Informacioni Sistemi 62 Str

Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad

Doc. dr eljko Marievi

319

1177

INFORMACIONI SISTEMI

17.1. POJAM I VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Metodologija razvoja informacionih sistema zahteva da se precizno definie ta se pod pojmom informacionog sistema podrazumeva, koje su njegove funkcije i kakav je njegov poloaj u sistemu u kome deluje. Metodologija razvoja informacionih sistema treba da bude opta, primenljiva na sisteme bilo koje vrste, odnosno na neki "opti sistem". Zbog toga je potrebno poi od sledeih optih pojmova i definicija: (1) Sistem je skup objekata i njihovih veza (meusobno povezanih objekata). Objekti u sistemu se opisuju preko svojih svojstava koja se nazivaju atributima. Slika ematski predstavlja i detaljnije obrazlae ovu definiciju.

ULAZ IZLAZ

OKOLINA

O

O

O

O

1 2

3 n

Slika 17-1 Opta definicija sistema Granice sistema definiu skup objekata koji e se u tom sistemu posmatrati. Objekti nekog sistema su, naravno, povezani sa objektima van njegovih granica, a ovi sa nekim drugim "daljim" i tako dalje. Neophodno je zato odrediti granice sistema koje izoluju objekte od interesa od "okoline" sistema. Dejstvo okoline na sistem naziva se "ulaz", a dejstvo sistema na okolinu "izlaz" sistema.

Lazarevi B., BeejskiVujaklija D., Simi D.,: Materijal sa predavanja, FON, Beograd

Informacioni sistemi


320

Sistem na Slici 17-1. moe predstavljati mreu puteva ili ulica, sistem za prenos elektrine energije, cirkulaciju dokumenata unutar neke organizacije, kretanje materijala koji se obradjuje itd. Objekti u sistemu mogu biti veoma razliiti, a veze izmeu objekata u sistemu i dejstvo okoline na sistem se ostvaruje na tri naina: razmenom materije, energije ili informacija. ("Klasina predstava o svemiru koji se sastoji od materije i energije, mora da ustupi mesto predstavi o svetu sastavljenom od tri komponente: energije, materije i informacija, jer bez informacija organizovani sistemi nisu mogui. Jedino mogue materijalistiko tumaenje odravanja organizovanosti je neprekidno izvlaenje iz spoljnjeg sveta (okoline) i iz samog sistema mase informacija o pojavama i procesima koji se tu odvijaju" - A. Lerner). (2) U svakodnevnom govoru re informacija ima smisao obavetenja, objanjenje prenoenja znanja. Za ovaj pojam obino se daju sledee definicije:

- "Informacija je kapacitet poveanja znanja" - I.Wilson - "Informacija je neto to ukida ili smanjuje neodredjenost" -

N.Winer. Sa take gledita upravljanja i donoenja odluka, informacija se moe tretirati kao svaka vrsta znanja ili poruka koja moe da se upotrebi za poboljanje upravljanja u nekom sistemu. (3) Ako se poveu definicije pojmova sistema i informacije, moe se izvesti sledea opta definicija informacionog sistema: Informacioni sistem je sistem u kome se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija. Informacioni sistemi (IS) su sastavni deo upravljanja ("odranja eljene organizovanosti") nekog sistema i sa te take gledita moe im se pridodati atribut "upravljaki" i definisati upravljaki informacioni sistema kao sistem koji prenosi, uva i obrauje podatke u informacije potrebne za upravljanje. (4) U svakodnevnom govoru rei podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Meutim, za precizno razgranienje koncepata o kojima govorimo, neophodno je i ova dva pojma precizno definisati i razgraniiti. Podatak je kodirana predstava o nekoj injenici iz realnog sveta, on je nosilac informacije i slui za tehniko uobliavanje informacija, kako bi se one mogle sauvati ili



321

preneti. Informacija je protumaeni podatak o pojavi koju podatak prikazuje. Krajnje tumaenje nekom podatku daje sam primalac (ovek), uz pomo razliitih postupaka obrade podataka. Osnovna funkcija informacinog sistema je uvanje i prenos podataka o injenicama iz sistema i njegove okoline i njihova obrada u informacije koje zahteva korisnik. (5) Da bi smo definisali koncept baze podataka, analizirajmo nedostatke klasine obrade podataka, manuelne ili automatizovane preko skupa programa i skupa nepovezanih datoteka. Na Slici 17-2. prikazan je "sistemski dijagram" jednog skupa "aplikacija" u nekom informacionom sistemu. Svaka aplikacija je razvijana posebno, koristi svoje "privatne" datoteke sa fizikom strukturom podataka pogodnom za tu aplikaciju.

RADNINALOG

PRATE]ADOKUM.

OBRA^UN.LIST OTPREMN.

LANSIRANJEPROIZVODNJE OBRADA LD PRODAJA

PROIZVODI

RADNA

MESTA

TEHN.

POSTUP.

RADNA

LISTARADNICI KUPCI

FINALNI

PROIZVODI

Slika 17-2 Klasina obrada podataka. Nezavisne "privatne" datoteke za svaku aplikaciju Osnovni nedostaci ovakve obrade podataka su: - Redundansa podataka, odnosno viestruko pamenje istih podataka je neminovno. Na primer, isti podaci o proizvodima se, u nekoj proizvodnoj radnoj organizaciji pamte i nekoliko desetina puta, ili isti podaci o gradjanima u nekom komunalnom informacionom sistemu i stotinu puta. Viestruko skladitenje istih podataka dovodi do nepremostivih problema pri njhovom auriranju. Kada se neki podatak promeni, to se mora uiniti na svim mestima na kojima se on uva. To, ne samo da znaajno poveava trokove obrade podataka, nego je organizaciono praktino neizvodljivo, pa se, u raznim izvetajima, pojavljuju razliite verzije istog podataka.



322

- Zavisnost programa od organizacije podataka. Programi su zavisni i od logike i od fizike strukture podataka. Fizika struktura podataka definie nain memorisanja podataka na spoljnim memorijama, a logika struktura je struktura podataka koja je predstavljena programeru. U klasinim datotekama razlika fizike i logike strukture podataka je mala. Zavisnost programa od logike strukture se ogleda u tome to program zavisi, na primer, od naziva i redosleda polja u zapisu, to ubacivanje novog polja u zapis ili bilo kakvo drugo restruktuiranje zapisa, koje ne menja sadraj podataka koje program koristi, ipak zahteva i izmenu samog programa. Fizika zavisnost se ogleda u tome to program zavisi od izabrane fizike organizacije datoteke i izabrane metode pristupa, naina sortiranja i slino. U osnovi i logika i fizika organizacija podataka su prilagodjene konkretnom programu. Novi zahtevi za informacijama, iz podataka koji ve postoje u datotekama, mogli bi zahtevati izmenu fizike i logike strukture podataka, a to bi zahtevalo izmene u ranije razvijenim programima. Umesto toga, obino se za novi program stvara nova datoteka, a to dalje poveava redundansu podataka. - Niska produktivnost u razvoju IS. Struktuiranje podataka u nezavisan skup datoteka je jedan od uzroka veoma niske produktivnosti u razvoju IS. Na primer, ak i kada postoje svi podaci koji se u nekoj aplikaciji zahtevaju, ali se oni nalaze u razliitim datotekama, na raznim medijumima, sa razliitim fizikim organizacijama, zadovoljenje i nekog jednostavnog informacionog zahteva iziskuje znaajne programerske napore. Nad strukturom podataka predstavljenom velikim brojem nezavisnih datoteka veoma je teko razviti softverske alate za brz i visoko produktivan razvoj aplikacija i za neposrednu komunikaciju korisnika sa sistemom. - Pasivan odnos korisnika. Ovakav nain uvanja i obrade podataka, ne prua mogunost korisniku da sam zadovoljava svoje jednostavnije programske zahteve. Svoje zahteve korisnik moe da realizuje samo posredstvom sistem analitiara, projektanta i programera, pa se samim tim, zbog njihove niske produktivnosti, zahtevi korisnika sporo i nepotpuno zadovoljavaju. Reavanje ovih osnovnih problema klasine poslovne obrade podataka zahteva bitne tehnoloke izmene u ovoj oblasti. Od sredine ezdesetih godina do danas, oblast sistema za upravljanje bazom podataka se izuzetno brzo razvija. Sistem za upravljanje bazom podataka (Slika 17-3) je jedan sloeni softverski sistem koji treba da omogui:



323

- Skladitenje podataka sa minimumom redundanse. - Korienje zajednikih podataka od strane svih ovlaenih

korisnika. - Logiku i fiziku nezavisnost programa od podataka. Bez

obzira to se podaci fiziki pamte, po pravilu, samo jednom, u jedinstvenoj fizikoj organizaciji, svaki korisnik dobija svoju sopstvenu logiku sliku (logiku strukturu) podataka kakva njemu najvie odgovara.

- Jednostavno komuniciranje sa bazom podataka preko jezika bliskih korisniku, kako bi se neprofesionalni korisnici neposredno ukljuili u razvoj informacionog sistema, a profesionalnim programerima znaajno poveala produktivnost.

U ovakvoj tehnologiji obrade, podaci su, umesto razbacani po nezavisnim datotekama, organizovani u jedinstvenu bazu podataka. Baza podataka (BP) je kolekcija medjusobno povezanih podataka, uskladitenih sa minimumom redundanse, koje koriste, zajedniki, svi procesi obrade u sistemu. Podaci su jedinstveni resurs u nekom sistemu, i njima se mora upravljati na jedinstven nain, onako kako se upravlja i drugim vitalnim resursima poslovnih sistema. Svi nedostaci klasine obrade podataka su posledica toga to ova znaajna injenica nije uoavana ili potovana. Tehnologija baza podataka omoguuje da se sa podacima postupa kao sa jedinstvenim vitalnim resursom nekog sistema.

RADNINALOG

PRATE]ADOKUM.

OBRA^UN.LISTA OTPREMN.

LANSIRANJEPROIZVODNJE OBRADA LD PRODAJA

SISTEM ZA UPRAVLJANJEBAZOM PODATAKA

(SUBP)

BAZA

PODATAKA

Slika 17-3 Sistem za upravljanje bazom podataka



324

17.1.1. METODOLOKE OSNOVE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

Sistem se, kao to je reeno, najoptije definie kao skup objekata (entiteta) i njihovih meusobnih veza. Objekti u sistemu mogu da budu neki fiziki objekti, koncepti, dogadjaji i drugo. Objekti se u modelu nekog sistema opisuju preko svojih svojstava (atributa). Dejstvo okoline na sistem opisuje se preko ulaza u sistem, a dejstvo sistema na okolinu preko njegovih izlaza. Dinamiko ponaanje realnog sistema standardno se ematski predstavlja kao na gornjem delu Slike 17-4. Ulazi u sistem menjaju stanja sistema. Stanje sistema se definie kao skup informacija o prolosti i sadanjosti sistema koji je potreban da bi se, pod dejstvom buduih poznatih ulaza, mogli odrediti budui izlazi. U stanju sistema skoncentrisana je celokupna istorija realnog sistema. Oigledno je da stanje sistema opisuje fundamentalne karakateristike sistema, u jednom trenutku vremena ono predstavlja skup objekata sistema, skup njihovih medjusobnih veza i skup vrednosti atributa objekata u tom trenutku vremena. Izlazna transformacija definie neki nain merenja ili posmatranja dinamikog ponaanja realnog sistema i daje, na osnovu trenutnog stanja i trenutnih ulaza sistema, njegove izlaze.

ULAZ STANJE IZLAZNATRANSFORM.

PROGRAMIZA ODR@.

BAZAPODATAKA

PROGRAMIZA IZVE[

IZLAZI

IZLAZI

R E A L N I S I S T E M

I N F O R M A C I O N I S I S T E M

PODACI O ULAZU

Slika 17-4 Poloaj informacionog u odnosu na realni sistem Ilustrujmo uvedene koncepte posmatrajui neko skladite proizvoda kao sistem. Objekti u ovom sistemu su sami proizvodi, njihovi atributi su na primer, naziv, karakteristike i koliina u skladitu. Veza izmedju objekata je, na primer, sastav proizvoda, koji pokazuje od

Lazarevi B, (1989): Projektovanje IS, FON, Beograd



325

kojih se drugih proizvoda, posmatrani proizvod sastoji. Svako prihvatanje ili izuzimanje proizvoda iz skladita predstavlja ulaz u sistem (jer menja njegova stanja). Osnovna komponenta stanja u sistemu je koliina svakog proizvoda u skladitu. Izlaz iz sistema moe da bude koliina zaliha svakog proizvoda (samo stanje sistema), zatim ukupna vrednost zaliha, ukupna vrednost zaliha proizvoda odredjene vrste i slino. Izlazna transformacija daje, ovde postupak sraunavanja izlaza na osnovu trenutnog stanja i trenutnih ulaza sistema. Kao to je to na Slici 17-4 prikazano, informacioni sistem predstavlja model realnog sistema u kome deluje. Podaci o ulazu (trebovanja, prijemnice, otpremnice i slino, za navedeni primer), preko programa za odravanje, koji modeliraju dejstvo ulaza na sistem, deluju na bazu podataka (kartica zaliha materijala, za navedeni primer), koja modelira stanje sistema. Programi za izvetavanje predstavljaju model izlazne transformacije (postupak sraunavanja ukupne vrednosti zaiha, na primer) i daju zahtevane izlaze. Osnovu informacionog sistema ini baza podataka, koja se sada moe definisati i kao kolekcija meusobno povezanih podataka koja modelira (prikazuje) objekte, veze objekata i atribute objekata posmatranog realnog sistema. Ona zbog toga predstavlja fundamentalne, stabilne, sporo izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove medjusobne veze. Zato se projekat IS mora bazirati na bazi podataka. Ako je baza podataka dobar model stanja realnog sistema, ako programi za odravanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na stanje realnog sistema, onda e se bilo koja informacija potrebna za upravljanje (izlazi), ak i one unapred nepredvidjene, moi dobiti iz IS. Ako je informacioni sistem model realnog sistema u kome deluje, onda se postupak projektovanja IS svodi na neku vrstu modeliranja realnog sistema, a za to su nam neophodna neka intelektualna sredstva (alati) i to: 1. Model podataka kao intelektualno sredstvo za prikazivanje objekata sistema, njihovih atributa i njihovih medjusobnih veza (statikih karakteristika sistema) preko logike strukture baze podataka.

Beejski Vujaklija D., Razvoj IS u distribuiranom okruenju, FON



326

Slika 17-5 Evolucija obrade podataka

Model podataka je intelektualno sredstvo za opis statikih karkatristika sisema, opis karakteristika sistema u nekom stacionarnom stanju. Stacionarno stanje nekog sistema karakterie se skupom zavisnosti koje postoje izmedju objekata sistema. Ove zavisnosti se, u modelu podataka, mogu predstaviti bilo strukturom podataka, bilo skupom ogranienja na vrednosti podataka. Pored toga, neophodno je definisati i skup operacija modela podataka, da bi se preko njih, u modelima procesa, mogla da opie i dinamika realnog sistema. Zbog toga svaki model podataka poseduje tri osnovne komponente:

(1) Strukturu modela, odnosno skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa i njihovih mejdusobnih veza.

(2) Ogranienja - semantika ogranienja na vrednosti podataka koja u svakom stacionarnom stanju moraju biti zadovoljena. Ova ogranienja se obino nazivaju pravilima integriteta modela podataka.

(3) Operacije nad konceptima strukture, pod definisanim ogranienjima, preko kojih je mogue opisati dinamiku sistema u modelima procesa.

2. Model procesa kao intelektualno sredstvo za opisivanje dinamike sistema, dejstva ulaza na stanje sistema i izlazne transformacije, preko programa nad definisanim modelom podataka.



327

Slika 17-6 Evolucija modela

3. Modeliranje

Model je simplifikacija (pojednostavljivanje) realnosti Model nekog sistema je apstrakcija tog realnog sistema iz

odreenog ugla posmatranja Namena modela: bolje razumevanje sistema koji se razvija

Cilj modeliranja je:

omoguava specificiranje strukture i ponaanje sistema daje ablon koji usmerava konstrukciju sistema dokumentuje projektne odluke koje se donose pomae vizuelizaciju sistema omoguava ispitivanje projektnih odluka po relativno niskoj

ceni

Slika 17-7 Konvergencija evolucija obrade podataka i modeliranja



328

Logiki i fiziki aspekti modela

Logiki model sistema opisuje postojanje i znaenje kljunih apstrakcija i mehanizama koji obrazuju prostor problema ili definiu arhitekturu sistema

Fiziki model sistema opisuje konkretnu softversku i hardversku kompoziciju

Logiki model: struktura i relacije izmeu klasa i struktura i relacije izmeu objekata

Fiziki model: arhitektura modula i arhitektura procesa Statiki i dinamiki aspekti modela

Statiki aspekti modela se fokusiraju na njegovu strukturu (model podataka)

Dinamiki aspekti modela se fokusiraju na njegovo ponaanje (model procesa)

Realni sistemi imaju dinamiko ponaanje: objekti se kreiraju i unitavaju objekti alju poruke nekim redosledom u mnogim sistemima spoljanji dogaaji izazivaju

operacije izvesnih objekata Pretpostavke za kvalitetan IS

JEDINSTVEN SISTEM OZNAAVANJA Paralelni sistem oznaavanja Katalog predmeta poslovanja Interni standardi i standari kvaliteta (ISO 9000)

JEDINSTVEN MODEL SISTEMA Dekompozicioni dijagrami Dijagrami toka podataka Entitetni dijagrami UML dijagrami

JEDINSTVENA (ne nuno jedna) BAZA PODATAKA

DISTRIBUIRANE APLIKACIJE



329

17.1.1.1. Model ivotnog ciklusa razvoja IS (Waterflow)

definisanje strategije

snimanje postojeeg

stanjaprojektovanje

aplikativno modeliranje

implementacija

odravanje

definisanje strategije

snimanje postojeeg

stanjaprojektovanje

aplikativno modeliranje

implementacija

odravanje

Slika 17-8 Model ivotnog ciklusa IS Definisanje strategije:

o Definisanje strategije i ciljeva razvoja IS u skladu sa strategijom i ciljevima u realnom sistemu

o Istraivanje savremenih pravaca razvoja informacionih sistema

o Sagledavanje mogunosti savremenih informacionih tehnologija

o Utvrivanje mogunosti primene savremenih informacionih tehnologija

o Definisanje plana razvoja IS Analiza zahteva korisnika

o definisanje zahteva iz dokumenata o Definisanje zahteva intervjuom

Snimanje postojeeg stanja SSA

o Jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom

o jasan i detaljan opis sistema o logika specifikacija procesa

Projektovanje

o Izrada modela sistema o Definisanje objekata sistema o Definisanje veza i relacija izmeu objekata sistema



330

o Specifikacija resursa o Generisanje baza podataka

Aplikativno modeliranje

o Izrada aplikacija o Programiranje logike aplikacije o Kreiranje grafikog interfejsa prema korisniku

Definisanje menija, izgleda forme, upita o Definisanje rasporeda softverskih komponenti

o Testiranje aplikacija o Definisanje standardnih izvetaja

Implementacija

o Postavljanje i fiziko povezivanje opreme o Instaliranje softvera o Inicijalno formiranje baze podataka o Obuka

Odravanje

o Korekcije i inovacije o detaljna analiza o testiranje o dokumentovanje

17.1.1.2. Evolutivni prototipski razvoj IS

validacija

odravanje

program

prototipskoformiranjespecifikacija evolutivnimodel... zahtev (?)

Slika 17-9 Evolutivni prototipski razvoj IS



331

Viestruko ponavljanje ivotnog ciklusa, pri emu rezultat svake iteracije predstavlja jedan relativno mali, po pravilu korisniku znaajan, deo projekta (inkrement). Dva - tri meseca razvoja za jedan inkrement. Paradigma: "Planiraj malo, analiziraj malo, projektuj malo, implementiraj malo".

17.1.1.3. Iterativni inkrementalni model

Slika 17-10 Iterativni inkrementalni model

17.1.1.4. RAD (Rapid Application Development)

Zadatak: brzo programiranje (reuse/paralelni razvoj) Osnovna pretpostavka (i osnovno ogranienje):

jasno okruenje mala sloenost (jednostavan IS)

5 faza Analiza okruenja Analiza podataka Analiza procesa Programiranje Test

Aplikacija je dekomponovana na makrofunkcije koje se paralelno razvijaju



332

17.1.1.5. Spiralni model

Slika 17-11 Spiralni model

17.1.2. Strukturna sistemska analiza i modelovanje

podataka - SSA Definisanje zahteva iz dokumenata

Postupak odozdo na gore Ulazna dokumenta, Kartoteke, fascikle(skladista podataka) Izlazna dokumenta Uzorci izvestaja, Organizacioni propisi o nacinu rada

- Da li postoje i koliko se postuju - Da li postoji sluzba interne standardizacije - Da li su definisani normativi rada

Definisanje zahteva putem intervjua

Postupak odozgo na dole Pripreme za izvoenje intervjua

- Liste rukovodioca i vremenski raspored intervjua, - Teme za razgovor i potvrda termina, - Izbor optih pitanja i probni intervju

Sagledavanje poslovanja top menadmenta - Dekompozicija ciljeva, zadataka, potreba, problema,

projekata, organizacije, lokacije - Definisanje prioriteta i preporuka



333

ta je SSA?

Potpuna konvencionalna metoda za specifikaciju informacionog sistema

SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generie izlazne podatke.

Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka.

Od interesa su samo sadraj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum - nosilac toka.

ta treba da prui SSA Strukturna sistem analiza (SSA) nastala je kao odgovor na problem neadekvatne specifikacije zahteva korisnika pomou klasinih sredstava funkcionalne analize. Osnovne karakteristike SSA su:

jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom;

jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije, tako da se sistem na viim nivoima apstrakcije opisuje jasno, a na niim detaljno;

logika, a ne fizika specifikacija procesa - specifikacija opisuje ta e budui sistem raditi i ta e pruati korisniku, a ne kako e biti implementiran;

kombinacijom sa modelom objekti-veze, pored ostalih prednosti koje SSA prua, dobija se i formalna specifikacija, koja je, iako jo uvek ne potpuno izvrna, pogodna za definisanje preciznih pravila za njenu transformaciju u prototip ili direktno u radni sistem.

Specifikacija SSA

1. Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka; 2. Renik podataka koji opisuje sadraj i strukturu svih procesa,

tokova i skladita podataka; 3. Specifikacija logike primitivnih procesa



334

Osnovni koncepti SSA Proces (process): Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema, koja vri transformaciju strukture i sadraja ulaznog (ili ulaznih) toka u izlazni (ili izlazne) tok. Naziv procesa treba precizno da oznaava funkciju koju on obavlja (ako analitiar ne zna da dodeli ime procesu, znai da ne razume funkciju koju proces obavlja).

Tok podataka (data flow): Tok podataka je vod kroz koji protiu grupe podataka poznate strukture. Tok podataka ostvaruje vezu izmeu ostalih komponenti sistema i na dijagramu toka podataka predstavlja se sa imenovanom, orijentisanom linijom. Svaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imati jedinstveno ime koje odraava znaenje podataka koje on nosi. Izuzetak su tokovi koji idu prema, odnosno od skladita podataka, koji ne moraju biti imenovani. U tom sluaju se podrazumeva da tok sadri celokupnu strukturu tog skladita. Ukoliko tok sadri samo deo strukture tog skladita, treba ga imenovati.

Skladite podataka (data store): Skladite podataka je tok podataka u mirovanju, odloeni (akumulirani) sadraj. Pod skladitem se moe podrazumevati kartoteka, evidencija, registar, datoteka i slino. Skladita su povezana sa procesima sistema iskljuivo preko toka podataka, pri emu tok podataka prema skladitu oznaava operacije odravanja skladita (ubacivanje, izbacivanje i promenu sadraja), dok tok od skladita ka procesu oznaava koritenje skladita (najee radi izvetavanja).

Spoljni objekat (interface - external agent): Spoljni objekat (interfejs) je neki objekat van konteksta posmatranog sistema koji se javlja kao izvor ili ponor tokova podataka.



335

Spojevi (junctions): Spojevi pomau u organizovanju i pojanjavanju dijagrama toka podataka. Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka na dva ili vie izlaza, kao i konvergentni spojevi, koji spajaju dva ili vie toka podataka u jedan. Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se linearni spojevi.

Dijagram toka podataka - DTP (data flow diagram) Dijagrami toka podataka (skraeno - DTP) najee su prvi korak u unutranjem modeliranju i strukturnoj analizi. Oni prikazuju celokupan tok podataka kroz sistem i transakcije koje su rezultat toga.

Slika 17-12 Dijagram toka podataka

Meusobni odnos osnovnih koncepata se prikazuje preko dijagrama toka podataka koji prikazuje vezu interfejsa ili skladita sa odgovarajuim procesima, kao i meusobnu vezu procesa. Tehnika dekompozicije DTP-a Jedan informacioni sistem moe biti veoma sloen i sadrati veliki broj procesa, tokova podataka, skladita podataka i spoljnih objekata. Istovremeno, jasna i detaljna specifikacija sistema zahteva da se i na predstavljanje sistema pomou dijagrama toka podataka primeni

3.5.2 IzdavanjeNalogaZaIzvestajemOUplati

Kupac FinansijskaSluzba

Fak tu

ra

SSA - TRECI NIVO DEKOMPOZICIJE -3.5 REGULISANJE PLACANJA SA KUPCIMA

3.5.1 SlanjeFakture 3.5.3 PrijemIzvestajaOUplati

KupFakturaNalogZaIzvestajemOUplati

IzvestajOUplati

NalogZ

aIzvestajem

OUplati

IzvestajOUplati

KupOtpremnica



336

metoda dekompozicije. Veina modela ima formu dekompozicije. Uopteno, dekompozicija opisuje objekat koji se sastoji od drugih objekata istog tipa koji se dalje sastoje od drugih objekata istog tipa itd. Postupak hijerarhijske dekompozicije DTP-a vri se tako to se jedan proces sa DTP-a vieg nivoa apstakcije dekomponuje i prikazuje pomou celokupnog DTP-a nieg nivoa apstrakcije, pri emu se moraju potovati i odreena pravila i konvencije. Osnovno pravilo koje se mora potovati pri dekompoziciji je pravilo balansa nivoa, koje govori da ulazni i izlazni tokovi DTP-a dobijenog dekompozicijom moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima procesa koji se dekomponuje.

Odstupanje od ovog pravila mogue je u sluaju da se na DTP-u nieg nivoa prikazuju i neki "sporedni tokovi". Kada su u pitanju skladita podataka, uobiajeno je da se ona prikazuju po prvi put na onom DTP-u, na kome predstavljaju interfejs izmeu dva ili vie procesa. Postupkom dekompozicije jedan sistem se opisuje hijerarhijom DTP-a.

Dijagram na najviem nivou hijerarhije naziva se i dijagram konteksta, i on sadri mali broj procesa visokog apstraktnog nivoa i njihovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa okruenjem, te predstavlja granice sistema koji se analizira. Na najniem nivou nalaze se DTP-ovi koji sadre samo procese koji se dalje ne dekomponuju. Takvi procesi se nazivaju primitivnim procesima.

Slika 17-13 Dekompozicioni dijagrami



337

Dijagram konteksta definisanje granica sistema Dijagram konteksta predstavlja dijagram toka podataka koji prikazuje okolinu (kontekst) u kojoj se odvija odreeni proces. On je najvii nivo apstrakcije procesa (pod apstrakcijom se smatra postupak kontrolisanog zanemarivanja nekih detalja u cilju isticanja drugih), koji se postupkom dekomponovanja prevodi u nii nivo apstrakcije.

KomercijalnaFunkcija

Dobavljac Kupac

FinansijskaSluzba

KatalogNarudzbenicaOtpremnic

a

FakturaReklamacija

OdgovorNaReklamaciju

Nal

ogZa

Ispl

atu

Izve

sta

jOIs

plat

i

Izves

tajO

Upla

ti

Nalo

gZaI

zves

tajem

OUp

lati

KatalogNarudzbenicaOtpremnic

a

FakturaReklamacija

OdgovorNaReklamaciju

Slika 17-14 Dijagram kopnteksta

Na najniem nivou se nalaze dijagrami toka podataka koji sadre samo procese koji se dalje ne dekomponuju. Postupak apstrakcije omoguava jasno prikazivanje sloenog sistema. SSA - sintaksna i metodoloka pravila

pravilo balansa tokova: Ulazni i izlazni tokovi na o DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog procesa P

moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P na dijagramu vieg nivoa;

svaki proces mora mati bar jedan ulazni i jedan izlazni tok; proces koji ima vie ulaznih nego izlaznih tokova je sintetiki,

onaj koji ima vise izlaznih nego ulaznih analitiki; funkcije na DTP-u izmeu sebe treba da komuniciraju iskljuivo

preko skladita



338

Definisanje logike primitivnih funkcija

DTP koji sadri procese koji se dalje ne dekomponuju, naziva se primitivnom funkcijom.

Svaka primitivna funkcija definisana je: o ulaznim tokom podataka, o logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog

skladita podataka o izlaznim tokom podataka i/ili auriranim podacima u

skladitu podataka.

Slika 17-15 DTP - Primitivna funkcija

17.1.3. MODEL PODATAKA Podatak je neka kodirana injenica iz realnog sistema, on je nosilac informacije. Informacija je protumaeni (interpretirani) podatak. Interpretacija podataka se vri na osnovu strukture podataka, semantikih ogranienja na njihove vrednosti i preko operacija koje se nad njima mogu izvriti. Imajui sve ovo u vidu, svaki model podataka treba da ine sledee osnovne komponente: (1) Struktura modela - objekti, atributi, veze (2) Ogranienja - semantika ogranienja na vrednosti podataka koja se ne mogu predstaviti samom strukturom modela. (3) Operacije nad konceptima strukture, preko kojih je mogue prikazati i menjati vrednosti podataka u modelu; Vrste modela:

Relacioni model Model Objekti - Veze



339

Istorija modela: Hijerarhijski model Mreni (CODASYL) model

PRIJAVA GRAANIN

NASTAVNIKSTUDENT PREDMET

generalizacija

ime

adresa

tel

agregacija

Milo Zoran Goran

NiNovi Sad Panevo

123123 456456 789789

klasifikacija (tipizacija)

Slika 17-16 Primer apstrakcija modela Nezavisan objekat ima osobinu koja ga moe jednoznano identifikovati (ne zavisi od drugih entiteta). Zavisan objekat je onaj ija egzistencija i identifikacija zavise od drugog ili drugih entiteta. Postoje: karakteristini objekti (slabi objekti) oni koji se ponavljaju vie

puta za odreeni nezavisni objekat;

prima / je primio ZARADA RADNIK Karakteristini

objekat

asocijativni objekat, koji predstavlja vezu vie objekata;

vazi / odnosi se

je dat / poseduje STUDENT JEZIK

SERTIFIKAT Asocijativni objekat

Slika 17-17 Slabi objekat I asocijativni objekat



340

Atributi su karakteristike ili osobine iskazane kao jedna ili vie vrednosti koje opisuju objekat. Svaki atribut ima svoje ime.

KLJUEVI

Klju je vrsta atributa koji jedinstveno identifikuje svaki primerak objekta. Od atributa - kandidata za kljueve bira se jedan koji se naziva primarni klju. Nijedan deo primarnog kljua ne moe biti prazan ili nedostajui.

Ako klju ini samo jedan atribut, onda je prost klju; u suprotnom je sloen.

Alternativni klju predstavlja atribut ili grupa atributa koji jedinstveno identifikuju primerke entiteta, ali postoje objekti za koje taj atribut nije definisan.

Preneseni klju (Foreign Key) je atribut koji povezuje objekat "dete" sa objektom "roditelj".

Slika 17-18 Klju

VEZE (Relationship) Predstavljaju se linijama izmeu dva objekta i prikazuju nain na koji su objekti povezani. Nazivi veza se obino biraju tako da prikau prirodu veze izmeu objekata.

Slika 17-19 Veze - relacije



341

KARDINALNOST VEZA

Kardinalnost veza roditelj - dete o nula, jedan ili vie o jedan ili vie o nula ili jedan o tano n (primer : godinja doba, posada aviona)

Kardinalnost veza dete roditelj o dozvoljena nula o nije dozvoljena nula

Veza vie prema vie

OGRANIENJA

Nad strukturom o Integritet entiteta o Referencijalni integritet

Nad staandardnim domenom o Tip, duina podataka

Nad vrednou domena o Dozvoljene vrednosti

Nad kardinalnost (0,1,n), (1,n), (0,1), (Exactly)

OPERACIJE

Nad konceptima strukture, po ogranienjima INSERT REPLEACE (KLJU, DEO KLJUA) DELETE (OBJEKAT, VEZA, RODITELJ)

REFERENCIJALNI INTEGRITET

Omoguava korektno povezivanje objekata Definie se za svaku vezu, posebno za roditelja, posebno za

dete Dolazi do izraaja kod odravanja modela Realizuje se putem ogranienja, operacija i akcija



342

POSTUPAK NORMALIZACIJE " Jedna injenica na jednom mestu" - uklanjanje redundanse! Prva normalna forma - svaki od atributa ima jedno znaenje i

ne vie od jedne vrednosti za svaki primerak (instancu)

1NF PRIMER

Drruga normalna forma - Svaki atribut koji nije klju mora

potpuno da zavisi od primarnog kljua

2NF PRIMER

Trea normalna forma - Ne koristiti atribute ija se vrednost moe izraunati



343

3NF - PRIMER

17.1.4. CASE ALATI

Computer Aided Software Engineering (CASE) alati slue za automatizaciju softverskog inenjerstva. Uspenim korienjem pravilno odabranog CASE alata moe se:

minimizirati vreme i trud (kotanje) razvoja softvera, viestruko poveati produktivnost u pisanju softvera, podii nivo kvaliteta, poveati pouzdanost, standardizovati proizvedeni softver

PODELA CESA ALATA horizontalna

za vie faze ivotnog ciklusa (analiza, dizajn) za srednje faze ivotnog ciklusa (izrada aplikacija,

implementacija) za nie faze (podrka eksploataciji)

vertikalna

upravljanje, planiranje, praenje tehniki alati podrka projektu (renici, skladita)

prema broju korisnika



344

jednokorisniki viekorisniki (mreni)

Slika 17-20 CASE arhitektura Raspoloivi CASE alati BpWin Platinum i ErWin Platinum Power Designer Oracle Designer Rational Rose - IBM Paradigm Plus

Slika 17-21 ERwin primer izbora servera DBMS



345

Repository Object Navigator, Matrix Diagrammer, Repository Reports

Organization UnitsProces StepsFlowsStoresTriggersOutcomes

Process Modeller

EntitiesAttributesRelationship

Entity RelationshipDiagrammer

FunctionsTriggersEntity/Attribute Usages

Funcion HierarchyDiagrammer

FunctionsDatastoresDataflowsExternalsTriggersEntity/Attribute Usages

Dataflow Diagrammer

TablesColumnsConstraints

Data Diagrammer

PL/SQL ModulesDatabase triggers logic

Module Logic Navigator

Module/MenusModule Network

Module StructureDiagrammer

ModulesDetailed Table Usages (DTU)Detailed Column Usages (DCU)

Module DataDiagrammer

Generator Preferences

Preferences Navigator

Repository Administration Utility

Data DefinitionLanguage

Server (DDL) Generator

Generators Forms andMenus

Forms Generator

Generated Reports

Report Generators

Systems GenerationSystems DesignSystems ModelingProcess Modeling

Repository Administration

DatabaseDesignWizard

ApplicationDesignWizard

Slika 17-22 ORACLE Designer 2000

17.1.5. ARHITEKTURA IS

Istorijski gledano razlikujemo:

Jednoslojnu arhitekturu Dvoslojnu arhitekturu Troslojnu arhitekturu Vieslojnu arhitekturu

Lazarevi B., BeejskiVujaklija D., Simi D.,: Materijal sa predavanja, FON, Beograd



346

Slika 17-23 Jednoslojna i dvoslojna arhitektura IS

U troslojnom generikom modelu jasno se odvaja upravljanje

podacima, aplikaciona logika i korisniki interfejs. Prilagodljivost brzim promenema, kako u korisnikom

(poslovnom), tako i u implementacionom (tehnolokom) okruenju.

Sutinu ove arhitekture odraava srednji sloj koji se razliito naziva: aplikacioni server, transakcioni server, server komponenti, server poslovnih pravila, ime se posebno istie neka funkcionalnost ovoga sloja.

Slika 17-24 Troslojna arhitektura IS

Jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikaciona logika i

korisniki interfejs. Prilagodljivost brzim promenema, u poslovnom i

implementacionom okruenju



347

Omoguava i transparentno povezivanje korisnikih aplikacija sa razliitim izvorima podaka na raznim platformama, a ne samo sa jednim serverom baze podataka.

Koncept distribuiranih softverskih komponenti (CORBA, DCOM, Java Beans) omoguava da se i komponente srednjeg sloja distribuiraju

Troslojna arhitektura je generika za vieslojne arhitekture koje postaju opteprihvaeni standard. U njima se razliite funkcije srednjeg sloja (middleware) raslojavaju, da bi se preko veeg broja slojeva, odnosno veeg stepena indirekcije, omoguila vea modularnost, heterogenost i elastinost sistema

Slika 17-25 Verzije arhitektura

17.1.5.1. DISTRIBUIRANO RAUNARSKO OKRUENJE - Distributed Computer Environment (DCE)

(DCE) je arhitektura, skup otvoranih standardnih servisa i

prateih API-ja koji se koriste za razvoj i administraciju distribuiranih aplikacija u okruenju razliitih platformi i proizvoaa.

DCE je rezultat rada Open Systems Foundation (sada pod imenom Open Group), udruenja veeg broja proizvoaa hardvera, softvera, korisnika i konsalting preduzea.

Jedan od razvijenih standarda je i DCE verzija 1.0, 1992. godine



348

Komponente distribuiranog raunarskog okruenja DCE obuhvata sledee glavne servise:

Servis direktorijuma (Directory Service) Servis bezbednosti (Security Service) Servis distribuiranog vremena (Distributed Time Service) Servis distribuiranih datoteka (Distributed File Service) Niti (Threads) Daljinski poziv procedure (Remote Procedure Call RPC)

Navedeni servisi u okviru operativnih sistema imaju API e ( Application Programming Interface ) koji dozvoljavaju programeru da koristi ove funkcije u svojim aplikacijama.

Slika 17-26 Distribuirano raunarsko okruenje (DCE)

Slika 17-27 Konkurentni procesi i programiranje



349

Sekvencijalni procesi o Upravljanje jednom niti

Konkurentni procesi o razdvojeni procesi o koordinacija konkurentnih procesa

Upravljanje viestrukim nitima

Slika 17-28 Korienje niti

U bilo kom trenutku, nalazi se tano jedna taka u programu koja se izvrava - nit.

Nit je jedinica izvrnog toka unutar procesa. U okviru niti je mogue kombinovati:

o sekvencijalno izvravanje o paralelizam o blokiranje procesa

Implementacija niti o u korisnikom prostoru o u kernelu

Nit se moe koristiti za realizaciju servera Implementacija niti u korisnikom prostoru i Kernelu

Operativni sistem vidi samo jednu nit Niti su u potpunosti implementirane u korisnikom prostoru Niti se nalaze na vrhu run-time biblioteke Planiranje rada niti vri run-time sistem-obino bez prijemcije Operativni sistem je tretiran kao jednonitni proces Niti kreira i unitava kernel, mogua je prijemcija



350

Kombinacija implementacije u kernelu i korisnikom prostoru KLIJENT-SERVER MODEL

Klijent-server je komunikacioni obrazac za komunikaciju izmeu procesa

Server obezbeuje servise Klijent zahteva servise Uloge su relativne Potrebni su samo komunikacioni sistemski pozivi send i

receive Problem lociranja servera

Slika 17-29 Klijent-Server model

Prednosti distribuiranih sistema su:

Deljenje resursa Raspodela procesorskog optereenja Poboljanje pouzdanosti pri otkazu dela sistema

Servisi distribuiranih sistema su:

Servisi mikrokernela o meuprocesna komunikacija o upravljanje memorijom



351

o I/O niskog nivoa o deo upravljanja procesima niskog nivoa

Sistemski servisi Servisi sa dodatim vrednostima (value added servisi)

Zahtevi prilikom projektovanja DCE servisa su:

Transparentnost Fleksibilnost Pouzdanost Performanse Distribuirani algoritmi Modeliranje klijenata i servera prema potrebama aplikacija

Prilikom sinhronizacije poruka javlja se:

Dva komunikaciona servisa o slanje poruke o primanje poruke

Blokirajue i neblokirajue komunikacione primitive Sinhrono slanje poruka

o blokirajui send, blokirajui receive

Slika 17-30 Sinhronizacija poruka



352

Slika 17-31 Udaljeni poziv procedure - RPC

Distribuirani fajl sistemi

Uloga fajl sistema Koncepti distribuiranih sistema

transparentnost servis imena keiranje i replikacija sigurnost

Slika 17-32 Distribuirani fajl sistemi



353

Aspekti DFS-a su: Uloga fajl sistema Koncepti distribuiranih sistema

transparentnost servis imena keiranje i replikacija sigurnost

Funkcionalna organizacija servis direktorijuma servis autorizacije fajl servis sistemski servisi

Server proces koji izvrava servis

Veliki fajl sistemi konstruisani od razliitih servera "Maunting" fajlova

Eksplicitni "maunting" Boot "maunting" Automatski "maunting"

Replikacija fajlova:

Glavni razlozi Obezbeenje pouzdanosti Poboljanje dostupnosti Poveane performanse

Slika 17-33 Kernel tradicionalnog Unix-a



354

Slika 17-34 Elementarna komunikacija izmeu socketa

Mreni API u Windowsu 2000

Win32 U/I API Win32 mreni (WNet) API Win32 imenovani pipe i mailslot APIi NetBIOS API Windows Sockets API Remote procedure call (RPC) mogunost Interfejs visokog nivoa za NetBIOS Implementirani na pseudo-file sistemu i predstavljeni kao

objekti datoteka

Slika 17-35 Windows 2000 arhitektura



355

Windows DNA

Platforma koja opisuje kako razvijati vieslojne, skalabilne distribuirane aplikacije visokih performansi za rad u distribuiranom raunarskom okruenju.

Cilj DNA je dobavljanje enterprise level reenja. Integrisani programski model baziran na COM+ (Component

object Model). Obezbeuje enterprise based reenja Microsoft-a

Slika 17-36 Arhitektura Windows DNA

17.1.6 ANALITIKA OBRADA IS ZA PODRKU

ODLUIVANJU

Transakcioni IS daje odgovor na zahteve savremenog poslovanja. Transakcioni IS:

registruje, obrada, arhiviranje, prikaz pojedinanih podataka - transakcija

Omoguuje:

Pristup SVIM relevantnim strukturama podataka Prezentacija konkretnih sintetikih informacija Donoenje odluke uz saznanje o uzrocima i posledicama Trenutno raspoloive analize



356

Clients

Server

Connection Managers

Slika 17-37 Transakcioni IS

17.1.6.1. OLTP SISTEM I IZVETAVANJE

Nije problem u koliini podataka, ve u

njihovoj dostupnosti. Pristup podacima je suvie komplikovan

Manipulacija podacima usporava poslovne transakcije

Podaci su razliiti i kompleksni

Slika 17-38 Spektar poslovnih podataka



357

Slika 17-39 Analitiki IS po E.F. Codd : 1993

Slika 17-40 Konstrukcija OLAP kocke



358

Slika 17-41 Konsolidacija tabela kod OLAP kocke

Slika 17-42 OLAP Kocka



359

Slika 17-43 Komparacija OLTP i PLAP

17.1.6.2. SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

DSS Decision Support Systems DSS su informacioni sistemi koji pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanih problema, crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja.

Slika 17-44 Sistem za podrku odluivanju



360

Decision Support Systems su informacioni sistemi koji pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanih problema, crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja.

Slika 17-45 Evolucija sistema za podrku odluivanju

Tabela 17-46 Kategorije DSS



361

17.1.6.3. Grupni DSS (GDSS)

- Grupni DSS su sistemi koji podravaju grupno odluivanje pri emu su lanovi tima na razliitim lokacijama i mogue rade u razliitim vremenima.

- interaktivni, kompjuterski zasnovani sistem koji grupi donosioca odluka pomae u reavanju nestrukturiranih problema

- GDSS podrazumevaju distribuiranu i mrenu arhitekturu, kao i informacione tehnologije za podrku timskom radu

Metodologija dizajniranja i razvoja DSS (1) ivotni razvojni ciklus:

1. Utvrivanje korisnikih zahteva 2. Sistem analiza 3. Opti dizajn sistema 4. Detaljni dizajn sistema 5. Programiranje 6. Testiranje 7. Implementacija 8. Upotreba i odravanje

Metodologija dizajniranja i razvoja DSS (2) Prototipski razvoj

1. Odreivanje korisnikih zahteva. 2. Razvoj prve iteracije DSS prototipa. 3. Proirenje i modifikacije sledee iteracije DSS prototipa. 4. Testiranje i povratak na korak 3, ukoliko prototip nije

zadovoljavajui. 5. Puni razvoj.

Nivoi GDSS tehnologije

- Nivo 1: Podrka procesu grupnog rada (elektronske poruke izmeu lanova grupe, mreno povezivanje raunara svih lanova grupe, javni ekran vidljiv svim lanovima grupe, anonimnost ideja i glasanja, aktiviranje zahteva za idejama, sumiranje i prikazivanje ideja i miljenja)

- Nivo 2: Podrka donoenju odluke (softverske tehnologije za modeliranje i analizu situacije odluivanja)



362

- Nivo 3: Pravila za redosled dogaaja (specijalni softver koji sadri pravila koja odreuju sekvencu govora, odgovora, pravila glasanja i dr. )

Karakteristike GDSS

PREDNOSTI:SinergijaUenjeStimulacijaVie informacijaPreciznijakomunikacijaObjektivnije vrednovanjeEfekti postignuti upotrebom specifinih tehnika

GDSSPodrka procesu

-grupno pamenje-anonimnost-paralelna komunikacija-medijski efekti, brzina-depersonalizacija-irina pogleda na problem

Podrka zadacima-globalna-lokalna

NEDOSTACI:Blokiranje panjeNedostatak pamenja

Opasnost digresijaFamilijarizacijaDominacijaPrevie informacijaSporiji feedbackPovrno korienje informacijaPovrna analiza

Efekti postignuti upotrebom specifinih tehnika

Slika 17-47 Kategorije GDSS

17.1.6.4. Izvrni IS (Executive Information Systems - EIS)

ubrzavaju odgovor na situacije izvrnog odluivanja koje zahtevaju brzinu i efikasnost

podrka donoenju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka u smislenom formatu

EIS je user-frendly, grafiki podran, obezbuje izvetavanje o izuzecima i ima mogunost drill-down a.

Osnovni cilj EIS poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvrnom nivou Najea upotreba - Critical Sucess Factors (profitabilnost, finansijski indikatori, marketinki indikatori, ljudski resursi, rizik, trini i potroaki trendovi) Specifinosti dizajniranja i razvoja EIS

dizajn i razvoj zasnovan na definisanim CSF implementacija zahteva aktivno ukljuivanje izvrilaca



363

karakteristine metode za utvrivanje izvrnih informacionih zahteva

- Intervjuisanje - Izvoenje zahteva iz ve postojeeg informacionog

sistema - Sintetizovanje iz karakteristika sistema - Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)

Najvei problem EIS-a: sadraj informacija a ne nain njihovog prezentiranja

Slika 17-48 Jedno mogue tehnoloko reenje EIS

STRUKTURIRANI PODACI

NESTRUKTURIRANI PODACI

Aplikacije u Poslovnimjedinicama

APLIKACIJEtop menadmenta

DataMarts

OLAPanalize

Upiti,izvetaji

Data Mining

Dravna regulativa Standardi Pravilnici i interni propisi Dokumenta sistema kvaliteta Programski dokumenti Planovi Odluke Reenja Ugovori

Istraivako-razvojne informacije Rezutati marketinkih aktivnosti Objave Izvetaji e-mail Video zapisi Prezentacije Katalozi i specifikacije proizvoda Web dokumenti

BAZAXML

DOKUMENATA

BAZASKENIRANIH

DOKUMENATA

Sistem za upravljanje

nestrukturirani mpodacima

filtriranje OLAPOLTP

OLTP,files

Analitikeaplikacije

Slika 17-49 EIS PORTAL "Jugopetrola"



364

Slika 17-50 EIS Portal VUP

17.1.7 STANDARDI ZA PODRKU MODELIRANJU

Standard je potvren uzorak u odnosu na koji drugi predmeti mogu da budu mereni ili procenjeni

Standard je objavljen dokument koji sadri tehnike specifikacije ili druge kriterijume neophodne da osiguraju da e materijal ili metoda dosledno da zadovolji potrebe za koje je predvien

Osnovni principi

Dobrovoljnost u prihvatanju Otvorenost Participacija u donoenju standarda svih relevantnih strana

(proizvoaa, korisnika, drave, nauno-istraivakih institucija, ...)

Globalni pristup Najbolja praksa

ISO Meunarodna organizacija za standardizaciju

Osnovan je 23. februara 1947. Preko 13.000 standarda 140 zemalja 2830 tehnikih tela



365

o 186 tehnikih komiteta o 576 tehnikih potkomiteta o 2057 radnih grupa o 30000 strunjaka

Savezni zavod za standardizaciju je lan ISO-a od o januara 1950.

Slika 17-51 Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO

i Meunarodna elektrotenhika komisija - IEC konstituisale zdrueni tehniki komitet JTC 1,

sa zadatkom donoenje standarda iz oblasti informacionih tehnologija.

JTC 1 / SC 7 Software engineering

Zadatak JTC1/SC 7 je standardizacija procesa, alata i tehnologija koje se primenjuju u inenjeringu softverskih proizvoda i sistema

Sistematizacija prakse softverskog inenjeringa u standarde JTC1/SC 7 se fokusira na proces razvoja, a u interakciji je sa

ostalim komitetima



366

Slika 17-52 Softverski i sistemski inenjering

tokom 60-ih i 70-ih godina Douglas T. Ross je razvio tehniku modeliranja poznatu kao SADT (Structured Analysis & Design Technique).

Prihvatajui SADT tehniku, avijacija SAD razvila je SADT kao deo ICAM (Integrated Computer Aided Manufacturing) programa tokom kasnih 70-ih, koji je dobilo naziv IDEF tehnika (Integation DEFinition).

U ranim 90-im, IDEF Users Group, u kooperaciji sa National Institutes for Standards and Technology (NIST), stvara standard IDEF0 za funkcionalno modeliranje i IDEF1X (eXtend), kao tehniku za informaciono modeliranje (semantiko modeliranje podataka), publikujui ih 1993. godine Ovi standardi su pod pokroviteljstvom Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE), a prihvatila ih je i International Organization of Standards (ISO).

U okviru ISO, postoji posebna komisija, nadlena za standardizaciju u softverskom inenjerstvu, iji ogranak deluje je i pri naem Zavodu za standardizaciju i bavi se nostrifikacijom ISO standarda vezanih za softversko inenjerstvoDo danas, ISO komisija je izdala oko 40 stanadrada od kojih je desetak nostrifikovano, ili je u fazi nostrifikacije (http://standardi.yubc.net).

Standard IDEF0 - Definie funkcionalnu dekompoziciju i dizajn na svim nivoima, za sistem sastavljen od ljudi, maina, materijala, raunara i informacija, uz stvaranje dokumentacije, paralelno sa reinenjeringom poslovnih procesa;



367

Standard IDEF1X - Propisuje tehniku za informaciono modeliranje, pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izmeu objekata i atributa objekata. Informaciono modeliranje je pojam koji je definisan u okviru IDEF1X metodologije i definie odgovarajui model podataka. Standard ISO 12270 Definie standardne postupke modela ivotnog ciklusa za razvoj softvera

Prikaz standarda 12207 Procesi ivotnog ciklusa softvera

Standard opisuje procese ivotnog ciklusa softvera, njihov meusobni interfejs, od konceptualizacije ideje do njegovog povlaenja iz upotrebe.

obezbeuje kontrolisanje i usavravanje svih procesa - svaka organizacija, zavisno od svojih ciljeva, moe izabrati odgovarajui podskup procesa

moe se primeniti u sluajevima kada je softver samostalan entitet, ili sastavni deo sloenog sistema.

Ideja za donoenjem ovog standarda nastala 1988. Bilo je potrebno 6 godina i preko 17.000 radnih sati da bi se objavio 1, avgusta 1995. Uestovali su predstavnici: Australije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemake, Irske, Italije, Japana, Koreje, Holandije, panije, vedske, Velike Britanije i SAD-a.

Slika 17-53 Proces izgradnje softvera u 21. veku



368

Slika 17-54 Drvo procesa ivotnog ciklusa

Slika 17-55 JUS 12207 i pratei standardi



369

17.1.8. IMPLEMENTACIJA IS Funkcija razvoja informacionog sistema u preduzeu obuhvata iniciranje, kreiranje, uvoenje, razvijanje i odravanje postupaka i metoda obrade i korienja informacija, definisanje informacionih puteva i formi. Zadatak ove funkcije je i definisanje internih standarda funkcionisanja informacionog sistema, radi omoguavanja zajednikog korienja resursa, meusobne komunikacije i razmene podataka svih struktura u preduzeu. Geneza razvoja IS

60-tih godina, raunski centri organizaciono locirani uz slubu koja je najvie koristila njihove usluge - najee je to bio finansijski sektor, komercijala ili opti poslovi.

70-tih godina, kada su usluge velikih raunskih centara poele da koriste gotovo sve slube u firmi, oni se organizaciono osamostaljuju i bivaju u rangu samostalnih sektora.

80-te, a naroito 90-te godine, dovode do stvaranja informatikih jezgara u firmama i do pojave specijalizovanih softverskih kua koje vre usluge za vie firmi-korisnika.

Danas - IS, kao servisna funkcija svih struktura u preduzeu, ne treba da bude organizaciono vezana ni uz jednog od korisnika njenih usluga, ime e se spreiti favorizacija jedne grupe zadataka u odnosu na ostale. Trebalo bi da bude organizaciono postavljena uz menadment.

Slika 17-56 Faktori uspene implementacije IS



370

UPRAVLJANJE IS Funkcija razvoja informacionog sistema u preduzeu obuhvata iniciranje, kreiranje, uvoenje, razvijanje i odravanje postupaka i metoda obrade i korienja informacija, definisanje informacionih puteva i formi. Zadatak ove funkcije je i definisanje internih standarda funkcionisanja informacionog sistema, radi omoguavanja zajednikog korienja resursa, meusobne komunikacije i razmene podataka svih struktura u preduzeu. Funkcija razvoja informacionog sistema se realizuje kroz

Slubu za razvoj informacionog sistema (Sluba za IS) Pripremu, obradu i korienje informacija na nivou

organizacionih jedinica preduzea ezdesetih godina, kada u informatici jo nije vladao sistemski pristup, raunski centri su bivali organiozaciono locirani uz slubu koja je najvie koristila njihove usluge - najee je to bio finansijski sektor, komercijala ili opti poslovi. Sedamdesetih godina, kada su usluge velikih raunskih centara poele da koriste gotovo sve slube u firmi, oni se organizaciono osamostaljuju i bivaju u rangu samostalnih sektora. Osamdesete, a naroito devedesete godine, dovode do stvaranja informatikih jezgara u firmama i do pojave pomenutih specijalizovanih softverskih i hardverskih kua koje vre usluge za vie firmi-korisnika. Sada ve dugogodinje svetsko iskustvo u ovoj oblasti nedvosmisleno ukazuje na to, da je razvoj informacionog sistema od zajednikog znaaja za poslovne, finansijske, tehnike i nauno-istraivake zadatke. Sluba za IS, kao servisna i logistika funkcija svih struktura u preduzeu, ne treba da bude organizaciono vezana ni uz jednog od korisnika njenih usluga, ime e se spreiti favorizacija jedne grupe zadataka u odnosu na ostale. Samim tim, trebalo bi da bude organizaciono postavljena uz menadment, kao i ostale servisne funkcije (razvoj sistema kvaliteta, finansije, nabavka, marketing i sl.). Potvrda ovog stava je u organizacionim emama ogromnog broja firmi u svetu, ukljuujui fabrike, preduzea, naune, dravne, pa ak i obrazovne ustanove. Pri tom, nebitno je kakvu e formu sluba imati (centar, odeljenje, sluba, odsek....), ali je vrlo znaajno da joj njena organizaciona pozicija omoguava da realizuje sve svoje zadatke. Sobzirom na kompleksnost aktivnosti koje Sluba za IS treba da obavi, ona mora posedovati sledee kapacitete:



371

1. Sistemska znanja - iz oblasti teorije sistema, teorije organizacije,

teorije informacija i makroekonomije; 2. Informatika znanja - poznavanje metoda i tehnika projektovanja

IS, karakteristika i principa rada baza podataka, pravila objektnog i modularnog programiranja, softverskih alata, operativnih sistema, novih informacionih tehnologija;

3. Matematika znanja - vladanje kvantitativnim metodama, modelima i tehnikama optimizacije, ekonometrijskim, numerikim i statistikim metodama;

4. Znanja iz oblasti raunarskih komunikacija - principi funkcionisanja raunarskih mrea, komunikacija, trendova razvoja mrene i komunikacione opreme;

5. Znanja iz oblasti menadmenta i ekonomije - teorijska i praktina znanja o principima ekonominog, rentabilnog i efikasnog poslovanja Instituta.

Osnovni zadaci Slube za IS: 1. Definisanje i realizacija koncepta razvoja informacionog sistema

preduzea 2. Definisanje internih standarda vezanih za nabavku, korienje i

odravanje informatike opreme, tehnologija i aplikacija na nivou preduzea

3. Istraivanje i razvoj u oblasti specifinih aplikacija i mogunosti primene novih informacionih tehnolgija za potrebe preduzea

4. Obezbeenje izrade aplikacija za potrebe preduzea. 5. Obezbeenje odravanja informatike opreme (HW, SW i

komunikacije) 6. Organizovanje i realizacija obuke i permanentnog obrazovanja iz

oblasti informatike za sve strukture u preduzeu.

MODELI ORGANIZACIJE INFORMACIONE SLUBE

Sistemanaliza

Programiranje

Razvojsistema

Upravljanjepodacima

Upravljanjemrezom

Operativa

Odrzavanjeaplikacija

Sistemskoprogramiranje

Tehickapodrska

Podrskakorisnicima

Direktorracunskog centra

Slika 17-57 Tradicionalna funkcionalna organizacija



372

Forma: ogromni raunski centri, Unos podataka (i operateri) u raunskom centru, Odgovornost za podatke nedefinisana

Slika 17-58 Savremena organizacija

Forma: Sektor, odeljenje, odsek Uloga: Razvoj i odravanje IS Unos podataka u org. jedinicama Odgovornost samo za podatke u sistemu

ORGANIZATORPOSLOVIH

APLIKACIJA

ADMINISTRATORBAZE PODATAKA

ADMINISTRATORKOMUNIKACIONOG

SISTEMA

Rukovodilac- PROJEKTANT

Slika 17-59 Mminimalna organizaciona struktura slube za IS Forma: Nezavisna org. jedinica Uloga: Organizacija razvoja i odravanja IS, uz korienje usluga drugih firmi Unos podataka u org. jedinicama Odgovornost samo za podatke u sistemu

Grupe poslova u slubi za informatiku

1. Upravljanje IS a. ef slube b. Administrator c. Menader IS projekta d. Voa tima



373

Slika 17-60 Primer organizacije softverske kue

2. Razvoj sistema a. Analitiar sistema b. Projektant c. Programer/analitiar d. Aplikativni programer e. Programer za odravanje

3. Tehnika podrka a. Sistem programer b. Specijalista za telekomunikacije c. Administrator baze podataka

4. Operativni poslovi a. Operater sistema b. Kontrolor obrade

5. Interni poslovi a. Menader za standarde b. Specijalista za obuku i obrazovanje

6. Poslovi kontrole 7. Webmaster



374

Literatura

Active Server Pages 3, Copiring (2001): Hungry Minds, Inc. Banjevi D., Vidakovi B., (1989): Verovatnoa i statistika, zbirka zadataka, drugo izdanje, Nauna knjiga, Beograd Beejski Vujaklija D., Razvoj IS u distribuiranom okruenju, FON Berkovi I, (2003): Elementi vetake inteligencije kroz primere i zadatke, T. F., Zrenjanin Bogovac T., Troj F., Ivanevi M., orevi D, Nahod S., (1972): Test u kolskoj Praksi, Prosvetno pedagoki zavod grada beograda, Beograd Branovi . (1991): Informatika i nastava matematike, Zrenjanin Branovi . (1992): Uvod u teoriju informacija i komunikacija, Zrenjanin Brofferio S. C. (2000): A University Distance Lesson System, Spania Conference (2000): Analitical Survey on the issue of Education and Informatics, Moscow Costa (2003): Teledidattica e innovazioni tecnologiche correlete, Politecnico Notizie, no 2, politecnico di Milano, in Italian Cvetkovi D. (1997): Multimedijalne tehnologije u nastavi geografije, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Danish Ministry of Education (1992): Technology - Supported learning (Distance learning), Ministry of Education Publishing Office, Copenhagen, Denmark Dearnley C., Gatecliffe L., (2003): Supporting supporters in open and distance learning, School of Healt Studies, The University of Bradford Deji M. (1996): Metodika transformacija odabranih sadraja numerike matematike, Vrac Deji M., (1996): Metodika transformacija odabranih sadraja numerike matematike, Vrac Devedi V, (1994): Ekspertni sistemi za rad u realnom vremenu, Institut "Mihajlo Pupin", Beograd Development, Design and Distance Education, Centre for Distance Learning Australia



375

uki M., (1995): Didaktiki inioci individualizovane nastave, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu EDEN European Distance Education Network, (1996): EDEN Conference EDEN Conference (2003): University of Bologna, Italy European Distance Education Network, (2001): Newsletter Gojkov G., (2002): Prilozi u postmodernoj didaktici, Vrac Gomez L. M., Pea D. R., Edelson C. D., (2003): Learning Through Collaboratine Visualization, The CoVis Project School of Education & Social Policy, Northwestwrn University Goodyers P., (2002): Pedagogical frameworks and action research in open and distance learning, Centre for Studies in Advanced Learning Technology, University, Lancaster Heikki K., Wager P., (2002): Changing Roles of the Teacher in Inter Institucional Networks of Schools, University of Helsinki Hotomski P, Malbaki D, (2003): Matematika logika i principi programiranja, T.F., Zrenjanin Hotomski P., (2003) : Sistemi vetake inteligencije, Tehniki fakultet "M. Pupin", Zrenjanin Hotomski P., Branovi , (1986): Verovatnoa i statistika, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin IEEE (2000), Tansactions on Education, New York Inovacije u nastavi (1994): asopis za savremenu nastavu, Uiteljski fakultet, Beograd Introduction of Distance Education, (2003): Accelerator of Innovation at traditional University Jaukovi M., (1992): Uvod u informacione sisteme, FON, Tehnika knjiga, Beograd John S. Daniel, Mega Universities and Knowledge Media, Tehnology Strategies for Higher Education Jovovi G. (2000), Multimedijski sistem kao faktor racionalizacije nastave u srednjoj elektrotehnikoj koli, Beograd Judith M. Roberts & Erin M. Keough, Why the Information Highway? Lessons from Open & Distance Learning, Trifolium Books Inc. Toronto, Kanada Konferencija (1997): Informatika u obrazovanju i nove informacione tehnologije, T.F. "Mihajlo Pupin", Novi Sad KTI Networks, (2004): Instalation Guide



376

Kvaev R. (1997): Modeliranje procesa uenja, Prosveta, Beograd Lawrence B., Cassidy A., Bowles N., (2002): Preparing a web site to support pedogogical content for health service managers and nurses Lazarevi B, (1989): Projektovanje IS, FON, Beograd Lazarevi B. (1996): Formiranje i pretraivanje baza podataka u sistemu naunih i tehnolokih informacija Srbije, Ministarstvo za nauku i tehnologije Republike Srbije, Beograd Lazarevi B., (1996): Objektno orijentisani transformacioni razvoj IS, Skripta, FON, Beograd Mandi D. P., Mandi P. D., (1996): Obrazovna informaciona tehnologija, Uiteljski fakultet, Beogard Marjanovi Z., (1989): ORACLE relacioni SRBP, Beograd Microsoft Front Page 97, (1997) : Korak po korak Microsoft Press, Beograd Microsoft Front Page Version 2002, (2002): Online Training Solution, Inc. Mihailo Jaukovi (1992): Uvod u informacione sisteme, Beograd Mihajlovi D., (1996): Projektovanje informacionih sistema, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad Mihaljev Martinov J., (1997): Informacioni sistemi u zdravstvenoj zatiti, Zbornik radova, Medicinski fakultet Univerziteta, Novi Sad Mirko Robal (1995): Novell NetWare 3.11, APP Press, Beograd Models of Distance Education, (2002): A Competual Planning Tool Developed for the University Sistems of Marylend Institute for Distance Education, University of Marylend University College Mogin P., (1994): Strukture podataka i organizacija datoteka, FTN i MP "Student" Mogin P., Lukovi I., (1996): Principi baza podataka, FTN i MP Stylos Mogin P., Lukovi I., Govedarica M., (2000): Principi projektovanja baza podataka, FTN i MP Stylos MONASH University, Unlocking open learning, Centre for Distance Learning, Australia Muller P. A., (2000): Instant UML, Wrox Press Mui V. (1986): Metodologija pedagokog istraivanja, Svjetlost OOUR Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Sarajevo Mui V., (1968): Metodologija pedagokog istraivanja, Zavod za izdavanje udbemika, Sarajevo



377

Mui V., (1973): Kompjuter u nastavi, kolska knjiga, Zagreb Mui V., (1973): Programiranje osnovne pedagoke statistike, kolska knjiga, Zagreb Mui V., (1979): Kibernetika u savremenoj pedagogiji, kolska knjiga, Zagreb Mui V., (1981): Programirana nastava, kolska knjiga, Zagreb Nadrljanski . (1994): Kibernetske osnove modeliranja i projektovanja sistema usmerenog obrazovanja, Misao, Beograd Nadrljanski . (1996): Kompjuter u razrednoj nastavi, Zrenjanin Nadrljanski . (1997): Multimedije i virtuelna realnost u obrazovanju, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nadrljanski ., Lipovac D., (1997): Softver za ake, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nadrljanski ., Lipovac D., Sotirovi V., (1997): Informatika kroz programske sadraje, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nadrljanski, . (1994): Obrazovni raunarski softver, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nastava i vaspitanje (1996), asopis za pedagoku teoriju i praksu, Beograd P.C. (1998/99): PC u obrazovanju, br. 1, godina II, 1998/99. T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin P.C. (1998/99): PC u obrazovanju, br. 2 godina II, T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Panti S. (1996): HTML referentni prirunik, Raunari, Beograd Panti S. (1997): Kreirajte WEB prezentaciju, Internet izdavatvo, Kompjuter biblioteka, Beograd Panti S., (1997): Kreiranje WebPrezentacija, Svetlost, aak Paredaens J., De Bra P., Gyssens M., Van Gucht D., (1989): The structure of the Relational Database Model PC 1-4 (1996,97): PC u obrazovanju, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Peri D., (2000): Metodologija: Projektovanje i elaboriranje istraivanja u fizikoj kulturi, Beograd Peri D., (2001): Statistika: Primenjena u sportu i fizikom vaspitanju, Beograd Peri D., (2001): Informatika, Beograd



378

Perspectives on Distance Education, Student Support services, (2003): Towards More responsive Systems, Report of a Symposium on Students Support services in Distance Education, Vancuver PHARE, (2004): Pilot Project for Multi-Country Cooperation in Distance Education Philips V., (2003): The Virtual University Gazette, Gazette Potkonjak N. (1980): Sistemi obrazovanja u Engleskoj, SAD, Kanadi, Misao, Novi Sad Prodanovi T. (1970), Vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada odraslih, Kragujevac Radovan M., (2003): Projektiranje informacijskih sistema, Informator, Zagreb Radulovi B., (2002): Odabrana poglavlja projektovanja IS, T.F. Zrenjanin Research and Innovation in Open and Distance Learning, (2000): The Firs research Workshop of EDEN, Prague Rowntree D., Exploring Open and Distance Learning Simi D., Uvod u Informacione sisteme, FON, Novi Sad oti F. (1997): Uvod u kibernetiku, Radniki univerzitet "Radivoj irpanov", Novi Sad Sotirovi V. (1998): Zbornik radova, VIII Meunarodna Nauna konferencija, Zrenjanin Sotirovi V. (2006): Informatika, Novi Sad Sotirovi V., Radosav D., (1999): Informatike tehnologije, T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Sotirovi, V. (2000): Metodika informatike, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Sotirovi V., Radosav D., i dr. (2002): Informatike tehnologije kroz standardni softver DP-ja u okruenju 2002, T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Sretenovi D., Pekovi P., Ristanovi D., (1996): Internet, PC Press, Beograd Staji D., Bilinski P. (1998): Raunarske telekomunikacije i mree, Tehnika knjiga, Beograd Stevanovi M., (2004): kola po mejeri uenika, Varadinske Toplice Stevenson K., Sander P., (2002): Improving Service Quality in Distance Education Stojanovi I., Surla D., (1999): UML Uvod u objedinjeni jezik modeliranja, Novi Sad Stuple S. (1995), Stacker Multimedia, New York Subai P, (1997): Fazi logika i neuronske mree, Tehnika knjiga Beograd



379

Sustain Project, (2000): Dissemination Guide, Socrates ODL Minerva, SAD Telecommunications for Education and Training, (2002): The Internacional Conference, Prague The Pile Center, (2003): Instructional Communication Systems, UW Extensions, The Pile Center, USA Ullman D. J., (1988): Principles of Database and Knowledge Base Systems, Computer Science Press, Inc. Rockwille, Maryland, SAD Veljovi A., (2003): Menadment informacioni sistemi, Kompjuter biblioteka, aak Vieira R. (2001): Profesionalno programiranje - SQL Server 2000, CET Beograd Von J. Lussem., Sunderkamp S., Lernen mit Multimedia im Internet Voskresenski A. K., (1996): Didaktika individualizacija i socijalizacija u nastavi, Zrenjanin Voskresenski, K., (2004): Didaktika za profesore informatike i tehnike, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Vukadinovi V. S., (1988): Elementi teorije i verovatnoe i matematike statistike, peto ispravljeno izdanje, Privredni pregled, Beograd YU INFO (1998): Zbornik radova, Kopaonik YU INFO 2003, (2003): Simpozijum o raunarskim naukama i informacionim tehnologijama, Zbornik radova, Kopaonik YU INFO '97, (1997): Zbornik radova, Brezovica

www.datamonitor.com

www.eto.org.uk ericir.syr.edu www.europa.eu.int www.eurydice.org www.forrester.com www.jup.com

www.observETory.com



380

Documents

Informacioni Sistemi 62 Str