znu ver ti kal nu po kre tlji vost za mla de iz rad nič kih po ro di ca (To ma no vić, 2008b).

Dru štve ni kon tak ti i mre že – so ci jal ni ka pi tal po je di na ca i po ro di-ce kao gru pe ta ko đe je sloj no di fe ren ci ran i de lu je kao me ha ni zam so ci jal ne re pro duk ci je. Zna čaj pri mar nih ve za („ve zu ju ći so ci jal ni ka-pi tal“) sa nji ho vim eks pre siv nim efek ti ma i funk ci ja ma odr ža va nja sva ko dnev nog ži vo ta po je di na ca i do ma ćin sta va je neo spo ran, a one su re la tiv no rav no mer no raz vi je ne i di stri bu i ra ne. Sa dru ge stra-ne, „sla be ve ze“ ko je do no se in stru men tal ne ko ri sti („pre mo šću ju ći“ i „ve zu ju ći“ so ci jal ni ka pi tal) raz vi je ni je su kod po ro di ca ko je ima ju vi-

15 U pitanju su podaci iz istraživanja domaćinstava u Srbiji koji se odnose na 2007. godinu, kada sam i ja sprovodila treći talas istraživanja, pre svetske ekonom-ske krize 2008. godine.


ši dru štve ni po lo žaj (To ma no vić, 2010). Dru štve nost, sto ga, op sta je kao je dan od me ha ni za ma re pro duk ci je dru štve ne ne je da na ko sti.

Naj no vi ja is tra ži va nja eko nom skih aspe ka ta do ma ćin sta va iz 2007. go di ne (Cve jić, 2010a) uka zu ju na bla gi po rast nji ho vog ma te-ri jal nog stan dar da i ni voa po tro šnje, ko ji ne od go va ra po ra stu ni voa pri ho da (Pe tro vić, 2010). Do šlo je i do po zi tiv nih pro me na u za po sle-no sti, ka ve ćoj for mal noj za po sle no sti, i u eko nom skim stra te gi ja ma do ma ćin stva, ka pro ak tiv nim na spram pa siv nih, ali su one stra ti fi ko-va ne ta ko da bo lje šan se na for mal nom tr ži štu ra da ima ju pri pad ni ci sred njih slo je va, dok su rad nič ki slo je vi još uvek ori jen ti sa ni na kom-bi na ci ju for mal nog i ne for mal nog ra da (Ba bo vić, 2010).

Tra di ci o na li stič ke vred no sne ori jen ta ci je – auto ri tar nost i ko lek-ti vi zam – uoče ne u Sr bi ji to kom de ve de se tih – op sta ju, ali ori jen ta ci-ja pa tri jar hal no sti opa da na kon 2000. go di ne i to vi še kod mu ška ra-ca ne go kod že na (Pe šić, 2006). Ana li za po da ta ka Svet ske stu di je vred no sti (World Va lue Sur vey) u ko joj je Sr bi ja uče stvo va la 2001. go di ne po ka zu je da ov de po sto ji vi so ko vred no va nje po ro di ce, po ro-dič nog auto ri te ta i vi sok ste pen po žr tvo va no sti za de cu, kao i obra-zac po ro dič nih sta vo va i vred no sti ba zi ran na ne kri tič kom od no su pre ma ro di telj skom auto ri te tu, pre fe ri ra nju mar lji vo sti i od go vor no sti kao naj va žni jih oso bi na i bla gom (ne)pri hva ta nju in sti tu ci je bra ka i iz me nje ne ulo ge že ne (na pri mer, sa mo hra na maj ka, za po sle na že-na), ko ji je sli čan obra sci ma u dru gim post-so ci ja li stič kim ze mlja ma (Pa vlo vić, 2007).

Glo bal no gle da no vred no sti se ve o ma spo ro po me ra ju ka post-ma te ri ja li stič kom ti pu: sa mo 6% is pi ta ni ka po dr ža va post ma te ri ja-li stič ke vred no sti, na spram 47% ma te ri ja li sta i 47% ko ji pri pa da ju me šo vi tom ti pu (Pa vlo vić, 2009: 182). Post ma te ri ja li stič ke vred no sti ni su pri hva će ni je ni od stra ne mla dih, što bi se mo glo oče ki va ti, već su nji ho ve vred no sne ori jen ta ci je čud na me ša vi na ma te ri ja li stič kih, he do ni stič kih i na ci o na li stič kih vred no sti (Šram, 2004: 83). Po rast et no cen tri zma na uz ra stu od 20 do 23 go di ne, ko ji vi še ni je po ve zan sa ni skim obra zo va njem i mar gi na li zo va nim dru štve nim po lo ža jem već se pro te že kroz sve slo je ve, zna čaj no je po ve zan sa auto ri tar-no šću i re li gi o zno šću ko je su još uvek vi so ke (Po pa dić, 2004: 115). Ni vo et no cen tri zma je po ve zan sa po ro dič nim od no si ma: ni ži je kod mla dih ko ji su od ra sta li u sta bil ni jim i otvo re ni jim po ro di ca ma, gde je pod sti ca na ne za vi snost na spram po slu šno sti de te ta. Sa dru ge stra-ne, et no cen tri zam je vi ši kod mla dih ko ji po ti ču iz po ro di ca u ko ji ma


se is ti če zna čaj na ci o nal no sti (Ibid: 116). Re tra di ci o na li za ci ja vred no-snih ori jen ta ci ja kod mla dih ma ni fe stu je se i kroz pri hva ta nje pa ter-na li zma i rod ne ne rav no prav no sti u po de li kuć nog ra da (To ma no vić, Ig nja to vić, 2006b).

Ma kro de mo graf ski tren do vi uka zu ju na sta re nje sta nov ni štva: Sr bi ja je po ude lu sta nov ni štva sta ri jeg od 65 go di na na če tvr tom me-stu u sve tu. De mo graf ski obra sci za sni va nja po ro di ce pod se ća ju na tren do ve u i za pad nim i post-so ci ja li stič kim ze mlja ma: pad bro ja bra-ko va (sto pa nup ci ja li te ta je opa la od 0.82 u 1980. na 0.68 u 2000.) i bro ja ro đe nja (1.4 de te ta po že ni u fer til nom pe ri o du), od la ga nje bra ka (pro seč na sta rost kod skla pa nja pr vog bra ka je u 2007. go di ni bi la 26.3 go di ne za že ne i 29.6 za mu škar ce) i ra đa nja (pro seč na sta rost kod ra đa nja pr vog de te ta je 2007. go di ne bi la 26.2 go di ne), po rast van brač nih ra đa nja (od 13.5% u 1991. to 20.2% in 2002.)16. Sa dru ge stra ne, ovi tren do vi ni su pra će ni plu ra li za ci jom po ro dič nih ob li ka, na šta uka zu ju još uvek ni zak ni vo ko ha bi ta ci ja17 i raz vo da (sto pa 0.8), kao i vi so ko vred no va nje bra ka i po ro dič nog ži vo ta (To-ma no vić, Ig nja to vić, 2006a), što po ka zu je vi so ku uni ver zal nost bra-ka u Sr bi ji.

Struk tu ra do ma ćin sta va se spo ro me nja ka post mo der nim ob li ci-ma. Iako po sto ji po rast sa mač kih do ma ćin sta va (sa 15.1% u 1991. do 21.6% u 2002. go di ni), nji hov uzrok je pr ven stve no sta re nje sta-nov ni štva i udo vi štvo, a mno go ma nje je u pi ta nju in di vi du a li zo va ni na čin ži vo ta mla dih. Pro ši re na još uvek ima ju zna čaj no uče šće od oko pe ti ne po ro dič nih do ma ćin sta va i ono ve o ma spo ro opa da (od 22.8% u 1991. do 20.5% 2002.)18. To što ona ima ju re la tiv no bo lji ma te ri jal ni po lo žaj u od no su na jed no po ro dič na uka zu je da je ova or-ga ni za ci ja su ži vo ta, na sta la usled stam be ne i fi nan sij ske ne sta ši ce to kom de ve de se tih, još uvek funk ci o nal na (Pe tro vić, 2009).

16 Izvor: Statistički zavod Republike Srbije http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/en/index.php

17 U opštoj populaciji – 1.4% prema nacionalno reprezentativnoj anketi iz 2003. (Bobić, 2006). Iako je kohabitacija prihvaćena kao legitimna kod velike većine mla-dih, praktikuje je samo oko 3% (Tomanović, Ignjatović, 2006a: 280).

18 Istraživanja na nacionalno reprezentativnim uzorcima sa početka 2000ih uka-zuju na visoku zastupljenost ove porodične strukture: 30.7% u ukupnom uzorku porodičnih domaćinstava 2003. (Milić etal. 2004), 47% kod mladih bračnih parova 2000. (Petrović, 2004);

http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/en/index.php

http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/en/index.php


Mla di su u po zi ci ji pro du že ne ma te ri jal ne – fi nan sij ske i stam-be ne – za vi sno sti, što ote ža va nji ho vo osa mo sta lje nje i in di vi du a-li za ci ju ži vot nih sti lo va (To ma no vić, Ig nja to vić, 2004). Is tra ži va nja po ka zu ju da se u tran zi ci ji u od ra slost – obra zo va nju, za po šlja va nju, za sni va nju po ro di ce – mla di osla nja ju na re sur se ro di telj ske po ro di-ce – eko nom ski, kul tur ni i so ci jal ni ka pi tal.

41Metodologija istraživanja

METODOLOGIJAISTRAŽIVANJA

Longitudinalnokvalitativnoistraživanje kao pro ces

Is tra ži va nje ko je je jed nim de lom pred sta vlje no ovom knji gom du go tra jan je pro ces, u či joj re kon struk ci ji se u iz ve snom smi slu mo-že pri me ni ti bi o graf ski me tod. Pr vi is tra ži vač ki pod sti caj za me ne je do šao iz pro mi šlja nja te o ri ja so ci jal ne re pro duk ci je, ko je su se sa-mo do ne kle ba vi le re pro duk ci jom ha bi tu sa u po ro dič nom do me nu, a pre te žno re pro duk ci jom kroz obra zov ni si stem (npr. Bo ur di eu, Pas-se ron, 1990; Wil lis, 1983). Po čet no is tra ži vač ko pi ta nje bi lo je: na kom se naj ra ni jem uz ra stu de te ta mo gu ot kri ti obra sci re pro duk ci je po ro dič nog ha bi tu sa. Tra že ći od go vor na ini ci jal no is tra ži vač ko pi ta-nje, od lu či la sam da za is tra ži va nje 1993. go di ne iza be rem rad nič ke po ro di ce u Ra ko vi ci ko je ima ju de te pred škol skog uz ra sta19. Na kon pr ve ana li ze em pi rij skog ma te ri ja la, sli ka ko ju sam do bi la uči ni la mi se na ne ki na čin „mo no lit nom“, su vi še ja snom i po zna tom. Zbog opa-sno sti da tu ma če nje sva ko dnev nog ži vo ta od stra ne ak te ra pri stra-sno uzmem „zdra vo za go to vo“ – kao je di no mo gu će, od lu či la sam da na red ne go di ne spro ve dem is tra ži va nje na kon trol noj gru pi po ro-di ca sred njeg slo ja (struč nja ka i umet ni ka) sa Vra ča ra. Na ova dva kon trast na uzor ka pri me nji va la sam stalniuporednimetod(Glas ser, Stra us, 1967) u pla nu is tra ži va nja i tu ma če nju po da ta ka. Pred nost ova kvog po stup ka je što je osi gu ra vao da tu ma če nja ko ja se pod ra-zu me va ju od stra ne is pi ta ni ka, ja, kao is tra ži vač, ne pre u zi mam kao svo ja, već da tri an gu la ci jom iz vo ra pro ve ra vam nji ho vu va lid nost.

Pr vi ta las is tra ži va nja uklju čio je 72 rad nič ke i 21 po ro di cu sred-njeg slo ja ko je su ima le de cu uz ra sta od 4 do 7 go di na. Spro ve la sam stan dar di zo va ne in ter vjue sa ro di te lji ma u oba uzor ka i du bin-ske in ter vjue sa dva na e sto ro de ce (6 de voj či ca i 6 de ča ka) i nji ho vim ro di te lji ma iz rad nič kih po ro di ca u Ra ko vi ci.

19 Način izbora ispitanika i opis istraživanja detaljno su dati u Tomanović-Mihaj-lović, 1997.


Uklju či va nje kva li ta tiv nog is tra ži va nja na kon an ke te ma log obi-ma bi lo je zna čaj no upra vo zbog osnov nog epi ste mo lo škog na če la kva li ta tiv ne me to do lo gi je – nje ne te žnje da obez be di raz u me va nje po ja ve u ve be ri jan skom smi slu. Na ovom me stu ću se osvr nu ti na zna čaj kva li ta tiv nog pri stu pa i me to da za is tra ži va nje sva ko dnev nog ži vo ta po ro di ce i de te ta, a ka sni je na nji hov zna čaj za lon gi tu di nal ne stu di je.

Po sto ji sla ga nje iz me đu po ro di ce kao pri mar nog lo ku sa za kon-struk ci ju zna če nja i pret po stav ke kva li ta tiv nog is tra ži va nja da se fo-ku si ra na „hva ta nje“ tog zna če nja (Daly, 1992: 4). Dru gim re či ma, kva li ta tiv na me to do lo gi ja po sta je su štin ska uko li ko že li mo da raz u-me mo zna če nja, tu ma če nja i su bjek tiv na is ku stva čla no va po ro di ce. Po red to ga, uko li ko se te ži ho li stič kom (sve o bu hvat nom) pro u ča va-nju po ro di ce kao ce li ne, kva li ta tiv ne me to de po sta ju ne za men lji ve. One mno go plo do no sni je ne go kvan ti ta tiv ne va ri ja ble pru ža ju uvid u mno go broj ne i slo že ne in ter ak ci je, kon tek ste i di na mi ku po ro di ce: „Kva li ta tiv ne me to de nam otva ra ju pro zo re ka pro ce si ma u po ro di ci kroz ko je mo že mo da vi di mo obra sce in ter ak ci ja i te ku ća pre go va ra-nja oko po ro dič nih ulo ga i od no sa“ (Daly, 1992: 4).

Kva li ta tiv ne me to de – du bin ski in ter vjui i po sma tra nje pru ža ju mo guć nost is pi ta ni ci ma da obra zla žu svo ja is ku stva svo jim re či ma u svom pri rod nom okru že nju i ti me se se pre ne bre ga va ba ri je ra pri vat-no sti po ro dič nog ži vo ta. Po tom, uklju ču ju ći vi še čla no va po ro di ce u is tra ži va nje, kva li ta tiv na me to do lo gi ja obez be đu je vi še per spek ti va u raz u me va nju is tra ži va nog pred me ta. To je po seb no zna čaj no u is pi ti va nju po ro dič nih od no sa. Od no si ro di te lja i de ce su u kla sič nim so ci o lo škim is tra ži va nji ma is pi ti va ni sko ro is klju či vo iz per spek ti ve maj ke, od no sno nje nog is ku stva kao iz vo ra po da ta ka. Kva li ta tiv na is-tra ži va nja da nas, na pro tiv, te že da uklju če per spek ti ve svih čla no va po ro di ce u ra sve tlja va nje ovih slo že nih od no sa – oba ro di te lja kao i de ce.

Zna čaj kva li ta tiv nog pri stu pa u is tra ži va nju po ro di ce pred sta ven je sli ko vi tim opi som jed ne autor ke: „pri ći bli zu“, „ko pa ti du bo ko“ kroz „pa žlji vo pro u ča va nje“, uz po što va nje pri ro de po ja ve, či me se „po di-žu ve lo vi“ ko ji za kri va ju ži vot gru pe i omo gu ća va raz u me va nje „onog što se de ša va“ (Gil gun, 1992: 25).

Ve li ke, br ze i du bo ke pro me ne ko je su se de ša va le u dru štvu Sr bi je to kom de ve de stih po sta vi le su pred me ne no vi is tra ži vač ki iza-


zov: is ko ri sti ti je din stve nu mo guć nost da se pra ti uti caj tih pro me na unu tar jed ne ge ne ra ci je de ce. Sto ga sam na kon ana li ze po da ta ka iz pr vog is tra ži va nja do ne la od lu ku da spro ve dem lon gi tu di nal no is-tra ži va nje ko je do ta da ni je bi lo pla ni ra no. Od lu či la sam da raz vi jem plan lon gi tu di nal nog kva li ta tiv nog is tra ži va nja ko je pra ti jed nu ge ne-ra ci ju de ce u če ti ri is tra ži vač ka ta la sa: od pred škol skog uz ra sta do po lo vi ne nji ho vih dva de se tih go di na.

U pro le će 2000. go di ne, spro ve la sam dru gi ta las is tra ži va nja kroz stu di je slu ča ja za sno va nih na 42 du bin ska in ter vjua u 21 po ro-di ci: 11 rad nič kih u Ra ko vi ci i 10 po ro di ca sred njeg slo ja na Vra ča-ru. De te je in ter vju i sa no odvo je no, a ro di te lji u pa ru (ka da je to bi lo mo gu će). Uz rast de ce od 11 do 14 go di na iza bran je s ob zi rom da se ra na ado le scen ci ja sma tra kri tič nom fa zom u raz vo ju kog ni tiv nih i so ci jal nih kom pe ten ci ja, a de ca osnov no škol skog uz ra sta su, pre pre la ska u sred nje ško le, još uvek ve za na za pri mar na okru že nja: po ro di cu, vr šnjač ku gru pu i su sed stvo.

Sva ko od 21 de te ta ko je je uklju če no u lon gi tu di nal nu stu di ju bi lo je ob u hva će no is tra ži va njem kao pred ško lac 1993. i 1994. go-di ne, a me đu nji ma su bi la i de ca iz rad nič kih po ro di ca ko ja su ta da in ter vju i sa na. Pla ni ra no je da uzo rak ob u hva ti po 12 po ro di ca iz oba na se lja (uzor ka), ali su po ro di ce dve de voj či ce (po jed na iz oba uzor-ka) emi gri ra le, a po ro di ca jed ne de voj či ce iz vra čar skog uzor ka ni je bi la volj na da na sta vi is tra ži va nje, ta ko da su de voj či ce po sta le pod-za stu plje ne. Po što se od sut ne po ro di ce ni su mo gle za me ni ti dru gim, su o či la sam se sa pro ble mom osi pa nja uzor ka ko ji je ka rak te ri sti čan za lon gi tu di nal ne stu di je, s tim što je u ovom slu ča ju taj pro blem bio po ve zan i sa spe ci fič nim dru štve nim kon tek stom is tra ži va nja. Na i me, jed na o pla ni ra nih po ro di ca je emi gri ra la u Ho lan di ju to kom NA TO bom bar do va nja 1999. go di ne20, a dru ga po ro di ca, me šo vi tog et nič kog sa sta va, emi gri ra la je u Hr vat sku, oda kle je maj ka. Raz lo zi nji ho ve emi gra ci je bi li su ose ća nja po li tič ke i eko nom ske ugro že no-sti, što je po ve za no sa kon tek stom ano mič ne dru štve ne tran sfor ma-ci je u Sr bi ji.

Okol no sti, od no sno spe ci fič ne od li ke dru štve nog kon tek sta, zah-te va le su flek si bi lan pri stup is tra ži va nju. Po svom od re đe nju, kva li-ta tiv na me to do lo gi ja je u po re đe nju sa kvan ti ta tiv nom „otvo re ni ja“ i

20 Pošto je majka sa troje dece napustila zemlju, usledio je razvod, te je u pitanju i raspad ove porodice.


„flek si bil ni ja“ (Hu ber man, Mi les 1998: 185; Daly 1992: 4), po seb no kad is tra ži va nje ima za cilj da uhva ti dru štve nu pro me nu. Kao po-stu lat kva li ta tiv nog pri stu pa, elastičnost pristupapod ra zu me va da is tra ži vač pri la go đa va me to do lo gi ju is tra ži vač koj si tu a ci ji – ana li tič ki okvi ri, me to do lo ški prin ci pi i pra vi la mo ra ju da se kon tek stu a li zu ju. U pri stu pu tzv. situiranemetodologije,pred la že se da na me sto da se kru to pri me nju ju me to do lo ška pra vi la, tre ba da po sto ji di ja log iz-me đu njih i is tra ži vač ke si tu a ci je (Se a leetal., 2004: 7). Dru štve ni kon tekst mog is tra ži va nja zah te vao je „te ku ći plan“21, ko ji ni je ni pla-ni ran, ni slu ča jan.

Raz voj ovog lon gi tu di nal nog is tra ži va nja je bio flek si bi lan i uklju či vao je pri me nu ni za me to da. U pr vom ta la su uklju če ni su bi li stan dar di zo va ni in ter vjui, stu di je slu ča ja za sno va ne na du bin skim in ter vju i ma i po sma tra nju. U dru gom ta la su is tra ži va nja sam, po red stu di ja slu ča ja za sno va nih na du bin skim in ter vju i ma i po sma tra nju, uklju či la i an ke tu ma njeg obi ma sa de com istog – osnov no škol skog uz ra sta. Upit nik je raz vi jen na osno vu kva li ta tiv ne ana li ze in ter vjua, a an ke ta je ima la za cilj da is pi ta ne ke na la ze o sva ko dnev nom ži vo-tu de ce i po ro di ca na ši rem uzor ku, ko ji je so ci jal no di ver si fi ko va ni ji i re pre zen ta tiv ni ji za da tu ge ne ra ci ju. An ke ta je spro ve de na sa 199 de ce u pet ško la: dve u Ra ko vi ci, dve na Vra ča ru i jed noj na No vom Be o gra du. Uče stvo va lo je 107 de ča ka i 92 de voj či ce uz ra sta 12 i 13 go di na iz VI i VII raz re da ovih ško la.

U oba ta la sa is tra ži va nja, ana li za je za sno va na na kom bi na ci ji osnov ne upo red ne kvan ti ta tiv ne ana li ze iz me đu uzo ra ka sa in ter pre-ta ci jom na la za iz stu di ja slu ča ja22.

Me tod stu di ja slu ča ja sam iza bra la zbog nje go vog ho li stič kog ka-rak te ra – mo guć no sti da se ob u hva ti ce li na is pi ti va ne po ja ve (Bog da-no vić, 2007: 312), u ovom is tra ži va nju sva ko dnev nog ži vo ta de te ta, i nje ne mno go broj ne di men zi je u dru štve nom kon tek stu. Ovaj me-tod po tom omo gu ća va kom ple men tar nu pri me nu raz li či tih kva li ta tiv-nih teh ni ka (Yin, 1994) – du bin skih in ter vjua i po sma tra nja u slu ča ju ovog is tra ži va nja, ko je slu že isto vre me no kao do pu na i kon tro la jed-na dru goj, pre ma na če lu me tod ske tri an gu la ci je. In ter vjui sa de te tom

21 Kako ga je odredila Džulija Brenen (Julia Brannen) u završnoj reči seminara o longitudinalnom kvalitativnom istraživanju održanom 8. aprila 2002. godine na London South Bank University.

22 Rezultati drugog talasa istraživanja su objavljeni u: Tomanović-Mihajlović, 2002; Tomanović, 2002; 2003, 2004a.


i sa ro di te lji ma kroz dve per spek ti ve obez be đu ju tri an gu la ci ju iz vo ra. Na taj na čin se po ve ća va va lja nost po da ta ka i ot kla nja se jed na od osnov nih za mer ki ko ja se po sta vlja kva li ta tiv noj me to do lo gi ji. Is pi ti-va nje slu ča ja – po ro di ca u tri vre men ska pe ri o da ko je je u osno vi pri stu pa ove stu di je, pred sta vlja pra će nje slo že ne ce li ne u nje nom tra ja nju i raz voj no sti. In te gral ni deo stu di je slu ča ja je re kon struk ci ja po ro dič ne isto ri je (Ber ta ux, Thom son,1997) u pe ri o du ko ji se od vi jao iz me đu dva ta la sa is tra ži va nja.

Tre ći ta las is tra ži va nja je spro ve den u pro le će 2007. go di ne ka-da su is pi ta ni ci – de ca, sa da mla di lju di, ima li od 17 do 21 go di ne, od no sno bi li u ka snoj ado le scen ci ji. Is tra ži va nje je spro ve de no u 20 od pret hod nih po ro di ca, jer je u me đu vre me nu do šlo do raz vo da i ras pa da po ro di ce jed ne de voj či ce či ji su čla no vi pre se li li u raz li či te gra do ve. Is tra ži va nje je spro ve de no na isti na čin kao i u pret hod nom ta la su, odvo je nim in ter vju i ma sa de te tom i sa ro di te lji ma (u pa ru, ako je bi lo mo gu će) kom bi no va nim sa po sma tra njem. In ter vjui su po-či nja li te mom pro me na, sa ci ljem da se re kon stru i še isto ri ja po ro di ce u pret hod nom pe ri o du od se dam go di na. Ro di te lji su po tom pi ta ni da opi šu kva li tet ži vo ta i eko nom ske prak se – stra te gi je i pla no ve. U te mi ko ja se od no si la na re kon struk ci ju sva ko dnev nog ži vo ta ro di te-lja, is pi ta ni ci su go vo ri li o svom rad nom da nu, na či ni ma pro vo đe nja do ko li ce, dru že nji ma, kul tur nim uku si ma, za jed nič kom vre me nu sa čla no vi ma po ro di ce, po de li kuć nog ra da, raz go vo ri ma, od lu či va nju i od no si ma. Po se ban deo raz go vo ra se od no sio na dru štve ne kon tak-te, mre že i od no se – so ci jal ni ka pi tal po ro di ce. Ro di te lji su po tom opi-si va li de te to vu sva ko dnev ni cu, od nos pre ma ško li i uče nju, slo bod no vre me i dru štve ni ži vot de te ta. Po sled nja te ma za ro di te lje je bi la oče ki va nja od de te ta u sa da šnjo sti i nji ho ve aspi ra ci je i pro jek ci je za de te to vu bu duć nost.

U tre ćem ta la su is tra ži va nja raz go vor sa de te tom je vo đen kroz ne ko li ko te ma. Po či njao je opi som rad nog da na, a na sta vljao se is-pi ti va njem de te to vog za do volj stva ško lom (fa kul te tom, po slom), opi-som pro vo đe nja slo bod nog vre me na rad nim da ni ma i vi ken dom. U okvi ru to ga su raz vi ja ne te me dru štve nih kon ta ka ta i mre ža i kul tur nih uku sa i na vi ka. Po se ban deo raz go vo ra ba vio se ži vo tom po ro di ce: ko mu ni ka ci jom, po de lom ra da, od lu či va njem, od no si ma. Po sled nji deo in ter vjua sa mla dom oso bom pred sta vljao je „po gled u bu duć-nost“. Za is tra ži va nje per cep ci ja od ra slo sti i aspi ra ci ja za bu duć nost


ko ri sti la sam in stru ment „ži vot ne pu ta nje“ („li fe li nes“) (Thom son, Hol-land, 2002). Od is pi ta ni ka se tra ži lo da za mi sle se be u od re đe nim uz ra sti ma (u mom is tra ži va nju sa 25, 30 i 35 go di na) i u če ti ri obla sti: sta no va nju, obra zo va nju (ško lo va nju), za po sle nju i lič nim od no si ma, a on da se od njih tra ži lo da to kom in ter vjua obra zlo že svo je vi đe nje vla sti te bu duć no sti.

Svi in ter vjui u sva tri ta la sa is tra ži va nja, ko ji su tra ja li od 45 mi-nu ta (sa po ne kim de te tom) do če ti ri sa ta (sa po ne kim ro di te lji ma), sni ma ni su dik ta fo nom i tran skri bo va ni u ori gi na lu.

Da bi se za o kru ži la sli ka ob li ko va nja so ci jal ne bi o gra fi je de te ta, ko ja na rav no ne će bi ti za vr še na i for mi ra na, pla ni ran je če tvr ti ta las is tra ži va nja ka da is pi ta ni ci bu du ima li od 24 do 28 go di na.

Po čet no pro u ča va nje je kroz pre sek u jed nom tre nut ku da lo sni mak sva ko dnev nog ži vo ta de ce u dru štve nom kon tek stu ko ji se du bo ko i br zo me njao. Iako za ni mlji vo i zna čaj no sa mo po se bi, ta-kvo is tra ži va nje ipak ni je mo glo da po ve že sva ko dnev ni ce de ce sa pro men lji vim kon tek stom. Lon gi tu di nal ni pri stup mi je omo gu ćio da, fo ku si ra njem na so ci jal ne bi o gra fi je de ce, is pi tam mo gu će po ve za no-sti iz me đu te dve po ja ve. Za ni mao me je uti caj pro ce sa re pro duk ci je i in di vi du a li za ci je u ži vo ti ma de ce, a po što je fo kus bio na pro me-na ma u nji ho vim ži vo ti ma u ob zir su se mo ra le uze ti i pro me ne u po ro di ci.

Po red to ga što je di na mič ki lon gi tu di nal ni pri stup dra go cen da se sni me pro me ne (in di vi du al ne tran zi ci je, ali i dru štve ne tran sfor-ma ci je), on ta ko đe mo že uka za ti na slo že no me đu de lo va nje iz me đu in di vi du al ne, grup ne i struk tu ral ne i in sti tu ci o nal ne dru štve ne di na mi-ke (Wal ker, Le i se ring, 1998: 24).

Odnosiietičkapitanjauprocesu istraživanja

Po se ban kva li tet kva li ta tiv nih is tra ži va nja pred sta vlja spe ci fi čan od nos is tra ži va ča i is pi ta ni ka. Sa ži vlja va ju ći se sa is pi ta ni kom i nu-de ći da uđe u nje gov in tim ni svet, ra di je ne go da ga pod vrg ne for mal-noj an ke ti, is tra ži vač olak ša va se bi do la že nje do pri vat nih zna če nja ko ja su ka rak te ri stič na za tog po je din ca ili dru štve nu gru pu, ka kva je


na pri mer po ro di ca. Bli skost to kom in ter vjua omo gu ća va is tra ži va ču da po sma tra pro ce se u po ro di ci iz pr ve ru ke i da raz u me gde se i ka ko po sta vlja ju gra ni ce iz me đu pri vat nog i jav nog. Sa dru ge stra ne, slo že nost dru štve ne si tu a ci je ko ja na sta je to kom spro vo đe nja kva li-ta tiv nih is tra ži va nja na te re nu sta vlja is tra ži va ča pred mno ge di le me ko je mo ra da re ši u prak si.

Jed no ta kvo pi ta nje je ste ko li ka bli skost sa is pi ta ni ci ma je pri hva-tlji va to kom is tra ži va nja. Ono je bi lo po seb no zna čaj no to kom mog is tra ži va nja, te sam sto ga re ši la da tom pi ta nju u ovoj stu di ji po sve-tim ne što vi še pa žnje.

Re še nje pro ble ma od no sa sa is pi ta ni kom za vi sno je od is tra ži-vač ke pa ra dig me ko ju is tra ži vač pri hva ta i pri me nju je (Ryen, 2004: 244). U pa ra dig ma ma emo ci o na li zma i post mo der ni zma, eti ka is tra ži-va nja je in tri ni stič ka – vred no sti su uklju če ne, a is tra ži va nje je ori jen ti-sa no ka raz ot kri va nju (po seb nih pro ble ma), pa i osna ži va nju ak te ra (pri pad ni ka ne moć nih i de pri vi le go va nih dru štve nih gru pa) u pro ce su is tra ži va nja (Gu ba, Lin coln, 1994: 114). To pod ra zu me va da po lo žaj is tra ži va ča ni je dis tan ci ran i ne u tra lan, već da je is tra ži vač uklju čen u pro ces raz ot kri va nja, pa čak i re ša va nja pro ble ma. Na su prot to me, na tu ra li stič ka is tra ži vač ka pa ra dig ma na la že pri stup eks ter ni stič ke eti ke, gde su vred no sti is klju če ne, a uti caj se ne do zvo lja va: ne me-ša ti se, dr ža ti dis tan cu, ne od go va ra ti na pi ta nja o vla sti tom is ku stvu, ne da va ti sa ve te. To pod ra zu me va da se is tra ži vač ne „odo ma ću je“ i da se dr ži is tra ži vač kog pro to ko la (etič ki ko do vi su u ovom pri stu pu pro pi sa ni od stra ne spolj nih in stan ci). Cilj na tu ra li stič kog is tra ži va nja je da se do bi je ver na re pre zen ta ci ja ak te ro ve ver zi je stvar no sti, pa se u nje go vom ostva re nju ko ri sti i ob ma na (skri va nje is tra ži va nja ili nje go ve pra ve pri ro de, skri ve na ulo ga is tra ži va ča itd.) – što otva ra po seb na etič ka pi ta nja.

To kom ovog lon gi tu di nal nog is tra ži va nja sva ko dnev nog ži vo ta de ce, gde mi je od stra ne is pi ta ni ka pri pi sa na ulo ga „kuć nog pri ja te-lja ko ji ret ko na vra ća“, sve sno sam iza bra la da odr žim iz ve snu dru-štve nu dis tan cu u od no su na is pi ti va ne po ro di ce. To pod ra zu me va da lju ba zno iz be ga vam po zi ve na po ro dič na sla vlja (de či je ro đen da-ne na pri mer) i po zi ve za po se te, sa kal ku li sa nim ri zi kom da mo gu da iz gu bim kon takt sa is pi ta ni ci ma u to ku sed mo go di šnjeg pe ri o da iz me đu dva ta la sa is tra ži va nja (što se sre ćom ni je do go di lo).

Te že je, me đu tim, odr ža ti od nos „dis tan ci ra ne za in te re so va no-sti“ to kom sa me is tra ži vač ke si tu a ci je – in ter vjua na pri mer. U raz go-


vo ri ma sa is pi ta ni ci ma, tru dim se da u gra ni ca ma pri stoj no sti da jem što ma nje in for ma ci ja o svom pri vat nom ži vo tu, a po seb no da is pi ta-ni ci ne bu du u si tu a ci ji da te in for ma ci je ko ri ste kao mo gu će mo de le po na ša nja (s ob zi rom na te mu ko jom se ba vim, a ko ja uklju ču je od-no se ro di te lja i de ce). Is pi ta ni ci me če sto pi ta ju da ko men ta ri šem ili pro ce nju jem po na ša nje nji ho ve de ce ili nji ho ve ro di telj ske po stup ke – što ni ka ko ne či nim, a za pi ta na za sa vet, čak i kad sam kom pe-tent na da ga dam, upu ću jem ih na re le vant ne in stan ce (struč nja ke i slu žbe).

To kom vi še go di šnjeg pe ri o da is tra ži va nja me nja la su se na rav-no i mo ja mi šlje nja o od re đe nim po ro di ca ma i oče ki va nja od od re đe-ne de ce. Me đu tim, ka kvi god oni bi li i ko li ko god da lič no i in tim no ni sam raz u me la i odo bra va la ne ke po stup ke i po na ša nja ro di te lja i de ce, ili se me na su prot to me ne ki odu še vlja va li, ni sam do zvo li la da se mo ja mi šlje nja na bi lo ko ji na čin (ver bal no ili ne ver bal no) mo gu pre po zna ti.

Po se ban pro blem u od no si ma is tra ži vač-is pi ta nik na sta je ka da se to kom in ter vju i sa nja raz vi je in ter ak ci o no te ška si tu a ci ja. Uz ne mi-re nje is pi ta ni ka mo že bi ti iza zva no te mom raz go vo ra. Ta ko je opi si-va nje ve li ke po ro dič ne kri ze iza zva lo ve o ma emo tiv nu re ak ci ju (pla-ka nje) kod jed ne is pi ta ni ce. Upr kos mo joj su ge sti ji da ne mo ra da go vo ri o to me, is pi ta ni ci je bi lo va žno da sa mnom kao is tra ži va čem po de li se ća nje na te šku po ro dič nu si tu a ci ju či je su se po sle di ce ose-ća le i u vre me vo đe nja raz go vo ra.

Dru gi pri mer se od no si na in ter ak ci o no te šku si tu a ci ju ko ja ni je iza zva na sa mim is tra ži va njem, a po ja vi la se to kom jed nog za jed nič-kog in ter vjua sa ro di te lji ma o sva ko dnev nom ži vo tu nji ho vog de te ta. Te ma in ter vjua ni je pro vo ci ra la na pe tu i ne pri ja telj sku ko mu ni ka ci ju me đu su pru žni ci ma, ko ja je uz „go vor te la“ uka zi va la na ozbilj no po-re me će ne od no se me đu nji ma (o če mu ja u tre nut ku in ter vjua ni sam zna la ni šta, a par se ne ko vre me na kon is tra ži va nja raz veo). Mo ja is tra ži vač ka stra te gi ja je bi la da ig no ri šem oči gled nu na pe tost, da iz be ga vam da raz go vor skre ne na nji ho ve od no se i da se na dam da ne će eska li ra ti u su kob, jer ni sam ob u če na ka ko da struč no po stu-pim u ta kvoj si tu a ci ji.

Ključ na pi ta nja etikeistraživanja ti ču se pro ble ma iz gra đi va nja i za šti te od no sa po ve re nja iz me đu is pi ta ni ka. Po sto ji is tra ži vač ki kon-sen zus da se eti ka is tra ži va nja za sni va na po što va nju tri osnov na prin ci pa: sa gla sno sti, ano nim no sti i po ver lji vo sti. Saglasnost se ti če


do bro volj no sti uče stvo va nja u is tra ži va nju i pod ra zu me va da is pi ta-nik bu de oba ve šten i o to me da je mo gu će da pre ki ne uče stvo va nje u bi lo kom tre nut ku. U mom is tra ži va nju sa gla snost je do bi je na još u pr vom ta la su is tra ži va nja, a sa mo jed na po ro di ca je od u sta la od da-ljeg uče stvo va nja. To kom raz go vo ra ni je se po ja vio pro blem ne pri jat-no sti ili že lje da se is pi ti va nje pre ki ne. Do bro volj nost se vi di i u to me što je u in te vjuu sa ro di te lji ma to kom go di na, u po ro di ca ma ko je su osta le za jed no, uče stvo vao sve ma nji broj oče va23.

Sle de će stan dard no etič ko pra vi lo anonimnosti pod ra zu me va da je oba ve za is tra ži va ča da za šti ti iden ti tet uče sni ka, nji ho vih ime-na, obe lež ja i me sta i lo ka li te ta is tra ži va nja. Dok je u za pad nim ze-mlja ma uobi ča je no da se na zi vi is tra ži vač kih lo ka ci ja iz be ga va ju (pa se one opi su ju kao npr. „jed no ma nje me sto u sred njoj En gle skoj“) ili im se zbog skra ći va nja da ju iz mi šlje na ime na (npr. „Smal lvil le“), u do ma ćim is tra ži va nji ma se ne ko ri ste lič na ime na, ali se ko ri ste ne-iz me nje ni na zi vi lo ka ci ja is tra ži va nja. U svo jim tek sto vi ma ko ri sti la sam iz mi šlje na ime na is pi ta ni ka24, ali ni sam me nja la na zi ve lo ka ci ja, s ob zi rom da su u pi ta nju ve li ke i mno go ljud ne op šti ne (Ra ko vi ca, Vra čar). Sve sna sam, me đu tim, da po sto ji ri zik da ukr šta njem ne-ko li ko obe lež ja ne ko mo že iden ti fi ko va ti (ili mi sli ti da je pre po znao) is pi ta ni ke.

Poverljivostje obez be đe na ti me što ni ko osim is tra ži va ča ne ma pri stup tran skrip ti ma in ter vjua, po da ci iz is tra ži va nja se ko ri ste sa mo u svr he na uč ne ana li ze i in ter pre ta ci je.

Po sled nji ta las is tra ži va nja je ot krio ve li ki, a do ne kle neo če ki-van, ste pen po ve re nja ko ji is pi ta ni ci is ka zu ju pre ma me ni kao is tra ži-va ču, iskre no i otvo re no pri ča ju ći o pro me na ma ko je su se do ga đa le u pe ri o du ko ji je pret ho dio is tra ži va nju. Iako je po ne kad bi lo reč o

23 Mada je učešće očeva i dalje značajno u poređenju sa stranim istraživanjima. Posebno je zainteresovanost prisutna u Rakovici gde dva oca (od osam celih po-rodica) zbog zauzetosti nisu učestvovala u intervjuisanju 2007. godine, tako da su intervjuisani šest parova i četiri mame nasamo (od kojih jedna udovica i jedna raz-vedena). Na Vračaru dvojica očeva (iz potpunih porodica) od početka ne učestvuju u istraživanju, tako da je 2007. intervju obavljen sa pet parova i sa pet samih mama (od kojih su tri razvedene).

24 Pa su tako iz Rakovice: Jovan, Tamara, Slavica, Ivan, Luka, Branko, Mirko, Branka, Milan i Jelena, a sa Vračara: Miloš, Dragan, Ivana, Milena, Nevena, Sava, Bojan, Dušan, Stefan i Jakov. U izlaganju se u iskazima ispitanika koriste sledeći simboli D za dete, M za majku, T za oca (tata) i S za istraživača (Smiljka).


ne pri jat nim do ži vlja ji ma i bol nim is ku stvi ma, ni jed na po ro di ca ni je po-ku ša la da iz beg ne in ter vju i sa nje, ni ti da te do ga đa je pre ću ti.

Analiza,tumačenjeiizlaganjepodataka

Ana li za u ovoj lon gi tu di nal noj stu di ji je za sno va na na pro na la že-nju ka rak te ri stič nih i spe ci fič nih obra za ca ko ji se for mi ra ju u okvi ru ori gi nal nih kva li ti ta tiv nih po da ta ka ko ri šće njem stalnog uporednogmetodaunu tar pod u zor ka po ro di ca i iz me đu pod u zo ra ka (Gla ser, Stra uss, 1967). U tu ma če nju na la za na sto ja la sam na tri prin ci pa: kon tek stu al no sti, di na mič no sti i per spek ti vi de te ta.

U okvi ru odr ža nja prin ci pa kon tek stu al no sti na sto ja la sam da na la ze tu ma čim unu tar kon tek sta da te po ro di ce i, ako je to pro blem zah te vao, u od no su na ši ri ma kro kon tekst glo bal nog dru štva.

Slo že nost di na mič nog dru štve nog kon tek sta otvo ri la je va žna pi ta nja za in te pre ta ci ju na la za: ka ko raz u me ti i tu ma či ti pro me ne, u smi slu nji ho vog po re kla, ni voa, za hva ta, zna če nja i uti ca ja. Jed no od zna čaj nih je ta ko po sta lo pi ta nje: ka da su ne ke pro me ne na sta le pod uti ca jem od li ka dru štve nog kon tek sta (stra te gi je, na pri mer) – kon-junk tu re, a ka da one po sta ju struk tu ral ni obra sci (Bjor nberg, 1991).

Cen tral ni pred met is tra ži va nja je de te i shod no to me per spek ti-va de te ta pod ra zu me va da se svi na la zi tu ma če u od no su na zna čaj i zna če nje ko je ima ju za de te. Ta ko se, na pri mer, ka pi ta li po ro di ce ne tu ma če sa mi po se bi ili u od no su na po ro di cu, već u od no su na de te – kao ogra ni ča va ju će ili omo gu ća va ju će struk tu re u ob li ko va-nju nje ne ili nje go ve so ci jal ne bi o gra fi je. Slič no to me, u ana li zi se iz dva ja ju sa mo oni od no si i pro me ne u po ro di ci ko ji su re le vant ni za ob li ko va nje de la nja de te ta/mla de oso be.

Iz la ga nje ima dva de la: ana li tič ki i sin te tič ki. Ana li tič ki deo – ana-li za re zul ta ta is tra ži va nja, pra ti kon cep tu al ni okvir is tra ži va nja ko ji je na pred iz lo žen. U okvi ru struk tu ra, pr va te ma je eko nom ski ka pi tal – re sur si i stra te gi je po ro di ce. Po tom se ana li zi ra obra zo va nje kao ob lik kul tur nog ka pi ta la, a kul tur ni stil se ana li zi ra kao deo ha bi tu sa (po ro dič nog i in di vi du al nog) i pro pi tu je nje go va funk ci ja kao kul tur-nog ka pi ta la. Po sled nji se od struk tu ral nih re sur sa ana li zi ra so ci jal ni ka pi tal – dru štve ni kon tak ti i mre že po ro di ce i sa mog de te ta. Za ključ-


ni deo ana li ze je u ne ku ru ku sin te tič ki, jer se kroz kon cep tu a li za ci ju sti lo va ži vo ta sin te ti šu ne sa mo na la zi o aspi ra ci ja ma i nor ma tiv nim mo de li ma ko je iz la žu de ca, od no sno mla di, već se sa gle da va i ulo ga struk tu ra, a po seb no de la nja, u kon struk ci ji nji ho vih ži vot nih sti lo va. Sva ki seg ment ana li tič kog de la po či nje od re đe njem i kon cep tu a li za-ci jom za tu te mu re le vant nih poj mo va, ko ji su na ve de ni u odelj ku o kon cep tu al no-ana li tič kom okvi ru is tra ži va nja. U ana li tič kim seg men-ti ma, is ka zi is pi ta ni ka se ko ri ste u ve li koj me ri u kom bi na ci ji sa nji-ho vim tu ma če nji ma. Na taj na čin sam že le la da mo jim is pi ta ni ci ma obez be dim u pu noj me ri sta tus su bje ka ta is tra ži va nja: ti me što se „ču je nje gov glas“ pri bli ža va nam se ak te ro va sli ka sve ta i is pi ti va nih si tu a ci ja, bez is tra ži va če vog uči ta va nja zna če nja.

Dru gi deo iz la ga nja pred sta vlja sin te zu na la za is tra ži va nja na dva ni voa, ko je mo že mo na zva ti kon kret nim i ap strakt nim. U ana-li za ma stu di ja slu ča ja se sa dej stvo struk tu ra, ka pi ta la i ha bi tu sa, i de la nja is pi tu je kroz kon kret ne pri me re bi o gra fi ja še sto ro mla dih lju-di. Naj zad, u za ključ nom de lu se kroz di sku si ju, pre ma po sta vlje nim ci lje vi ma is tra ži va nja, vr ši sin te za re zul ta ta ana li ze.


DRU GI DEO: ANA LI ZA RE ZUL TA TA


55Ekonomski kapital porodica

EKO NOM SKI KA PI TAL PO RO DI CA

Resursiistrategijedomaćinstavau pe ri o du post so ci ja li zma

Is tra ži va nje za hva ta obe fa ze post-so ci ja li stič ke tran sfor ma ci je dru štva Sr bi je: is tra ži vač ki ta la si 1993/94. i 2000. go di ne od no se se na pe riod tzv. „blo ki ra ne“ tran sfor ma ci je ko ja je tra ja la to kom de ve-de se tih go di na pro šlog ve ka, a is tra ži vač ki ta las iz 2007. go di ne na pe riod „re ak ti vi ra ne“ ili „pro du že ne“ tran sfor ma ci je – to kom dve hi lja-di tih go di na (iz vo ri La zić, Cve jić 2004; Bol čić 2002). Te ma ovog po-gla vlja su eko nom ski sta tus, re sur si i ka pi ta li, kao i raz li či te stra te gi-je is tra ži va nih po ro di ca, ko ji su bi li zna čaj no od re đe ni ovim fa za ma dru štve nog raz vo ja i na spe ci fi čan na čin obe le ži li uslo ve od ra sta nja de ce.

Po li ti ka pu ne for mal ne za po sle no sti na ko joj se ide o lo ški i prak-tič no te me lji la pri vre da so ci ja li stič ke Ju go sla vi je pru ža la je osnov nu eg zi sten ci jal nu si gur nost ve ći ni nje nih sta nov ni ka. Ide o lo gi ja „pu ne za po sle no sti“ pri kri va la je, me đu tim, sa jed ne stra ne rod ne raz li ke u za po sle no sti, jer su že ne i u so ci ja li zmu bi le pod za stu plje ne u struk-tu ri za po sle nih, a pre za stu plje ne u struk tu ri ne za po sle nih25, a s dru-ge stra ne skri ve nu ne za po sle nost (ili „la žnu za po sle nost“, Ba bo vić, 2009: 63), kao i po sto ja nje „du al nog si ste ma ra da“ (Bol čić,1995: 80), ko ji se sa sto jao od „dru štve no-pri zna tog ra da“ u dr žav nom ili dru štve-nom sek to ru i ne pri zna tog ra da u ne le gi tim nim i mar gi na li zo va nim obla sti ma eko nom skih ak tiv no sti.

Mo že se re ći da se kon cept „pu ne for mal ne za po sle no sti“ u pot-pu no sti od no sio na is pi ta ni ke u ovom is tra ži va nju. Na po čet ku is tra-ži va nog pe ri o da – 1993/94. go di ne – svi is pi ta ni ci (svih 20 ro di te lja) iz ra ko vič kog pod u zor ka ra di li su sa pu nim rad nim vre me nom u dru-štve nom sek to ru. Od njih je de se to ro bi lo za po sle no u ra ko vič koj

25 Najviše stope zaposlenosti žena dostignute su u Sloveniji sredinom osam-desetih godina kada je zabeleženo učešće zaposlenih žena od 45%, dok je taj procenat bio značajno niži u ostalim republikama (Milić, 2006).


in du stri ji u tri ve li ka pred u ze ća: „Dva de set pr vi maj Be o grad – DMB“, „In du stri ja mo to ra Ra ko vi ca- IMR“ i „Re kord“, a osta li su bi li za po-sle ni u dru gim in du strij skim gra na ma – tek stil noj, pre hram be noj, kov ni ci nov ca, elek tro pri vre di, že le zni ci. U vra čar skom pod u zor ku, od po čet ka po sma tra nog pe ri o da: jed na maj ka ni je ni kad ra di la (do-ma ći ca je), jed na ra di ho no rar no sa skra će nim rad nim vre me nom kod pri vat ni ka (agent za ne kret ni ne, a po tom se kre tar ski po slo vi), jed na je sa mo za po sle na (vo di ma lu rad nju za fo to ko pi ra nje), a jed na se ba vi slo bod nom pro fe si jom – sli kar ka. Osta li ro di te lji su bi li za po-sle ni sa pu nim rad nim vre me nom u dru štve nom sek to ru, ma hom ter ci jar nom – pro sve ta i zdrav stvo, ili na struč njač kim po zi ci ja ma u ad mi ni stra ci ji.

Jed na od od li ka gran ske struk tu re so ci ja li stič ke pri vre de – hi per-tro fi ra nost ne ren ta bil ne in du stri je, ima la je iz ra zi te po sle di ce po da lji raz voj pri vred nog si ste ma i po lo žaj sta nov ni štva ko je je bi lo za po sle-no u in du stri ji ili pre ko čla no va po ro di ca sa njom bi lo po ve za no. To su u naj ve ćoj me ri ose ti li is pi ta ni ci iz rad nič kih po ro di ca u Ra ko vi ci. Kao što sam opi sa la u pr voj stu di ji (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997), ma-šin ska in du stri ja ko ja je kon cen tri sa na u ra ko vič kom in du strij skom ba se nu za po šlja va la je ve ći nom kva li fi ko va ne i vi so ko kva li fi ko va ne maj sto re, ko ji su pred sta vlja ni ne što na lik „rad nič koj ari sto kra ti ji“, dok je sa ma Ra ko vi ca tre ti ra na kao za jed ni ca rad ni štva u naj bo ljem smi-slu, sa vi še de ce nij skom tra di ci jom. Iako je pro iz vod nja u po go ni ma sko ro pot pu no ob u sta vlje na, to kom pe ri o da „blo ki ra ne tran sfor ma ci-je“ de ve de se tih, po li tič ki si stem je dr žav nom re gu la ti vom sfe re ra da po ku ša vao da odr ži pri vid sta bil no sti i so ci jal nog mi ra. Uve de na je spe ci fič na in sti tu ci ja tzv. „pri nud nih od mo ra“ – for mal ne za po sle no sti sa mi ni mal nim pri ma nji ma i osi gu ra nim so ci jal nim pri na dle žno sti ma, a odr ža nje stan dar da je po ma ga no znat nim na tu ral nim da va nji ma od stra ne sin di ka ta26.

Si tu a ci ja sa ne re še nim rad nim sta tu som se na sta vi la to kom ce-le de ka de de ve de se tih i u dve hi lja di tim: do ta da maj sto ri sa so lid nim pri ma nji ma, is pi ta ni ci su sve de ni na mi ni mal ne do hot ke, ili su bi li bez njih du že vre men ske pe ri o de, da bi ne ki do bi li ot ka ze kao teh-no lo ški vi ško vi, a ne ki osta li sa mo for mal no za po sle ni do okon ča nja li kvi da ci je pred u ze ća. Na kon 2000. go di ne, svi ko ji su bi li za po sle ni

26 Početkom devedesetih na prinudnim odmorima je bilo 57% ispitanika u Ra-kovici (18% preko 6 meseci), a 79% je koristilo pomoć sindikata u namirnicama (Ibid: 62, 63).


u ra ko vič koj in du stri ji fak tič ki su bez po sla (sed mo ro ro di te lja) – do-bi li su ot kaz ili su u ne re še noj si tu a ci ji zbog ne za vr še nog ste ča ja pred u ze ća.

Dve is pi ta ni ce ko je su se uoči po sled njeg ta la sa is tra ži va nja 2007. go di ne opre de li le za so ci jal ni pro gram, bi le su u tra že nju mo-guć no sti za no vo za po sle nje:

Mužjeostaobezposla–radisadkodprivatnika.Regularnoradi.Jasamuzelasocijalniprogram,uzimamnovac,krajemfebruarajaćuostvaritistarosnupenziju.Značiimam35godinaradnogstaža,tojetoštosetičemenelično.Jatrenutnoneradimnigdejersamuobavezi,alićusepotruditidanađemnekiposao,neznam.Sigurnonećunaćiustruci.JerjasamistomašinskuzavršilakaoJelenaineverujemdabimenekozaposlio,alinaćićumoždadačuvamnekodete.Osećamsejošuveksposobnomdajošuvekto.(Jelenina ma ma, 2007)

M:Jasamodskoropostalatehnološkivišak.Ondasampočeladaradimkaovolonterica.

S:Gdesteradili?M:Tojeprivremenidomzastaralica.Međutim,menisenačin

njihovogradanijesviđao,uslovigdetiljudiboraveistomisenisusviđali.(Mi la no va ma ma, 2007)

I ro di te lji ko ji ni su ra di li u ra ko vič koj in du stri ji su iz gu bi li, na pu sti-li ili pro me ni li po sao (njih pe to ro), dok je naj ma nje onih ro di te lja ko ji su u is pi ti va nom pe ri o du osta li na istom po slu – bi lo zbog to ga što su ga ra ni je pro me ni li ili zbog to ga što ima ju za ni ma nja sa sta bil nim za po sle njem.

Gu bi tak po sla ni je obe le žio sva ko dnev ni ži vot po ro di ca sred njeg slo ja sa Vra ča ra: jed na is pi ta ni ca je do bi la ot kaz po što ni je do la zi la na po sao to kom NA TO bom bar do va nja 1999. go di ne, dok su ne ki ro di te lji sa Vra ča ra me nja li po sao i sek tor ra da (iz dr žav nog – dru-štve nog u pri vat ni).

Si tu a ci ja sa za po sle no šću mo jih is pi ta ni ka ko ren spo di ra sa na la-zi ma an ket nog is tra ži va nja iz 2003. go di ne, gde se na kon po re đe nja iz vo ra pri ho da po ro di ca za klju ču je o ne rav no mer noj ras po re đe no sti te re ta eko nom ske tran zi ci je i pri va ti za ci je, kao naj vi še po go đe ni na-vo de se „ma nu el ni rad ni ci i ni ži na me šte ni ci“ (Mi lić, 2006: 68).


Su o če ni sa du go traj nom dru štve no eko nom skom kri zom, ko ju od li ku je i ra za ra nje in sti tu ci o nal nog tki va dru štva, po je din ci i po ro di ce (do ma ćin stva) bi va ju pri nu đe ni da pri la go đa va ju svo je na či ne ži vo ta i de la nje, de li mič no pre u zi ma ju ći ne ke od in sti tu ci o nal nih funk ci ja. U tom pro ce su oni raz vi ja ju stra te gi je u ra znim do me ni ma po ro dič nog ži vo ta: u do me nu pri vre đi va nja – iz na la že njem al ter na tiv nih na či na, u do me nu obez be đi va nja ma te ri jal nih re sur sa (po seb no stam be nih), obez be đi va nja bri ge, ne ge i za šti te (pre sve ga de ce i sta rih), u pri stu-pu in sti tu ci ja ma i za po šlja va nju pre ko ne for mal nih so ci jal nih mre ža i slič no, kom bi nu ju ći raz li či te re sur se – ka pi ta le, a pr ven stve no so-ci jal ni, po tom eko nom ski i kul tur ni. U tom smi slu: „Stra te gi je mo gu bi ti pro fi li sa ne ta ko da uti ču na promeneuresursima do ma ćin stva (npr. di rekt no na uve ća nje eko nom skog ka pi ta la, obra zo va nje čla no-va do ma ćin stva ko je uve ća va kul tur ni ka pi tal, ne go va nje i raz voj so-ci jal nih mre ža i sl.), na promeneupotrebama (npr. na re du ko va nje po tre ba u uslo vi ma osku di ce re sur sa, re struk tu ri ra nje po tre ba ili pro-me ne u na či nu za do vo lja va nja po tre ba, u smi slu da se po tre be ko je su ne ka da bi le tr ži šno za do vo lja va ne, sa da za do vo lja va ju ra dom u do ma ćin stvu), na promeneokruženja, ili si mul ta no na pro me ne dve ili sve tri di men zi je (re sur sa, po tre ba i okru že nja).“ (Ba bo vić, 2004: 246; kur ziv u ori gi na lu – prim. ST).

Re sur si na ko ji ma se za sni va ju stra te gi je po ro di ca/do ma ćin sta-va uklju ču ju eko nom ski, kul tur ni i so ci jal ni ka pi tal. U ovom po gla vlju u fo ku su ana li ze će bi ti eko nom ski ka pi tal, ko ji ob u hva ta nov ča na sred stva, po kret nu i ne po kret nu imo vi nu, kao i sred stva ko ja omo gu-ća va ju pro iz vod nju. Nov ča ni re sur si mo gu po ti ca ti od do hot ka (od re dov nog for mal nog za po sle nja), za ra de (od do dat nog za po sle nja – for mal nog i ne for mal nog), so ci jal nih pri na dle žno sti (pen zi je, in va-lid ni ne, so ci jal ne po mo ći, de či jeg do dat ka, ali men ta ci je), ren te (iz da-va nja ne po kret ne imo vi ne), iz dr ža va nja (re dov ne fi nan sij ske po mo ći od stra ne ne kog li ca), pro da je do ba ra (ze mlje ili ne kret ni na u vla sni-štvu) i slič no.

U ovom po gla vlju kon cen tri sa će mo se na so cioeko nom ske stra te gi je, ko je se od re đu ju kao: „re la tiv no sta bil ni obra sci eko nom-ske ak ci je usme re ne na pri ku plja nje i (re)di stri bu ci ju eko nom skih re-sur sa (uklju ču ju ći i kon ver to va nje raz li či tih ob li ka ka pi ta la), či ja je funk ci ja obez be đi va nje so ci jal ne re pro duk ci je do ma ćin sta va na po-sto je ćem so ci jal nom po lo ža ju, od no sno pro me na so ci jal nog po lo ža-ja do ma ćin stva (Ibid.: 244).


Pre ma kla si fi ka ci ji ko ju u svo joj stu di ji po sve će noj so cio-eko-nom skim stra te gi ja ma da je Ma ri ja Ba bo vić (2009: 76), na osno vu od no sa re sur sa i po tre ba do ma ćin stva se mo gu na la zi ti u tri sta nja, bi lo da su to po čet na sta nja ili re zul tat raz vi ja nja i prak ti ko va nja raz-li či tih vr sta stra te gi ja. Pr vo je sta nje statičneravnoteže– ka da se i re sur si i po tre be re pro du ku ju na istom ni vou i struk tu ri. Dru go je sta nje dinamičneravnoteže, ko je od li ku je rav no mer no raz vi ja nje i re sur sa i po tre ba. Tre će sta nje obe le ža va ne do volj nost re sur sa za za do vo lje nje po tre ba.

Ana li zom lon gi tu di nal nih stu di ja slu ča ja usta no vi la sam da je ovom is tra ži va nju naj pri me re ni ja kla si fi ka ci ja stra te gi ja ko ju da je Roc ha (2002; pre ma Ba bo vić, 2009: 41), sa ka te go ri ja ma (ko je na-vo dim pre ma nji ho voj za stu plje no sti kod is pi ti va nih po ro di ca): 1. rad-ne stra te gi je; 2. stra te gi je osla nja nja na so ci jal ne mre že po dr ške; 3. stra te gi je re duk ci je po tro šnje; 4. stra te gi je na tu ral ne pro iz vod nje i ra da u do ma ćin stvu za sop stve ne po tre be27.

Pe riod de ve de se tih go di na obe le ži le su kom bi na ci je ele me na ta so cio-eko nom skih stra te gi ja ko je uka zu ju na „stra te gi je pre ži vlja va-nja“ do ma ćin sta va. Jed no is tra ži va nje spro ve de no kra jem ovog pe-ri o da na vo di sle de će ele men te stra te gi ja: iz ra zi tu re duk ci ju po tre ba (uklju ču ju ći i eg zi sten ci jal ne), iz ra že no an ga žo va nje u ne for mal noj eko no mi ji, po ve ća nje ak tiv no sti na tu ral ne pro iz vod nje u do ma ćin-stvu i sa mo stal nog obez be đi va nja po trep šti na, po ve ća nje na tu ral ne raz me ne sa dru gim do ma ćin stvi ma, osla nja nje na so ci jal ne mre že po dr ške u ci lju fi nan sij ske po mo ći, kao i dru gih ob li ka so ci jal ne po dr-ške (Ba bo vić, Cve jić, 2002).

Slič ne stra te gi je ot kri ve ne su u pr vom ta la su ovog is tra ži va nja po čet kom de ve de se tih (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997). Re duk ci ja po tre ba je bi la zna čaj na – tre ći na is pi ta ni ka (35%) u Ra ko vi ci, a če-tvr ti na (25%) na Vra ča ru iz ja vi li su da se „od ri ču sve ga ili mno go če ga“, a osta li su svo di li ži vot na eg zi sten ci jal ni mi ni mum od ri ču ći se gar de ro be (28%; 31%), vo žnje auto mo bi la i iz la za ka (po 10% u

27 M. Babović se odlučila za tipologiju ekonomskih strategija koja je fokusirana na radne aktivnosti (na formalnom ili neformalnom tržištu rada) i na ekonomske aktivnosti supstitucije u domaćinstvu (2009: 105). U ovom istraživanju su, međutim, od značaja i aktivnosti koje se oslanjaju na društvene mreže i socijalni kapital po-rodica, kao i one koje se odnose na potrošnju, jer su nalazi prethodnog talasa istraživanja pokazali da se u ovim segmentima javljaju slojne razlike između poro-dica (Tomanović-Mihajlović, 1997).


Ra ko vi ci), ili iz la za ka i pu to va nja (18.8% i 12.5% – na Vra ča ru; Ibid. 63). Ori jen ta ci ja na do dat ni rad u obla sti ne for mal ne eko no mi je je ta ko đe bi la zna čaj na – na ve de na kod 35% is pi ta ni ka u Ra ko vi ci, ali kao do dat ni ho no rar ni rad, ko ji mo že bi ti i le ga lan i ne le ga lan (in-te lek tu al ne uslu ge: ob u ča va nje, pro jek to va nje, kon sal ting i sl.) kod čak 59.4% is pi ta ni ka na Vra ča ru. Ro di te lji iz rad nič kih po ro di ca su ta da na vo di li i na tu ral nu po moć od stra ne so ci jal nih mre ža (44%), ali i sin di ka ta (79%) – uglav nom obez be đi va nje na mir ni ca, dok je to ma nje bi lo pri sut no u po ro di ca ma sred njeg slo ja na Vra ča ru. S dru ge stra ne, po zaj mi ce i ma ni pu li sa nje nov ča nim sred stvi ma (če ko vi ma, „pi ra mi dal na šted nja“ u pri vat nim šte di o ni ca ma) – bi li su ele men ti stra te gi ja ka rak te ri stič ni za po ro di ce iz oba slo ja.

Upo red na ana li za eko nom skog ka pi ta la i stra te gi ja radničkihiporodicasrednjegsloja

U sed mo go di šnjim pe ri o di ma iz me đu pr vog (1993/94.) i dru gog (2000.), a po seb no dru gog i tre ćeg (2007.) ta la sa is tra ži va nja do la-zi lo je do pro me na u pri me nje nim so cio-eko nom skim stra te gi ja ma, a po ka zu ju se i sloj ne raz li ke iz me đu po ro di ca. U ovom de lu bi će pri ka za ni eko nom ski re sur si – ka pi ta li, kao i stra te gi je: naj pre is pi-ti va nih rad nič kih po ro di ca u Ra ko vi ci, a po tom is pi ti va nih po ro di ca sred njeg slo ja sa Vra ča ra. Na po slet ku bi će da ta upo red na ana li za slič no sti i raz li ka u okvi ru ovog seg men ta struk tu ral nog okru že nja sa po seb nim osvr tom na de te/mla du oso bu i uti caj na for mi ra nje nje go-ve/nje ne so ci jal ne bi o gra fi je.

Eko nom ski re sur si – ka pi tal ko jim po ro di ce u Ra ko vi ci ras po-la žu, či ne pre sve ga do hod ci od za po sle nja i pri ho di od do dat nog ne-for mal nog ra da, a re đe pri ho di od ren ti ra nja ili pro da je ne kret ni na.

Što se stam be nog pro sto ra kao eko nom skog re sur sa ti če, sa mo tri po ro di ce u Ra ko vi ci ima ju sa mo stal no vla sni štvo nad pro sto rom u ko me ži ve (Ta ma ri na i Iva no va – sta no ve, Sla vi či na – deo po ro dič ne ku će), dok je u ve ći ni slu ča je va on u su vla sni štvu sa dru gim čla nom po ro di ce (ro di te ljem, ro đa kom): kao u slu ča ju Lu ki ne, Jo va no ve, Bran ko ve, Mir ko ve, Bran ki ne i Mi la no ve po ro di ce, ko je ko ri ste (ili su


ko ri sti le do nji ho ve smr ti) sta no ve ro di te lja sa ko ji ma de le vla sni štvo. Je le ni na če tvo ro čla na po ro di ca pre ko tri de set go di na ži vi u ne u slov-nom pro sto ru, pr vo u so bi rad nič kog sa mač kog do ma (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997), a po tom u do de lje noj gar so nje ri na ko ju su iz gu-bi li pra vo28, ta ko da udru ži va njem sred sta va sa ro di te lji ma i ro đa kom gra de ku ću van gra da u ko joj će sta no va ti.

Osim Ta ma ri ne i Mi la no ve, ni jed na po ro di ca ne ma stam be ni pro-stor ko ji od go va ra nje nim po tre ba ma. Stam be ni uslo vi su u ne kim po ro di ca ma iz ra zi to lo ši, jer od ra sla de ca (kao Lu ka, Mir ko, Je le na) još uvek spa va ju u is toj so bi sa od ra sli ma.

Ne ke po ro di ce ima ju do dat ni stam be ni pro stor – po ro dič nu ku-ću ili stan, či je iz da va nje u ne kim pe ri o di ma pred sta vlja do dat ni iz-vor pri ho da do ma ćin stva. Ta ko su Iva no vi u jed nom pe ri o du iz da va li stan ko ji je maj ka za jed no sa se strom na sle di la. Mi la no va maj ka se sa de com na kon smr ti su pru ga i sve kra (vla sni ka sta na) po vu kla u ro di telj sku ku ću u pred gra đu da bi nji hov stan iz da va la i obez be di la pre ži vlja va nje po ro di ce. Jo va nov otac i stric su pro da jom sta re po ro-dič ne ku će obez be di li pro ši re noj po ro di ci no vi stan, dok sta ri iz da ju i obez be đu ju do dat ni pri hod.

U ci lju po bolj ša nja eko nom skog po lo ža ja ne ke po ro di ce pro da ju ne po kret nu imo vi nu: Bran ki ni su pro da li sve kr vin stan, ku pi li jef ti ni ju ku ću van gra da, a osta tak nov ca ko ri sti li za tro šak i ušte đe vi nu. Je-le ni ni su pro da jom „so bi ce“ u sa mač kom do mu nad ko jom su ste kli vla sni štvo, obez be di li po čet ni ka pi tal za ula ga nje u pri vat ni po sao (ba kal ni cu), ko ji je na ža lost pro pao. Ne ki ro di te lji go vo re o to me da po se du ju „mr tvi ka pi tal“ (ve ro vat no ze mlju ili deo ku će, gde su ne re-še ni imo vin ski od no si), ali na ko ji ra ču na ju u bu duć no sti.

Rad ne stra te gi je su do mi nant ne u rad nič kim po ro di ca ma u Ra ko vi ci to kom oba po sma tra na pe ri o da. One su di ver si fi ko va ne – pred sta vlja ju kom bi na ci ju for mal nog i ne for mal nog ra da (Ba bo vić, 2009: 107). U pr vom pe ri o du, ve štač kog odr ža va nja za po sle no sti i pri nud nih od mo ra, one ob u hva ta ju na la že nje do dat nog ra da „na cr-no“ i ne le gal nu tr go vi nu i pre pro da ju. Stra te gi je su ta da bi le iz ra zi to rod no di ver si fi ko va ne: dok su se mu škar ci tru di li da na đu do dat ne iz vo re pri ho da, že ne su na pri nud nim od mo ri ma uglav nom osta ja-

28 Jelenina majka ima 35 godina staža u rakovičkoj fabrici, a nije uspela da ost-vari nikakva prava što se tiče rešavanja stambenog pitanja porodice.


le kod ku će, eko no mi šu ći re sur si ma, pri me nju ju ći pa siv ne stra te gi-je sup sti tu ci je – sa mo pro i zvod nju hra ne i od in sti tu ci ja pre u zi ma ju ći funk ci ju bri ge o de ci.

Dve maj ke su na kon gu bit ka za po sle nja po sta le do ma ći ce, opre-de liv ši se da in ve sti ra ju svo je re sur se – emo ci o nal ni ka pi tal, pr ven-stve no u bla go sta nje i obra zov ni na pre dak de ce. One, me đu tim, ima-ju am bi va len tan od nos pre ma tom opre de lje nju i sa mo su de li mič no za do volj ne.

Ne iz ve snost za po sle nja i rad nog sta tu sa uči ni la je da ve ći na još uvek opre de lje na da ra di „na cr no“ – a ta ne for mal na za po sle nost se ja vlja bi lo kao po vre me na, bi lo kao re dov na de lat nost:

M:Padaminimalacprimaju,štajaznamkolikoimje10000...Onsadkreneodmartapadooktobramaltene(da ra di kod pri vat ni-ka – oči gled no ne pri ja vlje no).Pusteihoviufirmiuzmebolovanje,godišnji,ondaimajuprinudneitako.

S:Štaćesedesitisanjegovomfirmom(IMR)?M:Akojeneprodaju,ondazatvaranjelikvidacija,neznamni

ja.Ako ihnikonekupi.Verovatnoće ihzatvoriti.Oniostataknabiro,natržišterada,neznamgdeidu.Alidobroradisaovimprivatnikom,opetmujenekasiguracija.Onjepričaodaćedaihprimi,moradaihprijavikadtadmakarnjihdvojedotroje.(Ta ma ri na ma-ma o ta ti, 2007.)

Tek je dan otac ko ji je iz gu bio po sao u in du stri ji je pri ja vljen i for mal no za po slen kod pri vat ni ka. Obič no se kom bi nu je for mal na za po sle nost (sa mi ni mal nim pri ma nji ma) sa ne for mal nim ra dom: u slu ča ju tro ji ce oče va, a u tri po ro di ce oba ro di te lja ra de dva po sla – re dov ni i do dat ni. U slu ča ju Mir ko ve po ro di ce, dvo stru ka za po sle-nost oba ro di te lja tra je pre ko jed ne de ce ni je:

M:Radimuvrtiću,radimuvrtićukaospremačica,redovnasuprimanja,samoštosumala.Mužradikodprivatnika.Znatekako,svemanjeimanjesvakimdanom,alinekakosetrudimodazadovoljimosvenašepotrebe.Mužradiprivatnokodovogčoveka,vansvogposla,vanfirmeisve,ijaistoimamposlićjedankojiobavljamsubotom,morase,snalazimose.Jaspremamposlovneprostore,koddeverasamionimasvojsalonkancelarijskognameštaja,slobodnovrememidozvoljava,moglabijošneštodaradim.Mužjenapokeraparatima,radiukockarnici,izabraojedaradinoću,ako


gapozovudaradiuIndustriji,obavezanjedasejavi.Tafirmazvaničnojošpostoji. (Mir ko va ma ma, 2000.)

M:Paovoštosamufirmi,jošuvekradimupredškolskojustanovi.Ličnidohocisuznatemali.Moramsesnalazitinadrugojstrani. Iovaj ...patakoprivatnosa jednomdrugaricom,stanovekojisuzaprodaju,razumete,onokrečenjeito.Mislim,snalazimose.Suprugjeportir–obezbeđenjeufirmiKlasovdenaBulevaru...Radiuklapasenekako,uspeojedauklopismeneito.Malesuplateitostrašno.Onisujedandeokaoustečaju.Jednostavnokojisubilipredpenziju,njihsuposlaliupenziju.Ljudisuneštodobilipara.Esada,onnadaseakobisefirmaskrozprodala,zatoneželisamdadajeotkaz,akobiseprodalafirma–daizvučenešto.Posleeto–štabude.Mislimovakonešto–štosesnašao.Imoždadođedonekepromene,aliuglavnomtuje.(Mir ko va ma ma, 2007.)

Mir ko je jed no od če tvo ro de ce iz rad nič kih po ro di ca ko ja ra de po kri va ju ći svo je tro ško ve i do da ju ći po ne što bu dže tu do ma ćin stva:

S:Odkadonradi,dalivamjelakšefinansijski?M:Pa jeste,mada ja ne želimnjega tolikodaopterećujem.

Znatemladje,izlaziidaseobuče.Vožnjujesamfinansiraotakoda..Bašsetrudimdaganeopterećujemnisanašimbudžetomisestrama,etodadotira.Kadnekad,desise,mislimonobudesituacijadaminjemupomognemoionnamaitako.Aligausuštinineopterećujemo.(Mir ko va ma ma, 2007.)

Pri hod de ce se ne ra ču na kao osnov ni, ne go kao se kun dar ni – nji hov lič ni:

M:PaBranko jesadpočeo,ovo jeprekoomladinskenašaoovajposao.Bratodstricamugaje,ovaj,uputionato,omladinskuzadruguizvalisuga.Međutim,nijezadovoljannešto,nekih11,12hiljadaimaplatu.To,zaovudecunaročito,hoćedaseobuče,hoćedaizađe...(Bran ko va ma ma, 2007.)

Strategije oslanjanja na socijalnemreže podrške bi le su i osta le jed ne od zna čaj nih, po seb no kod onih is pi ta ni ka ko ji ne mo gu da ra de do dat no. Ove stra te gi je ob u hva ta ju udru ži va nje re sur sa (u pro ši re nim do ma ćin stvi ma) i ma te ri jal nu is po moć (u nov cu i na tu ri)


od stra ne srod ni ka. U ne kim po ro di ca ma to kom bi no va nje raz li či tih iz vo ra pri ho da se na zi va „kr plje njem“:

S:Kadskupitetedvepenzijeiplatu,ipakvamnijedovoljno?T:Nijedovoljno,jaimam1100ibaba900,toje2000,ionaza

radioko25003000dinara,tojemalozapetoro,imatestruju,telefon,komunalije,hranajeprevišeskupa,pogotovotovoćeipovrćezadecu....Maloodpenzije,maloodrada,malosepozajmljuje,tuodbratauNemačkoj,krpise....(Lu kin ta ta, 2000.)

Če ti ri rad nič ke po ro di ce u Ra ko vi ci su pro ši re ne – tri ver ti kal no i jed na boč no. Jo va no va po ro di ca od po čet ka ži vi sa oče vim bra tom:

T:Snalazimosetakoštoudružujemosredstvaikupujemoonozaistaneophodno.Minemamodovoljnozajednupetočlanuporodicu.(Jo va nov ta ta, 2000.)

U ovoj po ro di ca je pri sut no kom bi no va nja naj ra zli či ti jih stra te gi-ja: po što ni udru ži va nje pri ho da ni je do volj no – oni sa da iz da ju stan u ko me su ra ni je ži ve li (dok pro da jom sta re po ro dič ne ku će ni su ku pi li no vi stan), dok otac, do du še ret ko, uspe va ne što da za ra di do dat nim sto lar skim po slom.

Mo že se re ći da je strategijaredukcijepotrošnje po sta la na-čin ži vo ta za ve ći nu is pi ti va nih po ro di ca u Ra ko vi ci. Sma nji va nje po-tre ba (li ša va nje) i pro me njen na čin nji ho vog za do vo lja va nja po seb-no, kao i obra zac „žr tvo va nja za de cu“ stal no su za stu plje ni, ali su po seb no po ga đa li is pi ta ni ke to kom de ve de se tih, što se vi di iz is ka za iz dru gog ta la sa is tra ži va nja:

S:Kakoekonomišete?T:Saduzadnjevremeveomateško.M:Dostajetoteško,najvišesebiuskraćujemo,kupisekilogram

jagoda,nijedajanevolim,alisamustanjunijednudanepojedem,samodabitopodelilidekaideca.(Mi la no vi ro di te lji, 2000.)

T:Janeznamvišešta jemeni lepo,šta jemenidobro.Mojživotsesvodinarad,kućuispavanje,dabitadecaimalakol’kotol’konormalanživot,ništaviše.I jabihteodaselepoobučemisuprugaidecatakođe, idapojedemlepoislatkiš, iukafanuiurestoran.Svejetozanormalnogčoveka,bezrazlikekolikokoima


godina,ajamislimdasmomirelativnomladi,dabitrebalidostatogadaimamo. (Iva nov ta ta, 2000.)

Ma ni pu li sa nje pla ća njem – če ko vi, za du ži va nje – „do zvo lje ni mi-nus“, kre di ti i slič no, traj ni su ob lik sna la že nja:

M:Daniječekovaiodloženogplaćanjabilobistrašno.T:Itoodloženoplaćanjejejednavelikazabluda.M:Jeste,ali jedobrodošlo,kadbi toukinuli,ugasilibi.Kod

nas,gdejeneštosrednje,danijetihčekova,kadbimoraosamoživdinardafunkcioniše,bilobistrašno.Mismonekadimaliimoglismoidaostavimosastrane,padasedodakadtreba.Sadnemožemoništadauštedimo. (Sla vi či ni ro di te lji, 2000.)

Ra ci o ni sa nje po tro šnje i eko no mi sa nje re sur si ma su oče ki va ni do men že na, što is pi ta ni ci sa po no som is ti ču:

S:Kakouspevatesadvaodraslasinadaekonomišetesaparama?

T: To ona radi. Vrlo teško, ali ona to krpi. Popunjava rupe.Sveštotrebaonidobiju,aliopetuznekonatezanje.(Iva nov ta ta, 2007.)

Jasam,štokažemojsadašnjimuž,jajošnisamvideoženukojatakosamaloparamožeda,daimasveukućiadaopetnikadnezafalinešto,itako.Mislim,jasamstvarno...iekonomišemitako. (Bran ko va ma ma, 2007.)

Ovi na la zi se po kla pa ju sa za ključ ci ma An đel ke Mi lić ko ja ka že da se od že na u tran zi ci o nim si ro ma šnim ze mlja ma: „oče ku je da svo-jim ra dom do pri no se ušte di na ra znim iz da ci ma do ma ćin stva“ (Mi lić, 2006: 73). Rod no obe le že no oče ki va nje je pri hva će no od stra ne že-na kao „žr tvo va nje“ sa po zi tiv nom ko no ta ci jom – to je vid sa mo re a li-za ci je u pri vat noj sfe ri ko ji i kod is pi ta ni ca i kod nji ho vih su pru žni ka i dru gih čla no va po ro di ce iza zi va po nos29.

To nas do vo di do po sled nje stra te gi je ko ju ana li zi ra mo – stra tegijenaturalneproizvodnjeiradaudomaćinstvuzasopstvenepotrebe. Pr vi aspekt ove stra te gi je – na tu ral na pro iz vod nja (hra ne i

29 Vidi i Tomanović-Mihajlović, 1997; Blagojević, 1997.


osta lih po trep šti na) ma nje je za stu plje na u is pi ti va nim ur ba nim po ro-di ca ma – sa mo ne ko li ko po ro di ca ima ze mlju ko ju mo že da ko ri sti za pro iz vod nju hra ne u bli zi ni me sta sta no va nja. S dru ge stra ne, do ma-ći rad že na – kao stra te gi ja sup sti tu ci je raz li či tih do ba ra i uslu ga je ve o ma za stu pljen. U svim is pi ti va nim rad nič kim po ro di ca ma po de la kuć nog ra da je asi me trič na – on je kom plet no za du že nje že ne – maj ke, ko ja do bi ja is po moć od dru gih žen skih čla no va do ma ćin-stva30. Re tra di ci o na li za ci ja u ovom do me nu de lom je po sle di ca „po-vrat ka že na u ku ću“ na kon gu bit ka za po sle nja (Mi lić, 2006).

Si tu a ci ja, me đu tim, ni je bo lja ni u onim do ma ćin stvi ma u ko ji ma je že na za po sle na sa pu nim rad nim vre me nom, pa čak ra di i dva po sla, što po tvr đu je na la ze an ke te iz 2003. go di ne, ko ji uka zu ju da: „do ma ćin stva sa pro-ak tiv nim, di ver si fi ko va nim rad nim stra te gi ja ma, če sto ka rak te ri še pre ko mer no op te re će nje po je di nač nih čla no va, iz-lo že nih vi še stru kim rad nim ak tiv no sti ma, ko je po sta je kri tič no u slu-ča je vi ma že na sa vi še stru kim rad nim ak tiv no sti ma ko je oba vlja ju i ne pla će ni kuć ni rad. Po ja ča ne rad ne ak tiv no sti na for mal nom i ne for-mal nom tr ži štu ra da, kod oba po la, ne pra ti i od go va ra ju ća pre ra spo-de la kuć nih oba ve za u do ma ćin stvu ...“ (Ba bo vić, 2006: 100).

Tri maj ke iz Ra ko vi ce su u ta kvoj si tu a ci ji mak si mal nog is cr plji va-nja re sur sa – dvo stru kog pla će nog ra da i kom plet nih kuć nih za du že-nja. One, me đu tim, to pri hva ta ju kao nor mal nu si tu a ci ju – „sud bi nu že ne“, što naj ja sni je po ka zu je is kaz Ta ma ri ne ma me:

M:Neznamdaliženaimaslobodnogvremena?Jamislimdanema.Iakomaloneštoimašsatvremenadapročitaš,uveknađešnešto,naročitoukući,ondauzmešdačistiš,dapereš.Jamislimdaženanemaslobodnovreme,kadsepogleda,biloštadaradi–kuva...Prođetivremeukuvanju,paiakoimamalonešto–dajneštodanapravimštovole,daumesimštovole. I tuprođeceodan.Ondaručak–tamanručaju–perisudove.Jamislimdanemaslobodnogvremenauopšte.

S:Dobro.Avikendom?

30 To pokazuju sva dosadašnja istraživanja u Srbiji – vidi Blagojević, 1997; Miletić, 2004; Babović, 2006. U istraživanju iz 2003. godine, na primer, utvrđuje se da je u 69% domaćinstava podela kućnog rada potpuno tradicionalna i patri-jarhalna, da se samo u 18.6% u rad uključuju i neki drugi članovi i to s vremena na vreme, a u samo 1% slučajeva konstatuje se egalitarna podela rada između supružnika (Miletić, 2004: 418).


M:Panivikendom,štajaznam.Paštaću–jaobičnopetkomsređujemkuću,dabisubotominedeljomimalavremenadaradim(do dat ni po sao – prim. ST; Ta ma ri na ma ma, 2007.).

Stav is pi ta ni ca pre ma op te re će no sti kuć nim ra dom se ne me nja to kom vre me na (vi di To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997) i od go va ra obra-scu ko ji M. Bla go je vić (1997) na zi va „žr tve ni mi kro-ma tri jar hat“.

Kao što je re če no, ši ri po jam so cio-eko nom skih stra te gi ja ob u-hva ta odr ža nje ili pro me nu dru štve nog i ma te ri jal nog po lo ža ja pu tem ula ga nja u obra zo va nje de ce (kul tur ni ka pi tal) i ula ga nja u so ci jal ni ka pi tal. Obe stra te gi je su pri sut ne i u rad nič kim po ro di ca ma u Ra ko-vi ci i u po ro di ca ma sred njeg slo ja na Vra ča ru u i one će bi ti de talj no ana li zi ra ne u na red nim po gla vlji ma.

Per cep ci ja materijalnogpoložaja se do ne kle raz li ku je u 2000. i 2007. go di ni. Dru gi ta las po seb no obe le ža va ve li ko ne za do volj stvo is pi ta ni ka zbog od ri ca nja od ži vo ta, zbog pre za u ze to sti, pre ko vre me-nog ra da:

T:Štaimamo?Janeznam,akotrebasvakesuboteinedeljedaradim,dabihhraniotudecu.Željansamdece,nonstoppitajukadćeštatadabudeškući.Srećnisukadsutraneradim.Tojestrašno.Jamislimdanarodnijesvestangdesmo ištasmo. (Iva nov ta ta, 2000.)

S ob zi rom da je bi la u pi ta nju du go traj na si tu a ci ja, ko ja je tra ja la od de te to vog ro đe nja, oče vi su u ve li koj me ri sve sni da su po sta li otu đe ni od svo jih po ro di ca i de ce:

T:Izgubiosamosećajzalepestvari.Neznamvišeštadarazgovaramsadecom.Jednostavnonisamu toku.Bilobidrugačijedasamsanjimasvakidan,ondabiznaoočemupričaju.Sanjom[maj kom] provodeviševremena i sanjom razgovaraju.Kadaseprobudim,onisuiliuškoli ilisuizašlinapolje.Ponekadnevidimdeteponekolikodana(Mir kov ta ta, 2000).

Ta kva per cep ci ja je iz me đu osta log po sle di ca či nje ni ce da je za rad nič ke po ro di ce u Ra ko vi ci pe riod to kom de ve de se tih bio pe riod na glog po gor ša nja ma te ri jal nog po lo ža ja:

M:Da,ipre10godinasmojošbolježiveli.Apre7godinajeistobilobolje,živelismosamosanjegovomplatom,jaondanisamradila.


T:Jaradimsadazanekuplatulepu,nijelošazaoveuslove.Uonovremeradiosamufirmi,kadmijetrebalopara,radiosamprekovremeno,normalnobilomijeteško,alisamuzimaolepepare.Iznaosamsvojeradnovreme,dođemkući,u3sata,slobodansam,inikonemožedamecima,dođiovamo,dođionamo.Svakivikendbiomijeslobodan,mogaosamsebidapriuštimmnogoboljeiviše,višesmotrošili. (Mir ko vi ro di te lji, 2000.)

Lon gi tu di nal no po sma tra no pro me ne u ma te ri jal nom po lo ža ju se mo gu tu ma či ti kao pad, sta bi li za ci ja ili us pon i uka zi va ti na traj-nost i uspe šnost stra te gi ja.

Upr kos vi še de ce nij skim na po ri ma, mo že se za klju či ti da, osim Iva no ve, ni jed na ra ko vič ka po ro di ca ne ma do bar i sta bi lan ma te ri jal-ni po lo žaj – do vo ljan za ku po vi nu ve ćih apa ra ta, auto mo bi la, le to va-nja, ula ga nja.

Usled struk tu ral nih či ni la ca ko ji od re đu ju nji hov dru štve ni eko-nom ski po lo žaj i kon tek stu al nih uslo va ko ji su taj po lo žaj ozbilj no ugro zi li, is pi ta ni ci iz rad nič kih po ro di ca su raz vi ja li krat ko roč ne i opor-tu ne so cio-eko nom ske stra te gi je – za op sta nak ili re pro duk ci ju ma te-ri jal nog po lo ža ja.

Usled ne do stat nih re sur sa (eko nom skih, hu ma nih), kon tek stu-al nih ogra ni če nja, kao i sma nje nih po tre ba – eko nom ska si tu a ci ja od go va ra ono me što M. Ba bo vić od re đu je kao stanjestatičneravnoteže– i re sur si i po tre be se re pro du ku ju na istom ni vou i struk tu ri. Traj nost i uspe šnost ovih stra te gi ja je ogra ni če na – one ne vo de po-bolj ša nju ma te ri jal nog po lo ža ja i so ci jal noj pro mo ci ji po to ma ka (de-ce). Iz u ze tak su one rad nič ke po ro di ce (po put Iva no ve i Sla vi či ne) u ko ji ma se in ve sti ra u obra zo va nje – kul tur ni i hu ma ni ka pi tal de ce, o če mu će bi ti re či u na red nim po gla vlji ma.

U od no su na de te, (ne)do stat ni ma te ri jal ni re sur si se mo gu is-po lji ti kao struk tu ral no ogra ni ča va ju ći ili omo gu ća va ju ći. Po to nje je slu čaj sa mo u Iva no voj po ro di ci, gde je vi še de ce nij ska dvo stru ka za po sle nost oca us pe la da obez be di do volj nu osno vu da Ivan stu-di ra bez op te re će nja i uz pu nu ma te ri jal nu po dr šku31 stu di je ko je su nje go vo du go go di šnje opre de lje nje.

Ne do stat ni re sur si se po ka zu ju kao ogra ni ča va ju ći u slu ča ju ne-ko li ci ne de ce ko ja su mo ra la da sve du svo je pro fe si o nal ne aspi ra ci je

31 Koje obuhvata i plaćanje školarine i kupovinu kola da bi lakše odlazio na fakultet.


zbog ote ža nih ma te ri jal nih okol no sti. Naj i zra zi ti ji pri mer je Mir ko ko ji je zbog te ške si tu a ci je u po ro di ci mo rao da poč ne da ra di u še sna-e stoj go di ni, da van red no za vr ša va sport sku gim na zi ju, pa ra lel no tre ni ra ju ći fud bal u ko me le že nje go ve istin ske aspi ra ci je. Nje go va per cep ci ja bu duć no sti je am bi va lent na: s jed ne stra ne, on je sve stan ne do stat no sti svo jih re sur sa (nov ca, vre me na, zna čaj nih so ci jal nih kon ta ka ta), dok sa dru ge stra ne ne od u sta je od aspi ra ci ja da gra di pro fe si o nal nu ka ri je ru fud ba le ra32. Slič nu am bi va lent nost u kon struk-ci ji vla sti te bi o gra fi je po ka zu ju i dru gi mla di, kao što su Mi lan, Je le-na i Bran ka, ko je po ro dič ne okol no sti i ogra ni ča va ju ći eko nom ski re sur si upu ću ju na za po šlja va nje, upr kos nji ho voj, mo žda ne uvek am bi ci o znoj i do volj no ar ti ku li sa noj u na me ru, ali po sto je ćoj – že lji da se da lje ško lu ju.

Kao što je ra ni je re če no, ve ći na ro di te lja u po ro di ca ma na Vračaru bi la je za po sle na sa pu nim rad nim vre me nom u dru štve nom sek to ru, ma hom uslu ga – pro sve ta i zdrav stvo, ili na struč njač kim po zi ci ja ma u ad mi ni stra ci ji. Osim Mi lo še ve maj ke ko ja je iz gu bi la po sao u pro sve ti i Ste fa no ve maj ke ko ja ni je ni kad ra di la (do ma-ći ca je), dru gi is pi ta ni ci su bili radno aktivni. Ne ko li ko maj ki ima flek si bil ne rad ne aran žma ne: Iva ni na maj ka ra di ho no rar no sa skra-će nim rad nim vre me nom kod pri vat ni ka (agent za ne kret ni ne, a po tom se kre tar ski po slo vi), Bo ja no va maj ka je sa mo za po sle na, a Sa vi na ima slo bod nu pro fe si ju – sli kar ka je. Ra dom u pri vat nom sek to ru ba vi se ne ko li ko ro di te lja: Iva nin, Ja ko vov i Ste fa nov ta ta ima ju pri vat ne fir me raz li či tih de lat no sti (eko nom ska, mar ke tin ška, pro jek tant sko – in ve sti tor ska) dok Bo ja no va maj ka vo di ma lu rad-nju za fo to ko pi ra nje.

Eko nom ski re sur si – ka pi ta li po ro di ca na Vra ča ru uglav nom po ti ču od za ra da od osnov nog po sla, po tom od do dat nih – ho no rar-nih pri ho da, a tek u jed nom slu ča ju od ren ti ra nja sta na ko ji je is pi ta-ni ca (Mi lo še va maj ka) ku pi la na osno vu do dat ne za ra de. Stam be na si tu a ci ja po ro di ca na Vra ča ru je mno go po volj ni ja ne go u Ra ko vi ci. Sve po ro di ce ima ju stam be ni pro stor ko ji u do volj noj me ri od go va ra po tre ba ma nji ho ve po ro di ce: tro je od de se to ro de ce (mla dih) de li so-bu sa bra tom ili se strom, dok osta li ima ju vla sti tu so bu (tro je su je din-

32 O tome će detaljno biti reči u poglavlju o aspiracijama i stilovima života mladih.


ci). Če ti ri su po ro di ce ži ve le u za jed nič kom pro sto ru – do ma ćin stvu sa ro di te lji ma, sa da je to slu čaj sa dve po ro di ce (Mi lo še vom i Du ša-no vom), dok su osta le stam be no na sle di le maj či ne ro di te lje ili se obez be di li pro da jom ro di telj skog sta na. Bo ri so va po ro di ca ima naj-ne a de kvat ni ji ži vot ni (te san) pro stor, ali ima ju ma li po slov ni pro stor za rad nju ko ji su ot ku pi li. Naj vi še ka pi ta la, ak tu el nog i po ten ci jal nog, u ne kret ni na ma ima Ste fa no va po ro di ca, gde otac pro jek tant sko in-ve sti tor skim ra dom pla ni ra da obo ji ci si no va obez be di stam be ni pro-stor:

T:Iodsvaketezgradećenamadaostanejedanilidvastana.Tojenanekinačinmoja,našapenzija.

S:Zaizdavanje?T:Zalogzabudućnost.To jepotpuno realno.Da lićemo iz

davati ili ćemo toprodatipadasekoristi kapital, tonijebitno,usvakomslučajutojenekasigurnostzabudućegodine.Inekamojaželjairazmišljanjadanjimadvojici–tojepotpunorealnoimoguće–daimomogućimopojedandobarstan.(2007.)

Do mi nant ne eko nom ska stra te gi ja je rad na i to su za stu plje-ne rad na fo ku si ra na – u če ti ri po ro di ce (uklju ču ju ći pred u zet nič ku u slu ča ju Ste fa no ve po ro di ce), kao i rad ne di ver si fi ko va ne u dve va ri-jan te: for mal no za po sle nje u kom bi na ci ji sa do dat nim ra dom u če ti ri po ro di ce, i pred u zet ni štvo u kom bi na ci ji sa for mal nim za po sle njem i do dat nim ra dom – u dve po ro di ce.

Što se pred u zet nič ke de lat no sti ti če, tu se iz dva ja Ste fa no va po ro di ca či ji po sao pre ra sta u sred nje pred u zet ni štvo, dok su pri-vat ni po sao Ja ko vo vog oca i rad nja Bo ri so ve maj ke ne do stat ni da bu du osnov ni iz vor pri ho da po ro di ce. Do dat ni rad oba vlja ju i oče vi i maj ke i te ško je re ći ko li ko od nje ga pred sta vlja for ma li zo va ni rad (pre ko ugo vo ra na pri mer) a ko li ko je ne for mal ni rad u do me nu „si-ve eko no mi je“. Kod oče va su za stu plje ni autor ski ra do vi, pro jek ti, iz vo đač ki na stu pi („mu zič ke te zge“) i pri vat na le kar ska prak sa, dok maj ke da ju pri vat ne ča so ve – je zi ka, in stru men ta. Mi lo še voj maj ci je do dat ni rad – pri vat ni ča so vi za spe ci ja li zo van pred met bio je di ni iz vor pri ho da na kon ot ka za i to kom pe ri o da dok ne za po sle ni biv ši muž ni je pla ćao ali men ta ci ju, i to iz vor ko ji im je obez be đi vao so li-dan kva li tet ži vo ta:


M:NeznamštadaVamkažem,vodimračunaimislimdanisamnekiprosečantipštosetogatiče.Mogusebidapriuštimkaduđemusamoposlugudanerazmišljamotomekolikoštakošta,dakupimdeciimesoipovrćeivoće,značikvalitetnuishranu,davozimkola,daneidemprevozom.(Mi lo še va maj ka, 2000.)

Dra ga no va po ro di ca je je di na u ko joj oba ro di te lja kon stant no ra de dva po sla. Ti me se obez be đu je pri sto jan ži vot po ro di ce, ali na u-štrb slo bod nog i za jed nič kog vre me na:

S:Obojeimatepodvaposla,dalisuvamprvaprimanjadovoljna?

M:Najverovatnijesenebinibavilahonorarnodajeovodovoljno,slobodnovrememožeipristojnijedaseiskoristi.(Dra ga no va ma ma 2000.)

M:Pakombinujemoprihode.Onporedtogaštoradiuudruženju,značiimaobičnodvaputamesečnonekatezga.Jadržimdostaprivatnečasove.Uprincipunismopunozajednosvionakonaokupu.Aličinimisekolikogledamljudeislušamiovudrugudecu,jersamsanjimaukontaktu–danaszbogtogprokletognovcasvitakoživimo.

S:Dalisuvamprimanjakojasakupitedovoljnadaobezbediteživotporodice?

T:Pajesu.S:Dalimoratenečegadaseodričete?M:Pane.T:Egzistencijanihstvari–ne.(Dra ga no vi ro di te lji, 2007.)

Osim na ve de ne dve is pi ta ni ce i Ja ko vo ve ma me, ve ći na že na u vra čar skom pod u zor ku ima ma nje raz vi je nu ka ri je ru od mu že va: ma nje su uspe šne, za u zi ma ju ni že po zi ci je u pro fe si o nal noj hi je rar hi-ji (uko li ko su u is toj pro fe si ji kao mu že vi), a ne ke su žr tvo va le svo je umet nič ke ka ri je re (Sa vi na i Bo ja no va ma ma) ili ni kad ni su ra di le (Ste fa no va ma ma). Kod ovih po to njih is pi ta ni ca po sto ji pri gu še no ne za do volj stvo ko je one po ku ša va ju da ra ci o na li zu ju usme ra va njem ener gi je na de cu i nji ho vo obra zo va nje:

M:Pakadjeredovnostanje,uglavnomjesvepodređenotojnjihovojškoliitomcirkusucelom.Kojijeprofesordošao,kojeotišao,štasedešava,kojičas,štasespašava,domaći,dalijeotišao,dalijespreman,dali,ona,on,itakoda,utomsmislu,ajatunegdeus


putokotogdomaćinstva,akouspemdaugrabimneštozasebe,tojeovako,dakažem,utrećemplanu.Znači,zasebe...negdesamsebetubaš,negdesasvimpotisnula.Svepokušavamdaneštouradimdokbudemtu,davidimprekoleta,kadnemamvišetajdnevnistres,mislimdanešto,ovaj,odtihstvariuradim,alijainemogu,usuštini,daradim,ovaj,kadsamstalnonapetaokotihbanalijakojebitrebalodasubanalijeanisu,ustvari.(Sa vi na ma ma, 2007.)

Strategijaoslanjanjanasocijalnemrežepodrške je ma nje za stu plje na u po ro di ca ma na Vra ča ru ne go u oni ma Ra ko vi ci, če ti ri po ro di ce su ži ve le u pro ši re nim do ma ćin stvi ma i ta po god nost „za-dru žnog ži vo ta“ po seb no je na gla ša va na 2000. go di ne. Dve po ro di-ce ko je i da nas ži ve u za jed ni ci, me đu tim, na gla ša va ju zna čaj udru-ži va nja ma te ri jal nih re sur sa; is kaz Mi lo še ve maj ke je pri mer ka ko se raz li či ti iz vo ri pri ho da (i ali men ta ci ja ko ju ni je po me nu la) kom bi nu ju za po bolj ša nje kva li te ta ži vo ta po ro di ce:

M:Znateštamojamamaimavelikupenzijuionadajepolapenzijeukuću.Mojaplatajedooktobramesecabilapristojna,mislimvelikazanašeuslove,nevelika,pristojna–700evra.Sadmijeplatapolaodtogauškoli.Značinekadopunajesatimčasovima.Maloihima.MeđutimjasamumeđuvremenukupilanekistančićuKumodražuodonihranijihčasova.Patuneštokane.(Mi lo še va ma ma, 2007.)

Strategijaredukcijepotrošnjeje mno go ma nje iz ra že na ne go u rad nič kim po ro di ca ma. Su ža va nje obi ma po tre ba – pu to va nja, iz-la za ka, ku po vi ne gar de ro be za od ra sle i slič nog, po sto ja lo je to kom de ve de ste tih i to kom dru gog ta la sa is tra ži va nja 2000. go di ne, što sa že to po ka zu je is kaz jed ne is pi ta ni ce:

S:Čegaseodričete?M:Svegaštojenadgradnja.Ulaganjeuknjige,posetekultur

nimmanifestacijama,koncertima,ulaganjeuprofesiju,putovanja,znači sve što predstavlja neko zadovoljstvo, nadgradnju ličnosti,Znači,bukvalnopreživljavamo. (Ja ko vo va ma ma, 2000.)

Kod percepcijematerijalnogpoložaja i po seb no po tro šnje ja-vlja se sloj na di stink ci ja oko de fi ni ci je to ga šta je „pre ži vlja va nje“. Dok je, kao što smo vi de li, za rad nič ke po ro di ce „pre ži vlja va nje“ odr-ža nje mi ni mu ma eg zi sten ci je, do tle za po ro di ce sred njeg slo ja „pre-ži vlja va nje“ ima zna če nje odr ža va nja „nor mal nog ži vo ta“. Me đu tim,


po što su aspi ra ci je za kva li te tan ži vot ve će: „živimonormalanživot,alitonijedovoljno“– opi sa no re či ma jed nog is pi ta ni ka, sni ža va nje kva li te ta ži vo ta se do ži vlja va kao od ri ca nje, li ša va nje:

S:Dalisenečegaodričete?M:Svakakodaseodričemo.T:Mnogihstvari,mojjejediniciljzadnjih10godinabiodadeca

iporodicamogudaživebeznekihvećihopterećenja.Normalnodasehrane,normalnodaseoblače,daodunamoreinaskijanje.Tojebionekiciljkojiječiniseostvaren.Odreklismosesvegadrugog,praktičnonigdeneizlazimo,retkogdedrugdeputujemo.Jasamranijeimaostranečasopiseizmojestruke,tovišenepostoji,nikodkoga,toseskresalo.Nasdvojeskorogarderobuninekupujemo.(Ste fa no vi ro di te lji, 2000.)

To kom tre ćeg ta la sa is tra ži va nja is pi ta ni ci iz vra čar skog pod u-zor ka ni su po mi nja li re duk ci ju po tro šnje, osim po ne kih ko ji su po mi-nja li usa vr ša va nja i pu to va nja u ino stran stvu na ko ja su na vi kli pre dru štve ne tran sfor ma ci je i kri ze:

M:Sobziromdasmosvimiuporodiciumetnici,mislimdanamnisudovoljna(pri ma nja ST). Živimoonakoopetnormalanživot.Mibarsmonaviklidaživimo,bardoksmobilimlađi,dastalnoputujemo,naskijanje,more–tojebiloneštoštojenormalno.Odlazakuinostranstvo,značitosustvarikojevišenemožemo.Tiodlasciuinostranstvo,situacijajetakvakakvajeste.Značimnogijeskromnijiuodnosunapredhodno.(Bo ja no va ma ma, 2007.)

Iako stra te gi je sup sti tu ci je – na tu ral ne pro iz vod nje i ra da udomaćinstvuzasopstvenepotrebesu štin ski ne po sto je u po-ro di ca ma sred njih slo je va na Vra ča ru, zna čaj no je po gle da ti obim do ma ćeg ra da že na – u okvi ru pre o vla đu ju će po de le ra da u do ma-ćin stvu.

O si me trič noj po de li ra da, sa rav no mer nom i rav no prav nom po-de lom i re ci prič no šću oba ve za, mo že se go vo ri ti u tri po ro di ce. Bo-ja no va maj ka je kod de ce od ma le na raz vi ja la po seb ni rad nu eti ku, de li la oba ve ze u do ma ćin stvu i pla ća la im za rad, raz vi ja ju ći nji ho vu sa mo stal nost. Ta se stra te gi ja u ovoj po ro di ci po ka za la de lo tvor nom, što po ka zu ju i is ka zi is pi ta ni ce iz dva ta la sa is tra ži va nja:


S:Kućniposlovi?M:Svičetvoroučestvujemo,nemamodirektnodajemojeku

vanjeilineštonegosviučestvujemoutome.Starijisinisuprugistoznajudakuvaju.Ustaljenesutonavike,neodređujemokoćeštadauradi,negotečesamoposebi.(2000.)

S:Kakostepodeliliposaoukući?M:Sviradimosve.Kuvanjeitoradimosvi.Bojanznanajbolje

danapravinekemakarone.Akosepravineštoslatkopalačinke,njihdvojcazajednorade.Suprugkuvanajboljeodsvihnas,onkuvasavršeno,takodajetonešto.Nemaono–koćedanasdakuva,koseprvidohvatitajkuva.(2007.)

Si me trič na po de la ra da iz me đu ro di te lja sa, do du še ne jed na kim i ne re ci proč nim uklju či va njem de ce, po sto ji i u Dra ga no voj po ro di ci. S ob zi rom da je od ra nog uz ra sta de ce maj ka ra di la je dan po sao sa pu nim rad nim vre me nom a dru gi do dat ni, dok je otac ra dio skra će-no rad no vre me i sa mo po vre me no imao an ga žma ne kao slo bod na pro fe si ja (mu zi čar), kod njih je spon ta no us po sta vlje na si me trič nost po de le kuć nog ra da iz me đu su pru žni ka:

S:Kakostepodeliliposaoukući?M:Sveradimozajednički.Odnosnoštakostigne.S:Vasdvojejel?M:Da.S:Anjihdvojca?M:Njihdvojca.Draganneradiništa,aN.hoće.Čakhoćeda

skuvanešto.Bacajuđubretonijeproblemiostalestvari. (Dra ga no-va ma ma, 2007.).

Dru ga či ju vr stu si me trič ne in ter ge ne ra cij ske po de le kuć nog ra-da ostva ri la je Mi lo še va ma ma, na kon što je jed no ro di telj ska po ro di-ca po če la ži vot u za jed nič kom do ma ćin stvu sa nje nom maj kom:

S:Recimištabibiotačnoposaotvojposaoukući?D:Usisavanje,bacanjeđubreta,kadstignem.Akoizlazimna

poljetrebadaproverimdaliimađubretadabacim.Vađenjesudova,osimakobakaneizvadi.

S:Daliimašneštodajesamotvojposao?D:Usisavanje.S:Kakostedošlidotoga?


D:Dogovorilismosejednostavno.S:Adrugikakosupodelili?D: I. (se stra – ST) pegla,bakakuva,mamakuvasavreme

nanavreme.Mamasređujestansavremenanavreme. (Mi loš, 2007.)

I u osta le dve jed no ro di telj ske po ro di ce, u no voj ži vot noj si tu a ci ji po če la je da se us po sta vlja de li mič na si me tri ja po de le kuć nog ra da iz me đu maj ki i ćer ki:

S:Kažimikakostepodelileposaoukućitiimama?D:Paštajaznam.Mamabrišeprašinu,tojanikadneradim

zatoštosutositnicezakojejanemamživaca....Recimojavolimdabrišempodove.Tovolim,takodaitoradimuprincipuja.Usisavamokakokostigne.Kučejemojaobaveza.Mamaidenapijacu,jaidemuprodavnicu.Sadobičnouprincipu,poštosmonasdve,minekuvamotakočesto,jerjesvakavankuće,baremjedanobrokdnevno.Alimamaspremauprinciputakonekasvojajela.Jaimamparsvojihkojevolimdaspremamdajedem.Takodanekadja,nekadona.(Ne ve na, 2007.)

M:Izlazi,petak isubotasuglavnidaniza izlaženje.Aprekodanaujutruspavadoiznemoglosti.Ondaseprobudi.Ondamoradasesredikuća.Tojenamjejedinidankadasređujemo.Pomažemi.Jasvemanjemogu,onasvevišeradi.Imatihobavezaukući.Uglavnomihpoštujeineinsistiramnogoivišepostižemkadjezamolimnegokadjojnaredim.

S:Zadovoljnistetimekolikoučestvujeukući?M:Jesam. (Ne ve ni na ma ma, 2007.)

No ve ži vot ne si tu a ci je – osta ja nje de te ta sa mog u do ma ćin stvu, do no se no vo osa mo sta lji va nje do tle pre za šti će nog de te ta. No vo is-ku stvo se obo stra no po zi tiv no do ži vlja va, kao što se vi di iz is ka za Mi le ne i nje ne ma me:

S:Kakostepodelileposloveukući?D:Ovaj,mislim, pomognem ja njoj, ali 90%stvari ona radi.

Običnosefokusiramnasvojusobu,brisanjeprašine,usisavanje.Tojemoje.Aovaj,međutim,sadkadonanijebilatu,sobziromdajeovdesvakidanbioneko,ilinekodruštvo,iondasenapravitu


svinjac,pasamsvakidanusisavala.Akonekoovdeslučajnoprespava,odmahujutruseraspremakrevet.Sve–sudovi–čimseneštopojede,popijeseperu.Takodasambilabašonoodgovorna–oduševilasamse. (Mi le na, 2007.)

S:Štaradiukući,dalisebrineodomaćinstvu?M:Znatekako, to jeneštošto jastalnorazmišljamivraćam

filmnamojumladost.Menijemamabilaukući.Međutim,tojesterazlika–nijeradila,bilajeupenzijitadakadasamjabilautimnekimgodinama.Morampriznatidani janisamukućibogznaštaradila.Ilisenesećamtoliko.Alinekadsmeta–kadsamjaukući,ondasetouglavnomprepuštameni,semkadkažem:uradiovo.Aevosadsamjabilaodsutna15dana.Onajeusisavala,sređivala,sklanjala.Svejebilo. (Mi le ni na ma ma, 2007.)

Mo že se re ći da je u još dve po ro di ce si me trič nost de li mič no ostva re na, bi lo iz me đu su pru žni ka, a sa ma njim uče šćem de ce (kao u Du ša no voj po ro di ci) ili iz me đu maj ke i de ce (kao u Iva ni noj po ro di ci).

Iz ra zi to asi me trič na po de la, gde ve li ku ve ći nu kuć nih po slo va oba vlja maj ka, po sto ji u tri po ro di ce – Ste fa no voj (gde maj ka ne ra-di), Ja ko vo voj (gde je otac stal no od sutan), i Sa vi noj (gde maj ka ima stal nu pla će nu po moć u do ma ćem ra du). Na ma lom bro ju rod no ne-iz ba lan si ra nih stu di ja slu ča ja ni sam us pe la da usta no vim pra vil nost iz me đu po de le ra da u po ro di ci i po la de te ta. Po sto ji, me đu tim, pra vil-nost iz me đu rad nog an ga žo va nja že ne i si me trič ni je po de le ra da u do ma ćin stvu. Za raz li ku od rad nič kih po ro di ca u Ra ko vi ci, one že ne iz vra čar skog pod u zor ka ko je oba vlja ju vi še stru ke rad ne ak tiv no sti (kao Dra ga no va i Mi lo še va ma ma), i ti me se ve ro vat no per ci pi ra ju kao glav ni „hra ni o ci“ po ro di ce, us pe le su da raz vi ju par ti ci pa tiv ni ji od nos u svo jim do ma ćin stvi ma33. Naj ma nja si me tri ja je u onim po-ro di ca ma gde se očev po sao i ka ri je ra nad re đu ju nad že ni nim, a de li mič no i nad ce lo kup nim ži vo tom po ro di ce.

Ma da u ma njoj me ri, i za is pi ta ni ke iz po ro di ca sred njeg slo ja sa Vra ča ra pe riod de ve de se tih i dru gi ta las is tra ži va nja obe le ži li su ne-ga tiv ne per cep ci je iza zva ne pr ven stve no ve li kim na po ri ma i ogrom-nim tro še njem lič nih re sur sa. One se is ka zu ju kao ža lje nje za otu đe-njem od po ro di ce, kod onih oče va ko ji su bi li od sut ni:

33 O participacji u ispitivanim porodicama videti više u Tomanović, 2002.


T:Žaomijetihdesetgodinakojesamizgubio.Zatimžalim,posebnosamojimstarijimsinom,jerizgledadanisamuspostaviopravikontaktsanjim.Biojeudaljenodmenenanekinačin.Mislimdamutonedostaje,menisvakakonedostaje.(Ste fa nov ta ta, 2000)

i kao ose ćaj umo ra i psi hič kog za mo ra u te gob noj sva ko dnev ni ci ko-ja ni je uka zi va la na sve tli ju per spek ti vu:

T:Smešnojeuopštepitatiljudeštaimtonedostaje,kadsesvesvodinaelementarnepotrebe,daimadete,daprođe,dajede,davozikola,dabudemsrećanštojesinoćbilostruje,e,divno,došaojebenzinnapumpi,divno,kodanijenajnormalnijastvardabudebenzinanapumpi.To je jednanajnormalnijastvar,a ja trebadabudemsrećanštoimabenzina.Nedostajelagodnostuživotu,dajanemoramdarazmišljam,netrebamibogatstvo,danemislimosvakodnevnimstvarima.Čovekimastresipotrebuzajednimnormalnimživotom.Tojeonoštonedostaje.(Ne ve nin ta ta, 2007.)34

Is ka zi is pi ta ni ka uka zu ju da je pe riod od 2000. do 2007. go di ne do neo ne ku ma te ri jal nu si gur nost, za ne ke i pro spe ri tet – što se oči-ta va u ve ćoj psi hič koj sta bil no sti i za do volj stvu u po ro di ca ma35.

Pro me ne u ma te ri jal nom po lo ža ju u po ro di ca ma sred njih slo-je va na Vra ča ru ka rak te ri še nje go va sta bi li za ci ja, a u slu ča ju ne kih po ro di ca i na pre dak:

T:Jasamnapokonodprošlegodineiliprošlegodineodlučiodaradimsamozasebe,zanasustvari.Jasamradio30godinauprojektovanju,izvođenju.Kakojebiloteškovreme,bilohaotično,ondasamsesvimisvačimbavio.Dostasampočeodaradimnaizvođenjima.Zadnje tri ipogodinesamradiona jednomobjektu–stambenojzgradi, tunaCrvenomkrstui to jesad,praktičnojegotovoljudisuuseljeni.Alisamtoradiounekomortačkomsistemukojiminormalnoneodgovara,zatoštoznaseštajetoortakluk.Menitoneodgovara,jerjatosasvimdrugačijegledam.Isadsamodlučiodaradimsamipolakoisinovedauključujemutajposaouprojektovanjepraktičnozateobjekte,kojećuposlejadaizvodim,gradim.

34 Više o atmosferi koja je preovladavala u ispitivanim porodicama videti u Tomanović, 2002.

35 Očigledno u navedenim iskazima ispitanika o potrošnji.


... To su zarade profiti, nekad ide, nekad ne ide.Mislim daimamo,barpremanovcukojisetroši,sigurnoimamovišiodnekogopštegstandarda.Mislimdaživimosigurnoboljenegovelikibrojljudisadauovojzemlji.Ovagodinaćebitiprelaznadrugačijisistemradainajverovatnijećemobitipotpunostabilni.Iondaćemo,akosetosveostvarištojasadplaniram,tojeotprilikerokodgodinedana,ondaćemosviimatičakvrlovisokstandard.Tojemojplan–nadamsedaćetakoibude.(Ste fa nov ta ta, 2007.)

Pro me ne u ma te ri jal nom po lo ža ju uka zu ju na traj nost i uspe-šnost stra te gi ja ko je do vo de do stanjadinamičneravnoteže sa rav-no mer nim raz vi ja njem i re sur sa i po tre ba (Ba bo vić, 2009).

U pod u zor ku po ro di ca sred njih slo je va de ca ne ra de, ni ti za ra-đu ju za dže pa rac. Iz u ze tak je Bo jan, što je vi še pro iz vod spe ci fič ne rad ne eti ke ko ju pro mo vi še maj ka (o če mu je ra ni je bi lo re či), ne go po tre be za do dat nim pri ho dom u po ro di ci ko ja ima tri do hot ka. Bo jan je to kom sred nje ško le za ra đi vao di zaj nom (cr ta njem), ali po red oca i sto lar stvom:

S:Pomenuosidasiradiozadžeparac?D:Pada,tostolarija,tosamradio.Aliovako,akoispadneneki

posao.Nekekompjuteresamumrežavao.Svaštačujem,odemdapomognem,panaučimsveštomožedabudekorisnouživotu.

S:Kažimi,novackojisitakozaradiodalitijepomagaokaodžeparac,ilisiimaonekunamenuzanjegaposebnu?

D:Uglavnomsamgakoristiozapolaganjevozačkogispita.Neznam,ulagaosamunekestvarikojećemibitikorisnenisamserazbacivao.(Bo jan, 2007.)

Što se ti če pi ta nja eko nom skih re sur sa kao struk tu ral no ogra ni-ča va ju ćih – omo gu ća va ju ćih u od no su na de te, ni jed no od de ce sa Vra ča ra ni je is ka za lo vi đe nje da su ne ke nje go ve ili nje ne aspi ra ci je ogra ni če ne ili osu je će ne zbog ne do volj no sred sta va u po ro di ci ili od-su stva ma te ri jal ne po dr ške od stra ne ro di te lja. Šta vi še, u svim is pi ti-va nim po ro di ca ma ula ga nja u de cu su kon stant no ve li ka, po seb no u nji hov kul tur ni ka pi tal kroz obra zo va nje – ško lo va nje i van škol ske ak tiv no sti36. I u pe ri o di ma ka da je kva li tet ži vo ta po ro di ce bio ugro-

36 O tome će detaljno biti reči u poglavlju o obrazovanju kao kulturnom kapi-talu.


žen, ula ga nje u de cu je bio pri o ri tet ko ji su se bi po sta vlja li ro di te lji sred njeg slo ja:

M:Odvojimoonoštotrebadapokrijenjihovepotrebeiaktivnostivanškole.Toseplaća,crtanjeiostalo,prvoto,paondasveostalo.(Du ša no va ma ma, 2000.)

U hi je rar hi ji pri o ri te ta, ško lo va nje de ce je i 2007. go di ne bi lo vi-so ko po sta vlje no:

T:...Miimamotakonekistavgde,nanekestvari,recimo,vezanozaškolovanje,za,neznam,takonekespecifičneaktivnosti–midajemopriličannekinovac,uslovnozanašeusloveovde.Aliimamoopetnekestvarigdenismosestabilizovaliekonomski,utomsmislunekogtogprostora(stam be nog – ST). (Sa vin ta ta, 2007.)

S:Daliimatenekeplanovezanekeinvesticije,daliimatenekemogućnosti?

M:Našisuplanovitanašadecakojajošuveknisuzavršilaitusunekinašiplanovi,akobudetrebalo,negousvakomslučajućetrebati.Moždanekestipendije,nekačuda,panegdedaseuovenašeinvesticijeuključestipendije...(Iva ni na ma ma, 2007.)

Po re đe njem re zul ta ta is tra ži va nja ko ji se od no se na eko nom ski aspekt sva ko dnev nog ži vo ta po ro di ca u dva is tra ži va na pod u zor ka, uoča va ju se ne ka za jed nič ka obe lež ja, kao i ne ke iz ra že ne raz li ke.

Zajedničkaobeležjaekonomskogaspektaporodičnogživota pro iz i la ze iz kon junk tu re – iz od li ka dru štve nog kon tek sta, ko ji ka rak te ri še du go traj na ano mič na tran sfor ma ci ja dru štva. Za jed nič ka obe lež ja su iz ra že ni ja u pe ri o du „blo ki ra ne tran sfor ma ci je“ de ve de-se tih i 2000. go di ne. Op šti eko nom ski po lo žaj oba ti pa po ro di ca obe-le le ži li su pad ži vot nog stan dar da i kva li te ta ži vo ta. Oni su uslo vi li po tre bu za do dat nim psi ho-fi zič kim na po ri ma po je di na ca (ro di te lja), od no sno ve li ko tro še nje ljud skih re sur sa (sna ge, ener gi je, vre me na, emo ci ja), što je uzro ko va lo op te re će nje i ose ća nje ne za do volj stva ko ji su za jed nič ki obe ma gru pa ma is pi ta ni ka.

Ne ke od stra te gi ja su bi le slič ne u okvi ru tog pe ri o da „stra te gi ja op stan ka“, kao što su re duk ci ja po tro šnje i raz vi ja nje di ver si fi ko va ne rad ne stra te gi je. Po red to ga, struk tu ral no kul tu ral na obe lež ja pa tri jar-


hal ne ma tri ce ko ja je još uvek do mi nant na na ovim pro sto ri ma, a u ne kim aspek ti ma i osna že na pro ce si ma re tra di ci o na li za ci je dru štva, uslo vi la su da je jed no od za jed nič kih obe lež ja dva ti pa po ro di ca pri-sut nost rod nih ne jed na ko sti u rad nim stra te gi ja ma i po de li do ma ćeg ra da.

U sle de ćem pe ri o du raz vo ja dru štva Sr bi je, u pe ri o du „re ak ti vi-ra ne tran sfor ma ci je“ na kon po li tič kih pro me na 2000.go di ne, ja vlja ju se razlikeuekonomskomživotuporodica, ko je uka zu ju na sloj ne di stink ci je. Raz li ke, od no sno sloj ne di stink ci je, pro iz i la ze iz struk tu-ral nih obe lež ja aku mu li ra nog ka pi ta la i to pr ven stve no kul tur nog, u smi slu ste če nog obra zo va nja.

Što se ti če eko nom skih re sur sa, bo lji stam be ni uslo vi su u po ro-di ca ma na Vra ča ru. Sa dru ge stra ne, po ro di ce u Ra ko vi ci ima ju vi še do dat nih ne kret ni na ko ji ma mo gu da ma ni pu li šu kao re sur si ma, što ne ke i či ne, a to je slu čaj sa mo u jed noj po ro di ci na Vra ča ru.

Naj i zra zi ti je raz li ke se ja vlja ju u do me nu eko nom skih stra te gi ja do ma ćin sta va. Po seb no je ja sna raz li ka u rad nim stra te gi ja ma ko ja je kon zi stent na sa po de lom ko ju da je Ma ri ja Ba bo vić (2009: 142) na rad ne stra te gi je ve za ne za pri mar no tr ži šte ra da, ko je ka rak te ri še rad na sna ga sa vi šim kva li fi ka ci ja ma, mo guć nost za na pre do va nje u ka ri je ri, i si gur ni ji i bo lje pla će ni po slo vi ma (struč njač ki, me na džer ski i pred u zet nič ki), i na rad ne stra te gi je ve za ne za se kun dar no tr ži šte ra da: gde ra di rad na sna ga sa ni žim kva li fi ka ci ja ma, gde se te že pro na la zi po sao, oba vlja ju ne si gur ni ji i sla bi je pla će ni po slo vi. S ob-zi rom da su ve za ni za pri mar no tr ži šte ra da, is pi ta ni ci, a po seb no oče vi na Vra ča ru su ma nje op te re će ni dvo stru kim ra dom, dok su nji ho ve stra te gi je traj ni je i pro spe ri tet ni je. Sa dru ge stra ne, an ga žo-va nje is pi ta ni ka iz Ra ko vi ce, i maj ki i oče va, na se kun dar nom tr ži štu ra da, po ve za no je sa nji ho vom ve ćom op te re će no šću dvo stru kim za-po sle njem, a stra te gi je su ma nje uspe šne – ne obez be đu ju do vo ljan stan dard i kva li tet ži vo ta po ro di ce i ma nje su traj ne, rad ni an ga žma ni se če šće me nja ju.

I osta li ti po vi stra te gi ja po ka zu ju sloj ne raz li ke još od pr vog ta la-sa is tra ži va nja po čet kom de ve de se tih (To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997). Po sto ji ta ko raz li ka u stra te gi ji ko ja je za sno va na na re duk ci ji po trošnje:i to raz li ka u in ten zi te tu, zna ča ju i zna če nju. Po to nje se od no si na raz li či tu per cep ci ju kva li te ta ži vo ta: sa jed ne stra ne, u rad nič kim po ro di ca ma u Ra ko vi ci kva li tet ži vo ta se svo di na „nor ma lan ži vot“ ko ji se tu ma či kao „pre ži vlja va nje“, a sa dru ge stra ne, u po ro di ca ma


sred njeg slo ja na Vra ča ru kva li tet ži vo ta se ta ko đe po ve zu je sa „nor-mal nim ži vo tom“, ali se on kod ovih is pi ta ni ka tu ma či kao „nad grad-nja“, za do vo lje nje ne sa mo eg zi sten ci jal nih, već i kul tur nih po tre ba – iz la za ka, pu to va nja, na bav ke knji ga, na pri mer. Shod no to me, po-jam „li ša va nja“, od no sno re duk ci je po tre ba ima raz li či te sa dr ža je i zna če nja u dva ti pa po ro di ca.

Po tom, strategijaoslanjanjanasocijalnemrežepodrške je ma nje za stu plje na u po ro di ca ma na Vra ča ru ne go u oni ma Ra ko vi ci, i to u oba is tra ži va na pe ri o da, dok s dru ge stra ne, stra te gi je sup stitu ci je i sa mo pro i zvod nje ne po sto je na Vra ča ru. U ce li ni pod u zor ka po ro di ca sred njeg slo ja po sto ji ma nja asi me tri ja u po de li do ma ćeg ra-da, a ve ća di fe ren ci ja ci ja mo de la po de la ra da unu tar pod u zor ka. Ve ća si me trič nost u po de li do ma ćeg ra da iz me đu su pru žni ka je po ve za na sa pro fe si o nal nom ori jen ta ci jom že na – is pi ti va nih maj ki, kao i sa nji ho-vom rad nom eman ci pa ci jom i do dat nim rad nim op te re će njem, što ni je slu čaj u pod u zor ku is pi ti va nih rad nič kih po ro di ca u Ra ko vi ci.

Sled stve no na ve de nom, sta nja ko ja na sta ju kao po sle di ca raz-vi ja nja i de lo va nja stra te gi ja su raz li či ta. Ma nji eko nom ski re sur si, kul tur ni ka pi tal u smi slu obra zo va nja i stra te gi je ori jen ti sa ne na se-kun dar no tr ži šte ra da, ko je su ma nje uspe šne i traj ne, pro iz ve le su sta nje „sta tič ke rav no te že“, od no sno pro stu re pro duk ci ju i odr ža nje eko nom skog sta nja u rad nič kim po ro di ca ma u Ra ko vi ci. Sa dru ge stra ne, u po ro di ca ma sred njeg slo ja na Vra ča ru di na mič ka rav no te-ža, ko ju ka rak te ri še raz vi ja nje re sur sa i po tre ba, po sle di ca je ve ćeg po čet nog eko nom skog i kul tur nog ka pi ta la ko ji po je din ci ma omo gu-ća va ju da raz vi ja ju uspe šni je i traj ni je stra te gi je na pri mar nom tr ži štu ra da. To po tvr đu ju i na la zi is tra ži va nja Ma ri je Ba bo vić ko ja za klju ču je da isti ti po vi stra te gi ja (npr. rad ne di ver si fi ko va ne) da ju „posverazličiteefekteu za vi sno sti od vr ste ra da i sloj ne pri pad no sti do ma ćin-sta va (kur ziv u ori gi na lu – prim. ST), kao i da su i ve će šan se za so ci jal ni us pon do ma ćin sta va iz slo je va pred u zet ni ka i struč nja ka (2009: 240, 241).

Za ovo is tra ži va nje, od ključ nog je zna ča ja to što raz li či ti eko nom-ski uslo vi, eko nom ski ka pi tal po ro di ce stva ra ju raz li či ta struk tu ral na okruženjaza de te, bi lo sa mo stal no, bi lo u kom bi na ci ji i ak ti vi ra ju ći dru ge ti po ve ka pi ta la – kul tur ni i so ci jal ni. U ovom po gla vlju de li mič-no je po ka za no na ko ji na čin ta okru že nja de lu ju kao ogra ni ča va ju ća – u Ra ko vi ci ili omo gu ća va ju ća – na Vra ča ru. O me đu dej stvu raz li či-tih ti po va ka pi ta la bi će de talj no re či u na red nim po gla vlji ma.


OBRA ZO VA NJE DE TE TA KAO KUL TUR NI KA PI TAL

No vi ja is tra ži va nja struk tu re ju go slo ven skog dru štva pri kra ju so ci ja li stič kog pe ri o da i srp skog dru štva u post-so ci ja li stič koj tran-sfor ma ci ji uka zu ju na ni sku me đu ge ne ra cij sku i unu tar ge ne ra cij sku po kre tlji vost ko ja vo di struk tu ral nom „za tva ra nju“ dru štva37. Iako pre ma po sled njim is tra ži va nji ma svi dru štve ni slo je vi po ka zu ju ten-den ci ju za tva ra nja, sa mo re pro duk ci ja slo ja je po seb no iz ra že na u sred njim i vi šim slo je vi ma (Cve jić, 2006). Is tra ži va nja po ka zu ju da to kom du žeg pe ri o da sred nji i vi ši slo je vi usme ra va ju svo je po tom ke na sti ca nje vi so kog obra zo va nja i uklju či va nje u ak ti van dru štve ni ži vot u okvi ru so ci jal no-kla snih po zi ci ja slič nih ro di telj skim (Mi la di no-vić, 2006: 126). Aku mu li ra ni kul tur ni i so ci jal ni ka pi tal ovih slo je va se po ja vlju je i kao zna čaj na ba ri je ra za ula zak u njih (Ibid. 129). Sa dru ge stra ne, sti ca nje vi so kog obra zo va nja i da lje osta je, po red po li tič ke ak tiv no sti, osnov ni ka nal ver ti kal ne dru štve ne po kre tlji vo sti – dru štve ne pro mo ci je (Cve jić, 2006; Mi la di no vić, 2006).

Pred met ana li ze u ovom po gla vlju je sloj na di stink ci ja u od no su pre ma obra zo va nju i ško lo va nju iz me đu is pi ti va nih po ro di ca. Ovaj od nos se po sma tra kao ob lik kul tur nog ka pi ta la po ro di ce i is pi tu je se nje go va ulo ga u kul tur noj i so ci jal noj re pro duk ci ji.

Kon cep tu a li za ci ja obra zo va nja kao kul tur nog ka pi ta la u po ro di ci

Ka ko je na ve de no u kon cep tu al nom de lu stu di je, pre ma Bur di-jeu, kul tur ni ka pi tal mo že po sto ja ti u raz li či tim ob li ci ma: kao lič ne dis po zi ci je, objek ti fi ko van u do bri ma i in sti tu ci o na li zo van u obra zov-nim kva li fi ka ci ja ma (Bo ur di eu, 1986b: 243). U ovom po gla vlju se po-seb na pa žnja po sve ću je kul tur nim dis po zi ci ja ma ko je se od no se na

37 Lazić, 1987; Bogdanović, 1991, 1992; Miladinović, 1993, 2003; Cvejić, 2000; Lazić i Cvejić, 2005, navedeno prema Cvejić, 2006.

83Obrazovanje deteta kao kulturni kapital

obra zo va nje u naj ši rem smi slu, a ko je se sti ču u po ro dič nom okru-že nju. One su deo po ro dič nog ha bi tu sa ko je se pu tem „pe da go ške ak ci je“ (Bern štajn), „ne pri met nog še gr to va nja“ (Bur di je) pre no si na po tom ke da bi po stao deo nji ho vog lič nog ha bi tu sa ko ji pre di spo ni ra nji ho ve per cep ci je, sta vo ve i prak se (u ovom slu ča ju pre ma obra zo-va nju).

Kul tur ni ka pi tal po ro di ce se iz me đu osta log in ve sti ra u obra zo-va nje po to ma ka. Bur di je sma tra da se, po što vi ša i u ma njem obi mu sred nja kla sa ima ju sred stva da in ve sti ra ju svoj kul tur ni ka pi tal u op ti-mal na obra zov na okru že nja i nji ho ve in ve sti ci je su iz u zet no pro fi ta bil-ne, obra zov ni si ste mi mo gu po sma tra ti kao me ha ni zmi ge ne ri sa nja dru štve nog pro fi ta (Bo ur di eu, Pas se ron, 1990).

S dru ge stra ne, kul tur ni ka pi tal ni je sa mo po ve zan sa od no si ma ve li kih dru štve nih gru pa sa obra zov nim si ste mom, već i sa cen tral-nim me stom po ro di ce za raz u me va nje kul tur ne re pro duk ci je, pa se ta ko na gla ša va da: „obra zov ni si stem ma nje di rekt no za vi si od zah-te va si ste ma pro iz vod nje ne go od zah te va re pro duk ci je po ro dič ne gru pe“ (Bo ur di eu, Bol tan ski, 1981: 142 – 3; na ve de no pre ma Reay, 2000).

Kul tur ni ka pi tal se pr ven stve no pre no si kroz po ro di cu: kroz nju de ca sti ču na či ne mi šlje nja, ti po ve dis po zi ci ja, sku po ve zna če-nja i obe lež ja sti la – ob li ku je se nji hov ha bi tus. Po tom se pre ne tim obra sci ma pri pi su ju po seb ne dru štve ne vred no sti i sta tus u skla du sa onim što do mi nant na kla sa vred nu je kao kul tur ni ka pi tal. Na taj na čin de ca ko ja po ti ču iz dru štve no i kul tur no po vla šće nih sre di na ras po la žu jed nom kul tur nom kom pe ten ci jom ko ja im, uz vi sok ni vo am bi ci je, omo gu ća va da se bo lje po zi ci o ni ra ju u škol skom si ste mu (Di be, 2002: 14). U ana li zi kul tur nog ka pi ta la sa dr ža na je slo že na ana li za in ter ak ci ja iz me đu po ro dič nog po re kla, pro ce sa ško lo va nja i de te to ve obra zov ne ka ri je re. Ta ko nam po ro di ce pru ža ju ana li tič ku ve zu iz me đu in di vi du al ne i kla sne pu ta nje (Reay, 2000: 570).

Cen tral no me sto po ro di ce u kul tur noj i so ci jal noj re pro duk ci ji upu ću je na in ten zi tet i kva li tet od no sa ro di te lja i de ce38. So ci jal na re pro duk ci ja je „kon stru i sa na i re kon stru i sa na kroz sva ko dnev ne ak-tiv no sti ro di te lja i de ce kod ku će u is toj me ri kao i kroz so ci jal nu di-na mi ku obra zov nih in sti tu ci ja i de lo va nje tr ži šta ra da“ (Reay, 1998b: 196). Ro di telj ska prak sa, a po seb no ulo ga maj ke u ovom pro ce su

38 Najuži oblik socijalnog kapitala u Kolmanovom smislu (Coleman, 1988).


je či nje ni ca na ko ju Bur di je uka zu je u svom tu ma če nju po ve za no sti raz li či tih ob li ka ka pi ta la: „...za to što kul tur ni ka pi tal ko ji se efek tiv no pre no si unu tar po ro di ce ne za vi si sa mo od ko li či ne kul tur nog ka pi ta-la, aku mu li ra nog pro vo đe njem vre me na, ko ji po ro di ca po se du je, već i od upo tre blji vog vre me na (po seb no u ob li ku maj či nog slo bod nog vre me na) ko je je na ras po la ga nju“ (Bo ur di eu, 1986b: 253).

Na osno vu svo jih kva li ta tiv nih stu di ja Da ja na Rej (Reay, 1998a; 1998b) za klju ču je da su maj ke pu tem uklju če no sti i an ga žo va no sti oko obra zov nog po stig nu ća de te ta (po moć u uče nju, kon takt sa ško-lom, an ga žo va nje pri vat nih na stav ni ka i sl.) va žni ak te ri u pro ce su so ci jal ne re pro duk ci je ko ja je neo p hod na za odr ža nje tr ži šta ra da. Da bi ana li zi ra le i raz u me le pro ce se u po ro di ci obič no ve za ne za rad že na (i to ne sa mo obra zov ni rad sa de com), jed na gru pa autor ki uvo di kon cept emo ci o nal nog ka pi ta la. Emo ci o nal ni ka pi tal je uop šte-no ve zan za okvi re afek tiv nih od no sa u po ro di ci i sa pri ja te lji ma i ob u hva ta emo ci o nal ne re sur se ko je da je te oni ma do ko jih vam je sta lo. Po jam emo ci o nal ni re sur si od no si se na: „zna nja, kon tak te i od no se kao i pri stup emo ci o nal no vred nim ve šti na ma i do bri ma, ko ja po sto je u bi lo ko joj dru štve noj mre ži ko ju obe le ža va ju afek tiv ne ve ze“ (No wotny, 1981: 148; pre ma Reay, 2000: 572). Ove autor ke vi de emo ci o nal ni ka pi tal kao ob lik so ci jal nog ka pi ta la, ali kao deo pri vat ne pre ne go jav ne sfe re, u či joj re pro duk ci ji je ve ći udeo že na ne go mu ška ra ca. Emo ci o nal ni ka pi tal se mo že raz u me ti kao skup emo ci o nal nih re sur sa ko ji su to kom vre me na iz gra đe ni u po ro di ci i na ko je de ca mo gu da se oslo ne. Pre ma ne kim is tra ži va nji ma: po dr-ška, str plje nje i po sve će nost – vi dlji vi su po seb no u na či nu na ko ji su maj ke po sve ći va le vla sti te ve šti ne ste če ne u for mal nom obra zo va-nju na pre do va nju svo je de ce (Alatt, 1993: 143).

S ob zi rom na spe ci fič nost dru štve no isto rij skog kon tek sta, ana-li za u ovom poglavlju po či nje sa gle da va njem na či na na ko ji su de ca i nji ho vi ro di te lji per ci pi ra li ško lu i obra zov ni si stem u po sma tra nom pe ri o du. Po tom se uka zu je na rad maj ki kao ob lik in ve sti ra nja po ro dič-nog kul tur nog ka pi ta la. Po se ban deo ana li ze od no si se na van škol ske ak tiv no sti kao na čin ge ne ri sa nja kul tur nog ka pi ta la. Stav pre ma zna-ča ju i ulo zi obra zo va nja ana li zi ra se kao seg ment vas pit ne fi lo zo fi je – aspekt kul tur nog ka pi ta la i kao etos – deo po ro dič nog ha bi tu sa – i do vo di u ve zu sa raz li či tim ob li ci ma in ve sti ra nja kao i sa per cep ci jom bu duć no sti – oče ki va nji ma i pro fe si o nal nim aspi ra ci ja ma.


Per cep ci ja ško le i ško lo va nja: de ca i ro di te lji

Na osno vu ob u hvat nih i de talj nih pro ce na kva li te ta obra zov nog si ste ma u Sr bi ji (UNI CEF, 2001) mo že se kon sta to va ti da on, usled ku mu la tiv nog de lo va nja ra znih so cio-kul tur nih fak to ra: vi še de ce nij-skog za sta re log obra zov nog si ste ma i ra zor nog de lo va nja pro lon gi-ra ne dru štve ne i eko nom ske kri ze (Plut, Kr nja ić 2004: 58), sve ma-nje obez be đu je pot por ne si ste me i sred stva za uče nje i raz voj de ce (Ibid. 21).

Per cep ci ja ško le i obra zov nog si ste ma, kao i stav pre ma obra zo-va nju ni su bi li osnov ni ni spe ci fi čan pred met na šeg is tra ži va nja, ali su se kao po seb na te ma iz dvo ji li upra vo zna ča jem ko ji su im sa mi is pi ta ni ci (na ro či to ro di te lji) pri da va li.

Sve sla bo sti škol skog si ste ma obra zo va nja se u od re đe noj me-ri re flek tu ju u is ka zi ma is pi ta ni ka: de ce i ro di te lja. U in ter vju i ma se po ne kad na mla đem uz ra stu po mi nje loš od nos sa uči te lji com, a u sta ri jim raz re di ma – su ko bi sa pred met nim na stav ni ci ma. Ro di te lji na vo de pri me re ne pe da go ških po stu pa ka na stav ni ka, ko ji po ne kad do vo de do su ko ba sa de te tom (ili sa vi še de ce u ode lje nju) i kao re ak ci ju iza zi va ju in ter ven ci ju ro di te lja po je di nač nog de te ta ili vi še de ce. Ne ko li ko is pi ti va ne de ce je pro me ni lo osnov nu ško lu zbog su ko ba sa na stav ni ci ma i ne za do volj stva ško lom, dok je u sred njoj ško li to re đi slu čaj i uglav nom se de ša va lo usled pro ce ne so ci jal nih in ter ak ci ja – „zbog dru štva“.

De ca su če šće go vo ri la o ško li na osnov no škol skom uz ra stu. Po zi tiv ne oce ne ško le se uglav nom ti ču in ter ak ci ja sa dru gom de-com (dru že nja), a ne ga tiv ne se od no se na op te re će nost uče njem, a po seb no na ne ko rek tan od nos na stav ni ka:

Svakinastavnikjejakozahtevan,aliimanastavnikakojijednostavnodresiraju–morašovo,morašono (Ta ma ra, 2000).

S:Štatenajvišenervirauvezisaškolom?B:Štosepreviše radi. Ionihpetnaestakštosediuzadnjim

redovima,deru senačasu,gađajupapirima, žvrljajupoklupi ...Oniiznervirajunastavnikeioninamdajukontrolniiondanikoništanezna,panampodelekečeve.Zbogonihbezobraznihondasviispaštaju.


S:Aštateoduševljava?D:Lepoještoćudaseobrazujeminećudaostanemglup,ali

previšetražeinastavnicinemajuživce.(Bojan,2000.).

D:Nisamzadovoljan,paetozatoštosuprofesorinisudovoljno korektni, nisu dovoljno psiholozi premadeci, pedagozi što bitrebalidabudu. (Ste fan, 2007.).39

In ter vju i sa ni ro di te lji su po ne kad iz no si li oštre kri ti ke obra zov nog si ste ma i pro ce sa, ko je sma tra ju po sle di com du go traj ne dru štve no eko nom ske kri ze. Ka da uka zu ju na neo r ga ni zo va nost i ha o tič nost u na sta vi, ro di te lji iz ra ža va ju bo ja zan u kva li tet zna nja ko ju de ca do bi-ja ju u ško li, a ko je im je neo p hod no za bu duć nost:

Uporeditenaše injihoveprofesore.Svimojiprofesorisubililjudikojisuvolelisvojposaouglavnomipoštovaliposaokojiobavljaju.Esadkakvesuplateimaliuodnosunadruge,janeznam.Zasve jebilonormalnijevreme.Asadrecimo imategomilu ljudikojiprvonevolesvojposao,drugounapredsesmatrajumanjeplaćenim,poniženimiuvređenim,kojihoćesaddaisterujusvojestvarisaovimštrajkovima.Jaseužasavamovihštrajkova,jersudeca,verujteminareč,nakontriovezadnjegodine–invalidiuškolskomsmislu(Jo va no va ma ma, 2000.).

Školomuopšte,nikako [za do volj na – ST].Sadnaročito,ovegodinetojekatastrofa:višegubenegoštoimaju,stalnoseneštonastavnicimenjaju,nikakodaseustale.Dadobijunekeprofesorekojinebismelitakodaseponašaju,moralibivišedaseangažuju.Gimnazijeiosnovneškole,svejetospalonanajnižimogućinivoizatodecaizlazeglupaizškole (Ste fa no va ma ma, 2000.).

Mislimdapreonaosećamanjakukratkomobimunastave,aneupreobimnostigradiva–gubečasove,jednajeneorganizovanostiopštihaosutojškoli.Utomsmislusežali.Onanemožedaprocenikolikotrebauškolidauči,alimožemomi.(Mi le nin ta ta, 2000.).

39 Ovi nalazi korenspodiraju sa nalazima istraživanja iz 2001. godine gde su učenici kao osnovne probleme u školovanju percipirali: nekorektnost i pristrasnost nastavnika i njihov dosadan i nerazumljiv način rada; preobimno, nerazumljivo i nerelevantno gradivo; nedisciplinu učenika, kao i fizičke uslove u školi (Pešić, Ste-panović 2004).


Ro di te lji kon sta tu ju pre op te re će nost de ce uče njem i to do ži vlja-va ju kao pri ti sak na de cu, ali i na se be sa me:

Ljudi,koopterećujeovudecu,meninijejasno,dalijeonatolikosporailiočemuseradi,daonadnevnoprovede2ili3sataučeći?Deteupetomrazredudatrisataprovedekodkućeučeći,tominikakoneideuglavu.Aonoštojenajgore–onastvarnouči–kadgodjevidimuči.Stvarnojojtrebatrisata,štojezamenepreterano.Pagdetoima?(Ne ve nin ta ta, 2000.).

Po mi nje se i kom pe ti tiv nost kao efe kat uče nja, na spram nje go-voj su šti ni – obra zo va nju:

Onoštomepritiskajetoštojevremesadasurovije.Velikijepritisakinadecuinaroditelje,štosetičeobavezauškoli.Sadilinikadusmisluocenaibodovadabisemogloupisatiunekuškolu,saznanjemdanemateparadagaupišete,štoinačekodnasfunkcioniše,značitavrstapritiskajekodmeneteška.Nemabezbrižnogučenja(Ja ko vo va ma ma, 2000.).

Ro di te lji uoča va ju ve ću prag ma tič nost de ce u od no su na ci lje ve i svr hu obra zo va nja, ko ja je, za jed no sa iz ve snom apa tič no šću, pro-iz vod raz bi je nih ilu zi ja o vre me nu u ko me ži vi mo:

T:Decavećpitaju:Kakvakoristodfakultetakadnemaradnogmesta?

M:LjudisadoktoratimačekajunaBirou.Imaihkojisuseprekonoćiobogatili.

T:Decaznajuikotijetata,ikojojstrancipripada,ikakosenatajnačinobezbediti.Normalno,saovakvimstavovima,komentarišusve.Vrlojeteškodecudanasusmeravatikanekojškoli.

M:Kažemjanjoj:nemojučiti,neginetimetlakodmeneufirmi.Aona:pu,bašmebriga,štometla,jaćusemoždadobroudati.Sinjedrugačijereagovao,plakaobikadbimuzapretilađubretarom(Je le ni ni ro di te lji, 2000.).

Ta kve per cep ci je i sta vo vi de ce kod ro di te lja iza zi va ju di le me ko li ko i ka ko in si sti ra ti na uče nju i obra zo va nju:


Mislimdatrebadaseobrazuje,pasetumalosvađamo,madainemoguneštopuno,jersuovadecamnogoranosazrela,imajuprilikedavideidoživesveonoštominismokadsmobilimali.Ijednostavnokolikogodpričaliipokušavalidaimdatepravimotivdaseobrazujuidaiduuškolu,sdrugestranevidedanemaništaodteškole.Itojeredovnapojava,tonijesamokodmojedece:„Čemusisetiškolovala,aradišdvaposlaištaminudišodperspektive?“Drugo,iobrazovanjejeneozbiljno,jaradimuškolialinijetotako.Programisujakoobimni,gradivojeteško,sistemjezastareo,profesorisunezadovoljniiumestodaseganjajusaonimakojipraveprograme,nadeciselomikoplje.Decasvetovide.Nekažemdasuonigenijalci,alinemožetedaihsklonite,svevide.GledajteTV,novine–svejepunoinformacijaionisvetokapiraju(Dra ga no va ma ma, 2000.).

Onisuvećirealistinegoja.Sjednestranejetodobro,jersuseonivećprilagodilipromenama,anekonasdvoje.Asdrugestranejetužno,jersuodustaliodborbe.Zaštojadaučimkadtonevredi?Zaštojadaučimakopreprodavacbenzinazaradizadanplatudoktoraiinženjera?Tosusadrazmišljanja,alivrloargumentovanaoddecekojuvisadtrebadateratedauče.Janatonepristajem–rečitošćuidomišljatošćuineznamčimesve,anajvišeodsvegaličnimradom(Jo va no va ma ma, 2000.).

Po sled nji is kaz nas upu ću je na po seb nu te mu: ro di telj sko an ga-žo va nje u pro ce su obra zo va nja.

Roditeljskauključenostuobrazovniproces

Po me nu to is tra ži va nje per cep ci ja sta nja obra zov nog si ste ma po-ka za lo je da se re a lan „do ga đaj uče nja“ u ve li koj me ri po me rio iz uči-o ni ce u van škol ski – po ro dič ni kon tekst, ta ko da po ro di ca (ro di te lji) po sta je je dan od ključ nih pot por nih si ste ma u obra zov nom pro ce su (Plut i Kr nja ić, 2004: 69).

Ro di te lji su na raz li či te na či ne uklju če ni u obra zov ni pro ces, ka ko for mal no škol ski: po ma ga njem pri uče nju, odr ža va njem kon-ta ka ta sa ško lom, uče stvo va njem u ra du ško le, an ga žo va njem


pla će nih na stav ni ka i slič no, ta ko i van škol ski – or ga ni zo va njem i re a li zo va njem van škol skih ak tiv no sti. Ter min „ro di telj ska uklju če-nost“ za ma glju je či nje ni cu da je u pi ta nju dru štve na prak sa ko ju još uvek u naj ve ćoj me ri oba vlja ju že ne – maj ke (Reay, 1998a), što je ne dvo smi sle no po ka za lo i ovo is tra ži va nje. Ta ko Ta ma rin otac ka že: Trebajojpomoć,ona(maj ka)pratirazvojodpočetkaituje,a Iva nov otac na gla ša va da su Iva no vi škol ski us pe si, uklju ču ju ći upis na fa kul tet u ve li koj me ri za slu ga maj ke – nje nog kon ti nu i ra-nog ra da sa si nom.

U pi ta nju je du go tra jan i sta lan rad ko ji an ga žu je ce lo kup ne maj-či ne re sur se i pre ma ko me se po ne kad or ga ni zu je po sao (rad u sme-na ma), a sko ro uvek nje no slo bod no vre me:

Usvakomslučajunemamrecimopopodnevniodmor.Tuitamosedesidaseodmorimpopodnekaddođemsposla,ali istotakomorampriznatidase,otkakojeonaveća,sjednestranejestedasusesmanjilenekeobaveze,štose tičeodvođenja,čekanja– to jeste rasterećeno,alisdrugestrane jeovajdeokojise tičeškole...Nasdvesmozajednousmenidanebudemouraskoraku,takosamnamestila–dajeprekontrolišemštaseodradiloaštajoštreba.Jatrebaprethodnodapročitaminaučimdabihmogladajojpokažem(Mi le ni na ma ma, 2000.).

Ro di telj sko an ga žo va nje – maj čin rad sa de te tom, kao i uzi ma-nje pri vat nih ča so va, pod ra zu me va se i vi di kao im pe ra tiv vre me na i sta nja obra zov nog si ste ma40. Nje go va ulo ga mo že bi ti do pun ska (kom ple men tar na) i/ili kom pen za tor ska (na do me šću ju ća) za for mal-no obra zo va nje:

Zatošto ješkolapotpunonebulozna,sve je toskupadeprimirajuće–štomoradaseradisatomdecom,štojesvetotakonabijeno,pretrpano.Akočovekhoćedamudetenestagniramoramnogodasetrudi,ajasmatramdajetosmišljenonapravljenodabiseroditeljimaksimalnoangažovaliitrošilisvojuenergijutu,anetamogdetreba,dajetojednavrstanamernonametnutevarijanteiondanaravnotusestrahovitaenergijatroši.Janemogudapustim

40 Jedna od osnovnih dečijih strategija za rešavanje problema u učenju je oslan-janje na pomoć drugih – najčešće članova porodice (roditelja) (Pešić, Stepanović, 2004: 53).


dete,znači trebadasteknenavike, trebadamusesve tosloži.(Sa vi na ma ma, 2000.).

Rad sa de com i in ve sti ra nje emo ci o nal nog ka pi ta la ne pod ra zu-me va da sa mo po zi tiv ne emo ci je ima ju uti ca ja na obra zov ni pro ces; i bes na pri mer mo že ima ti po zi ti van uti caj – uka zu je na maj či na oče ki va nja i fru stra ci je ka da ona ni su is pu nje na (Reay, 2000: 573). Da je sva ko dnev ni rad na uče nju po ne kad obo stra no emo ci o nal no is cr plju ju ća in ter ak ci ja, vi di se iz sle de ćeg is ka za:

Kadizgubevoljuzarad,jaondasedimsanjima...Ajdepročitaj,ajdepreslišajse,ajdetoboljesročiitd.Paseondajamaloljutim,pagaispravljam,alionnevolikritiku.Izgledapriličnoburnotoučenjesanjim,aliradimsvakodnevno,verujtedasvakidansaobojicomradim (Jo va no va ma ma, 2000.).

Emo ci o nal ni ka pi tal se ne mo že do ve sti u ve zu sa obra zov nim po stig nu ćem na ja san i jed no zna čan na čin. Po ne kad se obra zov no po stig nu će ostva ru je po ce nu ugro ža va nja emo ci o nal nog bla go sta-nja oso be (de te ta). Iako ne za do volj stvo ma njim po stig nu ćem de te ta mo že ima ti po zi ti van efe kat – sti mu la ti van uti caj na de te, ne ka da mo-že iza zva ti kon flikt pre ne go har mo ni ju iz me đu de te ta i maj ke. Dvo-stru ki efek ti – na me ta nje obra zov nog uspe ha po ce nu emo ci o nal nog do bro sta nja de te ta – če sto su bi li na vo đe ni u in ter vju i ma: od sva đa iz me đu maj ke i de te ta, pre ko pre op te re će no sti de te ta ak tiv no sti ma do ne u ro tič nih re ak ci ja i gu bit ka sa mo po u zda nja.

Za raz li ku od na la za ne kih stra nih is tra ži va nja (Reay, 1998a), iako su ne ke maj ke iz rad nič kih po ro di ca ima le sa mo ni že obra zo-va nje, one u in ter vju i ma ni su iz ra ža va le da su se ose ća le ma nje kom pe tent nim da po mog nu svo joj de ci oko ško le, ma da su po moć u uče nju ma nje po mi nja le. Maj ke se me đu sob no raz li ku ju po op te re-će no sti po slom, kao i po mo ti va ci ji i vo lji sa ko jom su pri stu pa le tom ra du – što je sve sloj no obe le že no, ali i po tre be de ce za ro di telj skom po mo ći su bi le raz li či te. To što ro di te lji ni su u in ter vju i ma iz ra ža va li sum nju u vla sti tu kom pe tent nost – ne zna či da taj pro blem ne po sto-ji, kao ni da je kom pe tent nost ro di te lja za po moć u uče nju (uvek) do volj na41. Psi ho lo zi su za pi ta ni u ko joj me ri ro di telj ski rad mo že od-

41 Videti gore iskaz Milenine majke koja kaže: Jatrebaprethodnodapročitaminaučimdabihmogladajojpokažem.


go vo ri ti obra zov nim po tre ba ma uče ni ka „s ob zi rom da po sre do va nje zna nja, po red po zna va nja obla sti, zah te va po seb ne pro fe si o nal ne kom pe ten ce“ (Ste pa no vić, Pe šić, 2004: 58).

An ga žo va nje pri vat nih na stav ni ka za is po moć pri uče nju po ka-zu je raz li ku po slo je vi ma – ono va ri ra od spo ra dič nih ča so va (uoči kon tro la zna nja ili za na dok na đi va nje pro pu šte nog gra di va i is pra-vlja nje oce na) do kon stat nog an ga žo va nja za po je di ne pred me te ili čak za sve pred me te u ni žim raz re di ma – što je bio slu čaj u ne kim po ro di ca ma sa mo u sred njem slo ju42. Po se ban vid an ga žo va nja pred sta vlja po ha đa nje ča so va u ci lju pri pre me za upis na fa kul tet (ar hi tek tu ra, di zajn, je zi ci) – opet ka rak te ri stič no sa mo za po ro di ce sred njih slo je va.

Van škol ske ak tiv no sti kao ob lik kul tur nog ka pi ta la

Van škol ske ak tiv no sti, kao jed na vr sta al ter na tiv ne po nu de u od no su na ško lu, mo gu pred sta vlja ti nje nu do pu nu u obra zov nom smi slu, ali i kom pen zo va ti ne ke nje ne ne do stat ke. Za to se one mo-gu tre ti ra ti kao jed na vr sta spe ci fič nog kul tur no pot por nog si ste ma za obra zo va nje ko ji se na la zi van ško le (Ste pa no vić, Pe šić, 2004: 91). An ke ta ISI iz 2003. go di ne je po ka za la da an ga žo va nost de te ta u van škol skim ak tiv no sti ma kao in di ka tor kul tur nog ka pi ta la ko ji se in ve sti ra u de cu, ali i kao kul tur ni ka pi tal sa me de ce, ra ste sa ra stom obra zov nog ni voa i ma te ri jal nog po lo ža ja ro di te lja. S ob zi rom na zna čaj nost nji ho ve po ve za no sti sa obe lež ji ma dru štve nog po lo ža ja, uče nje stra nog je zi ka i uče nje ra ču na ra se mo gu uze ti kao dis kri-mi na tor ne ak tiv no sti za me re nje ni voa kul tur nog ka pi ta la ro di te lja i de ce (To ma no vić, 2004b).

Pre ma stu di ja ma slu ča ja iz 2000. go di ne, od 21 de te ta iz oba slo ja: če tvo ro ni je ima lo van škol skih ak tiv no sti, pe to ro je tre ni ra lo sport (fud bal i ko šar ku), dok su osta li bi li an ga žo va ni u raz li či tim

42 Istraživanje iz 2001. godine, rađeno na uzorku dece i roditelja nižeg materi-jalnog stanja i obrazovnog nivoa, pokazalo je da 6% porodica angažuje privatne nastavnike kontinuirano tokom cele godine, a 18% povremeno i po potrebi (Plut, Krnjaić, 2004: 91).


ak tiv no sti ma. Sport je to li ko po pu lar na i po želj na ak tiv nost me đu de-com, da vr šnja ci po ne kad vr še pri ti sak na de te da se kon for mi še:

Voleobidasebavimsportomikošarkom,alitomanjenegoštovolimkulturu.Umomrazredususvizasportisvitrenirajukošarku imeneponekadgledajukao–ovajnemanikakavsport ...(Du šan, 2000.).

Od de se to ro de ce iz sred njeg slo ja, še sto ro je po ha đa lo mu zič-ku ško lu (svi ra nje in stru me na ta), jed no ča so ve glu me, jed no ča so ve la ti no ple so va, jed no ko šar ku, dok sa mo jed no de te ni je ima lo van-škol ske ak tiv no sti. De ca su ima la i vi še ak tiv no sti: obič no mu zič ku ško lu i uče nje je zi ka ili kao Du šan npr. mu zič ku ško lu, cr ta nje i fol-klor:

Kadideprepodneuškolu,ponedeljakmujemaloteži,jertogdanaimaimuzičkuškoluifolkloruškoliionjeoduševljentime,popodnemujemuzička,afolkloruvečeuškoli.Nafolklorjekrenuouočisamograta[mi sli na NA TO bom bar do va nje – ST]ijakomusesviđa.Ostalihdanaimapojednuaktivnost,utorkomimacrtanjenakojemožeinemoradaide,sredomuvečesamofolklor,četvrtkomimasamomuzičku icrtanjenakoje istone ide jer imamuzičku,petakjeslobodan,asubotomcrtanje.Svakidanponešto,alitojemaksimumsatipo(Du ša no va ma ma, 2000.).

Od je da na e sto ro de ce iz rad nič kog slo ja, tro je je tre ni ra lo sport (fud bal i ko šar ku), dvo je je bi lo u iz vi đa či ma, dvo je je pe va lo u škol-skom ho ru, dok tro je ni je ima lo ak tiv no sti. Je dan de čak je od ma le na učio en gle ski je zik:

Saengleskimjekrenuojošuobdaništu–sačetirigodine.Prvihgodinudanabilesumuke,nijehteo. Idok jebiomalipričalasammudatrebadaznajezik,samonekaideinekasluša.Posleseoslobodio.Bilomujeteško,drugariizađuudvorište,aonsedi.Sadjesuper.(Iva no va ma ma, 2000.).

Ro di te lji na vo de raz li či te raz lo ge za an ga žo va nje i zna čaj van-škol skih ak tiv no sti za de cu. Ak tiv no sti su in sti tu ci o na li zo va ne, sa vre men skim ras po re dom i od vi ja ju se u iz dvo je nim i nad gle da nim pro sto ri ma sa de com ko ja su ro di te lji ma po zna ta. One ta ko po sta ju


zna čaj na sred stva kon tro le – uče stvu ju ći u raz li či tim ak tiv no sti ma de ca se od vla če od „ble ja nja“ i „skla nja ju sa uli ce“:

Тојејеdanodnačinadajeizolujemoodsvegaovoga,jednamalaoazausvemuovomružnom.Sobziromdauslovinisukaoštosunekadbilidadeca rastuunormalnomokruženju,sada jeizuzetnovažnodasenađenešto takvoda tuprovodevreme,unekomsasvimdrugomsvetuuodnosunaonajsvetkojijenaulici.Bitnojeiztograzlogadasesačuvajuodnegativnihuticaja.(Iva nin ta ta, 2000.).

Van škol ske ak tiv no sti se če sto per ci pi ra ju kao kom pen za ci ja za de val vi ra ni obra zov ni si stem u Sr bi ji:

S:Zaštomislitedajebitnodasedetebavinekimvanškolskimaktivnostima?

M:Zatoštoškolanemožedazadovoljinikakvunadgradnju,osimopismenjivanja.Bilobiidealnodaonuškolivećgovoridvajezika,tobibilosavršeno,dasammogladamuobezbedimnekogskojimbiprogovoriostranijezikkadimaternji.Smatramidajemuzikabitna,dalićesesutrabavitiilinenijebitno,alidabudečoveksamuzičkimobrazovanjemkojićeumetidauživautome.Smatramdajevrlobitno.Volelabidajenabilokojinačinprogovoriobarjedanjezikidajeputovaovećnegde,inaravnovolelabidaostaneumuzici,makarnanivousrednjemuzičke,aondanekaodlučisam(Sa vi na ma ma, 2000.)

Za ne ke ro di te lje iz sred njih slo je va ak tiv no sti de ce pred sta vlja ju ob lik so ci jal nog ka pi ta la:

Nisuupitanjusamoznanjeiobaveze,onajetuostvarilaipoznanstva ikomunikaciju,prisustvouvišegrupa istovremeno,učinekesocijalnekomunikacijskeveštine.Primarnajetaglavnaškola,ituočekujemonekipristojanrezultat,aovokaoštosamimaloprerekao,nikadtunijebilozahteva,tipadonesidiplomuilipohvalnicu,ne,donesidvojku,alićešdazavršišto.(Mi le nin ta ta, 2000.)

Paneznamštadavamkažem.Tajhorjeneštoštojelepo,štodonosiidruženjeineketurnejeiodlasciuinostranstvo.Recimoonajeprovela15danauGrčkojsaljudimakojisunjenihgodina.


Mislimdajetoneštoštoostajezaceoživot.MislimdajetouodnosunablejanjepredTVom iblejanjepredkafićimakvalitetnijeprovedenovreme. (Mi le ni na ma ma, 2007.).

Po sto ji zna čaj na sloj na raz li ka u per ci pi ra nju zna če nja i zna-ča ja van škol skih ak tiv no sti. U rad nič kim po ro di ca ma, van škol ske ak tiv no sti se ne sma tra ju zna čaj nim – ve ći na ro di te lja rad ni ka ih sma tra pre vi dom kon tro le nad slo bod nim vre me nom de te ta, ne go iz vo rom obra zo va nja i kul tur nih sti mu la ci ja. U sred njim slo je vi ma one se sve ma nje per ci pi ra ju kao za ba va, vi še kao kul tur na po-tro šnja; sve vi še po sta ju ob lik in ve sti ra nja – „do dat na vred nost“ u ne či joj bi o gra fi ji (Brown, 1995: 43). Van škol ske ak tiv no sti do bi ja ju na zna ča ju jer ge ne ri šu kul tur ni ka pi tal ko ji se mo že in ve sti ra ti u obra zo va nje:

T:Japresvegaželimdapostanuučeniljudi.S:Mislite da je to razlog da treba da se bave nečimpored

škole?T:Jasamimaoširokainteresovanjausvimoblastimakadsam

biouosnovnojškoliigimnaziji,svemeinteresovalo,iknjiževnost,imuzikaislikarstvo,itakosamseoformiokaojednasveobuhvatnaličnostširokihpogleda.Onoštomeužasnodanasiritiratojegovor,želimdaimajukulturugovora,morajudabudukompletneličnosti.

M:Moradasečita.T:Želimdanaučejezik,itoječinimiseizuzetnovažnonama

bilo,anjimapogotovo.(Ste fa no vi ro di te lji, 2000.).

Po ne kad je ko li či na van škol skih aktvno sti i onih ve za nih za ško-lu pred sta vlja la op te re će nja za de te. Na osnov no škol skom uz ra stu de ca ni su uvek sa odu še vlje njem pri hva ta la van škol ske ak tiv no sti po seb no one ve za ne za mu zič ku ško lu ko je su pod ra zu me va le stal-no i du go traj no ve žba nje in stru men ta, ta ko da su ne ka od u sta la na-kon ne ko li ko go di na. Od še sto ro de ce iz sred njih slo je va ko ja su po ha đa la mu zič ke ško le – dva de ča ka (Ja kov i Sa va) su za vr ši li mu zič ke gim na zi je i pla ni ra ju da svi ra nje in stru men ta (če lo u oba slu ča ja) bu de nji ho va pro fe si ja, dok je je dan mla dić (Mi loš) na sta vio sa pri vat nim ča so vi ma kla vi ra i grup nim jav nim na stu pi ma, dok je svo ju pro fe si o nal nu bu duć nost usme rio ka je zi ci ma. Iva na je glu mi-la u de či jem po zo ri štu od svo je če tvr te go di ne, a po tom go di na ma


po ha đa la ča so ve glu me sa ide jom da glu ma bu de nje no za ni ma nje. U po sled njim me se ci ma pred upis na fa kul tet na kon što je du go i do-ne kle mu ko trp no pro mi šlja la glu mač ku pro fe si ju i svoj od nos pre ma njoj, ona je do ne la od lu ku da od u sta ne od du go go di šnje ide je da glu-ma bu de nje na pro fe si ja.

Dva mla di ća pla ni ra ju da svo je du go go di šnje tre ni ra nje spor ta pre tvo re u pro fe si o nal nu ka ri je ru – obo ji ca su sto ga i za vr ši la sport-sku gim na zi ju. Dra gan43 ne ma ja snu ide ju o to me šta bi stu di rao i na ko ji na čin bi se pro fe si o nal no ba vio ko šar kom. Mir ko44 je zbog ne do stat ka ma te ri jal nih sred sta va i po ro dič ne kri ze mo rao da se za po sli i van red no za vr ši sport sku gim na zi ju, ali ne od u sta je od tre ni ra nja i igra nja fud ba la u klu bu i ne pla ni ra da lje ško lo va nje. Ma-da sve stan svih ma te ri jal nih i so ci jal nih ogra ni če nja za ostva re nje za mi šlje ne ka ri je re, ovaj mla dić ne od u sta je od ide je da mu fud bal bu de pro fe si ja.

Stav pre ma obra zo va nju

Raz li ka iz me đu dru štve nih slo je va se ve o ma ja sno vi di u sta vu pre ma obra zo va nju. Li ni ju raz gra ni če nja pred sta vlja po i ma nje zna če-nja i zna ča ja obra zo va nja: da li ima in stru men tal nu funk ci ju: ostva re-nja ne kih ci lje va i in te re sa (za po sle nja, ma te ri jal ne si gur no sti, pre sti-ža) – ili in he rent no pred sta vlja vred nost po se bi, da li je ono ve za no sa mo za ško lo va nje – ili ob u hva ta ši re sfe re i prak se.

Ro di te lji iz rad nič kih po ro di ca upra vlja ju se prag ma tič nom lo gi-kom pre ma ko joj obra zo va nje shva će no kao ško lo va nje ima in stru-men tal nu funk ci ju:

Gledaćemodaupišeprostuškolu,adaimanajvišepara,štasaddatuneštopametujemo,foliramose,ličnojaćutotražiti,zaštobiradiozanekemalepare,kadmožedamaznetamogdeimapara.Zaštodaučikobudala,kojaštosamučio,mogaosamdazavršimtucarinskuškolu,dabudemcarinik,nekikursnacarini.Padveflaševiskija,padvaboksaMarlbora...(Mir kov ta ta, 2000.).

43 Iz porodice stručnjaka.44 Iz porodice radnika.


Ve ći na ro di te lja iz slo ja rad ni ka po dr ža va la je ide ju da de ca tre-ba da za vr še struč ne ško le da bi „ste kla svoj hleb“ i obez be di la ma-te ri jal nu si gur nost. U prak si je od nos ško lo va nja i pro fe si je dru ga či ji: sa mo je dan mla dić (Mi lan) se ba vi za ni ma njem me sa ra za ko je se ško lo vao i pla ni ra da se da lje usa vr ša va u tom prav cu. Osta li su za-vr ši li struč ne ško le45 ko je ne vi de kao po seb no upo tre blji ve u pro fe si-o nal nom smi slu, već ra ču na ju da će se za po sao ob u ča va ti kroz rad ili ne ke kur se ve (fri zer ski, ko zme ti čar ski, ad mi ni stra tiv ni i sl.).

Panisam,neštojasammislilaprvotusrednjupasamzavršilatumašinsku,poslesampočeladaradimvamotamo,iposlenisamneštoniišlakatome. (Ta ma ra, 2007.).

Svi ra ču na ju na ma te ri jal nu po dr šku i kon tak te (so ci jal ni ka pi tal) svo jih ro di te lja. Ro di te lji iz rad nič kih po ro di ca su ori jen ti sa ni ka in ve-sti ra nju svo jih ka pi ta la, eko nom skog kao i so ci jal nog, da bi obez be di-li ma te ri jal ne osno ve da nji ho va de ca u bu duć no sti ot poč nu sa mo sta-lan po sao (kao što su npr. fri zer ski sa lon, ba kal ni ce, me ha ni čar ske rad nje i sl.).

M:Šta ja znamšta ćeda radi. Jamislimdaćesasestromnešto.Onesuovderadile,pasadnjenajetrvaotvaraimapumpujednu,pamoždadve.Moždaćenjihdvetuneštozajednoneštodaotvoreponovo.Da imajuneštosvoje,alidarade.Madaonavolitrgovinu.Mada je ona završila ovo za poslovnog sekretara. Istovolinaračunarunegdeneštodaseubaci,štaznam,davodi to,dakuca.

S:Nakojinačinćetedaihpodržavate?M:Papodržavam.Evonjenasestrajehteladaotvoriradnju,

mismojojfinansijskipomogli.Pajebilaudrugomstanju,sadimaovogmalogpajezatvorila.Padobrozatvorila,otvorićeponovo.Pausvemubiihpodržala.Bezobzira.(Ta ma ri na ma ma, 2007.)

Ne ko li ko mla dih iz rad nič kih po ro di ca upi sa li su vi še ško le i fa kul-te te. Dok Lu ka uspe šno stu di ra i upo ran je da za vr ši vi šu po slov nu ško lu i da se u toj stru ci za po sli, Jo van će je ve ro vat no na pu sti ti i opre de li ti se za ne ke po slo ve „ko ji na i đu“. Je le na pla ni ra da, na kon

45 osim Ivana koji je završio gimnaziju i Mirka koji je vanredno uz rad završio sportsku gimnaziju.


ve li ke po ro dič ne i lič ne kri ze, upi še pri vat ni fa kul tet (me nadž ment u spor tu) sa ko jim bi pro fe si o nal no kom bi no va la svo je dru go in te re so-va nje i ori jen ta ci ju – žen ski fud bal.

Sla vi cu su ro di te lji pod sti ca li da ide u struč nu ško lu za ko zme-ti ča re, da bi mo gla da ot poč ne pri vat ni po sao za jed no sa sta ri jom se strom ko ja je po ha đa la kurs za fri ze re. Me đu tim, ona se u to ku po ha đa nja jed ne struč ne ško le od lu či la da upi še fa kul tet:

ZavršilasamSrednjugrafičkuškolu. I,ovaj,ondasamhteladaobuhvatimigrafikuiinženjerstvoigrafičkidizajn.Tomejejakozanimalo.Tonisamimalaovdenafakultetima.Tojestnisamsezapravobilaraspitala.ImalasamodvojenonavišimiondasamnašlatouNovomSadu.Nisamprimljenanatajsmer.Negosamzapalanazaštitu[životne sre di ne – ST]inijeloše...MislimdaovoimanekuperspektivuzbogEvropskeunije,isvegatoga. (2007.)

Sa da Sla vi ca stu di ra u dru gom gra du, uz ve li ku po dr šku i od ri-ca nja po ro di ce:

S:Dalijevamproblemštoonastudiraudrugomgradu?T:Paproblemjeste.Ipakjeonaodvojenaodnas.M:Imaterijalno.T: Ifinansijski,bratemili.Treba izdržati,svakimesecgurati.

Stan,hrana,knjige,obaveze.Alištaćemomorase.M:Onajetakokrenula jertotrenutnonijebiloovdeionaje

krenulatamoisadminemamokud.Svipomaloseuključimodanjojtoomogućimo,paćemoposlevideti.(2007.)

Pri mer iz ra zi te ori jen ta ci je ka obra zov nom po stig nu ću kao in ve-sti ci ji u bu duć nost i ka na lu iz la ska iz rad nič kog okru že nja pred sta vlja Iva no va po ro di ca. Oni su od nje go vog pred škol skog uz ra sta ko ri sti li sve svo je re sur se, a po seb no emo ci o nal ni ka pi tal maj ke da bi svo joj de ci obez be di li „obra zov nu kli mu“ – uklju ču ju ći van škol ske ak tiv no-sti46 i in si sti ra nje na po stig nu ću u ško li. O nji ho vom opre de lje nju i oče ki va nji ma re či to go vo re sle de ći is ka zi iz dva ta la sa in ter vjua:

T:Samotrebanapravitiljudeodnjih,pametne,sposobneiradne.Zatoihpodstičemo,sadćudaimkupimkompjuter,dauče,da

46 Ivan je jedino dete iz radničkih porodica koje je učilo engleski van škole.


završefakultet.Jamislimdazanjeganećebitiproblema,onćedauspe.Njegovradćesekadtadoploditi,madamitrebadaulažemounjegajošpuno.

MDa,trebaulagati,mnogo.TZasadjenapravomputu,itakotrebaisačuvati,netreba

preterivati.(Iva no vi ro di te lji, 2000. go di ne)

T:Jermismoseodlučili.Miimamodostaljudikojisusepravilivikendice,kuće.Višejurilitumaterijalnustranu.Toopetkažem90%,jasamdrugitip.Rešilismodaulažemounjih.Nemamomnogo.Tosveštoimamouložićemounjih,uškolovanje.Valjdaćetojednogdanadasevrati.

M:Tojemojkapital.T:Jer izprimeramnogoljudi tosevrati.Kućasenapraviza

dvameseca,zagodinudana.Aakoseodnjeganapravičovek...Imanekolikonjihnjegovogodištekojisusamoosnovnuškoluzavršili.Jeroniradeionvidito.Kažetajitajimapara,imaplatu20ineštohiljada.Paonjesvestandajetoništakolikoćeondazarađuje.Igdećebitinjegovnivo,njegovoobrazovanjeagdećebitioni.Onjeshvatioto.Mismonjemureklizapni6–7godina.

M:Znaonsamnematušta.T:Bićeščovekilićešizabratidobarzanatdobruškoluilićeš

bitikaotvojotacdaradišodjutradosutrazajednugoluplatu.M:Zamislitevirecimoslučajljudikoji,aznamteljude,kojisu

recimoceoživotjurilinekepare.Jurilisuneštodagrade,daprave–mislimsvejetouredu.Adecusuzapostavili.Ištaćetonjimasad.

T:Decasuimvećnaulici.M:Akosudecaonobukvalnonikoiništa.Ištaimvreditakuća

itoštoimaju,akoizasebenemajuneštoživo.Janikadnisamrazmišljala,kažemkapital–mojadecasumojkapital.Janemamdrugikapital. (Iva no vi ro di te lji, 2007.; pod vu kla ST)

Ivan je ve o ma ra no iz ra zio opre de lje nje da stu di ra sto ma to lo gi ju i sve svo je škol ske na po re usme rio i usme ra va u tom prav cu:

Tomijebilaželjajošodmalena.Značinisamse,doduše,nikadplašiotogzubara,čakštavišeonovoleosamdaideminačekodzubara.Samozbogtogadabivideokakoradeto.Bilomijebaš predivno. Lep posaomnogo. I onda samhteo kad je došlo


vremedaupišemtusrednjuškolu.Hteosamznačidaupišemzubotehničku.Mama jemeđutimbilakaozadaprobamgimnaziju,poštosambiojošuveknezreo,moždapromenimmišljenje,moždanešto.Rekoajdeugimnaziju,ionakoposlegimnazijemogutajstomatološkifakultet.Ietozavršiosamimišljenjesenijepromenilo.(2007.)

Za to svo je opre de lje nje ima pot pu nu po dr šku ro di te lja:

M:Volelabidazavršifakultet,dabudejednakompletnaosoba,idabudeosobakojavolisvojposao.Idazasebebudepametan.ŠtetadanezavršifakultetzatoštojeuBeogradu.Dolazeljudisastrane,plaćajuprivatno,idunapredavanja,atisitu,tutijesve.

T:Onbivoleodabudezubar,itojedobro.Akoontovoli,neka,mićemouspetidamupriuštimoituordinaciju,samonekazavrši.Tomujedobarizbor47. (Iva no vi ro di te lji, 2007.)

Iako sve sni de val va ci je obra zo va nja u da na šnjem dru štvu Sr bi-je, ro di te lji iz sred njeg slo ja još uvek na sto je da svo joj de ci obez be de ši re obra zo va nje i kul tur ne kon tak te:

Trebamudatinekuperspektivu,jersenadamodaovonećedovekatrajati,obezbeditimunekuprofesijuiobrazovanjeimolitibogadatojednogdanaimasmisla (Sa vi na ma ma, 2000.).

U ro di telj skim is ka zi ma pri sut no je i raz li ko va nje obra zo va nja od for mal nog ško lo va nja:

Štosetičeopštekulturevišejestičeovdesanama,minemamonavikukadnamnekodođedaihoteramoizsobe,onitusedesanama,vrlosmootvoreni,boljedanekestvaričujuodnasnegoda tamoskupljajunapoljuneke informacije.Čitajnovine,pročitajknjigu,imaikompjuter.Štosetičeobrazovanjauškoli,idemuto.Janeinsistirammnogo,nećemusvetotrebati,neštosamo. (Dra-ga no va ma ma, 2000.).

47 U ovim iskazima vidljiva je razlika između percepcije oca koji inklinira instru-mentalnom stavu i majke koja, kao promoter drugačijeg socijalizacijskog obrasca, inklinira stavu da je obrazovanje vrednost po sebi.


U ta kvu obra zov nu i vas pit nu fi lo zo fi ju ro di te lja iz sred njeg slo ja ukla pa se i kon stat no in ve sti ra nje re sur sa u van škol ske ak tiv no sti de ce, u ku po vi nu knji ga48, uči la, raz vi ja nje kul tur nih po tre ba kroz po-se te kul tur nim usta no va ma i kon zu mi ra nje sa dr ža ja elit ne kul tu re kao deo po ro dič nog ha bi tu sa49.

Ve ći na de ce iz rad nič kih po ro di ca je, osim Iva na i Mir ka, za vr ši la struč ne ško le, dok su se sva de ca iz po ro di ca struč nja ka i umet ni-ka opre de li la za gim na zi je, spe ci ja li zo va ne gim na zi je – sport sku i mu zič ke i za umet nič ku ško lu (di zaj ner sku). Osim dva mla di ća ko ji na kra ju tre ćeg raz re da gim na zi je ni su si gur ni za ko je stu di je da se opre de le, osta li mla di iz sred njeg slo ja su opre de lje ni – upi sa li su ili pla ni ra ju da upi šu stu di je. Mla di ći ko ji su se opre de li li za stu di je umet-no sti i ar hi tek tu re od ra sta ju u po ro di ca ma u ko ji ma se je dan ili oba ro di te lja ba ve tom pro fe si jom.

Percepcijabudućnosti–aspiracije iočekivanja

U sa gla sju sa raz li či tim sta vo vi ma pre ma obra zo va nju, raz li či ta je i pro ce na nje go vog zna ča ja za bu duć nost de te ta, raz li či ta oče ki-va nja od de ce. Ve ći na ro di te lja pri želj ku je i oče ku je od svo je de ce osa mo sta lji va nje i lič nu ostva re nost i is pu nje nje. Raz li ku je se sa mo ulo ga obra zo va nja i pro fe si je u tom pro ce su:

Nemoradabudepoznataličnost,negodasebaviposlomkojivoliidabudedovoljnomaterijalnosituiran,dabudezadovoljan,danemoradasebavinekimstvarimasuprotnimsvojojprirodidabimoraodaživi. (Du ša no va ma ma, 2000.).

Možesepunotogaočekivatioddeteta,međutim,možesepunoroditeljirazočarati.Svakiroditelj,paimiočekujedadeteuspeuživotu,konkretnošta,kakoćezavršitiškoluidoklećestići,toje

48 U jednom istraživanju školskog postignuća dece ustanovljena je veza između broja knjiga koje domaćinstvo (porodica) poseduje i postignuća u matematici i prirodnim naukama (Antonijević, Janjetović, 2005: 298)

49 Uporedi Tomanović-Mihajlović, 1997; Tomanović, 2004.


većpitanjenjesame,aopettoje,školasetrebazavršiti.Očekujemodazavršiškoluidasezaposli,daživisvojživot,dasamastvorisvojuporodicu,svojmir,daimasvojudecu,dabudeuspešna,danepropadne,alinećepropastjerverovatnoćemomibititudajojpomognemo.Nekiživotniuspehseogledausreći,dauspesaškolom,saposlom,danađesebe,dastvorisvojuporodicu,tojesuštinasvega(Bran kin ta ta, 2007.).

Is ka zi ne kih ro di te lja iz rad nič kog slo ja re flek tu ju am bi va len ci ju pre ma zna ča ju obra zo va nja:

Makolikojavoleladaonibududobriđaci,dalekomijevažnijedaoniuživotupostignudaradenekiposaokojićeličnonjihdaispuniidaimdonesenekounutrašnjezadovoljstvoičestoimgovorimdanijevažnoštaćebiti,aliakosuđubretari,nekabudunajboljiđubretariugradu,akosiinžinjer,budinajboljimeđunjima.Ustvari,hoćudastimulišemnjihovuželjudaseborezasebe,daradeonoštovoleidanaučišdaodrađuješionoštonevoliš.(Jo va no va ma-ma, 2000.).

ko ja po ne kad po ti če iz nji ho ve prag ma tič ne per spek ti ve:

Pitamsenekaddalibibiloboljedasustudirale?Moždaćesenekadtražiti,štajaznamunekovremeverovatnokakoonedolaze.Moždaćebitiznačajnatadiplomailineće.Štajaznam.Evokaomeni–jasamtehničararadimkaoinžinjer,projektujemsveirestoraneizgrade.Iakonisamzavršilafakultet,iakosafakultetomtonebiniradila.Mislimnematoveze.Važnojegdesisezaposlio,kakoprođešuživotukakosesnađešikakonaučištajposaodaradiš.Moždaćeimtrebatizakasnije,moždaćesetražiti,moždaćeseceniti.Otkudznam.Ovakoonenisuloše,kakosuodlučiletakoimje.Štajaznam.(Ta ma ri na ma ma, 2007.).

Na osnov no škol skom uz ra stu, ne ki is ka zi de ce o oče ki va nji ma i aspi ra ci ja ma za bu duć nost uka zi va li su na sloj ne raz li ke. Ta ko de voj-či ca iz rad nič ke po ro di ce na gla sak sta vlja na „estrad nu ka ri je ru“:

Bavila sam se tri meseca manekenstvom, ali sam prestalajersutražilimnogopara.Učilismokakodahodamo,okrete,kakodaskidamošešir,šal.Dasamtozavršilamoglabitimedaseba


vim.Htelasamnafotomodele,htelabitimedasebavim.(Je le na, 2000.).

a de čak iz po ro di ce sred njeg slo ja na gla sak sta vlja na „kul tu ru“:

Voleobidabudemslikar,slobodnislikar,anedapredajemunekojškoli,ilidabudemkošarkašililjubiteljpozorištaikoncerta,dabudemsakulturom.Ifolklordaigram.(Du šan, 2000.).

Aspi ra ci ja ka vi so kom ško lo va nju se po ka zu je iz ra zi to sloj no di-stink tiv nom50.

U tre ćem ta la su in ter vju i sa nja, mla di iz po ro di ca sred njih slo je-va sa Vra ča ra su is ka za li da je obra zo va nje – vi so ko, po ne kad i sa po sle di plom skim i usa vr ša va njem, zna čaj no u nji ho voj pro jek ci ji bu duć no sti: bi lo da bi im omo gu ći lo pro fe si ju i dru štve ni sta tus ko ji že le i oče ku ju (for mal no obra zo va nje kao in stru men tal no), bi lo za to što vo le ono či me se ba ve – a obra zo va nje je sa stav ni deo to ga – u ko me uži va ju:

S:Azbogčegadoktorskestudije?D:Akoništadrugozbogzvanja.Šalimse,mnogolakšebido

bioposao.Tobi takođe, jezikdakažemznampaznam,alidoktorskestudijebimidalezavršnuobradu,uglancalebimiznanje.(Mi loš, 2007.)

Zatoštosmatramdajemuzičkaškolaipaknajlepšaodsvega,mislim.Ovaj,neznam,jednostavnonajlepšaje.Mislim,jamuzikugeneralnojakovolim,takodasveštojevezanozamuziku,ovaj,tosveodgovara. (Sa va, 2007.)

Ta kva per spek ti va je pri sut na i kod ne kih mla dih iz rad nič kih po-ro di ca ko ji stu di ra ju. Ta ko Lu ka ka že:

50 Ovo korenspodira sa nalazima pomenutog istraživanja školskog postignuća koje je pokazalo da su za ostvarivanje višeg obrazovnog nivoa u većoj meri za-interesovani učenici čiji su roditelji visoko obrazovani: 57% njih planira da završi fakultet, a 21% poslediplomske studije, nego oni čiji su roditelji završili srednju školu – koji se opredeljuju prvenstveno za srednje stručne škole (37.5%), a potom za fakultete (30.5%; Antonijević, Janjetović, 2005: 300).


S:Zbogčegasmatrašdajeneophodnodazavršišvišuškoluilifakultet?

D:Neophodno je zbog zaposlenja, ali neophodno je i zbogsamogsebe.

S:Ukomsmislu?D: Pa obrazovanje. Da ne budem ne znam... Voleo bih da

znamštovišestvari,etonaprimer. (Lu ka, 2007)

On, me đu tim, re al no sa gle da va i mo guć no sti ko je mo gu pred-sta vlja ti struk tu ral na ogra ni če nja za ostva re nje nje go vih aspi ra ci ja u obra zo va nju:

...Možesedesidasezaposlimpanezavršimčetvrtugodinu.Videćemo,akobudemimaomogućnostzaposlenjaodmahposletreće godine, da to odložim.Ali ne znam, videćemo, sve zavisi.(Lu ka, 2007.)

Kod ve ći ne mla dih iz rad nič kih po ro di ca da lje obra zo va nje na kon sred njeg, uko li ko se an ti ci pi ra, ve zu je se za for mal ne obu ke uz rad pu tem raz li či tih kur se va. Ta ko je Bran ko na me sto že lje ne fri zer ske za vr šio ma šin sku ško lu ko ja ga ne in te re su je, tre nut no ra di raz li či te po slo ve (kel ner ski npr.) pre ko omla din ske za dru ge, ali ne na pu šta ide ju o pro fe si ji fri ze ra. Uko li ko ne bu de u mo guć no sti da vla sti tim ra dom fi nan si ra neo p hod nu obu ku za fri ze ra, on kao al ter na ti vu vi di ne ke dru ge kur se ve ko ji bi mu olak ša li za po sle nje:

Da,alijasamplaniraodaupišemikursengleskogjezika.Znači, to je sigurno, zato štoengleski sam isto, uosnovnoj išaonaengleski,ovaj,iznamdostaizanimameistobašda,danaučimjošviše.Anapisaosamtujošjedankurs,znači,tojeakonebiuspeodaupišemfrizerskuito,eventualnobizavršio,sigurno,kurs,znači,engleskogjezikaikursračunovodstva,tako,saračunarimanešto,nekikompjuterskikurssigurnonešto. (Bran ko, 2007.).

Kod ne kih mla dih je pri sut no iz ve sno „pre vi ra nje“ iz me đu ono ga što bi oni hte li (a ni su si gur ni u svo je že lje) i ono ga što se od njih oče-ku je (na pri mer da uče ili ra de). Ta ko je Jo van upi sao vi šu po slov nu ško lu ali je ne stu di ra, već ma šta o ka ri je ri ma ne ke na:

Sadneznamtačno.Značifakultet,dakažem,moždajeboljeovako,zatoštokažemzafakultetjepotrebannekokojeuporani


spremandaovajdabašsamoonakoneznam...Bašseusredsredinato...Onoštobi javoleodaradimjestetomanekenstvo,kojemejenekakoprivuklojerimaskorosveatributeonogštojavolim.(Jo van, 2007.)

Stu di je slu ča ja su po ka za le da po sto je sloj ne raz li ke u sa gle da-va nju značajaobra zo va nja. One su vi dlji ve već u per cep ci ji škol skog obra zov nog si ste ma: iako su su kri ti ke bi le pri sut ne u oba slo ja, one su do mi ni ra le kod ro di te lja (po seb no maj ki) ko ji su bi li vi še an ga žo va-ni u obra zov nom pro ce su, a ve ći na njih je iz po ro di ca sred njeg slo ja. Po ve za na sa per cep ci jom zna ča ja obra zo va nja je i sloj na raz li ka u ste pe nu uklju če no sti ro di te lja u obra zov ni pro ces kroz po moć u uče-nju. Vi sok ste pen i in ten zi tet ro di telj skog an ga žo va nja u pro ce su uče-nja i obra zo va nja je obra zac ti pi čan za sred nji sloj, ko ji su usvo ji le i ne ke maj ke iz rad nič kih po ro di ca – one ko je su ima le vi še obra zov ne i pro fe si o nal ne aspi ra ci je za svo ju de cu.

Is tra ži va nja su ne dvo smi sle no po ka za la da je an ga žo va nost de-ce u van škol skim ak tiv no sti ma sloj no di fe ren ci ra na. Di fe ren ci ja ci ja se ogle da i u bro ju i u vr sti ak tiv no sti u ko ji ma su de ca re dov no i or-ga ni zo va no an ga žo va na u svom slo bod nom vre me nu. Ta di stink ci ja je iz ra zi ti ja u slu ča ju obra zov nih ak tiv no sti, kao što su po ha đa nje mu-zič kih ško la i uče nje stra nog je zi ka, ko je su ka rak te ri stič ne za sred-nje slo je ve, na spram sport skih re kre a tiv nih ak tiv no sti ko je su sloj no ne iz di fe ren ci ra ne. Van škol skim ak tiv no sti ma se od stra ne ro di te lja i de ce iz raz li či tih slo je va pri da je raz li čit zna čaj i zna če nje. Dok ih ve ći-na ro di te lja per ci pi ra kao ko ri sne za de te u smi slu kon tro le i ak tiv nog pro vo đe nja slo bod nog vre me na, za ro di te lje i de cu iz sred njeg slo ja one ima ju i spe ci fi čan zna čaj i zna če nje „do dat ne obra zov ne vred no-sti“ i in ve sti ci je u kul tur ni ka pi tal.

Značenje obra zo va nja se sloj no di fren ci ra na li ni ji nje go ve per-ci pi ra ne vred no sti i zna ča ja. Ako je nje go va vred nost in stru men tal na da obez be di pro fe si o nal ni i ma te ri jal ni sta tus, on da se obra zo va nje nor ma tiv no ve zu je za for mal no ško lo va nje – što je ka rak te ri stič ni je za rad nič ke po ro di ce. Ako se obra zo va nje per ci pi ra kao in he rent na vred nost ko ja ima zna čaj sa ma po se bi, on da mu se da je smi sao ši ri od for mal nog ško lo va nja i uklju ču je raz li či te prak se: or ga ni zo va ne van škol ske ak tiv no sti i uče nje, ne for mal no obra zo va nje – kroz rad sa de te tom, kroz raz li či te kul tur ne ak tiv no sti i ka na le in for mi sa nja, i slič no.


So cio-kul tur na re pro duk ci ja slo ja kroz obra zo va nje je oči gled na u po ro di ca ma sred njeg slo ja, a od vi ja se po ne kad i u okvi ru istog ili slič nog so cio-pro fe si o nal nog mi ljea – na sta vlja njem po ro dič ne pro-fe si o nal ne tra di ci je. In ve sti ra nje u obra zo va nje kao me ha ni zam ko ji obez be đu je re pro duk ci ju slo ja je du go tra jan pro ces ko ji ot po či nje u ra nom de tinj stvu i uklju ču je stra te gi je kom bi no va nja raz li či tih re sur-sa i ka pi ta la. Re sur si ko ji su an ga žo va ni ob u hva ta ju ono što Bur di je pod ra zu me va pod poj mom kul tur ni ka pi tal: raz vi ja nje dis po zi ci ja kao što je stav pre ma obra zo va nju, po se do va nje kul tur nih do ba ra ili re-sur sa kao što su knji ge, uči la i slič no. Po red to ga an ga žu je se i in ve-sti ra so ci jal ni ka pi tal – kon tak ti, ve ze, i emo ci o nal ni ka pi tal – rad sa de te tom. Po se do va nje eko nom skog ka pi ta la – ma te ri jal nih re sur sa, se pod ra zu me va, a po ne kad je pri su tan i sim bo lič ki ka pi tal – po ro-dič na tra di ci ja u pro fe si ji. Osnov na stra te gi ja je ula ga nje po me nu tih re sur sa u obra zov ne ak tiv no sti (uklju ču ju ći van škol ske) i kul tur ne prak se u ši rem smi slu, dok je in si sti ra nje na škol skom po stig nu ću ma nje pri sut no.

U rad nič kim po ro di ca ma sloj se ne re pro du ku je kroz ško lo va nje i obra zo va nje: ško lo va nje ima zna čaj i oba ve znost na osnov no škol-skom uz ra stu, ali oni se gu be to kom sred njeg obra zo va nja. U od no-su na zna če nje i zna čaj obra zo va nja u rad nič kim po ro di ca ma po sto ji dis kre pan ci ja iz me đu nor ma tiv nog i prak tič nog ni voa. Nor ma tiv no, ro di te lji i de ca vi de for mal no obra zo va nje kao osnov bu du će pro fe-si je i ma te ri jal nog sta tu sa. Me đu tim, s ob zi rom da ni su za vr ša va li struč ne ško le ko je bi im obez be đi va le za ni ma nje i ma te ri jal nu si gur-nost, kao što je bi lo oče ki va no i na ja vlji va no na mla đem uz ra stu, oči gled no je da se ni ro di te lji ni de ca u ve li koj ve ći ni slu ča je va ni su prak tič no opre de li li ka obra zo va nju kao in stru men tal nom – struč nom zna nju ko je je neo p hod no da bi se oba vlja la pro fe si ja (za nat) i ti me osi gu rao po lo žaj na tr ži štu ra da. To je, s jed ne stra ne, po ve za no sa sta njem u na šem obra zov nom si ste mu i na tr ži štu ra da, gde re sur si, po tre be i in te re si ni su usa gla še ni, što, s dru ge stra ne, ak te re opre-de lju je ka prag ma tič nim i opor tu nim stra te gi ja ma „sna la že nja“. One uklju ču ju in ve sti ra nje eko nom skog ka pi ta la, ma te ri jal nih re sur sa po-ro di ce, ako ih po se du je, u sit no pred u zet ni štvo (naj če šće za nat sko uslu žne de lat no sti). Ro di te lji se ve li koj me ri osla nja ju i na ve ze i kon-tak te – so ci jal ni ka pi tal po ro di ce. Mla di su ori jen ti sa ni ka stra te gi ji do-ško lo va va nja – kroz obu ke, kur se ve, ko je bi im, na me sto for mal nog ško lo va nja, obez be di li zna nja neo p hod na za že lje na za ni ma nja. Oni


su u to me da le ko flek si bil ni ji i prag ma tič ni ji od svo jih vr šnja ka iz po-ro di ca sred njih slo je va.

Iz u ze ci iz opi sa nog obra sca u rad nič kim po ro di ca ma su oni mla-di ko ji ma obra zo va nje pred sta vlja ka nal dru štve ne po kre tlji vo sti – so-ci jal ne pro mo ci je iz van sloj nog mi ljea po ro di ce. U jed nom slu ča ju (Ivan) u pi ta nju je ko lek tiv na po ro dič na stra te gi ja, ko ja je pot pu no dis-kur ziv no osve šće na, a pred sta vlja ve li ko in ve sti ra nje i na por ro di te-lja i sa mog de te ta. U slu ča ju Sla vi ce i Lu ke u pi ta nju je in di vi du al no, de te to vo vla sti to, opre de lje nje ka obra zo va nju, ali uz ja ku po dr šku ro di te lja i in ve sti ra nje pr ven stve no eko nom skog ka pi ta la po ro di ce.

So ci jal ne bi o gra fi je ovih mla dih lju di uka zu ju na me ha ni zme de lo va nja so ci jal ne re pro duk ci je slo ja unu tar po ro dič nog ha bi tu sa kroz re pro duk ci ju kul tur nog ka pi ta la i nje go vog po seb nog seg men ta – obra zo va nja. One ta ko đe uka zu ju na stra te gi je re kon ver zi je dru gih ob li ka ka pi ta la (eko nom skog i emo ci o nal nog pre sve ga) u kul tur ni ka pi tal pu tem ula ga nja u obra zo va nje, či me se obez be đu je so ci jal na pro mo ci ja po to ma ka.

107Kulturni stilovi porodice i deteta...

KUL TUR NI STI LO VI PO RO DI CE I DE TE TA – HA BI TUS I KUL TUR NI KA PI TAL

Pred met ana li ze u ovom po gla vlju je kul tur ni stil kao seg ment sti la ži vo ta – eks ter na li zo va nog ha bi tu sa mla de oso be i nje ne po ro-di ce. Po seb no će se pre i spi ti va ti te za o funk ci ji kul tur nog sti la kao kul tur nog ka pi ta la i nje gov uti caj na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be.

Konceptualizacijaioperacionalizacijastilaživota pre ko kul tur nog sti la

De fi ni ci je stilaživota uglav nom se kon cen tri šu na po se do va-nje i po tro šnju do ba ra i ak tiv no sti ko je iz to ga pro is ti ču. Pre ma za-stup ni ci ma ovog, po mom shva ta nju – užeg od re đe nja51, stil ži vo ta uklju ču je kul tur ne nor me i lič ne uku se iz ko jih se ge ne ri šu ak tiv no sti, od no sno obra sci ak ci je ko ji di fe ren ci ra ju lju de (Cha ney, 1996: 4). Ži vot ni stil, me đu tim, uklju ču je i stra te gi je sim bo lič kog po na ša nja ko-ji ma se po tvr đu je dru štve ni po lo žaj i/ili dru štve ni pre stiž, po sta vlja ju sim bo lič ke gra ni ce i ba ri je re pre ma dru gim dru štve nim gru pa ma, na če mu po seb no in si sti ra Bur di je. Upra vo funk ci ja di stink ci je ko ju no-si stil ži vo ta pod ra zu me va da on po či va na od re đe nom im pli cit nom dru štve nom zna nju. To dru štve no zna nje je in ter na li zo va no na ni vou „prak tič ne sve sti“ i sa stav ni je deo dis po zi ci ja po je din ca ko je Bur di je od re đu je ka te go ri jom habitusa (Bo ur di eu, 1986a).

Bur di je pri da je po se ban de ter mi ni stič ki zna čaj re pro duk ci ji kul-tur nog ka pi ta la u po ro di ci kroz re pro duk ci ju ha bi tu sa. Kul tur ni kapi tal, po Bur di jeu zna či načinodabiranjakul tur nih pro iz vo da (umet-no sti, knji žev no sti, fil ma, mu zi ke), i to je nje go va naj vi ša vred nost ko ja se mo že na u či ti pr ven stve no u po ro di ci.

51 Šire određenje pojma stil života koji se koristi u ovoj studiji dato je u analitičkom okviru istraživanja i u poglavlju o stilovima života i aspiracijama mladih.


Cen tral no me sto u od re đi va nju ha bi tu sa, po Bur di jeu ima ukus – on je ge ne ra tiv na for mu la sti la ži vo ta. Ukus, jed na od cen tral nih ka te go ri ja Distinkcije, od re đu je se kao „sklo nost i spo sob nost za (ma te ri jal no i/ili sim bo lič ko) pri sva ja nje jed ne od re đe ne kla se kla si-fi ko va nih i kla si fil ku ju ćih obje ka ta ili prak si“ (Bo ur di eu, 1986a: 175). Pre ma teoriji kulturnog kapitala ova spo sob nost, kom pe ten ci ja za de ko di ra nje umet nič kih de la sti če se u po ro di ci i učvr šću je kroz obra-zov ni si stem. Oni ko ji stek nu tu spo sob nost, sti ču ono što se na zi va „le gi tim ni ukus“ – bli skost sa „le gi tim nom“ ili „vi so kom kul tu rom“ ko ju eli ta „sim bo lič kom do mi na ci jom“ na me će kao do mi nant nu u da tom dru štvu. Pre ma Bur di jeu, kul tu ra je sred stvo kla sne do mi na ci je.

Jed na od osnov nih funk ci ja uku sa je obe le ža va nje sim bo lič kih gra ni ca dru štve nih gru pa – stva ra nje di stink ci je. Kul tur ni ukus je, pre ma Bur di jeu, od sre di šnjeg zna ča ja za grup ni iden ti tet: jed nu kla su ob je di nju je ne po sred na pri vr že nost od re đe nim uku si ma i an-ti-uku si ma, sim pa ti ja ma i aver zi ja ma, upi sa nim u naj du blje slo je ve ha bi tu sa (Spa sić, 2006: 140). Po sto ji ukuszavisokukulturuko jim ras po la že dominantnaklasa(vi ša i vi ša sred nja), i ukuszapopularnukulturuko jim ras po la že dominiranaklasa(rad ni ci, ni ži slu žbe-ni ci itd.), a ula zni ca u do mi nant nu kla su je upo zna tost sa visokomkulturom.

Upra vo oko zna ča ja uku sa i di stink tiv nih prak si i nji ho vih ve za sa dru štve nom stra ti fi ka ci jom, raz vi la se u stu di ja ma kul tu re po sled-njih de ce ni ja ve li ka de ba ta. Tri do mi nant na sta no vi šta u ovoj po le mi-ci su mi ra ju u jed nom tek stu Čan i Gol torp, na zi va ju ći ih „sta no vi šte ho mo lo gi je“(thehomologyargument), „sta no vi šte in di vi du a li za ci je“ (theindividualizationargument)i „sta no vi šte om ni vo ri – uni vo ri“ (theomnivore–univoreargument)(Chan, Golt hor pe, 2007: 1).

Pre ma stanovištu homologije(ko je za stu pa ju Bur di je i Gans) po-sto ji po du da ra nje iz me đu dru štve ne i kul tur ne stra ti fi ka ci je, od no sno iz me đu kla sne i sta tu sne struk tu re po sto ji ho mo lo gi ja. Pre ma Bur di-jeu, sta tus je sim bo lič ki aspekt kla sne struk tu re, ko ji je po sre do van ha bi tu som, a kla sna bor ba je sim bo lič ka bor ba ri val skih sti lo va ži vo-ta. Ta ko Bur di je go vo ri o tri kul tur na uku sa ili ži vot na sti la, ko ji od go-va ra ju tro sloj noj kla snoj she mi kla si fi ka ci je, a to su: 1. „di stink ci ja“ ili „ukus slo bo de“ – ko ji prak ti ku je eli ta i ko ji se na me će kao le gi ti man i zna ča jan za dru štve nu pro mo ci ju; 2. „do bra vo lja“ – ko ji prak ti ku ju sred nji slo je vi; 3. „ukus nu žno sti“ – ko ji prak ti ku ju ni ži slo je vi (rad ni ci i po ljo pri vred ni ci) (Bo ur di eu, 1986a). Gans na sli čan na čin po ve zu je


dru štve ni sta tus i stil ži vo ta da ju ći ti po lo gi ju pet kul tur nih uku sa (vi-so ka kul tu ra, vi ša-sred nja kul tu ra, ni ža-sred nja kul tu ra, ni ska kul tu ra i kva zi fol klor na kul tu ra). On, za raz li ku od Bur di jea, in si sti ra da ovi kul tur ni uku si ni su hi je rar hij ski po re đa ni u struk tu ri, ne ma nad re đe-nih i pod re đe nih – u sva kom uku su ima lo ših i do brih sa dr ža ja. Iako Gans na vo di da ne ma jed no stav ne ko re la ci je iz me đu uku sa i kla sa, on ta ko đe tvr di da je oda bir kul tur nih sa dr ža ja pr ven stve no od re đen po se do va njem re sur sa – ma te ri jal nih i sim bo lič kih52.

Stanovište individualizacije, shod no te zi o de tra di ci o na li za ci ji, po ri če zna čaj stuk tu ral nih či ni la ca za ob li ko va nje ži vot nih sti lo va u sa vre me nom dru štvu. Ma da im ne od ri ču zna čaj u pro šlo sti, za stup-ni ci ove te ze sma tra ju da su či ni o ci ko ji po ti ču iz kla sne stra ti fi ka ci je da nas ire le vant ni. Pre ma Ča nu i Gol tor pu po sto je dve va ri jan te tezeo individualizaciji:pre ma „sla bi joj“ (Bek, Gi dens) – kla sni či ni o-ci ob li ko va nja sti la ži vo ta ustu pa ju me sto dru gim či ni o ci ma kao što su sta rost, pol, et ni ci tet, kul tur ni mi lje, sek su al ne pre fe ren ci je; dok pre ma „ja čoj“ ver zi ji (Vard) sti lo vi ži vo ta su pot pu no oslo bo đe ni od uslo vlje no sti struk tu ral nim či ni o ci ma – oni su in di vi du al no kre i ra ni ži vot ni pro jek ti.

Pre ma za stup ni ci ma stanovišta omnivori – univori (Pi ter son i dru gi) ni je vi še mo gu će usta no vi ti jed no stav nu ko re la ci ju iz me đu dru-štve nih kla sa i mu zič kih uku sa: po sto ji ve li ki broj kul tur nih obra za ca, ko ji su ob li ko va ni raz li či tim či ni o ci ma. Za Gan so vu po de lu na vi sok, sred nji i ni zak ukus (high,middleandlowbrow) – ne mo že se na ći em pi rij ski do kaz, jer su uku si ras po re đe ni u ne ku vr stu pi ra mi de sa elit nim uku som na vr hu, dok su na nje nom dnu raz li či ti sti lo vi ži vo ta (sta ro sni, ra sni, rod ni, re gi o nal ni, itd.), ali istog sta tu sa. Za raz li ku od te ze o di stink ci ji, Pi ter son i sa rad ni ci tvr de da se kul tur na eli ta ne dis tan ci ra sno bov skim ak tiv no sti ma, već po zna va njem i po tro šnjom sa dr ža ja ši ro kog spek tra (i ma sov nih) umet nič kih for mi i ak tiv no sti do ko li ce. Ona ni je ne di skri mi na tiv na, već otvo re na, što je su prot no sno bi zmu, a nje nu he te ro ge nost uku sa na zi va ju omnivori(Pe ter son, Kern, 1996). Sa dru ge stra ne, gru pe na dnu pi ra mi de, ko je ima ju ni zak dru štve ni sta tus, ima ju za tvo ren, ho mo gen, jed no sme ran kul-tur ni ukus – one su kul tur ni uni vo ri (Pe ter son, Sim kus, 1992). S ob zi-rom na po me nu tu di ver si fi ka ci ju na osno vu raz li či tih či ni la ca ko ja se od i gra va na dnu pi ra mi de, Čan i Gol torp sma tra ju da se stanovište

52 Gans, 1974. navedeno prema Cvetičanin, 2007.


omnivori–univorisme šta ne gde na sre di ni iz me đu sta no vi šta o ho-mo lo gi ji i o in di vi du a li za ci ji (Chan, Golt hor pe, 2007: 14).

O di stink tiv noj funk ci ji kul tur nog uku sa ži vo ta pi šu mno gi auto ri. Ta ko, Mi šel La mon u svom is tra ži va nju po ka zu je ko ri šće nje kul tur-nih prak si za po di za nje sim bo lič kih ba ri je ra iz me đu dru štve nih gru pa (La mont, 1992). Be ta ni Braj son po ka zu je ka ko: „Po je din ci ko ri ste kul tur ni ukus da oja ča ju sim bo lič ke gra ni ce iz me đu se be i ka te go ri ja lju di ko ji im se ne svi đa ju“ (Bryson, 1996: 885), pa ta ko na pri mer slu-ša ju „sve osim he vi me ta la“ ko ji ve zu ju za od re đe ne dru štve ne gru-pe. Slič no Pi ter so nu i sa rad ni ci ma, ova autor ka is pi tu je po ve za nost dru štve nog po lo ža ja i kul tur ne is klju či vo sti i za klju ču je da otvo re nost pre ma dru gim mu zič kim uku si ma, kao i upo zna tost sa nji ma ra ste sa dru štve nim sta tu som.

Pre ma re zul ta ti ma is tra ži va nja kul tur nih prak si gra đa na Sr bi je i Ma ke do ni je, Pre drag Cve ti ča nin (2007) je usta no vio da po sto je „če ti-ri“ či sta uku sa: elit ni (Sr bi ja – 0.8%), kon ven ci o nal ni (28.9%), ur ba ni (9.4%) i fol klor ni (23%), kao i dva „me ša na“ uku sa: elit ni om ni vo ri (elit ni i ur ba ni po pu lar ni – he te ro ge nost po pu lar ne kul tu re – 1.2%) i rur ba ni om ni vo ri (ur ba ni fol klor ni – 36.7%). Iz me đu njih po sto ji sta ti-stič ki zna čaj na ge ne ra cij ska raz de lje nost: če ti ri či sta ti pa su ve za na za sta ri je, a dva me ša na za mla đe ge ne ra ci je. Za raz li ku od Pi ter so-na, Cve ti ča nin za klju ču je da om ni vor nost ni je ka rak te ri sti ka elit nih dru štve nih po lo ža ja, već upra vo su prot no – da om ni vo ri pri pa da ju ni žim so ci jal nim slo je vi ma (Cve ti ča nin, 2007: 243).

Ni je spor no da po sto ji ve za iz me đu dru štve nih slo je va i od re đe-nih sti lo va ži vo ta, shva će nih ši re, kao i uže shva će nih – kao kul tur-nih uku sa i prak si, kao i da su oni di stink tiv na obe lež ja od re đe nih slo je va. Ono što je spor no, a što po ka zu ju i no vi ja upo red na is tra ži-va nja ame rič kog i fran cu skog dru štva i nji ho vih eli ta, je ste kul tur na eks klu ziv nost ko ju eli te ko ri ste da po sta ve kla sne ba ri je re za ula zak u njih (La mont, 1992). Mi šel La mon za klju ču je da, iako po sto je ja sni mar ke ri sa tu sne di stink ci je, ukus za le pu umet nost se ne pre po zna je kao ta kav mar ker (Ibid.). Is tra ži va nja sa vre me nog dru štva de man tu-ju Bur di je o vu te zu da je „le gi tim na“ kul tu ra ona ko ju eli ta na me će kroz „sim bo lič ko na si lje“, a da je elit ni ukus pred u slov za ula zak u elit ne kru go ve. Mno ge stu di je po ka zu ju da su gra ni ce iz me đu vi so ke i po pu lar ne kul tu re, ko je su dru štve ni kon struk ti, flu id ne i pro pu sne (Cra ne, 1992: 58). Di a na Krejn u svo jim is tra ži va nji ma po ka zu je da su, ma kar u SAD, raz li ke u ži vot nom sti lu (ure đe nju do ma, spor to-


vi ma, eti ke ci ji, obla če nju itd.) iz me đu kla sa zna čaj ni je za uz la znu ver ti kal nu po kre tlji vost, ne go što je to po tro šnja „sni mlje ne kul tu re“ (mu zi ke – prim. ST) (Ibid. 69).

Bur di je se sto ga mo že kri ti ko va ti zbog pre vi še de ter mi ni stič ki shva će ne ulo ge kul tur nog uku sa u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je po je di na ca. U ovom is tra ži va nju po la zim od te ze da kulturniukusnijesamposebikulturnikapital:onnepostavljanistrukturalnebarijere,nitidajestrukturalnemogućnostizadruštvenupromocijupojedinaca.

U pret hod noj stu di ji, stil ži vo ta sam ope ra ci o na li zo va la pre ko tri di men zi je: na či na pro vo đe nja slo bod nog vre me na, kul tur nog uku sa i po tro šnje, i sfe re „dru štve no sti“ – so ci jal nih kon ta ka ta i mre ža (To ma-no vić-Mi haj lo vić, 1997: 53). Di men zi je sti la ži vo ta ko je se ana li zi ra ju u ovom po gla vlju su oblast kul tur ne po tro šnje (kul tur ni ukus) i oblast do ko li ce (na čin pro vo đe nja slo bod nog vre me na), dok se „dru štve-nost“ ana li zi ra u de lu o so ci jal nom ka pi ta lu, a etos (vred no sno opre-de lje nje) po ro di ce kao kul tur ni ka pi tal – u de lu o obra zo va nju. Me đu-tim, ši ri po jam sti la ži vo ta uklju ču je re sur se, ori jen ta ci je i po na ša nja, gde re sur si pred sta vlja ju pred u slo ve za slo bod ne iz bo re ži vot nog sti la53 (Hen dry etal., 1998).

Da bih iz be gla ne do u mi cu oko ši reg i užeg poj ma sti la ži vo ta, od lu či la sam da za ovaj deo ana li ze „po zaj mim“ Cve ti ča ni nov ter-min kul tur ni stil, ali sa de li mič no dru ga či jom ope ra ci o na li za ci jom. Cve ti ča nin go vo ri o raz li či tim „kul tur nim sti lo vi ma“ ko je od re đu je na sle de ći na čin: „pod kul tur nim sti lom smo pod ra zu me va li to ka kvo me-sto i ulo gu kul tu ra (u estet skom smi slu) ima u na či nu ži vo ta gra đa na Sr bi je i Ma ke do ni je (kul tu ra u an tro po lo škom smi slu)“ (Cve ti ča nin, 2007: 244). Po jam je bli že od re đen nje go vom ope ra ci o na li za ci jom ko ja ob u hva ta sle de će di men zi je: ulo ga kul tur nih ak tiv no sti u do ko-li ci; raz vi je nost kul tur nih na vi ka; kul tur na po tro šnja – či ta nje be le tri-sti ke; ge ne ral ni tip uku sa. Ana li za je po ka za la da u Sr bi ji do mi ni ra ju tri kul tur na sti la, ko ji pred sta vlja ju kla ste re po me nu tih di men zi ja: 1. „cen tral ni kul tur ni stil“ (hiuse ili vi so ka upo tre ba kul tu re) ko jem pri pa-da 23.6% is pi ta ni ka; 2. „pe ri fer ni kul tur ni stil“ (lowuse– ni ska upo-tre ba kul tu re) sa 22.1% is pi ta ni ka; 3. „od sut ni kul tur ni stil“ (nouse

53 Dalje određenje i operacionalizacija šire shvaćenog koncepta stila života na-lazi se u poglavlju o stilovima života mladih.


– bez upo tre be kul tu re) ko ji do mi ni ra kod 54.3% is pi ta ni ka u Sr bi ji (Ibid: 246 ff). Kod pr vih, umet nost i kul tur ni do ga đa ji za u zi ma ju cen-tral no me sto, kod po to njih – ni ka kvo – što ne zna či da su oni „ne kul-tur ni“ – već da se ra di o dru ga či jem kon cep tu po pu lar ne kul tu re, ko ji je ne do volj no pro u čen (Ibid. 248). Bez ob zi ra na ovaj auto rov stav, ipak Cve ti ča ni no va tro čla na ho mo lo ška ti po lo gi ja ima i hi jerar hij sku cr tu, ba rem u od no su na ono što se zva nič no (u kre i ra nju kul tur ne po li ti ke na pri mer) sma tra „kul tu rom“. Te sti ra ju ći te ze o ho mo lo gi ji, o in di vi du a li za ci ji i o om ni vor no sti, Cve ti ča nin do no si za klju čak da : „... ima mo do volj no osno va da tvr di mo da i u Ma ke do ni ji i u Sr bi ji dru štve ni fak to ri sto je u sna žnoj ve zi sa kul tur nim prak sa ma nji ho vih gra đa na. Po ka za lo se da obe gru pe fak to ra ima ju uti ca ja: ka ko oni ko ji de lu ju u naj ra ni jem de tinj stvu, ta ko i oni ko ji su ve za ni za ak tu el-ni po lo žaj is pi ta ni ka u dru štve noj struk tu ri. To je u skla du sa broj nim dru gim na la zi ma em pi rij skih is tra ži va nja, a ujed no oči gled no sto ji na su prot te zi o in di vi du a li za ci ji“ (Ibid. 256). Sa dru ge stra ne, te za Pi ter so na i sa rad ni ka o om ni vor no sti kao no vom na či nu is po lja va nja elit nog sta tu sa – u Sr bi ji i Ma ke do ni ji ne va ži (Ibid. 256).

Kao što je na ve de no, kul tur ni stil ću u ovom is tra ži va nju ana-li zi ra ti pre ko di men zi je kul tur ne po tro šnje (uku sa) i pre ko di men zi je do ko li ce (na či na pro vo đe nja slo bod nog vre me na).

Kul tur ni ukus kao di men zi ja kul tur nog sti la je u do volj noj me ri pro ble ma ti zo van u pret hod nom iz la ga nju. Va žno je, me đu tim, na po-me nu ti da mo je is tra ži va nje ni je bi lo kon ci pi ra no ta ko da omo gu ća va de talj ne i sup til ne ana li ze raz li ka u uku si ma, po seb no ka da su u pi-ta nju ro di te lji kao is pi ta ni ci. Sto ga će se, na ža lost, ana li za ogra ni či ti na opis i tu ma če nje op šte sli ke kul tur nog uku sa.

Do ko li ca u od no su na kul tur ni stil ili kul tur na po tro šnju ima dva vi da: po tro šnju u pri vat noj sfe ri (či ta nje, slu ša nje mu zi ke, gle da nje TV ili DVD) i po tro šnju u jav no sti (jav ne pro duk ci je). Načinprovođenja slo bod nog vre me na mo že bi ti ak ti van ili pa si van, ori jen ti san na do men pri vat nog ili na do men jav nog.

Do sa da šnja is tra ži va nja slo bod nog vre me na mla dih uka zu ju na pa siv nu i pri va ti zo va nu do ko li cu, ko ja je jav noj sfe ri okre nu ta pr-ven stve no zbog za ba ve i dru že nja, a mno go ma nje zbog kul tur ne po tro šnje. Ta ko Slo bo dan Mr đa iz no si re zul ta te da: „Ras po lo ži vu ko li či nu slo bod nog vre me na omla di na uglav nom ko ri sti kom bi nu ju ći dru že nje s ko le ga ma, po se te pri ja te lji ma i ro đa ci ma (26%) sa gle da-njem TV i slu ša njem mu zi ke (24%). Ve ći na is pi ta ni ka naj če šće kom-


bi nu je ova dva na či na ko ri šće nja slo bod nog vre me na, ali sta ti stič ki zna ča jan pro ce nat iz la zi u ka fi će, klu bo ve i di sko te ke (14%), što je naj če šća tre ća al ter na ti va sa vi so kom ko re la ci jom u od no su na pr vu al ter na ti vu. Po red dru že nja sa pri ja te lji ma, što je ka rak te ri sti ka sred-njo škol ske omla di ne, 23% mla dih pro vo di vre me sa deč kom/de voj-kom (ka rak te ri stič no za stu dent sku omla di nu) ili sa čla no vi ma uže i ši re po ro di ce (20%), gde je ve ći nom za stu plje na za po sle na omla di-na. Da kle, ve ći na omla din ske po pu la ci je ima re la tiv no pa siv no ko ri-šće nje slo bod nog vre me na, što je pot pu no u skla du sa re zul ta ti ma is tra ži va nja u po sled njoj de ce ni ji (Po pa dić, Mi ha i lo vić, Bog da no vić, 2003; Mr đa, 2000; 2004) ko ja su po ka za la da je naj ra spro stra nje ni-ja ak tiv nost dru že nje sa vr šnja ci ma, ko ja se kon stant no odr ža va na vi so kom ni vou i naj če šće se bi ra kao pr va ak tiv nost.“ (Mr đa, 2004: 162).

Kri tič ki ori jen ti sa ni auto ri do ko li cu mla dih u Sr bi ji opi su ju kao vid bek stva od stvar no sti, kao ane ste ti ra nje sve sti u uslo vi ma ogra ni če-nih mo guć no sti – bi lo da je u pi ta nju „ble ja nje“ uz mu zi ku ili TV ili sa pri ja te lji ma ili kom pul ziv no ce lo noć no iz la že nje po ka fi ći ma, klu bo vi-ma ili spla vo vi ma (Ja rić, 2008: 70)54.

Na la zi pr vog ta la sa mog is tra ži va nja sa po čet ka de ve de se tih, go vo re o ho mo ge no sti i za tvo re no sti – uni vor no sti, kul tur nog sti la rad nič kih po ro di ca: uni for man je u na či nu pro vo đe nja slo bod nog vre-me na (pa siv nom, u pri vat noj sfe ri), u kul tur noj po tro šnji (ne-po se ći-va nju kul tur nih usta no va, ori jen ta ci ji na po pu lar ne i neo folk sa dr ža je pla si ra ne pre ko mas me di ja, ne či ta nju knji ga i štam pe), na či nu opre-ma nja ži vot nog pro sto ra i na či nu ode va nja (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997: 80). To se od no si lo na ge ne ra ci ju ro di te lja, a kul tur ni stil se pre no sio na ma lu de cu.

Na la zi ta ko đe go vo re o ve ćoj otvo re no sti i ra zno vr sno sti – om ni-vo r no sti kul tur nog sti la – kul tur nog uku sa i po tro šnje, kao i do ko li ce kod sred njih slo je va, na osno vu če ga sam za klju či la da su to obla sti „gde na sta ju i gde se oči tu ju naj i zra zi ti je di stink ci je u sti lu ži vo ta iz-me đu slo je va“ (Ibid. 81).

To je po tvr đe no i upo red nom ana li zom re zul ta ta dva ta la sa is-tra ži va nja – iz 1993/94. i iz 2000. go di ne: usta no vlje ne su zna čaj ne

54 Tako jedan nezaposlen 26-godišnji ispitanik u istraživanju Isidore Jarić navo-di: „Živim u mehuru koji sam sam stvorio i apsolutno se trudim da ne primećujem 99 posto stvarnosti.“ (Ibid.: 70).


raz li ke u na či nu pro vo đe nja slo bod nog vre me na, kao i u uku si ma ko ji se for mi ra ju. Do ko li ca je u rad nič kim po ro di ca ma u Ra ko vi ci pri-va ti zo va na, ori jen ti sa na na dom i su sed stvo, na ma sov ne me di je i dru že nje – struk tu ral na obe lež ja ha bi tu sa su oja ča na kon tek stu al-nim fak to ri ma – ne do stup no šću sa dr ža ja u ne po sred nom okru že nju i ma te ri jal nom de pri va ci jom: „Re zul tat to ga je da se kul tur ni ukus ka ko ro di te lja ta ko i de ce for mi ra oko sa dr ža ja ma sov ne po pu li stič ke kul tu re ko ju pre zen tu ju po ro di ci naj do stup ni ji me di ji: te le vi zi ja, ra dio i even tu al no film pre ko vi deo pro duk ci je“ (To ma no vić – Mi haj lo vić, 2002: 312). Sa dru ge stra ne: „Na čin pro vo đe nja slo bod nog vre me na u po ro di ca ma struč nja ka i umet ni ka na Vra ča ru je u mno go ma njoj me ri pri va ti zo van, a vi še okre nut ka jav noj sfe ri, dok je da le ko za stu-plje ni ja kon zu ma ci ja raz li či tih in sti tu ci o na li zo va nih kul tur nih sa dr ža-ja. Kul tur ni ukus ro di te lja je mno go vi še di ver si fi ko van i ima idi o sin-krat ska obe lež ja u smi slu oda bi ra sa dr ža ja pre ma lič nim afi ni te ti ma. Sva ko dnev ni ži vot de ce u po ro di ca ma sred njeg slo ja na Vra ča ru ob-u hva ta re dov ne po se te kul tur nim usta no va ma za de cu i kon zu ma ci-ju sa dr ža ja tzv. kul tu re za de cu oko či jih sa dr ža ja sa for mi ra i de te tov kul tur ni ukus. Po red do stup no sti ovih sa dr ža ja u grad skom je zgru, opi sa na si tu a ci ja je sva ka ko re zul tat pre sve ga in ten ci o nal nih na po-ra ro di te lja, što je obe lež je ha bi tu sa is pi ti va nih po ro di ca struč nja ka i umet ni ka.“ (Ibid: 312).

Po la ze ći od sa zna nja pret hod nih is tra ži va nja, ana li za u ovom po gla vlju će se usme ri ti na is pi ti va nje me đu sloj nih raz li ka u na či nu pro vo đe nja slo bod nog vre me na i to u ge ne ra ci ji ro di te lja i u ge ne ra-ci ji de ce. Is pi ti va će se da li su pret po sta vlje ne raz li ke kod ro di te lja u bro ju i ra zno vr sno sti ak tiv no sti do ko li ce i opre de lje no sti ka jav nim kul tur nim sa dr ža ji ma – od li ke po ro dič nog ha bi tu sa ko je se re pro du-ku ju u ge ne ra ci ji de ce.

Sa slič nim ci ljem uka zi va nja na zna čaj di stink ci ja is pi ti va će se me đu sloj ne raz li ke u kul tur noj po tro šnji i uku su. Pret po sta vlja se da su unu tar sloj ne in ter ge ne ra cij ske slič no sti u uku si ma i po tro šnji deo ha bi tu sa po ro di ce ko ji se re pro du ku je u bi o gra fi ji mla de oso be, upr-kos ve ćoj otvo re no sti i om ni vor no sti kul tur nog uku sa mla dih.

Na po slet ku, pre i spi ti va će se te za da li kul tur ni stil ima od li ke kul tur nog ka pi ta la, od no sno da li predstvlja me ha ni zam dru štve ne re pro duk ci je ili pro mo ci je i na taj na čin de ter mi ni stič ki uti če na ob li ko-va nje so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be.


Po čet na hi po te za je da se obimaktivnostiuslobodnomvremenuiraznovrsnostkulturnihizborapojavljujekaoglavnarazlikaukulturnimstilovimaporodicarazličitihslojeva.

Dokolica– načinprovođenjaslobodnogvremena

Ro di te lji

Pr vi i naj u pe ča tlji vi ji na laz je ste da is pi ta ni ci u rad nič kim po ro di-ca ma u Ra ko vi ci na gla ša va ju da oni ne ma ju slo bod nog vre me na, od no sno da vre me na kon po sla pro vo de rad no:

S:Kakovivolitedaprovoditeslobodnovreme?T:Pauradu.Biloštadajesamodanemamgužvuipolitikune

mogudasmislim.(Sla vi čin ta ta)55.

Od ri ca nje od do ko li ce je po seb no ka rak te ri stič no za že ne – maj-ke u Ra ko vi ci, ko je svo je slo bod no vre me žr tvu ju da bi ostva ri le ulo-gu do ma ći ce:

M:Paslobodnovremevećinomprovedemuonom,uovojkući,štonemogudauradimzasveostaledane,dasamoprovedemnaposluidođemkući–okokuvanjaručkaitako.(Bran ko va ma ma)

Da je to deo žen ske sa mo ak tu e li za ci je, ja sno je iz ne kih od go vo-ra na pi ta nje o že lje nom na či nu pro vo đe nja slo bod nog vre me na, gde is pi ta ni ce ne gi ra ju po tre bu za od mo rom i osmi šlje nom do ko li com:

M:Paštajaznam.Neštonisamnaučilananekoslobodnovremedajauživamisve.Radimieto.Imamdostadaradim.Daodemdasedimpetdananebimogladaizdržim.Nisamtipkojimožedalegneidaseodmara.(Lu ki na ma ma).

55 Ukoliko nije posebno naznačeno, u ovom poglavlju se iskazi ispitanika od-nose na poslednji talas istraživanja iz 2007. godine.


Dru ge is pi ta ni ce pri želj ku ju slo bod no vre me ko je bi po sve ti le se-bi, po seb no od mo ru:

M:Paneznam,davam iskrenokažem,željnasam,da,daimamnekiodmor,da,damoguda,danemamnekihobavezaokosebe,damogudaseopustim,dakažemdanasnemoguništa,nećuništa,aliovaj,daodležim,dapročitamnekulepuknjigu,dasenekakoopustim,da,ilinakrajukrajevadaodgledamnekidobarfilm,mislim,neznam.Znatekakobivoleladaprovodim?Naprimer,damoguujutrudalepoodspavam,daseodmorimida,idanerazmišljamštaćupredanasdaodradim.Ida,idanegledamsamousat.Višemisesmučilogledanjeusat,dal’ćusvepostićiuodređenomrokudabudegotovoisređeno.Stvarnomisetogledanjenasatsmučilo.(Bran ko va ma ma).

Is pi ta ni ci ma u Ra ko vi ci slo bod no vre me uglav nom slu ži za od mor i ob na vlja nje ener gi je i oni ga pro vo de pa siv no uz TV i u dru že nju:

M:Pajanađemvremedaobiđemmojeprijateljicepoštomalonemamdodatniposao.Kadnisamkodoca,jaondanekadodvojimdanpasedružimo.Ondavolimdapročitamnešto,dodušeimamposaokojimidozvoljavadačitamdostanaposlu.Akone,ovdeuglavnomvežbampalacnadaljinskom.(Jo va no va ma ma)

T:Uglavnomtašetnja,to...Onagledafilmove,jačitamnovine.Itakonekaukrštenicaietotojeto.

M:Ali uveče, kad on ne radi obavezno šetamoRakovicom.Rakovicom,prošetamogorepasepopnem,panapravimo,ovojemnogo lepkraj.Niještosamrođenaovde,aliovo jemnogo lepkraj,svemijetu.Tumijebazen,tumiKošutnjaksvemijetu.(Iva-no vi)

Desisedakaddođemsaposla,anisamumorna,daizađemsakoleginicom,daprošetametotako.Prošetamo,porazgovaramoietotako.Ne,zanekeizlaskenemaseprvofinansija,alinekadmipriuštedeca.DecamikupekartezakoncertŽeljkaSamardžića.(Mir ko va ma ma)

Iz la ske, iz le te i po se te kul tur nim usta no va ma ne ki is pi ta ni ci po-mi nju kao ne što što su prak ti ko va li, ali što sa da sa mo na ni vou že lje-


nog. Osnov ne pre pre ke su ne do sta tak nov ca i ne do sta tak vre me na, što je po ve za no sa po tre bom da se do dat no ra di i za ra di:

M:Neštosadneidemoubioskopeiupozorišta,kažemonojebilomogolepovremekadsmomibili–paidešupozorište,pakaodaidešnaMars.Biliizlascižestoki.Sadobičnodecaiduitakonešto,neznamnija.Maloitasituacija,anineidem.Kažembioskop,opetisto–imaškasetuovoono,paneidešnitamo.Jedinotakoneki,takoizlascisaprijateljimadorestorana,kućneposeteištajaznam.Padobro,bilojelepševremeiuztovišesmoizlazili.

T:Alikako,sadnema.M:Idešnavikend,provedešvikend,idešovde,idešonde,ne

pitaškolikokoštaištakošta.Asadajestiskavac.(Sla vi či ni)

T:Akostemisliliizlascirestorani,pozorišta,bioskopi,tosmozaboravili.Tonema.

S:Adruženjesaprijateljimaovakozajedno?T:Ne,ne.Uzadnjevremeslabo.S:Kakobistevolelidasudrugačijeokolnosti,kakobistevoleli

daprovoditeslobodnovreme?T:Ja?Jabihvoleodaradim8sati.Imamnormalnuplatudo

đemkući,ručamionda..Istoionatako.Iondaćemodasedogovorilosve.Idemougrad,moždadaodemoubioskop,moždadaodemourestoran.Subotominedeljomisto.Odemonegdenavikend.Istodruženjesaprijateljima.Menitonedostajeistomnogo.

M:Menitojakonedostaje. (Iva no vi)

Ro di te lji iz po ro di ca sred njeg slo ja na Vra ča ru, osim par oče va i par maj ki, ma nje su op te re će ni do dat nim rad nim ak tiv no sti ma i ima-ju vi še slo bod nog vre me na. Či ni se da one maj ke ko je ima ju ve će rad no op te re će nje, ula žu do dat ni na por da se ne od rek nu ak tiv no sti do ko li ce:

M:Značiradimsama,značidolazimoko7nekadoko89zavisivećiodposla.Iondasveštotrebapokućidaseodradi...Suprugijaidemotriputanedeljnonaples.Idemonalatino,tojenekarekreacijakoju imamo.Često idemoudruštvo,čestonamdolazidruštvo,značidanmisezavršavaoko2ujutru,tojeneštoštojenormalnoifunkcionišemsatimsavršeno. (Bo ja no va ma ma)


S:Kakoviprovoditeslobodnovreme?M:Jaotprilike...osimvikendom,aivikendomteško.Tekne

gdeokopola10mogudakažemdasamslobodna.S:Pola10uvečejel?M:Da.IligledamTViličitamneštoiliizađemonegdeilinam

dođuprijatelji.S:Ideteubioskope,pozorište?M:Jednostavnojaneznamdanekapredstavapočinjeupola

10uveče.Takodajetoskoronemoguće.Jasamidanasjutrosprepodneradila.Svakasubotamijeradna.Običnoisubotompopodnečakimamčasove.Nedeljomisto,ondagledatedaspremitedadecu,poštoidutakoposmenama,daimajudapojeduneštotoplo.Organizujeteštoboljetodaseneprimetidanistetusledećenedelje. (Dra ga no va ma ma)

Kod dve ju maj ki ko je su sa me (na kon raz vo da, bez part ne ra) pri me ću je se ose ćaj usa mlje no sti i ne do sta tak vo lje za an ga žo va nje u do me nu do ko li ce – iz ve sna apa tič nost, što pro iz vo di ose ća nje ne-zado volj stva:

M:Znatekakojedanvikendmijedežurstvoisubotainedelja.Ostalevikendesampijaca,sređivanjekuće–jedandan.DrugidanobičnosebipriuštimšetnjuokoAde,mislimtomiprija.Saprijateljicomjednomsednemonegdeikažem,eto,neštoiskrsneovako.Aliništaposebno.(Mi le ni na ma ma)

S:Kakoprovoditevikend?M:Upižamiodjutradosutra.S:Zbogčega,zbogumora?M:Zbogpsihičkogumora,višenegofizičkog.Jauglavnomse

nekrećem.Sednemukola,odemnaposao,dođem,sedimovde.S:Štaraditeuslobodnovreme?M:Igramigricekaomanijak.Tusammanijak.S:Izlazite?M:Pasaduzadnjevremeslabo.Mislimkadgodmenekopo

zovejaidem.Aliovakosamoinicijativnoretko.Ilenjasamdaodemda šetam i da sebavimnečim.Sednem i opustimse i kuckam.Nemamživacadačitamknjige.Dasređujempokućimoguinemoram.Iondaštobih...Ieto.(Ne ve ni na ma ma)


Psi hič ku op te re će nost – ko ja pro iz vo di ne do sta tak kon cen tra ci-je i vo lje za či ta njem, po mi nje ne ko li ko is pi ta ni ca i na Vra ča ru i u Ra-ko vi ci, naj če šće na vo de ći da „ne ma ju ži va ca da či ta ju knji ge“:

M:Morampriznatidasammalonapustilaknjigu.A janeštonisamsmirena.

S:Odkad?M:Pavaljdazatoštosamraštrkanavremenski.Znate jase

nekakoraštrkanoosećam. (Mi lo še va ma ma)

Neštotunekukoncentracijudačitamteknjigebašinemam.Neznam,izgubilasamkoncentraciju.Činimisedasejošuveknemogupovratiti.Moždameiplaši taneizvesnostkakotouživotuide.(Mi la no va ma ma)

U po ro di ca ma u ko ji ma su oče vi du ži vre men ski pe riod in ten ziv-no rad no an ga žo va ni, stvo rio se jaz iz me đu su pru žni ka: že ne – maj-ke su svo ju do ko li cu osmi sli le in di vi du al no. Su pru žni ci se mo gu na-vi ći na ta kvo re še nje i bi ti za do volj ni, ali i raz li či tost i ne us kla đe nost kon ci pi ra nja slo bod nog vre me na mo že bi ti iz vor su ko ba, kao što go-vo re na red na dva is ka za:

M:Pane.Našainteresovanja,padobronisurazličita,pajavolimvišekoncerte,aonviševolidaslušamuzikusaCDa.Onimatulogikudasediovdeislušaneštouzklimu.Javolimdaslušamizvođenja.Jašetambrzo,onsporo.Odmoreneprovodimozajedno,zatoštoonmoradačekanaposludamusenekoslučajnonejavi,jeronnesmedapropustinijedanposao.(Ja ko vo va ma ma)

S:Daliimatenekozajedničkoslobodnovreme?Poštosuvamnjihdvojcaveliki.

T:Imamo–uvekujutrupopijemokafu.M:Imamo,aliretko.T:Aondasvakonasvojustranuuglavnom.S:Daliuspevatedaizađete?M:Izađemoalivrloretkosad.T:Vrloretko.Sadimamojedanplaniželjujasenadamdaće

sada...M:Putovanja,putovanja,putovanja,putovanja.T:Od1990.godinenemamovremenanizasebe.


M:Aonjetolikostatičan,mislim,onjetakojednaosoba,koja,bezobziraštojepretpostavljamiumoran...Sadrecimonijeumoran,alionjestatičančovekkojibisamosedeotako.Ajatonetrpim.

T:Tojeneštointeresantno.Jasamčitavidanuhaosutotalnomikrajnjeumoran,neznamzasebe,dođemmalodaseodmorim,aonajespremnadaide.Jerjojjedosadiloukući.(Ste fa no vi)

Kod su pru žni ka kod ko jih ne po sto ji pro blem u ko mu ni ka ci ji, po-sto ji po tre ba da se u slo bod nom vre me nu, po red in di vi du al nih, osmi-sle i za jed nič ke ak tiv no sti. Ta ko, ne pri mer, Bo ja no vi ro di te lji za jed no idu na ča so ve la ti no ple so va, a ve ći na dru gih ro di te lja (Dra ga no vi, Sa vi ni, Iva ni ni, Du ša no vi) uži va u za jed nič kom dru že nju i iz la sci ma:

T:Izađemo,prošetamo...M:Ispričamose,da,odemoupozorište...T:Alitako,naprimer,poštojauvekradimprepodneaonaima

tečasoveposlepodnesačekamjeizškole,pošto,odemoponekadilidođukodnasprijatelji. Idemoupozorište, imamotajnekikrugprijatelja.(Du ša no vi)

Kadrazmislim,pada,ionimadostaslobodnogvremena.Dobro,imaionsvojeslobodnovremekojeprovodisadrugarima,dalijetofudbal,dalijetovožnjabiciklailineznamšta.Aimamisvoje,naravno,slobodnovreme.Iimamosvojomiljenikafić,imigazovemo,onsenezovetako.OnsenalazinaKosančićevomvencu–zoveseSkica,amigazovemoMaliPariz. I tuobožavamodaidemo,itusedimo,ituuglavnomprepričavamosveonoštonamseizdešavalo.(Iva ni na ma ma)

Ro di te lji iz po ro di ca sred njeg slo ja sa Vra ča ra pri da ju ve ći zna-čaj svo joj do ko li ci ko ju se tru de da osmi sle i uči ne ra zno vr snom:

Svakidan jedrugačiji,nije to istašemasvakidan imanekesvojespecifičnosti.(Sa vi na ma ma)

Iz pret hod nih is ka za se vi di da je do ko li ca ovih ro di te lja is pu-nje na raz li či tim ak tiv no sti ma, ko je se od vi ja ju u pri vat nom pro sto ru – od mor, či ta nje, dru že nje, kao i u jav nom pro sto ru: iz la sci za rad dru že nja, šet nje, iz le ti, po se te po zo ri šti ma, kon cer ti ma, re kre a tiv ne sport ske ak tiv no sti:


M:Ondasampočelaodsopstvenog rođendana, iodnekogženskogdruštva.Postojijedankrugmojihprijateljaisajednimasevidimunekojkafanici,retko,jednomdvapututrimeseca.Ondasadrugimašetam,satrećimaidemnakoncerte. Iovajetoodprilikeimamzaistatihprijatelja.Kakoprovodimslobodnovreme?Pakadnisamsuvišeumornaondatakouglavnomušetnjama,koncertima,izložbama,retkostignemdačitam.

S:Idetenarekreaciju?M:Da,tosamodpretrimesecauvela.Ustvari,uvelasamto

prošlogaprila.Prijalomijedaodležim.Jednapasivnostmijeprijala.Uodnosunapredhodnotrčanjestrašno.Iondasamnateralasebe,jersamzapalaunekudepresijustrašnu.Isadmislimdaneprestanem.Takozadovoljstvomidadapogledamnekidobarfilm,ništaspektakularno.(Ja ko vo va ma ma)

Ono što je di stink tiv no u od no su na is pi ti va ne rad nič ke po ro di-ce, je ste opre de lje nje ve ći ne ro di te lja iz po ro di ca sred njeg slo ja za jav ne kul tur ne sa dr ža je – po seb no za po zo ri šte:

Ubioskopnepamtimkadsamišla,aupozorišteidem.Najčešćesatommojomprijateljicomkojusmospominjali...Ievosadsmosedogovorili...Odempovremenoisamamom.(Mi lo še va ma ma)

M:Evosadjamoramdavampriznam.Poštosumidecanaravnovelika,značivišenisamuobavezidaihvodimpopozorištimaidaihzabavljam–dakažem.Značiimamdovoljnosvogslobodnogvremena.Uglavnomprovodimvremesasvojimdrugaricama.Dalisamkodnjihdalisuonekodmene,dalismonegdeizašledalismoupozorištukodT.(sta ri ja ćer ka, ba le ri na) gledamopredstave.Mislim,eto,uprinciputakoprovodimvreme.

S:Vikendekakoprovodite?M:Uprincipuisto:meninema,ameninijevažnodalijesubo

tailisreda.Počevodpozorišta–jaidemiponedeljkominedeljomupozorište.Aistotakoznamdasedimiobičnimdanomilivikendomsabilokimcelunoćdasedim.Imamprilikudaradimpopodnetakodamogutosvedanadoknadimitakodalje.(Iva ni na ma ma)

Kao što se vi di iz pret hod nog is ka za, po se te po zo ri šti ma i kon-cer ti ma su kod ne kih is pi ta ni ka ve za ne za nji ho vu pro fe si ju ili pro fe-si ju ne kog čla na po ro di ce:


Mislim,aodemo,neznam,napredstavupozorišnu,ovamo,onamo,tovećje,dakažem,nekakoiuopisunjegovogposla,takodaneznamkol’koje,kol’kojeuopisuslobodnogvremena.Alijeizadovoljstvo,štajaznam.(Sa vi na ma ma)

De ca

Po red pa siv ne do ko li ce – od mo ra, gle da nja te le vi zi je, slu ša nja mu zi ke, igra nja kom pju ter skih igri ca, ve ći na mla dih u obe is pi ti va ne gru pe naj če šće na vo di dru že nje i iz la ske kao ak tiv no sti slo bod nog vre me na.

Na kuć nim ak tiv no sti ma do ko li ce vi še su in si sti ra li mla di na Vra-ča ru:

Pavećinuslobodnogvremenaprovodimuspavanju.Znači,neznam,tomidođekaohobi.(Dra gan)56

Volimdasedružim,avolimidaimamslobodnovremedasedružimsamasasobom.Ponekad,kadmidođefaza.Itoje–pustisemuzikainekimirišljavištapić.Meditiranje. (Mi le na)

Viđamsesadruštvom,dostaseviđamsdruštvom,ovaj,društvensamtipnekako.Ovaj,moramdapriznam,predkompjuteromsezabavljamistodostadugo,štobašinijedobro,mislim,ipo10–15satidnevno.(Sa va)

WorldofWarcraftizmeđuostalog,aliigriceiprogramiramsvevreme....Toseuglavnomradiuveče,toigranje.Prekodanailislušammuziku,idemnainternet,vozimrolere,viđamsesadruštvom.Avikendjetakosamoštonemaškole.(Mi loš)

Dru že nje sa pri ja te lji ma je naj o mi lje ni ja ak tiv nost u obe gru pe is pi ta ni ka. Ono se od vi ja u lo kal nom okru že nju, u ku ća ma ili u su-sed stvu:

Usuštinivišešetamoilivišesmoonoukući.Ilikodmeneilikodnekedrugaricesedimo.(Ta ma ra)

56 Pošto Dragan svako veče ima treninge pored škole i školskih obaveza, to ga očigledno fizički isrcpljuje, pa otuda spavanje postaje neophodno kao svakodnevni „hobi“.


D:Paakojelepovremeizađemouparkovdedole,kodmeneukrugu, tusedimo.Ako jekiša ili takonešto,običnosednemoukafićtukoddrugajednoggderadi,itojeto.(Bran ko)

D:Uglavnomovdeukraju.Kodnašeosnovneškole. Iliakosedogovorimopaizađemodogradasednemonapićeitako.(Dra-gan)

D:Paneznam idemonakafe,ništamiposebnone radimozanimljivo.Idemotakoviđamosepotimkafama.Idemoutuškolumaloneštoučimoradimo.(Iva na)

Ma nji broj mla dih se u slo bod no vre me ba vi or ga ni zo va nim ak-tiv no sti ma: par njih uči je zik, dvo ji ca tre ni ra ju spor to ve, ne ko li ko mla-di ća se re kre a tiv no ba vi spor to vi ma, je dan se ba vi fol klo rom, jed na de voj ka glu mom, a tro ji ca svi ra ju in stru men te (dvo ji ca po red mu zič-ke ško le, ta ko da je te ško od re di ti da li je to ak tiv nost do ko li ce). Za-ni mlji vo je da ni jed na mla da oso ba ni je po me nu la kre i ra nje ne če ga (pi sa nje, sli ka nje, kom po no va nje) kao ak tiv nost u slo bod no vre me, čak ni mla di ći ko ji du go go di na svi ra ju in stru men te:

S:Dalisutezvalineki izbendovanekihdasvirašsanjimaili?

D: Trenutno je u fazi ovaj osnivanje jednog benda. I to neznam,neverujemdaćebitineštoodtoga.(Mi loš)

Što se ti če kul tur ne po tro šnje u do ko li ci, od no sno po se ći va nja usta no va ko je pre zen tu ju sa dr ža je kul tu re, mla di se u obe gru pe opre de lju ju za po vre me ne od la ske u bi o skop, a u po zo ri šta re đe i na kon cer te još re đe:

S:Dalitiitvojedruštvoideteubioskopipozorište?D:Ubioskopda,upozorištene.S:Nematetunaviku?D:Nisamišaoupozorište,išaosamupozorištesasrednjom

školomzadnjiput.Ovakoupozorištenisam.Ubioskopusmoskorobiliitako.(Lu ka)

D:Slabo.Ubioskopjošiidemsavremenanavremekadmeneštozainteresujeodfilmova,madane,uprincipune.Ipozorištejakoslabo,bilasapre34mesecazadnjiput.Nijedamisenesviđa–sviđamise,alinemambašnekodruštvozato.Moradameza


interesujeneštodabijamogladasednemdvasatadanekašljemisveostalokakovaljaupozorištu.(Ne ve na)

Već u pret hod na dva is ka za vi dlji vo je da po sto je me đu sloj ne raz li ke iz me đu mla dih ko ji pri pa da ju dve ma sloj nim gru pa ma. Dok kod mla dih iz Ra ko vi ce ne po sto ji po tre ba i na vi ka da se u po zo ri šte ide, osim u ret kim slu ča je vi ma sa ško lom, do tle mla di sa Vra ča ra u ve ći ni slu ča je va vo le po zo ri šte i iz ra ža va ju ža lje nje ako su po se te pro re di li:

S:Apozorište?D:Pozorištevolimalislaboidem.Voleobihvišedaidem.S:Štatesprečava?D:Pauvekmineštodrugopadnenapamet,nesetimsepozo

rišta.Valjdaćumalokrenuti.(Bo jan)

Ne ki mla di iz po ro di ca sred njeg slo ja na sto je da odr že po se te kul tur nim usta no va ma, pre ma svo jim afi ni te ti ti ma:

D:Da,da.Ubioskop,uglavnom,upozorište,naravno,volimpozorište. Ja sam, znači, ono, prošle godine, ove godine nisamtoliko,aliprošlegodinesamstvarnoišaobaščestoupozorište.Iovako,mislim,samamom,tatom,porodično,onakomislim,saporodičnimprijateljima(Du šan)

S:Daliizlaziteubioskope,pozorištatakonešto?D:Idemsadevojkom–da.Upozorištesamišaoredovnodo

prenekihpolagodineotprilike.Imalosamjednuprofesorkuizistorijeonanamjetakodavalakarteimismostalnoišli.Ubioskopidemsadevojkomonakonamesectriputa. (Ste fan)

D:Pozorišteda–jakočesto,bioskopređe.Ovaj,filmovegledamnaTV.Odempovremeno.

S:Štasivoleladagledaš,štavolišdagledašupozorištu?Kojatijepredstavaostalausećanju?

D:Neznamuzadnjevremenisamimpresioniranarepertoarom.Neznamzašto.Značibašsamskoroneštopričaladanepamtimkadsamotišlaupozorišteidasambilabašonakoispunjenakadsamizašla.(Mi le na)


Sa mo ne ko li ko mla dih sa Vra ča ra, a ve ći nom u sklo pu po tre ba (mu zič ke) pro fe si je od la ze na kon cer te kla sič ne mu zi ke:

D:Pozorišteposećujemskorosvakidrugi, trećidan,mislim,baremdokidemuškolu,ovaj,pošto,tosutepauzekojepravimo,iondanemam,mislim,utovremetadseotprilikedaju,generalno,predstave.Ionda,naravno,jertomijestruke,takodabitrebalodaidemdagledam,ičestoidemuKolarac,naprimer.UBeogradskodramskoodemponekad,uNarodnonetolikočesto...(Sa va)

Iz la sci sa dru štvom su kod ve ći ne mla dih is pi ta ni ka ve za ni za vre me, od no sno za vi ken de :

Uglavnomizlazimoukraju.Uveksetozavršiukraju.Ništaposebno.Retkokadidogradaodemo.Tonamjetunajbližeitakoto.Vikendomeventualnoizlazimoiliidemonaprivatnežurke.(Iva na)

Dru gi fak tor ko ji ogra ni ča va iz la ske su fi nan si je:

D:Paizlazimo,alinetakočesto.Jednostavno,mismostudenti,nemamjaparadasadsvakovečeodemiizađemineznamtijašta.Ovaj,običnoizađemosvakedruge,trećenedelje.Itoimamovećodabranklub,tojestkafićklub.Staridomaćirok.Inamatosuperodgovara.Običnosepretoganađemonegdepakaoajdeondapijuckamonešto.Iondakaoizađemo.(Sla vi ca)

A ce lo noć ni iz la sci mla dih po klu bo vi ma i spla vo vi ma, ko ji za ro-di te lje i za jed ni cu pred sta vlja ju pro blem, ma nje su za stu plje ni ne go što je oče ki va no:

D:Panisamneštodaimamustaljenopetak,subota,ideseunoćniživotito.Nisam,akoizađemizađem.Itojeobično,...tajnoćniprovoddonekihjutarnjihjemoždajednommesečno.(Mi le na)

Ne ki mla di su ih in ten ziv no upra žnja va li pa su se za si ti li, do sa-di lo im je:

D:Panemapravila.Značibilojejedanperiodkadsampoludela,kadsamsvakovečeizlazila.Naravnonijemoglomislimbašsvako,alikadgodmožejasamnapolju.Sadsamseonakounor


malila,parecimovikendomobično,petak ilisubota,pamožedabudeiliradnidangledamdanebudekadidemprepodneuškolu.(Ne ve na)

D:Datada,nisamniišlačakusrednjuškolu.Bukvalnoutorkomnisamizlazila.Svakidansamizlazila.Više idosadilomi je.Većinamojihvršnjakinjaivršnjakajedvačekajudadođevikenddabiizašli.Menijesvegatogadosta.Nemogunidakažemukojojdiskotecinisambila,ninasplavu.Moglasamtadasebitodapriuštim.Nikakvozadovoljstvomitonečinikaonekada.Dokmojedruštvobukvalnoživizatajizlazak.(Je le na)

A kod dru gih, ta vr sta iz la za ka i za ba ve ne od go va ra nji ho vim afi ni te ti ma:

D:Panajvišeseviđamoovakopetak,subota.Janisamtipkojiizlazinasplavove,kafiće,takodaidemopogradušetamose,sednemounekipark,pričamo.Odemoubioskopmožda. (Mi loš)

D:Poštopogradunevolimtediskotekeitakotamesta,uveknekiproblemiispadnu,nikadnijenekiprovoddobar,miodemokodnekoga.Štajaznam–različito.(Bo jan)

Po ne kad je raz li ka u afi ni te ti ma u od no su na osta tak dru štva raz-log da se mla da oso ba po vla či u pri vat nu (i pa siv nu) do ko li cu:

S:Kojisutosplavovi?D:„Blejvoč“mislim,menijeto,nebezveze,janevolimtumu

ziku,aliono,mislim,nemogusaddaseizdvajam,akomenekopozove,Takodaeto.

S:Atotvojedruštvonajčešćeizlazinatesplavove,jel’?„Blejvoč“ikojijoš?

D:Pauglavnom.Evosadimai„Heven“,„Lukas“.S:Kojajetovrstamuzike?D:Paodtehnaprekonarodnjaka,nažalost.Aranijesamišao

nanekesvirke,alito...S:Gde?D:Pailiuškoli,SKCitako.S:Asadne?D:Paidem,mislim,sadnisambiozadnjih,neznamkadsam

biozadnjiput.


D:Ane,neidemuglavnomgdeioni,ne,naravno.Mislim,toseondapolakoiodvojilo,mislim,nećusaddapravimbudaluodsebe.Aliono,nekadkadbašhoću,ono,izađem.Mislim,nesmetamitolikosad,nekadbudeidobro.(Du šan)

Du ša no vi ro di te lji su pri me ti li ovu pro me nu kod nje ga i ni su za do-volj ni na či nom na ko ji on pro vo di slo bod no vre me:

M:Pa,sveslabijesedruži,tojeonoštojesadpostalo.Onje,naprimer,uosnovnojškolinikadimaoneštoonakonekodruštvodasadizlazimnogosanjima,damidolaze,nekaoštosmosemiunekonaševremedružili.Ondajekrenuodasedružidostasatimdruštvomsafolklora,međutim,ituočiglednodaneštonjemuvišeneodgovara.Istvarno,uposlednjevreme,maltenedasenisakimnedruži.

T: Ja nisam (za do vo ljan si no vlje vim slo bod nim vre me nom), morampriznati,jabidaonneštodrugoradi,mislim,dobro,toštoponekadpogledaitosve,alimislimdabimogaodabudeorganizovaniji,da,punovremenaima,punopraznoghodaide,ništaneradi,takototusedneuovufoteljuiustanjujesatimada,recimo,sediispredtelevizora. (Du ša no vi ro di te lji)

Sa dru ge stra ne, ne ki mla di su se do bro uklo pi li u dru štve ne kon-tak te i do bro ukla pa ju svo je raz li či te oba ve ze:

D:Raznoliko,svakiputjedrugačije.Pauglavnomisto–izlazim.Uvečesevidimsadruštvom.Panesvakoveče,alidakažem34putanedeljno.ZadnjihtihgodinudanaizbegavamTVikompjutersamprestaodaigramprejednotrigodine.Malosampočeodaučimnekeprogrameštoćemitrebatiuživotu,aovoštogubimvremenatome,kaotosamizbacio.Sadimanjeprovodimvremenakodkuće,dostasaminapolju.

D:Uglavnomznamdavikendomvozimbicikl.Manjajegužvausaobraćaju,adobra je rekreacija.Treba tudaseubacivremedasevidimsadevojkom.Trebaneštodaseporadidasezaradepare.(Bo jan)

I nji ho vi ro di te lji is ka zu ju za do volj stvo:


Paovakosobziromdaonimadevojkuidasezabavljajudveipogodinedaiduzajednouškoluitakodalje,onisesvakodnevnovide.Akonemajunekihobavezakojeihsputavaju,ondajetonekaovakouvečeseprošetajudo1111i30itojeto.Nekiizlasciposleponoći11i30tosedesijedanputu23mesecakadsurođendaniislavljatihvrsta.Alikažem,onisutolikobilinaturnejamaitolikosuputovalizajednodaovajsunatajnačinisprobalisvetestvarikojemoždanjegovivršnjaciprobajuovdeporaznimkafićimaitakodaljedatovišenijenikakavizazovzanjih.Takodasuuzteškolskeidrugeaktivnostiprošlisveto.Takodajetosrećnastranatogodrastanja.(Ja ko vo va ma ma)

Kul tur ni ukus

Ro di te lji

Kao što sam ra ni je na po me nu la, o kul tur nom uku su ro di te lja mo-gu go vo ri ti sa mo uop šte no, jer ro di te lji ni su pi ta ni spe ci fič no i de talj-no o raz li či tim afi ni te ti ma ili aver zi ja ma. O kul tur nom sti lu ro di te lja se mo že po sred no za klju či va ti pre ko oda bi ra omi lje nih te le vi zij skih pro gra ma, od no sa pre ma či ta nju i od la sku u po zo ri šte (o če mu sam pi sa la u de lu o do ko li ci).

Ana li za re zul ta ta po ka zu je da je te le vi zi ja pri sut ni ja u sva ko dnev-nom ži vo tu ro di te lja iz rad nič kih po ro di ca u Ra ko vi ci, gde je je dan od naj o mi lje ni jih vi do va za ba ve. Do mi ni ra ju pro gra mi za bav nog sa dr ža-ja: fil mo vi, do ma će se ri je, za bav ne emi si je:

M:Paneštoninemamvremenazateserije,zaneštotakonekidobarfilm,sednemdagledam.Takoštajaznam.Uvekimaukućištadaseradi.MoždaDnevnik,malotunekiPoligrafkadjeneštotakospektakularno.Ilištaveć,ondato,onokao,neštobašninemamvremena,moždanekuhrvatskuseriju.(Sla vi či na ma ma)

M:Ovajpasadecomtakotuzabavusadštoideoveserijenašedomaćeilineštoilionietogledaju„Ljubav,navika,panika“.Jakažem:netrebadagledate–tojenašaporodica.Itako.Znatesadjetoaktuelno,tajGrandšou,Evrovizijusmogledalitosmostvarnogledali,dragonamje.(Mir ko va ma ma)


Sa pro do rom ka blov ske te le vi zi je iz u zet no su po sta li gle da ni na-uč no po pu lar ni pro gra mi:

M:Toobožavamo.Znači,imamoonajHistory,imamoNacionalna geografija, pa onda, ima 4 programa, i Discovery, koji suzanimljivi.Znači,tosutaistraživanja,otkrića...

M:Da,tonajviševolimo.T:I imamo4programagdesusamofilmovi.Pogledaš,ono,

daliimanekizanimljivfilmpogledaš.Akone,uglavnomvrtimoovuNacionalnugeografiju...(Bran ki ni)

Ne ki is pi ta ni ci sa Vra ča ra na gla ša va ju da te le vi zi ja ima sa svim ma li zna čaj u nji ho vim ži vo ti ma:

M:JamorampriznatidaTVuopštenegledam,jaradijeuzmemknjigudapročitamnegoda,eventualnosvakidesetidanupalimTVdavidimvesti.Jerbudemupanicijerneznamštasedešava.Ondakadvidimštasedešavaopetgaisključim. (Mi le ni na ma ma)

S:DalipratiteTV,štanajčešćegledate?M:Pa ja samčovekkoji bezTVnemože.Znači definitivno

kakoustanemjaprvoidempauključimTV.AjaništanegledamnatomTV.

S:Nematenekeomiljeneemisije?M:Neuopštenemam.Nitiimam,nitigledamfilmove,nitigle

damemisije.Eventualnovolimdapogledamvestiitojesve.AliTVjekonstantnouključengdegoddasam.(Iva ni na ma ma)

Pro gra mi ko ji se gle da ju su fil mo vi, na uč no po pu lar ne emi si je na ka na li ma ka blov ske te le vi zi je, ka na li spe ci ja li zo va ni za mu zi ku, sport ski pro gra mi, go vor ne emi si je:

M:Pa,poštonegledamovenašepolitičkeperverzije,nitištaslično.OvajgledamHistory,Discovery,oživotinjama,filmoveretkopoštonemadobrih.Filmgledam3mindabivideladalihoćudagagledam.Poštominetrebavišeodminutipodo3davidimdalijetogtipa.Uopštenisamustanjudatraćimvreme...Pamistalnoslušamomuzikutonamje,turecimoeto,tojejedankanalkojifunkcionišekadništanefunkcioniše.(Sa vi na ma ma)


Volimgovorneemisije.Aliužasavameizbornanašojteleviziji.Tipa„Svadba48“glupihemisija.PoštohvatamoHRT,tamogledamopoučneemisijeojednostavnimstvarima.(Ja ko vo va ma ma)

Me đu sloj na raz li ka u uku su se kod ro di te lja po ja vlju je i ka da je či ta nje u pi ta nju. Ni ko od is pi ta ni ka u Ra ko vi ci ni je iz ja vio da či ta knji ge ili no vi ne. Ne ki is pi ta ni ci na Vra ča ru pra te no vi ne, ne ke is pi-ta ni ce uži va ju u či ta nju knji ga i tru de se da pro na đu vre me za tu ak tiv nost:

M:Knjigevolimuprincipu.S:Dalistižetedačitate?M:Uglavnomprekoraspustaviše,utokugodinemanje.Jed

nostavno,jasamnezgodantipkaduzmemknjigu–jamoramdajezavršim,ondanemaspavanja.Jainačekasnoležem.(Dra ga no va ma ma)

S:Daliimatevremenadačitate?M:Da.Janečitamprekodana,osim leti.Uvečečitampred

spavanje.Nemogučitati,nemavremenadaležimprekodana.Jednostavnospavam,nisamtaj tip iondakad legnemonda jemenivremezato.Naravnosadkadodemnavikendicu,iprekodana,jernemamvišestres.Ondačitamidanju,aovakoprekogodineisključivouveče.(Sa vi na ma ma)

Kao što sam ra ni je na ve la, ne ko li ko is pi ta ni ca na Vra ča ru se ža-li lo da vi še ne ma kon cen tra ci ju da či ta, osim u ret kim pri li ka ma kad su na od mo ru van ku će:

S:Značinemateživacadačitate?M:Nemam.S:Prestaliste?M:Prestalasam.Neznamkadsamzadnjiputpročitalaneku

lepuknjigu.(Ne ve ni na ma ma)

M:Pavolimo,samonažalost,jaimamproblem,atojeverovatnoneka,nekipremorvišegodišnji,štojemenipažnjamalopopustila.Štojajednostavnohvatamsebeda,dačitamidaneznamštasampročitala.Iondasam,recimo,seradovalaprošlegodinesamišlanatenekečasoveuKumodraž,isednemnapočetnustanicu


i idemdoposlednjeitomije,recimo,jedinovremebilokadsamčitala.Štojestrašno,ustvari,aliprosto,eto.Nemogu,ovdeukućikadsamneštosestalnodešava,verovatnopremornekikojimikoncentracijuprostorazara,dakažem.(Du ša no va ma ma)

Me đu sloj na raz li ka u kul tur nom uku su ro di te lja oči tu je se i u po-se ći va nju bi o sko pa, kon ce ra ta, a po seb no po zo ri šta, o če mu je bi lo re či u de lu o na či nu pro vo đe nja slo bod nog vre me na.

De ca

Ana li za mu zič kih uku sa mla dih is pi ta ni ka u Ra ko vi ci i na Vra ča-ru po tvr đu je za klju čak Cve ti ča ni na da su mla đe ge ne ra ci je iz ra zi ti ji om ni vo ri od sta ri jih57. U na šem is tra ži va nju pre o vla đu ju tzv. rur ba ni om ni vo ri či ji se kul tur ni ukus for mi ra od seg me na ta ur ba ne i fol klor-ne kul tu re:

D:Muzikuodovihnarodnihdostranihsve.Ozbiljnu,dakažemo,muziku,poštobraton jestariji,onslušaozbiljnumuziku i jauznjegaisamamom.Akadsamsadruštvomslušamonoštoseslušaposplavovimaipodiskotekama.(Je le na)

D:Muziku,pamuzikuvolimuprincipusve.Nemogusaddasednem pa da slušam klasiku. Pre ću da se snuždim, nego daserazveselim.Volimtakostaridomaćirok.Starinarodnjaci,TomaZdravković,Haris.Bukvalnostarinarodnjaci.Ovosadje...bukvalno nemam reči da opišem to.Možda i neka strana komercijala.(Sla vi ca)

Za ni mlji vo je da rur ba ni om ni vo ri stil ni je ka rak te ri sti ka sa mo mla dih iz rad nič kih po ro di ca, već nje ga pri hva ta ju i mla di iz po ro di ca sred njeg slo ja, iako to ni je deo nji ho vog ha bi tu sa. To pri hva ta nje se od vi ja pod pri ti skom vr šnjač ke gru pe sa ko jom se is pi ta nik/ica dru ži i pod pri ti skom do mi nant nog sti la ko ji se for si ra na me sti ma za iz la-že nje:

57 Kada se govori o kulturnim ukusima važno je napomenuti da moje klasifi-kacije nisu klasifikacije diskurzivnih shema – šta se vrednuje, već kulturnih praksi – šta se gleda, sluša, čita, odnosno konzumira.


D:Epaodmuzikemogudaslušamsve.Neodgovaramitopitanještanajviševolimodmuzike,kakokad.Ali,ovaj,mislimnemamnaprimerkadodemnažurkustvarnomogusvedaslušam.Kodkućenaravnoneslušamtakvumuziku.

S:Tosepožurkamaslušapodogovoru?D:Pada.Madaimatihmestagdesesamopuštastranamu

zika,haus i takoto.Akad jeprivatnažurkaonda ideredom.Odstrane,papreko90ihpadonarodne.Takoda je tomanjevišeobavezno,alitominesmeta.Ovajnikadtoneslušamkući.Ovdejetonekanašamuzikailinekakomercijala.VišeradionegotakonekiCD.(Iva na)

D:Pamislimmogusvedaslušam,alinajviševolimbaladeitonašedomaće.Značimuzikuizdevedesetihiliosamdesetih.

S:Kaonaprimer?D:KaonaprimerBijelodugme.Njihsamslušao,madaihsad

neslušam,njihsamslušaouosnovnojškoli.S:Asad,kojasemuzikanajvišeslušanatimmestimanakoji

matiizlaziš?D:Tuimasvačega.Tuide,znateveć,zavisiodsatnice.Prvo

sepuštajuzabavnjaciineznamnija.Posle12krećeonamuzikakojasemeninesviđamnogonarodnjaci.

S:Tebisenesviđa?D:Panebaš.Mogudajeslušam,alinemogubašGrandna

primer,nevolimtuvrstumuzike.(Ja kov)

D:Odmuzike,svezavisiodraspoloženja.Neznam,kaomlađisamvoleo,neznam,mojinekimuzičkiukusisusemenjali.Ovajtamo,neznam,ujednomperiodumoždakadsammoždakadsambio6ili7razredosnovneškole,kadsampočeodaimamnekemuzičkeukuseuopšte.Iakosamseneštoirazumeoumuziku.VoleosammoždamalovišenekiblagirokkaoRedHotČiliPepers.Itosamzapravoinajvišeslušaoivoleoiovajimrzeosamnarodnjake.Itakodaljeitojebionekimojmuzičkipravac.Uglavnomstranamuzika.Međutim,tosesvemenjalo,naravnoiuskladusadruštvomiuskladusavremenom,sasituacijomuzemljisa...

S:Štasenajvišeslušalonatimmestimagdesiizlazio,aštaseslušasadnajvišenatimmestimagdeizlaziš?

D:Epato.Toječudnamešavina,znači,neznamdaliznate...kakotosad,znači,kakoto,akoodetenanekomestonadana


šnjemnekomsplavuimate,neznam,prvostranamuzikaelektronska.Štajaznamdisko,haus,štosekaže,atovamjenekavrstapopaitehna.Samonekablažavrstaineznam.Ondatosveidestranoiondaseprelazinanekiblagiprelazsastranemuzikenanašuzabavnupopmuzikuiondasenajčešćeidedonekihnarodnjakabukvalno.Atojeuobičajeno.(Jo van)

Ne ki mla di iz ra ža va ju ja sno svo je pre fe ren ci je, iako one mo gu bi ti ne pri hva će ne od stra ne vr šnja ka:

D:EtotajRnB,neštokaoameričkutu„tin“muziku.Zatomesvizezajuštoslušam.

S:Akotezeza?D:Padrugarimislim.Oni su svi kao neki narodnjaci nešto.

JavolimtunekuMTVmuzikustvarno.Volimdaslušamstvarno. (Ivan)

D:Jaslušamnarodnu.Nebašokorelu.Alinovokomponovane,mogudaslušam,alislušamizabavnunašu.Alistranetovećneslušam.Jasamtakooduvek.Samotuvrstumuzikeslušam.Većinom.(Ta ma ra)

D:Domaćumuzikuuopšteneslušam.Ovaj,ponekadslušam,mislimnarodnjacinikakonesmejudasepusteukući.Alikadseodenanekužurkuilineštosaobziromdajetonajslušanijamuzikameđumojimvršnjacima,ondaovajnaučimnažurkama,etojedinotuslušam.Aovakokodkućevolimosamdesete,volimovakonekustarijumuziku.Sting,Šadeitakoto.AvoliminekihausnaMTVštosepušta.Svašta,alinedomaće.(Mi le na)

Za ni mlji vo je da su ne ki mla di is pi ta ni ci spon ta no iz ra ža va li aver-zi je pre ma od re đe nim mu zič kim sti lo vi ma, ti me po sta vlju ju ći sim bo-lič ke ba ri je re pre ma pri pad ni cim dru gih gru pa. Oni ko ji su rur ba ni om-ni vo ri ja sno iz ra ža va ju dis tan cu pre ma he vi me ta lu i te škom ro ku58:

D:Slušam.Zavisiodraspoloženja,slušamštamisesvidi.Nepravim neku razliku izmeđumuzike. Ne volim da slušammetal.Svesemtogamože. (Lu ka)

58 U istraživanju Betani Brajson (Bryson, 1996), takvu „hevi metal“ barijeru su postavljali viši prema nižim slojevima.


D:Pasveslušam,bašsve.Semosim,lupam,rokailiMetalikeilitakonešto,toneslušamuopšte.(Bran ko)

D:Mogusvedaslušamosim„Metalike“.S:Akojustranu,kojunašu,primerneki,bend.nešto?D:Aha,to,paneznam.Odstranih,neznam,Bijonse,Šakiru,

štajaznam,takonekinjihovrep.Stranu,bašstranumuzikuvolim.Aodnaših,ovenašesvešto, iovi izGranda, iove,svebaš ...(Bran ka)

Po sto ji par is pi ta ni ka ko ji se mo gu svr sta ti u tzv. elit ni om ni vo ri kul tur ni ukus (kom bi na ci ja ur ba nog i al ter na tiv nog, elit nog) i oni svo-ju di stink ci ju iz ra ža va ju ja snom aver zi jom pre ma neo folk mu zi ci:

D:Štajaznam,tojeuglavnom,ovaj,regemuzika,regemetal,mislim,ovaj,alinijeonajhardkor,ono,deadmetalitakoto,nevolim tonešto takospecijalno,možeponekad,ovako,višenekestarijestvariitakoto.Paidruštvo,štajaznam.Metalci,itako,tuimarazličitih,različitihvrstaljudi...

S:Znači,nijeovamuzikasasplavova?D:Da,ne,ne,ne,ne,nislučajno,toneslušamuopšte.S:Akažimikakvumuzikutislušaš?D:Pa, najviše slušam, saduglavnomslušamstari rok.Slu

šamErikaKleptona,slušamCepelin,BonŽovia,BrajanaAdamsa,slušam,štaslušam,tako,slušam,ovaj,slušaosamjednovremeMajklaDžeksonadosta,tomijebašovako,njegasamobožavao.Ovaj,itako,uglavnomslušampoprok,rokstarijiitako.VolimistoFrenkaSinatru.Iklasičnumuziku,naravno.(Sa va)

D:Pazamuziku jevrlokomplikovano, tonikadneznamdaodgovorimnatopitanje.Slušamraznumuziku.Lakšemijetoštoneslušam,značinarodnjakenepodnosimaneslušamninekiovajtehno,nitakonekezaispiranjemozga.Slušamnekuzavisiodraspoloženja.Imaneštodomaćedaslušam,naprimerBalašević.Odstranih je torazno.Kadsamraspoložennekukubanskumuziku,takoneštoslušam.Takoneštoimaneznam,čudnijamuzikaPortišhed,MolokoiRedHotČiliPepers.Šareno.(Bo jan)

Što se ti če ono ga što mla di gle da ju ili pra te na te le vi zi ji, tu je u po sto ji „sva šta re nje“ kao kod nji ho vih ro di te lja. Gle da se sve – od


fil mo va, za bav nih emi si ja, mu zič kih emi si ja, sport skih pre no sa, na uč-no-po pu lar nih emi si ja, je di no se ne gle da ju in for ma tiv ne i dru štve no-an ga žo va ne emi si je (po me nu lo ih je dvo je mla dih).

Ka da su u pi ta nju fil mo vi – i tu po sto ji om ni vor nost – gle da se ono što se tre nut no pri ka zu je na TV – pre ma ras po lo že nju, ali po sto ji i aver zi ja u uku su:

S:Kakvetinajviševolišfilmove?D:MrzimSFfilmove,tosamoznam.Aovaj,afilm,paopetmo

gudapogledamsve–svezavisikakosamraspoložena.Našfilm–tonevolim,ovosveostalomože. (Iva na)

D:IšlismodagledamoIvkovaslavakad jebila.Tako jabihviševoleladomaćefilmove,onnekadizađesasvojimdruštvompagleda,onvolitenekeratovemenetoneinteresuje.Alivećinomkadizađenekidobarovajdomaćifilmodemodaodgledamo.Toonovolimotefilmovedobre.(Ta ma ra)

S:Kažimi,TV,štapratišnaTVu?D:PratimVelikogbrata,gledamdostaMTV,filmoveistopratim

dosta.S:Kojefilmovetivoliš?D:Pavolim,naprimer,triomiljenafilmasumiGospodarprste

nova.Znači,tosujedinetriknjigekojesampročitao....(Bran ko)

Film ski ukus is pi ti va nih mla dih je ko ven ci o na lan, re đe je u pi ta-nju iz gra đen ukus:

D:Pajauglavnom,znači,ovaj,horore,alikvalitetne,onako,horore,ovaj,štajaznam,onako,nenekeBprodukcije,ipoželjnojedanebudunekinovibašhorori,negostarijimalo,ovaj,tako,konkretno,DžonaKarpentera jakovolim,onmi jeomiljeni reditelj.Volimsvenjegovefilmove.Nemamsadkodsebe trenutnopoštosamrazdelio,aliimam,ovaj,dostafilmovakodsebe.Ovaj,uglavnomtakostarijefilmovehororvolim.Štaznam,volimnaučnufantastiku,naravno.Itojeto.Volim,volim,ovaj,dagledam,uskorijevremesamzavoleo,ovaj,ovakodrameteškeitrilere,toovako,zavoleosamjednostavno,neznamkakojedošlodotoga,poštotokadbihgledaoondabimibilodosadnoali,ovaj,ima,primetiosamimadostatihdobrihtrileraidrama,itoondagledam.(Sa va)


Volimnekudramu,nekitriler,mislimsadimaovakonekihfilmovakojimogudaseproberu.Retkisu,aliihimakaotipa„21gram“.Gdesunekerazličitepričekojeseuklapajuujednu.Gdeimaneštopoučnodasevidi.Nevolimnešto...Volimkomedijudapogledam,nevolimnekuakciju–svisuisti.(Bo jan)

O pre fe ren ci ji pre ma po zo ri štu, ko ja se ja vlja kao me đu sloj no di stin ki tiv na prak sa i kod mla dih, pi sa no je u de lu o do ko li ci.

Či ta nje, a po seb no či ta nje knji ga, ni je omi lje na ak tiv nost za ve ći-nu is pi ti va nih mla dih, bez ob zi ra na nji ho vo po re klo:

S:Dalivolišdačitaš?D:Dabudemiskrennebaš.(Ja kov)

S:Recimidaličitaš?D:Knjigepa,nisamihodavnočitao...Tomizamerajunaravno

mojiroditelji.Ali...(Jo van)

Či ta nje knji ga se ve zu je za či ta nje oba ve zne sred no škol ske lek ti-re, pa ka ko pro la zi ta oba ve za, či ta nje pre sta je da bu de pri sut no:

D:Značiodčitanja,nisamtajtipkojiuprincipučita.Morabašdamezainteresuje.Romankojisambašovakosauživanjempročitala,kojisamželelajebioHariPoter.Štojebiloprepargodina.Uprincipu,čitamštamoramzaškolu, tomenervira.Uprincipu,krenemsanekimlošimstavomdačitamlektiru,zatoštozbogškolemoram,alikadpočnemdačitamondavolimdajepročitamlepodokrajakakovalja.Ondasezadubimirazmišljamotojknjizisledećih10dana.Kadpročitampročitam.Itrenutnočitamtakonekeengleskeknjigeneke,takoskraćeneverzije,višezbogengleskognegozbogčitanja.(Ne ve na)

Usrednjojškolisamčitao.Pačitaosammalolektiru,maloneštoštomejeinteresovalo.Malosamizgubiointeresovanjaštosetogatiče.Moždaakobinaleteonaknjigu,sadaakobiuzeoipročitao.Alistvarnonisamništapročitaosadodkakosamzavršio.Doksamišaočitaosam.(Lu ka)

Mla di iz rad nič kih po ro di ca su po mi nja li či ta nje no vi na, ali onih ko je spa da ju u do men „žu te štam pe“ ili sport skih no vi na:


D:Knjigeslabo,većinommagazine,čitamonoLepotaizdravlje.Većinomto,natuforu.PonekaduzmemiSvetpročitam.AlivećinomtoLepota izdravlje i tako tenovine.Knjigeslabočitamjedinoakonađemnekiljubavniromanbašdameprivučeilinekuknjigu,aliovakonemamtunavikudačitamknjigei to.Višesamčasopiseitakoto.(Ta ma ra)

S:Kažimidaličitašnekenovineknjige?D:Knjigeslabo,novineda.S:Kojenovinečitaš?D:Sport,Žurnal,Pres,Blic,Novosti,kažemsve.Krenemod

sportaižurnalazatoštosutosportskenovine.(Mir ko)

Po sto je mla di ko ji vo le da či ta ju, kod ko jih se vi di iz gra đen či ta-lač ki ukus, ali se ža le na ne do sta tak vre me na za či ta nje:

S:Kažimidalistižešdačitaš?Dalivolišdačitaš?D:Obožavam,madauposlednjevremesvetežeiteže.Najve

ćiproblemmiještomoramdačitamsad.Lektirazačetvrtirazredjepriličnoobimna,aimamprofesorkukojatražidasepročitasve.Takodanemamviševolje.Ovegodinesampauziraomalosaknjigama.

S:Akojabitibilaomiljenaliteratura?D:Fantastika–epskailinaučna.(Mi loš)

D:Palektiramnogovremenaoduzima,takodanjih.Ovakosastrane,nemogudastignem.AlietonaređalasamHesea.Onakosaddapočnemdačitam,alistojevećgodinudanaknjige.(Mi le na)

Kul tur ni uku si mla dih ni su, čak ni u svo joj om ni vor no sti, iz gra-đe ni – u ve li koj me ri su kon ven ci o nal ni i pri la go dlji vi. Pri hva ta se sve ono što je naj po pu lar ni je – od Gran da i Gu če do MTV i Eg zi ta, a ukus ne ma lič ni pe čat. Kod onih ko ji su ne što za tvo re ni ji u svo joj om ni vor no sti, po sto je sim bo lič ke gra ni ce po sta vlje ne pre ko uku sa pu tem aver zi ja pre ma od re đe nim mu zič kim žan ro vi ma: pre ma „či-stom ro ku“ i he vi me ta lu – kod rur ba nih om ni vo ra i pre ma „tur bo folk“ ili „neo folk“ mu zi ci kod elit nih om ni vo ra.

To je slu čaj čak i kod onih mla dih ko ji se pro fe si o nal no ba ve umet no šću. Ne što iz gra đe ni ji ukus ima če tvo ro mla dih (Mi loš, Mi le-na, Sa va i Bo jan) ko ji bi mo gli da se svr sta ju u kul tur ni ukus ko ji


Cve ti ča nin (2007.) od re đu je kao elit ni om ni vo ri. Ni nji ho vi uku si, me-đu tim, ni su ja sno di stink tiv ni u od no su na osta le.

Ana li za po ka zu je da po sto je me đu sloj ne raz li ke u na či nu pro-vo đe nja slo bod nog vre me na u ge ne ra ci ji ro di te lja. Do ko li ca se vi še raz li ku je i po zna ča ju ko ji joj is pi ta ni ci (po seb no maj ke) pri da ju i tru-du da se osmi sli, i po na či nu pro vo đe nja: da li je u pi ta nju pa si van od mor i TV ili ak tiv no dru že nje, iz la sci, re kre a ci ja, po se te kul tur nim usta no va ma, i po bro ju i ra zno vr sno sti ak tiv no sti. To od go va ra Pi ter-so no voj te zi o om ni vo ri ma – da je do ko li ca vi ših slo je va ra zno vr sni ja. Re zul ta ti ana li ze po tvr đu ju mo ju po čet nu pret po stav ku da ro di te lji iz po ro di ca sred njih slo je va pro vo de slo bod no vre me u ra zno vr sni jim ak tiv no sti ma.

Na čin pro vo đe nja slo bod nog vre me na mla dih se ma nje raz li ku je unu tar ge ne ra cij ski po re de ći dve is pi ti va ne gru pe. Nji ho vu do ko li cu is pu nja va ju slič ne ak tiv no sti – gle da nje TV, mu zi ka, kom pju ter, dru-že nje, iza sci u ka fi će, ba vlje nje spor tom. Me đu sloj na raz li ka po sto ji u onim ak tiv no sti ma do ko li ce ko je su ve za ne za obra zo va nje u ši rem smil su (uče nje je zi ka, in stru men ta, fol klor, glu ma) i ko je spa da ju u do men ku tur nog ka pi ta la, o če mu je bi lo re či u po gla vlju o obra zo va-nju kao kul tur nom ka pi ta lu.

U od no su na di men zi ju do ko li ce pri vat no – jav no, na no vo se ve-ća me đu sloj na raz li ka ja vlja u ge ne ra ci ji ro di te lja. Ro di te lji iz rad nič-kih po ro di ca u Ra ko vi ci su vi še opre de lje ni za do ko li cu u pri vat nom do me nu (od mor, gle da nje TV, dru že nje), dok su ro di te lji iz po ro di ca sred njih slo je va sa Vra ča ra vi še opre de lje ni da do ko li cu pro vo de u jav nom pro sto ru (iz la sci, po se te ku tur nim usta no va ma, re kre a ci ja). Ova raz li ka se po ja vlju je kao per zi stent na u sva tri ta la sa is tra ži va-nja.

U obe ge ne ra ci je po sto ji me đu sloj na raz li ka u od no su pre ma me stu ko je sa dr ža ji kul tur ne po tro šnje ori jen ti sa ni pre ma kul tur nim usta no va ma (po seb no od la sci u po zo ri šte) ima ju u na či nu pro vo đe-nja slo bod nog vre me na: od pot pu nog od su stva u po ro di ca ma rad nič-kog slo ja do ma nje ili ve će za stu plje no sti u ve ći ni po ro di ca sred njeg slo ja.

Ana li za aspe ka ta kul tur nog sti la ko ji se od no si na kul tur ne uku-se po ka zu je da su oni ujed na če ni pod uti ca jem po pu lar ne kon ven ci o-nal ne kul tu re. To je po seb no slu čaj u mla doj ge ne ra ci ji gde se kul tur-


ni ukus pla si ra pre ko me di ja, ši ri pre ko me sta za iz la ske, a pri hva ta pod uti ca jem i pri ti skom vr šnja ka. Mla di su ve ći om ni vo ri – po seb no rur ba ni, a njih ima u oba slo ja, ta ko da se ne mo že go vo ri ti o to me da li je om ni vor nost uku sa ka rak te ri sti ka vi ših (po mi šlje nju Pi ter so na i dru gih) ili ni žih slo je va (ka ko za klju ču je Cve ti ča nin)59.

Di stink tiv nost uku sa se ja vlja u slu ša nju kla sič ne mu zi ke, a di-stink tiv ne su prak se od la ska u po zo ri šte i či ta nja, ali one ni su ka rak-te ri stič ne za sve u po ro di ca ma sred njih slo je va, ta ko da ni su sloj no obe lež je60. Me đu tim, ana li za po ka zu je da uko li ko ove prak se po sto je u po ro di ci, on da po sto ji in ter ge ne ra cij ska slič nost, usa gla še nost u uku si ma iz me đu ro di te lja i de ce.

Ve li či na uzor ka ne do zvo lja va po u zda no za klju či va nje, ali ana li-za re zul ta ta po ka zu je da se di stink tiv ni uku si i prak se ne po sta vlja ju kao elit ni i eks klu ziv ni.Me đu mo jim is pi ta ni ci ma, ne ma na me ta nja eks klu ziv no sti „vi so ke kul tu re“, osim u Sa vi noj po ro di ci, gde se oba ro di te lja i oba de te ta ba ve umet no sti ma.

Mo ji uvi di o di stin ki tiv nim prak sa ma po se ći va nja po zo ri šnih pred-sta va, kon ce ra ta, ba le ta i sl., u skla du su sa za ključ ci ma Gan sa da „vi so ka kul tu ra“ ni je kul tu ra vi še kla se, već pro fe si o nal nog slo ja ko ji za ra đu je stva ra ju ći, di stri bu i ra ju ći, ana li zi ra ju ći i kri ti ku ju ći raz li či ta de la ozna če na kao vi so ka kul tu ra, kao i ma log ali lo jal nog sku pa ama te ra, ko ji su po ve za ni sa pro fe si o nal ci ma, a ko ji se do da ju pu bli-ci vi so ke kul tu re (Gans, 1992: X)61.

Jed na od po čet nih pret po stav ki je bi la da kul tur ni stil ne pred sta-vlja kul tur ni ka pi tal ko ji ima de ter mi ni stič ki uti caj na ob li ko va nje so-

59 Ovaj nalaz se samo delimično poklapa sa rezultatima najnovijeg istraživanja muzičkih ukusa koje je 2007. godine sprovela Ivana Spasić, gde je ustanovljeno da je muzički eklekticizam tendencijska karakteristika mlađih pripadnika ali viših društvenih slojeva (Spasić, 2010).. Slojna diferencijacija u omnivornosti ukusa nije pokazana u mom istraživanju, koje je rađeno na malom i nereprezentativnom uzorku.

60 Ovaj nalaz korenspodira sa zaključkom I. Spasić iz pomenutog istraživanja da: „ ’visokokultivisan’ ukus kao dosledno opredeljenje bilo kog sloja naprosto ne postoji ...“ (Spasić, Ibid.: 7 ).

61 Ovo je na sličnom tragu sa zaključcima Ivane Spasić o nepostojanju raširenih i razrađenih distinktivnih diskurzivnih strategija: „Onoliko koliko se strategije razgraničavanja od drugih primenjuju, one slede mali broj krupnih, uopštenih di-menzija (kultura, urbanitet) i ne ispoljavaju ništa nalik finim društvenim razlikovan-jima, gradiranju „distinkcije“ po različitim pravcima simboličkog vrednovanja kakve nalazimo u Burdijeovoj slici.“ (Spasić, 2006: 163).


ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be. S ob zi rom na om ni vor nost kul tur nih uku sa (po seb no mla dih), kao i na ne po sto ja nje eks klu ziv no sti uku sa „vi so ke kul tu re“, mo že se po sred no za klju či ti da oni ne pred sta vlja-ju struk tu ral na ogra ni če nja, ni ti mo guć no sti za dru štve nu pro mo ci ju. Pa, pre ma to me ne mo gu bi ti tre ti ra ni kao kul tur ni ka pi tal. Kao što je do ku men to va no u de lu o obra zo va nju, je dan aspekt na či na pro vo-đe nja slo bod nog vre me na mla dih – prak ti ko va nje obra zov no-kul tur-nih ak tiv no sti, ima zna čaj ku tur nog ka pi ta la i pred sta vlja in ve sti ci ju u obra zo va nje.

Po čet na pret po stav ka ovog de la ana li ze – da se obimaktivnostiuslobodnomvremenuiraznovrsnostkulturnihizborapojavljujekaoglavnarazlikakulturnihstilovaporodicarazličitihslojeva,po tvr đe na je re zul ta ti ma is tra ži va nja i ima po seb nu te ži nu za ge ne ra ci ju ro di te-lja is pi ta ni ka62.

62 Zaključak je saglasan sa nalazima drugih istraživanja stilova života – doko-lice i kulturnih ukusa, uključujući pomenuto istraživanje I. Spasić koja konstatuje: „Možemo zaključiti da su, globalno uzev, otkrivene povezanostu sasvim u skladu s rezultaima drugih studija da dimenzija aktivno/pasivno, kao najvažnija dimenzija diferencijacije kulturne potrošnje u savremenim društvima, sistematski korelira sa društvenom stratifikacijom; međutim, te korelacije nisu uvek ni jednostavne ni neprotivrečne.“ (Spasić, 2010: 24).

141Socijalni kapital dece i porodica

SO CI JAL NI KA PI TAL DE CE I PO RO DI CA

U ovom is tra ži va nju po la zi se od naj ši reg od re đe nja po ko jem so ci jal ni ka pi tal ob u hva ta dru štve ne pro ce se i mre že ko je uklju ču ju nor me, vred no sti i shva ta nja ko ji olak ša va ju sa rad nju unu tar ili iz me-đu gru pa. Po la ze ći od kon cep tu a li za ci ja ko je su pred sta vlje ne u ana-li tič kom okvi ru, ov de ću se usme ri ti na ope ra ci o na li za ci ju so ci jal nog ka pi ta la i pi ta nja ko ja su re le vant na za is tra ži va nje.

Ana li za se ba vi i „po ve zu ju ćim“ i „pre mo šću ju ćim“ so ci jal nim ka-pi ta lom, kao i nje go vim eks pre siv nim i in stru men tal nim funk ci ja ma, ko je mo gu bi ti sa dr ža ne u oba ti pa. Slič no, so ci jal ni ka pi tal mo že ima ti i sim bo lič ku funk ci ju, bi lo da se ti če od no sa unu tar ili iz van po-ro di ce.

So ci jal ni ka pi tal se po sma tra kao jed na od struk tu ra ko je mo gu ima ti omo gu ća va ju će ili ogra ni ča va ju ći uti caj na ob li ko va nje so ci jal-ne bi o gra fi je de te ta, a po ro di ca se po sma tra kao je dan od nje go vih iz vo ra. S ob zi rom da je fo kus ove stu di je de te, so ci jal ni ka pi tal se pro-u ča va pr ven stve no kroz per spek ti vu de te ta, od no sno zna čaj i zna če-nje od no sa i mre ža za de te. Ana li za u ovom de lu će se kon cen tri sa ti na sle de ća pi ta nja: eks pre siv ni so ci jal ni ka pi tal de ce, eks pre siv ni so ci jal ni ka pi tal ro di te lja, so ci jal ni ka pi tal unu tar po ro di ce, za jed nič-ke dru štve ne mre že de ce i ro di te lja, stra te ško ula ga nje u so ci jal ni ka pi tal de ce i so ci jal ni ka pi tal kao sim bo lič ki ka pi tal, i in stru men tal ni so ci jal ni ka pi tal.

Ekspresivnisocijalnikapitaldece– dru štve nost

Dru gar stvo pred sta vlja je dan od ključ nih od no sa u de tinj stvu i mla do sti – od pre sud nog zna ča ja za sti ca nje dru štve nog iden ti te ta i u na sta ja nju ose ća ja pri pad no sti. Dru gar stvo – pri ja telj stvo je di na mi-čan od nos ko ji ima raz li či to zna če nje i zna čaj u raz li či tim uz ra sti ma: ma da ne ki auto ri na vo de da „po sto ja nost baš i ni je ka rak te ri sti ka


de či jih dru gar sta va sve do uz ra sta od ot pri li ke še sna est go di na“ (Bi-ge low & La Ga i pa, 1980: 38, na ve de no pre ma Džejms, 2004: 263), is tra ži va nja po ka zu ju da se kva li tet i zna če nje dru gar skih od no sa me nja ju već u uz ra stu od de vet go di na (Ibid.), da bi se ne ki od no si usta li li i ve ze učvr sti le u ra noj ado le scen ci ji. Tu raz voj nu pro me nu od dru že nja ka pri ja telj stvu opa ža ju i is pi ta ni ci:

S:Tosutvojadugogodišnjaprijateljstva?D:Da, od prvog razreda.Odprvog razreda – nije baš, već

kadsmopostalisvesni,kadsmopočelidaserazvijamo.Iovaj, iondapočinjenekonaše...Definitivnosmosazrelikadsmootišliusrednjuškoluishvatilidaštagodradili–radićemozajedno.Jedanzadrugog,ićićemozajednokrozživot.Iakoćesvakoimatisvojeobaveze.(Mir ko, 2007.)

U sle de ćim is ka zi ma, is pi ta ni ci po ten ci ra ju raz li ku iz me đu dru že-nja i pri ja telj sta va:

D:Pasad imamjednognajboljeg,mislimko isviverovatno.Tomijeonobašoddetinjstva.Tomijetaj jedanjedinikojimijeonodakažemnajbolji,ostalisumisviistizaizlaske,zadruženje.(Ivan, 2007.)

D:Panassedamsmokaonajbolje.Stimštoopetnemogudakažemkojamijenajbolja,jersmopotpunodrugačije.Sad,moždanaperiodejednaviše,jednamanje.Tosusvedrugariceizškolekojesu i izgimnazije.Ništase tunijemnogoproširio krug ljudi.Moždasunekiotpali,aliništanovostvarno.Ništabogznakakvoprijateljstvo.Svejetobilopovršno.(Iva na, 2007.)

Pre ma is ka zi ma is pi ta ni ka, kva li te ti ko ji iz dva ja ju pri ja telj stva od dru gih od no sa su nje go va traj nost i bli skost iz me đu pri ja te lja. Ne ki is pi ta ni ci na gla ša va ju du go vre men sko tra ja nje u kom bi na ci ji sa dru-gim kva li te ti ma pri ja telj skog od no sa:

Imaltenetakoodprvogsmoseupoznavaliiodprvogsmonajboljidrugovi.Takodaetoodtadaimadvavelikaprijateljstva,značistvarnobašdugaprijateljstva.(Jo van, 2007.)


D:Da,bašbliski.Paimaihjednopetoro,šestorosigurno,znači,skojimsambašodrođenjasnjima.Znači,tusumi,tumijošjedandrug,naprimer,skojimsamišaoiuvrtićiuosnovnuidružimoseidandanas.(Bran ko, 2007.)

D:Jagaznamodsvojepetegodineionjebaš...onoceoživotseznamo.Takodanijetonikakvosadaintezivnodruženje,aliovaj,tojeprijateljstvokoje...možemodasenevidimoidvamesecaalismosuper.(Mi le na, 2007.)

Od no si otvo re no sti i po ve re nja – in tim no sti su bit na od li ka pri ja-telj stva:

D:Išlismozajednouobdanište,celuosnovnuškoluievosadsedružimo.Stopostosamsigurnadamikažesveuliceštaima.I,neznam,odnajprostijestvaritipanestojititasuknjadobroilistoji.Akonestoji,rećićedanestoji,akostojirećićedastojidobro.Jednajedinaosobasakojommogunormalnodakomuniciram,nemaljubomore,nemaspletkarenjaičegaveć.(Sla vi ca, 2007.)

D:Pa,tedvedrugarice...Išlesmozajednouosnovnuškolu.Odmalenaseznamo,tusmoživeli,etokolikoodtrećedrugegodineseznamo.Itomijedrugaricakojojmogusvedakažem.Kojamenikadnijeizneverila,nijanju.Bukvalnoznamoonamojeijanjeneporodičneprobleme.Ovajdrugnamjebiotuiuonomperioduisadaipretoga.Zajednosamoikadimamoparaikadnemamo.(Je le na, 2007.)

Pri ja telj ski od no si sa kva li te ti ma traj no sti, bli sko sti i po ve re nja – stva ra ju osno vu ne sa mo za emo tiv nu po dr šku kao eks pre siv ni so ci jal ni ka pi tal, već ne ki od njih obez be đu ju kon tak te ko ji po ma žu ili mo gu po mo ći u ostva re nju in te re sa kao ak tu el ni ili po ten ci jal ni in stru-men tal ni so ci jal ni ka pi tal:

S:Značitosunekiljudinakojetimožešdaračunaš?D:Tosunekiljudinakojejamogudaseoslonimusvakojsi

tuaciji.S:Mislišdaćetepomagatijednidrugimaukarijeri,daćetese

svibavitimuzikom?


D:Hoćemo,alisenaznakoćegdeotići.Neznasekoćegdeotići,amićemosesigurnosrestiunekojbudućnosti.Amoždaćemosesvibitinaakademiji.Moždaćemozajednostudiratijoščetirigodine.

S:Akažimi,dalitizamišljaš,akotiubudućnostibudepotrebanekaprofesionalnapomoć,dalibitinjimamogaodaseobratiš?

D:Mogaobihkumudaseobratim, jednostavnoon jedobarviolinistaikadbimineštozatrebalo,jabisenjemuobratioštosetičeteprofesionalnepomoći.(Ja kov, 2007.)

S:Kažimidalisitimogaodaseoslonišnaprijateljesvoje?D:Uvek.Napraveprijatelje–uvek.S:Ukomsmislu,nakojinačin?D:Nabilokojinačin,bilodajetonovac,bilodajetoznačioko

zaposlenja,ilinekeuslugeiliakoupoznamnekeljudedasezavršinešto,značibilokomsmislu.(Mir ko, 2007.)

Iako je iz is ka za oči gled no ko li ki zna čaj pri ja telj stva ima ju u ži-vo tu is pi ti va nih mla dih lju di, ovaj mla dić, Mir ko, po seb no je to na gla-sio:

D:Znači,daobisvezaprijatelje.Nitigore,nitidole.Svebiučiniozaprijatelje,bukvalnosve.Jerprijateljisutukadostalinisu,kadostalinemoguikadostalineće.

Ni su svi mla di lju di, me đu tim, u is toj me ri i u pot pu no sti za do volj-ni svo jim dru štve nim kon tak ti ma i od no si ma. Ne ki su se (kao Du šan na pri mer) usled ne kih lič nih pre vi ra nja po vu kli iz dru že nja u ne ku vr stu izo la ci je, dok ne ki iz ra ža va ju ne za do volj stvo kva li te tom sva ko-dnev nih od no sa:

S:Reciovoštosipočelazadruštvo–zbogčegatonisizadovoljna?

D:Pato,tonekakojakopokušavamdashvatim,aliinačeovakoglobalnonisamzadovoljnasvojimdruštvominepronalazimsebaš.Mislimsupersuonimeniovakozasvakodnevnodruženjekadmijedobro,akadmijeloše,ondamijenajboljedasamsama.Iuprincipumislim,malotežeostvarujemkontaktsaljudima.Jersvionikojisumiboljiibližiprijateljisuuprincipuizosnovneškole,aizsrednjesupoznanici–jabiihtakonazvala.Itojeto.Moždaje


krivotoštasamjapočelasaizlazimjakoranoiondasamupoznaladostaljudipoklubovima.Atobašnisunekeosobedadelišsanjimaživotnebrigeisveostalo,paondatako.(Ne ve na, 2007.)

Ne ve ni na naj bli ža pri ja te lji ca se od se li la u ino stran stvo, a nje no raz o ča ra nje pri ja telj stvom za pa ža i nje na maj ka:

M:Esadtojemenimnogožaošto,ustvari,oninemajudruštvo.BarNevenanema,onakokakosamsejadružila.Znači,nematodve,tridrugaricesakojimajenajbliža.Nematogiskrenogdrugarstva.Oniseprosto,nemogudakažemprepucavaju,uvekjetunekorivalstvoinekapovršnostdrugarstva.Nemapravihprijatelja.(Ne ve ni na ma ma, 2007.)

S dru ge stra ne, ve ći na is pi ti va nih ro di te lja je za do volj na kva li te-tom dru štve nih kon ta ka ta ko je nji ho va de ca ostva ru ju (a sa ko ji ma su do bro upo zna ti), a ne ki po seb no na gla ša va ju zna čaj de te to vog po seb nog pri ja telj stva. Ja ko vo va maj ka iz dva ja pri su stvo nje go vog naj bo ljeg pri ja te lja kao je dan od ključ nih fak to ra u mla di će vom od ra-sta nju:

M:Atakođeičinjenicadasmonagodinuipodanaprimilinastanovanjedečakakojijebioviolinista.Trenutnonajboljiuškoli.Ionisuseprosto,bodrilijedandrugogutomodrastanju.Iumeđusobnimuspesima.

S:Mislitedajetoznačajanboravaktogdečakaovde?M:Veomaznačajan.S:Tosedesiloslučajnojel?M:Tosedesilosasvimslučajno.DetejeizV.,značidošaoje

ovdeunašuškolu,ovumuzičkuškolu.Tojeupočetkubiloprivremenodokseroditeljinesnađu,međutimpoštosuroditeljidandanasostaliuV.onjeostaokodnas.Svedotledokmojamamanijebaštolikoobolelaipostalanepokretnaionda,ovaj,moralisudanađunekorešenje.Tojejednodivnodruženjeiodrastanjebilouzmuziku.Mislimzaistanajpozitivnijeonako.Oštrenjesvihčula.Iuznekoovako..danekažemdasupostalikumovinjihdvojicaitako. (Ja ko vo va ma ma, 2007.)

Ja kov tog pri ja te lja ta ko đe iz dva ja kao po seb nu oso bu u svom ži vo tu:


Mojkummijenajbližiprijatelj.DečkoizV.–mismosesasvimslučajnoupoznaliutomkvartetu.Onmejepitaodalionmožedaprespavakodmene jedandan.Jasamrekao:štodane. Ion jeprespavaokodmene jedandan ionda je jednostavno još jedanpojedaniondajeprespavaopunedvegodine.Mismobukvalnopostalikaobraća.

S:Kodvasježiveo?D:Da,dvegodineježiveo,doknisunjegoviroditeljikupilistan

uBeogradu.Jamislimdabinjemutrebalonajvišedaverujem.

Ekspresivnisocijalnikapitalroditelja– dru štve nost

Dru štve ne mre že naj fre kvent ni jih kon ta ka ta ro di te lja sa či nje ne su ili od pri ja te lja ili od su se da ili od srod ni ka. Mre že pri ja te lja ob u-hva ta ju obič no ne ko li ko pa ro va ko je sa is pi ta ni ci ma po ve zu je du go-go di šnje po znan stvo i za jed nič ka is ku stva, pro ble mi i te me:

S:Kolikojetoljudi?M:Paimanas,imanas...stalnanekaekipasakojimsamo

dostazajednojemožda34bračnapara.Sanjimasmointenzivnozajedno.Povremenoseokupimonaroštiljuitako.Gdejeekipa...Znači,uglavnomsutoljudisakojimaseznamotridesetgodina.(Bo-ja no va ma ma, 2007.)

S:Kolikojetoljudiotprilike?T:Pa45.M:Parova.Pabašonoredovno.S:Tovamnisurođacinegoprijatelji?M:Prijatelji.S:Ikakoprovoditevreme?M:Parazličitouglavnomsanekimapričamo,sanekimaizlazi

mo,sanekimaigramodruštveneigremislimuglavnomsviimamo[ta ta se uba cu je: sanekimasesvađamo].Alidobro,svi imao tunegdedecusličnihuzrasta,savrlosličnimproblemima,sličnimrazmišljanjima,ondatootprilikebuduneketemezarazgovore.(Dra-ga no vi ro di te lji, 2007.)


Iz u ze tak i u obi mu mre že i u vr sti od no sa ko ji se odr ža va ju pred-sta vlja ju Sa vi ni ro di te lji – oni in si stri ra ju na broj no sti i elit no sti nji ho-vih dru štve nih kon ta ka ta ko ji no se spe ci fič ni sim bo lič ki zna čaj63:

T:Davamkažem,miimamovrloširokkrugprijatelja,poznanika.Sadkoje,štajeitakodalje.Gledamuimenicima–tosepribližavadvehiljade–spisakimena.Mismodvakrugakojasukroztunekunašufamilijuspojena.Ceotajkrugiliznamoilismobliskisanjima,kojusuvezanizakulturugrada.Izlikovnihumetnosti,izprimenjenihumetnosti,izteatra.Imoždanajmanje,moždasamnekadradioasadređeisaTV.(Sa vin ta ta, 2007.)

Kao što su i ra ni ja is tra ži va nja po ka za la (Pe šić, 1977; Mi lić, 1991; To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997; To ma no vić, 2010), po sto ji sloj na iz di fe ren ci ra nost u dru štve nim mre ža ma, ta ko da su po ro di ce iz sred-njih slo je va vi še u kon tak tu sa pri ja te lji ma, a po ro di ce iz rad nič kog slo ja vi še su u kon tak tu sa su se di ma i srod ni ci ma:

S:Kažitemikosuljudisakojimaprovoditenajviševremenavanporodicesakojimaseviđate?

M:Pakomšije.Uglavnomkomšije.Imatudveporodicesakojimsedružimoitako.

S:Kakoprovoditevremezajednosakomšijama?M:Padođunakafuitako.Nemamomisadneštovremenada

izlazimonegde.Nemamo–svetoradi,zauzeto.Dođuminakafu,jaodemdonjihietotako.(Lu ki na ma ma, 2007.)

S:Kojisuljudisakojimasenajčešćeviđate?M:Pafamilijaštajaznam,sestremoje.Idemokodmamenas

tri.Imamsestrebliznakinjemlađe.Petkomsmosedogovorili.Takopetkomidemodonjihdoksuživitamoseviđamo.Aovakosaprijateljimaito,kadsurođendanikadsuslave,neštonemamovremena,neznam.Činimisesadkaogubljenjevremenadasedimpetsatidapričamnešto.Moždakadsambilamlađa,neštoneznamni ja.Sadmi,valjdaštotolikoradim,izgledadagubimvremedaodemdapričampetsatineštobezveze.Toitako,akodođekomšinicanakafu.(Ta ma ri na ma ma, 2007.)

63 O čemi će biti reči u daljem tekstu.


Iz pret hod nih is ka za pred stav ni ka rad nič kih po ro di ca je vi dlji vo da je po red sa sta va mre že i tip dru že nja – ob lik dru štve no sti, unu tar mre ža sloj no iz di fren ci ran. Na dru ga či ji na čin se odr ža va ju kon tak ti i dru ga či ji je nji hov sa dr žaj u rad nič kim po ro di ca ma, gde se is pi ta ni ci uglav nom ža le na ne do sta tak vre me na za dru že nje, kao i na to da su se otu đi li od pri ja te lja, dok se pre ma is ka zi ma ro di te lja iz po ro di ca sred njeg slo ja vi di na sto ja nje da se dru štve ne mre že odr že re dov nim kon tak ti ma, po ne kad sa osmi šlje nim ak tiv no sti ma. Ta ko je Du ša no va ma ma usta no vi la re dov no sa sta ja nje sre dom sa pri ja te lji ca ma, iz ko ga se raz vi ja ju i dru gi ob li ci dru že nja ko ji ma se pri dru žu ju i su pru žni ci:

Četirigodineonakobašuspešno,dakažem.Sadsmotrebalidaproslavimo,kaodanađemonekinovidan,šaleradi,onako.Esad,uglavnomtedrugaricekojetu,ovaj,dolaze,tonamje,dakažem,nanekinačin,društvosakojimidemotozajednoupozorište,kupujemotegrupnekarte,idemozajedno,nađemosenekadunekomkafiću,mislim,svizajednoitako.(2007.)

Kod maj ki ko je ži ve sa me sa de com pri me ću je se iz ve sno za tva-ra nje dru štve nih kru go va i usa mlje nost. Ta ko jed na is pi ta ni ca ka že: Mislim,uglavnomsamostalaukontaktusa ljudimaizmogpređašnjegživota.Mislim,nisampravilanovapoznanstva,novaprijateljstva,novodruženje, a ose ća se usa mlje no, jer: Imamjednuemotivnu prazninu – beskrajnu (Mi le ni na ma ma). Po ne kad ta dru štve na is klju če nost pod se ća na sa mo i zo la ci ju:

S:Recitemikosuosobesakojimasenajčešćeviđateidružite?M:Pa,neznam.Mojasestra,alitomijesestra.Alijaseusušti

ninevezujemzaljude.Usuštininemamtunekudobruosobinudasevezujemzaljude.Valjdasamtakavtip.Komšinicajednakojajestarijaodmene,možedamibudemalosanjom...Imatukomšinicakojajemlađaodmene,alijeuživotuništaneinteresuje.Takodanemamotunekezajedničketeme.(Mi la no va ma ma, 2007.)

U dru štve nim mre ža ma ro di te lja per cep ci ja oso ba od ko jih se oče ku je emo tiv na po dr ška i onih od ko jih se oče ku je in stru men tal-na po moć (fi nan sij ska, uslu ge) se naj če šće raz li ku je. Za emo tiv nu po dr šku i raz me nu na ši is pi ta ni ci se naj če šće okre ću pri ja te lji ma, a po tom i naj bli žim srod ni ci ma:


S:Kovamjenajvećapodrškanakogamožetenajvišedaseoslonitekadvamtrebapomoć?

M:Mislimipakmojamama.S:Aporednje?M:Tajčoveksakojimsam.Jasamnjimmoguozbiljnodapo

razgovaramionoštocenimjakokodnjegajetokadjaimamproblempakrenimdadramimidasamljutananekogodukućana,uvekme smiruje i nikada, nijednog trenutka, za sveovegodinenijedaozapravokadsamjaljutanamajku.Uvektoobjašnjava.Itajakopoštujemimislimdajetojakodobraosobinakodnjega.Alstvarnomesmiri.Takodamijeonustvaripodrška.Ipodrškamijetaprijateljica.(Mi lo še va ma ma, 2007.)

M:Mislimdajevažnijedatiimašprijateljeonakodapopričašsanjimadaseisprazniš,onakokažemupoverenju....Akojavidimdasenekosamnomdružiiznekekoristisamo.Pa,izvinimolimte,aliakosetidružišsamnomdabitiimaoneku,neznamkoristiliiznekoginteresaondatomeninijeprijatelj.Menitrebaprijateljdaselepoispričamoosvemuisaveti.Budeti lakše.ZaštoAmerikanciimajupsihijatreilipsihologepaodepasepriča.Nemajusakimedapričajunegomorajudaplate.Epamitoimamo.(Iva no va ma ma, 2007.)

Ne ki is pi ta ni ci in si sti ra ju da se raz dvo ji emo tiv na po dr ška ko ju raz me nju ju sa pri ja te lji ma od fi nan sij ske po mo ći ko ju oče ku ju pr ven-stve no od srod ni ka:

S:Kadbitrebaodasepozajminovac?M:Moglabikodnje jedino (kom ši ni ce, prim. ST).Aodovih

prijateljane,tojesamozadruženje.Mislimnikog.Sestreikodnje.(Ta ma ri na ma ma, 2007.)

Štosetičefinansija,dešavalose jedino,madajetonerado,alitojejedinodokjenjegovtatabioživ.Značiodnjegaiodmojihroditelja.Tonebimešalasaprijateljstvom.Običnoseizrodiuneštojakološe.Značitone.(Draganovamama,2007.)


Socijalnikapitalunutarporodice– pomoćipodrška

Ka da go vo ri mo o „ve zu ju ćem“ so ci jal nom ka pi ta lu unu tar po ro-di ce, u slu ča ju Sr bi je je neo p hod no ize ti u ob zir dva fak to ra. Sr bi ja kul tu ro lo ški pri pa da ju žno e vrop skom kul tur nom kru gu, ko ji iz me đu osta log ka rak te ri še po seb na vr sta in ter ge ne ra cij ske po ve za no sti. Ona se oči tu je u po sto ja nju ja ke mo ral ne oba ve ze ro di te lja da pru-ža ju po dr šku svo joj de ci – fi nan sij sku po moć to kom ško lo va nja, obez be đi va nje stam be nog pro sto ra, po moć oko za sni va nja do ma-ćin stva, ču va nja i ne ge de ce – to kom či ta vog ži vo ta, kao i re ci proč ne oba ve ze da de ca pru ža ju po moć, bri gu i ne gu osta re lim ro di te lji ma. Me đu po ro dič ne ve ze ta ko osta ju čvr ste to kom ce log ži vot nog to ka po je din ca, pro te žu se pre ko oba ti pa po ro di ce (ro di telj ske – po ro di ce po re kla i no vo for mi ra ne po ro di ce opre de lje nja) i za sno va ne su na ja kom prin ci pu re ci pro ci te ta (Wal la ce, Ko vatche va, 1998; Bran nen etal., 2002; To ma no vić, Ig nja to vić 2004).

Op sta ja nje vi so kog uče šća pro ši re nih po ro dič nih do ma ćin sta va u struk tu ri do ma ćin sta va u Sr bi ji pred sta vlja ob lik „stra te gi je pre ži-vlja va nja“ za sno van na udru ži va nju ne do stat nih re sur sa – (Mi lić, 2004a).

U pr vom ta la su is tra ži va nja spro ve de nom 1993. go di ne, u Ra-ko vi ci su od 72 is pi ta ne po ro di ce čak 62% ži ve le u vi še po ro dič nim do ma ćin stvi ma (To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997: 83-4). Me đu is pi ta ni-ci ma ob u hva će nim stu di ja ma slu ča ja, u pro ši re nim do ma ćin stvi ma ži vi še sto ro de ce: jed no je ho ri zon tal no (za jed nič ko do ma ćin stvo sa oče vim neo že nje nim bra tom), a pet su ver ti kal no pro ši re na do ma ćin-stva, u ko je ula ze dve jed no ro di telj ske po ro di ce64. Za ni mlji vo je da je vi še ma tri lo kal nih pro ši re nih do ma ćin sta va – če ti ri na spram dva pa tri lo kal na, što je de lom po sle di ca to ga što su dva od ma tri lo kal nih na sta la po vrat kom maj ki u ro di telj sko do ma ćin stvo na kon raz vo da.

Srod nič ka so li dar nost u po ro dič nim za jed ni ca ma je do ku men to-va na i u pr vom ta la su is tra ži va nja (To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997: 84). Ta se vr sta zdru ži va nja na sta vlja to kom ži vot nog ci klu sa ne kih po-ro di ca i ona pod ra zu me va in stru men tal ni so ci jal ni ka pi tal za sno van

64 A još troje dece je, do smrti baba i deda, živelo u vertikalno proširenom domaćinstvu.


na raz me ni: fi nan sij ske po mo ći – udru ži va njem re sur sa, i po mo ći u kon kret nim uslu ga ma:

Danemapenzijedeveroveminebismomoglidaživimo.(Jo-va no vi, 2007.)

M:Znateštamojamama imavelikupenziju ionadajepolapenzijeukuću.(Mi lo še va ma ma, 2007.)

M:Imamosrećuštosmosatatommojim...T:...štojededatu,znači,njegovapenzijaS:Udružujete3primanja?T:...udruženasu3primanjaiizdržavamonešto,neštonebe

sno.(Du ša no vi, 2007.)

M:Krpimosenekako.Jaradim,onjeupenziji,babaistoprimapenzijuitako.(Lu ki ni, 2007.)

Ne ki is pi ta ni ci iz dva ja ju sta ri jeg čla na do ma ćin stva kao pr vi oslo-nac u su sre tu sa te ško ća ma:

S:Akobivamzatrebalanekapomoć,bilokakva,komebistesenajpreobratili?

M:Baki(sve kr vi – prim.ST). (Bran ki na ma ma, 2007.)

Po red in stru men tal ne po mo ći, sta ri ji čla no vi do ma ćin stva po ne-kad pred sta vlja ju emo tiv nu po dr šku ro di te lji ma i ne ku vr stu me di ja to-ra u in ter ge ne ra cij skim od no si ma:

M:Mamajedobardeopreuzelanasebe.Itehničkihstvari.Aučestvujeonaupodizanjudece.Povremeno,nečestoalipovremeno,kadosetinekusituacijudatreba,kažeštamisli,daovovaljaovonevalja.Ponekaddecasamaodukodnjepakrenuunekerazgovore,filozofiranjadatakokažem.Takodadecasanjomimajulepkontakt.Nekadpomislimdaimajulepšikontaktsanjomnegosamnom.(Mi lo še va ma ma, 2007.)

Ulo ga zna čaj nih dru gih, ko ju su za de cu ba be i de de ima li na pred škol skom uz ra stu, na sta vlja se to kom od ra sta nja. Za ma li ša ne su oni če sto bi li sup sti tu ti ko ji su obez be đi va li ne gu i bri gu na me-


sto od sut nih ili za u ze tih ro di te lja (To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997), a u škol skom uz ra stu ne ki su po sve ći va li vre me i pa žnju uče nju sa de com. Je dan od pri me ra je kon ti nu i ra ni zna čaj de de u od ra sta nju Du ša na i nje go vog bra ta opi san u sle de ćim is ka zi ma iz dva ta la sa is tra ži va nja:

S:Adeda?M:Dedanjemumnogoznači,onjebog,punosebavionjima

kadsubilimali,zasveštotreba,nekisavet–idudagapitaju.T: On im je omiljeni lik i u školskim sastavima. (Du ša no vi,

2000.)D:Dobro,dedamimnogopomaže.Napraviomijeovajbrod,

pameučio raznestvari,sa trigodinemeučioodinosaurusima,svakiputkadučimneštooživotnjama,dedamijeonjimapričao,javolimidaihcrtam,onmijepomagao.Pričaomijeoratovima,kadbigledalinekeemisije.Idokjebakabilaživaionamijepunopričala,štasedešavalokadsamserodioipretoga.Punosumipomoglidekaibaka.(Du šan, 2000.)

S: Ko li ko je de da va žan?T:Mnogo.S:Ukomsmislu?T:Usvemu.Toje...M:Mislim,onisuodrasliuznjegastvarno,odprvogdanaza

jedno.Dedaježivaenciklopedija,takodasveštotrebadasepita,deduseodepasepita. Izsvihoblastionstvarno,nemaštanezna.

T:Netojestvarnoistina.Neštoje...Jagastvarnosmatramkaodrugimocem,zaista.(Du ša no vi, 2007.)

Iako je či nje ni ca da pro ši re na po ro dič na do ma ćin stva u se bi no se iz ve snu do zu na pe to sti i kon flikt no sti u in ter ge ne ra cij skim od-no si ma, ko ja je do ku men to va na i u pr vom ta la su mog is tra ži va nja (To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997) i u dru gim is tra ži va nji ma (Mi lić etal., 2004), is pi ta ni ci su ovom ta la su is tra ži va nja po ten ci ra li sa mo do bro-bi ti ži vo ta u za jed ni ci. Na taj na čin pro ši re na po ro di ca, obez be đu ju ći eks pre siv ne efek te (po dr šku, psi hič ko bla go sta nje), ali i in stru men-tal ne efek te (ma te ri jal nu si gur nost, po moć), po sta je so ci jal ni ka pi tal sa ma po se bi (Mi lić, 2004c). U da ljem tek stu ću pa žnju po sve ti ti kon-tak ti ma i mre ža ma ko je po ti ču iz po ro di ce i od (nje nih čla no va) ali se


pro te žu iz van nje, a po seb no in stru men tal nim efek ti ma tog so ci jal-nog ka pi ta la, pr ven stve no za de te.

Socijalnikapitalizvanporodice–zajedničke mrežeroditeljaidece

Me đu sob no po ve za ne dru štve ne mre že de ce i ro di te lja se če sto ob li ku ju kroz sva ko dnev ne ak tiv no sti de ce – kao što su dru že nje i igra u su sed stvu:

D:M.–tojemojanajboljadrugarica.OnaživinaCerakualionajepreživelauovojdugačkojzgradiprekoputamene.Mislimmojiroditeljisedružesanjenima.Takosmoseupoznalijersmobilimali,jasenesećamjersmoišliuobdaništezajedno.Imojisedružesanjima,kućnismoprijatelji,takoinasdve. (Ta ma ra, 2007.)

Od so ci jal nih mre ža de ce ko je su na sta le to kom dru že nja i ra-znih ak tiv no sti po ti ču i so ci jal ne mre že ro di te lja ko je to kom du gog tra ja nja po pri ma ju for mu so ci jal nog ka pi ta la (To ma no vić, 2002; 2004a)65:

Tadasmozapočelidruženjasanekimsjajnimljudimazahvaljujućinjoj.Postojeljudikojesmoupoznalitadau„Pužićima“isadasmoprijateljivećšestgodina(Mi le ni na ma ma, 2000.).

Po ne kad od ra sli ini ci ra ju upo zna va nje i dru že nje de ce u okvi ru vla sti tih mre ža66:

M:Aovoudruženjekojejesuprugpominjao,patojetojeudruženjetusamsatimgospođamaveć1015godinaovakokomuniciramo.Tuimaraznihprofilastvarno.Mislimmisevrlolepodružimo.NekeodnasimajudecukaoštojemojaA.,kojesukasnodobile,takodecaimipaitopovežemo.Idasedecavide,imi.Takospecifičnudecuimamo,dolazekodnas,odlazimonatesastanke,viđa

65 Ovim nalazima je potvrđena teza o aktivnom delanju dece u generisanju i održavanju socijalnog kapitala porodice (Morrow, 1999).

66 Mreže o kojima govori ova ispitanica imaju poseban simbolički značaj – videti u daljem tekstu.


mosenanekimtrećimmestimananekimpredstavama.Izletikojeorganizujemo.(Sa vi na ma ma, 2007.)

Za jed nič ke dru štve ne mre že ro di te lja i de ce slu že dru že nju – dru štve no sti, ali se po ne kad iz te dru štve no sti raz vi ja ju kon tak ti i od no si ko ji mo gu bi ti upo tre blje ni za ostva re nje ne kih in te re sa, bi lo ro di te lja, bi lo de ce.

Stra te ško ula ga nje u so ci jal ni ka pi tal de ce je ka rak te ri stič no za ne ke ro di te lje sa vi so kim ni vo om kul tur nog i sim bo lič kog ka pi ta-la. Oni pa žlji vo ne gu ju svo je so ci jal ne mre že uklju ču ju ći u njih de cu – na taj na čin re pro du ku ju ći so ci jal ni ka pi tal (To ma no vić, 2002). To upe ča tlji vo po ka zu je is kaz jed nog is pi ta ni ka:

Т:Presvegamisetrudimodadeteuvodimoizbližavamosakrugomljudikojijenamablizak,tojejednametoda.Obavljamoteposetevikendomiidemozajednonaletovanjaiondaseondružisanekomdecomkojasuiznekognašegsocijalnogmiljea.Sdrugestrane,unekommomentu,slaćemogasaodređenimgrupamanaletovanje,gdese istopojavljujenekikrugdecesličnogkulturološkogsloja.Zatim,računamnatodaćemoždaumomentukadbudesrednjoškolacpostojatinekeškolekojećeimatinekuodređenustrukturudece.(Sa vin ta ta, 2000.).

Za ove is pi ta ni ke so ci jal ni ka pi tal se per ci pi ra i kao simboličkika pi tal i ma ni fe stu je kroz pri pa da nje pre sti žnim gru pa ma:

T:Mismounekimorganizacijama,isuprugaija.SuprugajeuMinerviorganizacijijednoj,kojajetakojedno,međunarodnoudruženjekojejepandantomnekommuškomRotariju.I,ovaj,imatujedankrugosobakojeseviđajuklupski,tosunajrazličitijihzanimanja.Tojepotpunojednadisperzijazanimanja,tosetakoibira.Imatelekare,imateljudekojisebave...raznesaaerodromadirektore,neznam,imatetakoumetnikeitakodalje.Misesanjimaviđamo.Tosunedeljni–dvonedeljnisastanci.Mipozivamoljudekodnasvrločesto,imamojedankrugljudikojisuvannašebranše.(Sa vin ta ta, 2007.)

Po red to ga što po ve zi va nje sa pre sti žnim gru pa ma ima sim bo-lič ku funk ci ju di stink ci je, ono je zna ča jan re surs ono ga što se na zi va


povezujući(lin king) so ci jal ni ka pi tal, a to su kon tak ti ko ji obez be đu ju ve ze sa no si o ci ma mo ći.

In stru men tal ni so ci jal ni ka pi tal po ro di ce

Ma da su ro di te lji to kom in ter vjua go vo ri li o raz li či tim vr sta ma kon ta ka ta – „ve za“ za ostva re nje ne kih in te re sa, ve ći deo nji ho vih od go vo ra je kon cen tri san na po moć ko ju ostva ru ju i oče ku ju za de te, na šta ću se fo ku si ra ti u da ljoj ana li zi.

Ro di telj ski kon tak ti i ve ze su so ci jal ni ka pi tal ko ji se in ve sti ra u bu duć nost de ce u oba ti pa po ro di ca. Kon tak ti se ko ri ste za pri ba vlja-nje va žnih in for ma ci ja, obez be đi va nja kva li te ta ne kih ak tiv no sti de ce u slo bod nom vre me nu (sport skih, umet nič kih i sl.), kao i što se ko ri-ste ili an ti ci pi ra ju za bu du će za po sle nje de te ta.

Ro di te lji iz rad nič kog slo ja su od re đe ni ji u to me da ko ri ste ili će ko ri sti ti lič ne kon tak te kao po moć u za po šlja va nju de ce. So ci jal ni kon tak ti su re surs na ko ji se vi še ra ču na u rad nič kim po ro di ca ma kao me ha ni zam u tran zi ci ji iz me đu obra zo va nja i za po sle nja. S ob zi-rom da se for mal no (sred nje struč no) obra zo va nje ne per ci pi ra kao re surs ko ji mo že da obez be di eko nom sku si gur nost, i to s pra vom – s ob zi rom da ono ni je usa gla še no sa po tre ba ma tr ži šta ra da, stra-te gi je za po šlja va nja mla dih su flek si bil ni je, prag ma tič ni je, ali i ne si-gur ni je. One u ve li koj me ri za vi se od in for ma ci ja, kon ta ka ta, ve za ko je obez be đu ju ro di te lji i nji ho ve dru štve ne mre že. Za to ro di te lji u rad nič kim po ro di ca ma ne gu ju ovaj ob lik dru štve no sti i ra ču na ju na nje ga kao in stru men tal ni so ci jal ni ka pi tal.

Po ne kad su oso be ko je po ma ži pri za po šlja va nju ili se na njih ra ču na srod ni ci:

M:Onsekodstricazaposlio.Onnamjejakopunopomogao.Tonijebilanekanašadirektnasugestija,aliončovekjednostavnoosetiopotrebu ivideo,mislim,znalisukompletnašusituaciju, tadtrenutnoisve.Takodaštokažuonnamjepomogaodosta.Dostajepomogaosamimtimštojenjegazaposlio.(Mir ko va ma ma, 2007.)

Ne ki is pi ta ni ci ra ču na ju na ko le ge sa po sla,


S:KomebisteseobratilizapomoćakobitrebalodasepomognerecimoJovanuokozaposlenja?Daliimatenekoga?

T:Imamdrugovenaposlu.Evorecimobratmojimastarodruštvoiakojeotišaoupenziju.OntupravinekeplanovedaeventualnopokušadagaubaciuŠtedionicu.(Jo va nov ta ta, 2007.)

a ne ki na su se de sa ko ji ma su ostva ri li od nos re ci proč ne oba ve zno-sti:

M:Padobrotojeveza,kakodakažem,vezajekomšinica.Štajaznam,isuprugjetuučinio–jednujezaposlio.Paetoonaćesutra,akotizatrebadatinekoučini,alinemoradaznači.Dobrooniidandanaszatoštosmoprijateljiisve.Aliovakonemoradaznačidaćenekodatiučiniakosimuučinio.(Ta ma ri na ma ma, 2007.)

Po sto je is pi ta ni ci iz rad nič kih po ro di ca ko ji su ma nje od re đe ni u de fi ni sa nju kon kret nih oso ba i kon ta ka ta, ali si gur ni u po sto ja nje po ten ci jal nog so ci jal nog ka pi ta la ko jim bi ostva ri li in stru men tal ne po-tre be:

S:Akobitrebalanekaveza,zanekiposao?T:Toćudanađem.Tosamzaradiomojimposlombavećise.

Jasamupoznaodostaprijatelja,poznanika.Kojičinimisehoćedaučine...Jasevamaobratim–vimipomognete.Hoćeljudidamipomognu.Išaosamkodnekihnepoznatih,kojesamvideotakoparputauživotu,takoprekoparnekihposlovnihvezaodnosa.(Iva nov ta ta, 2007.)

S:Akobi,recimo,trebalapomoćdaseBrankazaposli?T:Pa,snašlibise,našlibiveć.Pazi,imašsituacijakoje,nisam

neznašdoknedođedotle.Kakoćešizvestitoikakoćešrešititajproblem.Znači,uveksenađenekokomožedapomogne.Čakinekonakogamoždanisiračunao,ali,jednostavno,samasituacijatedovededorešenja,donekoglica,donekogkomožedapomogne.Jednostavno,sretnešnekoga,nekotidanekuinformaciju,povežešsesnekimirešišproblem.(Bran kin ta ta, 2007.)

Neo d re đe nost u de fi ni sa nju po ten ci jal nog in stru men tal nog so-ci jal nog ka pi ta la ka rak te ri stič ni ja je za is ka ze ro di te lja iz po ro di ca sred njeg slo ja. To ne zna či da su oni li še ni kon ta ka ta ko ji su vred ni


za ostva re nje in te re sa, već uka zu je na to da pro blem za po šlja va nja ni je ak tu e lan i da se obra zo va nju pri pi su je vred nost kao ka na lu za pro mo ci ju u smi slu lič nog po stig nu ća, me ri to kra ti je. Per ci pi ra se da se so ci jal na re pro duk ci ja od vi ja kroz obra zo va nje, ta ko da se u ovim po ro di ca ma znat ni re sur si in ve sti ra ju u taj me ha ni zam. Dru štve ni kon tak ti su za to u ovom pe ri o du od ra sta nja u funk ci ji obez be đe nja naj bo ljih uslo va za obra zo va nje, ko je je ši re od ško lo va nja i ob u hva-ta raz li či te do dat ne ak tiv no sti. Ro di te lji u po ro di ca ma sred njeg slo ja su ipak sve sni da nji ho vo so ci jal no po zi ci o ni ra nje obez be đu je vred-ne dru štve ne kon tak te ko ji mo gu po mo ći nji ho vim po tom ci ma, pri ba-vlja njem zna čaj nih i ko ri snih in for ma ci ja, na pri mer:

M:Danekažemneskromno,mismojakoomiljeniudruštvu.Mikaoporodica–prijateljinasjakocene.Iimajusvilepomišljenjeonama,jersmomivrlosvoji.Minismoljudikojitražeodnekoganešto.Takodaimasituacijadanamljudikažu,daliimanekiposao–jestelizaneštozainteresovani.Značiljudisutikojinamasamidajuinformacije.(Bo ja no va ma ma, 2007.)

Sa dru ge stra ne, ne ki ro di te lji iz rad nič kih po ro di ca per ci pi ra ju da nji ho vi so ci jal ni kon tak ti ni su do volj no vred ni za ostva re nje po seb-nih in te re sa:

S:Kažitemi,imatenekeljudekojimogudavampomognudaseonzaposli,neštoakotrebazaLukudapomognu,nekekontakte?

M:Panemamo.Nemamoneketakomoćneljudekojibimoglidagarecimozaposle.(Lu ki na ma ma, 2007.pod vu kla ST)

Po sto je ro di te lji ko ji, iz raz li či tih raz lo ga, a ve ro vat no i zbog lo ših is-ku sta va, od bi ja ju osla nja nje na po moć dru gih u re ša va nju pro ble ma:

S:Nakogamožetedaračunatekaopomoć?Kosuosobenakojemožetedaračunate?

M:Jauživotunikadninakoganeračunam.S:AkobivamtrebalamoždanekavezadaseMilanzaposli,

dalibisteimaliikogadapitate?M:Pasamasebisamuvekveza.Patakolepo,štosamspo

sobnadaotvorimvrataidaiznesemonoštojamislim(Mi la no va ma ma, 2007.)


Ste fa nov ta ta ta ko đe in si sti ra na sa mo stal no sti i autoh to no sti u re ša va nju mo gu ćih pro ble ma:

T:Jasammoždaspecifičanpotome.Jamnogoljudipoznajemimnogibimipomogli.Mnogibimipomogli.Jasammnogimapomogaouživotu.Jasenikadnigdenikadanisamobratio,čakkadmitrebapokušavamnekimredovnimputem.

M:Nikadmusenudeon jednostavno toodbija,zatošto jetakavtip.

T:Jednostavnojenemogu,daidemdanekogtražim,janisamtakoninaučentako.Čakikadmitrebagledamdananekidruginačinrešimdasenebihnekomezapomoć.Nisamimao,ilisamjastvorioprilikepamoždadanemamtakvupotrebudaseobratimdajestanipani.(Ste fa no vi ro di te lji, 2007.; pod vu kla ST)

Me đu tim, Ste fan, kao i dru ga de ca ko ja na sta vlja ju pro fe si ju svo-jih ro di te lja (Sa va, Bo jan, Ja kov), ula zi u već for mi ra ne ro di telj ske (oče ve) dru štve ne mre že, ko je obez be đu ju pro fe si o nal ne kon tak te. I ov de je vi dlji va sloj na raz li ka u uti ca ju, jer je ova so ci o pro fe si o nal na re pro duk ci ja unu tar slo ja ka rak te ri stič na sa mo za po ro di ce sred njih slo je va (struč nja ka i umet ni ka).

159Promene i odnosi u porodicama iz perspektive deteta

PRO ME NE I OD NO SI U PO RO DI CA MA IZ PER SPEK TI VE DE TE TA (MLA DE OSO BE)

Od mno štva aspe ka ta po ro dič nog ži vo ta, dva su iz dvo je na kao re le vant ni či ni o ci u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be: di-na mič ki – pro me ne u po ro di ca ma, i re la ci o ni – od nos ro di te lja pre-ma de te tu. U ovom po gla vlju bi će re či o pro me na ma u po ro di ci iz per spek ti ve nji ho vog zna ča ja i zna če nja za de te (mla du oso bu), kao i o onim aspek ti ma od no sa ro di te lja pre ma de ci ko ji ima ju uti ca ja na nji ho vo de la nje kao ak te ra.

Pro me ne u po ro di ca ma

Slo že nost is tra ži va nja po ro dič nih pro me na po ti če iz di na mi ke uti ca ja glo bal nog, grup nog i in di vi du al nog, od no sno ma kro, me zo i mi kro ni voa pro me na. Te ma ovog po gla vlja su pro me ne unu tar po-ro di ca na par ti ku lar nom ni vou gru pe, nji hov od nos sa pro me na ma glo bal nog dru štva u post-so ci ja li stič koj tran sfor ma ci ji i nji hov uti caj na po je din ce, na so ci jal ne bi o gra fi je de ce.

Unu tar tran sge ne ra cij skih stu di ja slu ča ja po ro di ca (Ber ta ux, Thom son, 1997), moj pri stup te mi pro me na se za sni va na na ra tiv nim re kon struk ci ja ma po ro dič ne isto ri je, za pe ri o de od se dam go di na iz-me đu ci klu sa is tra ži va nja. Seg men ti po ro dič ne isto ri je su po sma tra ni sa aspek ta pro me na po mo ću ana li tič kog okvi ra ži vot nog to ka – kroz sa dej stvo spolj nih i unu tra šnjih či ni la ca po ro dič ne di na mi ke. Unu tra-šnji či ni o ci po ro dič ne di na mi ke su: fa ze ži vot nog ci klu sa po ro di ce, kri ze od ra sta nja, kri ze u od no si ma, a spolj ni či no ci su: pre se lje nje, pro me ne na po slu, pro me na eko nom skog po lo ža ja (osi ro ma še nje, sta bi li za ci ja, pro spe ri tet), i oni se is po lja va ju u me đu dej stvu.

Ana li za stu di ja slu ča je va po ka za la je da su slu čaj no iza bra nih dva de set po ro di ca ko je su pro u ča va ne pro šle kroz naj ra zli či ti je pro-me ne u is pi ti va nom če tr na e sto go di šnjem pe ri o du, a to su: in ter ak ci-o ne kri ze, raz vod, smrt jed nog od ro di te lja (su pru žni ka), pre se lje nje,


gu bi tak po sla i ma te ri jal na de pri va ci ja, raz bo lje va nje čla na po ro di ce, pro ble mi u po na ša nju de te ta. In ter ak ci o ne kri ze su iza zva ne raz li či-tim či ni o ci ma: unu tra šnjim – kon flik ti ma me đu čla no vi ma po ro di ce: me đu su pru žni ci ma/ro di te lji ma, sa de te tom; ali i spo lja šnjim pro me-na ma – gu bit kom po sla i ma te ri jal nom de sta bi li za ci jom; rat nim de ša-va nji ma u okru že nju; pre se lje njem i sl. U tom smi slu se mo že go vo-ri ti da se u di na mi ci po ro di ca na mi kro ni vou vi di pre sek sko ro svih pro me na sa ko ji ma su se su o ča va li dru štvo i po ro di ce u Sr bi ji od po čet ka de ve de se tih: uti caj et nič kih kon fli ka ta, od no sno gra đan skog ra ta u okru že nju, eko nom ska kri za i osi ro ma še nje, po rast po ro dič nih kon fli ka ta i raz vo da, po rast zdrav stve nih te go ba i ank si o zno sti kod od ra slih, po ja va de vi jant nih po na ša nja kod ma lo let ni ka.

Ve ći na po me nu tih si tu a ci ja sve de nih na grup ni ni vo is pi ti va nih po ro di ca ima ka rak ter kri za u po ro dič nim od no si ma. Ana li za je po-ka za la da su dez in te gra tiv ne pro me ne u po ro dič noj di na mi ci če sto di rekt no ili po sred no ini ci ra ne ili pot po mog nu te pro ble ma tič nim si tu a-ci ja ma sa ko ji ma su se (od ra sli) čla no vi po ro di ce su o ča va li u jav noj sfe ri, pre sve ga rad noj, kao i po sle di ca ma tih si tu a ci ja. Dez in te gra-tiv ni pro ce si su, bi lo da su uzro ko va ni spolj nim ili unu tra šnjim či ni o ci-ma, zah te va li re ša va nje, a od uspe šno sti ak ti vi ra nja raz li či tih re sur sa za vi si lo je da li je do šlo do slo ma ili po nov ne in te gra ci je po ro di ce.

Sve is tra ži va ne po ro di ce su, na rav no, pro šle kroz raz voj ne pro-me ne unu tar ži vot nog ci klu sa – obe le že ne fa za ma od ra sta nja is pi ti-va nog de te ta: po ro di ce su pra će ne od nji ho vog pred škol skog, pre ko škol skog pe ri o da ra ne ado le scen ci je do pe ri o da ka sne ado le scen ci je za ko ji je ka rak te ri sti čan za vr še tak ško lo va nja, a kod ne ke de ce i za-po šlja va nje. Pro me ne ve za ne za dru ge čla no ve po ro di ce – brak i na-pu šta nje po ro di ce od stra ne dru ge de ce, smrt ba ka i de ka, od la zak ili smrt jed nog od ro di te lja – uti ca li su na pro me ne u nje noj struk tu ri.

Po ro dič ne pro me ne će se u ovom po gla vlju sa gle da va ti iz ugla zna ča ja za de te, a kroz per spek ti ve do ži vlja ja pro me ne od stra ne ro-di te lja i de te ta. Ni su sve pro me ne u ži vo tu po ro di ce od pod jed na kog zna ča ja za for mi ra nje ži vot nog to ka is pi ti va ne de ce i mla dih oso ba. Ne ki do ga đa ji su ima li zna čaj ni ji uti caj i da le ko se žni je po sle di ce na nji ho ve so ci jal ne bi o gra fi je, kao što su: raz vod, kri za u po ro dič nim od no si ma, gu bi tak ro di te lja, pre se lje nje, kri ze u od ra sta nju. Ve ći na pro me na u ži vo ti ma mla dih je su po sle di ca po ro dič nih do ga đa ja i kri-za, ko je su kod ne kih ima le uti caj na od lu ke u ve zi sa ško lo va njem i


pro fe si jom. Za ove is pi ta ni ke se mo že re ći da su po ro dič ne pro me ne ima le ka rak ter kritičnihtrenutaka u for mi ra nju nji ho vih bi o gra fi ja. Dru-ge pro me ne, kao što su: gu bi tak po sla od stra ne ro di te lja, osi ro ma še-nje po ro di ce, ži vot u rat nom okru že nju, zdrav stve ne te go be ro di te lja, sva ka ko su ima le uti ca ja na ži vot ne si tu a ci je i kon tek ste od ra sta nja, ali ni su pred sta vlja le kritičnetrenutke u bi o gra fi ja ma mla dih, ni ti su eks pli ci ra ne od stra ne sa me de ce kao zna čaj ne pro me ne u nji ho vim ži vo ti ma.

Raz vod je re zul tat dez in te gra tiv nih pro ce sa u po ro di ci, po ro dič-nih kri za ko je ni su mo gle da se raz re še pa su do ve le do slo ma po-ro dič ne gru pe i nje ne struk tu ral ne dez or ga ni za ci je. Po ro dič ne kri ze ko je su bi le uzrok raz vo da u po ro di ca ma ko je is pi tu jem su po re me-će ni brač ni od no si (emo ci o nal no uda lja va nje part ne ra) i pre lju ba mu-škar ca. Od pr vo bit ne 24 po ro di ce iz uzor ka u šest se do go dio raz vod (u dve je to bio i po vod pre se lje nja van Be o gra da, ta ko da su iza šle iz uzor ka). Od 20 po ro di ca u kraj njem uzor ku – u dve se raz vod od i grao iz me đu pr vog (1993/4.) i dru gog (2000.) ta la sa is tra ži va nja (po ro di ce dvo ji ce de ča ka), a u dve iz me đu dru gog i tre ćeg (po ro di ce dve ju de voj či ca) – de ca su bi la u ni žim ili vi šim raz re di ma osnov ne i na po čet ku sred nje ško le.

Kao što je raz vod is hod du žeg pro ce sa dez in te gra ci je, ta ko je i on sam pro ces ko ji ob u hva ta niz fa za: in di vi du al no sa zna nje o po tre-bi raz vo da, po ro dič no me ta sa zna nje, si stem sku se pa ra ci ju, si stem-sku re or ga ni za ci ju i re de fi ni ci ju po ro di ce (Ahrons, pre ma Mi lić, 2007: 133). Sva ka od ovih fa za po ve za na je sa ni zom ma nje ili vi še kri znih pro me na ko je zah te va ju znat nu kog ni tiv nu, emo ci o nal nu i or ga ni za-ci o nu adap ta ci ju na no vi na čin ži vo ta od stra ne sva tri ak te ra – de te-ta i oba ro di te lja (biv ša su pru žni ka).

Pr vi pe riod adap ta ci je je u ma njoj ili ve ćoj me ri te žak, za vi sno od kva li te ta in ter ak ci je ro di te lja u pro ce su raz vo da. Na ža lost, sa mo u slu ča ju jed ne od po ro di ca bi la sam u pri li ci da raz go va ram sa oba raz ve de na ro di te lja – ali ona mo že po slu ži ti kao pri mer raz li či te de fi-ni ci je si tu a ci je od stra ne tri ak te ra. Sle de ći is kaz po ka zu je per cep ci ju oca jed nog de ča ka, ko ji je ta da (u vre me in ter vjua) imao 12 go di na (a u vre me raz vo da 7-8 go di na):

T:Razvod,tojebilopre45godina,tojebiloneštoiznenada,alieto,desilose.Godinudanaprejeotacumro,poslerazvod,to


suteškestvari...Jasamostaosdvojedecebukvalno,nismomoglidasedogovorimo.PrvojetražiladecukodsebeprekoCentrazasocijalnirad,sa50%alimentacije,pajojtonijeodgovaralo,panijehteladecu,panakrajusudjenekakopodeliodecu.(2000.)

De ča ko va maj ka ima dru ga či je vi đe nje do ga đa ja:

M:Paznatekako,jasamhteladaobadetetabudukodmene.Međutim,prviputusocijalnom,on je tražioobadetetakodsebe.Jatonisamdozvoljavala.Ondadrugiput–drugirazgovorusocijalnom,onnećenijednodete.Patrećiput,’ajde,ovaj,alikaženećeda,nemožedaplaćaalimentaciju.Tadjeradiojošuvekufirmi.Onda,ovaj,trećiputje...nijesejavio.Treći,i,četvrti,jasammorala,rečenojebilodasedovedudeca.Daideca,ovaj,imajurazgovorsanjima.Takoda,ovaj,jasamotišlasamasadecom.(...) M.(sta ri ji sin)sebioopredeliodaostanetamodaživiiznekograzloga,neznamnija,mislim,sadavećimaproblema,saocemtamo,štajaznam,isanjegovomnovomženomitako.Ovaj,kao,utomstilu,mama,jatrebadadođemtamodasesviguramozajedno,aovdeimavišemesta,mismoblizu,jaćubitikodtebesvakidan.Mislim,onjestesvakidan,evoisadzvaosposlaitako.Mislim,onjesvakidanovde,maltene,kodmene.Alionjepripaonjemu,aB.jepripaomeni,jertakosudecahtela.Samoiztograzlogaštosmoblizu.Paznate,gdeimjeonopetminutado,dodrugezgrade.Takodami,ovaj,onje,onje,tesejavljaonapozive,tesenijejavljao,tojehaosbio,tojehaosbio.Onjemeneznaodasačekuje,damefizičkizlostavlja,da,mislim,B.jesvaštapretrpeo.Urešenjuorazvodupišedanemaalimentacijejedandrugome,dadecamoguikodjednogikoddrugogroditeljadaidukadgodpožele,damoguovaj’vamo,ovajtamo,onaj’vamo,itako.(2007.)

De ča ko vo ta da šnje vi đe nje si tu a ci je uka zu je na ne za do volj stvo po re me će nim od no si ma ro di te lja:

D:Da,jamislimdajetovišeproblemmameitateinjihovihodnosa.Mislimdatrebadasepitajukadrešavajuonama,dapitajujednodrugoinasdapitaju.Akozapočnunekupričuonamatreba,jamislim,daseimipitamozato.

S:Dalibitivoleodatvojiroditeljibududrugačiji?


D:Da,tatahoćedasmamombudedrugar,amamatouopštenećesnjim.Ponekadrazgovarajusamokadjatrebadaidemnanekurekreativnuilinešto, ilikadpričajuoM.,omaturi,aliovakoneštodapopričajuonama,ništanežele.

S:Dalipokušavašdauradišnešto?D:Štajamogudauradim,štasejapitammeđunjima,jaako

hoćuneštodakažem,ćuti,neznaštiništa.(2000.)

No vi ja is tra ži va nja ne tre ti ra ju de cu u pro ce su raz vo da kao pa-siv ne žr tve pro ce sa, već kao ak tiv ne ak te re ko ji raz vi ja ju stra te gi je da se su o če sa ve li kim bro jem no vo na sta lih pro me na67. Pro me ne ko-je de ca naj če šće na vo de i za ko je raz vi ja ju stra te gi je pri la go đa va nja su odva ja nje od ro di te lja (i strah da će se iz gu bi ti kon takt sa njim), pro me na pre bi va li šta i ško le, kao i gu bi tak kon tak ta sa pri ja te lji ma, po gor ša nje ma te ri jal ne si tu a ci je po ro di ce i no vi part ne ri ro di te lja po-sle raz vo da (Mox nes, 2003: 91).

Osim jed ne de voj či ce, sva de ca iz mog is tra ži va nja či ji su se ro di te lji raz ve li su se pre se li la, a ne ki su pro me ni li i ško lu, što je pod ra zu me va lo adap ta ci ju no vim so ci jal nim kru go vi ma i skla pa nje no vih pri ja telj sta va. Po me nu ti de čak je ta ko đe mo rao da se pri la go-di no vom na či nu ži vo ta sa po de lje nim pre bi va li štem (ma da ro di te lji ži ve u istom na se lju):

D:Neznam,menibibiloboljedanebudemnikodmamenikodtate,nemampojma.Akoodemodmame,onaćenačistodapoludi,akodtatemijemaloboljenegokodmame,zatoštosamovde10godina,atamosam2ipogodine,ijanemoguprostodasenaviknemnadruštvo,svesamihtamoupoznao,alinemogudasenaviknem,kaonaoveovde.Višebivoleodanisamnikodmamenikodtate,višebivoleodaidemnegdedrugde.Kadbibabaidedaimalinekugarsonjeru,otišaobikodnjih,nebipitaonimamu,nitatu,samobiotišao,daživimsanjima.(2000.)

Ono što de cu po ga đa pre ma na la zi ma po me nu tih is tra ži va nja, a vi dlji vo je i iz is ka za ovog de ča ka, je ste ne in for mi sa nost – ro di-te lji ne do volj no raz go va ra ju sa nji ma o no vo na sta loj si tu a ci ji, pro-ble mi ma i oče ki va nim pro me na ma. Ko li ko je raz go vor va žan za

67 Vidi na primer tekstove Robins etal., Wade and Smart i K. Moxnes u Jensen and McKee, 2003.


pre va zi la že nje kri znog pe ri o da po ka zu ju is ka zi jed ne de voj či ce i nje ne maj ke:

D:Mislimuprinciputegodinesamjabilamala,takodasebašinesećamtolikotogperioda.Tojeneštoovakoštosezaboravlja,nijetobašneštonajsrećniještosedesiudetinjstvu.Mislimdasusepotrudili jedno i drugoda tomeninebude toliko tabu tema ineštostrašno.Jersadrecimogledamsad,sadmi jesasvimok.Mislimdasudobroodradiliposao.Madatadajanisamznalanisituaciju,pasamdolazilasamamomukonflikteonakočešće.Valjdatozbogsebe,neznam.(de voj či ca, 2007.)

M:Jasamseusvemutomerukovodiladaonaimanajmanjetrauma.Zaista tako imislimdasamuspelau tomeštopokazujunjeneocenenakrajuškolskegodine.Dvenedeljepredkrajtograzredasetodesilo.Nijepopustila,bilajeodličnaiušestomjebilaodličnainadaljejebilaodlična.Jedinoštosamjaprimetiladaseonapovukla,idajepočeladasedružisadecomrazvedenihroditelja.Odnosnosebesmatraladrugorazrednimdetetom.Tojebilo.Iondajebilaborbautihprvihgodinudana,priča,pričaipričadaseonatogaoslobodi.Imislimdajesadtookprošlo.(maj ka, 2007.)

Pre ma na la zi ma is tra ži va nja, za ve ći nu de ce ključ na stra te gi ja je bi la da raz go va ra ju sa ne kim da bi se smi ri li ili da bi do bi li sa vet ili da ih jed no stav no ne ko sa slu ša (Ro bin son etal., 2003: 79). De ca raz li ku ju vr stu po mo ći ko ja im je po treb na i pre ma to me bi ra ju svo je oso be od po ve re nja, pa po ne kad ute hu, ob ja šnje nje i po dr šku tra že od bra će i se sta ra (ma da re đe), od ba ba i de da (kao ci ti ra ni de čak), od dru ge de ce ko ja su pro ži ve la slič no is ku stvo, kao što je či ni la na-ve de na de voj či ca, što je nje na maj ka po gre šno pro tu ma či la.

Dru ga de voj či ca je ve o ma te ško pod ne la raz vod ro di te lja i po-to nju po re me će nu ko mu ni ka ci ju sa ocem i nje go vim ro di te lji ma sa ko ji ma je do raz vo da ži ve la u za jed ni ci kao vo lje no je din če, o če mu ona otvo re no pri ča:

D:Paimalasamproblemakadsamkrenulaugimnaziju.Poštosamkrenulauseptembruneznamkojegodine,usvakomslučajuuoktobrususemojirazvodili.Paondajetubiokaonekividdepresije.Takodasuprvedvegodineprošlesadobrimuspehom.Ovajvećutrećemsamijakao,nesamoštoseškoletiče,nego


icelokupnojapovratila.TakodaovajtrećaičetvrtagodinaštosemenesametičeištoseškoletičejeOK.(2007.)

Na su ge sti ju maj ke, ona je po če la ak tiv nost ko ja joj je po mo gla u kri zi adap ta ci je:

D:Padruguitrećugodinusampevalauhoru.Takodamijetosuperdošloštosetogatičesamojima.Poštojeovajnekakobašonakouleteloodlično,itusamsejaiopustila.Alidostavremenaoduzima,ali tadrugagodina–jasamsepovratilianatomsvomnekomemotivnomplanu.Alištoseškoletičenisam,jermi jetajhoroduzimaomnogovremena, takodane idemsadviše tamo.(2007.)

Ko li ko je odr ža nje kva li tet nih od no sa sa od sut nim ro di te ljem va-žno ne sa mo za pri la go đa va nje ne go i za traj no bla go sta nje de te ta, po ka zu ju pri me ri po me nu tih de voj či ca. Dok je jed na de voj či ca obo-stra nim na po rom ro di te lja us po sta vi la nor mal ne od no se sa ocem, do tle dru ga vi še go di na po ku ša va da pri hva ti od ba ci va nje i dis tan cu sa ko ji ma je su o če na, ko je ne raz u me i ko je je či ne ne sreć nom:

D:Mismoimalisuperodnosdoksenisurazveliijasambilatatinaćerka,alimeđutimodkakosuserazvelinijetodobrouopšte.Takodaretkoseviđamo,mislimviđamose,aliretko.

S:Dalitinemašželjuilionnemaželju?D:Pa,neznam.Mislim,janemamnekupreteranu.Kolikogod

dasamjapotpunoravnodušnaprematomrazvodumenijesuperkao.Ovajsadajagledamsebeinerazmišljamotomedokovajiopterećujemestrašno,sobziromdamamaupadneupovremenefaze„tvojtataovo,tvojtataono“.Takodamenitojakosmetasobziromdajaneželimdarazmišljamotome.Alikolikogodsamtoiskulirala,jasamostalamalopovređena. (...) Onmislidajenamaodnosuredu,janemislim.Moždaionnemisli,samosepravi.Ali,ovaj,jajednostavnonjeganesmatramporodicom,zatoštojemeniporodicaonajkoživizajedno.Takodanemože.Možeonmenedavidiposletrinedelje–kakojeuškoliiliovajtako.Jaćureći:dobroje,ietotako.Nemožedaimamojživotuvidu,jernijetu.(2007.)

Is ka zi is pi ta ni ka, de ce i maj ki, uka zu ju da su se nji ho vi od no si, na kon pr vog kon flikt nog pe ri o da adap ta ci je na no vu si tu a ci ju, na kon


raz vo da po bolj ša li – od nos je po stao vi še pri ja telj ski, bli ži i de mo kra-tič ni ji. De ca po ka zu ju ve će raz u me va nje za po lo žaj maj ke, raz vi ja ju vi še po što va nja i tru de se da po ma žu. To je po seb no is tak nu to u slu ča ju dve de voj či ce ko je su na kon raz vo da pre ra sle po lo žaj pre za-šti će nih je din ča di. U li te ra tu ri se ovaj pro ces de te to vog pre u zi ma nja od go vor no sti po ne kad na zi va „ubr za nom so ci ja li za ci jom“. Po ne kad de ca po sta ju „ro di te lji ro di te lji ma“ – sta vlja ju po tre be svo jih ro di te lja is pred svo jih po tre ba, po ku ša va ju da udo vo lje i da se bri nu o ne sreć-nim ro di te lji ma, što ih či ni po no snim, ali po sta je dis funk ci o nal no ako ta kva si tu a ci ja po tra je (Mox nes, 2003: 101).

Što se ti če pri la go đa va nja ro di te lja, kri ze adap ta ci je su bla že kod onih su pru žni ka ko ji od la ze – ta ko je do ka za no da mu škar ci do-ži vlja va ju raz vod ma nje stre sno od že na ko je osta ju sa de com (Pi or-kow ska-Pe tro vić,1990: 35). Naj bo lje se pri la go đa va ju že ne od ko jih je po te kla ide ja za raz vod. Ta ko đe, dru štve na ak tiv nost je zna ča jan či ni lac u ubla ža va nju stre sa. Me đu tim, maj ke se če sto ne okre ću dru štve nim kon tak ti ma, ne ke i za to što do ži vlja va ju da ih sre di na ne po volj no pro ce nju je. Mo je is pi ta ni ce ni su po mi nja le stig ma ti za ci-ju, ali dve je su po mi nja le usa mlje nost, psi hič ki za mor i ne do sta tak emo ci o nal ne po dr ške:

M:Imamjednuemotivnuprazninubeskrajnu.Imorampriznatidabiimalaželju,odnosnobilobimipotrebnodatomalopopunimusmislunekeemotivneveze,akojetouopšteizvodljivouovimgodinama.Štoopetnosisasobomipozitivneinegativne,iovakveionakve.Dosadasenisamupuštalautakonešto,nitisamstvorilaprilikuzatakonešto.(2007.)

Dve maj ke de ča ka ko je su se ra ni je raz ve le ima ju du go traj ne van brač ne post-raz vod ne part ner ske ve ze. Re ak ci je de ce su raz li-či te: jed na maj ka ži vi u istom do ma ćin stvu sa part ne rom, si nom i svo jim ro di te lji ma, što svi pri hva ta ju; dru ga maj ka dr ži svo ju du go-go di šnju ve zu odvo je nom od pri mar ne po ro di ce, ma da ni je taj na, ali po sto ji pro blem što sta ri ja ćer ka to ne mo že da pri hva ti, ta ko da su kre nu le na psi ho te ra pi ju.

Tri maj ke su se ža li le na po gor ša nje ma te ri jal ne si tu a ci je i ne do-volj nu sprem nost biv šeg su pru žni ka da uče stvu ju u re ša va nju fi nan-sij skih pro ble ma. Po seb no te ško pa da što se oba ve ze oko po ro di ce i ro di telj stva ne de le:


M:Drugo,recimo,menijerazvoddošaokaoolakšanje,psihičkoolakšanje,tokodmenenaposlu,ljudiokomenenisuniprimetili.Nitisamjapatilazbogtoga,madajesadteško,teškoježivetisamsadvojedece,uporodicisedeliizaradaiobavezeibolestiiorganizacijaposla,svesedeli,pajeteško,aovdejesvenameni.Jaodroditeljanisamimalanikakvupomoć,tatajebiobolestan,inisammogladaočekujempomoć.(2007.)

Kao što su po ka za li is tra ži va ni slu ča je vi, raz vod je ste ve o ma stre sna pro me na, du go tra jan pro ces dez in te gra ci je na ni vou unu tra-šnje di na mi ke po ro di ce, ko ji pro la zi kroz raz li či te fa ze u to ku mo gu-ćeg us po sta vlja nja po nov ne rav no te že od no sa. Ka ko i u ko joj me ri je ta pro me na uti ca la na ži vot de te ta za vi si lo je od mno gih fak to ra: od na či na na ko ji su ro di te lji po stu pa li sa de te tom to kom pro ce sa raz-vo da – uklju ču ju ći raz go vo re, in for ma ci je, ob ja šnje nja, po dr šku; od uspe šno sti pri la go đa va nja po ro di ce i de te ta na pro me nje ne ži vot ne okol no sti – no vo pre bi va li šte, so ci jal ne kon tak te, ma te ri jal nu si tu a ci-ju, a naj vi še od sve ga od odr ža va nja kva li tet nih od no sa sa od sut nim ro di te ljem – ocem.

U smi slu ob na vlja nja na ru še nih od no sa raz vod mo že bi ti po če-tak po nov ne in te gra ci je po ro di ce na no vim bi-nu kle ar nim osno va ma – raz vod je struk tu ral ni slom i dez or ga ni za ci ja po ro di ce, ali ne mo ra bi ti dez in te gra ci ja jed no ro di telj ske i bi-nu kle ar ne po ro di ce. Mo že se re ći da je po nov na in te gra ci ja u pot pu no sti ostva re na sa mo u jed noj od če ti ri po ro di ce – u po ro di ci po me nu te de voj či ce, ko ja je u pu noj me ri re kon stru i sa la od no se sa ocem i nje go vom no vom po ro di com, a raz ve de ni ro di te lji ima ju za do vo lja va ju ću ko mu ni ka ci ju i sa rad nju. U osta lim su u dve po ro di ce us po sta vlje ni za do vo lja va ju ći od no si de te ta sa ocem – na kon pe ri o da adap ta ci je, de ča ci či ji su se ro di te lji raz ve li dok su bi li mla đi tvr de da sa da ima ju do bre od no se sa oče vi-ma. Me đu tim, u ovim po ro di ca ma ni su ostva re ni za do vo lja va ju ći od-no si iz me đu biv ših su pru žni ka, kao što po ka zu ju is ka zi oca jed nog i maj ke dru gog de ča ka:

T:Nemamonikakavdogovor,miseuopštenečujemotelefonom,nitisedogovaramo.Jednostavno,B.kažeštamutreba, jakažemsinemožeilizapardana,ilinemože.Aliništanasdvojenepričamo.(2000.)


M:Nažalost,nisadnisusjajni(od no si ST).Doživelasamnekestvarikojenisamverovaladaćuodnjegadoživeti,kadvamkaže,tinisimeniništa,nisiminišta.Štamuježenakojačuvadvojedece,imislimdatoidesnameromdabudevrlonisko,vrloružno.Tojebiloujesen,menijetatatogletaumro.Menisepunotihprivatnihstvariisprepletalo,teškihprivatnihstvari,štaćetestresnije,kadvamumreotac, razvedetese, selidba,gubitakposla,pamislim,maloseprevišeskupilo.(2007.)

Naj i zra zi ti je dez in te gra tiv ne pro ce se na la zi mo u po ro di ci de voj či-ce ko ja ima na ru še ne od no se sa in di fe rent nim i od ba cu ju ćim ocem, što ima traj ne po sle di ce na nje no bla go sta nje.

Raz vod ro di te lja je imao ka rak ter kritičnogtrenutka u bi o gra fi ja-ma mla dih ko ji su ima li to is ku stvo, ta ko što je uti cao na nji ho vu per-cep ci ju od ra slo sti i na an ti ci pa ci ju vla sti te bu duć no sti – ma te ri jal ne sa mo stal no sti i part ner skih od no sa.

Iz ra zi ti dez in te gra tiv ni pro ce si ko ji ni su re zul ti ra li raz vo dom obe-le ži li su ži vot po ro di ce jed nog de ča ka. Po ro di ca ja pro šla kroz ve li ku i vi še go di šnju kri zu – otac je hteo da na pu sti si na (is pi ta ni ka), dve ćer ke i su pru gu i da ode sa dru gom že nom (osta vio ih je i bez sred-sta va). Ko ri šće njem unu tra šnjih re sur sa – upor nim ube đi va nji ma i na po ri ma su pru ge, i spo lja šnjih re sur sa – pri ti skom pri ja te lja i sa-ve ti ma struč nja ka, kri za je do ne kle pre va zi đe na – otac je od u stao od od la ska iz po ro di ce. De ca su pa ti la – is pi ta nik je na pu stio ško lu i pre šao na van red no ško lo va nje, jed na se stra je po na vlja la raz red. Maj ka je pla ka la dok je o to me go vo ri la to kom in ter vjua. Ma da se po nje nom is ka zu sad „sve sre di lo“, uti sak je da po ro di ca ne ma zdra vu ko mu ni ka ci ju i da je sa mo for mal no na oku pu – bez su štin ske in ter-ak ci je, ko he zi je i in te gra ci je. Ovaj do ga đaj pred sta vlja kritičnitrenutak u ži vo tu ovog mla di ća, po što je on to kom po ro dič ne kri ze na pu-stio re dov no i pre šao na van red no ško lo va nje i po čeo da ra di, što je ima lo uti ca ja na nje go vu po ten ci jal nu ka ri je ru spor ti ste. No vo na sta la si tu a ci ja, po tre ba da se on usme ri na rad i za ra đi va nje, na me sto na tre ni ra nje, pred sta vlja struk tu ral no ogra ni če nje u for mi ra nju mla di će-ve so ci jal ne bi o gra fi je.

Po gi bi ja oca je bi la po če tak dez in te gra tiv nih pro ce sa u po ro di ci dru gog de ča ka. Otac je od pred škol skog uz ra sta is pi ti va nog de te ta (u pr vom ta la su po čet kom de ve de se tih) iz dr ža vao po ro di cu do dat-


nim pri ho di ma od pre pro da je ben zi na, da bi na kon dru gog ta la sa raz go vo ra 2000. go di ne po gi nuo u po ža ru ko ji je iza zvao pre ta ču ći ben zin. Že na je osta la da se sna la zi sa ma sa dva si na na ško lo-va nju. Iz da va la je stan u Ra ko vi ci, a ži ve li u ku ći nje nih ro di te lja u pred gra đu. Od sep tem bra 2006. go di ne raz dvo ji li se – sta ri ji sin je ostao u ku ći, a maj ka i de čak se vra ti li u stan. Po ro di ca se po ce pa la, od no si iz me đu maj ke i si na sa jed ne stra ne i sta ri jeg de te ta (bra ta) sa dru ge stra ne su po sta li lo ši. Po ro di ca je i u ra ni jem pe ri o du ima la kri ze zbog vi še go di šnjeg obo lje nja mla đeg si na (is pi ta ni ka), ko ji je imao epi lep tič ne kri ze to kom od ra sta nja. Ta si tu a ci ja je ori jen ti sa la maj ku ka mla đem si nu, a nji ho vo zbli ža va nje je bi lo još iz ra že ni je na kon smr ti oca. Po ro dič na tra ge di ja pred sta vlja kritičnitrenutak u bi o gra fi ji ovog mla di ća, jer je on na kon oče ve smr ti do neo prag ma tič-nu od lu ku da na me sto gim na zi je za vr ši za nat sku ško lu i eko nom ski se ra ni je osa mo sta li. Sa dru ge stra ne, on se ve zao za maj ku, što je uti ca lo na to da od ba cu je ide ju o sa mo stal nom sta no va nju u pro jek-ci ji vla sti te bu duć no sti.

Jed na od pro me na ko ja je uti ca la na po ro dič ni ži vot je pre se ljenje ko je se u pe ri o du iz me đu dva po sled nja ta la sa is tra ži va nja de si lo u pet po ro di ca. U dve po ro di ce pre se lje nje je bi lo po sle di ca raz vo da: jed na se pre se li la u ro di telj ski stan i ot po čeo je za jed nič ki ži vot sa maj či nim ro di te lji ma, od no sno maj kom, dok je u dru goj na pra vlje na stam be na tran sak ci ja sa maj či nim ocem da bi se jed no ro di telj ska po-ro di ca osa mo sta li la. Sve po ro di ce su pre se lje njem po bolj ša le svo je stam be ne uslo ve, ali pro me ne ni su na isti na čin pri hva će ne od stra-ne svih čla no va po ro di ce:

S:Kažetenesviđavamseovdeovajstan?M:Menisenesviđa,ćerkisesenesviđa,sinusesviđazato

štojecentar.Iondakakoseizađe–ugradusmo.Uglavnomnekomentarišestankaostan.Značikažem,tamojebilomnogoprisnijenegoštojeovde.Tamoseživotodvijaucelomstanunonstopu35kvadrata.Ikuhinjaidnevnasobainjihovasobasubilepovezane.Ovdejeipaksverazbijeno.Takavjestan,dajesvakasobazasebe,priličnorazbijeno.(Mi lo še va ma ma, 2007.)

Po ne kad pre se lje nje zna či ve li ku pro me nu u na či nu ži vo ta – kao u slu ča ju Bran ke i nje ne po ro di ce: pre se li li su se go di ne ko ja je pret-ho di la tre ćem ta la su is tra ži va nja u se lo (vi kend na se lje) van gra da


– pro da li sve kr vin stan i ku pi li jef ti nu ku ću sa pla cem, a osta tak su pre tvo ri li u ušte đe vi nu i ko ri ste za tro šak. Svi se osim oca ža le zbog se lid be – pu tu ju sa ti ma do po sla, ško le, iz la za ka, ali njih še sto ro ni su mo gli vi še da ži ve u dvo sob nom sta nu. O kritičnomtrenutku u bi o gra-fi ji se mo že go vo ri ti s ob zi rom da se Bran ka ža li na te ško pri la go đa-va nje na no vi na čin ži vo ta, na sma nje ni broj so ci jal nih kon ta ka ta i na pro stor nu izo la ci ju:

D:Bilomijedosta,stvarnoteško.Nisamsenisadjanavikla,samoprilagodila,jernemogu,više,odkadsamdošlaovdestalnosamplakala i sanjala samneke gluposti, tako da sambila, bašono,punanegativneenergije.Ibilasambesnaštojetotakosve,jernisamželela.Ijošsamslavila18.rođendanovde.Tomijebilonajgore,baš.

...Menijeponekadstvarnodosadno,stvarnonemamštadaradim.Paneznam,volelabihda,neznam.Neznam,volelabihdamibudekaoštomijebilouRakovici,moždatakonešto.Dabudemvišeokruženaljudima,neznam.Lupam,daodemdoprodavnicealidavidimdatuimadostaljudiida,neznam,malo...Volelabih,uprincipunijemeniništamnogološe,samošto,etotako,neznam,stvarnominekaddosadno,nemamštadaradim. (Bran ka, 2007.)

Ne ke od pro me na ko je su po ten ci jal ni iz vor su ko ba i kri za u po ro di ci po ti ču iz ci klu sa od ra sta nja de ce. Ka ko po ka zu ju mno go-broj na is tra ži va nja, naj ve ći broj ro di te lja opa ža ado le scen ci ju kao naj te ži pe riod ro di telj stva (Ge cas and Seff, 1990: 943). Ka ko sam po ka za la u pret hod nim ra do vi ma, mo ja is tra ži va nja uka zu ju da se ro di telj ske di le me for mi ra ju iz me đu sve sti o vla sti toj (ili po ro dič noj) od go vor no sti za bla go sta nje i uspeh de ce i per cep ci je ogra ni če no sti vla sti tog uti ca ja u tom do me nu, ko ji je uslo vljen iz ra že nom dru štve-nom kri zom (To ma no vić, 2002). Po ro dič na at mos fe ra, op te re će na re ša va njem mno go broj nih pro ble ma, ank si o zno šću, per cep ci jom ri zi ka i za bri nu to šću za si gur nost, ne do pri no si raz re ša va nju ovih po ro dič nih pro ble ma. Šta vi še, ank si o zni i ne si gur ni ro di te lji, ko ji svo-ju de cu do ži vlja va ju kao „ugro že nu“, ose ća ju još ja ču po tre bu da ih za šti te od oko li ne ko ju opa ža ju kao štet nu i ri zič nu. Pri to me ro di te lji su raz vi li raz li či te stra te gi je ko je su kom bi no va li i pri me nji va li u po-ku ša ji ma kon tro le ri zi ka, kao što su: ko mu ni ka ci ja, kon tro la uti ca ja, struk tu ra ci ja, za šti ta i za bra ne (Ibid.). Pi ta nja auto no mi je i kon tro le


bi la su po seb no ak tu el na to kom dru gog ta la sa is tra ži va nja, dok su is-pi ti va na de ca bi la u ra noj ado le scen ci ji. U tre ćem ta la su is tra ži va nja, ne ki ro di te lji su is ti ca li kao uspeh ro di telj stva to što su de cu us pe li da sa ču va ju od ri zič nih uti ca ja i „lo šeg dru štva“:

M:Jahoćudaznamgdeiduskimsedruže,kudaimidepamet.Nijesaddaimodređujempravilaponašanja.Negodaznajukudaimidepamet.Oddruštvaizkraja–odpetorodecekojesmonjihovemameijaispredzgradešetalekaobebe,samoM.(sta ri ji sin) jenafakultetuinijenarkoman.Jošjedannijenarkoman.Atrojicasunarkomani,lopovi,imajukriminalnidosije.Strašno,razumete,tosudecakojasuodraslasamojom.(Jo va no va ma ma, 2007.)

M:Dobro,mislim,ukrajnjemslučaju,mislimdanećepravitigafoveuodrastanjukojepravivelikideodeceunjegovomuzrastu.Toještojeipaknegdeubitiono...detekojenekonzumiraništaštomožedagaodvedenanekustranputicu.Štojeudostadobromdruštvu.Štonemasklonostiznačikakriminalunekomislično.Uprincipuiuškolidobijamo,kolikogoddasenekadpožalenanjegovoučenje,svikažudajebaremjakodobrovaspitanodete.Štojestebitno.Znaštajeispravnoštanijeispravno.(Dra ga no va ma ma, 2007.)

Upra vo je „skre ta nje na stran pu ti cu“ re zul tat ve li ke kri ze u od ra-sta nju jed ne de voj či ce i uzrok kri ze u nje noj po ro di ci. Ona je otvo re-no je pri ča la o pe ri o du i pro ble mi ma kroz ko je je pro šla – o ba vlje nju pro sti tu ci jom u če tvr tom raz re du sred nje ško le, o „spa ša va nju“ uz po moć jed nog čo ve ka, o po ro dič noj i lič noj kri zi, stra ho vi ma i de pre-si ji na kon to ga, o ra du na tom pro ble mu sa struč nja ci ma u ne vla di noj or ga ni za ci ji:

D:Paupalasamulošedruštvo,povelasamsezanovcem.Bavilasamseprostitucijom.Trimesecajetotrajalo.Utojpričisamupoznalatogčovekakojimejeizvukaoiztoga.Naravno,trebalosamdakažembitiubijena,kidnapovanaiubijena.Jasamnormalnopriznala roditeljima,oni su seobratili policiji. I pomogli suminaravno.Izvuklasamsejakobrzoiztoga.Štojetrenutnotadabilalošasituacijaukućimaterijalna,a jakaoimaltenesvakanaivnadevojkapovelasamsezanovcem.

Ukućijebilolomovazbogtoga,jakoteškosusviprihvatili.Nisuverovali,kadgodbitogledalitonaTV,reklibi:jadnitiroditelji,


ovosenamanikadanećedesiti.Nikadnisunipomišljalinato.Takopoštojejakoemotivanzamene,jasammisliladaćetataumreti,onserazboleoimaojetemperaturu40inešto.Ležaoje5danaukrevetu.Tatajeskrozzanemarioštasamjaradila.Uostalommenijebilovažnodasenjimaosveti.Mama–mislilasamdaćenervnislomdobiti.Bratjetubioonako,njemujebilojakoteško.Alionjeuspeodanassveohrabruje,dajetoprošlo,danetrebaponovo.Takojajednovremenisamizlazila,jednočetirimeseca,nigde.Zbogsvojesigurnosti.Aakoizađemtojeupratnjiroditeljabratailinekogdrugadrugarice.Nikadasama.(2007.)

Sa da šnja si tu a ci ja je pri lič no pro ble ma tič na – svi čla no vi po ro-di ce pri sta ju da ona bu de ma te ri jal no po ma ga na i ško lo va na („spon-zo ri sa na“) od stra ne čo ve ka ko ji ju je iz va dio iz pro sti tu ci je, ko ji na-vod no ni je nje na mu šte ri ja. De voj ka je ra di la na po slu ko ji joj je on obez be dio (u ka fe te ri ji), ali vi še ne mo že da ra di, jer je to „za nju te ško“ (po nje nim i maj či nim re či ma). U po ro di ci je kao de te mno go mla đe od bra ta, bi la pre za šti ći va na i oslo ba đa na od go vor no sti – ni je na vi ka va na da ra di ni u ku ći, a kon tro le je bi lo ma lo – zbog per mi siv-no sti ro di te lja. Sa dru ge stra ne, de voj či ca je ra sla u stal noj nov ča noj i stam be noj osku di ci, želj na sve ga i fa sci ni ra na mo dom i gla mu rom. Nje ni is ka zi uka zu ju da je nje na lič nost pri lič no la bil na, po seb no u seg men tu sta vo va i od no sa pre ma mu škar ci ma. De voj ka ima pla no-ve za bu duć nost – da uz fi nan sij sku po moć za vr ši pri vat ni fa kul tet, da se ba vi žen skim fud ba lom, da se uda za sa da šnjeg part ne ra, da ra di kao me na džer u spor tu, ali oni de lu ju ne re al no uzi ma ju ći u ob zir nje nu la bil nost i od su stvo pra ve i sta bil ne po dr ške ro di te lja.

Ova kri za u od ra sta nju, ko ja pred sta vlja kritičnitrenutak u de voj či-noj bi o gra fi ji, une la je kon fu zi ju u nje no po i ma nje part ner skih od no sa, per cep ci ju se be i oče ki va nja od bu duć no sti. Do sa da se so ci jal na bi o-gra fi ja ove de voj ke for mi ra la u prav cu de vi jant no sti kom bi na ci jom ne-ko li ko fak to ra: kon stant ne ma te ri jal ne osku di ce po ro di ce, nje ne te žnje za la kim i „sjaj nim“ ži vo tom, ro di telj ske po pu stlji vo sti sa od su stvom kon tro le i po dr ške (za ne ma ri va nje). Na ko ji na čin će se da lje raz vi ja ti nje na ži vot na pu ta nja za vi si od unu tra šnjih sna ga (re sur sa) – nje nih lič nih i po ro dič nih, kao i spolj nih re sur sa – po mo ći struč nja ka i struk tu-ral nih re še nja ko je bi dru štvo obez be di lo (za ško lo va nje na pri mer).

Dvo ji ca mla di ća iz po ro di ca sred njeg slo ja, Du šan i Dra gan, pro-la ze kroz ado le scent ske kri ze, što iza zi va su ko be u po ro di ci. Iako


ne ma ja sne i re al ne pla no ve za bu duć nost Dra gan je opre de ljen ka ko šar ci kao pro fe si ji, ma da i ne do volj no si gu ran u svo je mo guć no sti. Iz vor kon flik ta i ne sta bil no sti u ovoj po ro di ci je nje go va ne za in te re-so va nost za obra zo va nje i po stig nu će u tom do me nu, ko je ro di te lji (po seb no maj ka) od nje ga oče ku ju, o če mu će vi še re či u na red nim po gla vlji ma.

Za raz li ku od Dra ga no ve, Du ša no va kri za od ra sta nja se ge ne ri-še iz nje go ve neo d re đe no sti i ne de ter mi ni sa no sti u po gle du iz bo ra fa kul te ta i bu du će pro fe si je i in ter na li zo va nih ro di telj skih oče ki va nja. Nje gov is kaz po ka zu je re flek si ju o aspi ra ci ja ma i iz bo ri ma i ko li ko ga op te re ću je kritičnitrenutaku ko me se na la zi:

D:Svejetoneizvesno.A,neznam,zaposaoštostemepitali,voleobidasebavimnekimposlomkojije,neznam,kreativan,svakiputjedrugačije,nedabukvalnoneštoistražujem,alida,alida,nebihsebemogaodazamislim,jedinifakultetkojinebihupisaojepravni.Znači,da,daučimpravoidasebavimtimnečim,znači,jestedasuoniuveknajzastupljenijiisvudatrebapravnika,alinebimogaodabudempravnik.Ovoostalomožda.Idaradimubanci,naprimer,teneketakoposlove,tobibilomučenje.Celogdanadaprovedemukancelariji,ono,tojestrašno.Ali,ono,ništaneznamštabispecijalno.Imampunoideja,mislimono,čimebi,moždabiupisao,neznam,FDU,tojeteškodaupišem.Alitosvetrebadarazmišljamdaznam,naprimer,jatorazmišljamsada,akoćudapokušam,naprimer,arhitekturu.Sadtrebadakrenemdasepripremam.Ištasad,naprimer,jakrenemdasepripremam,meniodjedanput,eto,dunesadjanećuto,’ajdeovoćunaFDU.Paondatrebadakrenemdasepripremamzaturežiju,akobiupisivaoto.Poštomisenaglumu,voleobih, izmeđuostalog,stvarnodaidemnaglumu,jervoleobivišetenekeumetnosti,jerbivoleotimemnogovišedasebavim.Ali,ovaj,nisamnikadišaonaglumu.Sad,mojadrugarica,evo,kojanije išlanaglumu, išla jenapripreme,saddal’ćeonadaupadne,ipakjetodrugačijekadnekokoide10godinaglumi,ipaksesvetozna.Ovaj,takodaneznam,ono.Neznamuopšteštadaradim.(2007.)

Po sle di ce Du ša no ve kri ze od ra sta nja: pad sa mo po u zda nja, so ci-jal na izo la ci ja – po vla če nje od dru štva, ne za do volj stvo, ank si o znost – stva ra ju kon flikt ne od no se sa bra tom i ro di te lji ma:


M:Paneznam,meni jeskoropalonapametdamoždačakodemsanekimpsihologomdaporazgovaram,prostodanekomipomogne,mislim,nakojinačindasenjemupomogne.Jermislimdasvevišeivišenekakoulaziutoida,prosto,tibesovi,toštojesuprugrekao,tibesovidolazeupravoiztog,tenjegove,situacijegdeonneumedasesnađe,neznakakodaizađeiztogaiondaeksplodira.Ijasamitomerazmišljalada,vezanoisatimeštabiupisaosledećegodine,jeron,mislim,hoćedaupišefakultet,onnebidazavršigimnazijuidastanetu,aliprosto,jamislimdaustvarinajvišegairazdire,to.(Du ša no va ma ma, 2007.).

In ter ak ci o ne kri ze u od no si ma u po ro di ci na sta le kao po sle di ca fa za od ra sta nja de te ta, ali i dru gih dez in te gra tiv nih pro ce sa (pre sve-ga raz vo da), do no se po tre bu da se po red unu tra šnjih, in ter ak ci o nih, ak ti vi ra ju i spo lja šnji re sur si – sa ve ti i po moć pri ja te lja, srod ni ka i struč nja ka, o če mu je sve do či lo ne ko li ko ro di te lja.

Odnosiroditeljapremadetetukaočinilac socijalnebiografije

Po ro dič ni od no si iz per spek ti ve so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be su ta ko đe ve o ma slo že na oblast za pro u ča va nje. So ci o lo ške stu di je se uglav nom fo ku si ra ju na po ro dič ne od no se kao fak to re ko ji do pri-no se tran zi ci ji u od ra slost, a na gla sak je na po ma žu ćoj ulo zi po ro di-ce u pro ce su raz vi ja nja ne za vi sno sti (Gil li es, 2000: 223). Po ro di ca se u nji ma po sma tra kao iz vor re sur sa za mla du oso bu, a po ro dič ni od no si kao je dan od tih re sur sa u po sti za nju kraj njeg ci lja – ne za vi-sno sti mla de oso be.

Shod no ci lju ove stu di je, fo kus ana li ze je na od no su ro di te lja pre ma de te tu kao či ni o cu ob li ko va nja nje go ve so ci jal ne bi o gra fi je, pa se ovaj od nos tu ma či kao deo ha bi tu sa po ro di ce. Reč je o jed noj od struk tu ra ko ja ob li ku je de la nje, pa se kao osnov no is tra ži vač ko pi-ta nje po sta vlja: ka ko od nos ro di te lja pre ma de te tu uti če na nje gov ili njen od nos pre ma sve tu i ti me i na de la nje mla de oso be. S ob zi rom da je u pi ta nju u so ci o lo gi ji ma lo pro u ča van pro blem, a i da sam pri-stup ove stu di je – uzo rak i me tod, po sta vlja ju ogra ni če nja, u ana li zi


se ne ću ba zi ra ti na ot kri va nju de ter mi ni stič ke po ve za no sti iz me đu ro di telj skog od no sa i de la nja de te ta/mla de oso be. Po ku ša ću da pri-stu pom na kva li ta tiv nim po da ci ma „za sno va ne“ (grounded) ana li ze pru žim de skrip ci ju obra za ca ro di telj skog po na ša nja i tu ma če nje nji-ho ve po ve za no sti sa de te to vim de la njem.

Kva li ta tiv na ana li za stu di ja slu ča ja po ka za la je da se mo gu iz-dvo ji ti ne ko li ko obra za ca po na ša nja ro di te lja pre ma de ci ko ji su re le-vant ni za nji ho vo de la nje i ši re ob li ko va nja so ci jal nih bi o gra fi ja: pod-sti ca nje (po stig nu ća, sa mo stal no sti), po dr ška (od lu ka ma i na po ri ma de te ta), ne me ša nje (uz po sto ja nje kon tro le i/ili to pli ne), za ne ma ri va-nje (po pu stlji vost sa od su stvom kon tro le i po dr ške). Iako se na ve de-ni obra sci ra zu mlji vo ne ja vlja ju u či stom ob li ku, ipak je mo gu će uoči-ti ten den ci je ro di te lja da in kli ni ra ju od re đe nim ob li ci ma po na ša nja.

Pod sti ca nje po stig nu ća kod de te ta je zna ča jan ele ment eto sa ne kih po ro di ca. Ono pod ra zu me va ula ga nje raz li či tih re sur sa, ma te ri-jal nih i ne ma te ri jal nih, u obra zov no po stig nu će de te ta, što je naj vi dlji-vi je u slu ča ju Iva na, ali i u slu ča ju dru ge de ce ko ja su ori jen ti sa na ka sti ca nju obra zo va nja (Ne ve na, Bo jan, Ivan, Mi loš, Ja kov, Iva na).

Po red pod sti ca nja po stig nu ća, u ne kim po ro di ca ma (po seb no u slu ča ju Ne ve ne i Bo ja na) in si sti ra se na raz vi ja nju sa mo stal no sti i od go vor no sti kod de te ta. U kom bi na ci ji ova kvih ro di telj skih uti ca ja de ca/mla de oso be ak tiv no pri stu pa ju stva ra nju i ko ri šće nju mo guć-no sti, do no se ći od lu ke, pra ve ći iz bo re (Iva na) i in di vi du a li zu ju ći svo-je bi o gra fi je.

Is ka zi Ja ko va i nje go ve maj ke po ka zu je ka ko se in di vi du a li zo-va nom iz bo ru pro fe si je sti če uti caj ne ko li ko fak to ra – zna ča ja nog na stav ni ka, gru pe vr šnja ka, po dr ške i pod sti ca ja od stra ne maj ke:

D:Pajednostavno,prvoupočetkunisamhteodanastavimdasebavimmuzikom, iondaodjednom.Jedanprofesor–violinistasastaviojejedankvartet.Imismopočelidasviramoidaidemonajavnekoncerte,dobijalismospecijalnenagradeisveživo.Itojepovuklo,jednostavnotakavnačinživota,mislim,misedopao.Jednostavnosamupisaotusrednjuškoluisadseetobavim.(2007.)

S:Kadjenastupiotajperiodteracionalizacijeiboljeorganizacije,tosazrevanje?

M:Naprimeroddrugograzredasrednješkole(mu zič ke ško le, prim. ST.).Praktično.Uprvomjejoštražiosebeiondasuseneke


stvaridesilekodnjegauškoli,ovajdesilosedajepočeodasviraunekomgudačkomkvartetukojigajeprvo,izbaciouonomnajpozitivnijemsmislu.Nesamsastavkojigajeanimirao,negoidruštvouokvirutogsastava.Atakođeičinjenicadasmonagodinuipodanaprimilinastanovanjedečakakojijebioviolinista.Trenutnonajboljiuškoli.Ionisuseprosto,bodrilijedandrugogutomodrastanju.Iumeđusobnimuspesima....Međutim,violončelojebionjegovizbor...Tajdrugirazredsrednješkolejebiopunpogodakpopitanjumnogihstvari.Nesamoovajkvartet.Negosamuspeladadovedemmogkolegukoji je izuzetanpedagogikoji je imponovaoJakovu.AzaJakovajestrašnobitnodaosobaodkojeneštoučiunjemuizazivapoštovanje.(2007.)

U ne kim po ro di ca ma do mi na tan stav je po dr ška de te to vim od lu-ka ma i na po ri ma, iako se sa mo stal nost po seb no ne pod sti če. Sla vi-či ni i Lu ki ni ro di te lji, iako ni su pod sti ca li sa mo stal nost u od lu či va nju i obra zov no po stig nu će, da ju ma te ri jal nu i emo tiv nu po dr šku nji ho vim in di vi du a li zo va nim od lu ka ma i na po ri ma da stu di ra ju. Ta ko Lu ki ni ro-di te lji, iako u ma te ri jal noj osku di ci, uz ve li ka od ri ca nja na sto je da fi nan si ra ju nje go vo stu di ra nje:

S:Dalistegateralidaradi?M:Panisambašneštobilazarad.Počeojeneštodaradi.

Moždabizabatalioškolu,iboljeječimdecaosetedaimajudinar,ondaseškolateškozavrši.Retkokojedeteradiizavršavaškolu.Imamkoleginicunjenećerkesuisto.Jednajezavršililajednazavršavafakultet.Drugaricesusezaposlileizabatalilesufakultete.Takodakažem,jaćudasemučim,aliviimadazavršite,paondaraditenormalno.Nisamneštozatajrad.Boljedauči,padazavrši.Decakadosetedaimajupara,ondaćeteškodazavrše.(2007.)

Po dr ška i po moć u re a li za ci ji bu du ćih iz bo ra de te ta is ka za na je od stra ne ne ko li ko ro di te lja. S ob zi rom da ni su usme ra va ni da raz vi ja ju aspi ra ci je, Ta ma ra, Jo van i Bran ka ne ma ju ja sne pla no ve za bu duć nost, ali ra ču na ju da će se uz po moć ro di te lja po ja vi ti ne ke mo guć no sti i da će ih u na po ri ma ro di te lji po dr ža ti. I ro di te lji i de ca ra ču na ju na dru štve ne kon tak te (in stru men tal ni so ci jal ni ka pi tal) ko ji će do ve sti do ne kih mo guć no sti za za po sle nje. Iako ne ra ču na na in stru men tal nu po moć, Bran ka, ko ja pla ni ra da po sle za vr še ne struč-


ne ško le ra di go di nu da na, usa vr ša va se na za nat skim kur se vi ma i raz mi sli o bu du ćem ško lo va nju, ra ču na na psi ho lo šku po dr šku oca ko ji je u po ro di ci ve ći ro di telj ski auto ri tet:

D:Tatami je rekaodameonpodržavausvemuštogod jaodlučim,idanećedamisemeša.Zatoštosenjegovtatanjemumešao....Takodajeonmenirekao,ibratuisestri,damožesamodanampomogne,danamdapodršku,danasposavetuje,anikadnamsenećemešati,nitićedavršipritisaknanas,da,neznam,damiupisujemotozatoštoontakoželi izatoštoontakokaže.(Bran ka, 2007.)

Od nos po dr ške, na me sto pod sti ca nja po sto ji u onim po ro di ca-ma gde je pri sut na am bi va len ci ja ro di te lja iz me đu raz vi ja nja auto no-mi je i pa ter na li stič kog za šti ći va nja, kao i iz me đu kon tro le i per mi siv-no sti. Ta kvi po ro dič ni od no si su ka rak te ri stič ni za one mla de ko ji se opre de lju ju da ko ri ste mo guć no sti, ko je im pru ža po ro di ca (kao što su Ste fan, Sa va i Mi le na) ili ko je će im po ro di ca obez be di ti (po me-nu ti Ta ma ra, Jo van, Dra gan i Du šan). Nji ho ve bi o gra fi je za sa da ne po ka zu ju ori jen ta ci je ka in di vi du a li zo va nim iz bo ri ma.

Dis tan ci ran od nos ne me ša nja se mo že ja vi ti uz po sto ja nje to pli-ne i kon tro le (kao u slu ča ju Mi la na) ili uz to pli nu i emo tiv nu po dr šku, ali bez kon tro le (kao u slu ča ju Bran ka i Mir ka). Ovaj od nos ni je po-sle di ca re flek siv nog sta va da je po treb no ne me ša njem raz vi ti sa mo-stal nost kod de te ta, ni ti po seb no osve šće nog po ve re nja u de te to ve kom pe ten ci je. Šta vi še, po ne kad ro di te lji, kao u ovom pri me ru Mi la no-va maj ka, iz ra ža va ju skep ti čan stav:

M:Milanimamalodrugačijeambicije,mislimdanekadmalobrkarealnostsamogućim.

S:Ukomsmislu?Dalisumuplanovirealni?M:Ne,ne.Onimaplanoverealne,međutimalimumogućnosti

našenisu.DajeuBeograduvišatobiinekakofunkcionisalo.ObziromdajetajnjegovsmeruZrenjaninu,tobijakoteškofunkcionisalo.Trebadaseplaćastan,hrana,školarina.Tojeonoštojekočilomoždaiprošlegodinedaupiše.(2007.)

Sti če se uti sak da je ro di telj ski od nos ne me ša nja po ne kad po sle-di ca inert no sti i sta va da će se stva ri raz vi ja ti sa me od se be, da je


va žno da je de te po šte no i vo lje no a da će za osta lo već sna ći (kao na pri mer u slu ča ju Bran ka).

I on da ka da ne po sto ji kon tro la i zah te vi, od no si to pli ne i si gur no-sti ko je obez be đu je po ro di ca, a na ro či to maj ke (kao u slu ča ju Mir ka i Bran ka), zna čaj ni su za bla go sta nje de te ta. U Bran ko vom slu ča ju, ba be i maj ka su či ni le mre žu si gur no sti, ko ja je oja ča la nje go vu re zi-li jent nost i u si tu a ci ji dez in te gra ci je po ro di ce i ma te ri jal ne de pri va ci je ga spre či la da se okre ne ri zič nim po na ša nji ma.

Iako je po sto ja la to pli na i po pu stljiv od nos, od su stvo ro di telj skog po ve re nja i po dr ške kao i kon tro le, ko je ov de tu ma čim kao od nos za-ne ma ri va nja, u Je le ni nom slu ča ju (pri ka zan u de lu o pro me na ma), do dat ni su fak tor ko ji de la nje opre de lju je ka ri zič nom po na ša nju i de vi jant nim ak tiv no sti ma.

179Stilovi života mladih – aspiracije i strategije

STILOVIŽIVOTAMLADIH–ASPIRACIJE I STRA TE GI JE

Tran zi ci ja u od ra slost i nor ma tiv ni mo de li od ra sta nja

Tranzicija(prelazak)uodraslost pred sta vlja pro ces to kom ko ga mla da oso ba pre u zi ma od go vor nost za raz li či te do me ne nje nog/nje-go vog ži vo ta. Po red ostva ri va nja auto no mi je u od no su na ro di te lje, jed na od ključ nih pro me na u ovoj fa zi ži vot nog to ka po je din ca je pro-me na u od no su na od go vor nost: od po lo ža ja objek ta od go vor no sti svo jih ro di te lja mla da oso ba po sta je su bje kat – od go vor na za se be i dru ge (Bran nen etal., 2002: 5).

Na plu ra li stič ko uob li ča va nje iden ti te ta mla dih oso ba u ka snoj mo der no sti u zna čaj noj me ri uti ču dru štve ni pro ce si ko ji ob li ku ju nji-ho ve ži vot ne pu ta nje. Do pre ne ku de ce ni ju ži vot ni tok je bio od re đen op šte pri hva će nom li ne ar nom she mom po ko joj je pe riod ško lo va nja bio ve zan za mla dost, pe riod ra da za ak tiv nu od ra slost, a pe riod po vla če nja sa tr ži šta ra da za sta ri je do ba i pen zi o ni sa nje. Ove stan-dard ne tran zi ci o ne pu ta nje bi le su ka rak te ri stič ne za dru štva mo-der ne i u ka pi ta li stič kim i u so ci ja li stič kim si ste mi ma. Po ja vom dru-šta va bla go sta nja, se ku la ri za ci je, po li tič ke, kul tur ne i sek su al ne li be-ra li za ci je, eman ci pa ci je že na, a po seb no ma sov nim obra zo va njem u dru goj po lo vi ni XX ve ka i no vim zah te vi ma tr ži šta ra da, mla de oso be ši rom cen tral ne i za pad ne Evro pe su o či le su se sa zna čaj nim pro du-ža va njem fa ze mla do sti. To je re zul ti ra lo no vom tran zi ci o nom fa zom – po sta do le scen ci jom.

Sled stve no, mla di da nas raz vi ja ju no vi kon cept ži vo ta: „nor mal-ne (stan dard ne) bi o gra fi je“ – li ne ar ni hro no lo ški re la tiv no krat ko traj ni sled ključ nih ži vot nih do ga đa ja, za me nje ne su „bi o gra fi ja ma iz bo ra“ – sa mo i zgra đe nim in di vi du a li zo va nim ži vot nim pu ta nja ma. Ni je vi še pra vi lo da se pra ti mo del po ko jem se na kon za vr še ne ško le na la-zi za po sle nje, na kon če ga na red do la zi ve rid ba, pa za po či nja nje ak tiv nog sek su al nog ži vo ta, kao uvod u brak i ro di telj stvo. Da nas su mo gu ća ra zna od stu pa nja od kla sič ne še me: mla di mo gu da po-


sta nu sek su al no ak tiv ni dok su još u ško li, a ume sto ve rid be da se od lu če za van brač ni ži vot u za jed ni ci; mla di da nas ra de i ško lu ju se isto vre me no, to kom če ga se po ne kad vra ća ju u ro di telj sko do ma ćin-stvo, što je ra ni je bi lo ne za mi sli vo, i to me slič no. Od pe de se tih do de ve de se tih go di na XX ve ka pro me ni le su se se kven ce tran zi ci je u od ra slost, ta ko da sta tu sni pre la zi ni su vi še li ne ar ni, već sin hro nij ski i re ver zi bil ni (Du Bo is-Raymond, 1998: 66).

Mla da lač ke i struk tu re od ra slo sti se u bi o gra fi ja ma mla dih od ra-slih oso ba68 pre pli ću i oni se stal no pre ba cu ju iz mla do sti u od ra slost i obrat no. Ne ka is tra ži va nja po ka zu ju da oni struk tu ral ne pre pre ke za sti ca nje sta tu sa od ra slih do ži vlja va ju kao obez vre đi va nje od ra slo-sti i da, ako i mo ra ju da do ne su ne ke od lu ke kao od ra sle oso be, ne iden ti fi ku ju se nu žno sa sta tu som od ra slih. Ide ja o od ra sta nju im se ne do pa da (EGRIS, 2001: 103). Ta ko su is tra ži va či u okvi ru evrop ske mre že za is tra ži va nje omla di ne (EGRIS), kon sta to va li da se mo gu raz li ko va ti tri na či na do ži vlja va nja kon flikt nih ulo ga mla dih i od ra slih: podeljeniživoti(si mul ta no do ži vlja va nje aspe ka ta ži vo ta i mla dih i od ra slih; na pri mer bi ti na ško lo va nju ili obu ci ali se ose ća ti slo bod nim i od go vor nim za sop stve ni ži vot); iščekivanježivota (se be ne do ži vlja va ju ni kao mla de ni kao od ra sle; ima ju ose ćaj „iz gu blje-no sti“); životi na klackalici (sve sno „ša ra ju“ iz me đu kla sič nih fa za bi o gra fi je: mla di ro di te lji ko ji se čvr sto dr že svo je omla din ske kul tu re ili, re ci mo, po tvr đe ni pro fe si o nal ci ko ji se vi ken dom pro vo de po ce lu noć) (Ibid. 103-104).

Ma nu e la di Boa-Rej mon i sa rad ni ci su, na osno vu re zul ta ta lon-gi tu di nal nog is tra ži va nja ko je su spro ve li u pe ri o du iz me đu 1988. i 1997. go di ne, uoči li da se pri bli žno jed nak broj mla dih opre de lju je za normalnubiografiju od no sno od stu pa od tog obra sca i pre la zi u sta tus postadolescenta. Pri to me, ni su uoči li rod ne raz li ke u po gle du iz bo ra jed nog ili dru gog pu ta, ali su usta no vi li ve zu iz me đu iz bo ra postadolescencije i vi ših dru štve nih kla sa, te pri kla nja nju normalnimbiografijama i sred njih i ni žih kla sa. Na osno vu do bi je nih re zul ta ta, auto ri su za klju či li da je po sta do le scen ci ja sve za stu plje ni ja me đu mla di ma, ali da to ne zna či da je „nor ma lan“ ži vot ni put ne stao (Du Bo is-Raymond, 1998: 68).

68 „Young adult“ – koncept osmišljen da obuhvati mlade osobe u fazi postado-lescencije čije biografije imaju neke atribute odraslosti ali i mladosti.


Pri met no je da ado le scen ti sa normalnimbiografijama že le da od ra stu pre ne go postadolescenti, a ta ko i či ne. Nji ho ve vo di lje su dva tra di ci o nal na stu ba od ra slo sti: eko nom ska ne za vi snost i stva-ra nje po ro di ce. Po sta do le scen ti su, za raz li ku od njih, sum nji ča vi u po gle du či ta vog kon cep ta od ra slo sti i sma tra ju da kad od ra stu lju di gu be vo lju za za ba vom, po sta ju ozbilj ni, do sad ni i od go vor ni – a ove oso bi ne ima ju ne ga tiv nu ko no ta ci ju. Bi ti mlad zna či po na ša ti se ne pred vi dlji vo i ne sta šno, ose ća ti se ne spu ta no – bez ika kvih oba-ve za. U ova kvoj in ter pre ta ci ji, od ra slost i mla dost su an ta go ni stič ke po zi ci je (Ibid: 74).

Rej čel Tom son, Dže net Ho land i nji ho vi sa rad ni ci su u is tra ži va-nju na pet lo ka ci ja u Uje di nje nom Kra ljev stvu ot kri li da iako su mno ga obe lež ja od ra slo sti iz me nje na, ro di telj stvo i sa mo stal no sta no va nje pred sta vlja ju cen tral ne od li ke od ra slo sti u oči ma naj ve ćeg bro ja mla-dih. Uoči li su, ta ko đe, ma lo de tra di ci o na li zo va nih mo de la od ra slo sti: sko ro svi is pi ta ni ci su oče ki va li da bu du u bra ku ili u ozbilj noj ve zi i da ima ju de cu do svo je tri de set pe te go di ne. Isto vre me no su na či ni na ko je su is pi ta ni ci pla ni ra li da is pu ne ovaj nor ma tiv ni mo del bi li raz-li či ti, za vi sno od kla se i ro da is pi ta ni ka. Is tra ži va či su ta ko đe uoči li struk tu ral ne raz li ke u de fi ni ci ja ma iden ti te ta od ra slih me đu mla di ma. Usta no vi li su da po sto ji ten zi ja iz me đu individualizovanogmodela od ra slo sti gde mla di na gla ša va ju ose ća nje zre lo sti i auto no mi je, i socijalizovanog(relacionog) mo de la od ra slo sti gde je na gla sak na od go vor no sti i bri zi o dru gi ma (Thom son etal., 2004).

Pri met na je sloj na di fren ci ra nost ži vot nih pu ta nji: pu ta nja u ko joj mla di ose ća ju kom pe ten ci ju u obra zo va nju i sled stve no u nju in ve-sti ra ju kao glav no po lje u ko me se kon stru i še od ra slost, sti če ne-za vi snost i stva ra ju mo guć no sti za iz bo re – pre te žno je, ma da ne i is klju či vo, ve za na za sred nju kla su. To je i od lo že no od ra sta nje u od no su na tra di ci o nal no. Pu ta nja ubr za nog od ra sta nja – sa tra di ci o-nal nim obra sci ma na pu šta nja ško le, ra nog za po šlja va nja, za po či nja-nja stal ne ve ze i „skra ša va nja“ (settlingdown) – na gla sak sta vlja na kom pe ten ci je u rad nom i do ma ćem do me nu. Do ko li ca i po tro šnja su al ter na tiv ni iz vo ri kom pe ten ci je za one ko ji se ni su ostva ri li u obra zo-va nju i ra du (pro fe si ji). Do ma ći do men – po ro di ca, ve ze i bri ga za dru-ge, pred sta vlja naj skri ve ni je po lje. Di stink ci ja se ja vlja iz me đu onih mla dih oso ba ko ji ma je za sni va nje po ro di ce cen tral na te ma nji ho ve za mi šlje ne od ra slo sti (gde se od ra slost zna čaj no od re đu je kroz ve zu i ro di telj stvo) i onih sa vi še in di vi du a li zo va nim ori jen ta ci ja ma pre ma


po ro dič nom ži vo tu – ko ji po dr šku ro di te lja i obra zo va nje vi de kao svo ja pra va, a for mi ra nje po ro di ce od la žu u da lju bu duć nost (Ibid.).

U svo joj upo red noj stu di ji mla dih u Slo ve ni ji Mir ja na Ule raz li ku je dva ti pa tran zi ci je: sin hro ni zo va nu – tra di ci o nal ni tip ko or di ni sa nog sti ca nja eko nom ske ne za vi sno sti, stal nog za po sle nja i za sni va nja po ro di ce, ne sin hro ni zo va nu – zna čaj no ma nje ko or di ni sa no sti ca-nje dru štve nih ulo ga od ra slih (1986: 102). Na nor ma tiv nom ni vou, one su po ve za ne sa dva raz li či ta kon cep ta mla do sti. Mla di ko ji ima ju sin hro ni zo va nu tran zi ci ju – in kli ni ra ju odraslocentričnom kon cep tu mla do sti – ori jen ti sa ni su da po sta nu od ra sli i pre u zmu ulo ge ko je su po ve za ne sa od ra slo šću. Sa dru ge stra ne, mla di či ja je tran zi ci-ja ne sin hro ni zo va na in kli ni ra ju mladocentričnom kon cep tu mla do sti: ori jen ti sa ni su da odr že sta tus mla dih što je du že mo gu će i od la žu ili od ba cu ju pre u zi ma nje ulo ga ko je su po ve za ne sa od ra slo šću.

Pre ma re zul ta ti ma po me nu tih is tra ži va nja vi dlji vo je da su aspi-ra ci je mla dih u Evro pi i da lje ob li ko va ne tra di ci o nal nim nor ma tiv nim mo de lom, iako je u prak si do šlo do ne kih pro me na i de tra di ci o na li-za ci je.

U slu ča ju mla dih u Sr bi ji, po sto ji sla ga nje iz me đu nor ma tiv nog i prak tič nog ni voa tran zi ci je u od ra slost. For mi ra nje po ro di ce opre de-lje nja je i da lje su štin ski aspekt te tran zi ci je i mla di je sa gle da va ju kao naj po u zda ni ji in di ka tor od ra slo sti (To ma no vić, Ig nja to vić, 2004). Za raz li ku od npr. mla dih u Bri ta ni ji, mla di u Sr bi ji „skra ša va nje“ (settling down) ne po sma tra ju kao kraj lič ne pu ta nje ne za vi snog sti la ži vo ta za sno va nog na kom bi na ci ji obra zo va nja, ra da i do ko li ce, već kao pred u slov za tran zi ci ju u od ra slost. Spe ci fič ni je, tra di ci o nal na obe lež ja po ro dič ne tran zi ci je se po sma tra ju kao neo p hod ni pred u-slo vi za ne za vi snost (i sled stve no od ra slost) i na nor ma tiv nom i na prak tič nom ni vou. Braki roditeljstvosu ključ ne ma ni fe sta ci je od ra slo-sti.Sva osta le di men zi je tran zi ci je, kao što su obra zov na ili pro fe si-o nal na tran sfor ma ci ja, obič no se po sma tra ju kao pred u slo vi za tran-zi ci ju u po ro dič nom do me nu, kao cen tral nom. Za raz li ku od ze ma lja za pad ne Evro pe gde osa mo sta lje nje u od no su na po ro di cu po re kla ne zna či auto mat ski i za sni va nje sop stve ne po ro di ce, u Sr bi ji se for-mi ra nje po ro di ce mo že po sma tra ti kao ne ka vr sta „stra te gi je“ u tran-zi ci ji u od ra slost (To ma no vić, Ig nja to vić, 2004; 2006b).

Sta vlja nje na gla ska na po ro di cu i ro di telj stvo kao obe lež ja od-ra slo sti su od raz obra sca ori jen ta ci je ko ji Rej čel Tom son i Dže net Ho land (Thom son, Hol land, 2002) na zi va ju socijalizovani(relacioni)


modelodraslosti, gde je na gla sak na od go vor no sti i bri zi o dru gi ma. Kao što na ši na la zi po ka zu ju on je kon gru en tan sa od ra slo cen trič-nom kon cep ci jom mla do sti. Na ša stu di ja je do ku men to va la vi so ko sin hro ni zo va nu (ma da od lo že nu) tran zi ci ju u od ra slost (To ma no vić, Ig nja to vić, 2004).

U tom smi slu mla di u Sr bi ji vi še li če na vr šnja ke u Hr vat skoj (Ili-šin, Ra din, 2002) ne go na one u Slo ve ni ji (Ule, 1986) ili za pad nim ze mlja ma. Sa mla di ma u Hr vat skoj oni de le is ku stvo ano mič ne post-so ci ja li stič ke tran sfor ma ci je de ve de se tih, ko ja je uzro ko va la pro ces uni fi ka ci je za jed nič kih ge ne ra cij skih is ku sta va (To mić-Ko lu dro vić, Le bu rić, 2001; To ma no vić, Ig nja to vić, 2004). Eko nom ska kri za, ne-za po sle nost i od su stvo sta bil ne ma te ri jal ne eg zi sten ci je do pri ne li su da se mla di u obe ze mlje prag ma tič no okre ću po ro dič nim re sur si ma – za me nju ju ći po tre bu za in di vi du al nim i in di vi du a li zo va nim iz bo ri ma tra di ci o nal nim po ro di ca ma sa pro du že nom za štit nom ulo gom ro di te-lja. Za jed nič ka im je skep tič no prag ma tič na ori jen ta ci ja, ali: „Nji ho va usmje re nost na sa da šnjost i na krat ko traj na re še nja ži vot nih pro ble-ma ni je iz raz he do ni stič kog sti la ži vo ta, ne go po sle di ca to ga što je ho ri zont pla ni ra nja su žen eko nom skim po te ško ća ma“ (To mić-Ko lu-dro vić, Le bu rić, 2001: 15). Za ži vo te mla dih u obe ze mlje je ta ko đe ka rak te ri stič no da po sto ji po ten ci jal za plu ra li za ci ju i in di vi du a li za ci ju sti lo va ži vo ta, ali ne i nji hov istin ski plu ra li zam (Ibid.; To ma no vić, Ig-nja to vić, 2004).

Za de tra di ci o na li zo va ni iden ti tet, ko ji gu bi obe lež ja pri pi sa ne grup ne pri pad no sti, a u sve ve ćoj me ri se za sni va na in di vi du a li-zo va noj sa mo i zgra đe no sti – iz bor svoj stve nog sti la ži vo ta po sta je zna ča jan osnov za in di vi du al ni iden ti tet mla de oso be. Kon cept životnog sti la shva ćen je ov de he u ri stič ki u ši rem smi slu i on uklju ču je re sur se, ori jen ta ci je i po na ša nja. Re sur si ili ži vot ne šan se pred sta-vlja ju pred u slo ve za slo bod ne iz bo re ži vot nog sti la, a od re đe ni su na ra nom uz ra stu ži vot nim uslo vi ma ko je obez be đu ju ro di te lji. Me-đu dej stvo struk tu ral no za sno va nih „ži vot nih šan si“ i in di vi du al nog „ži-vot nog po na ša nja“ re zul ti ra po ja vom ži vot nog sti la kao ko lek tiv nog fe no me na. In ter ak ci je i ten zi je iz me đu sa mo de lat no sti, in di vi du al nih iz bo ra, pre fe ren ci ja, sta vo va i pot kul tur nih vred no sti, uz ra sta, ro da, kla snog po re kla i eko nom skog sta tu sa do pri no se ob li ko va nju in di vi-du al nog ži vot nog sti la (Hen dry etal., 1998: 138).

Kao što je na ve de no u opi su me to do lo gi je, za is tra ži va nje per-cep ci ja od ra slo sti i aspi ra ci ja ko ri sti la sam in stru ment „ži vot ne pu ta-


nje“ (li fe li nes) (Thom son, Hol land, 2004: 17), ko ji slu ži kao osno va za raz go vor o pro jek ci ja ma vla sti te bu duć nost. Za in ter pre ta ci ju bi o-gra fi ja mla dih u stu di ja ma slu ča ja po sta vi la sam is tra ži vač ko pi ta nje: oko če ga se pre te žno for mi ra ju nji ho vi ak tu el ni sti lo vi ži vo ta? Na osno vu ana li ze is ka za pre ko do mi nant nih di men zi ja ili po lja ži vot nog sti la: obra zo va nja, ra da, sta no va nja, do me na do ma ćeg i do ko li ce – mo gu će je iz vr ši ti hi po te tič ku ana li tič ku kla si fi ka ci ju69. S ob zi rom na to ko ji do men do mi ni ra, mo gu se raz li ko va ti sti lo vi ži vo ta fo ku si ra-ni: oko od no sa, oko obra zo va nja i oko slo bod nog vre me na.

Stilživotafokusiranokoodnosa (sa po ro di com, naj bli žim pri-ja te lji ma i/ili part ne rom) ja vlja se i kod de vo ja ka i kod mla di ća, dok je ne što iz ra že ni ji kod de vo ja ka70. U okvi ru ovog sti la ži vo ta pre te žni, ma da ne i is klju či vi (jer ve ći na is ka za mla dih ima iz me ša ne ele men-te raz li či tih ov de na ve de nih hi po te tič kih sti lo va), zna čaj ima do men do ma ćeg. Po gle daj mo od nos pre ma nje go va dva obe lež ja – sa mo-stal nom sta no va nju i ro di telj stvu ko ji su ključ ni atri bu ti od ra slo sti u ne kim ze mlja ma71.

Samostalnostanovanje ni je cen tral na od li ka od ra slo sti za is tra ži-va ne mla de oso be – oni je naj če šće ne na gla ša va ju. Ni jed na mla da oso ba ni je de ci di ra no re kla da bi vo le la da ži vi sa ma u odvo je nom sta nu, a ne ki mla di ći od bi ja ju tu op ci ju od ri ču ći se bi kom pe ten ci ju za sa mo sta lan ži vot, kao Sa va:

D:Parazmišljaosam,ovaj,ipravodavamkažem,želeobidaživimsam,aliverujemdatonosijednuvelikuodgovornost.Janisamtol’ko,dakažem,ovaj,nemamtako,dakažem,nisnagunikoncentracijuzato,ni,ovaj,jasamdostaovakoizgubljen.Japrvotrebasvojestvariovakodapozavršavam,patekondadarazmišljamotome.Todosta,ovaj,nosiodgovornosti,uopšte,generalno,standržati,tonijelakonimalo.Takodaneznamstvarno,ovaj...Voleobiusvakomslučaju,alidaimanekodačistiiradiumestomene,mislim,alito,ovaj,tododatnojoškoštatakodateško.(Sa va, 2007.)

A ne ki ne že le da ugro ža va ju svoj kom for ni na čin ži vo ta, kao Mir ko:

69 Za analizu su korišćeni pretežno, ali ne isključivo, delovi intervjua zasnovani na „životnom toku“.

70 Zbog disproporcije polova u studijama slučaja, koje se odnose na 13 mladića i 7 devojaka, međutim, ne možemo zaključivati o rodnim razlikama.

71 Na primer u Ujedinjenom Kraljevstvu – vidi gore Thomson etal., 2004.


S:Kakvisutiplanovipotompitanjudalibivoleodaživišsamilikako?

D:Parazmišljaosammoždanebašsamalisabratomodstrica.IlibratomkojijestudiraoovdealijeizČačka.Neznamtrenutnomijelepoovdekodmameitate.

S:Zbogčega?D:Pamuškarackaomuškarac–imasveispeglano,oprano,

skuvanoiotomenetrebadarazmišlja.(2007.)

On ta ko đe ima po zi ti van od nos pre ma ži vo tu u za jed ni ci – ceo ži vot je pro veo u ve li koj po ro di ci sa vi še ge ne ra ci ja u sku če nom sta-nu (i sa da de li so bu sa ro di te lji ma) i ima prag ma ti čan od nos pre ma za jed nič kom sta no va nju u istom do ma ćin stvu:

S:Dalibitiviševoleodaživišsatvojomporodicomilisamostalno?

D:Pamoždaisamojomporodicom.Jednostavnokadpogledateživetiunekomiznajmljenomstanu,aneprovoditivremetamojebesmisleno.Boljeježivetisaroditeljimapaprovoditivremesanjima.

S:Aakoimašsvojuporodicu?D:Ok,slažemseondaćeihbakečuvati,uiznajmljenomsta

nudaihbakečuvaju.Aliakosmosamonasdvoje–jaiženanekasmonekiperiodkodroditelja.Jerakoradimoijaiona,iakoimamoposletoganekedrugeaktivnostiiliceodannismokodkuće.Iliakoradidrugusmenu,onajeprepodnesamokodkuće,ajaposlepodnesamukući.(Mir ko, 2007.)

A Mi lan, ko ji je ostao bez oca, in si sti ra da će se nje gov part ner-ski i po ro dič ni ži vot od vi ja ti u maj či nom sta nu:

D:Sa25godinabićusaženom,devojkomisamajkomuovomestanu.

S:Akadćešseoženiti?D:Pakadbudemvideodasamsiguranutudevojkuidamo

gudajeoženim.Zanekih2godine3,možda.Dvegodine,godinuzavisi.

S:Dobroutomperioduizmeđu25i30godina?D:Pada100%.S:Sa30pretpostavljašdačešbitioženjenjel?


D:Da,aliživećuuovomistomstanu.(Mi lan, 2007.)

Ne ke de voj ke iz rad nič kih po ro di ca ima ju pri lič no tra di ci o nal no shva ta nje bra ka i pa tri lo kal nog za jed nič kog ži vo ta:

S:Sa25stanovaćeš?D:Paverovatnobibilaudatamislimjošuvekneznamalido

25bibilaudata.S:Iživelagde?D:Iživelakodmuža.Paživelabisanjegovima.Jersuoni,on

ostajeusvojojkući.Mislimtakojevaspitani takonjegovimisleiondabiverovatnotamo.Mislimonživisaocem,babomidedomaliudvekućesuraspoređeni.Onbiverovatnoutojjednojkućibiosam. (Ta ma ra, 2007.)

S dru ge stra ne, ne ki in si sti ra ju na stam be noj ne za vi sno sti:

D:Napisaosamdabivoleodasezaposlimčimzavršim.Iondanormalnodolaziitajstan.Neočekujemdamiroditeljiplaćajustanilitakonešto.

S:Kažimisa30godinaćešživeti...?D:Usvomstanusasvojomporodicominadamsedaćutad

imatisredstavazasvojstan.(Lu ka, 2007.)

I po red pri lič no tra di ci o nal nog za mi šlja nja po ro di ce (vi di pod vu-če no), Mi le na na osno vu pro ži vlje nog is ku stva sma tra da je neo p-hod no da ostva ri ma te ri jal nu i stam be nu ne za vi snost:

D:Pakakosamizovogiskustvasamojimroditeljimazaključiladanetrebanikakodaseživinisanjegovimnisamojimroditeljima...Definitivnonašstanitopomogućstvudabudemojstan.Mislimdaimammogućnostidatakonekakoakojemogućekrozživotdasepodesidajaimammogućnostiprebrakadajasebiobezbedimstan.Dasenebidesiloonokaomamidajasadmoramkaodaovajdaodlazimiznečeggdesambilakaosvojnasvome20godina....

S:Iposle35godinapretpostavljašbilabisamužemutomstanuiliunekomdrugomstanu?

D:Zaposlenasigurnosa35godina,sigurnomužidvojedece.Muškoiženskodete.Muškopomogućstvu23godinestarije.(Mi-le na, 2007.; pod vu kla ST)


I dru ge de voj ke u či jim is ka zi ma do mi ni ra re la ci o no shva ta nje od ra slo sti, in si sti ra ju na za po sle no sti i vla sti tim pri ho di ma i ma kar de li mič noj fi nan sij skoj sa mo stal no sti:

D:S30godinaćuživetiizgledanegdesatimnekimčovekom.Valjdaćuseudatido30godina.Jasenadam,neznam.Ondaćuverovatnoživetisasvojimmužem.Ugradu,normalno.Obrazovanje,pa toćuraditi.Znači, idaljećunastavitisvoju,kaoštosamkrenula,neznam.Moždabihpromenilaposao,možda,neštosedesiilitakoto,neznam,nikadsenezna.Neznam,al’uglavnomćuraditi.Znači,nikadnećudasedimbezposlaitako.Paništa,iondaćeporodica–jednodetedotada.Poštostvarnomnogovolimdecu,inebivoleladarodimdetesa35godina,tonemogustvarno,neznam.

D:...Sa35godina,adobrosad,klasičnamama.Radiću,usvakomslučaju.Bićudomaćica,ono,mislim,spremaćuručakisveto.Kol’kobudemmogla,radiću,znači,nećudasedim.Brinućujaiokodece,alinećuda,čistodanebudem,odtogmužadajabudem,neznam,otkudznamikakvogćumužadaimam,neznam.Opethoćudaimamneštosvoje,dajamogunasebedaseoslonim.Jerneznamštamečekakrozživot. (Bran ka, 2007.; pod vu kla ST)

Svi is pi ta ni ci iz mog is tra ži va nja opre de lju ju se za brakiporodicu – raz li či ti su sa mo uz ra sti u ko ji ma se oče ku ju ti ključ ni do ga đa ji. Po sto ji par de vo ja ka iz rad nič kih po ro di ca ko je oče ku ju brak i mo žda ma te rin stvo pre dva de set pe te go di ne. Me đu tim, ve ći na na ših is pi-ta ni ka oče ku je za sni va nje po ro di ce, što pod ra zu me va brak i ubr zo za tim ra đa nje pr vog de te ta u uz ra stu od 25 do 30 go di na, dok je ro di-telj stvo do tri de set pe te go di ne oba ve zno. Ob ja šnje nja u is ka zi ma is-pi ta ni ka uka zu ju na iz ra zi to kon ven ci o na lan i ne in di vi du al zo van stav pre ma ovom do me nu sti la ži vo ta – pre ma vre me nu u lič noj bi o gra fi ji ko je je po želj no za skla pa nje bra ka:

D:Neverujem,nemogudakažem100%samsiguran,alinebiplaniraodaseženimbarpre2728.

S:Zašto?D:Pamislimdabitadbiozreozato. (Lu ka, 2007.)

S:Toještosirekaodaželišdaseoženišizmeđu25i30godine.


D:Padaželeobihdaseoženimsa28.S:Azaštobaštada?D:Paneznamjatogledamkaonekuodređenugodinu.Jedno

stavnomenizvučidajevreme.(Ja kov, 2007.)

Slič na nor ma tiv na ste re o ti pi zi ra nost se vi di i ka da mla di go vo re o aspi ra ci ja ma za ro di telj stvo:

D:Pa tako,oko283032najkasnije.Jasad to lupamalineznamštaćebiti.Alinebihvoleladakasnodobijemdete.

S:Jednodete,dvoje,troje?D:Troje.S:Zaštobaštroje?D:Najmanjedvoje.Jednonikako,najmanjedvojealiitrojebi

moglo.(Iva na, 2007.)

A po ne kad je ova nor ma ra ci o na li zo va na is ku stvom u vla sti toj po ro di ci:

D:Paneznam,do30.Jerrazmišljam,ovaj,jestedasadsvi,ono,decudobijajukasno,ali,mislim,kadrazmišljam,mojiroditeljisumedobili,onako,sa29,30godina.Sadarazmišljam,kadasamjadošaoutegodine,kadasam,ono,kadonimogusamnomnormalnodapričajusve,dasu,ono,jošuveksumladi,mislim,sa46godinaimenimamaizgledakaodaima35ane45.Ovaj,jošuvek,ono,mogunormalnodaulicomidemsadsnjima.Adok,naprimer,mojdrugneki ima roditeljekojisad imajupo60godina, ionisumuvišebabaidedanego,ono,roditelji.Ijanikadnebidecupravio,mislimono,posle,nemampojma,35te,40te.Nijekasnovišeovakofizičkiisveto,poštojesvenapredovaloito,alinekakomijezanormalnunekudecubezvezeikasno,baremjatakomislim. (Du šan, 2007.)

I ove stu di je slu ča ja su po tvr di le na laz pret hod nih is tra ži va nja da se part ner ski od no si kod mla dih u Sr bi ji naj če šće iz jed na ča va ju sa bra kom či ja je svr ha ro di telj stvo (To ma no vić, Ig nja to vić, 2004; 2006b). To je po seb no vi dlji vo kod tri de voj ke iz rad nič kih po ro di ca ko je su u du žim part ner skim ve za ma i ko je svo je part ne re per ci pi ra ju kao bu-du će su pru žni ke. Ro di telj stvo pre tri de set pe te go di ne ži vo ta je ja ka nor ma ko ja ob li ku je lič ne aspi ra ci je, kao i u Bri ta ni ji, s tom raz li kom što


mla di Bri tan ci ro di telj stvo ne po ve zu ju sa bra kom, već ga vi de kao kraj pu ta nje u od ra slost ba zi ra ne na raz li či tim iz bo ri ma. Ne ki na ši is pi ta ni-ci (po seb no su de ci di ra ne tra di ci o nal no ori jen ti sa ne de voj ke kao npr. Ta ma ra) ima ju ne ga ti van stav pre ma ko ha bi ta ci ji, dok je ve ći na ima na čel no po zi ti van stav, ali ko ha bi ta ci ju vi de kao „pro bu“ za brak:

D:Padobrousvakomslučaju,nebivolela,nisampristalicaneka–životadanijeubraku.Znači,volelabidabudemubrakuidaimamdvojedece.

S:Nisirazmišljaladaživišsamladićem,odvojeno?D:Jesamrazmišljaladamogudaživimsanjim,aliusvakom

slučajudaneostanemceoživottako.S:Neštonanekoodređenovreme?D:Točakmislimidajeodlično.Dabisedvojeupoznali.Da,

trebadabudeizvestanperiod.(Mi le na, 2007.)

One mla de oso be ko je ima ju dru ge pla no ve i aspi ra ci je – od la-žu za sni va nje po ro di ce. Ta ko Bo jan sma tra da po ro di cu tre ba da za snu je ka sni je da bi se pre to ga pro fe si o nal no ostva rio, ma te ri jal no obez be dio, ali i na u ži vao:

S:Značiizmeđu30i35planirašdaseoženiš?D:Pa takoneštoverujemdaću tadadapostignemneštou

životu.Imam11godinadotada.S:Nekeosnoveštosirekao.Dalisamomaterijalneosnoveili

simisliojošnekeosnove.Nekedrugeuslovezabrak?D:Pauglavnommaterijalne.Dobarposaoistalneprihode.S:Aovakopsihološkiovakokadbibiospremanzabrak?D:Pamislimdasamvećspremanzabiloštauživotupsiholo

ški.Mislimdasamshvatioivišenegoštosamtrebao.S:Alitesa25godinabraknezanima?D:Želimdoksammladdauživam,nebidasevezujemnešto

previšedugo. (2007.; pod vu kla ST)

Po sled nja re če ni ca u Bo ja no vom is ka zu po ka zu je da je nje go va vi zi ja od ra sta nja, kao i kod dru gih mla dih u na šem uzor ku (pre te žno mla di ća), me ša vi na od ra slo cen trič nog i mla do cen trič nog, od no sno (stan dard nog) in di vi du a li zo va nog i po sta do le scent nog mo de la. Za po to nji je ka rak te ri stič no, iz me đu osta log, i iz jed na ča va nje part ner-stva sa bra kom i iz be ga va nje „ve zi va nja“.


Po sto je mla de oso be ko je re la ti vi zu ju do mi nan tu nor mu bra ka i po ro di ce u vi zi ja ma vla sti tog od ra sta nja. Ta ko na pri mer Sla vi ca ni je ta ko si gur na i od re đe na kao nje ni vr šnja ci, osta vlja otvo re ne op ci je ka da je brak u pi ta nju, ali ne od ba cu je ro di telj stvo pre tri de set pe te go di ne:

D:Sa30godinajapretpostavljamdajetonekovremekadabijatrebaladabudemudata.Esadsvezavisidalićunaćitunekuosobuiline.Boljedabudemisamanegodanosimnekoganagrbači.

S: Do bro, šta se me nja sa 35 go di na?D:Pa35godina...opetsvezavisiodtogadalićubitiudataili

ne.Sa35godinamislimdabivećtrebaladaimamdecu,porodicu.(2007.; pod vu kla ST)

Sa va, ko me su pri o ri tet ka ri je ra i pri ja telj ski od no si, a ne po ro di-ca, ne si gu ran je u svo ju že lju za ro di telj stvom, pa se i on na kra ju pri kla nja do mi nant nom nor ma tiv nom obra scu:

S:Arecimi,znači između25i30godinasiplaniraobrak,akažešdanebiimaodecu,jel?

D:Da.S:Malopresirekaodatinajradijenebiuopšteimaodecu?D:Pada,verovatnonebi.Mislim,ponekojmojojsada,ovaj,

vizijisadato,ovaj,janebi,dakažem,želeo.Dobro,verovatnozatoštosamimlad,mislim,pasigurnodanebiželeosa17godina,ali,tadćuverovatnoželeti,takodasamtunapisao,ovaj,dateksa35godina,ovaj,bibiooženjen.Imaobidvojedece.(2007.)

Stilživotafokusiranokoobrazovanja iprofesije, ko ji od li ku je ori jen ta ci ja pre ma bu duć no sti i sa mo ra zvo ju iz ra že ni ji je u stu di ja ma slu ča ja ne kih mla di ća, ali je naj če šći u ma nje „či stom“ – „me ša nom“ ob li ku72.

Mo že se re ći da su bi o gra fi je Mi lo ša i Iva na i nji ho ve pro jek ci je bu duć no sti zna čaj no obe le že ne te žnjom ka obra zov nom po stig nu ću i pro fe si o nal nom ostva re nju. Ce lo ku pan in ter vju sa Mi lo šem uka zu je

72 Da bih izbegla nepotrebna ponavljanja za uvid u konkretne iskaze ispitanika kod kojih smatram da dominira stil života fokusirana na obrazovanje i profesiju (Ivan, Miloš, Jakov, Bojan, Slavica, Stefan, Sava, Nevena i Ivana), čitaoca upućujem na poglavlje o obrazovanju kao kulturnom kapitalu.


da on ve o ma vred nu je obra zo va nje. On je po sve ćen jed nom aspek-tu ško lo va nja usme re nom ka vla sti tim am bi ci ja ma za obra zo va nje u obla sti je zi ka, kao i van škol skim ak tiv no sti ma– pri vat nim ča so vi ma kao do dat nom usa vr ša va nju i pri pre mi za stu di je. I nje go ve pro jek ci-je bu duć no sti i vi zi ja od ra slo sti uka zu ju da obra zo va nje ima cen tral ni zna čaj:

S:Kadotprilkepretpostavljašdaćešzasnovatiporodicu?D:Paoko25ili26.S:Zaštobaštad?D:Završićuotprilikeutomtrenutkufakultet.Tojestdoktorske

studije.Inadamsedaćutadavećpočetidazarađujemdovoljnodamogudapodržimporodicu.

S:Značitiplanirašposleredovnihstudijadaupišešdoktorskestudije.Kojetrajukoliko?

D:Trigodine.S:Trigodineponovom,idatosvezavršišdo...D:Paondado28bitrebalo,upravuste.S:Izoblastijezikailinekedruge?D:Jezik.S:Posaokadočekuješ?D:Planiramdasepotrudimidadoktorskestudijeradimnapo

redosaposlom.Dasezaposlimilikaoprivremeniprevodilacilineznamdalibibiloboljeuškolstvu.

S:Azbogčegadoktorskestudije?D:Akoništadrugozbogzvanja.Šalimse,mnogolakšebido

bioposao.Tobi takođe, jezikdakažemznampaznam,alidoktorskestudijebimidalezavršnuobraduuglancalebimiznanje. (Mi loš, 2007.)

Bi o gra fi je Ja ko va i Sa ve po ka zu ju iz ra zi tu usme re nost ka pro fe-si ji i raz vi ja nju umet nič ke ka ri je re – svi ra nja če la, što je pr vo bit no bi la nji ho va do dat na van škol ska ak tiv nost, pre ne go do mi nant na pre o ku-pa ci ja. Ta ko Ja kov ima ve o ma ja snu vi zi ju pro fe si o nal ne bu duć no sti i struk tu ri sa nu pu ta nju: sa 25 go di na za vr še na aka de mi ja i po sle di-plom ske stu di je, do 30 go di na ba vlje nje so lo ka ri je rom par go di na i svi ra nje u ka mer nom or ke stru, a do 35 bi vo leo da po sta ne pro fe sor vi o lon če la na fa kul te tu kod nas ili u ino stran stvu.

Po red Iva na, Sla vi ca je je di na mla da oso ba iz rad nič kih po ro di-ca ko ja je opre de lje na za obra zo va nje (za vr še tak stu di ja) i do ne kle


raz vi ja nje ka ri je re. Ma da nje na pro jek ci ja bu duć no sti ni je ta ko ja sna i struk tu ri ra na kao pret hod no po me nu te, ona je si gur na je u se be i svo je mo guć no sti da ostva ri na pre dak u obla sti pri vre de ko ja je pro-spe ri tet na:

Pamislim da ću do te 35. godine napredovati već nekako.Mislimdaimampunoambicija,moždaihnepokazujem,alizapetgodinaakosetrudišnemožešdanenapreduješ.(2007.)

Iva na, ko ja je na pu sti la ori jen ta ci ju da joj glu ma ko jom se du go go di na ve o ma ak tiv no ba vi la po red ško le bu de pro fe si ja, oče ku je da će se na kon za vr še nih stu di ja pra va ba vi ti advo ka tu rom. Nje na vi zi ja od ra slo sti je je dan od pri me ra bi o gra fi ja mla dih gde su fo ku si ili do-me ni iz me ša ni, a sa ma pro jek ci ja ni je ja sno od re đe na:

D:Sa30ćuživetisama.S:Ukakvomstanu?Kakoćešdoćidotogstana?D:Pretpostavljamdaćuodređenovremevećraditipaćuga

kupiti.Mislimmadani30nijetakomnogo.Mislimdaćugakupitinekako.Videćuveć,zavisi.Obrazovanje–patozavršićufakultetibićuzaposlena.Moždaćuvećimatinekusvojuporodicusakojomćuživeti.Bićuzaposlenasadneznamgde.Moždakaonekaadvokatica,moždanešto,zavisištamiiskrsne.(2007.)

Dvo ji ca mla di ća – Mir ko i Dra gan, iz po ro di ca raz li či tih slo je va, svo je tre ni ra nje spor ta, ko je je ot po če lo u de tinj stvu kao ak tiv nost do-ko li ce, na me ra va ju da raz vi ju u pro fe si ju i ka to me su usme re ne sve nji ho ve aspi ra ci je i na sto ja nja. Nji ho ve vi zi je pro fe si o nal ne bu duć-no sti u obla sti spor ta, me đu tim, po ka zu ju iz ra zi tu na pe tost iz me đu aspi ra ci ja – že lja i mo guć no sti i okol no sti. Ta ko je Dra gan ne si gu ran iz me đu oče ki va nja dru gih (ro di te lja pre sve ga) i re a li stič nog uvi da u vla sti te po ten ci ja le, sa jed ne stra ne, i že lje za pro fe si jom ko šar ka ša sa dru ge stra ne:

S:Recimikakvisutiplanovizabudućnost,štoseškoletiče?D:Štoseškoletiče...paneznam.Nastaviobihškolovanjepo

štosagimnazijomnemoguništa.Mislimjasamrazmišljao,ipričaosamojima,madajetomaloteško,daidemuAmerikunakoledž.Datamonastavimdaigramkošarkuidaučim.Zatotrebadostaparatakoda...Takodaopcijanajverovatnijenećeproći.


S:Akojajenajrealnijaopcija?D:Realnijaopcijajedaupišemovdenešto,nekestudije.S:Koje?D:Jošuvekrazmišljamotome.Pamanjeviše,mislimostao

bihusportuakoneuspemkaoigrač.S:Aštasuto?Kojesustudijevezanezasport?D:Pamenadžmentusportu,možesportskinovinar,bilošta.S:Mislišdatikošarkapostanetvojeglavnozanimanjeili?D:Da–ilikaoigračilikaoneštoblizutoga.(2007.)

Iako pred vi đa da će na sta vi ti ško lo va nje na fa kul te tu i na vi šoj tre ner skoj ško li na kon stu di ja, Dra gan je iz ra zi to ne za in te re so van za for mal no obra zo va nje i slab je uče nik (u sport skoj gim na zi ji), što je stal ni iz vor kon flik ta sa ro di te lji ma.

Dru ga či ju vr stu kon flik ta po ka zu je Mir ko va bi o gra fi ja – on je ras-tr zan iz me đu iz ra zi te po sve će no sti tre ni ra nju fud ba la i ogra ni če nja ko ja po ti ču iz ži vot nog kon tek sta. Mir ko je na kon po ro dič ne i vla sti-te kri ze na pu stio re dov no i pre šao na van red no ško lo va nje u sport-skoj gim na zi ji, i sa 16 go di na po čeo re dov no da ra di, ali je na sta vio upor no da tre ni ra. Ni on ni je opre de ljen ka for mal nom obra zo va nju – da ljem ško lo va nju, ma da se tru di da bu de prag ma ti čan ka da sa gle-da va bu duć nost:

D:Svesamdaofudbalu.Fudbalvolimvišeodsvegaibavićuse, lupam, ikadbudem imao60godina.Neznammislimotprilike...

S:Kakoćešsadporedposladasebavišfudbalom?D:Pa idaljeuspevam,kažemsvi imaju razumevanjaza taj

mojsport.Samodasejaviranijedan–dvanećebitinikakvihproblema.

S:Akažimi,dalisiodustaodaseprofesionalnobavišfudbalom?

D:Nisam.Idaljeigramidakažemprofesionalno,nijetoonoprvailidrugaliga,alidakažemnekatrećaliga,Srpskaliga.Tusunekiklubovikojisufilijalenekihvećihklubovailisunekidakažemmladiigračikojistudirajuauporedodarade.Profesionalnakodnasnijeniprva.NeznamkakojekarakterišeEvropa.AliuglavnomznačiSrpskaligajetrenutnoklubgdejaigram.

S:Arecimikakvisutiplanovizabudućnostštoseposlaiprofesijetiče?


D:Paneznamrazmišljaosamiskrenomoždaneštoupišem.Alimožda.Kaoštočinjenicegovoreteškosamzavršioiovo(van-red no za vr ša va nje sred nje ško le, Mi lan ima 21 go di nu – ST) ni je štosamglup,negoštoništaodobavezanisamuspevao.

S:Radiosi.D:Da.Opetnijesamotoizgovor,svesemožekadsehoće,

nekakobašmemoždaineprivlači.Opetbivoleodazavršimnešto,aliopet–neznamkakodavamobjasnim–trenutnomeinteresujefudbal.Moždakasnijeshvatimdamožedasedesi,nedajbože,povredanekaimoramdaostavimfudbaliondamoramdaseopredelimsvomzanimanju,nekojprofesijikojusamzavršio.(2007.)

On ne ma sum nju u vla sti te po ten ci ja le kao igra ča, ali je re a li stič-no sve stan struk tu ral nih ogra ni če nja ko ja mu sto je na pu tu u ob li ko-va nju pro fe si o nal ne ka ri je re spor ti ste: to što mo ra da ra di i ne mo že u pot pu no sti da se po sve ti tre ni ra nju i utak mi ca ma, što je sve stan da ne ma do volj no kon ta ka ta i ma te ri jal nih mo guć no sti za na pre do va nje u bo lje klu bo ve. I po red to ga, Mir ko ne od u sta je od svog opre de lje nja:

D:Pavelikesušansesamotrebadasepružisvevišeivišetruda.Nekiputneodemnatrening,ostanemnaposlu.Alimožedaseživiodfudbalasamodasiuporaniistrajan.

i pri pre ma se da do ne se va žnu od lu ku:D:Značidakažemuovojgodini,eventualnosledeće,ćuznati

načemusam:ilićusebavitifudbalomiline.Akoželimdasebavimfudbalom,ondaćumoratidaprestanemdaradimidasebašposvetimtome.Iondaćuznatištaćebiti.(2007.)

Stilživotafokusiranokoslobodnogvremena od li ku je ni zak zna čaj ko ji se pri da je for mal nom obra zo va nju dok se vi so ko vred nu-ju ak tiv no sti ko je se od vi ja ju u slo bod nom vre me nu – sport, iz la sci, pot kul tur ne ak tiv no sti i slič no, a po ten ci ra se i zna čaj dru že nja u vr-šnjač koj gru pi. Iako se sma tra da su do ko li ca i po tro šnja al ter na tiv ni iz vo ri kom pe ten ci je za one ko ji se ni su ostva ri li u obra zo va nju i ra du (pro fe si ji), kao što smo vi de li, za na še is pi ta ni ke kao što su Mir ko i Dra gan al ter na tiv na ak tiv nost u slo bod nom vre me nu – tre ni ra nje fud-ba la, od no sno ko šar ke, ima mno go ve ći zna čaj ne go is pu nja va nje do ko li ce – oni u njoj vi de svo ju bu du ću pro fe si ju.

One mla de oso be ko je ni su opre de lje ne ni pre ma po ro di ci ni pre ma obra zo va nju i pro fe si ji, svo je is pu nje nje na la ze u po tro šnji


– iz la sci ma, pro vo du, dru že nji ma. Ti pi čan pred stav nik ova kvog sti la ži vo ta je Jo van: nje go va vi zi ja bu duć no sti je neo d re đe na73, a sa da-šnji stil ži vo ta fo ku si ran na uži va nje – iz la ske, gle da nje TV, slu ša nje mu zi ke, igra nje igri ca na kom pju te ru. S ob zi rom da on ne ma re sur sa da od do ko li ce i po tro šnje stvo ri stil ži vo ta u pra vom smi slu, nje go va ori jen ta ci ja na uži va nje i krat ko roč na re še nja pi ta nja ko ja mo ra da re ši – ni je iz raz he do ni stič kog sti la ži vo ta, već po sle di ca od u sta ja nja od pla ni ra nja u si tu a ci ji znat nih struk tu ral nih (ma te ri jal nih) ogra ni če-nja. Jo va nov kon cept mla do sti je mladocentričan,te je on naj ti pič ni ji pred stav nik po sta do le scent nog obra sca od ra sta nja, o če mu će bi ti re či u da ljem tek stu.

Su prot no mo jim oče ki va nji ma, po seb no kad su u pi ta nju oni mla di ko ji su se ba vi li ili se ba ve ne kom umet no šću, ni jed na mla da oso ba ko ju sam is tra ži va la ni je raz vi la pot kul tur ni (al ter na tiv ni) stil (ži vo ta), ni ti se iden ti fi ku je sa ne kom po seb nom dru štve nom gru pom mla dih.

Bi o gra fi je mo jih is pi ta ni ka, kao i nji ho ve per cep ci je i aspi ra ci je za bu duć nost obe le že ne su i do ga đa ji ma i pro me na ma ko ji su obe-le ži li ži vo te nji ho vih po ro di ca i u tom smi slu pred sta vlja ju „kri tič ne tre nut ke“ u nji ho vim bi o gra fi ja ma. Kao što je re če no u po gla vlju o pro me na ma u po ro di ca ma, ve ći na pro me na u ži vo ti ma mla dih je su po sle di ca po ro dič nih do ga đa ja i kri za, ko je su kod ne kih uti ca le na od lu ke u ve zi sa ško lo va njem i pro fe si jom i na taj na čin de lo va le na ob li ko va nje nji ho vih so ci jal nih bi o gra fi ja i iden ti te ta.

Ni su svi kritičnitrenuci, me đu tim, po sle di ca kri za – lič nih i po ro-dič nih: Sla vi ca i Iva na si od lu ke o ško lo va nju do ne le na osno vu vla-sti te re flek si je. Iako je za nju bi lo pla ni ra no da za vr ši za nat sku ško lu za ko zme ti ča re, Sla vi ca se od lu či la za sred nju ško lu ko ja je vi še od go va ra la nje nim afi ni te ti ma, a neo če ki va nom od lu kom da stu di ra (u ko joj su je ro di te lji ipak po dr ža li) za do vo lja va svo je aspi ra ci je ka obra zo va nju i raz vi ja nju pro fe si je74. Na kon du go traj nog ba vlje nja glu-mom još od pred škol skog uz ra sta, Iva na je, u po sled njim me se ci ma pred upis na fa kul tet, do ne la od lu ku da od u sta ne od du go go di šnje ide je da glu ma bu de nje na pro fe si ja. Njen is kaz po ka zu je da je pro-mi šlja nje du go tra ja lo i da ni je bi lo la ko:

73 Iako je svestan da je to nerealna opcija, Jovan „koketira“ sa idejom da se bavi manekenstvom – vidi poglavlje o obrazovanju kao kulturnom kapitalu.

74 Vidi u poglavlju o obrazovanju kao kulturnom kapitalu.


S:Kakoseosećašpovodomtoga?Kakosidonelatuodlukudanekonkurišešzaglumu?

D:Teško.Paneznamceoživotsammisliladaćudaidemnaglumu.Iondakadajedošaotrenutakdaupišemondasamjatekrazmislilaštajeglumaustvaritačno.Poštosamjaimalanekuidejualijenisamzamišljala.Iondasamsepremišljaladalijatostvarnohoću.Najvišemenerviralotoštoznačidajaceoživotzavisimodnekogdrugog.

S:Ukomsmislu?D:Mislimkolikojagodbiladobra,inajboljauglumi,dalamak

simumodsebe,neznačidaćusesvidetisvakomnaprimerrežiseruilineznamkom.Neznačidaćujazasvakogbitinajbolja,tojestvarnorelativnoiondametonerviralodačekamdasenekomsvidimiline.Idamiseukažeprilika,neukaže.Iondasamdošlado togaakostvarnorazmišljamtakodaznačidamoždastvarnonevolimtotoliko.Itakohiljadustvarijemeniprolazilokrozglavu,iovaj...itakopoštosamsedugopremišljalapahoćupanećupaovopaono.Inakrajusamprobalaneštodasespremim.Itadkadsampočelatodaradimshvatilasamdanemamniželjunienergijuzato.Idaočiglednojanevolimtokolikosammislila.Iondasamseopredelilazapravasakojimavećjamogudaradimneštoštojahoću.(2007.)

U gor njim pri me ri ma gde je ono po sle di ca kritičnih trenutaka (iza zva nih kri zom ili sa mo re flek si jom), iz ra zi ti je je vi dlji vo de la nje (de-lat nost) mla de oso be. Ono je, me đu tim, pri sut no u raz li či tim ob li ci ma is po lja va nja u bi o gra fi ja ma svih mla dih o če mu će sin te tič ki bi ti re či u za ključ noj di sku si ji.

Na osno vu sin te ze re zul ta ta ana li ze stu di ja slu ča ja, pre sve ga na nor ma tiv nom ni vou (pre ko per cep ci ja vla sti te bu duć no sti i od ra-slo sti), a do ne kle i na osno vu bi o gra fi ja is pi ta ni ka, usta no vi la sam po sto ja nje ne ko li ko obra za ca od ra sta nja, ko je sam ime no va la: standardnabiografija–relaciona,standardnabiografija–individualizovana,postadolescentna,nestandardna–individualizovana.

Zbog spe ci fič nog dru štve nog kon tek sta ko ji mla di ma u Sr bi ji75 po sta vlja struk tu ral na ogra ni če nja za in di vi du a li za ci ju (To ma no vić,

75 Kao i u zemljama u okruženju, vidi gore za Hrvatsku (Tomić-Koludrović, Leburić, 2001)


Ig nja to vić, 2004, 2006b), u ovoj kla si fi ka ci ji individualizacija ni je shva-će na kon cep tu al no, kao de tra di ci o na li zo va ni sa mo re flek siv ni iz bor i ob li ko va nje ži vot nog sti la (pre ma te o ri ja ma in di vi du a li za ci je – Bek, Gi dens), već ope ra tiv no kao ori jen ta ci ja ka sti ca nju auto no mi je i na-gla ša va nju zre lo sti (ka ko se ko ri sti u ne kim is tra ži va nji ma – vi di npr. Thom son etal., 2004).

Obra zac od ra sta nja na zvan standardnabiografija ka rak te ri še odraslocentrični po jam mla do sti – ko ja se vi di kao tran zi ci o ni pe-riod na pu tu u od ra slost, a njen cilj je pre u zi ma nje pra va i oba ve za od ra slih. Od ra sta nje pred sta vlja ja snu, od re đe nu pu ta nju sa po ste-pe nim i sa od re đe nim uz ra stom po ve za nim pre u zi ma njem ulo ga od ra slih – ško la, po sao, ma te ri jal no obez be đe nje, brak, de ca do 35 go di ne. Ovaj obra zac je naj če šći kod is pi ti va nih mla di ća i de vo ja ka. I na ši is pi ta ni ci se u ovom obra scu opre de lju ju za dva tra di ci o nal-na stu ba od ra slo sti: stva ra nje po ro di ce i eko nom sku ne za vi snost. Tu se ja vlja i di stink ci ja iz me đu re la ci o nog (na gla sak na for mi ra nju po ro di ce) i individualizovanog mo de la (na gla sak na eko nom skoj ne za vi sno sti) unu tar ovog obra sca. Rod na di fe ren ci ja ci ja ovih mo-de la ni je usta no vlje na, jer se i de voj ke i mla di ći opre de lju ju za oba mo de la, a zbog dis pro por ci je u nji ho vom bro ju, ne mo gu će je za klju-či va ti o raz li ka ma. Ovi mo de li su sloj no di fe ren ci ra ni – vi še mla dih iz rad nič kih po ro di ca se opre de lju je za re la ci o nu, a i iz po ro di ca sred njeg slo ja – za individualizovanustandardnubiografiju. Kod na-ših is pi ta ni ka individualizovanastandardnabiografija je po ve za na sa opre de lje njem za obra zo va nje ili pro fe si ju, pa je uto li ko sloj na di fe ren ci ja ci ja iz ra že ni ja. Kod relacionogstandardnogmodelaori-jen ta ci ja pre ma ma te ri ja li stič kim vred no sti ma – eko nom skoj obez-be đe no sti je iz ra zi ti ja, dok je u individualizovanom standardnommodelu ona iz me ša na sa post-ma te ri ja li stič kom ori jen ta ci jom ka sa mo re a li za ci ji i kva li te tu ži vo ta.

U tom smi slu, Ste fa no va vi zi ja vla sti te bu duć no sti pred sta vlja pri mer iz ra zi to od re đe ne pu ta nje, „uta ba ne“ na sta vlja njem oče ve pro fe si je i po sla:

D:Sa25godinastanovaćuverovatnojošutomstanuzakojisamrekao,kojibimogaodadobijemzadvegodine.

D:Sa25obrazovanje,davidimtrebalobivećdazavršimfakultet.Trebaobidazavršimakobizavršiourokufakultet.Štosetičeobrazovanja,partnerskiodnosiiliporodica:sa25verovatnobi


živeosadevojkom.Posaoarhitekta.Nebitražioposaopoštovećimamposaorekaosamtokodtateufirmi.

D:Sa30godinatojevećmojživot.Otkudznamkupiobihneštosvoje,čakneštoveće.Poštobiverovatnotuporodicutrebaodaosnujem.Tridesetgodina–pada.Kupiobihnekivećistanzaporodicu.ObrazovanjetosamzavršioArhitektonskifakultet.Partnerskiodnosi–verovatnobitrebaodasamoženjen.Verovatno.Aposao–bavićuseverovatnoistoštoimojtatasamoštoćujabititata.

D:Sa35godina...etobivideoodživotaiodfinansijskesituacije.Gdebistanovao–tozavisisve.Paverovatnobikućuuzeodaimamfinansijskemogućnosti.Obrazovanje–tojegotovo.Porodicubiimao,većsa35godinaiimaobidecuod4do5godina.Posao...posao,rekaobihposaotobihbioidalje.Zavisikolikobinapredovaouposlu. (pod vu kla ST)76 (2007.)

Za mla de oso be či ji se obra zac od ra sta nja na zi va postadolescentnim ka rak te ri stič no je da in kli ni ra ju mladocentričnom kon cep tu mla do sti: ori jen ti sa ni su da odr že sta tus mla dih što je du že mo gu će i od la žu ili od ba cu ju pre u zi ma nje ulo ga ko je su po ve za ne sa od ra-slo šću. Za njih su od ra slost i mla dost an ta go ni stič ke po zi ci je, dok se mla dost per ci pi ra kao pe riod bez oba ve za, ide ja o od ra sta nju im se ne do pa da i oni obez vre đu ju od ra slost (EGRIS, 2001: 103). Iako ele men ti postadolescentnogobra sca od ra sta nja po sto je i u dru gim stu di ja ma slu ča ja, on je naj ek spli cit ni ji u Jo va no vom pri me ru:

Mojtrenutnimotomanjevišejeovajneznam,nebidazvučimona ko bez ve ze, dasezabavljamkolikogodmogu.Svakiperiodživotaimasvojufazu.Kadsibeba–bebasi.Kadsimali,ondasimali.Ondasvaštatijepotrebnoutomperiodu.Kadaidešuosnovnuškoluondajetonovafaza.Kadaidešusrednjuškoluondajetoopetnova faza. I znači,neznam.Tosusvenaravnogodine.Mislimdaoneosobekojeimajuod16do20inekih25–26moždačakivišeakosteumogućnostinaravno...akosteumogućnostimoždaiviše–datrebaštovišedasezabavljaju,adaimaštovišepozitivnihpogledakasvetu,datrebaštovišedevojaka,daštovišeupoznajeteljude,daseštovišedružimda...neznam,daidemnaštovišemanifestacija.Jednostavnodogađaja.Isamimtimsveto

76 Zanimljivo je primetiti da, shodno profesiji arhitekte za koju se opredelio, značajno merilo uspešnosti u Stefanovoj viziji vlastite putanje predstavlja kvalitet životnog prostora koji može da obezbedi u različitim periodima života.


kadsesabere,dasamimtimprikupitenekaiskustvaiinformacije.Moćićudaprocenim,kadadođevremedaseskrasim,daodlučimonekimbitnimmomentima.

S:Tiračunašdaćetobitinegdeokotridesete?D:Pada.Tojemoguće,najverovatnije.Tojetonekotodoba

kadaseustvarivećinaljudipita.Tojeimojmoto,zatoštojednostavnokažemsvakiperioduživotu imasvoju fazu.Znači jednostavnozbogtoganebisebeopterećivaotimpitanjima–ekadćetobitipaovo,paondadaimamnekestresove.Jednostavnoćudapustimdaživottečeištaminanesevetar.(2007.; pod vu kla ST)

Ka rak te ri sti ke nestandardnog– individualizovanog obra sca su rad na se bi, za do vo lje nje vla sti tih po tre ba u ma te ri ja li stič kom – za ra-da, i post-ma te ri ja li stič kom smi slu – pu to va nja, za ba va, kao i ne ta ko ja sno od re đe ne pro jek ci je bu duć no sti, ko je osta vlja ju mo guć no sti iz-bo ra iz me đu raz li či tih op ci ja. Ne ve ni na pro jek ci ja vla sti te bu duć no sti ima naj vi še ele me na ta ovog obra sca od ra sta nja:

Sa25godinaćuživetisamailisanekomdrugaricomunekomsvomstanu,moždauinostranstvuakosamnanekomusavršavanjuiznačitoćeverovatnobitinekekaoposlediplomskestudijeilineštotako.Značizavršićuekonomijuuprincipu.Nadamsedaćuznatibaremdvajezikaporedtoga.Sa25nećuimatimomkailićubitiunekimkraćimvezama.Itojeto.Usavršavaćuse.

....Esadsa30ćuverovatnoimatinekogmomka,moždaimuža,nekusigurnodužuvezu.

To znači sa 35 značimuž prvi ili drugi videćemo.Radiću unekojvelikojfirmi,nekojkompaniji,međunarodnoj,inostranoj,gdeseputuje,gdeseneštodinamičnodešava.NebivoleladasebašzabavljamovdeuSrbiji.Gdećubititojepitanje.Moždabiimoglomuždamibudeneki takostranac,poštonebimogaobitiSrbin,nikadnerecinikad.Idazaboravilasamdecu–verovatnoćuimatijednodvojedece.Nadamsedo35većdaimam,dasamobezbedilasebivišenegoštosadamenimojiroditelji.Dasamsvojojdeciobezbedilavišenegomenimojiroditeljisad.Onakovolimnovac.Tomijetrenutnorazmišljanjekakozaraditipare.Alineparedabijazaradilanovacnego tovišekaosredstvozaostvarenjenekihdrugihciljeva.Prvenstvenoputovanja.Tojeneštoštobijavoleladamogu,recimobezrazmišljanjaodemnaletovanje,zimovanje,negdedaputujemkadmiseide.Toprvenstveno.Sebidapriuštim


kolabeznekogkredita.Moždaikreditalijednostavno,danerazmišljamonovcupuno. (pod vu kla ST)

Uoč lji vo je da je nje na bi o gra fi ja usme re na pre sve ga ka se bi (vi di pod vu če no), a ma nje ka dru gi ma (po ro di ci, part ne ru, de ci). S dru ge stra ne, nje ne ne do u mi ce i pre vi ra nja ima ju ele men te po sta do-le scent skog po gle da na mla dost i od ra slost:

Jedino to inostranstvo,aliakomožesvedamibudegotovodamibudespremno.Dasejanemučimprevišejernekakorazmišljamimamovdesveštomitrebasadhoćuvišenaravno.Alištobijaiznekogpriličnoovakolagodnogživotaišlanegdedasemučimakobašnemapotrebe.Asadrugestraneopetbiotišla.Pasammalorastrzanaizmeđutoga.Pasamhtelafakultetuinostranstvu,paetokaosadsespremamovde,pakaoajdeprvugodinuovdesadpasledeću,tako.Otićićujednogdanaakoništanaposlediplomskestudije.Volelabimalodaidemdavidimkakosežividrugde.Jerkadputujemivratimseovdepotpunomidrugačijaslikaosvemu.InekakomimaloizgledaovaSrbijajadnaibednaisvetoieto.

...S:Da li si razmišljalaubudućnostiozajedničkomživotusa

mladićem?D:Ne.S:Zašto?D:Paneznam.Moždazatoštonemamnekogtrenutno.Alipre

svegamislimdasammladapakaodajdaseiživimštoviše.Sadsamufazidasedo28meiživljavamkakovalja,damenesputavaništa.Nevolimtakodecuneštodecusada.Valjdanisamsazrelanatomplanunekom.Alisvetojednogdana–da. (pod vu kla ST)U po sled nja dva iz dvo je na mo de la od ra sta nja do mi ni ra ju post-

ma te ri ja li stič ke vred no sti, s tim što u postadolescentnomdo mi ni ra he do ni stič ka ori jen ta ci ja ka uži va nju – kva li te tu ži vo ta, a u nestandardnomindividualizovanomona je pri sut na za jed no sa ori jen ta ci-jom ka sa mo re a li za ci ji.

Iako naš uzo rak ne da je mo guć no sti za za klju či va nje te vr ste, ipak se mo že vi de ti da postadolescentni(ili mladocentrični) ni je za-stu pljen pre te žno kod mla dih iz sred njih slo je va, ka ko je to usta no vlje-no u ne kim is tra ži va nji ma (Du Bo is-Raymond, 1998), već se ja vlja u vi du ele me na ta u raz li či tim bi o gra fi ja ma. Sa dru ge stra ne, vi dlji va je po ve za nost sloj ne pri pad no sti i dva ob li ka stan dard nih bi o gra fi ja


– vi še mla dih iz rad nič kih po ro di ca se opre de lju je za re la ci o nu, a i iz po ro di ca sred njeg slo ja – za individualizovanustandardnubiografiju, kao što je usta no vlje no u ne kim is tra ži va nji ma (Thom son etal., 2004).

Cen tral no pi ta nje ove stu di je je na ko ji na čin struk tu ral ni ele men ti – re sur si, ka pi ta li – eko nom ski, so ci jal ni i kul tur ni, a po seb no oni ko ji po ti ču iz po ro di ce ob li ku ju so ci jal ne bi o gra fi je mla dih? Sin te tič ki od go-vor ću po ku ša ti da dam u za ključ nom de lu, a na ovom me stu bih sa mo da su mi ram za ključ ke ko ji se od no se na ob li ko va nje svoj stve nog sti la ži vo ta kao osno ve za in di vi du al ni iden ti tet mla de oso be.

Ne ki struk tu ral ni ele men ti (re sur si ko ji po ti ču iz so ci o e ko nom-skog po lo ža ja po ro di ce) iz ra zi to su omo gu ća va ju ći i oni zna čaj no uti ču na ori jen ta ci ju mla de oso be. Iz ra zit pri mer je na sta vlja nje pro-fe si je ro di te lja, gde mla da oso ba ko ri sti (ili ra ču na da će ko ri sti ti) po sto je će re sur se – eko nom ski, so ci jal ni, do ne kle i kul tur ni ka pi tal ro di te lja za raz vi ja nje vla sti te ka ri je re. Ovi mla di ći (Sa va, Bo jan, Ja-kov, Ste fan) su iz ra zi to ori jen ti sa ni ka pro fe si ji (obra zac od ra sta nja ko ji sam na zva la standardnabiografija–individualizovana)i nji ho vo sa gle da va nje vla sti te bu duć no sti je ja sno de fi ni sa no onim što im ro-di telj ska pro fe si ja omo gu ća va (Ste fan).

Struk tu ral ni ele men ti, ne do stat ni re sur si po ro di ce, ja vlja ju se kao di rekt no one mo gu ća va ju ći kod onih mla dih či je su aspi ra ci je ve-će ne go što to okol no sti, od no sno re sur si – eko nom ski, kul tur ni i so ci jal ni ka pi ta li po ro di ca – do zvo lja va ju (Mir ko, Je le na). Ne ki mla di ni su u okol no sti ma ogra ni če nih po ro dič nih re sur sa i struk tu ral nih mo-guć no sti raz vi li vla sti te aspi ra ci je, već se opre de lju ju da ži ve „ka ko na i đe pri li ka“ (Ta ma ra, Jo van, Bran ko, Bran ka).

Po sto je mla di (kao na pri mer Mi lan) ko ji su svo je aspi ra ci je prag-ma tič no pri la go di li iz me nje nim okol no sti ma u po ro di ci, ali i oni (Sla-vi ca) ko ji su svo je aspi ra ci je upr kos ogra ni če nim mo guć no sti ma na-met nu li po ro di ci, ko ja je pri nu đe na da re struk tu ri ra re sur se.


TRE ĆI DEO: SIN TE ZA RE ZUL TA TA


205Studije slučaja

STUDIJESLUČAJA

U ob li ko va nju so ci jal nih bi o gra fi ja mla dih vi di se di na mič ka is-pre ple ta nost i me đu dej stva raz li či tih fak to ra: eko nom skog, kul tur nog i so ci jal nog ka pi ta la i ha bi tu sa po ro di ce, struk tu ral nih ogra ni če nja i mo guć no sti ko je do la ze iz in sti tu ci o nal nog okru že nja, kao i „kri tič nih tre nu ta ka“ ko ji uti ču na de la nje mla de oso be. Pre ko nač nog ana li tič-kog za ključ ka, po gle daj mo ka ko se ta dej stva pre pli ću na pri me ru bi o gra fi ja ne ko li ko mla dih oso ba. U sva koj od dva de set bi o gra fi ja ima po ne što od za jed nič kih obra za ca, kao i ne što spe ci fič no, pa je sva ka mo gla ući u iz bor za pri kaz. U ovoj stu di ji sam od lu či la da sin-te tič ki pri ka žem bi o gra fi je tro je mla dih iz Ra ko vi ce či je su po ro di ce bi le uklju če ne u ana li ze slu ča je va u pr vom ta la su is tra ži va nja ka da su oni bi li de ca pred škol skog uz ra sta (To ma no vić-Mi haj lo vić, 1997): Sla vi ce, Mi la na i Bran ka, kao i tro je mla dih sa Vra ča ra: Ne ve ne, Bo ja-na i Dra ga na, či je bi o gra fi je ima ju ne ke spe ci fič no sti. Zna čaj ni de lo vi bi o gra fi ja osta le de ce – mla dih: Je le ne, Ta ma re, Iva na, Lu ke, Mir ka, Bran ke, Jo va na, Mi lo ša, Iva ne, Mi le ne, Sa ve, Du ša na, Ste fa na i Ja-ko va, utka ne su u raz ne de lo ve tek sta ove stu di je.

Sla vi ca

Sla vi či nu po ro di cu sam 1993. go di ne opi sa la kao kla sič nu po ro-di cu dru ge ge ne ra ci je rad ni ka, sa tra di ci o nal nim sti lom ži vo ta i pa tri-jar hal nim ustroj stvom po ro dič nih od no sa (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997: 151). Otac je pri pad nik dru ge ge ne ra ci je rad ni ka iz Ra ko vi ce, maj ka ni ži slu žbe nik po re klom iz se ljač ke po ro di ce iz oko li ne Be o gra-da. Sla vi ca je naj mla đe od tro je de ce – ima de vet go di na sta ri jeg bra-ta i se dam go di na sta ri ju se stru. Po ro di ca je do smr ti oče vih ro di te lja ži ve la sa nji ma u is toj ku ći, ali kao za seb no do ma ćin stvo. I na kon nji ho ve smr ti, na sta vi li su zbog ne re še nih rod bin skih imo vin skih od-no sa da ži ve sa mo na gor njem spra tu ku će, u po kva dra tu ri i sob no-


sti za nji ho vu po ro di cu ne a de kvat nim uslo vi ma – stan se sa sto ji od jed ne ve li ke so be kom bi no va ne na me ne, jed ne ma le so be i ku hi nje u ko joj se i spa va. Na kon od se lje nja sta ri je de ce, Sla vi ca je po pr vi put do bi la za seb nu so bu.

Po sto ji i op sta je pa tri jar hal no ustroj stvo po ro di ce: ulo ge su stro-go se gre gi ra ne, ali kom ple men tar ne, a od no si su pre te žno har mo nič-ni. Otac je sta ro vrem ski čo vek, ko ji se te ško pri la go đa va pro me na-ma, a maj ka po ku ša va da une se ino va ci je u po ro dič ne od no se.

Etos po ro di ce je pa tri jar hal no sta ro vrem ski: in si sti ra se na slo zi, po šte nju, po slu šno sti i kon tro li, i ni je se me njao to kom ce lo kup nog pe ri o da is tra ži va nja. De ca su pa tri jar hal no i stro go vas pi ta va na da po štu ju sta ri je, da se zna šta su nji ho ve du žno sti, da bu du sa mo stal-na, po šte na. Oba sta ri ja de te ta su prag ma tič no za vr ši la sred nje struč-ne ško le i od mah se za po sli la u stru ci, fi nan sij ski se osa mo sta li la da bi u ka snim dva de se tim za sno va la vla sti te po ro di ce u sa mo stal nim do ma ćin stvi ma. Osta li su po ve za ni sa ro di telj skom po ro di com, ne gu-je se za jed ni štvo i uza jam no se po ma žu. To što su de cu vas pi ta li da „iza đu na put zdra vi i pra vi“, što su na pra vom pu tu i „idu prav cem ko ji tre ba“ kod ro di te lja iza zi va za do volj stvo i po nos.

Otac je kao VKV rad nik u ra ko vič koj in du stri ji od po čet ka de ve-de se tih sa mo for mal no za po slen, pr vo na „pri nud nim od mo ri ma“, a po tom na mi ni mal nim pri ma nji ma dok je tra jao ste čaj ni po stu pak, da bi na kon vi še od 30 go di na ra da pro gla šen teh no lo škim vi škom. Od po čet ka is pi ti va nog pe ri o da, ra di pa ra lel no u ne for mal noj eko no mi ji, uglav nom pru ža ju ći raz li či te za nat ske uslu ge. Po vla sti tim re či ma ra di „šta stig nem i šta mu da ju“. Eko nom ska ne u spe šnost, od no sno per ci-pi ra na ne u spe šnost u ostva re nju ulo ge „hra ni o ca po ro di ce“ kod nje ga iza zi va fru stri ra nost, ne za do volj stvo i gor či nu, kao i stal nu kri ti ku dru-štve nog si ste ma, gde se vi di osnov ni iz vor pro ble ma. Maj ka je ra di la slu žbe nič ki po sao sa SSS u dru štve nom pred u ze ću, da bi ta ko đe po-tom go di na ma bi la na mi ni mal cu i na kra ju pro gla še na teh no lo škim vi škom. Dok če ka ostva re nje sta ro sne pen zi je ra di po sao pro da va či ce u pri vat noj apo te ci. U jed nom pe ri o du je sin, kao za po slen, do pri no sio bu dže tu po ro di ce. Ro di te lji po mi nju da im sa da i de ca fi nan sij ski po-ma žu. Za se be ka žu da se „ni su sna šli“ u od no su na dru ge po ro di ce sa ko ji ma ima ju kon tak te i zbog to ga su ne za do volj ni:

M:Jakažemsveštoželiš,svetiseizmičepodnogama.Mismoimalikućuugradu,imalidvorište,imalikapital,imaliknjižiceipareu

207Studije slučaja

bankama.Odnaskonijezajmio.Adeverimužonisuradiliokokola,svekar...tosve.Jasammisliladaseneštoprivatnootvori,pamineštoprivatnoradimo.Pasuposleispaleokolnosti,dajesvakoneštozasebeparcijalno.Itakodanismotuništavelikootvorili.Mismostagnirali.Alitunegdesmo,negdetakotavorili.Adrugiljudisuradili,otvarali,grabili,štajaznam.Nekakosu.Nijekapitalnegomrtavkapital.Aonisutookrenuliionineštoprivatnorade.(2007.)

Ima ju ne re še ne imo vin ske od no se za deo ro di telj ske ku će i stan ko ji je is pi ta nik svo je vre me no ustu pio bra tu, ali na taj „mr tav ka pi tal“ ra ču na ju u bu duć no sti kao iz vor si gur no sti za se be i iz vor po mo ći de ci.

Sma tra ju da je ula ga nje u de cu va žno: „Usvojudecuinvestiratitojenajvećainajboljainvesticija“ i ža le što sta ri joj de ci ni su us pe li da obez be de vi še obra zo va nje: „Onijesudobri,alimoglisubitibolji,daimajufakultet“. Iako to ni su bi li pr vo bit ni po ro dič ni pla no vi, uz ve-li ka ma te ri jal na od ri ca nja ro di te lji sa da po dr ža va ju Sla vi či nu ori jen ta-ci ju da stu di ra. Obra zo va nje se, me đu tim, per ci pi ra in stru men tal no kao uslov za obez be đi va nje sta bil ne bu duć no sti u ci lju za sni va nja po ro di ce (re la ci o ni mo del od ra slo sti), a ne ostva re nja pro fe si o nal nih aspi ra ci ja:

M:Mismotudaimpomognemokolikomožemoištamožemo,alivišebihželeladazavršiidapočnedaradiidazasnujeporodicu,negodatražidaidezakarijerom.(2007.)

Kul tur ni stil ove po ro di ce je tra di ci o na lan i kon ven ci o na lan. Do-ko li ca se ne gi ra, pro vo di se rad no ili u od mo ru uz TV ili u dru že nju sa uku ća ni ma ili rod bi nom. Ne iz la ze, ni u šet nje, osim ret ko u po se te pri ja te lji ma i srod ni ci ma, a kao raz log na vo de ne do sta tak pa ra i vre-me na. Kul tur ni ukus je fol klor ni i kon ven ci o nal ni, ono što se pla si ra pre ko po pu lar nih emi si ja na TV sa iz u zet kom na uč no po pu lar nih emi-si ja ko je emi tu ju stra ni ka na li na ka blov skoj te le vi zi ji.

So ci jal ne mre že či ne ro đa ci i pri ja te lji i oni pre ko tih kon ta ka ta uspe va ju da ostva re ne ke in te re se – da obez be de do dat ne po slo ve ocu, da za po sle si na, kao što i pla ni ra ju da „upo tre be ve ze“ kod Sla-vi či nog za po sle nja.

Kao ma la, Sla vi ca je ra sla na ne ki na čin „tu po red“, jer su pri o-ri tet ima la sta ri ja de ca. U pred škol skom uz ra stu, njen sva ko dnev ni


ži vot je bio ve o ma mo no ton, pre pu šte na je bi la uglav nom se bi, a iz laz iz mo no to ni je je na la zi la u ma šta nju, igri i či ta nju i po ro dič nim sla vlji ma, jer joj je har mo ni ja (ve se lje) bi la ve o ma va žna (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997: 152).

U osnov no škol skom uz ra stu, Sla vi ca je bi la pri lič no sa mo stal na i od go vor na što se ti če ra da u do ma ćin stvu i škol skih oba ve za. Že le-la je da se ba vi cr ta njem, ali ni je ima la fi nan sij skih uslo va za to. Kao pla no ve za bu duć nost je na vo di la da že li da se ba vi za na tom kao sta ri ja se stra i da za jed no ra de:

D:Htelabidazavršimkozmetiku,paakobudesredstavadaotvorimsalon,asestradabudefrizer.Šansesuvelikeiočekujemdaćutoostvariti.Potrebnojedaimamdobreoceneizhemije,biologijeimatematike,dabudemjošboljiđak,daseupišemizavršim.(2000.)

Svo ju bu duć nost na lič nom pla nu Sla vi ca je sa 14 go di na vi de la pri lič no kon ven ci o nal no – se be kao uda tu že nu i maj ku sa de com (ma nje od že lje nih tro je de ce) u le poj ku ći.

Kritičnitrenutak u Sla vi či noj bi o gra fi ji bio je ve zan za upis sred-nju ško lu, ka da je ona od lu či la, bez ve li ke pri pre me i raz mi šlja nja, da po ku ša da ostva ri svo ju že lju da se ba vi cr ta njem. Po što je re al no pro ce ni la ma le šan se za upis u di zaj ner sku ško lu, upi sa la je onu ko-ja joj se či ni la naj bli ža opre de lje nju – gra fič ku ško lu – smer za opre-mu knji ge. Upr kos po čet nim te ško ća ma i ro di telj skim raz o ča re nji ma no vom ško lom, Sla vi ca je is tra ja la u svom opre de lje nju i ostva ri la uspeh u ško li i u pro fe si ji (na struč noj prak si) ko ju je za vo le la. Iako ne na vik nu ta da bu de uklju či va na u od lu či va nje u po ro di ci, iz no še nje mi šlje nja i su prot sta vlja nje ro di te lji ma, Sla vi ca je us pe la da svo je aspi ra ci je na met ne kao od lu ke. Ta ko je bi lo i u dru gom kritičnomtrenutku nje ne bi o gra fi je – ka da je do ne la od lu ku o stu di ra nju, ko ja je opet re zul tat kom pro mi sa iz me đu nje nih aspi ra ci ja i onog što je us pe la da ostva ri77.

Za svo je opre de lje nje da stu di ra Sla vi ca je do bi la po dr šku ro di-te lja, ko ji je sa da uz ma te ri jal na od ri ca nja i po moć osta lo dvo je de-ce ško lu ju u dru gom gra du78. Svo jom is traj no šću i pre go va ra njem to kom sred nje ško le, ona je ube di la ro di te lje u svo ju spo sob nost

77 Vidi u poglavlju o obrazovanju kao kulturnom kapitalu. 78 Šire u poglavlju o obrazovanju kao kulturnom kapitalu.

209Studije slučaja

da auto nom no do no si od lu ke o ško lo va nju, sta no va nju, iz la sci ma i slič nom:

Jaodlučim idođemikažemroditeljima.Dogovorimse jasanjima,alijasamtoodlučila.Onimoždaneznajutačnousvakičasgdesamja isakim.Ali toliko imajupoverenjaumene,daznajusakakvimsedruštvomkrećem,kosu,štasu.Znači,znajumojepostupke.(2007.)

Odvo jen ži vot u dru gom gra du da lje je raz vio Sla vi či nu sa mo stal-nost i ona je po sta la ve o ma od go vor na oso ba – re al na i od luč na u svo jim pla no vi ma.

Sla vi ca je sve sna eko nom skog stan dar da i re sur sa ko ji su ogra-ni če ni i u tom do me nu se po na ša od go vor no:

Jagledammaksimalnokolikomogudaneizvoljevam.Damaksimalnouštedim,onoštonemoram–panemoram,onoštomoramštomijeneophodno–OK.Nasprammogućnostinjihovih,jamogudatražimštamijevećpotrebno.(2007.)

U sred njoj ško li je ra di la to kom let njeg ras pu sta i to je bi lo po zi-tiv no is ku stvo, va žno za nje no od ra sta nje:

Ali radila samu srednjoj školi. Jedinomoj smer u školi nijesmeodaimapraksuvanškole.Neznamkakosamjatoizmuvala,jasamsmela.Bilasamobaveznanatojpraksiuškoli.Tojebilonekakoutorkomičetvrtkomsamimalapraksuuškoli.TojeprepodnebiloijapopodnetrčimovdeuRakovicuuPublikum.Jakaidobraštamparijajebila.Trčimnapraksu,pritomjastignemidanaučim.Tadakadasam,išlasaminafolkloritapraksaiuškoliivanškole,stizalasamdaseviđamsasvimaživimainikadamiboljeocenenisubile.Bašsamnekakobilaorganizovana.Itusamsepokazalatakodasumebililetizvalidaradim.Menijetosuperbilo.Imamdžeparacdakupimfarmerke.Tadasampušilakrišomodtateimame.Imalasamizacigareizaostalo.Ovaj,supermijetodošlo.Nekakoznalasamitajnovacnekakodarasporedim.MislimdamijetomnogopomoglosaduNovomSadu.Dajaimamnekuslikukakomojizarađujuikakomidaju.(2007.)


Kul tur ni stil za ko ji je Sla vi ca opre de lje na pri pa dao bi ka te go ri-ji rurbanihomnivora, vi še ur ba no-kon ven ci o nal nog ti pa, jer mu zi ka pre ma ko joj je is ka za la aver zi ju je neo folk mu zi ka, a dis tan cu je is ka-za la pre ma kla sič noj mu zi ci. Ukus u knji žev no sti, fil mo vi ma i te le vi zij-skim pro gra mi ma joj je kon ven ci o na lan. Do ko li cu pro vo di u pri vat no-sti – u dru že nju sa pri ja te lji ca ma, re đe u iz la sci ma u klu bo ve, zbog fi nan sij skih ogra ni če nja, a još re đe u bi o sko pe i po zo ri šta.

So ci jal ni ka pi tal či ne va žne oso be u nje nom ži vo tu: po ro di ca pre svih – ro di te lji i se stra i brat, jed na naj bli ža du go go di šnja pri ja te-lji ca i ne ko li ko lju di sa ko ji ma se dru ži u gra du u ko me stu di ra. Oni su iz vor po dr ške i po ve re nja, a ma nje su shva će ni in stru men tal no, ma da ro di te lji pla ni ra ju da ak ti vi ra ju svo je kon tak te za nje no bu du će za po sle nje.

Pre ma kla si fi ka ci ji ko ju sam pred lo ži la, Sla vi čin stil ži vo ta je fokusi ran na obra zo va nje. Ma da nje na pro jek ci ja bu duć no sti ni je sa svim ja sna i struk tu ri ra na, ni ti ona ima am bi ci je ka raz vi ja nju ka ri je re, si-gur na je u se be i svo je mo guć no sti da se ostva ri u pro fe si ji ko ju vi di kao pro spe ri tet nu – za šti ti ži vot ne sre di ne. Iako joj je ro di telj ska po ro di ca va žna i ve za na je za nju, Sla vi čin ži vot ni stil ni je fo ku si ran na po ro di cu i lič ne od no se. Sto ga njen obra zac od ra sta nja pri pa da mo de lu ko ji sam na zva la individualizovanastandardnabiografija.U od no su na part ner ske ve ze, nje ni sta vo vi se for mi ra ju na osno vu re-flek siv nog pro mi šlja nja pro ži vlje nih is ku sta va, što je či ni re al nom, a do ne kle i skep tič nom. Nje ne pro jek ci je bu duć no sti u obla sti part ner-skih od no sa i po ro di ce ni su ja sno od re đe ne – pri hva ta ko ha bi ta ci ju ako je ona re zul tat kva li tet nih part ner skih od no sa. Slič no to me, ona ne po sta vlja brak kao oba ve zan, već ga po ve zu je sa kva li te tom part-ner skih od no sa:

Esadsvezavisidalićunaćitunekuosobuiline.Boljedabudemisamanegodanosimnekoganagrbači.(2007.)

Sla vi ca je mla da oso ba ko ja je re flek siv nom od lu kom i de la njem us pe la da pre va zi đe struk tu ral na ogra ni če nja po ro dič nog ha bi tu sa: ka ko ogra ni če ne eko nom ske re sur se, ta ko i ne do stat ni kul tur ni ka-pi tal – ne do volj na ula ga nja u obra zo va nje. Ona je svo je po ste pe no raz vi ja ne aspi ra ci je us pe la da na met ne po ro di ci, ko ja je re struk tu ri-sa la re sur se, i eko nom ske i oče ki va nja, da bi joj pru ži la po dr šku u nje nim na sto ja nji ma. Po red pro fe si o nal nog do me na, Sla vi ca je i u

211Studije slučaja

osta lim do me ni ma „is ko ra či la“ iz ha bi tu sa vla sti te po ro di ce, pa su nje na shva ta nja po ro dič nog ži vo ta i do ko li ce, kao i njen kul tur ni stil ma nje kon ven ci o nal ni ne go po ro dič ni, a vi še in di vi du a li zo va ni.

Mi lan

Mi la no vu po ro di cu sam 1993. go di ne opi sa la kao kla sič nu mla-đu rad nič ku po ro di cu sa tra di ci o nal nim sti lom ži vo ta, vred no sti ma i po ro dič nim ulo ga ma i od no si ma (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997: 155). Oba ro di te lja po ti ču sa se la na Ko so vu, iz rad nič kih iz ra zi to pa tri jar hal nih po ro di ca. Obo je su oba vlja li rad nič ka za ni ma nja sa sred njom struč nom spre mom u ra ko vič koj in du stri ji. Mi lan ima šest go di na sta ri jeg bra ta. Ži ve li su u sta nu mu že vlje vih ro di te lja, pr vo u za jed ni ci sa oba ro di te lja, a po tom sa mo sa de dom. Dvo so ban stan ni po kva dra tu ri, ni po sob no sti ni je od go va rao po tre ba ma vi šeč la-nog do ma ćin stva. Na kon de di ne (sve kro ve) smr ti, a po tom i oče ve po gi bi je, Mi lan, maj ka i brat se se le u po ro dič nu ku ću nje nih ro di te lja u pred gra đu, či ji su deo adap ti ra li, da bi stan u Ra ko vi ci iz da va li i ti me obez be di li sred stva za ži vot. Na kon Mi la no vog za vr šet ka sred-nje ško le i za po sle nja, maj ka i on se vra ća ju u stan, a brat osta je u ku ći u pred gra đu.

Di na mi ku po ro dič nog ži vo ta obe le ži lo je ne ko li ko tra gič nih do-ga đa ja. U ni žim raz re di ma osnov ne ško le kod Mi la na su se po ja vi li ne u ro lo ški po re me ća ji (kao po sle di ca po tre sa mo zga) u vi du epi lep-tič nih fe no me na ko ji su zah te va li du ži me di cin ski tret man i na kon ne ko li ko go di na iz le če ni. Sta lan stres je kod maj ke iza zvao hro nič nu auto i mu nu bo lest. Ubr zo na kon smr ti de de, otac gi ne u po ža ru ko ji je iza zvao pre ta ču ći ben zin ko jim je tr go vao. Stre sni do ga đa ji i pre la-zak po ro di ce u no vo pre bi va li šte iza zva li su dez in te gra ci o ne pro ce-se u po ro dič nim od no si ma. Ka ko kri za ni je pre va zi đe na, do šlo je do raz dva ja nja po ro di ce – Mi lan i maj ka su se vra ti li u stan, brat je ostao u ku ći u pred gra đu, po ro dič ni kon tak ti se se i da lje odr ža va ju, ali su od no si po re me će ni.

Od no si u po ro di ci su bi li tra di ci o nal no pa tri jar hal ni. Maj čin do-men je bio vas pi ta nje, tu je uno si la ino va ci je (u smi slu raz vi ja nja al tru i zma i hu ma nog po na ša nja). Kad su de ca bi la ma la, maj ka je


te ži la da ima kon tro lu nad sve tom de ce, a od Mi la na je na či ni la „cen-tar sve ta“. Ra stao je za šti ćen, ma žen i pod uti ca jem maj ke. Ta se bli skost i ve za nost pro du bi la to kom Mi la no ve bo le sti, ta ko da se po-ro di ca in ter ak ci o no po ce pa la u ko a li ci ju maj ke i si na, sa jed ne, i dru-gog si na, sa dru ge stra ne.

Na kon pr vog ta la sa is tra ži va nja 1993. go di ne za klju čak je bio da eto som po ro di ce do mi ni ra ju kon for mi stič ke i ma te ri ja li stič ke vred no-sti – po se do va nje i sti ca nje ma te ri jal nih do ba ra, kao i da se in si sti ra na har mo ni ji ko ja de lu je ne is kre no.

Eko nom ski ka pi tal je po čet kom de ve de se tih po ti cao od ra da ro di-te lja – nji ho vih pri ho da iz re dov nog za po sle nja i oče vog an ga žo va nja u ne for mal noj eko no mi ji: ile gal na tr go vi na – šverc ben zi na (di ver si fi ko-va na rad na stra te gi ja), od udru ži va nja sred sta va sa uku ća ni ma (stra-te gi ja osla nja nja na so ci jal ne mre že po dr ške), kao i pro iz vod nje na mir-ni ca na ima nju – okuć ni ci u pred gra đu (stra te gi ja na tu ral ne pro iz vod-nje). Kom bi na ci ja re sur sa i stra te gi ja je obez be đi va la stan dard ko ji su opa ža li kao za do vo lja va ju ći. Se dam go di na ka sni je do šlo je do pa da stan dar da ko ji su oce nji va li kao ne za do vo lja va ju ći – maj ka je bi la na bo lo va nju, otac na Bi rou za za po šlja va nje sa mi ni mal nim pri ma nji ma, do dat ni po sao ni je do no sio vi še do volj no nov ca. Pla ni ra li su da lje in ve-sti ci je u ku ću u pred gra đu, iz grad nju ne kog lo ka la ko ji bi osta vi li de ci, ali u tom pe ri o du ni su bi li u mo guć no sti. Na kon smr ti su pru ga – oca, do šlo je do ve li ke ma te ri jal ne kri ze ko ju su pre bro di li iz da va njem sta-na u ko me su ži ve li. Si tu a ci ja se po pra vi la Mi la no vim za po sle njem ko je je omo gu ći lo da se vra te u stan. U vre me po sled njeg in ter vjua Mi lan je dao ot kaz na po sao me sa ra i tra žio po sao u pri vat noj fir mi. Maj ka je, na kon što je pro gla še na teh no lo škim vi škom u fa bri ci, uze-la ot prem ni nu, pre kva li fi ko va la se za ge ri ja trij sku ne go va te lji cu, jed no vre me ra di la taj po sao ali ga je na pu sti la, da bi raz mi šlja la o ot po či nja-nju sa mo stal nog po sla ne ge sta rih u pro sto ru ku će u pred gra đu.

Obra zo va nje kao kul tur ni ka pi tal u ovoj po ro di ci ni je ni ka da bi lo pri o ri tet, ni je se u nje ga ula ga lo. Obra zo va nje se sma tra in stru men-tal nim – ono tre ba da obez be di ma te ri jal nu si gur nost. Oba si na su za vr ši la sred nje struč ne ško le ko je su im obez be di le za na te – auto-me ha ni čar ski i me sar ski.

Kul tur ni stil po ro di ce je tra di ci o nal no kon ven ci o na lan. Do ko li ca je bi la sve de na, zbog ne do stat ka vre me na i sred sta va, na rad na ku-ći u pred gra đu, pa si van od mor uz TV, a dru že nja i iz la za ka sko ro da ni je bi lo. Maj ka je ima la dru ga či ji ukus od po koj nog oca: ne vo li da

213Studije slučaja

gle da TV, ali vo li da či ta, vi še vo li sta ro grad sku mu zi ku od na rod ne i slič no. S ob zi rom da je do ko li ca bi la ori jen ti sa na na po ro di cu, sa da je maj ka usa mlje na, ma lo se dru ži i ne iz la zi, a ža li se da ne mo že da či ta zbog ner vo ze i op te re će no sti,

Maj ka ta ko đe in si sti ra da joj dru gi lju di ni su po treb ni kao po dr-ška i po moć:

M:Jauživotunikadninakoganeračunam.Samasebisamuvekveza,patakolepoštosamsposobnadaotvorimvrataidaiznesemonoštojamislim.(2007.)

Na sli čan na čin per ci pi ra i si na: I on se na ni kog ne osla nja, ne tražiničijupomoć.

Kao ma li Mi lan je bio za šti ćen, raz ma žen, ni je sti mu li san da uči, da se osa mo sta lju je. Bio je lju bo mo ran na bra ta, i u pr vom in ter vjuu osta vljao uti sak ne ko mu ni ka tiv no sti i ne is kre no sti (To ma no vić – Mi-haj lo vić, 1997: 154). Pri li kom dru gog in ter vjua ka da je imao 12 go di-na bio je iskren i otvo ren, opu šten i to pao.

Mi lan se to kom osnov ne ško le ba vio ra znim van škol skim ak tiv-no sti ma – ma hom spor tom i pe va njem u ho ru, ali one ni su bi le usme-re na na do dat no zna nje. Ta da su nje go vi pla no vi bi li da odr ži so li dan škol ski uspeh i da uči za ope ra te ra na kom pju te ri ma. Pri li kom iz bo ra sred nje ško le Mi lan je na pra vio prag ma tič nu od lu ku da na me sto ne-ke ško le op šteg sme ra upi še tro go di šnji ogled ni smer za me sa ra ko ji je sti pen di ran i obez be đi vao za po sle nje. Me đu tim, re flek siv no gle da no una zad, ni je za do vo ljan svo jim iz bo rom, pa su mu pla no vi da svo je aspi ra ci je ostva ri da ljim ško lo va njem i na po ri ma:

S:Dalisibiozadovoljanškolom?D:Panisambašbio.Tojetrogodišnjaškola,mogaosambolje

daupišem.Neznam,alidobrosadćudaupišempetistepen,paćudavidimvišunekudaupisujem.Petistepensamokaotehničar....Poslekaoinženjeritako.Paprekoteprofesorkeštomijepredavalatrigodinepraksuitoona,prekonjetoupisujem,papolažemnekurazliku....

S:Kakosizadovoljanposlomkojisiizabrao?D:Paonakonisamneštozadovoljan,alimoraćudaradimsad

nekovremedoknebudemzavršiotuškoluitako.Moramneštodaradimipak.


S:Planovizabudućnost?D:Pada,višaškolaipetistepenidaotvorimneštosvojeda

imam,dabudem.(2007.)

Mi la no ve obra zov ne i pro fe si o nal ne aspi ra ci je ni su usme re ne ka sti ca nju zna nja i raz vi ja nju ka ri je re, već ka ma te ri jal nom obez be-đe nju. Nje go vu bi o gra fi ju su od re di la dva kritičnatrenutka. Pr vi je bio po me nu ta bo lest (ne u ro lo ški po re me ćaj), na kon če ga je po pu stio sa uče njem, iz gu bio mo ti va ci ju, kao i maj ka ko ja je po pu sti la sa pri ti sci-ma za obra zov no po stig nu će. Dru gi kritičnitrenutak ko ji se od i grao kra jem osnov ne ško le bio je oče va smrt. On je uti cao na to da je Mi lan po maj či nim re či ma „morao prevremeno da sazri“.Nje go vo sa zre va nje se ogle da lo u to me što je svo je aspi ra ci je pri la go dio no-vo na sta lim po ro dič nim okol no sti ma i iza brao tro go di šnju za nat sku ško lu ko ja je ga ran to va la br zo za po sle nje. Iako se nje go ve že lje i aspi ra ci je stal no osu je ću ju okol no sti ma, Mi lan od pla no va ne od u sta-je. Ima unu tra šnji ak ci o ni po ten ci jal i mo gu će je da će svo je pla no ve ostva ri ti, upr kos okol no sti ma.

Iako re zig ni ra na, maj ka ga per ci pi ra kao ne ko ga ko je de la tan:

M:Pa iskrenoneočekujemništaspecijalno (od nje ga u bu-duć no sti – prim. ST).Svejetodanasvarljivo.Poštojepoprirodiuporan,višejetvrdoglav,aliajdedanebudemananegovrlina.Usuštiniostvarujeonoštozacrta.(2007.)

Ona, me đu tim, is ka zu je i re a li stič no – skep tič ni stav ka da ko-men ta ri še ko li ko su si no vlje vi pla no vi re al ni za osta va re nje. Ova kav maj čin stav i od su stvo po dr ške, mo že bi ti pre pre ka, jer je Mi lan ve o-ma ve zan za maj ku i ona ima ve li ki uti caj na nje ga.

Mi la no va za mi sao bu duć no sti u do me nu part ner skih od no sa i po ro di ce ja sno uka zu je na tu ve za nost za maj ku, jer on svoj bu du ći po ro dič ni ži vot vi di u za jed nič kom do ma ćin stvu sa njom79.

Mi la nov kul tur ni ukus je sa svim neo d re đen rurbaniomnivori– on slu ša i gle da sva šta, a ni šta po seb no ne iz dva ja kao pre fe ren ci ju ili aver zi ju. Do ko li cu pro vo di uz kom pju ter, mu zi ku, TV, lo kal nim iz la sci-ma i šet nja ma, re đe u noć nim iz la sci ma, dok kul tur ne usta no ve ne po se ću je.

79 Videti njegov iskaz u poglavlju o stilovima života mladih.

215Studije slučaja

So ci jal na mre ža mu je ve o ma su že na i či ne je maj ka (dok se od bra ta otu đio), je dan naj bo lji pri ja telj, ne ko li ko dru ga ra i de voj ka, ako je ima. So ci jal ne kon tak te ni je po mi njao kao iz vo re po dr ške i po mo-ći, osim im pli cit no maj ku.

S ob zi rom na cen tral no me sto po ro di ce i do me na do ma ćeg u nje go vom ži vo tu, Mi la nov je stilživotafokusiranokoodnosa.Kon-zi stent no to me nje go va bi o gra fi ja je standardnabiografija–relaciona, u ko joj cen tral no me sto ima po ro di ca, a sve de lat no sti (obra zo-va nje i pro fe si ja) su u funk ci ji ma te ri jal nog obez be đe nja po ro di ce. U tom smi slu Mi lan ne is ko ra ču je iz eto sa ko ji do mi ni ra ha bi tu som nje go ve po ro di ce. Na i me, sti če se uti sak da je on od po vla šće nog po lo ža ja za šti će nog si na („prin ca“) ko je je kao ma li imao, na kon oče ve smr ti i za po šlja va nja pre šao u po lo žaj i ulo gu hra ni o ca po-ro di ce, što je u sa gla sno sti sa pa tri jar hal nim ha bi tu som nje go ve po ro di ce.

Ne do volj ni ka pi ta li Mi la no ve po ro di ce – ne do stat ni eko nom ski, kul tur ni i so ci jal ni re sur si, de lu ju kao struk tu ral na ogra ni če nja. Mi la-no va po ro di ca je u pra vom smi slu „žr tva tran zi ci je“ sa mno štvom aku-mu li ra nih gu bi ta ka. Na su prot nji ma sto ji Mi la no vo de la nje – do no še-nje prag ma tič ne od lu ke u ve zi sa obra zo va njem da se is ko ri ste struk-tu ral ne in sti tu ci o nal ne mo guć no sti (sti pen di ja). Nje go ve aspi ra ci je i pla no vi upu ću ju na struk tu ri sa no stra te ško de la nje „ko rak po ko rak“, a uko li ko bi se ostva ri li, ne bi pro me ni li nje gov ha bi tus, ali bi do ve li do pro me ne dru štve nog po lo ža ja u prav cu so ci jal ne pro mo ci je.

Bran ko

Bran ko va po ro di ca je 1993. go di ne osta vlja la uti sak har mo nič-ne gru pe u ko joj je pri sut no pot pu no sla ga nje ro di te lja i ne po sto ji iz vor kon flik ta. Obo je su bi li ko mu ni ka tiv ni, is kre ni, slo žni. Bi la je to po ro di ca ko ja te ži da pre va zi đe na sle đe svog tra di ci o nal nog po re kla i pa tri jar hal nog vas pi ta nja. Oba ro di te lja su eks pli cit no na gla ša va li da uno se bit ne pro me ne u od no se i do men vas pi ta nja – po ten ci ra li su za jed ni štvo: ak tiv no sti, raz go vo re, od lu či va nje. Etos po ro di ce su či ni li lju bav, har mo ni ja, za jed ni štvo i dru gar stvo (To ma no vić – Mi haj-lo vić, 1997: 162).


Oba ro di te lja su rom skog po re kla, po te kli iz rad nič kih po ro di ca – pa tri jar hal nih, ali sklad nih, od ra sli u Ra ko vi ci. Maj ka je svo jim ro-di te lji ma za me ra la rod no ste re o tip no pa tri jar hal no vas pi ta nje. Ona je za vr ši la sred nju struč nu ško lu, ali je mo ra la da se pre kva li fi ku je u rad nič ko za ni ma nje. Otac je za vr šio tro go di šnju ško lu za rad nič ko za ni ma nje.

Ži ve li su u pa tri lo kal nom do ma ćin stvu sa sve krom i sve kr vom. Bran ko ima pet go di na sta ri jeg bra ta. Stan ni je za do vo lja vao po tre be še sto čla nog do ma ćin stva.

Ne ko li ko go di na (dve ili tri) na kon pr vog in ter vju i sa nja do šlo je do ras pa da po ro di ce – raz vo da bra ka ko ji je te kao ve o ma bur no. Uzrok i po vo di raz vo da ni su sa svim ja sni, jer sva ko od su pru žni ka ima svo je mi šlje nje80. Pe riod raz vo da je bio ve li ka in ter ak ci o na kri za i osta li su traj ni po re me ća ji u ko mu ni ka ci ji. Sve je bi lo kom bi no va no sa maj či nim bo le sti ma i ope ra ci ja ma. Bran ko je sa maj kom pre šao kod nje nih ro di te lja, ne da le ko od oče vog sta na u ko me su mu osta li i ba ba i sta ri ji brat. Na kon smr ti svo je maj ke, Bran kov otac je po čeo da ži vi sa no vom že nom u sta nu ro di te lja, gde ži vi i Bran kov sta ri ji brat. Bran ko va maj ka je ta ko đe po sled njih go di na do ve la no vog mu-ža u ro di telj ski stan. Nje ni ro di te lji po lo vi nu go di ne pro vo de u vi ken-di ci, a osta tak vre me na je u sta nu pe to čla no do ma ćin stvo. Od no si iz me đu biv ših su pru žni ka se ni kad ni su nor ma li zo va li, a de ca su se in ter ak ci o no uda lji la od oca i pri bli ži la maj ci. U maj či nom do ma ćin-stvu vla da ju do bri i har mo nič ni od no si, ne po mi nju se kon flik ti, maj ka i Bran ko de lu ju za do volj no.

Od po čet ka de ve de se tih po ro di ca je ima la pro blem sa eko nom-skim re sur si ma – svoj ži vot ni stan dard su opi si va li kao preživljavanje od danas do sutra.Obo je su bi li na pri nud nim od mo ri ma, maj ka i na bo lo va nji ma. Po tom je maj ka pro gla še na teh no lo škim vi škom u dr žav nom pred u ze ću da bi pre šla u pri vat nu fir mu u is toj gra ni in du stri je – tek stil noj, gde ra di ne pri ja vlje na. Eko nom ske stra-te gi je ob u hva ta ju do dat ne rad ne ak tiv no sti u ne for mal noj eko no mi ji – otac se ba vio mo le ri sa njem i pre pro da jom ben zi na, po tom auto-me ha ni čar skim i fri zer skim za na tom, dok je maj ka či sti la po ku ća-ma, udru ži va nje sred sta va sa ro di te lji ma u do ma ćin stvu, re duk ci ju po tre ba, na tu ral nu pro zi vod nju – maj ka je ši la ode ću. I Bran ko i sta ri ji brat ra de od osam na e ste go di ne raz li či te po slo ve ko ji ne ma-

80 Videti u poglavlju o porodičnim promenama.

217Studije slučaja

ju ve ze sa sred njom ma šin skom ško lom ko ju su za vr ši li. Bran kov pri hod se ma hom sma tra nje go vim – za tro ško ve, a je dan deo da je u do ma ćin stvo.

Obra zo va nje ni je kul tur ni ka pi tal u ovoj po ro di ci, ne pri da je mu se zna čaj, ne in si sti ra se na uspe hu. Ono se ne vred nu je ni in stru-men tal no – ško le ko je su si no vi za vr ši li, a bi li su i lo ši po uspe hu, ni su im obez be di le za nat ko ji bi ih do veo do za po sle nja.

Kul tur ni stil po ro di ce, a po tom ro di te lja je kon ven ci o na lan fol kor-ni – pre fe ren ci je pre ma na rod noj mu zi ci, pro gra mi ma ko ji su ve za ni za neo folk na te le vi zi ji, s tim što otac odav no vo li da gle da do ku men-tar ne pro gra me, a maj ka fil mo ve, a od sko ra na uč no-po pu lar ne pro-gra me na te le vi zi ji. No vi ne i knji ge se ne či ta ju, a kul tur ne usta no ve ne po se ću ju. Slo bod no vre me, za ko je obo je tvr de da ga ne ma ju, pro vo di se u kru gu po ro di ce ili lo kal no u kon tak ti ma sa su se di ma.

So ci jal ne mre že od po čet ka či ne ma hom su se di, a iz vor po dr-ške su čla no vi do ma ćin stva, a in stru men tal ne po mo ći (kod za po šlja-va nja npr.) – srod ni ci.

Bran ko je u sva tri ta la sa is tra ži va nja bio otvo ren, ko mu ni ka ti van i ve seo. Od pred škol skog uz ra sta je de lo vao kao za do volj na sa mo-stal na oso ba sa iz ra že nim Ja. U te škom pe ri o du na kon raz vo da, u osnov no škol skom uz ra stu po ka zi vao je iz ra zi tu in te li gen ci ju i zre lost u sa gle da va nju si tu a ci je. Si tu a ci ja mu je bi la na por na – iz me đu dve „za ra će ne stra ne“, če sto je po se ći vao oca i bio mu na klo njen ali isto-vre me no je bio lo ja lan maj ci, pa Bran ko je raz vi jao stra te gi je ka ko da se su o či sa njom81.

Bran ko ima ve će spo sob no sti ne go što je ika da uče njem ostva-rio i uspe hom po ka zao. Kod nje ga po sto ji stal no za mi šlja nje na ni vou aspi ra ci ja, ali ne i de lat nost ko ja bi te aspi ra ci je pra ti la. Ta ko u osnov-no škol skom uz ra stu on go vo ri o že lji da upi še tr go vač ku ško lu:

D:Voleobidasevišepozabavimjezikom,jerbivoleodaupišemtrgovačku,apoprocenipsihologatutrebaznanjejezika,voleobidabudemtrgovac,trebaobiuspehdapopravim.Odprvogdočetvrtogbiosamstalnodobar,vrlodobar,asadaodpetog,petisamprošao zbog ovog bombardovanja, nisambaš puno učio, nisamimaoželju,sadodšestogistonemamželjudaučim,jerodovogratasveseporemetilo,nikoživneuči.(2000.)

81 Opisane u delu o promenama u porodicama.


Za vr šio je, me đu tim, i to je dva, tro go di šnju sred nju struč nu ško-lu (za oru ža ra) sa ko jim ne mo že da se za po sli, već ra di raz ne po-slo ve do ko jih do la zi pre ko so ci jal nih kon ta ka ta. Re a lan je i zna da mo ra da ra di, jer ni je opre de ljen da se ško lu je:

Znači, kako sam napunio 18, odmah sam počeo da radim.Išaonatodavidimkakvisutiposlovi,poštomi jemamapričaladajetomnogoteško,jasamsvetvrdiodanematuništaodškole.I,ovaj,iondasamprobaosve,davidimkakoješta.Iobičnosamsamdonosioodluke. (2007.)

Me đu tim, nje go vi su pla no vi da za vr ši fri zer ski kurs:

D:PaplaniramfrizerskudaupišempoštovećsambiosadrugomkodŠobote,naprimer.Poštomezanimajufrizureito.Pasamplaniraoto,samo,skupoje,patrebadaskupimparedabiimaoparadaidemuškolu....Zatoštojetojedinoštomezanima,jedinošto,štominebibilodosadnodaradim....Paneznam,jasamplaniraotosad,samdaskupimpare,zatosamseizaposlio.Poštosamjapretogradioukafiću,istoskupljaoparezato...Toseidekaoprva3mesecanapraksu,kaoopštapraksakodnjega,paondaradsalutkamaitako.

S:Ikol’kotraje?D:6meseci.S:Ištasimislioposletogada...?D:Pamisliosamilida,pošto,pričaosamsaocemisamajkom

nešto,paijedniidrugi,ijedniidrugikadbidalipare,neštobi,voleobidaotvorimnekisalonilitakonešto.Ilieventualnodaradimtamokodnjih.(2007.)

Bran ko ne ma ja snu pro jek ci ju bu duć no sti – ni aspi ra ci je, ni na-či ne ostva ri va nja tih aspi ra ci ja. Za bu duć nost pla ni ra za vr ša va nje ra-znih kur se va – fri zer skog, je zi ka, kom pju te ra, dok se iz dr ža va ko no-bar skim ra dom u ka fi ću. U ma te ri jal nom smi slu on oče ku je ne re al ne stva ri – da stam be no obez be di maj ku da bi mo gao da pre u zme stan, ali isto vre me no ne ma re a lan oče ki va ni iz vor sred sta va.

Kritičnitrenutak za Bran ka bio je bu ran raz vod, ko ji je re zul ti rao gu bit kom kon tro le od stra ne oba ro di te lja. Da ne skre ne na stran-pu ti cu spre či le su mre že si gur no sti ko je su či ni le obe ba be i do bar od nos sa maj kom, ko ja mu pru ža to pli nu i si gur nost, iako ga ne pod-

219Studije slučaja

sti če na po stig nu će. Maj ka je sve sna Bran ko ve ne de fi ni sa no sti na ži vot nom pu tu i ne zre lo sti, ali na gla ša va kao svoj iz ra zi ti uspeh što je nje ga i bra ta sačuvalaodulice:

M:Paznatekakodagaopišem?Onje,onjedetekojejepunoenergije.I,neznam,jedino,jedinošta,štamuzameram,tojelenjost.Talenjostje,ovaj,moždaiuzroktogaštoon,onnemožesebedanađeitemrzigaovo,temrzigaono.Jednostavno,neznam.Moždasamijatumoždasuviše,moždasamijatumalokriva,jermalosamijavišepodmetalasvojaleđatamogdejeontrebaodaodradineštoidarazmišljaidarešavanešto...Aliovaj,kaoprvo,prvoštobihkodnjegaistakla,tojepoštenje.Ikol’kojesadtodobrouovom ludomvremenu iovomnepoštenomvremenu,neznam.Ali,verujtemidamogu,štokažu,štosetičeiM.iBranka,uzdignuteglavedaidemizbogjednogizbogdrugog.ToštojeBrankoponavljaotajtrećirazred,toje,neznam,toje,pretpostavljamdajetounekomnjegovompubertetu,unekomnjegovomludilu.Onje,onje,ustvari,jošje,detinjastjedosta.Detinjastjeondosta,iakoima,iakoćesad20godinaunovembru.Detinjastjedosta,takvogjeduhanekog.Uvekjebiovedrodete...(2007.)

Bran kov kul tur ni ukus je rurbaniomnivori sa aver zi jom pre ma rok i he vi me tal mu zi ci. Na te le vi zi ji gle da naj po pu lar ni je pro gra me – Ve li kog bra ta, Grand, MTV, fil mo ve, u bi o sko pi ma re đe ko me di je, no vi ne či ta, ali knji ge ret ko. Nje go va do ko li ca je is pu nje na uglav nom so ci jal nim kon tak ti ma – sa pri ja te lji ma i de voj kom, naj če šće u lo kal-nom okru že nju u kra ju, sa ret kim iz la sci ma na spla vo ve sa ži vom mu zi kom. Ra ni je se ba vio ra znim spor to vi ma re kre a tiv no, sa da se ne ba vi zbog po sla. Naj va žni ji so ci jal ni kon tak ti su mu ne ko li ko naj bli-žih du go go di šnjih pri ja te lja, ko ji su i iz vor po dr ške, a in stru men tal nu po moć do bi ja od srod ni ka.

Bran ko va so ci jal na bi o gra fi ja se ob li ko va la pod uti ca jem ni skih ka pi ta la po ro di ce – eko nom skog, a po seb no kul tur nog, po tom kritičnogtrenutka ko ji je do pri neo gu bit ku ro di telj ske kon tro le, ali i od no sa po ve re nja i to pli ne sa čla no vi ma po ro di ce, po seb no sa maj kom. On, me đu tim, ne do stat ne re sur se ne do ži vlja va kao osu je će nje (struk tu-ral na ogra ni če nja). Bez ve ćih lič nih aspi ra ci ja i bez ro di telj skog pod-sti ca ja Bran ko ži vi ži vot pod pa ro lom snađise,pri hva ta mo guć no sti, bez de lat nog stva ra nja, nje go vo de la nje je pri la go đa va nje okol no-sti ma i mo guć no sti ma. Po ro dič ni i lič ni od no si su mu od naj ve ćeg


zna ča ja ta ko da se nje gov ži vot ni stil mo že oka rak te ri sa ti kao stilživotafokusiranokoodnosa, a pro jek to va na bu duć nost uka zu je na standardnubiografiju–relacionu.Iako nje go va ne zre lost i ne de fi ni-sa nost no si ele men te po sta do le scent nog, on ne od ba cu je od ra slost hi po sta zi ra ju ći mla dost. Bran kov lič ni ha bi tus od go va ra po ro dič nom ha bi tu su i nje go va so ci jal na bi o gra fi ja pred sta vlja nje go vu re pro duk-ci ju, kao i so ci jal nu re pro duk ci ju dru štve nog po lo ža ja ro di te lja.

Ne ve na

Ne ve ni ni ro di te lji su obo je le ka ri ko ji su se to kom stu di ja do se li li u Be o grad iz ma njih gra do va u Sr bi ji. Obo je po ti ču iz po ro di ca struč-nja ka, ko je su im da le znat nu po dr šku – ma te ri jal nu pre sve ga, za osa mo sta lji va nje i za sni va nje po ro di ce.

To kom pr vog ta la sa is tra ži va nja 1994. go di ne, bi li su har mo nič-na tro čla na po ro di ca u sa mo stal nom do ma ćin stvu – ku ći ci na Vra-ča ru ko ju su ku pi li uz po moć ro di te lja. Ku ća je i po kva dra tu ri i po sob no sti od go va ra ju ća za tro čla nu po ro di cu, ma da su oni pri želj ki-va li ve ću ku ću sa ve ćim (a ne za jed nič kim) dvo ri štem. Iako je otac imao ne što tra di ci o nal ni je po gle de na ro di telj ske ulo ge, a obo je ima li za mer ke na ro di telj stvo u smi slu ne do stat ka vre me na, ni je po sto jao kon flikt. Pla ni ra li su još jed no ili dvo je de ce. Obo je su bi li fo ku si ra ni na de te, ali i na po sao i dru že nje. Etos po ro di ce je či ni lo in ve sti ra nje u de te i raz vi ja nje lič nih ka ri je ra.

To kom dru gog in ter vju i sa nja, 2000. go di ne at mos fe ra je bi la čud-na, na pe ta i kon flikt na. Ro di te lji su bi li u ve o ma lo šim od no si ma – što ni su kri li; otac je na či njao te mu, ali maj ka ni je bi la sprem na da pri ča o to me, po ku ša va la je da sa kri je. Po ka zi va li su ve li ko ne za do volj-stvo jed no dru gim i brač ni kon flikt je bio cen tral na te ma raz go vo ra, a ne de te. Ne ve na je opa ža la kon flikt ro di te lja, ve ro vat no su sva đe bi le uče sta le, ali se po vla či la u se be – go vo ri la je da ne ma ko me da se po ve ri, bi la je fo ku si ra na na kuć nog lju bim ca – psa.

Na kon in ter vjua 2000. go di ne usle dio je raz vod. Ne ve na je osta-la sa maj kom u is toj ku ći, a otac se od se lio i ka sni je ože nio i do bio de cu. Pr vih go di na od no si su bi li na pe ti: maj ka be sna, Ne ve na je op tu ži va la, otac bio dis tan ci ran. Vre me nom su se sre di li – Ne ve na

221Studije slučaja

je pri su stvo va la sko ra šnjem oče vom ven ča nju82. Ne vi đa ju se re dov-no, ali re la tiv no če sto i otac bri ne o njoj i da je joj po moć i po dr šku, uklju čen je u njen ži vot. Maj ka je otvo re no i iskre no pri ča la o raz vo du i sve mu što se de ša va lo. De lo va la je po ma lo usa mlje no, a mo žda me lan ho lič no apa tič na – iz go va ra la se na umor i go di ne. Od nos iz-me đu maj ke i ćer ke se to kom vre me na učvr stio, po stao re ci proč ni ji i pun obo stra nog raz u me va nja. Ne ve na ima do bar od nos sa maj kom, vi di se da po štu je nje no mi šlje nje i pri hva ta su ge sti je. Maj ka raz u me, pri hva ta i po dr ža va Ne ve nu i po no si se njom.

Iz vor eko nom skog ka pi ta la u po ro di ci su pri ma nja ko ju u dr žav-noj slu žbi ostva ru ju ro di te lji. Ni su se ba vi li do dat nim ra dom za za-ra du, a stam be ni pro stor su obez be di li uz po moć svo jih ro di te lja. Uglav nom su uvek bi li za do volj ni svo jim ma te ri jal nim stan dar dom, jer su mo gli da pri u šte nor ma lan ži vot i le to va nja u sva kom pe ri o du.

Kul tur ni ka pi tal ostva ren kroz obra zo va nje je u ovoj po ro di ci ve-o ma va žan. Ro di te lji su ori jen ti sa ni na ka ri je re – ula ga li su u se be kroz spe ci ja li za ci je, a otac i kroz do dat na usa vr ša va nja u ino stran-stvu, pa je on ostva rio ve ći na pre dak u ka ri je ri. U Ne ve ni no obra zo-va nje se uvek po la ga lo: škol ski uspeh je bio pod sti can, a uvek se ba vi la i do dat nim ak tiv no sti ma, uglav nom uče njem je zi ka i spor tom. Iz tog raz lo ga, ona sa da ima spe ci fi čan od nos pre ma zna ča ju do dat-nog obra zo va nja, ko ji vi di kao „ši re nje vi di ka“:

D:Paidemnaengleskisadaprivatno.Tomijesuper,tomijeonakoveselodruštvo.Svisumalomlađiodmene,alisuonakozanimljivi.Izanimljivomijedatako,poštosuutojškolisvipredavačiizAmerike,Engleskeitakoto...jernamjenamzanimljivokadubacenekesvoježivotnepričeštasedešavaloito.Zanimajumetakostraniljudi,kultureiostalo.PoštosmomiovdenekakouSrbiji,činimisesvejehomogeno.Svismobeli,svismohrišćani,svismo...Neznam–klasičnismo.Jabihneštoštonijeklasično.(2007.)

Kul tur ni ukus ro di te lja je kon ven ci o nal no ur ba ni: na te le vi zi ji se gle da ju ve sti, po li tič ke emi si je (otac) ili fil mo vi (maj ka), otac či ta no-vi ne i struč ne knji ge, a maj ka po pu lar nu be le tri sti ku (u po sled njem is tra ži va nju is ka zu je da je od u sta la od či ta nja zbog ner vo ze), mu-zič ki ukus oca je vi še ur ba ni, a maj ke rur ba ni om ni vo ri. U bi o skop i

82 Vidi u poglavlju o promenama u porodicama.


po zo ri šte (osim de či jeg, kad je Ne ve na bi la ma la) su ret ko išli, ali je maj ka na kon raz vo da uve la iz la ske u po zo ri šte i na kon cer te.

Do ko li ca u ovoj po ro di ci je bi la raz li či ta u tri raz li či te fa ze – za vi-sno od od no sa su pru žni ka, in ter ak ci ja i ste pe na in te gra ci je u po ro-di ci. U pr voj fa zi, na gla sak je bio na za jed nič kom dru že nju sa pri ja-te lji ma, dok je u dru goj fa zi do ko li ca po sta la pri va ti zo va na i ato mi zo-va na:

T:Posleposla,provedemdostavremenaovdenaračunaru,ili sednemovakomalo ili sevidimosnekim34puta sedmično.Takoprovodimoslobodnovreme,aakopitatedalimiidemodašetamo,idemoubioskop,iliovako,toneradimoizprostograzloga,štoiakotrebadadođedotogajednodrugogiznerviramoutakvimsituacijama.

S:Kakoviprovoditeslobodnovreme?M:Igramoigricesvizajednonakompjuteru,nemamonekeza

jedničkeizlaske.(2000.)

U tre ćoj fa zi se kroz pro vo đe nje slo bod nog vre me na vi di da je maj ka de lom usa mlje na, a de lom inert na (npr. igra igri ce, a ne ma ži va ca da či ta, ni ti vo lje da se po tru di oko dru že nja)83.

I so ci jal ne mre že su se to kom vre me na su ža va le: od pr ve fa ze in ten ziv nog dru že nja, gde se pre ko 40 oso ba po zi va lo na sla vu, a ku ća bi la „otvo re na“, pre ko dru ge fa ze gde su po če la za tva ra nja kru-go va:

T:Imavišeod56porodica,jošsmosadsmanjiliuodnosunatokakojebilonekad,pre6godina,kadjebilaludakuća,nemadanadanekonijeovde,sadjefino.(2000.)

do maj či ne de li mič ne izo la ci je i svo đe nja kon ta ka ta na par pri ja te lji-ca i ne ko li ko ko le ga. Maj ka po dr šku i po moć do bi ja od naj bli žih pri ja-te lja, a in stru men tal ni so ci jal ni ka pi tal za bu duć nost de te ta se vi di u oče vim kon tak ti ma.

Ne ve na je od pred škol skog uz ra sta bi la te ška u ostva ri va nju dru-štve nih kon ta ka ta, ali lo jal na:

83 Videti šire u delu o kulturnom ukusu.

223Studije slučaja

Malisamnamćor,nevolimbašmnogodaupoznajemnovedrugove,alikadihupoznam–volimdasedružimsanjima. – go vo ri la je za se be sa 12 go di na.

I kao de vet na e sto go di šnja de voj ka na sta vi la je da is ka zu je raz o-ča ra nje dru gi ma i od no si ma sa nji ma84.

Bi la je i osta la ve o ma od re đe na, or ga ni zo va na, upor na i tvr do-gla va:

Dobruosobinuneznam,alošajetaštosamtvrdoglava.Odličnasam,alinisambašzadovoljna,jersamimalatričetvorke,asadsamihmalopopravila.Hoćudaimamsvepetice.Volelabidabudemveterinarilifarmaceut.– go vo ri la je za se be sa 12 go di na. (2000.)

Ne ve ni na de ter mi ni sa nost je de lom od li ka ka rak te ra, a de lom je sa mo stal nost ne go va na od osnov no škol skog uz ra sta, ka da je ste kla po ve re nje ro di te lja da mo že i ho će sa mo stal no da na pre du je. Nje na pr va ve ća sa mo stal na od lu ka i de la nje je pro me na sred nje ško le, što su ro di te lji po dr ža li. Sa da, ona de lu je ve o ma auto nom no i od luč no. Na sme ja na je i ve dra, go vor lji va i elo kvent na, zre lo re zo nu je, otvo-re na i iskre na. Pri lič no je od re đe na u ono me što že li u ži vo tu, ma-da op ci je ka ko će se to ostva ri ti osta vlja otvo re nim85. Stil ži vo ta ko ji Ne ve na po ten ci ra je fokusiranokoobrazovanja.Nor ma tiv ni mo del od ra sta nja ko ji je ona pred sta vi la86 od re di la sam kao nestandardno–individualizovanubiografiju,sa ele men ti ma postadolescentnihpre-vi ra nja: okre nu ta je vi še ka se bi, ne go od no si ma sa dru gi ma, na pre-do va nju i sti ca nju, ali i post ma te ri ja li stič ki ori jen ti sa na ka uži va nji ma, a nje ne op ci je i u pri vat nom i pro fe si o nal nom do me nu u bu duć no sti su otvo re ne.

Kritični trenutak u Ne ve ni noj bi o gra fi ji bio raz vod ro di te lja ka da je ima la 12 go di na, či ji je ona bi la sve dok, ali ne i uče snik, što po ka-zu je sle de ćih par is ka za:

S:Aštatekodtatenervira?D:Kadsesvađasamamom,ajamislimdanijeupravu.

84 Vidi šire u delu o socijalnom kapitalu.85 Vidi u delu o stilovima života.86 Detajno iznesen u delu o stilovima života.


S:Štaradiškadsesvađaju?D:Nekadkažem,štamislimidasesvađajuzboggluposti,a

nekadihpustimdasemaloisvađajuiodemusvojusobuitako.(2000.)

S:Dalirazgovarate?M:Onolikokolikoonatraži.S:A svi zajedno, da li pričate o porodičnim problemima sa

njom?M:Ne.S:Dalionatražidabudeupućena?M:Uglavnomne.Povlačise.(2000.)

Na kon pr vog pe ri o da ne ra zu me va nja, be sa i op tu ži va nja, Ne ve-na je raz u me la i pri hva ti la si tu a ci ju i pro me nu, pa su od no si na no vo in te gri sa ni iz me đu nje i oca, iz me đu nje i maj ke i iz me đu biv ših su-pru žni ka. I Ne ve na i maj ka su ti me ve o ma za do volj ne što is ti ču87:

M:Govorilasamjoj:Sveštomenikažeš,sveapsolutnomožešitati.Toštosemeđunamadesilotijeizmeđunas,tonemanikakvevezesatobom.MislimdasamtoodigralasasvimOK.Mislimdatomeupriloggovoridamisadimamosasvimkorektanodnos.(2007.)

Na od re đe ni na čin, ko rist od kri zne po ro dič ne si tu a ci je bi la je u Ne ve ni nom sa zre va nju u od no si ma sa ro di te lji ma, po seb no sa maj-kom. Ko li ko je nji hov od nos vi še pri ja telj ski, bli ži i de mo kra tič ni ji, vr lo re či to po ka zu ju is ka zi ko ji ma opi su ju me đu sob ni od nos:

D:Ašta jaznam,pričamoomojimstudijamasvremenanavreme.Oškolinetolikouprincipu,uspelisudamizacrtajudajasamaznamdajemenikorisnodabudemdobrauškoli.Takodauprincipugledamdabudemodlična.Saddalidobijemnekogkecatonijetolikobitno.Pričamo,štajaznam,pričamooinostranstvu,oletovanju.

S:Išlasisamanaletovanje?D:Nisutakostrogi.Naravnodaimanekihgranica,alimislimda

samdovoljnoodgovornadamogudamepuste.Čakiznačisamo

87 Videti šire u delu o promenama u porodicama.

225Studije slučaja

stalna,nebiimalaproblemadaživimsama.Toijamislimimamamisli,tataneznamkolikozna,madajamislimdaiontomisli.Priličnosamsamostalna,mislimdaminetrebaniko.(Ne ve na, 2007.)

M:Aočemunajčešćerazgovaramo?Paštanjojbudeproblemilikadosetipotrebu,nemamjasadsanjom...Janjojtrebambašzato,kadjenekad,kadnjojnekaddođužuteminutedaseisprazniilidaseposavetujeuvezinečega.Sveostalomožesama.Jakomotnomogudajeostavimidanerazmišljam–samostalnaje. (Ne ve ni na ma ma, 2007.)

Oči gled no je da je sa mo stal nost jed na od osnov nih te ma u Ne-ve ni noj bi o gra fi ji. Ona je pod sti ca na u uče nju, od lu či va nju, iz la sci-ma, uče nju vo žnje – od stra ne oba ro di te lja, a po seb no maj ke sa ko jom ži vi. Maj ka od nje oče ku je sa mo da bu de do bar stu dent i da za vr ši stu di je, u sve mu je po dr ža va i sma tra da je ona: Pametna,emancipovana,mladažena.

Po Ne ve ni ostva re nje pu ne sa mo stal no sti pod ra zu me va i ma te ri-jal nu si tu i ra nost, ve ću ne go što sma tra da su joj ro di te lji obez be di li88. Aspi ra ci ja ka sti ca nju u ma te ri jal nom smi slu od re di la je nje nu prag-ma tič nu od lu ku o iz bo ru stu di ja:

S:Kakojedošlodotogadahoćedastudiraekonomiju?M:Parazmišljalismose.Eda,njojjesadvrlobitnodaonaima

punoparauživotu.Iondasmorazmišljalisakojimzanimanjembionamogladaimapunoparauživotu.Kojejetogdesuplatevelike.Kojejetozanimanje.

...Esadverovatnoovodruštvosakojimje,iduidrugaricenaekonomiju,pasuonejednostavnorešilesvezajednodabitobiloneštoštobimogledaseiskažuidokažuizaradepare.(Ne ve ni na ma ma, 2007.)

Va žna te ma u Ne ve ni noj bi o gra fi ji je ori jen ta ci ja ka ino stran stvu, za ko ju mo gu ća mo ti va ci ja le ži u nje nom stal nom ose ća nju ne u klo-plje no sti u okru že nje i dru štve ne mre že:

D:Jasaminačehteladaidemnegdeuinostranstvo.Taidejastoji odmojedrugegodinezačetvrtu.Akad jedošla tačetvrta,

88 Što može potencijalno biti izvor konflikta. Videti Neveninu projekciju budućnosti u delu o stilovima života mladih.


nijeneštokao...Uprincipujaželimdaidem,prvenstvenozatoštominijeovdeok.Tusamjaisveto,alitonijeneštogdesejaupotpunostipronalazim.Sadnekažemja,moglabidanađemdruštvoneko,aliovdemijenekakodruštvopovršnokojeimam.Sadrugestrane,kadrazmislim–jasamgabirala,manjevišesamsvesnoušlausveto.

S:Površnisuponačinunakojiprovodeživotilikako?D:Pa i o tome i po nekim tako razmišljanjima, osećanjima.

Jednostavno,neznam.Kadmi jeteško,kadželimnekomdaseizjadam,nemamkome.Nebimerazumeli,mislimdanisudovoljnoširoki.Alidobrotojemojemišljenje.Bašbihvoleladaodemuinostranstvodastudiram.SadnaročitokoddrugaricekojauMadridustudira.

...Pasamhtelafakultetuinostranstvu,paetokaosadsespremamovde,pakaoajdeprvugodinuovdesad,pasledeću,tako.Otićićujednogdana,akoništanaposlediplomskestudije.Volelabimalodaidemdavidimkakosežividrugde.Jerkadputujemivratimseovdepotpunomidrugačijaslikaosvemu.InekakomimaloizgledaovaSrbijajadnaibednaisvetoieto.(2007.)

Ne ve nin kul tur ni ukus je ne di stink ti van rurbaniomnivori– ona slu ša ono što ve ći na iz dru štva slu ša, ali pre fe ri ra MTV tip mu zi ke, ne se lek tiv no gle da te le vi zi ju, ma da iz ra ža va in te re so va nje za ve sti, či ta ma nje ne go što bi že le la, jer je op te re ću je za da ta lek ti ra, vo le la bi vi še da ide na kon cer te kla sič ne mu zi ke. Do ko li cu pro vo di u dru že-nju i še ta nju psa, rad nim da ni ma iz la sci ma lo kal no u ka fi će, a vi ken-dom u klu bo ve i spla vo ve u gra du sa dru štvom. Ba vi la se ko šar kom, pa ja ha njem, a sa da ide na kurs en gle skog. Iako se ža li na svo je dru-štve ne mre že i stal no is ka zu je raz o ča ra nje, Ne ve na ima dve bli ske pri ja te lji ce (od ko jih je jed na u ino stran stvu) i dva do bra dru ga.

Ne ve ni na so ci jal na bi o gra fi ja se ob li ko va la pod uti ca jem vi so kih ka pi ta la po ro di ce – eko nom skog, a po seb no kul tur nog, po tom kritičnogtrenutka (raz vo da ro di te lja) ko ji je do pri neo nje nom sa zre va nju, ali i od no sa po ve re nja, raz u me va nja i po dr ške ko je je do bi ja la i do bi-ja od čla no va po ro di ce, po seb no od maj ke. Pod sti ca nje sa mo stal no-sti i po ve re nje u nje ne od lu ke stvo ri li su od Ne ve ne de lat nu mla du oso bu, ko ja zna šta ho će, ali zna i da se po tru di da to ostva ri. Nje na je bi o gra fi ja ne stan dard na u smi slu da ona kal ku li še sa raz li či tim op-ci ja ma u bu du ćem pro fe si o nal nom (vi še) i pri vat nom (ma nje) ži vo tu,

227Studije slučaja

ne na pu šta ju ći opre de lje nje ka post-ma te ri ja li stič kim aspek ti ma sti la ži vo ta kao što su pu to va nja, upo zna va nja no vog i uži va nja. U tom smi slu Ne ve na će „is ko ra či ti“ iz po ro dič nog ha bi tu sa.

Bo jan

Bo ja no va je ino ko sna če tvo ro čla na po ro di ca (ima osam go di na sta ri jeg bra ta), ko ja od po čet ka sa mo stal no ži vi u na sle đe nom sta nu u vla sni štvu u cen tru gra da. Stan je pre te san za po tre be če tvo ro čla-ne po ro di ce, dnev na so ba je kom bi no va na sa spa va ćom a če sto se u njoj i ra di, si no vi de le ne ve li ku so bu. Ro di te lji su za ku plji va li, a po-tom i ot ku pi li oma nji po slov ni pro stor u su sed stvu u ko me je rad nja (za fo to ko pi ra nje) i rad ni pro stor (za cr ta nje).

Obo je ro di te lja su Be o gra đa ni: otac je vi šeg po re kla (ro di te lji sa vi šim ško la ma) i obra zo va nja (post di plom ske stu di je) od maj ke – či ji su ro di te lji ima li rad nič ka za ni ma nja, a ko ja je za vr ši la sred nju umet nič ku ško lu. Iako su svi u po ro di ci opre de lje ni za istu oblast – di-zajn, po sto ji asi me tri ja u rod nim ulo ga ma u pro fe si o nal nom do me nu – otac i sta ri ji sin su se se opre de li li za iz gra đi va nje ka ri je re, dok je maj ka pre u ze la da vo di ma li po ro dič ni po sao, ko ji je zna ča jan i stal ni iz vor pri ho da po ro di ce.

I ro di telj ske ulo ge su asi me trič no kom ple men tar ne na tra di ci o na-lan na čin: otac je sma trao da nje go va oba ve za da ma te ri jal no obez-be di po ro di cu („da što ma nje ose te sank ci je“), ali je se bi i za me rao pre op te re će nost po slom i ne do volj no vre me na za de cu. Sa dru ge stra ne, maj ka je od po ro di ce, de ce i nji ho vog ško lo va nja stvo ri la cen-tar svog biv stvo va nja. Po ka za telj ma nje po sve će no sti oca je i to što je on uče stvo vao u pr vom od tri in ter vjua, dok je na red ne iz be gao.

Maj ka je uvek ini sti ra la na par ti ci pa tiv nom od no su u po ro di ci – ta ko da tu po sto ji za jed ni štvo u ra du i ak tiv no sti ma, svi na gla ša va-ju „sve ra di mo za jed no“:

M:Svičetvoroučestvujemo,nemamodirektnodajemojekuvanjeilinešto,negosviučestvujemoutome.Starijisinisuprugistoznajudakuvaju.Ustaljenesutonavike,neodređujemokoćeštadauradinegotečesamoposebi.(2007.)


Maj ka je osa mo sta lji va la si no ve ta ko što ih je po ste pe no upu ći-va la u do ma će ak tiv no sti i na gra đi va la tim što su „za ra đi va li“ ra de ći kuć ne po slo ve:

M:Oninemajudžeparacnegoimdajemplatukadneštouradeukući,odpranjasudovadousisavanja,onizatodobijuplatu.PričalasamVamiranije,kadodemonapijacipustimBojana,joškadjeimao23godinedasambiraparadajz,ikadshvatikakojetruo,onsadznadakupidobarparadajz,ispunopoverenjagapošaljemdaidedakupiparadajz.Znači,potpunoučestvujeuorganizacijiživotaukući,sveštosedešava,svetrebadazna.(2000.)

Maj ka ta ko đe na sto ji na za jed ni štvu u part ner skim od no si ma: to kom dru gog ta la sa is tra ži va nja, bi lo je oči gled no da se otac uda lja-va, bio je ne za in te re so van, po vre me no be san, iz la zio sam i sl., i da po sto ji brač na kri za. Tu na pe tost i kon flik te je opa žao i dva na e sto go-di šnji Bo jan:

Mislimdamisesviđamojtata,alistalnojeneštoljut....Oniseposvađajuakotataidesprijateljimaukafanuiode,amamaneide,paseonaljuti,svađajusenešto,ajasebavimdaprobamdaihsmirim.Pokušavamdasenesvađaju,daihmalorazdrmam.(2000.)

Kri za je pre va zi đe na pr ven stve no maj či nim na sto ja njem da su-pru ga za in te re su je za za jed nič ke ak tiv no sti i iz la ske.

U pi ta nju je po ro di ca iz ra zi tih in di vi du a la ca, či ji etos či ne ne ko li-ko raz li či tih ci lje va: in di vi du al no po stig nu će čla no va („da se tru dom uspe“), ma te ri jal no obez be đe nje i par ti ci pa tiv no po ro dič no za jed ni-štvo:

S:Štavamjeuporodicinajvažnije?M:Presvegadruženjeipažnja,dodiri,dadecaodnesuizkuće

ononajlepše,štoćepamtiti,lepirođendani,ukusnoaranžiranstozaručak,dasesmejemo,dasvičetverostanemouvozićiskačemopokući.

S:Asuprug?M:Onsmatra,kaoglavaporodice,dajeglavnodaporodica

budematerijalnoobezbeđena,onnajvišeotomerazmišlja.Jasmatramdajepotrebnodabudemoštovišezajedno,alipunojebitnaitamaterijalnapodloga.(2000.)

229Studije slučaja

Eko nom ski ka pi tal po ro di ce po ti če od kom bi na ci je pla ta iz dr-žav nog sek to ra obra zo va nja – otac, pa po tom i sta ri ji sin, od ma log pri vat nog po sla (fo to ko pir ni ca ko ju vo di maj ka), stal nih ho no rar nih po slo va: di zaj ner skih i sto lar skih, ko jim se ba ve otac i oba si na. Bo-jan po ne kad ra di za svoj dže pa rac i za po seb ne tro ško ve:

S:Pomenuosidasiradiozadžeparac?D:Pada,to–stolarija,tosamradio.Ali iovako,akoispad

nenekiposao.Nekekompjuteresamumrežavao.Svaštačujem,odemdapomognem,panaučimsveštomožedabudekorisnouživotu.(2007.)

Svoj stan dard su opi si va li kao so li dan, osim po čet kom de ve de-stih ka da su se ža li li na nje gov pad. Me đu tim, ne do sta je im „na do-grad nja“ – pu to va nja u ino stran stvo i struč na usa vr ša va nja.

Obra zo va nje se shva ta spe ci fič no, kao mno go ši re od ško lo va-nja, i u nje ga se kao u ka pi tal ula že: kroz do dat ne ak tiv no sti ko je ima ju ve ze sa umet no šću, po se te kul tur nim usta no va ma, ku po vi nu knji ga i slič no:

M:Vrlomalovažnostipridajemškolikaotakvoj,ismatramdanijeosnovneškole,dabijaimalajošnajmanjedvojedece,jerjajakovolimdecu,mislimdaješkolavrloprimitivnaineinsistiramnaučenju.Onjefantastičnodete,vrlojekonstruktivan,organizovan,velikasumuinteresovanja,punoradinakompjuteru,volidaradiisastarijimsinomzadatkesaAkademije.Njegovainteresovanjasusesvelanaonoštomiradimo,punojeutome.Vrlosamzadovoljnanjegovimobrazovanjemiodrastanjemineinsistirammnogonaučenjuuškoli.Svesvojeobavezesamizvršava,bezmoguči,učiivišeganepitamštaimanovouškoli....Vrlojerazumaniodgovoran,jaganekadmalokritikujemdasemalovišepotrudiuškoli,alipoštojanesmatramdataškolavredi,ondanedelujem iskreno.Više volim ta njegova interesovanja, daotvorienciklopediju,idatražinekestvari,negoškola.Vrlovelikainteresovanja ima, vrlo je obrazovan, ja sam prezadovoljna njime.(Bo ja no va ma ma, 2000.)

Do ko li ca ro di te lja je ra zno vr sna: či ne je ak tiv no sti dru že nja, po-vre me ni od la sci u po zo ri šta, re kre a ci ja, od la zak u ple snu ško lu i slič-no. I po red op te re će nja po slom, po sto ji na por, po seb no kod maj ke,


da se do ko li ca osmi sli89. Te le vi zij ski pro gra mi se re la tiv no re dov no pra te i to pre sve ga in for ma tiv ne i obra zov ne emi si je i fil mo vi. Oba ro-di te lja či ta ju: maj ka be le tri sti ku, a otac struč ne knji ge. Kul tur ni ukus is ka zan kroz mu zič ke pre fe ren ci je je ur ba ni: pre fe ri ra ju rok, bluz i la ti no mu zi ku.

Ima ju re la tiv no ši rok krug so ci jal nih kon ta ka ta, ko ji se po ne što su zio to kom go di na, sa sta vljen od pri ja te lja uglav nom iz okru že nja. Po red dru že nja, po dr ške i po mo ći, pri ja telj ske mre že su iz vor in for-ma ci ja i kon ta ka ta ko jim obez be đu ju po slo ve.

Od pred škol skog uz ra sta, Bo jan je opi si van kao iz u zet na lič nost sa mno štvom do brih oso bi na; otac je go vo rio da je on „mal te ne sa vr-šen“, a maj ka da je „vas pi ta no i sreć no i za do volj no de te; pri ča li ca, ra do znao, ure dan, pe dan tan, vo li da se igra sam, sta bi lan i iskren“. Kao dva na e sto go di šnjak Bo jan je iskre no i otvo re no od go va rao u in-ter vjuu, vi de lo se da je po se ban i da je to ga sve stan, pa me tan i zreo za svoj uz rast, ali ne nad men i na do bu dan. Kao ta kav, on ni je bio sa-svim pri hva ćen od stra ne vr šnja ka, bio je isme van kao fe mi ni zi ran, zbog to ga što se ba vio la ti no ple so vi ma:

M:UškoliBojannijemoždamnogoprihvaćen, jersezaistarazlikujeoddrugedece;onježivoidobrodete,alinijenemiran.Alionjetoprevazišao,bilojetuivređanjaiomalovažavanjakadjekrenuonaples.Nekanjihovanekulturainekulturanjihoveporodiceseprenelanatodaoninjegavređaju,alismotouspelidaprevaziđemo.Onjeprobaodaobjasnidrugovimadaondvasatadržidevojčicuunaručjuidaigrasanjomidatonijeništanastrano.Onsepotpunorazlikujeodtedece,nemaistainteresovanjakaoioniineuklapaseudruštvo.Smatramdaurazredunemanijednogdruga.(Bo ja no va ma ma, 2000.)

Ta ne pri hva će nost to kom ra ne ado le scen ci je je oči gled no osta vi-la ne ga tiv na se ća nja na od ra sta nje, što se vi di iz jed nog Bo ja no vog is ka za:

S:Kakobitisebeopisaokaoosobu?Kakvasitiosoba?D:Iskrenaštajaznam,uglavnompozitivna,dostaovakoza

bavna,dostahumoraubacujemusve.Izbacujemnervozu,jersamranijebiostalnonervozan,dakažemhisteričan.Asadsam...

89 Videti u delu o kulturnim stilovima.

231Studije slučaja

S:Kadjetoranije?D:Tojeprestalokadsamkrenuousrednjuškolu.Tosuneki

prelazi.Saduglavnomsvepretvaramusmeh.S:Biosiopterećennervozomuvišimrazredima?D:Ne,biosamklinac.Nisambiosvestanničegaimnogosam

senerviraozboggluposti.Sadvidimdaništanemasvrhunerviranja.(2007.)

Sa de vet na est go di na on je ozbi ljan, ali du ho vit, ve o ma zreo u opa ža nji ma, re a lan u oče ki va nji ma, urav no te žen. Sa ra dljiv je, elo-kven tan, ali ni je prič ljiv. Ima po ma lo iro ni čan od nos pre ma sve tu i pre ma ro di te lji ma.

U Bo ja no voj bi o gra fi ji ne ma kritičnihtrenutaka – nje go va lič na bi o gra fi ja se for mi ra pod uti ca jem opre de lje nja ko je se ne gu ju u nje-go voj po ro di ci: in di vi du a li zma, sa mo stal no sti i po stig nu ća.

Još kao dva na e sto go di šnjak, u svo joj vi zi ji bu duć no sti bio je pri-lič no od re đen i ve o ma sa mo po u zdan:

S:Štabivoleodabudeš?D:Profesionalniplesač ilidavozimautomobile, jermise to

sviđa.Mislimdabibiomnogotalentovanzasvašta,nisamjošodlučio.

S:Čimebivoleodasebaviš?D:Dabudemarhitekta,daidemuinostranstvojerjeovdejako

loše,voleobiuParizu.S:Dalibivoleodaimašporodicu?D:Da,dobruporodicu,dvojetrojedece,danevozimlošako

la,danebudemsiromašan.S:Kojubisrednjuškoluupisao?D:Srednjudizajnersku,imamvelikešanse,jazasvojuzrast

supercrtamautomobile,pomažembratukodnekihmodela,imamsuperideje,odLegokockisvaštapravim,voleobidaznamkolikozarađujuljudištopravetekocke,paseondatoproizvodi.Jabimogaosvaštadazamislim,jerjaodnjihsvaštaradim,svimikažudasamduploboljiusvemuodsvih,tomisvikažu.(2000.)

Sa mo stal nost se ne go va la iz me đu osta log i ro di telj skim opre de-lje njem da je dže pa rac po treb no za ra di ti:


Spremimcelukućupadobijemplatu,paondaštedim.Jednomsamkupiopatike,roleresamdobiopasamprodao,pasamkupiopatike,itako.KupiosamjednomEkšnmena,igračku.

–go vo rio je Bo jan sa dva na est go di na, a sa de vet na est je iz ra ža vao za do volj stvo ta kvim sti lom vas pi ta nja:

D:Nemamuopštedžeparac,štazaradimsam–tojeto.Jedinosadovo,tako,uglavnommibratpomažeokofinansija.

S:Odroditeljaretkodobijašnovac?D:Uglavnomsumevaspitali–radiosampokućidoksammali

bio–zadžeparac.Tojezatodabikasnijebilolakšeuživotudasesnađem.Mislim,većsamnavikaonato.Boljeto,negodamerazmaze.

S:Kažimi:novackojisitakozaradiojelitipomagaokaodžeparac,ilisiimaonekunamenuzanjegaposebnu?

D:Uglavnomsamgakoristiozapolaganjevozačkogispita.Neznam,ulagaosamunekestvarikojećemibitikorisne,nisamserazbacivao.(2007.)

Nje go va od re đe nost, sa mo stal nost i od go vor nost je kon stant no po dr ža va na od stra ne ro di te lja:

M:Uovomperiodukadjediplomskiimatura,svenagomilu,onseutovremeprijaviozapolaganjezamotor.Samojerekao:jasamizvadio lekarsko,svesamzavršio ipolažemtestove.Mislimtojeopetnešto,nijesekonsultovaoipitao.Onkadimapara,ontoskuplja.Potpunojesvoj.Onjetoisplanirao,onjeodvojiopare,odrekaoseizlazakaineznamčega.Tojeisplaniraoitojeuradio.Uvekonoštoisplaniraznaštaćedaostvariimislimdaćetakodaidekrozživot. (Bo ja no va ma ma, 2007.)

Bo ja nov stilživota je fo ku si ran oko obra zo va nja i raz vi ja nja ka ri-je re, a bi o gra fi ja kom bi na ci ja standardneindividualizovanebiografije sa ele men ti ma postadolescentnogmo de la od ra sta nja:

S:Značiizmeđu30i35godinaplanirašdaseoženiš?D:Patakonešto,verujemdaćutadadapostignemneštou

životu.Imam11godinadotada.

233Studije slučaja

S:Nekeosnoveštosirekao.Dalisamomaterijalneosnoveilisimisliojošnekeosnove,nekedrugeuslovezabrak?

D:Pauglavnommaterijalne.Dobarposaoistalneprihode.S:Aovako,psihološkikadbibiospremanzabrak?D:Pamislimdasamvećspremanzabiloštauživotupsiholo

ški.Mislimdasamshvatioivišenegoštosamtrebao.S:Alitesa25godinabraknezanima?D:Želimdoksammladdauživam,nebidasevezujemnešto

previšedugo.(2007.)

Oblast part ner skih od no sa je ta u ko joj su po seb no vi dlji va Bo-ja no va pre vi ra nja iz me đu te žnje ka sa zre va nju i že lje da se osta ne „mlad i slo bo dan“ što du že. Sa jed ne stra ne, on sma tra da je za za sni va nje po ro di ce po treb na ma te ri jal na si gur nost:„moramnekitemeljdapostavimdasenebiposleizproblemaizvlačio“, a sa dru ge stra ne, ima strep nju od ogra ni ča va nja slo bo de i od mo no to ni je part-ner skih od no sa:

S:Kakvojetvojemišljenjeozajedničkomživotu?D:Mislimdatonemožebašdobrodauspe.Tuispadnedosta

svađeiteškojenaćiosobusakojommožedasetakodeli.Dostato ispadne lošeuglavnom.Ipaktrebadasenapravinekapauza,datumoženeštonovodaseispriča,datonebudedosadnaveza.(2007.)

Ka da je u pi ta nju eko nom ski ka pi tal, re če no je da Bo jan ak tiv no uče stvu je u obez be đe nju vla sti tih po tre ba, kao i da in ve sti ra u ak tiv-no sti ko je su za nje ga zna čaj ne, bi lo u obla sti do ko li ce, bi lo u obla sti ši re shva će nog obra zo va nja. Tu se na iz ra zi ti je vi di nje go vo de la nje u ostva ri va nju krat ko roč nih i du go roč nih pla no va.

Bo ja nov kul tur ni stil se for mi rao pod uti ca jem ro di te lja i sta ri jeg bra ta, ali je bio od re đen i na uz ra stu od dva na est go di na. Po svo joj iz gra đe no sti i ne kim ele men ti ma nje gov kul tur ni ukus bi mo gao da se od re di kao elitniomnivori90, ali ni je di stink ti van u smi slu eks klu ziv-no sti. Do ko li cu se tru di da is pu ni ra zno vr snim ak tiv no sti ma, a gru pa pri ja te lja „isto mi šlje ni ka“ mu je va žna so ci jal na po dr ška i u osmi šlja-va nju do ko li ce:

90 Videti u delu o kulturnim stilovima.


Mislimtusmosvinegdenaistimtalasnimdužinama.Istarazmišljanja imamoi tako.Paneznam,istogledamonaživot.Shvatilismonekestvariprevremena,danematotolikopoentu i trebauživatiuživotuštoviše.Netrebaraditikaokonjiondanakrajudaumremo,atomoradasedesikadtad.Štajaznam.Neznamkakobašdaobjasnim.

S:Tojetvojpoglednaživot:trebaživetipunimplućima?D:Shvatilismodanemabašpoentu.Alinetrebagubitinadu,

trebaneštopronaćizanimljivo.S:Kadkažešdanemapoentu,štamisliš?D:Nijedanemapoentu,aličemusadsve,čemu.Čemuškola?

Idemouškoludabiučili,poslenađemonekiposao.Kadćemoposleceoživotdaradimo.Nemamnekihpreteranolepihstvaritu.Gledamdaubacimneštozanimljivotu.Uglavnomsviiduugimnazijuitamonemožedabudezanimljivo.Ovdeuglavnomkrozcrtanje ineštokreativno,dasepromenisvetomonotono.(2007.)

Ovaj Bo ja nov is kaz uka zu je na post ma te ri ja li stič ku he do ni stič ku ori jen ta ci ju – sa mo re a li za ci je kroz uži va nje, ali i kroz kre a tiv nost.

Bo ja no va so ci jal na bi o gra fi ja se for mi ra la pod uti ca jem do stat-nih ka pi ta la po ro di ce: eko nom skog, so ci jal nog i po seb no kul tur nog na ko me se in si sti ra lo, kao i po ro dič nog eto sa u okvi ru ha bi tu sa ko ji pod sti če in di vi du al nost i po stig nu će, ali i po dr šku i sa rad nju. U ob-li ko va nju vla sti tog ži vot nog pu ta Bo jan de lat no ko ri sti struk tu ral ne mo guć no sti ko je mu da je na sta vlja nje po ro dič ne pro fe si je, či me će re pro du ko va ti so ci jal ni po lo žaj svo je po ro di ce. Isto vre me no, nje go-va post ma te ri ja li stič ka ori jen ta ci ja ka sa mo re a li za ci ji kroz uži va nje i stva ra nje, pred sta vlja in di vi du a li za ci ju nje go ve ži vot ne pu ta nje.

Dra gan

U pi ta nju je ino ko sna če tvo ro čla na po ro di ca (Dra gan ima šest go di na sta ri jeg bra ta), ko ja ži vi vla sti tom sta nu ko ji su na sle di li pa ot ku pi li. Stan je na Vra ča ru, kom fo ran, ali ma li i, upr kos adap ta ci ji, ne a de kva tan za po tre be če tvo ro čla ne po ro di ce. Ro di te lji su obo je iz Be o gra da, po re klom iz sred njih slo je va, otac je za vr šio sred nju ško-

235Studije slučaja

lu, a maj ka fa kul tet. Otac je pr ven stve no slo bod na pro fe si ja – mu zi-čar, ali je ra dio i po slo ve ko mer ci ja li ste i se kre tar ske, a maj ka je pro-fe sor je zi ka, ko ja pa ra lel no dr ži i pri vat ne ča so ve. Ni je bi lo pro me na u struk tu ri, ni ti kri za u od no si ma u po ro di ci. Na sto ji se na har mo ni ji i za jed ni štvu, po dr šci i raz u me va nju, što či ni i etos po ro di ce:

S:Štabistereklidavamjeuporodicinajvažnije?T:Kaoprvo,mentalnozdravljeifizičko,harmonijaifunkcioni

sanjeporodice.(2000.)

Po seb no ro di te lji na sto je na bli skim od no si ma: de lu ju bli sko i usa gla še no, do pu nju ju se i po dr ža va ju u od go vo ri ma, ima ju svo je vre me i na či ne na ko ji ga pro vo de, okre nu ti su se bi i svo jim ka ri je ra-ma i svom dru štvu i po ro di ci – iz gle da da su us pe li da ostva re rav no-te žu kao partnerskaporodica.

Po što je otac uvek imao flek si bil ni je rad no vre me, vi še je vre-me na pro vo dio sa de com dok su od ra sta la, ma da su od no si iz me đu oba ro di te lja i oba de te ta ve o ma do bri. Ro di te lji part ner ski de le kuć-ne oba ve ze, ali, ka ko sa mi pri me ću ju, ne do volj no uklju ču ju de cu, po seb no mla đeg si na:

S:Kakostepodeliliposaoukući?M:Sveradimozajednički.Odnosno,štakostigne.S:Vasdvojejel?M:Da.S:Anjihdvojica?M:Njihdvojica?Draganneradiništa.Uglavnom–akogana

terašdakupinešto.Osimakonemavoljusamzasebeneštodauradi,ondaćevrlobrzodapotrči.Uvek jepitanjenjegoveželje,volje,njegovognekogzenta–zasebeuvekskače.Eondahoćedanapravipicuuveče.Takodaznanekestvari,ali jednostavnokadonhoće.

S:Akaojedošlodotogadaontakomaloradiukući?M:Paspontanotatauvekpodmećeleđa.(2007.)

Ma da su sve sni da bi to bi lo zna čaj no i ko ri sno i ne po dr ža va ju rod ne ste re o ti pe:

S:Mislitelidajepotrebnodaimanekokućnozaduženje?M:Mislimdatreba,zbogradnihnavika.


T:Jamislimdasvakotrebadaznasveukući,bilomuškoiližensko.Jasamsticajemokolnostiostaoranobezmajke,otacjemoraodaseprihvatisvihkućnihposlovailidasegledamo.Zaručakodemojedandanukafanu,padrugi,aštaćemodaobučemo,tomoradaseopere,opegla,morase.Inaučiosamsveštosenaučitimožeodkućnihposlova.(2000.)

Eko nom ski ka pi tal po ro di ce po ti če od stal ne dvo stru ke rad ne an ga žo va no sti oba ro di te lja, ko ja pro is ti če iz po tre be da se odr ži so-li dan kva li tet ži vo ta, a ide na uštrb ne do volj no slo bod nog vre me na i kon ta ka ta sa po ro di com, po seb no od stra ne maj ke ko ja zbog to ga po ne kad iz ra ža va ne za do volj stvo.

Obra zo va nje se per ci pi ra kao va žan iz vor kul tur nog ka pi ta la i in ve sti ci ja, ali se shva ta i ši re od for mal nog ško lo va nja:

M:Što se tičeopšte kulture više je stičeovdesanama,minemamonavikukadnamnekodođeda ihoteramo iz sobe,onitusedesanama,vrlosmootvoreni,boljedanekestvaričujuodnasnegodatamoskupljajunapoljunekeinformacije.Čitajnovine,pročitajknjigu,imaikompjuter.Štosetičeobrazovanjauškoli,idemuto.Janeinsistirammnogo,nećemusvetotrebati,neštosamo.(Dra ga no va ma ma, 2000.)

Stav pre ma do dat nim ak tiv no sti ma za vi si, po mi šlje nju ro di te lja, od ka rak te ra de te ta (Dra gan i sta ri ji brat se tu pri lič no raz li ku ju), a mo ra mu se osta vi ti slo bo da iz bo ra:

M:Neinsistirammnogo,nevaljanikadpreterate,kadroditeljisvojenekeambicijepokušavajudaprogurajuprekodeteta.

T:...Podrškaroditeljatrebadauslediondakaddetepriđeiimanekoistinskointeresovanje,asvepretogajeguranjedeteta.Mojidrugaridrženekečasoveumuzičkimškolama,možejezike,možesport,alinemoraakoneće,izboraima,topostoji.(Dra ga no vi ro di-te lji, 2000).

Ro di te lji da ju zna čaj do ko li ci i tru de se na đu vre me na za ak tiv no-sti ko je vo le da upra žnja va ju za jed no:

237Studije slučaja

M:Nasdvojezajednoizlazimoiimamoistodruštvo,pokafićima,nekiputmenitozasmeta,ranijeseranijeizlazilo,volimdaslušamživusvirku,sedise,priča.

S:Gdeizlazite?M:Pailiuposetukodprijatelja,iliunekikafićkadjelepovre

meprošetamopaondasednemonegde.Samiodvojenoneizlazimouglavnom. (2007.)

Kul tur ni ukus ro di te lja je ur ba no kon ven ci o nal ni: slu ša ju raz li či te vr ste mu zi ke, osim neo fol ka, od kla sič ne do dže za, gle da ju se in for-ma tiv ni pro gra mi na te le vi zi ji, kao i fil mo vi, či ta ju no vi ne, a maj ka či ta i be le tri sti ku. U bi o skop ne od la ze, a u po zo ri šte su pre sta li zbog ne do sta ta ka vre me na (maj ka ra di do ka sno).

Ima ju stal ne dru štve ne mre že for mi ra ne od ne ko li ko pri ja telj skih pa ro va, sa ko ji ma ne gu ju du go go di šnje dru že nje i uza jam nu po dr-šku. Tvr de da vi še pru ža ju po dr šku i po moć ne go što je tra že, da njih ne opa ža ju kao lju de sa pro ble mi ma, a da fi nan sij sku is po moć ne tre ba me ša ti sa pri ja telj stvom.

U pred škol skom uz ra stu, otac je Dra ga na opi sao kao ve dro, ko-mu ni ka tiv no, ži vo de te, ko je se do bro ukla pa, ko je je tvr do gla vo i ve-za no za nje ga, a ocu je bi lo va žno da ne bu de ba hat i agre si van. Sa je da na est go di na Dra gan za se be ka že: „...nisambašodličanpodisciplini,dobarsamusportovima,znamdobrodaigramfudbalikošarku,nevolimmnogodačitam,neučimjakomnogo.“,a ro di te lji ka žu:

M:Malojeneodgovoran,razmaženimislimdanasvojšarmmožesvedapostigne,nemaizgrađeneradnenavike.

T:Tenavikesejošgrade,stalnomoratedagapodsećate,svemuješalala.

M:Svenasnekadiznervira.T:Njemujefino,onposvomukusukreiraživot.(2000.)

U ro di telj skim per cep ci ja ma, sta vu i prak si – pri sut na je am bi va-lent nost iz me đu sve sti da je po treb no pod sti ca ti sa mo stal nost i od-go vor nost, sa jed ne stra ne, i za šti ći va nja, sa dru ge stra ne. Ta ko se nje go vo ne do volj no uklju či va nje u kuć ne po slo ve i ne do volj na od go-vor nost tu ma če pre za šti će no šću, a prav da ju de li mič no pro me nom si tu a ci je u dru štvu, a de lom i sa mom si tu a ci jom sa de te tom:


M:N.nijebiotolikoprezaštićen,onkadserodiojošuveksubilanekanormalnavremena,mismobilimlađiiosećalisebezbednijimibilismoopuštenijiutomperiodunjegovogodrastanja.KadseDraganrodio,većposle23godinemismoostavljaliN.samogdagačuva,vrlojebioodgovoran,ibiojeboljikadsubilisaminegokadsmosviukući.Istismomiroditelji,alistvarnosusenekeokolnostipromenile.SDraganomjebiloproblemaprirođenju,ranijeserodio,pamalomalobolestan,pamalozaštićenijiodsamogrođenja.(Dra ga no va ma ma, 2000.)

Maj ka je i ta da bi la sve sna iz ve sne in fan ti li za ci je, da Dra ga nu ne do sta je zre lost i od go vor nost:

M:Nemogudakažemdasamnezadovoljna,uglobalusamzadovoljna,hvalabogu,fizičkisevrloleporazvija,adragomiještojeostaodete.Jedinoštotrebadabudemaloodgovornijiiozbiljniji.Štosetičenekihstvari,onjeiprezreo,ali toje iposledicaovogvremenaukomeživimo,tuznadasedneidavaszapleninekimopažanjima.Alištosetičeonognekogpravogodrastanja,tujejošuvekdetinjast,bezzlobe,atomožetedaosetitevećiutomuzrastu,imatogakoddece.(2000.)

Kao je da na e sto go di šnjak Dra gan je već bio vi še opre de ljen ka spor tu kao aspi ra ci ji za bu du ću pro fe si ju:

S:Štaočekuješdabudešubudućnosti?D:Dabudemsportista,profesionalac.S:Kojesutišanse?D:Neznam,trebatekdapočnem,moždajevećkasno,potreb

nojepunotreninga.

Na kon tog pe ri o da, Dra gan je po čeo sa tre ni ra njem ko šar ke i tu je mo ti vi san, upo ran i am bi ci o zan. Opre de lje nje za ko šar ku od re đu-je nje gov sva ko dnev ni ži vot: od iz bo ra ško le (sport ska gim na zi ja), pre ko pod re đi va nja škol skih oba ve za igra nju ko šar ke i tre nin zi ma, do dru gih ak tiv no sti (spa va nje kao na čin pro vo đe nja slo bod nog vre-me na zbog umo ra), kao i nje go ve pro jek ci je vla sti te bu duć no sti.

Iako je pod sti ca na, kod Dra ga na se ni je raz vi la ori jen ta ci ja ka obra zov nom po stig nu ću. Nje gov od nos pre ma ško li (sport skoj gim-

239Studije slučaja

na zi ji) – ne re dov no po ha đa nje i iz be ga va nje ča so va, i slab uspeh po sta li su iz vor ro di telj skog ne za do volj stva i pre i spi ti va nja:

S:Zaštokažetedajetaškolabilapogrešanizbor?M:Pazatoštojetogimnazijaopštegsmera.Znači,ukojojse

bezobziranasmer,svipredmetinegdepodjednakouče,zarazlikuodprirodnogidruštvenogsmerakojegimateuostaligimnazijama.Aonjedefinitivnotipkojijemislimtotalnidruštvenjak.

T:Usuštinitojenjegovizbor.M:Njegov je to izbor.A jasamsesložila, jednostavnouvek

smopustilidaoniprvibiraju.Mislilismodaoniimajupravoizbora.Premasvojimnekimafinitetima,društvuiostalom.Takodasatestranemoždajepogrešnoštonisamjauticalailikonkretnozajednonasdvojeznajućinjegovuvrednoćupopitanjustvariposebnokojeganeinteresuju.(2007.)

Ovog pro ble ma su sve sni svi, ali ga Dra gan re la ti vi zu je:

S:Dalitizameraju,dalitekritikuju?D:Pakritikujumenaravno.S:Zbogčega,zbogučenja?D:Pakažumisamomalovišedaučim.Mislimnije toneka

presija,nešto.Negomalouzmiuči,bićesveuredu.Alitako,svenajednouvouđe–nadrugoizađe.(2007.)

Otac ta ko đe po ku ša va sve da re la ti vi zu je, da Dra ga nu odo bri sve nje go ve iz bo re – za to što su nje go vi i da ne is ka zu je ne za do volj-stvo.

Dra ga no va pro jek ci ja vla sti te bu duć no sti je u svim seg men ti ma i pe ri o di ma ve za na za ba vlje nje ko šar kom. On se na da da će do bi ti sti pen di ju za sport ski ko ledž u Ame ri ci, ma da to ni su re al na oče ki va-nja, s ob zi rom da se po seb no ne is ti če kao igrač, ni ti ima od go va ra-ju ći škol ski uspeh91. On se be u bu duć no sti vi di kao pro fe si o nal nog igra ča u ino stran stvu, uz pa ra lel no za vr ša va nje stu di ja ko je su po ve-za ne sa spor tom, a po tom u ka sni jim go di na ma i tre ner ske ško le, ko ja bi mu obez be di la po sao tre ne ra, kad se igrač ka ka ri je ra za vr ši. Iz pro fe si o nal nu us put no je za mi šlje na stan dar da na bi o gra fi ja lič nih od no sa, ko ja se za vr ša va po ro di com.

91 Videti u poglavlju o stilovima života i aspiracijama.


Ro di te lji ma ni su ja sne Dra ga no ve per spek ti ve u bu duć no sti – op ci je su otvo re ne, a oni će po dr ža ti one ko je su re al ne. I da lje se vi di am bi va len ci ja iz me đu kon tro le i po pu stlji vo sti:

S:KažitemištaočekujeteodDraganaubudućnosti?T:Nemampojma.Zavisiodsticajaokolnosti.Dalićezavrši

ovde,napoljuiostalestvari.Nepredvidivabudućnostzabilokoga,nesamozanjega. Jedno jehtenje,adrugo jemogućnost.Šta,kako.

T:Mislim,uprincipuimajusvunašupodrškuštosetičesporta,školesvega.Nijebašuzvraćenorecipročno.Alidobro,uglavnomtoideisanekimodrastanjemisanekimozbiljnijimshvatanjemživotaiporodice.

S:Vigasadpuštatejoš?T:Pajošuvek,saddoklećemo–videćemo.M:Manevredi,pustilismotomnogoranije.Sadjetoteškoza

uzdati,uprincipu.Aliakakoidanepustiteukrajnjemslučajuživotbašinijesladakakoihminemazimokoće?(2007.)

Kul tur ni ka pi tal, u smi slu zna ča ja obra zo va nja ula ga nja u nje ga, kod Dra ga na ni zak je i u tom po gle du je raz li čit od onog što je deo po ro dič nog ha bi tu sa, na ro či to maj či nog opre de lje nja.

Dra ga nov kul tur ni ukus je kon ven ci o na lan ur ba ni – ni je po seb no raz vi jen i svoj stven: gle da ak ci o ne fil mo ve uglav nom na kom pju te ru, na te le vi zi ji gle da hu mo ri stič ke se ri je i pra ti utak mi ce, ne vo li da či ta knji ge, a od štam pe či ta sport sku, vo li hip-hop i R’n’B mu zi ku (MTV stil), ne vo lio da od la zi u po zo ri šte. Nje go ve so ci jal ne mre že či ni ve-li ka gru pa od pet na e stak dru go va sa ko ji ma se dru ži iz la že njem po kra ju (za dru ge noć na iz la ske ne ma vre me na), a kao bli ske iz dvo jio je dvo ji cu pri ja te lja i jed nu pri ja te lji cu.

Dra ga nov stil života je fokusiranokoslobodnogvremena ali i pro fe si je, od no sno jed ne do mi nant ne ak tiv no sti od ko je tek tre ba da se tek ofor mi pro fe si ja. U smi slu opre de lje nja za pro fe si o nal ni na pre-dak, ka ri je ru ko šar ka ša, nje go va bi o gra fi ja pri pa da mo de lu ko ji sam na zva la individualizovanastandardnabiografija.

Nje go vu bi o gra fi ju obe le ža va stal na na pe tost iz me đu am bi ci ja i po stig nu ća, iz me đu aspi ra ci ja – že lja, i mo guć no sti i okol no sti. Dra-gan je ne si gu ran iz me đu oče ki va nja dru gih (ro di te lja pre sve ga) i re a li stič nog uvi da u vla sti te igrač ke po ten ci ja le, sa jed ne stra ne, i že-

241Studije slučaja

lje za pro fe si jom ko šar ka ša, sa dru ge stra ne. Nje go va se de lat nost mo že na zva ti „de la njem upr kos mo guć no sti ma“.

Dra ga no va so ci jal na bi o gra fi ja se for mi ra la pod uti ca jem do stat-nih ka pi ta la: eko nom skog i kul tur nog, a bez pre lom nih do ga đa ja, od-no sno kritičnihtrenutaka. Ob li ko va nje je pri mar no pod uti ca jem ne-do volj ne sa mo o dre đe no sti i raz vi je ne od go vor no sti, što je de li mič no po sle di ca ro di telj ske am bi va lent no sti iz me đu auto no mi je i kon tro le: pra va na auto no man iz bor i po pu stlji vo sti, sa jed ne stra ne, i oče ki va-nja od obra zov nog po stig nu ća, sa dru ge stra ne. Nje gov ha bi tus je raz li čit od po ro dič nog, po seb no u od no su na maj či nu i bra to vlje vu opre de lje nost ka uve ća va nju kul tur nog ka pi ta la kroz obra zo va nje. Od to ga na ko ji će na čin usme ri ti vla sti to de la nje, uz ro di telj sku po-dr šku i po ve re nje, za vi si će da li će Dra gan re pro du ko va ti so ci jal ni po lo žaj svo jih po ro di ce.


DISKUSIJA:ZAKLJUČCI

Pred met is tra ži va nja u ovoj stu di ji je sa dej stvo struk tu ra i de la-nja u pro ce su for mi ra nja so ci jal ne bi o gra fi je de te ta – mla de oso be. So ci jal na bi o gra fi ja na sta je kroz pro ces ko jim po je di nac ob li ku je vla-sti tu bi o gra fi ju u od no su na so ci jal ni kon tekst – nje go va struk tu ral na obe lež ja (omo gu ća va ju ća i/ili ogra ni ča va ju ća), ras po lo ži ve re sur se, vla sti to de la nje i vla sti ti iden ti tet. Struk tu ral ni kon tekst ko ji se ana li zi-ra u ovom is tra ži va nju su ka pi ta li u po ro di ci – kao spolj ne, i ha bi tus po ro di ce – kao unu tra šnja struk tu ra. Slo že no sa dej stvo raz li či tih ob-li ka ka pi ta la, ha bi tu sa i de la nja se sa gle da va i u pro ce su so ci jal ne re pro duk ci je/ pro me ne dru štve nog po lo ža ja mla de oso be.

Struk tu re

Ana li za uti ca ja, zna ča ja i zna če nja eko nom skog, kul tur nog i so-ci jal nog ka pi ta la po ro di ce u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je de te ta – mla de oso be, po la zi od pret po stav ke o raz li či toj „spe ci fič noj te ži ni ka pi ta la“ – da ne ma ju svi ka pi ta li jed nak uti caj i zna čaj.

Eko nom ski ka pi tal se u na šoj ana li zi po ka zao kao ve o ma zna-ča jan, jer naj di rekt ni je uti če na omo gu ća va nje ili ogra ni ča va nje ži vot-nih šan si mla dih oso ba. Kao do sta tan ili ne do sta tan re surs, eko nom-ski ka pi tal uti če na ob li ko va nje obra zov nih i pro fe si o nal nih aspi ra ci ja mla de oso be i na mo guć no sti nji ho vog ostva re nja.

Ana li za je po ka za la da kul tur ni ka pi tal in sti tu ci o na li zo van kroz obra zo va nje ima naj zna čaj ni ju ulo gu u so ci jal noj pro mo ci ji in di vi dua, od no sno u obez be đi va nju mo guć no sti za bu du ću pro me nu dru štve-no e ko nom skog po lo ža ja za de cu iz rad nič kih po ro di ca. Re zul ta ti is-tra ži va nja po ka zu ju da po sto ji sloj na di fe ren ci ja ci ja u sa gle da va nju zna ča ja i pri pi si va nju zna če nja obra zo va nju: da li se ono sa gle da va kao zna čaj no i kao kul tur ni ka pi tal u ko ji se kon ti nu i ra no in ve sti ra (ši re od for mal nog ško lo va nja), ili se obra zo va nju da je ma nji zna čaj i ono sa gle da va for mal no – kao ško lo va nje, ili in stru men tal no sa ci-ljem da obez be di si gur ni ju ma te ri jal nu eg zi sten ci ju. Shod no pret hod-

243Diskusija: zaključci

nom, obra zo va nje je osnov ni me ha ni zam sa mo re pro duk ci je sred njih slo je va. Rad nič ke po ro di ce se ne re pro du ku ju kroz obra zo va nje, čak ni for mal no ni in stru men tal no kroz struč ne ško le, s ob zi rom da dru-štvo ni je obez be di lo si stem ško lo va nja po ve zan sa prak som i za ni-ma nji ma što bi omo gu ća va lo sta bil ne po zi ci je na tr ži štu ra da.

Mo že se re ći da je so ci jal ni ka pi tal od ma njeg zna ča ja za ob-li ko va nje so ci jal nih bi o gra fi ja mla dih od pret hod no na ve de nih: eko-nom skog i kul tur nog. So ci jal ni ka pi tal ima raz li či te funk ci je za vi sno od po ve za no sti sa dru gim ti po vi ma ka pi ta la i ha bi tu som po ro di ce. Nje go va ulo ga mo že bi ti ve o ma zna čaj na u tran zi ci ji od obra zo va nja do za po sle nja kod de ce iz rad nič kih po ro di ca i na tu vr stu ka pi ta la – odr ža va nje kon ta ka ta i ve za se ra ču na i u njih se ula že, pr ven stve-no kroz re ci proč nost da va nja po mo ći. I ro di te lji iz po ro di ca sred njih slo je va ula žu u svo je so ci jal ne mre že i kon tak te, iz me đu osta log i sa in stru men tal nim ci ljem da de ci obez be de bo lje in for ma ci je i ak tiv no-sti kao do dat ne re sur se kul tur nog ka pi ta la. Ro di te lji ko ji po la žu na di stink tiv nost svog ha bi tu sa na gla ša va ju i ne gu ju so ci jal ne kon tak te sa di stink tiv nim gru pa ma kao ob lik sim bo lič kog ka pi ta la.

Po ka za lo se da je kul tur ni stil, ko ji se u ne kim kon cep tu a li za-ci ja ma tu ma či kao in te gral ni deo kul tur nog ka pi ta la, od naj ma njeg zna ča ja i uti ca ja na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je de te ta – mla de oso be. Uzi ma ju ći u ob zir om ni vor nost kul tur nih uku sa (po seb no mla-dih), kao i ne po sto ja nje eks klu ziv no sti uku sa „vi so ke kul tu re“, mo že se po sred no za klju či ti da oni ne pred sta vlja ju struk tu ral na ogra ni če-nja, ni ti mo guć no sti za dru štve nu pro mo ci ju.

Re če no je da se so ci jal na bo gra fi ja mla de oso be ob li ku je pod uti ca jem me đu po ve za nih ka pi ta la, sa jed ne stra ne, i ha bi tu sa po ro di-ce ko ji po sre du je u toj po ve za no sti, sa dru ge stra ne, kao i de la njem sa me mla de oso be. Ta ko su eko nom ski i kul tur ni ka pi tal po ve za ni pre ko in ve sti ra nja u obra zo va nje, a ori jen ti sa nje ma te ri jal nih re sur sa i nji ho vo in ve sti ra nje su po sre do va ni ha bi tu som po ro di ce, od no sno zna ča jem i zna če njem ko ji obra zo va nje u nje mu ima. Slič no to me, po ve za nost so ci jal nog i dru gih ka pi ta la ta ko đe je za vi sna od ha bi tu-sa i od to ga da li se in ve sti ra u obra zo va nje ili ma te ri jal no obez be đe-nje po tom ka.

Ako po gle da mo od nos ka pi ta la sa do mi nant nim sti lom ži vo ta mla de oso be, ne mo že mo usta no vi ti ne ke ja sne tren do ve, od no sno pra vil no sti. Ta ko se po ka zu je da je vi sok kul tur ni i do ne kle eko nom-


ski ka pi tal vi še po ve zan sa stilomživotafokusiranimokoobrazovanja92, dok je stilživotafokusiranokoodnosa za stu pljen i kod mla dih sa ni skim i kod onih sa vi so ki kul tur nim i eko nom skim ka pi ta lom po-ro di ce93.

Sa dru ge stra ne, do vo đe nje u ve zu ka pi ta la i so ci jal ne bi o gra fi je – mo de la od ra sta nja, po ka zu je ne ke pra vil no sti. Ta ko je vi dlji va po-ve za nost sloj ne pri pad no sti (i pri pa da ju ćeg vi so kog kul tur nog i vi šeg eko nom skog ka pi ta la) i dva ob li ka stan dard nih bi o gra fi ja – vi še mla-dih iz rad nič kih po ro di ca se opre de lju je za re la ci o nu, a i iz po ro di ca sred njeg slo ja – za individualizovanustandardnubiografiju. Ovi na-la zi ko ren spo di ra ju sa re zul ta ti ma bri tan skog is tra ži va nja (Thom son etal., 2004).

Za tre ći tip nor ma tiv nog mo de la od ra sta nja – postadolescentni(ili mladocentrični) usta no vlje no je da ni je za stu pljen pre te žno kod mla dih iz sred njih slo je va, ka ko je to po ka za no u ne kim is tra ži va-nji ma (Du Bo is-Raymond, 1998), već se ja vlja u vi du ele me na ta u bi o gra fi ja ma mla dih sa raz li či tim ni vo i ma ka pi ta la.

S ob zi rom da se mo del od ra sta nja ko ji sam na zva la nestandardnaindividualizovanabiografijaja vio u či sti jem ob li ku sa mo u slu ča ju jed ne de voj ke, a naj vi še bio po ve zan sa spe ci fič nim ha bi tu som nje-ne po ro di ce ko ji na gla ša va i po stig nu će i auto no mi ju, ni je mo gu će na ovom sta di ju mu za klju či va ti o nje go voj po ve za no sti sa struk tu ral-nim obe lež ji ma po ro di ce94.

Po gle daj mo od nos kon tek stu al nih fak to ra (uti ca ja traj ne dru štve-no e ko nom ske kri ze) i struk tu ral nih či ni la ca (ko ji po ti ču iz dru štve no e-ko nom skog po lo ža ja po ro di ce) u ob li ko va nju i zna ča ju ka pi ta la, kao i ulo gu po ro dič nog ha bi tu sa u tom pro ce su.

U do me nu eko nom skog ka pi ta la i stra te gi ja u lon gi tu di nal noj per spek ti vi se po ka zu je da struktura (či ni o ci ko ji po ti ču iz dru štve-nog po lo ža ja) prevladava konjunkturu – ogra ni če nja ko je na me ću kon tek stu al ni fak to ri dru štve no eko nom ske kri ze. Usled struk tu ral nih

92 Izražen je kod dvoje mladih iz radničkih porodica – Slavice i Ivana.93 Za treći stil života – fokusiran oko slobodnog vremena, ne može se utvrditi

jasna povezanost sa kapitalima. 94 Uopšteno, na ovom uzrastu ispitanika teško je donositi definitivne zaključke o

njihovim socijalnim biografijama. Reč je više o trendovima u procesima formiranja životnih putanji, a slika će biti zaokruženija i jasnija u planiranom sledećem talasu istraživanja.


či ni la ca ko ji od re đu ju nji hov dru štve no-eko nom ski po lo žaj i kon tek-stu al nih uslo va ko ji su taj po lo žaj ozbilj no ugro zi li, is pi ta ni ci iz rad-nič kih po ro di ca su raz vi ja li krat ko roč ne i opor tu ne so cio-eko nom ske stra te gi je – za op sta nak ili za re pro duk ci ju ma te ri jal nog po lo ža ja. Ma-nji eko nom ski re sur si, ni ži kul tur ni ka pi tal, u smi slu obra zo va nja, kao i stra te gi je ori jen ti sa ne na se kun dar no tr ži šte ra da, ko je su ma nje uspe šne i traj ne, pro iz ve le su sta nje „sta tič ke rav no te že“, od no sno pro stu re pro duk ci ju i odr ža nje eko nom skog sta nja u rad nič kim po ro-di ca ma u Ra ko vi ci. Sa dru ge stra ne, u po ro di ca ma sred njeg slo ja na Vra ča ru di na mič ka rav no te ža, ko ju ka rak te ri še raz vi ja nje re sur sa i po tre ba, po sle di ca je ve ćeg po čet nog eko nom skog i kul tur nog ka-pi ta la ko ji po je din ci ma omo gu ća va ju da raz vi ja ju uspe šni je i traj ni je stra te gi je na pri mar nom tr ži štu ra da.

Naj zna čaj ni je strukturalne razlikese ja vlja ju u od no su na kul-tur ni ka pi tal: struk tu ral ni či ni o ci iz dru štve nog po lo ža ja uti ču na to da li će se u eto su po ro di ce kao po ro dič ni cilj na la zi ti in ve sti ra nje u obra zo va nje. Etos po ro di ce ob li ku je ha bi tus i de lu je na ob li ko va nje so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be: usme ra va tro še nje re sur sa i ko ri-šće nje ka pi ta la po ro di ce. Uko li ko se u eto su po ro di ce na la zi po dr ža-va nje po stig nu ća i sa mo stal no sti, uto li ko se ula že u kul tur ni ka pi tal de ce, što za rad nič ku de cu zna či po ten ci jal nu dru štve nu pro mo ci ju u bu duć no sti95.

U osno vi eto sa po ro di ce su dve vr ste ori jen ta ci ja: ma te ri ja li stič-ka – ka ma te ri jal nom obez be đe nju ili po stig nu ću, i post-ma te ri ja li stič-ka – ka sa mo re a li za ci ji i in di vi du a li za ci ji, ko je su po ve za ne sa dva ti pa in di vi du a li zo va nih so ci jal nih bi o gra fi ja: stan dard nom i ne stan-dard nom.

Sa re la ci o nim stan dard nim mo de lom bi o gra fi je po ve zan je etos po ro di ce ko ji je okre nut ka za jed ni štvu i po ro dič nim vred no sti ma. Tu se kao po seb no zna ča jan po ka zu je kva li tet od no sa u po ro di ci: od no-si po dr ške i sa rad nje ko ji su bit ni za bla go sta nje de te ta i po ne kad ima ju funk ci ju za šti te od „stran pu ti ce“96. Ako od no si po ve re nja i po-dr ške kao i kon tro la iz o sta nu, on da se ja vlja opa snost od „skre ta nja na stran pu ti cu“97. Po ro dič ni od no si ko ji po dr ža va ju i ne gu ju sa mo stal-nost de te ta pod sti ču nje go vu in di vi du a li za ci ju na ži vot noj pu ta nji.

95 U slučaju Ivana, Slavice, Luke.96 Kao u slučaju Branka.97 Kao u slučaju Jelene.


Ka da se sa gle da va pro ces so ci jal ne re pro duk ci je/ pro me ne položaja mla de oso be, mo že mo za klju či ti da za pro me nu dru štve-nog po lo ža ja mla de oso be ka pi ta li po ro di ce pred sta vlja ju struk tu ral-ne mo guć no sti ili ogra ni če nja. U od no su na de te, ma te ri jal ni re sur si (eko nom ski ka pi tal) mo gu se is po lji ti kao struk tu ral no ogra ni ča va ju ći ili omo gu ća va ju ći. Ne do stat ni re sur si se po ka zu ju kao ogra ni ča va-ju ći u slu ča ju ne ko li ci ne de ce iz rad nič kih po ro di ca ko ja su mo ra la da sve du svo je pro fe si o nal ne aspi ra ci je zbog ote ža nih ma te ri jal nih okol no sti. Njih po ro dič ne okol no sti i ogra ni ča va ju ći eko nom ski re sur-si upu ću ju na za po šlja va nje, upr kos nji ho voj, mo žda ne uvek am bi-ci o znoj i do volj no ar ti ku li sa noj u na me ru, ali po sto je ćoj – že lji da se da lje ško lu ju.

Ni jed no od de ce iz po ro di ca sred njeg slo ja ni je is ka za lo vi đe nje da su ne ke nje go ve ili nje ne aspi ra ci je ogra ni če ne ili osu je će ne zbog ne do volj no sred sta va u po ro di ci ili od su stva ma te ri jal ne po dr ške od stra ne ro di te lja. Šta vi še, u svim is pi ti va nim po ro di ca ma ula ga nja u de cu su kon stant no ve li ka, po seb no u nji hov kul tur ni ka pi tal kroz obra zo va nje – ško lo va nje i van škol ske ak tiv no sti. Sa jed ne stra ne, po sto ji re la tiv no vi sok eko nom ski ka pi tal, ali, sa dru ge stra ne, i obe-lež je ha bi tu sa (eto sa) po ro di ce ko ji ula ga nje u obra zo va nje kao me-ha ni zam so ci jal ne re pro duk ci je slo ja, ali i pro mo ci je mla de oso be, po sta vlja kao pri o ri tet.

U ne ko li ko rad nič kih po ro di ca upra vo re struk tu ra ci ja ka pi ta la u prav cu obez be đi va nja vi so kog obra zo va nja de ci omo gu ći će mla di-ma pro me nu dru štve nog po lo ža ja u prav cu so ci jal ne pro mo ci je.

Pro me ne

Lon gi tu di nal na ana li za de ša va nja na ni vou po ro di ce to kom če tr-na e sto go di šnjeg pe ri o da tra ja nja is tra ži va nja, po ka za la je da ni jed na po ro di ca ni je osta la ne do dir nu ta ve li kim po tre si ma ko ji su obe le ži li ano mič nu tran sfor ma ci ju dru štva Sr bi je. Deo pro me na ko je su se do go di le u po ro di ca ma su na di rekt ni ji ili ma nje di rek tan na čin po ve-za ne sa tim po tre si ma. Kri ze i pro me ne na mi kro ni vou na uzor ku od 20 (pr vo bit no 24) slu čaj no oda bra nih po ro di ca, pre ci zno od ra ža-


va ju pro me ne za ko je zna mo da su se de ša va le u po ro di ca ma u Sr-bi ji: osi ro ma še nje, ank si o znost, po rast unu tar po ro dič nih kon fli ka ta, dez in te gra tiv ni pro ce si, struk tu ral na dez or ga ni za ci ja gu bit kom čla na (raz vo dom ili smr ću) i slič no.

In di vi du al na pre vi ra nja dva de se to ro mla dih su de lom po sle di ca kritičnih trenutakapo ve za nih sa pro me na ma u po ro di ci, a de lom od-ra ža va ju pro ble me ko ji obe le ža va ju ob li ko va nje iden ti te ta mla de ge-ne ra ci je u dvo stru koj tran zi ci ji – tran zi ci ji u od ra slost u tran zi tor nom dru štvu Sr bi je. Pro me ne u po ro di ci su ima le uti ca ja na ob li ko va nje so ci jal nih bi o gra fi ja mla dih ti me što su pred njih po sta vi le struk tu-ral na ogra ni če nja za ostva re nje že lja, su o či le ih sa pre i spi ti va njem od lu ka u ve zi sa ško lo va njem i pro fe si jom, uti ca le na nji ho vu per-cep ci ju od ra slo sti – ma te ri jal ne sa mo stal no sti i part ner skih od no sa – ob li ko va nje iden ti te ta i oče ki va nja od bu du ćeg ži vo ta. Za ove is pi-ta ni ke se mo že re ći da su po ro dič ne pro me ne ima le ka rak ter kritičnihtrenutaka u for mi ra nju nji ho vih bi o gra fi ja. Ni su svi kritičnitrenuci, me đu tim, po sle di ca kri za – lič nih i po ro dič nih, već i sa mo re flek si je i pre i spi ti va nja raz li či tih mo guć no sti i iz bo ra, pro me na kroz ko je su pro la zi li mla di kao in di vi due.

De la nje

De la nje (de lat nost) mla de oso be je iz ra zi ti je po ve za no sa kritičnimtrenucima, ali ono je pri sut no u raz li či tim ob li ci ma is po lja va nja u bi o gra fi ja ma svih mla dih ko ji su bi li su bjek ti mog is tra ži va nja. Osta-vlja ju ći na stra nu di sku si ju da li je i pri la go đa va nje de la nje, od lu či la sam da po ku šam da pred sta vim ne ko li ko obra za ca de la nja i da po ka-žem nji ho vu po ve za nost sa ob li ko va njem so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be.

U od no su na struk tu ral ne mo guć no sti i ogra ni če nja, po seb no one ko je po ti ču od po ro dič nih ka pi ta la, ja vlja se ne ko li ko obra za ca de la nja mla de oso be. Opi sno sam ih od re di la kao: korišćenjestrukturalnih mogućnosti, prevazilaženje ograničenja, delanje „uprkos“mogućnostimaiprepuštanjeograničenjima.

De ca, od no sno mla de oso be ko ji ma su na ras po la ga nju po volj-ne struk tu ral ne mo guć no sti, pre sve ga do stat ni ka pi ta li po ro di ce (i


eko nom ski i kul tur ni i so ci jal ni), mo gu se pre ma tim mo guć no stim od no si ti pa siv no ili ak tiv no. Ta ko iz ve stan broj de ce (Ste fan, Mi le na, Sa va) svo je de la nje raz vi ja u prav cu pasivnogkorišćenjamogućnosti, bez ve ćih aspi ra ci ja ka sa mo ra zvoj no sti i lič nim ula ga nji ma u pro fe si ju. Naj ti pič ni ji pri mer je Ste fan, ko ji pla ni ra da se kre će (kao i nje gov sta ri ji brat) „uta ba nom sta zom“ na sta vlja nja oče ve pro fe si je, ko ri ste ći ma te ri jal ne re sur se i so ci jal ne kon tak te ko ji su mu obez be-đe ni98.

De la nje opi sa no kao aktivnokorišćenjemogućnostipod ra zu me-va do da va nje vla sti te „do dat ne vred no sti“ do stat nim ka pi ta li ma po ro-di ce. Ova de ca – mla di (Bo jan, Ne ve na, Mi loš, Ja kov, Iva na) ula žu u se be, raz vi ja ju aspi ra ci je, pra ve iz bo re, in di vi du a li zu ju ći svo je ži-vot ne pu ta nje, a pri tom do bi ja ju po moć ro di te lja u ka pi ta li ma i kroz psi ho lo šku po dr šku. Ti pi čan pri mer je Iva na ko ja je du go raz vi ja la vla sti tiu aspi ra ci ju ka glu mi, da bi po tom na kon re flek siv nog pre i spi ti-va nja, do ne la od lu ku o opre de lje nju za dru gu pro fe si ju.

Po sto je de ca iz rad nič kih po ro di ca (Sla vi ca, Ivan, Lu ka) ko ja de-la ju u ci lju prevazilaženjastrukturalnihograničenjata ko što su svo je aspi ra ci je na met nu li po ro di ca ma ko je ne ma ju do stat ni eko nom ski i kul tur ni ka pi tal i ube di li ih da re struk tu ri ra ju svo je re sur se na taj na-čin da im po mog nu u ostva re nju obra zov nih i pro fe si o nal nih aspi ra-ci ja. U slu ča ju Sla vi ce i Lu ke ula žu se ma hom na po ri za ma te ri jal no obez be đe nje i po dr šku, a u slu ča ju Iva na – nje go vo (i bra to vlje vo) obra zo va nje su po sta li cen tral ni deo eto sa po ro di ce oko ko ga se fo ku si ra ju ka pi ta li: eko nom ski, so ci jal ni i kul tur ni (kroz maj či no in ve-sti ra nje emo ci o nal nog ka pi ta la).

Spe ci fi čan vid de la nja ko jim se pre va zi la ze struk tu ral ne mo-guć no sti pred sta vlja Mi la no vo de la nje – pri la go đa va nje aspi ra ci ja okol no sti ma (na kon smr ti oca, oda bir struč ne tro go di šnje ško le) uz is ko ri šće ne in sti tu ci o nal ne struk tu ral ne mo guć no sti ko je da je sti pen-di ja za struč nu ško lu i sled stve no za po sle nje. Nje go ve aspi ra ci je i pla no vi upu ću ju na struk tu ri sa no stra te ško de la nje „ko rak po ko rak“, či je ostva re nje bi mu mo glo do ne ti pro me nu dru štve nog po lo ža ja u prav cu so ci jal ne pro mo ci je.

98 Dušan je u periodu trećeg talasa istraživanja upravo doživljavao kritičnitrenutak preispitivanja vlastitih aspiracija za buduće obrazovanje i profesiju, ali s obzirom na dominantnu strategiju korišćenja onoga što mu porodica pruža, a bez ulaganja u samorealizaciju, mišljenja sam da on pripada obrascu pasivnog korišćenja mo-gućnosti.


Po sto je po ku ša ji dvo ji ce mla di ća (Mir ka i Dra ga na) ko je sam na zva la delanjeuprkosmogućnostima. Oba mla di ća ima ju aspi ra-ci je ka pro fe si o nal nim ka ri je ra ma spor ti sta, ali za Mir ka ogra ni če nja pred sta vlja ju ni ske ma te ri jal ne mo guć no sti nje go ve po ro di ce, kao i po tre ba da ra di sa pu nim rad nim vre me nom, dok su Dra ga no va ogra-ni če nja vla sti ti igrač ki po ten ci ja li ko ji su ne do volj ni da bi mu obez be-di li si gur ni ju bu duć nost u sport skoj ka ri je ri. Upr kos re flek si ja ma o ogra ni če nji ma i ne do u mi ca ma, ova dvo ji ca mla di ća ne od u sta ju u svo jim na sto ja nji ma. Re zul ta ti nji ho vog de la nja će se vi de ti u sle de-ćem kru gu is tra ži va nja.

Po sto je mla di iz rad nič kih po ro di ca (Ta ma ra, Jo van, Bran ko, Bran ka, Je le na) ko ji se u okol no sti ma ogra ni če nih po ro dič nih re sur-sa i struk tu ral nih mo guć no sti opre de lju ju da ži ve „ka ko na i đe pri li ka“. Ne ki od njih (Bran ka, Je le na) struk tu ral na ogra ni če nja ne do stat nih po ro dič nih re sur sa do ži vlja va ju kao osu je će nje za svo je aspi ra ci je, dok ih dru gi ta ko ne do ži vlja va ju, jer ni su raz vi li vla sti te aspi ra ci je. Oni ni su pod sti ca ni na raz vi ja nje aspi ra ci ja, ali u me ri u ko joj po mi nju mo gu će pri li ke ili svo je že lje i pla no ve, ni su ih ni pot pu no ne sve sni, što pred sta vlja iz ve snu ra ci o na li za ci ju. Nji ho vo de la nje je ja ha nje na talasima– oni ne stva ra ju mo guć no sti, već ako se one stvo re re a gu-ju da ih is ko ri ste: Jednostavnoćudapustimdaživottečeištaminanesevetar. (Jo van).

Re zul ta ti ovog is tra ži va nja po bi ja ju pret po stav ku iz tezeoindividualizaciji o de tra di ci o na li za ci ji – sma nje nom uti ca ju struk tu ral nih fak to ra na ob li ko va nje ži vot ne pu ta nje u do bu ka sne mo der no sti. Šta vi še, na la zi uka zu ju na ve li ki zna čaj po ro dič nih re sur sa – ka pi ta-la u ob li ko va nju so ci jal ne bi o gra fi je mla de oso be. Ne jed na ka di stri-bu ci ja raz li či tih ti po va ka pi ta la u za vi sno sti od dru štve nog po lo ža ja po ro di ce, uslo vlja va da ži vot ne šan se mla dih ni su jed na ke. U dru štvi-ma gde su, u uslo vi ma ne do volj nih, ne a de kvat nih i ne pri stu pač nih si stem skih re še nja, mla di u naj ve ćoj me ri ori jen ti sa ni na re sur se po-ro di ca, zna čaj po ro dič ne po dr ške po sta je me ha ni zam, a tran zi ci ja u od ra slost pe riod – re pro duk ci je dru štve ne ne jed na ko sti.

Sa dru ge stra ne, u okvi ru struk tu ral nih kon tek sta – ka pi ta la, i kul tu ral nih od li ka – ha bi tu sa, mla di do no se mno štvo od lu ka o ško li i ško lo va nju, za po šlja va nju – stal nom ili pri vre me nom, pre ki di ma po-sla, kur se vi ma, iz bo ru pro fe si je, ali i iz ra ža va ju že lje, ima ju pla no ve – sve to či ni nji ho ve in di vi du a li zo va ne iz bo re. Mla di ni su žr tve okol no-


sti, već stra te ški ak te ri ko ji re flek siv no pro mi šlja ju že lje i mo guć no sti. Raz li ke ko je se ja vlja ju me đu nji ma po ti ču od na či na i vr ste de la nja. Dru gim re či ma, u okvi ru pro ce sa struk tu ra ci je od vi ja se strukturisanaindividualizacijia so ci jal nih bi o gra fi ja mla dih.

Na ovom uz ra stu is pi ta ni ka, ka da oni ot po či nju tran zi ci ju o od-ra slost, ni je mo gu će za klju či va ti o to me ka kvu će for mu taj pro ces ima ti. Tek će sle de ći ta las is tra ži va nja, pla ni ran ka da is pi ta ni ci bu du na po lo vi ni svo je tre će de ce ni je ži vo ta, uka za ti da li će se nji ho ve bi-o gra fi je raz vi ja ti kroz stan dar di zo va ne ili de stan dar di zo va ne ži vot ne pu ta nje.

251Growing up in Belgrade

GRO WING UP IN BEL GRA DE: Sha ping of young pe o ple’s so cial bi o grap hi es in

fa mi li es from the two so cial stra ta

Sum mary

The study de als with the for ming of so cial bi o grap hi es of the chil-dren – young pe o ple thro ugh in ter play of struc tu re and agency. So cial bi o graphy is for med thro ugh the pro cess whe reby the in di vi dual sha pes his/hers bi o graphy re la ted to so cial con text – its struc tu ral fe a tu res (ena-bling and/or re stric ting), ava i la ble re so ur ces, agency, and own iden tity. Struc tu ral con text that has been analyzed in the study re fers to fa mily ca pi tals – as outer, and fa mily ha bi tus – as in ner struc tu res. The com-plex in ter play of dif fe rent forms of ca pi tals, ha bi tus and agency is al so analyzed re la ted to so cial re pro duc tion or young per son’s so cial sta tus chan ge. Wit hin the main struc tu ra tion ap pro ach, in ter de pen den ce of mic ro le vel of fa mily and in di vi dual le vel of an ac tor has been ex plo red and in ter pre ted. Mac ro le vel of glo bal so ci ety has been in clu ded as the con text re la ted to fa mily ca pi tals or re la ted to struc tu ral op por tu ni ti es for young per son (system or in sti tu ti o nal sup port).

The first part of the bo ok de scri bes fra me work for the study: con-cepts, con text, and met ho do logy. The analyti cal fra me work is set thro-ugh ex pla na ti on of the con cepts as: struc tu ra tion, struc tu res, in di vi du a-li za tion, struc tu red in di vi du a li za tion, eco no mic ca pi tal, cul tu ral ca pi tal, so cial ca pi tal, ha bi tus, fa mily et hos, fa mily re la ti ons, fa mily chan ges, fa te ful (cri ti cal) mo ments, and agency. The con cepts are pre sen ted in the ir re la tion to the su bject – so cial bi o graphy.

The next chap ter is de di ca ted to de scrip tion of the so cial con text of the two pha ses of post-so ci a list tran sfor ma tion of Ser bian so ci ety. The glo bal so cial fe a tu res and chan ges ha ve been in ter pre ted in re la tion to fa mily li ves in Ser bia.

The study is ba sed on the da ta from the se cond and the third wa ve of the lon gi tu di nal qu a li ta ti ve study with chil dren and the ir fa mi li es in two Bel gra de ne ig hbo ur ho ods. The chil dren co me from two dif fe rent types of fa mi li es: wor ker’s fa mi li es from the su bur bia and mid dle stra ta fa mi li es of pro fes si o nals and ar tists from the in ner city. The first wa ve was car ried out when chil dren we re 4 to 7, thro ugh struc tu red in ter vi ews


with pa rents in 100 fa mi li es at both si tes and 12 ca se stu di es in wor ker’s fa mi li es in 1993/94 (To ma no vić – Mi haj lo vić, 1997). The se cond wa ve that was ba sed on ca se stu di es in 21 fa mi li es from both so cial stra ta was car ried out when chil dren we re 11 to 14 – in 2000, and the third wa ve thro ugh ca se stu di es in 20 fa mi li es when chil dren we re 17 to 21 in 2007. Ca se stu di es con si sted of se pa ra te in ter vi ews with the chil dren and the pa rents (in pa irs when pos si ble) and of ob ser va tion. The is su es re la ted to ca ring a lon gi tu di nal qu a li ta ti ve re se arch and in ter pre ta tion of the da ta ha ve been di scus sed in the chap ter.

The se cond part of the bo ok con sists of da ta analysis di vi ded in to the fol lo wing chap ters: Fa mily eco no mic ca pi tal, Child’s edu ca tion as cul tu ral ca pi tal, Cul tu ral styles of chil dren and the ir fa mi li es – ha bi tus and cul tu ral ca pi tal, So cial ca pi tal of chil dren and the ir fa mi li es, Fa mily chan ges and re la ti ons from child’s (young per son’s) per spec ti ve, Young pe o ple’s li festyles -aspi ra ti ons and stra te gi es.

The third part of the bo ok pro vi des da ta synthe sis and in ter pre ta-tion on the two le vels. The first le vel con sists of ca se stu di es of six young pe o ple from both sub sam ples and of the ir fa mi li es. The se cond le vel is the fi nal di scus sion of the fin dings.

The da ta analysis has shown that eco no mic ca pi tal has sig ni fi cant in flu en ce on edu ca ti o nal and pro fes si o nal aspi ra ti ons of young per son, as well on chan ces for the ir ac com plis hment. Cul tu ral ca pi tal, in sti tu ti o-na li zed thro ugh edu ca tion – has the most sig ni fi cant in flu en ce in so cial pro mo tion of an in di vi dual – it ena bles fu tu re chan ge of so cio-eco no mic sta tus for chil dren from wor ker’s fa mi li es. The fun cti ons and sig ni fi can-ce of so cial ca pi tal are di ver si fied de pen ding on its re la tion to ot her forms of ca pi tal: in tran si tion from school to work for young pe o ple from wor ker’s fa mi li es, or in pro vi ding bet ter edu ca tion for young pe o ple from fa mi li es of pro fes si o nals. Cul tu ral style, which is so me ti mes in ter pre ted as a part of cul tu ral ca pi tal, has the le ast in flu en ce on so cial bi o grap hi es – eit her as struc tu ral op por tu nity or con stra int for so cial pro mo tion.

Dif fe rent forms of ca pi tal are re la ted to li festyles and nor ma ti ve bi-o grap hi es of young pe o ple. High cul tu ral and suf fi ci ent eco no mic ca pi-tals are re la ted to educationfocused lifestyle,whi le relationsfocusedlifestyleco uld be fo und among young pe o ple with both high and low cul tu ral and eco no mic ca pi tal99. Mo re young pe o ple from wor ker’s fa-mi li es are ori en ted to wards relationalstandardbiography, whi le young pe o ple from fa mi li es of pro fes si o nals are mostly ori en ted to wards indivi

99 The third leisurefocusedlifestyle is not clearly related to capitals.

253Growing up in Belgrade

dualizedstandardbiography.The re fo re, our fin dings cor re spond to the Bri tish study (Thom son etal., 2004)100.

The con tex tu al fac tors of pro fo und so cial cri sis du ring post-so ci a list tran sfor ma tion mostly in flu en ced ma te rial re so ur ces and eco no mic stra-te gi es of fa mi li es. Ne vert he less, the struc tu ral fac tors – hu man ca pi tal with hig her qu a li fi ca ti ons, ha ve pro vi ded mid dle class pa rents with mo-re du ra ble and luc ra ti ve stra te gi es, and sub se qu ently hig her stan dard. The most sig ni fi cant struc tu ral dif fe ren ces are re la ted to fa mily ha bi tus and the pla ce of in ve sting in to edu ca tion as a goal wit hin fa mily et hos.

Fa mily et hos that is ori en ted to wards to get her ness and fa mily va lu-es is sig ni fi cant for child’s wel fa re, and it is con nec ted with ori en ta tion to wards relationalstandardbiography.Fa mily et hos and re la ti ons ori en-ted to wards auto nomy and ac hi e ve ment are re la ted to in di vi du a li za tion of young per son’s bi o graphy.

In suf fi ci ent re so ur ces, par ti cu larly ma te rial, pre sent struc tu ral con-stra ints for se ve ral young pe o ple from wor kers’ fa mi li es. On the ot her hand, no ne of the chil dren from fa mi li es of pro fes si o nals ex pres sed that they per ce i ve any con stra ints for the ir aspi ra ti ons. Re struc tu ra tion of fa mily ca pi tals wit hin se ve ral wor kers’ fa mi li es in or der to pro vi de the chil dren with hig her edu ca tion wo uld ma ke the op por tu nity for them to chan ge the ir so cio-eco no mic sta tus.

The stu died fa mi li es ha ve un der go ne va ri o us chan ges du ring the fo ur teen years long re se arch pe riod. The se chan ges re flect mac ro so-ci e tal chan ges and chan ges in fa mily li fe in Ser bia, such as: pa u pe ri za-tion, an xi ety, in cre a se in in tra fa mi lial con flicts, dis in te gra ti ve pro ces ses, struc tu ral fa mily di sor ga ni za tion (de ath of fa mily mem ber or di vor ce), etc. So me of the chan ges com pri se criticalmomentsin young pe o ple’s bi o grap hi es that had in flu en ced the ir per cep ti ons, de ci si ons, and ac ti-ons con cer ning edu ca tion, em ployment, fa mily li fe, aspi ra ti ons, etc.

Se ve ral pat terns of young pe o ple’s agency ha ve been de tec ted and ex plo red as re la ted to struc tu ral op por tu ni ti es/con stra ints, ha bi tus, and fa mily re la ti ons. The pat tern na med passiveuseofopportunitiesis fo und among tho se young pe o ple who ha ve me ans and chan ces, and who are sup por ted by the ir pa rents but not en co u ra ged in in de pen den-ce and pur su ing the ir go als and self-de ter mi na tion. On the ot her hand, young pe o ple be lon ging to the pat tern na med activeuseofopportunitiesha ve been en co u ra ged by the ir pa rents in in de pen den ce and ac hi e ve-

100 Postadolescent normative model is found at one young man from worker’s family, while nonstandard individualizedbiography is found at one young woman from family of professionals.


ment, so they are ori en ted to wards re fle xi ve self-re a li za tion. Agency of se ve ral young pe o ple from wor ker’s fa mi li es is ori en ted to wards overcomingstructuralconstraints,so that they had en for ced the ir aspi ra ti ons on the ir fa mi li es, who ha ve then re struc tu red the ir re so ur ces in or der to sup port them. The re are al so young pe o ple from wor ker’s fa mi li es who adapt to the cir cum stan ces, do not de ve lop aspi ra ti ons and plans, who ta ke the op por tu ni ti es as they co me – they are ridingthewaves.

Our da ta ha ve pro vi ded the evi den ce that is not sup por ting the de tra di ti o na li za tion ar gu ment from the individualization thesis: fa mily bac kgro und and re so ur ces still sig ni fi cantly mat ter in sha ping the so cial bi o graphy by pro vi ding the op por tu ni ti es or ma king con stra ints. Ne vert-he less, wit hin the glo bal and fa mily struc tu ral con texts, young pe o ple de ve lop boundedagency,the reby ma king many cho i ces ba sed on re fle-xi ve de ci si ons in the pro cess of structuredindividualization.

255Literatura

LI TE RA TU RA

Al do us, J. (1990) „Fa mily De ve lop ment and the Li fe Co ur se: Two Per spec-ti ves on Fa mily Chan ge“, JournalofMarriageandtheFamily, Vol. 52, No. 3: 571-583.

Al latt, P. (1993) „Be co ming Pri vi le ged: The ro le of fa mily pro ces ses“, u: I. Ba tes and G. Ri se bo ro ugh (eds.) YouthandInequality,Open Uni ver-sity Press.

An to ni je vić, R. Ja nje to vić, D. (prir.) (2005) TIMSS2003uSrbiji,Be o grad: In sti tut za pe da go ška is tra ži va nja.

Ba bo vić, M. (2004) „Eko nom ske stra te gi je do ma ćin sta va u post-so ci ja li-stič koj tran sfor ma ci ji Sr bi je“ u: A. Mi lić (ur.) Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:SvakodnevicaSrbijenapočetkutrećegmilenijuma, ISI FF, Be o grad: 239-275.

Ba bo vić, M. (2006) „So cio-eko nom ske stra te gi je i od no si unu tar do ma ćin-stva“, u: S. To ma no vić (prir.) Društvoupreviranju, Be o grad: ISI FF: 81 – 101.

Ba bo vić, M. (2009) Postsocijalistička transformacija i socioekonomskestrategijedomaćinstavauSrbiji, Be o grad: ISI FF.

Ba bo vić, M. (2010) „Eko nom ske stra te gi je do ma ćin sta va u Sr bi ji 2003 – 2007“, u S. Cve jić (ur.) Suživotsareformama.GrađaniSrbijepredizazovima„tranzicijskog“nasleđa,Be o grad: ISI FF (u štam pi).

Ba bo vić, M., Cve jić, S. (2002) „Stra te gi je op stan ka do ma ćin sta va u Sr bi ji“, So ci o lo gi ja, 44 (2): 97 – 126.

Ba ron, S., Fi eld, J., T. Schul ler (eds.) (2000) SocialCapital.CriticalPerspectives, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Ba u man, Z. 1998: Work,Consumerismand theNewPoor,Buc king ham: Open Uni ver sity Press.

Beck-Gern she im, E. (1992) „Everything for the Child – for Bet ter or Wor-se?“, u: U. Bjor nberg (ed.)EuropeanParentsinthe1990s.ContradictionsandComparisons, Tran sac tion Pu blis hers: 59 – 83.

Beck-Gern she im, E. (2002) ReinventingtheFamily.InSearchofNewLifestyles,Ox ford: Po lity Press.

Beck, U. (1997) „De moc ra ti za tion of the Fa mily“, Childhood,Vol. 4(2): 151 – 168.

Beck, U., E. Beck-Gern she im (2002) Individualization,Lon don: SA GE.


Beck, U., Gid dens, A., Lash, S. (1994) ReflexiveModernization:Politics,TraditionandAestheticsintheModernSocialOrder,Cam brid ge: Po-lity Press.

Bek, U. (2001) Rizičnodruštvo,Be o grad: Fi lip Vi šnjić.Bek, U. (2003) „Ži ve ti sop stve ni ži vot u sve tu ko ji se ubr za no me nja: in di-

vi du a li za ci ja, glo ba li za ci ja i po li ti ka“, u: V. Ha ton i E. Gi dens (prir.) Naivici.Živetisaglobalnimkapitalizmom,Be o grad: Pla to: 216 – 229.

Ben net,T., M. Sa va ge, E. Sil va, A. War de, M. Gayo-Cal, D. Wright (2009) Culture,Class,Distinction,Lon don: Ro u tled ge.

Ber ta ux, D., P. Thom son (1997) „In tro duc ttion“, u: Ber ta ux, D. and P. Thom-son (eds.) PathwaystoSocialClass:aQualitativeApproachtoSocialMobility,Ox ford Uni ver sity Press: 1 – 32.

Big gart A., S. Ko vac he va (2006) „So cial Chan ge, Fa mily Sup port and Young Adults in Euro pe“, u: Du Bo is-Reymond, M. And L. Chis holm (eds.) „The Mo der ni sa tion of Youth Tran si ti ons in Euro pe“. u: NewDirections forChildandAdolescenceDevelopment. Num ber 113, Fall 2006: 49-62.

Bjor nberg, U. (ed.) (1991) Methods for theStudyofChangingFormsofLife,Vi en na: Euro pean Co or di na tion Cen tre for Re se arch and Do cu-men ta tion in So cial Sci en ces.

Bla go je vić, M. (1997) Roditeljstvoifertilitet,Be o grad: ISI FF.Bla go je vić, M. (2002) „Že ne i mu škar ci u Sr bi ji 1990 – 2000. Urod nja va nje ce-

ne ha o sa“, u: S. Bol čić, A. Mi lić (prir.) Srbijakrajemmilenijuma:Razaranjedruštva,promeneisvakodnevniživot,Be o grad: ISI FF: 283 – 314.

Bo bić, M. (2004) „Tran sfor ma ci ja bra ka – stra te gi je kon zer vi ra nja i od la ga-nja pro me na“, u: A. Mi lić etal. Društvenatransformacijaistrategijedruštvenih grupa:SvakodnevnicaSrbije na početku trećegmilenijuma, Be o grad: ISI FF: 377 – 404.

Bo bić, M. (2006) „Blo ki ra na tran sfor ma ci ja brač no sti u Sr bi ji – ka šnje nje ili iz o sta nak „Dru ge de mo graf ske tran zi ci je“?, u: S. To ma no vić (ur.) Društvoupreviranju, Be o grad: ISI FF: 121-139.

Bog da no vić, M. (2007) „Me tod slu ča ja“, u A. Mi mi ca, M. Bog da no vić (ur.) Sociološkirečnik,Be o grad: ZUNS: 312 – 314..

Bol čić, S. (ur.) (1995) Društvenepromeneisvakodnevniživot:Srbijapočetkomdevedesetih, Bel gra de: ISI FF.

Bol čić, S. (2002) „Post-so ci ja li stič ka tran sfor ma ci ja i dru štve ne ne jed na ko-sti u Sr bi ji u kom pa ra tiv noj per spek ti vi“, u: S. Bol čić, A. Mi lić (prir.) Srbijakrajemmilenijuma:Razaranjedruštva,promeneisvakodnevniživot,Be o grad: ISI FF: 35 – 48.

Bo ur di eu, P. (1973) „Cul tu ral Re pro duc tion and So cial Re pro duc tion“, u: R. Brown (ed.) Knowledge,EducationandCulturalChange,Lon don: Ta vi stock.

257Literatura

Bo ur di eu, P. (1986a [1979]) Distinction.ASocialCritiqueoftheJudgementofTaste, Lon don: Ro u tled ge & Ke gan Paul.

Bo ur di eu, P. (1986b) „The forms of ca pi tal“, u: A.H. Hal sey, H. La u der, P. Brown and A.S. Wells (eds.) Education:Culture,Economy,Society, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Bo ur di eu, P. (1990) TheLogicofPractice, Cam brid ge: Po lity Press.Bo ur di eu, P. (1993) SociologyinQuestion,Lon don: Sa ge.Bo ur di eu, P. and J.-C. Pas se ron (1990 [1970]) ReproductioninEducation,

SocietyandCulture, Lon don: Sa ge Pu bli ca ti ons.Bran nen, J. (1996) „Di sco ur ses of Ado le scen ce: Young Pe o ple In de pen-

den ce and Auto nomy wit hin Fa mi li es“, u: J. Bran nen and M. O’ Brien (eds.) ChildreninFamilies,Lon don: Fal mer Press: 114 – 130.

Bran nen, J., Nil sen, A. (2005) „In di vi du a li sa tion, Cho i ce, and Struc tu re: A Di-scus sion on Cur rent Trends in So ci o lo gi cal Analysis“, TheSociologicalReview,53 (3): 412 – 428.

Bran nen, J., S. Le wis, A. Nil sen, J. Smith son (eds.) (2002) Young Europeans,WorkandFamily:FuturesinTransition.Lon don: Ro u tled ge.

Brown, P. (1995) „Cul tu ral Ca pi tal and So cial Ex clu si on: So me Ob ser va ti-ons on Re cent Trends in Edu ca tion, Em ployment and the La bo ur Mar-ket“, Work,EmploymentandSociety,9: 29-51.

Bryson, B. (1996) „Anything but He avy Me tal: Symbo lic Ex clu si on and Mu si-cal Di sli kes“, AmericanSociologicalReview, 61, 884–899.

Brückner, H., & Mayer, K. U. (2005) „De-stan dar di za tion of the li fe co ur-se: What it might mean? And if it me ans anything, whet her it ac tu ally to ok pla ce?, u: R. Mac mil lan (ed.) TheStructureoftheLifeCourse:Standardized?Individualized?Differentiated?,Am ster dam: El se vi er: 27 – 53.

Buc hner, P. (1990) „Gro wing Up in the Eig hti es: Chan ges in the So cial Bi-o graphy of Child hood in the FRG“, u: Chis holm, L., P. Buc hner, H.H. Kru ger and P. Brown (eds.) Childhood,YouthandSocialChange:AComparativePerspective, Lon don: The Fal mer Press: 71 – 84.

Chan, T. W., Golt hor pe, J. (2007) „So cial Stra ti fi ca tion and Cul tu ral Con-sump tion: Mu sic in En gland“, EuropeanSociologicalReview, Vol. 23 (1): 1-19.

Cha ney, D. (1996) Lifestyles, Lon don: Ro u tled ge.Co le man, J. S. (1988) „So cial Ca pi tal in the Cre a tion of Hu man Ca pi tal“,

AmericanJournalofSociology, 94 (5), 95-120.Co le man, J. (1994) FoundationsofSocialTheory,Cam brid ge, MA: Belk-

nap Press.Cra ne, D. (ed.) (1994) TheSociologyofCulture.EmergingTheoreticalPer

spectives,Ox ford: Blec kwell.


Cve jić, S. (2006a)Korakumestu.DruštvenapokretljivostuSrbijiuprocesupostsocijalističketransformacije.,Be o grad:ISIFF.

Cve jić, S. (2006b) „StrukturniefektisiromaštvauSrbiji“,u S. To ma no vić (prir.) Društvoupreviranju, Be o grad: ISI FF: 21 – 33.

Cve jić, S. (ur.) (2010a) Suživotsareformama.GrađaniSrbijepredizazovima„tranzicijskog“nasleđa,Be o grad: ISI FF. (u štam pi)

Cve jić, S. (2010b) „Post-tran zi ci o na Sr bi ja: Iz bor ili nu žnost?“, u: S. Cve jić (ur.) Suživotsareformama.GrađaniSrbijepredizazovima„tranzicijskog“nasleđa,Be o grad: ISI FF. (u štam pi)

Cve ti ča nin, P. (2007) Kulturnepotrebe,navikeiukusgrađanaSrbijeiMakedonije,Niš: Od bor za gra đan sku ini ci ja ti vu.

Daly, K. (1992) „The Fit Bet we en Qu a li ta ti ve Re se arch and Cha rac te ri stics of Fa mi li es“, u: J. Gil gun, K. Daly and G. Han del (eds) QualitativeMethodsinFamilyResearch,New bury Park, Ca lif.: SA GE: 3 – 12.

Di be, F. (2002) Srednjoškolci,Be o grad: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva.

Du Bo is Reymond, M. (1998) „’I Don’t Want to Com mit Myself Yet’: Young Pe o ple’s Li fe Con cepts“, JournalofYouthStudies,4 (1): 63 – 79.

Du Bo is-Reymond, M. (2001) „Ne go ti a tion Fa mi li es“, u: M. Du Bo is-Reymod, H. Sun ker, H. Kru ger (eds.) ChildhoodinEurope:Approaches,Trends,Findings,New York: Pe ter Lang: 63 – 91.

Džejms, A. (2004) „Pri ja te lji i po zna ni ci“, u: S. To ma no vić (prir.) So ci o lo gi ja detinjstva,Be o grad: ZUNS: 262 – 276.

EGRIS (2001) „Mi sle a ding Tra jec to ri es: Tran si tion Di lem mas of Young Adults in Euro pe“, JournalofYouthStudies,1 (1): 101 – 118.

Evans, K. (2002) „Ta king Con trol of the ir Li ves? Agency in Young Adult Tran-si ti ons in En gland and New Ger many“, JournalofYouthStudies, Vol. 5, No. 3: 245 – 269.

Fi eld, J. (2003) SocialCapital, Lon don: Ro u tled ge.Fur long A., F. Cart mel (1997) YoungPeopleandSocialChange.Individu

alisation andRisk in LateModernity.Buc king ham: Open Uni ver sity Press.

Fus sel, E., Ga ut hi er, A.H., Evans, A. (2007) „He te ro ge ne ity in the Tran si tion to Adult hood: The Ca ses of Austra lia, Ca na da, and the Uni ted Sta tes“, EuropeanJournalofPopulation, 23 (3-4): 389-414.

Gans. H. (1992) „Pre fa ce“, u: M. La mont, M. Fo ur ni er (eds.) CultivatingDif fe ren ces, Chi ca go and Lon don: Uni ver sity of Chi ca go Press: VII – XV.

Ge cas, V., Seff, M. (1990) „Fa mi li es and Ado le scents: A Re vi ew of the 1980’s“, JournalofMarriageandtheFamily52: 941-958.

Gid dens, A. (1977) NewRulesofSociologicalMethod,Lon don: Hutchin-son.

259Literatura

Gid dens, A. (1984) TheConstitutionofSociety,Ox ford: Po lity Press.Gid dens, A. (1991) ModernityandSelfidentity:SelfandSocietyintheLate

ModernAge,Stan ford Uni ver sity Press.Gil gun, J. (1992) „De fi ni ti ons, Met ho do lo gi es, and Met hods in Qu a li ta ti ve

Fa mily Re se arch“, u: J. Gil gun, K. Dally, G. Hen del (eds.) QualitativeMethodsinFamilyResearch,Lon don: SA GE: 22 – 41.

Gil li es, V. (2000): „Young Pe o ple and Fa mily Li fe: Analysing and Com pa-ring Di sci pli nary Di sco ur ses“, JournalofYouthStudies, Vol. 3, No. 2: 211–228.

Gil li es, V. (2003) FamilyandIntimateRelationships:AReviewoftheSociolo gi cal Re se arch, Fa mi li es and So cial Ca pi tal Re se arch Gro up, So uth Bank Uni ver sity, Lon don, Ju ne 2003.

Gla ser, B., A. Stra uss (1967) TheDiscoveryofGroundedTheory:StrategiesforQualitativeResearch,Chi ca go: Al di ne.

Gol dthor pe, J. H. (2007) „Cul tu ral Ca pi tal: So me Cri ti cal Ob ser va ti ons“, Sociolo gi ca, (e jo ur nal) http://www.so ci o lo gi ca.mu li no.it/doi/10.2383/24755

Gol dthor pe, J., Jac kson, M. (2007) „In ter ge ne ra ti o nal class mo bi lity in con-tem po rary Bri tain: po li ti cal con cerns and em pi ri cal fin dings“, TheBritishJournalofSociology,58(4): 525-546.

Gra no vet ter, M. (1973) „The strength of we ak ti es“, AmericanJournalofSo ci o logy, 78 (6): 1360-1380.

Grant, M., Fur sten berg, F. (2007) „Chan ges in the Tran si tion to Adult hood in Less De ve lo ped Co un tri es“, EuropeanJournalofPopulation, 23 (3-4): 415-428.

Gu ba, E., Y. Lin coln (1994) „Com pe ting Pa ra digms in Qu a li ta ti ve Re se-arch“, u: N. Den zin, Y. Lin coln (eds.) HandbookofQualitativeResearch, SA GE: 105 – 118.

Hen dry L., M. Klo ep, S.Ol sson (1998) „Youth, Li festyles and So ci ety. A Class Is sue?“ Childhood(5)2: 133-150.

Hol land, J. (2005) „Frag men ted Youth: So cial ca pi tal in bi o grap hi cal con-text in young pe o ple’s li ves“, iz la ga nje na kon fe ren ci ji WhitherSocialCapital: Past, Present, Future, Lon don So uth Bank Uni ver sity, 6-7 April 2005

Hol land, J., T. Reynolds, S, Wel ler (2007) „Tran si ti ons, Net works and Com-mu ni ti es: The Sig ni fi can ce of So cial Ca pi tal in the Li ves of Chil dren and Young Pe o ple“, JournalofYouthStudies, Vol. 10, No. 1: 97-116

Hood-Wil li ams, J. (2001) „Po wer Re la ti ons in Chil dren’s Li ves“, u: M. Du Bo is-Reymod, H. Sun ker, H. Kru ger (eds.) ChildhoodinEurope:Approaches,Trends,Findings,New York: Pe ter Lang: 91 – 117.

Hu ber man, M., M. Mi les (1998) „Da ta Ma na ge ment and Analysis Met hods“, u: N. Den zin and Y. Lin coln (eds.) CollectingandInterpretingQualitativeMaterials, Lon don: SA GE: 179 – 211.


Ili šin, V., F. Ra din (ur.) (2002) Mladiuočitrećegmilenija, Za greb: IDIS.Ja mes, A., A. Pro ut (1996) „Stra te gi es and Struc tu res: To wards a New Per-

spec ti ve on Chil dren’s Ex pe ri en ces of Fa mily Li fe“, u: Bran nen, J. and M. O’Brien (eds.) ChildreninFamilies:ResearchandPolicy,Lon don: The Fal mer Press: 41 – 53.

Ja rić, I. (2008) „Iz gu blje ni u pre vo du“, u: Po li ti ka i sva ko dnev ni ži vot III, Be-o grad: IFDT: 64 – 87.

Jen sen, An-Ma gritt; McKee, Lor na (ed.) ChildrenandtheChangingFamily. Lon don: Ro u tled ge Fal mer.

Jenks, Ch. (ed.) (2000) CoreSociologicalDichotomies, Lon don: SA GE.Jo nes, G. and C. Wal la ce (1990) „Beyond In di vi du a li za tion: What Sort of So-

cial Chan ge?“, u: Chis holm, L., P. Buc hner, H.H. Kru ger and P. Brown (eds.) Childhood,YouthandSocialChange:AComparativePerspective, Lon don: The Fal mer Press: 134 – 154.

Jo nes, G., C. Wal la ce (1992) Youth,FamilyandCitizenship,Open Uni ver-sity Press.

Ko vac he va, S. (2004) „The Ro le of Fa mily So cial Ca pi tal in Young Pe o ple’s Tran si tion from School to Work in Bul ga ria“, So ci o lo gi ja, Vol. XLVI, No.3: 211 – 226.

La mont, M. (1992) Money,MoralsandManners:TheCultureoftheFrenchandAmericanUpperMiddleClass. Chi ca go, IL: Uni ver sity of Chi ca go Press.

La zić, M. etal. (1994) Razaranjedruštva, Be o grad: Fi lip Vi šnjić.La zić, M. i S. Cve jić (2004) „Pro me ne dru štve ne struk tu re u Sr bi ji: slu čaj

blo ki ra ne post-so ci ja li stič ke tran sfor ma ci je“, u A. Mi lić (ur.): Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:SvakodnevnicaSrbijenapočetkutrećegmilenijuma, Be o grad: ISI FF: 39 – 70.

Lin, N. (1999) „Bu il ding a Net work The ory of So cial Ca pi tal“ Connections,22 (1): 28 – 51.

Lin, N. (2000) „Ine qu a lity in so cial ca pi tal“, ContemporarySociology, 29 (6): 785-795.

Mi la di no vić, S. (2006) „Pro blem tu ma če nja re zul ta ta is tra ži va nja dru štve ne (struk tu re i) po kre tlji vo sti: ide ja so ci jal nog i klu tur nog ka pi ta la“, u: NasleđePjeraBurdijea:poukeinadahuća, M. Ne ma njić i I. Spa sić (prir.), Be o grad: IFDT I ZPKZ: 123 – 134.

Mi le tić – Ste pa no vić, V. (2004) „Stra te gi je upra vlja nja rod nim/žen skim ri zi-ci ma“, u: A. Mi lić etal. Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:SvakodnevnicaSrbijenapočetkutrećegmilenijuma, Be o grad: ISI FF: 405 – 444.

Mi lić, A. (1991) „So ci jal na mre ža po ro dič nih od no sa i dru štve ni slo je vi“, u: M. Po po vić etal.Srbijakrajemosamdesetih.Sociološkoistraživanjedruštvenihnejednakostiineusklađenosti,Be o grad, ISI: 89-110.

261Literatura

Mi lić, A. (1994) Žene,politika,porodica,Be o grad: In sti tut za po li tič ke stu-di je.

Mi lić, A. (1995) „Sva ko dnev ni ži vot po ro di ce u vr tlo gu dru štve nog ra su la: Sr bi ja 1991 – 1995 go di ne“, u: S. Bol čić (ur.) Društvenepromeneisvakodnevni život:Srbija početkomdevedesetih, Be o grad: ISI FF: 135 – 180.

Mi lić, A. (2004a) „Tran sfor ma ci ja po ro di ce i do ma ćin sta va – za stoj i stra te gi-je pre ži vlja va nja“, u: A. Mi lić etal. Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:SvakodnevnicaSrbijenapočetku trećegmilenijuma, Be o grad: ISI FF: 315 – 345.

Mi lić, A. (2004b) „Sta ri i stra te gi je po ro dič nog zbri nja va nja i ne ge“, u A. Mi lić etal. Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:SvakodnevnicaSrbijenapočetkutrećegmilenijuma, Be o grad: ISI FF: 445 – 465.

Mi lić, A. (2004c) „The Fa mily as a Ca pi tal As set“, So ci o lo gi ja, Vol. XLVI, No.3: 227 – 243.

Mi lić, A. (2006) „Po ro di ca i mo da li te ti rad nih ak tiv no sti čla no va. Pro me ne u to ku post-so ci ja li stič ke tran zi ci je u Sr bi ji, od 1991 – 2006“, u: S. To ma-no vić (prir.) Društvoupreviranju, Be o grad: ISI FF: 57 – 81.

Mi lić, A. (2007) Sociologijaporodice, Be o grad: Či go ja.Mi lić, A. etal. (2004) Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:

svakodnevnicaSrbijenapočetkutrećegmilenijuma,Be o grad: ISI FF.Mi tić, M. (1997) Porodicaistres, Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju FF.Mor row, V. (1996) „Ret hin king child hood de pen dency: chil dren’s con tri bu-

ti ons to the do me stic eco nomy“, SociologicalReviewVol. 44. No. 1: 58 – 77.

Mor row, V. (1999) „Con cep tu a li sing So cial Ca pi tal in Re la tion to the Well-Be ing of Chil dren and Young Pe o ple: A Cri ti cal Re vi ew“, TheSociologicalReviewVol. 47, No. 4: 744 – 765.

Mox nes, K. (2003) „Chil dren co ping with pa ren tal di vor ce“, u: Jen sen, A., McKee, L. (ed.) Childrenandthechangingfamily. Lon don: Ro u tled ge Fal mer: 90 – 105.

Mr đa, S. (2000) KulturniživotstudenataUniverzitetauBeogradu,Be o grad: Za vod za pro u ča va nje kul tur nog raz vit ka.

Mr đa, S. (2004) „Kul tur ni ha bi tus omla di ne“, u: Mladizagubljeniutranziciji, Be o grad: CPA/CPS: 157 – 175.

Nil sen, A., J. Bran nen (2002) „The o ri sing the In di vi dual-Struc tu re Dyna-mic“, u: J. Bran nen, S. Le wis, A. Nil sen and J. Smith son YoungEuropeans,WorkandFamilyLife: FuturesinTransition, Lon don: Ro u tled ge: 30–48.

Pa vlo vić, Z. (2006) „Vred no sti u Sr bi ji u dru gom do bu mo der ni zma“, Sociološkipregled, Vol. 40, No. 2: 247-262.


Pa vlo vić, Z. (2007) „Po ro dič ne vred no sti u tran zi ci ji – Sr bi ja u kom pa ra tiv-noj per spek ti vi“, u: N. Po lo vi na i B. Bo gu no vić (ur.). Saradnjaškoleiporodice, Be o grad: In sti tut za pe da go ška is tra ži va nja: 40-54.

Pa vlo vić, Z. (2009) „Is The re a So cio-de mo grap hic Mo del of Ac cep tan ce of Post ma te ri a list Va lu es? The Ca se of Ser bia“, So ci o lo gi ja Vol. LI, No. 2: 177 – 188.

Pi or kow ska-Pe tro vić, K. (1990) Deteunepotpunojporodici,Be o grad: Pro-sve ta.

Pe šić, J. (2006) „Per si sten ce of tra di ti o na list va lue ori en ta ti ons in Ser bia“, So ci o lo gi ja, Vol. XLVI II, No 4: 289 – 307.

Pe šić, V. (1977) „Dru štve na slo je vi tost i stil ži vo ta“, u: M. Po po vić etal. Društvenislojeviidruštvenasvest,Be o grad: IDN: 121 – 197.

Pe šić, J. Ste pa no vić, I. (2004) „Ško la kao sre di na za uče nje: uče nič ka per-cep ci ja i nji ho ve stra te gi je“, u: Plut, D., Kr nja ić, Z. (ur.) Obra zo va nje i društvena kriza:Dokument o jednomvremenu,Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju: 24 – 69.

Pe ter son, R, Sim kus, A. (1992) „How Mu si cal Ta stes Mark Oc cu pa ti o nal Sta tus Gro ups“, u: La mont M., Fo ur ni er, M. (ed.) CultivatingDifferences:SymbolicBoundariesandtheMakingofInequality, Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go: 152–186.

Pe ter son,R., Kern, R. (1996) „Chan ging Hig hbrow Ta ste: From Snob to Om-ni vo re“, AmericanSociologicalReview, 61, 900–907.

Pe tro vić, M. (1993) Svakodnevni život u gradu i roditeljstvo, Be o grad: IDN.

Pe tro vić, M. (2004) Sociologijastanovanja, Be o grad: ISI FF. Pe tro vić, M. (2009) „Do ma ćin stva u Sr bi ji pre ma po ro dič nom sa sta vu: iz-

me đu (pre)mo der no sti i (post)mo der no sti“, u PorodiceuSrbijidanasukomparativnojperspektivi, zbor nik sa op šte nja sa kon fe ren ci je, pri re di-le A. Mi lić i S. To ma no vić, Be o grad: ISI FF: 115 – 135.

Pe tro vić, M. (2010) „Po tro šnja do ma ćin sta va i so ci jal na di fe ren ci ja ci ja u Sr-bi ji 2003-2007“, u S. Cve jić (ur.) Suživotsareformama.GrađaniSrbijepredizazovima„tranzicijskog“nasleđa,Be o grad: ISI FF. (u štam pi)

Plut, D., Kr nja ić, Z. (ur) (2004) Obrazovanjeidruštvenakriza:Dokumentojednomvremenu,Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju.

Po pa dić, D. (2004) „Ko re ni et no cen tri zma“, u: Mladizagubljeniutranziciji, Be o grad: CPA/CPS: 95 – 118.

Po pa dić, D., Mi ha i lo vić, S., N. Bog da no vić (2003) OmladinaSrbije predizazovimabudućnosti,Be o grad: CPA.

Put nam, R. D. (1993) MakingDemocracyWork.CivicTraditionsinModernItaly,Prin ce ton, NJ: Prin ce ton Uni ver sity Press.

Reay, D. (1998a) ClassWork:Mother’sInvolvementintheirChildren’sPrimarySchooling,Lon don: UCL Press.

263Literatura

Reay, D. (1998b) „En gen de ring So cial Re pro duc tion: Mot hers in the Edu ca-ti o nal Mar ket pla ce“, BritishJournalofSociologyofEducation,Vol. 19, No. 2: 195 – 209.

Reay, D. (2000) „A Use ful Ex ten si on of Bo ur di eu’s Con cep tual Fra me work?: Emo ti o nal Ca pi tal as a Way of Un der stan ding Mot her’s In vol ve ment in The ir Chil dren’s Edu ca tion?“ SociologicalReview,Vol. 48 : 568-585.

Ro berts, K., S.C. Clark and C. Wal la ce (1994) „Fle xi bi lity and In di vi du a-lism: A Com par sion of Tran si ti ons in to Em ployment in En gland and Ger many So ci o logy 28 (1): 31 – 55.

Ro bin son, M., Bu tler, I., Scan lan, L., Do u glas, G. Murch, M. (2003) „Chil-dren`s ex pe ri en ce of the ir pa rents` di vor ce“, u: Jen sen, A., McKee, L. (ed.). Childrenand thechanging family. Lon don: Ro u tled ge Fal mer: 76 – 90.

Ryen, A. (2004) „Et hi cal Is su es“, u: C. Se a le etal. (eds.) QualitativeResearchPractice,SA GE: 230 – 248.

Sa va ge, M., Eger ton, M. (1997) „So cial mo bi lity, in di vi dual abi lity and the in he ri tan ce of class ine qu a lity“, So ci o logy, 31(4): 645–672.

Sa va ge, M., A. War de, F. De vi ne (2005) „Ca pi tals, as sets, and re so ur ces: ho me cri ti cal is su es“,British Journal ofSociology,Vol. 56 (1): 31 – 47.

Se a le, C., G. Go bo, J. Gu bri um, D. Sil ver man (2004) „In tro duc tion: In si de Qu a li ta ti ve Re se arch, u: C. Se a le etal. (eds.) QualitativeResearchPractice,Lon don, SA GE: 1 – 13.

Sil va, E. (2005) „Gen der, ho me and fa mily in cul tu ral ca pi tal the ory“,BritishJo ur nal of So ci o logy, Vol. 56 (1): 83 – 103.

Sil va, E., Ed wards, R. (2004) „Ope ra ti o na li zing Bo ur di eu on Ca pi tals: A Di-scus sion on ‘The Con struc tion of the Ob ject’“, ESRC Re se arch Met-hods Pro gram me, WorkingPaper7.

Spa sić, I. (2006) „Di stink ci ja na do ma ći na čin: dis kur si sta tu snog di fe ren ci-ra nja u da na šnjoj Sr bi ji“, u: NasleđePjeraBurdijea:poukeinadahuća, M. Ne ma njić i I. Spa sić (prir.), Be o grad: IFDT I ZPKZ: 137 – 173.

Spa sić. I. (2010) „Kul tur ni obra sci i sva ko dnev ni ži vot u Sr bi ji po sle 2000. go di ne“, u: S. Cve jić (ur.) Suživotsareformama.GrađaniSrbijepredizazovima„tranzicijskog“nasleđa,Be o grad: ISI FF (u štam pi)

Ste pa no vić, I., Pe šić, J. (2004) „Uče nje u van škol skom kon tek stu: stra te gi je i oslon ci“, u: Plut, D., Kr nja ić, Z. (ur.) Obrazovanjeidruštvenakriza:Dokumentojednomvremenu,Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju: 69 – 101.

Sto ne, W. (2001) Measuringsocialcapital.Towardstheoreticallyinformedmeasurement framework for researchingsocialcapital in familyandcommunity life,Wor king Pa per No. 24, Austra lian In sti tu te of Fa mily Stu di es, Mel bo ur ne.

Šram, Z. (2004) „Vred no sti i de vi jant no po na ša nje mla dih“, u: Mladizagubljeniutranziciji, Be o grad: CPA/CPS: 65 – 93.


Thom son, R., Hol land, J. (2002) „Ima gi ned adult hood: Re so ur ces, plans and con tra dic ti ons“, GenderandEducation14 (4): 337-350.

Thom son, R., Hol land, J. (2004): „Youth Va lu es and Tran si ti ons to Adult-hood: An em pi ri cal in ve sti ga tion“, Fa mi li es & So cial Ca pi tal ESRC Re-se arch Gro up Wor king Pa per No. 4. Lon don, So uth Bank Uni ver sity.

Thom son, R., R. Bell, J. Hol land, S. Hen der son, S. McGrel lis, S. Shar pe (2002) „Cri ti cal Mo ments: Cho i ce, Chan ce and Op por tu nity in Young Pe o ple’s Nar ra ti ves of Tran si tion“ So ci o logy, Vol. 36, No. 2, 335-354.

Thom son, R., Hol land, J. McGrel lis, S., Bell, R., Hen der son, S. and Shar pe, S. (2004) „In ven ting Adult ho ods: a Bi o grap hi cal Ap pro ach to Un der stan-ding Youth Ci ti zen ship“, TheSociologicalReview 52 (2): 218-239.

To ma no vić, S. (2002) „Po ro dič na at mos fe ra i od no si ge ne ra ci ja“, u: S. Bol-čić i A. Mi lić (prir.) Srbijakrajemmilenijuma:Razaranjedruštva,promeneisvakodnevniživot,Be o grad: ISI FF: 315 – 339.

To ma no vić, S. (2003) „Ne go ti a ting Chil dren’s Par ti ci pa tion and Auto nomy wit hin Fa mi li es“, InternationalJournalofChildren’sRightsVol. 11: 51 – 71.

To ma no vić, S. (2004a) „Fa mily Ha bi tus as the Cul tu ral Con text of Child-hood“, Childhood:Aglobaljournalofchildresearch,Vol. 11, No. 3: 339 – 360.

To ma no vić, S. (2004b) „Ro di telj stvo u tran sfor ma ci ji: ka pi ta li, pro ble mi, stra-te gi je“, u: A. Mi lić etal. Društvenatransformacijaistrategijedruštvenihgrupa:svakodnevnicaSrbijenapočetkutrećegmilenijuma,Be o grad: ISI FF: 349 – 375.

To ma no vić, S. (2004c) „Re le van ce of So cial Ca pi tal and Its Im pli ca ti ons for Chil dren“, So ci o lo gi ja , Vol. XLVI, No. 3: 259 – 268.

To ma no vić, S. (2006a) „Uvod: dru štvo Sr bi je kao mo za ik“, u: S. To ma no vić (prir.) Društvoupreviranju, Be o grad: ISI FF: 7 – 21.

To ma no vić, S. (2006b) „Pri men lji vost Bur di je o vog kon cep ta so ci jal nog ka pi-ta la na pro u ča va nje po ro di ca u Sr bi ji“, u: NasleđePjeraBurdijea:poukeinadahuća, M. Ne ma njić i I. Spa sić (prir.), Be o grad: IFDT I ZPKZ: 111-122.

To ma no vić, S. (2008a) „Fa mi li es and So cial Ca pi tal: So me Is su es in Re se-arch and Po licy“, So ci o lo gi ja, Vol. L, No 1: 1 – 16.

To ma no vić, S. (2008b) „Kul tur ni ka pi tal u po ro di ci: obra zo va nje i/ili ško lo va-nje“, u: S.Vu jo vić (ur.) Društvorizika:Promene,nejednakostiisocijalniproblemiudanašnjojSrbiji,Be o grad: ISI FF: 411 – 439.

To ma no vić, S. (2010) „So ci jal ni ka pi tal po ro di ca“, u: A. Mi lić (ur.) Vremeporodica,Be o grad: ISI FF. (u štam pi)

To ma no vić, S., S. Ig nja to vić (2004) „Mla di u tran zi ci ji: iz me đu po ro di ce po-re kla i po ro di ce opre de lje nja“, u: Mladizagubljeniutranziciji, Be o grad: CPA/CPS: 39 – 65.

265Literatura

To ma no vic, S., S. Ig nja to vic (2006a) „The Tran si tion of Young Pe o ple in a Tran si ti o nal So ci ety: the Ca se of Ser bia“, Journal ofYouthStudies, Vol. 9, No. 3: 269-285.

To ma no vic, S., S. Ig nja to vic (2006b) „At ti tu des on Tran si tion to Adult hood among Young Pe o ple in Ser bia“, So ci o lo gi ja, Vol. XLVI II, No 1: 55 – 72.

To ma no vić. S., M. Pe tro vić (2006) „Ri zi ci i bez bed nost u su sed stvu iz per-spek ti ve de ce i nji ho vih ro di te lja“, u S. To ma no vić (prir.) Društvouprevi ra nju, Be o grad: ISI FF: 139 – 157.

To ma no vić – Mi haj lo vić, S. (1997) DetinjstvouRakovici.Svakodnevniživotdeceuradničkojporodici,Be o grad: ISI FF.

To ma no vić – Mi haj lo vić, S. (1999) „Par ti ci pa ci ja u po ro di ci“, u Pe šić, M., B. Bran ko vić, S. To ma no vić-Mi haj lo vić, V. De ja no vić: Participacijamladihpodlupom,Be o grad: Ju go slo ven ski cen tar za pra va de te ta: 79 – 111.

To ma no vić – Mi haj lo vić, S. (2002) „Ži vot ni stil po ro di ce i sva ko dnev ni ži vot de te ta“, u ZbornikuradovaFilozofskogfakulteta, No. XVII: 305 –321.

To mić-Ko lu dro vić, I., A, Le bu rić (2001) Skeptičnageneracija.ŽivotnistilovimladihuHrvatskoj,Za greb, AGM.

To mić-Ko lu dro vić, I., A, Le bu rić (2002) Sociologijaživotnogstila,Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk.

Ule, M. (1986) „Od nos omla di ne pre ma mla do sti, od ra slo sti i bu duć no sti“, u: S. Vr can etal. Položaj,svestiponašanjemladegeneracijeJugoslavi je, Be o grad – Za greb: CI DID –IDIS: 101 – 113.

UNI CEF (2001) SveobuhvatnaanalizasistemaosnovnogobrazovanjauSRJ, Be o grad.

Wa de, A., C. Smart (2003) „As fa ir as it can be?“, u: Jen sen, A., McKee, L. (eds.) ChildrenandtheChangingFamily. Lon don: Ro u tled ge Fal mer: 105 – 120.

Wal ker, R. L. Le i se ring (1998) „New to ols: to wards a dyna mic sci en ce of mo dern so ci ety“, u: L. Le i se ring and R. Wal ker (eds.)TheDynamicsofModern Society. Poverty, Policy andWelfare,Bri stol: The Po licy Press: 17 – 34.

Wal la ce, C., S. Ko vatche va (1998) YouthinSociety:TheConstructionandDeconstructionofYouth inEastandWestEurope,Lon don: Mac Mil-lan.

Walt her, A., B. Sta u ber, A. Pohl (2005) „In for mal Net works in Youth Tran-si ti ons in West Ger many: Bi o grap hi cal Re so ur ce or Re pro duc tion of So cial Ine qu a lity?“, JournalofYouthStudies, Vol. 8, No. 2: 221-240.

Walt her A., B. Sta u ber, A. Pohl (2009) Up2Youth–finalreport(do stup no na http://www.up2youth.org/downloads/task,cat_view&Itemid=/gid,19/orderby,dmdate_published/ascdesc, DESC/)


Willis, P. (1983) LearningtoLabour.HowWorkingClassKidsGetWorkingClassJobs,London: Gower Publ. Comp. Ltd.

Woolcock, M. (1998) „Social Capital and Economic Development: Towards a Theoretical Synthesis and Policy Framework“, TheoryandSociety, 27: 151-208.

Yin, R. K. (1994) CaseStudyResearch.DesignandMethod(2nd edition), London, SAGE.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

316.356.2-053.4/.6(497.11)316.472.4-053.4/.6(497.11)

ТОМАНОВИЋ,Смиљка,1963 Odrastanje u Beogradu : oblikovanje socijalnih biografija mladih u porodicama dvadruštvena sloja / Smiljka Tomanović. - Beograd : Čigoja štampa : Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 2010 (Beograd : Čigoja štampa). - 268 str. ; 23 cm

Tiraž 300. - Napomene uz tekst. - Summary: Growing in Belgrade. - Bibliografija: str. 255-266.

ISBN 978-86-7558-741-5 (ČŠ)

a) Породица - Социолошка истраживања - Београд b) Деца - Социолошка истраживања -Београд c) Адолесценти - Социолошка истраживања - БеоградCOBISS.SR-ID 176029196

Documents

Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu · 2019. 4. 14. · Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu SMILJKA TOMANOVIĆ