Smer: Inženjerski menadžment

Predmet: IKT

Seminarski rad(tema)

PRIKUPLJANJE PODATAKA O ULOZI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U VOĐENJU

KONKRETNOG BIZNISA

Profesor: Student:

Dr Alempije Veljović Stevanović Marina 21/2009

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC

TECHNICAL FACULTY - ČAČAK

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ-ЧАЧАК

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. DEFINISANJE POJMOVA.........................................................................................4

2. UTICAJ IT NA POJEDINE DELOVE ORGANIZACIJE..........................................5

3. PROMENA ORGANIZACIONIH OSOBINA POD UTICAJEM IT.........................8

4. NOVE ORGANIZACIONE STRUKTURE I NOVI MODELI ORGANIZACIONOG DIZAJNA.......................................................................................9

5. POŠTA SRBIJE.........................................................................................................15

5.1 Služba za sistemsku podršku...................................................................................15

5.2 Služba za mreže i komunikacije..............................................................................16

5.3 Služba za projektovanje i programiranje.................................................................16

5.4 Služba za održavanje opreme...................................................................................16

6. NOVI SERVISI I USLUGE.......................................................................................17

6.1 SPINTER – Internet provajder Pošta Srpske...........................................................17

6.2 Info – kiosk..............................................................................................................19

ZAKLJUČAK....................................................................................................................20

LITERATURA..................................................................................................................21

2

UVOD

Pojava, razvoj i difuzija informaciono-komunikacionih tehnologija je dovela do velikog broja privrednih i društvenih promena. Pojavom ovih tehnologija nastala je tzv. nova ekonomija ili informaciona ekonomija. U njoj su informacije osnovni izvor i baza za ostvarivanje konkurentne prednosti. Smatra se da su tehnologije (tačnije, njihov razvoj i difuzija u sve sfere) jedan od osnovnih elemenata u razvoju privrede i društva. Za razvoj privrede su neophodni znanje, ideje i informacije. Danas je znanje jedan od osnovnih preduslova za razvoj društva. Nastoji se da se između zemalja smanji gep znanja i informacija. Smanjivanje ovog gepa se sprovodi upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, jer se putem njih povećava komunikacija i razmena informacija između zemlja.

Informaciono-komunikacione tehnologije su osnovna pokretačka snaga nove ekonomije. Za razvijene zemlje postoje dokazi i podaci da postoji pozitivan uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na ostvarivanje ekonomskog rasta i razvoja. Međutim, za zemlje u razvoju i u tranziciji uloga informaciono-komunikacionih tehnologija nije jasna i tačno definisana. Ove zemlje zaostaju za razvijenim zemljama i fokus njihov ekonomskog razvoja je na drugim oblastima i industrijama, a ne prevashodno na sektor informaciono-komunikacionih tehnologija. Razlog ovake odluke većine ovih zemalja je nedostatak resursa, i kapitala i radne snage, i ulaganje u one oblasti koje su prioritetnije i sigurnije u odnosu na nove kao što su informaciono-komunikacione tehnologije gde postoji veći rizik i neizvesnost u ostvarivanju ekonomskih ciljeva. Iako, ove zemlje prelaze na tržišnu ekonomiju, postoje zemlje koje su ulaganjem u nove tehnologije, odnosno u razvoj industrije informaciono-komunikaciono tehnologija i njihove difuziju, ostvarile značajne rezultate u postizanju privrednog rasta i razvoja. Iz ovog razloga analiziraće se prednosti i nedostaci primene ovih tehnologija na razvoj.

3

1. DEFINISANJE POJMOVA

Organizacioni dizajn je model koji reflektuje stanje elemenata u organizaciji, oblik interakcija, uloge pojedinaca u izvršnim i kompetencije u upravljačkim procesima. Organizacioni dizajn izražava izgled i osobine njegove organizacione strukture. Organizaciona struktura predstavlja sistem veza i odnosa između elemenata u organizaciji preduzeća koji se projektuju za relativno duže vreme i formalno sankcioniše aktima preduzeća.

Preduzeće kao organizaciona privredna aktivnost je otvoren i dinamičan poslovni sistem. Ono svakodnevno trpi uticaje iz interne i eksterne sredine i mora da reaguje. Da bi PTT preduzeće bilo u stanju da deluje efektivno u okruženju, mora da preispita i jasno modifikuje svoj identitet.U svom dizajniranju pažnju treba usmeriti na balans između diferencijacije i integracije kako bi se sačuvala zajednička strategijska perspektiva i korporativni integritet. Dizajniranje organizacione strukture PTT preduzeća je usko povezano sa brzim razvojem informacione tehnologije.

Savremena preduzeća koriste informacionu tehnologiju (IT) u izvršnim i upravljačkim procesima. U izvršnim procesima automatizuje rutinske operacije, a u upravljačkim procesima obezbeđuje podršku za upravljačke odluke. U oba ova domena racionalizuje se i olakšava ljudska aktivnost. Informaciona tehnologija u preduzeću danas je sistem koji obuhvata računarske i komunikacione uređaje i sva znanja i metode potrebne za njihovu primenu.

 Savremeno preduzeće koristi informacione tehnologije u izvršnim i upravljačkim procesima. U oba slučaja zadatak tehnologije je da racionalizuje ljudsku aktivnost i da olakša rad ljudima u poslovnoj aktivnosti. Smatra se da su  Leavitt i Whisler prvi upotrebili izraz informaciona tehnologija i ispitivali njen direktan uticaj na organizaciju preduzeća. Leavitt i Whisler su razvili hipotezu o informativnoj organizaciji u kojoj se kombinuje upravljačko znanje i informaciona tehnologija. Njihovu viziju je činilo stvaranje mašina koje bi mogle misliti. Nakon trideset godina njihova vizija je postala stvarnost, pojavom računara.  Uloga tehnologije u preduzeću je u pomoći da se brzo reaguje na događaje iz sredine. Dobro informatizovano preduzeće može brzo da reaguje i da blagovremeno menja proizvodni program, kada se za to ukaže potreba. Takođe tom prilikom ono ostvaruje veću produktivnost i ujedno dobija na kvalitetu proizvoda. Kompjuterizacijom se postiže da i mali poslovni sistemi mogu da proizvode kvalitetne proizvode sa istom cenom kao i veliki sistemi, tako da je ekonomija obima ustupila mesto ekonomiji širine. Sa druge strane organizacioni parametri; podela rada, sistem odlučivanja, veličina jedinica i

4

mahanizmi koordinacije su promenili svoj izgled i oblikovali novu strukturu, koja savremenim preduzećima daje nove osobine.  

Informacione tehnologije u preduzetništvu imaju značajnu primenu u oblasti: Informacionih sistema za upravljanje finansijama, Informacionih sistema za upravljanje radnim procesima u preduzeću (npr. proizvodnjom), Internet i intranet tehnologija, Primene raznih digitalnih tehnologija u organizaciji poslovanja i vodjenju preduzeća od strane menadžmenta.

 Informacioni sistem je moćno sredstvo menadžmenta za upravljanje poslovanjem i svim radnim procesima u preduzeću. Danas se informacioni sistemi zasnivaju na primeni savremenih računarskih sistema i softvera, a na osnovu izgradjene računarsko komunikacione infrastruture predeuzeća. U zavisnosti od procesa rada koji pokrivaju postoje različite vrste informacionih sistema: informaconi sistem za finansije, marketing, komercijalu, upravljanje kadrovima, upravljanje proizvodnjom, magacinsko poslovanje, za upravljanje kvalitetom itd. Informacioni sistem omogućava da menadžment preduzeća na svim nivoima ima u svakom trenutku tačnu i pouzdanu informaciju o svim dešavanjima u procesima rada. Time se omogućava menadžmentu da donese optimalne i blagovremene poslovne odluke, zasnovane na analizi proteklih dogadjaja, statističkim podacima, trendovima, sadašnjem trenutnom stanju i sa ciljem upravljanja preduzećem da bi se ostvarili postavljeni finansijski i drugi poslovni pokazatelji za zadati vremenski period.Integralni informacioni sistem integriše sve hardverske i softverske resurse preduzeća u jednu jedinstvenu funkcionalnu celinu. Pojedini delovi informacionog sistema mogu imati različitu računarsku hardversku arhitekturu i različite operativne sisteme, i mogu imati jednu ili više baza podataka ali su svi integrisani u jedinstven sistem i povezani računarskim mrežama.Integralni informacioni sistem pored praćenja finasijskog stanja, omogućuje menadžmentu on-line uvid u realno stanje kompletnog proizvodnog procesa u fabrici i kontinualno praćenje:

 –         radnih naloga,–         proizvedenog asortimana proizvoda,–         količina,–         ostvarenog kvaliteta,–         troškova, rokova, isporuka,–         stanja u magacinima,–         otpatka i škarta,–         zastoja na postrojenjima i prekida proizvodnje,–        radnog doprinosa zaposlenih.

5

2. UTICAJ IT NA POJEDINE DELOVE ORGANIZACIJE

Tehnološka budućnost pošte usko je povezana sa brzim razvojem informacione tehnologije. Tradicionalna pošta sa dosadašnjim načinom poslovanja nema velike šanse za preživljavanje u tržišnim uslovima. Smisao informatizacije preduzeća jeste osposobljavanje za brzo reagovanje na događaje u sredini. Fleksibilnost preduzeća se ne može zamisliti bez uvođenja i primene IT. Može se reći da je fleksibilnost organizacije izbacila IT na prvo mesto na listi situacionih faktora koji oblikuju organizacionu strukturu preduzeća.Informatizovano preduzeće je sposobno da brzo reaguje , dođe do informacije brže, i da, pri tom, ostvaruje bolji kvalitet usluga. Kompjuterski kontrolisani sistem omogućuje da usluga bude brzo i tačno ostvarena, mogućnošću praćenja rada. U ovim uslovima možemo reći da je "ekonomija obima" ustupila mesto "ekonomiji širine". U velikoj proizvodnoj jedinici ljudi se osećaju slabi, bezimeni i nesposobni da utiču na način rada , kao i na konačne rezultate. S druge strane, pod uticajem IT, organizacioni parametri (podela rada, istem odlučivanja, eličina jedinica i mehanizmi koordinacije) su promenili svoj izgled i oblikovali novu strukturu koja savremenom preduzeću daje nove organizacione osobine. Organizacona piramida je uzrok mnogih korporativnih problema, jer je vrh suviše udaljen od baze. Piramida naglašava vlast, promoviše nesigurnost, iskrivljuje komunikaciju, ometa interakciju i otežava ljudima koji planiraju i izvršavaju da se kreću u istom smeru. Efekti IT na organizaciju mogu se sagledati iz analize uticaja koje ostvaruje na delove preduzeća, prema modelu "5s" (slika 1).

6

Slika 1: Pet osnovnih delova u organizaciji [3]

 

Pet osnovnih delova u organizaciji po Mintzberg-u čine: strateški vrh, srednja linija, operativno jezgro, osoblje podrške i tehnostruktura.

Strateški vrh - U strateškom vrhu oblikuje se "ideologija" preduzeća, kao dominantan sistem vrednosti, ideja i stavova koji čine poslovnu filozofiju ili kulturu preduzeća. IT omogućava širu specijalizaciju vrhovnog rukovodstva koje i dalje zauzima centralno mesto u strateškom upravljanju i vođenju preduzeća. Računarska podrška oslobađa rukovodstvo u vrhu niza operativnih poslova i omogućava mu da se bavi kreativnim aktivnostima.

Srednji deo - obuhvata linijske rukovodioce koji obrazuju hijerarhiju, od vrha do operativnog nivoa. Zahvaljujući IT imamo uspešnu kontrolu vrha nad delovima i imamo da ovaj "relejni sistem" u potpunosti preuzimaju računari. Uticaji IT na srednjem nivou doprineli bi da se promeni izgled organizacione strukture preduzeća u celini. On-line informacioni sistem zamenio bi mnoštvo analitičara i linijskih rukovodilaca.

7

Operativno jezgro - svi operativni poslovi iz strukture izvršne funkcije preduzeća mogu se u potpunosti informatizovati. Na ovom nivou moguć je najviši nivo tehniziranosti poslova, što je u sistemu PTT i učinjeno.

Osoblje podrške - ovaj deo u organizaciji IT ne može u potpunosti zameniti. Ovde IT služi kao "alat" za podržavanje, odlučivanje i obradu podataka.To su specijalističke službe preduzeća, koje se bave studijskim aktivnostima kao što su planiranje, istraživanje, razvoj i sl.To je inovativni deo preduzeća. IT je promenila način komuniciranja između članova u grupi i između strateškog vrha i funkcionalnih rukovodilaca. Kompjuteri su preuzeli ulogu informatora.Terminali na svakom kancelarijskom stolu i njihovo povezivanje omogućava da se kreiraju centri znanja, i da svako ko to želi može videti posao svakog drugog, onako kako je on i urađen. Time su potisnuti štabni rukovodioci (savetnici, specijalisti). Može se zaključiti da bi IT doprinela prevazilaženju klasičnog organizacionog konflikta između linije i štaba, inovativni deo preduzeća preoblikovala od hijerarhijske u adaptivnu organizaciju.

Tehnostruktura - u savremenom preduzeću neophodno je da postoji organizacioni deo sa grupama ljudi koji poseduju tehnička znanja, iskustva i veštine. Sa uvođenjem IT njihova uloga je redukovana na software, nadzor i instruktažu novog osoblja. Poslove kao što su operaciona istraživanja, studije rada i pripremu proizvodnje preuzimaju kompjuterski sistemi. U upravljačkom sistemu preduzeća IT je promenila njegov sadržaj i izgled. IT je umanjila razlike u strukturi između malih, srednjih i velikih preduzeća i između centralizovane i decentralizovane organizacije. Kako je M. Kujačić u svom radu "Funkcija menadžera u pošti" istakao u pošti bi postojale 3 grupe menadžera:

l. Vrhovni menadžeri:

-generalni direktor STRATEŠKI VRH

-zamenik generalnog direktora

-pomoćnici generalnog direktora

2. Srednji menadžeri:

-direktori direkcija SREDNJI DEO

-direktori radnih jedinica

-direktori sektora

8

3. Niži (operativni) menadžeri:

-rukovodioci službi IZVRŠNO OSOBLJE

-pomoćnici direktora radnih jedinica

-upravnici pošte.

Tehnološka budućnost pošte usko je povezana sa brzim razvojem informacione tehnologije. Tehnološka revitalizacija pošte je zato preduslov bez koje nema dugoročne stabilnosti sistema. U tom kontekstu stvaranje poštanske računarske mreže (POSTNET) je imperativ od čije uspešne realizacije u punoj meri zavisi opstanak pošte na savremenom tržištu. Izgradnja POSTNET-a i puno korišćenje svih mogućnosti koje ova tehnologija nudi je zadatak od prvorazrednog strateškog značaja za budućnost pošte.

3. PROMENA ORGANIZACIONIH OSOBINA POD UTICAJEM IT

Sa sigurnošću se može reći da IT utiče na organizaciju preduzeća i menja njegove organizacione osobine i to:

preoblikuje strukturu iz mehaničke u organsku, tj.iz hijerarhijske u adaptivnu, čini preduzeće fleksibilnim sistemom

redizajnira radna mesta, smanjuje administrativnu komponentu, potiskuje čoveka iz organizacije, racionalizuje i olakšava ljudski rad u svim delovima, a naročito u operativnom jezgru, smanjuje prosečnu veličinu preduzeća i njegovih organizacionih delova, utiče da "ekonomija obima" ustupi mesto "ekonomiji širine", ponašanje preduzeća je manje formalizovano, omogućena je neposredna komunikacija i inspiracija za kreativan rad i formiranje centara znanja u organizaciji.

Saznanje da IT izaziva promene na svim nivoima (individualni, grupni, organizacioni) i u svim delovima preduzeća (strateški vrh, srednja linija, operativno jezgro, tehnostruktura i osoblje podrške) ukazuje na nužnost organizacionih promena.

Problem je u tome što većina članova organizacije ne zna dovoljno o IT, njenim mogućnostima i uticajima na ekonomske i organizacione performanse. Sa druge strane, rukovodstvo preduzeća i uži krug stručnjaka znaju o mogućnostima IT, ali nisu sposobni da se suoče ili ne znaju kako da reše problem viška zaposlenih. Činjenica je da IT osposobljava preduzeća za racionalno ponašanje i efikasno poslovanje, a sada je pravo

9

vreme kada PTT-u predstoji period promena vlasničke i organizacione strukture. Ove promene znače promenu kulture, organizacione strukture i strukture moći u preduzeću.

4. NOVE ORGANIZACIONE STRUKTURE I NOVI MODELI ORGANIZACIONOG DIZAJNA

Razvoj IT uslovljava pojavu novih organizacionih struktura i to:

informatizovana organizacija pulsirajuća organizacija

organizacija kao mreža.

Informatizovana organizacija - osnovne karakteristike ove organizacije su veliki broj stručnjaka koji su raspoređeni izvan štabova i uprava, koji imaju značajnu operativnu ulogu i odgovornost. Ova organizaciona struktura ima oblik ravni i podseća na strukturu preduzeća od pre jednog veka. Po Druckeru proces transformacije ovih preduzeća će ugroziti mnoga radna mesta, status mnogih ljudi, naročito sredovečnih sa dužim radnim stažom, koji su najmanje mobilni i osećaju se najsigurnije u svom poslu, na svojim položajima i međusobnim odnosima i ponašanju. Najteži problem će biti obezbeđivanje, priprema i provera vodećih menadžera. Iskusni poslovni ljudi bi trebalo da se vrate u "škole".

Pulsirajuća organizacija - koja se menja ad hoc, a putem koje se preduzeće prilagođava situaciji. Umesto uniformnosti nova organizacija se prepoznaje po različitosti i raznovrsnosti jedinica kojima rukovode ljudi različitih profila, sklonosti i sposobnosti.Sve te razlike treba da poveže i uskladi generalni menadžer, koji je suočen ne samo sa raznolikim organizacionim oblicima, nego i sa različitim ličnostima i karakterima.

Da bi uspešno koordinirao takvom organizacijom, generalni menadžer mora biti dobar diplomata. Menadžerima koji žele da njihovo preduzeće funkcioniše na nov način, sugeriše se da pokreću promene tako što će najpre promeniti srednju liniju rukovođenja, koja je veoma konzervativna pa se stoga teško menja, a zatim i ostale zaposlene. Promene podrazumevaju promene ponašanja, načina mišljenja i pristupa poslovanju. Promene treba povezati sa sistemom nagrađivanja, koje treba da krenu odozdo od menadžera iz operative.

Organizacija kao mreža- G. Moorgan analizira organizacioni razvoj preduzeća i utvrđuje šest modela u razvojnom nizu od birokratije do mreže.

10

Model 1-kruta birokratska organizacija vođena jednim čovekom.

Model 2-birokratska organizacija vođena kolektivnim organom.

Model 3-birokratska organizacija sa timovima i radnim grupama.

Model 4-matrična organizacija

Model 5-projektna organizacija.

Model 6-mreža preduzeća sa labavim vezama.

Model 1, i 3 čine mehaničku-birokratsku organizaciju za stabilne uslove.

Model 4, i 6 čine organsku mrežu organizovanu za fleksibilnost i promene.

Model 1, i 3 su organizacione strukture preduzeća sa birokratskom kulturom.

Modeli 4 i 5 reflektuju participativnu i preduzetničku kulturu, dok model 6 predstavllja novu organizacionu strukturu baziranu na organskoj kulturi koja tek treba da se afirmiše. Znači, model 6 predstavlja organizacionu strukturu preduzeća za vreme koje dolazi. Preduzeće se strukturira kao labavo sastavljena mreža, u čijem centru postoji jezgro koje utvrđuje strateški pravac i obezbeđuje operativnu podršku za održavanje mreže. Jezgro ili centralna grupa kreira ideju, sve drugo (istraživanje tržišta, nacrt proizvoda, distribuciju itd.) obavljaju druge firme sa kojima se ulazi u ugovorni odnos (virtualna alijansa). Mada takvo preduzeće u javnosti ima jasan identitet, ono u stvari predstavlja mrežu preduzeća oko jedne ideje, proizvoda ili usluga.

Mreža se menja sa promenom proizvoda ili usluga, reduzeća u mreži se smenjuju tako da mreža nikad nema isti izgled.Takva organizacija predstavlja otvoren sistem ideja i aktivnosti, istem preduzeća u koji se po potrebi ulazi, sa prestankom potrebe iz njega izlazi.Organizacija je labava mreža bez granica i jasne strukture.

Na osnovu razvoja nove organizacione strukture, kao posledice razvoja tehnologije, dolazi do formiranja novih korporativnih organizacija. Videli smo, iz do sada izloženog, da novi pristup u vođenju preduzeća smatra da je organizacija skup pojedinaca koje povezuju zajednički sistem vrednosti, verovanja, ideja i ideala. Na ovim konceptima zasniva se nova korporativna organizacija, koja podrazumeva nove modele organizacionog dizajna, kao što su modularna, virtuelna i barrier-free organizacija.

Govoreći o organizacionim strukturama, upoznali smo organizaciju kao mrežu i njen model 6, tj. mrežu preduzeća sa labavim vezama. Možemo reći da je ova organizaciona struktura osnova virtualne organizacije.

VIRTUELNA ORGANIZACIJA je jedan od modela nove korporativne organizacije. Virtuelna organizacija predstavlja mrežu nezavisnih kompanija (npr. dobavljača, kupaca,

11

čak i konkurenata) koje su se udružile da bi međusobno razmenjivale znanje, delile troškove i tržišta. Izraz "virtuelan" potiče iz industrije kompjutera. Sposobnost kompjutera da stvara utisak da je njegova sposobnost memorisanja veća od njegove stvarne sposobnosti zove se "virtuelna memorija". Slično tome, budući da prikuplja resurse od raznih entiteta, virtuelna organizacija ima na izgled više sposobnosti nego što ih stvarno ima.

Smisao stvaranja virtuelne organizacije jeste da se poveća produktivnost ili konkurentska prednost firmi učesnica u zajedničkom poslu, kao što virtuelna memorija povećava kapacitet memorije. Firme učesnice udružuju se da bi iskoristile određene mogućnosti ili da bi ostvarile specifične strateške ciljeve, zatim, kada je cilj ostvaren razišle se.

Virtuelna organizacija nastaje tako što firme partneri iz svog lanca vrednosti uključuju ona područja aktivnosti u kojima su najkompetentnije ili najbolje. One privremeno "dislociraju" one aktivnosti koje će najviše doprineti specifičnom cilju, pri tom se odriču dela strateške kontrole i slede selektivnu strategiju. Takav vid strategije predstavlja zajednički napor u ostvarivanju konkurentskih prednosti za određeni posao.

Postojanje virtuelne organizacije omogućava direktno komuniciranje, razmenu znanja i informacije i na taj način premošćava organizacione granice. Premošćavanje organizacionih granica ima dugoročnu svrhu, kao npr. stvaranje novog proizvodnog sistema.U virtuelnoj organizaciji partneri dele rizik, troškove i profit.

U virtuelnoj strukturi zahtevaju se određene sposobnosti i veštine menadžmenta. Uspeh virtuelne organizacije zavisi od više stvari:

 

1. pravilno definisanje kjučnih kompetentnosti, 2. izbor pouzdanog partnera

3. utvrđivanje zajedničke vizije

4. donošenje zajedničkog strateškog plana.

Virtuelna organizacija se pokazala kao dobar način za lansiranje novog proizvoda i osvajanje novih tržišta. Međutim, treba imati u vidu da virtuelna organizacija ima i svojih slabosti (npr. jedna od kompanija može da razvije proizvod koji će direktno konkurisati novom proizvodu koje su te dve kompanije zajedno razvile).

Menadžment 90-tih god. favorizuje ideju "boundaryless organization" (organizacija bez granica). Prema ideji J. Welcha BARRIER-FREE organizacija (oslobođeno prepreka) treba da omogući efikasniju integraciju i koordinaciju internih i eksternih granica. Ovaj model se bazira na konceptu timske organizacije i timskog menadžmenta. Ovde se favorizuje horizontalna koordinacija, za razliku od drugih modela organizacije gde se koristi vertikalna koordinacija između viših i nižih hijerarhijskih nivoa.Ovaj model

12

organizaciju transformiše u mrežu interdivizionalnih timova i komisija sa specifičnim zadacima. Barrier-free organizacija je veliki izazov za menadžere. Od njih se očekuje da kreiraju fleksibilne, porozne organizacione granice i odgovarajući interni i eksterni sistem komunikacije. Aktivnosti preduzeća su grupisane prema srodnosti, ali nisu odvojene jasno povučenim granicama.

Radi se o novoj organizacionoj kulturi koja menja relacije menadžment-zaposleni, podstiče inovativne promene u preduzeću i u odnosima sa drugim preduzećima, institucijama i potrošačima. U barrier-free kulturi vrednuju se poverenje, pouzdanost i sposobnost prilagođavanja i prihvatanja principa demokratske organizacije. Da bi bila prihvaćena barrier-free organizacija, menadžerima se sugeriše da inoviraju sistem nagrađivanja i podsticaja, zatim sugeriše se program treninga koji treba da pomogne zaposlenima da razumeju i prihvate principe demokratičnije organizacije. Poznato je da se ljudi teško odvikavaju od onoga što su godinama upražnjavali i da se sporo privikavaju na novo, iz jednostavnog razloga što prihvatanje novog podrazumeva učenje.

Poštanski saobraćaj, kao sistem za prenos vesti i saopštenja, prati čovečanstvo od postanka civilizacije do današnjnih dana. Okolnosti nastanka i razvoja poštanskog saobraćaja, kao i obaveze koje svaka država preuzima na bazi Svetske poštanske konvencije i obaveza prema Svetskom poštanskom savezu, uslovile su tretman poštanskog saobraćaja kao određene vrste državne organizacije tj. organizacije koja treba da izvršava funkcije koje joj država odredi.

Razvoj društvenih odnosa i privrednih potreba, kao i modernizacija tržišnog poslovanja, uslovljavaju potrebu prilagođavanja pоšтаnsкоg sistema tendencijama tih pojava. Pоšтаnski sistem je po svojoj funkcionalnosti jedan od preduslova za savremeni razvoj drštva, koji treba da obezbedi odgovarajuće protoke poslovnih i drugih informacija. Razvojem informacione tehnologije i strukturnom reformom , pošta se našla na raskrsnici dva puta:

• put negovanja dosadašnjeg imidža (koji sigurno vodi do gubljenja sadašnjih korisnika).

• osposobljavanje za brzo reagovanje na događaje u okruženju, što podrazumeva, između ostalog, uvođenje novih usluga i fleksibilniji odnos prema zahtevima tržišta.

Pojava sve veće konkurencije na nekim segmentima tržišta poštanskih usluga, podstakla je da se razmišlja o uvođenju novih usluga. Tradicionalne poštanske usluge ne mogu više da obezbeđuju prosperitet ovog sistema, već su potrebne nove usluge i nova tržišta sa novim tehničko-tehnološkim dostignućima.

“Jedino je promena stalna” je čuveni zaključak,do koga je došao starogrčki filozof Heraklit još pre skoro 2500 godina, i on se u potpunosti može primeniti na današnje globalno poslovanje. Svet se menja brzo i fundamentalno. Globalna tržišta su već realnost. Razvoj tehnologije i svetska dešavanja stavljaju vlade i čitave industrije pred sudbonosni izbor: da se redefinišu ili da odu u istoriju. Simboli starog poretka ruše se svakodnevno, a ono što ostane čeka nesigurna budućnost.

13

Jedna od glavnih karakteristika okruženja u kom živimo su stalne promene, i to promene koje se stalno ubrzavaju. Jedino u šta se sigurno možemo pouzdati je da ništa neće biti kao što je bilo.

Živimo u periodu u kome treća tehnološka revolucija izaziva fundamentalne promene u svim sferama ljudskog delovanja i učestvuje u nastajanju fenomena najčešće nazvanog “ubrzana istorija”. Pozitivne promene su uslov pozitivnih dugoročnih ekonomskih, socijalnih i drugih promena, te stoga uspešna strategija razvoja nije moguća ako njenu srž ne čine te promene.

Globalno tržište je relativno novo svojstvo našeg sveta.Ono postoji zahvaljujući modernism komunikacionim sistemima, koji omogućavaju brzo i efikasno premeštanje robe, ljudi i informacija širom sveta.Globalno tržište i dobri komunikacioni sistemi formiraju začarani krug. Bolji komunikacioni sistemi olakšavaju međunarodnoj trgovini da se razvija, a ona sa svoje strane povećava zahteve za boljim komunikacionim sistemima. Tehnologija omogućava da se ovaj fenomen rasprostre kroz celo društvo, izazivajući važne promene u radnoj praksi sa odgovarajućim posledicama i na način života pojedinaca. Ovi efekti sa svoje strane stimulišu promene u društvenim institucijama kao što je, vlada, obrazovni sistem, socijalna i poreska politika, struktura porodice i dr.

Rastući značaj globalnog tržišta i međunarodne konkurencije stvara imperativan zahtev za mnoge organizacije da naprave fundamentalne promene u svojoj organizacionoj strukturi i radnoj praksi, u nameri da prežive u sve žešćoj konkurenciji. Neke od organizacija biraju radije da odmah pristupe neophodnim promenama, da se ne bi našle pred ultimatumom: ”Promeni se ili umri”. Brojne promene u savremenom svetu inicirane burnim tehnološkim razvojem (posebno u oblasti komunikacija) – izmene karakteristika tražnje i promene u poštanskim proizvodnim i troškovnim funkcijama – stvorile su pritisak na tradicionalnu ekonomsku strukturu poštanske službe i dovele u pitanje njenu dalju egzistenciju.

14

Suština rada se odnosi na savremene tehnološke pristupe, koji omogućavaju nove strategijske odnose pošta-korisnik usluge sa svrhom ostvarivanja opstanka, rasta i razvoja pošte i sticanje konkurentske prednosti. U tim okvirima informaciona tehnologija stvara nove mogućnosti za primenu adekvatnih koncepcija u poslovanju pošte.

U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduzeća će se sve više zasnivati na tehnologiji, jer preduzeća ako žele da plediraju na konkurentnost treba da idu u korak sa brzim tehničkim razvojem. Tehnologija sadrži znanje, stručnost, kao i načine za korišćenje faktora proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tražnja. Tehnologija je znati praviti stvari pomoću kojih društvo zadovoljava svoje potrebe. Ona je simbol ekonomskog rasta i kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet života. Tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske prednosti, odnosno, na osnovu nje se može održati - poboljšati strategijska pozicija preduzeća. Tehnologija je pokretač ekonomskog rasta i ona doprinosi rastu povećanjem produktivnosti.

Nova tehnologija čini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak jenajvažnija osnova održivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija određuje smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost procesa. Inovativnost u strateškom značenju kao strategijski način ostvarivanja konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvođenja ne samo novih tehnologija već i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristupmarketingu, novom načinu obuke ili organizacije. Pretpostavke - osobine nove - visoke tehnologije su ekonomija obima, visoka akumulativnost, segmentacija tržišta, nepredvidivi kraći životni ciklus proizvoda, fleksibilnost i sl., dok implementacija visoke tehnologije ima za rezultat sledeće efekte:

• veći prinos preduzećima sklonim promenama;• podizanje kvaliteta;• efikasnost sistema;• visoka dodatna vrednost u proizvodima;• smanjenje troškova i dr.

Dakle, za ekonomski rast preduzeća, inovativne-informativne tehnologije imaju izuzetan značaj, jer omogućavaju stvaranje novih proizvoda i usluga, a time se postiže brzina, fleksibilnost i povezanost sa korisnicima.

Polazeći od toga da je tehnologija procesa rada u pošti isto što i vršenje usluga, značaj uvođenja novih tehnologija za formulisanje strategija je veoma bitan. Bez inovativne tehnologije nema uslova za sticanje konkurentske prednosti, a tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne konkurentske strategije zasnovane na vremenu i znanju.

15

Možemo reći da je danas još uvek ukupno organizovanje i delovanje Pošte, u većini zemalja sveta, u potpunosti podređeno pružanju tradicionalnih usluga, odnosno univerzalne poštanske usluge kao glavnog reprezenta.Misija javne službe I zadovoljenje opšteg interesa, koji leži u osnovi koncepta univerzalne poštanske usluge, sistematski su ugrađeni u sve pore poštanskog sistema i predstavljaju ”hipoteku prošlosti” koje glavna prepreka procesu komercijalizacije Pošte.U radu se ukazuje na suštinu i značaj implementacije novih tehnologija u pošti. One predstavljaju osnovu budućeg poslovanja pošte i uključivanje u međunarodnu i uopšte poslovnu praksu zasnovanu na tržišnoj orijentaciji.

5. POŠTA SRBIJE

U sektoru za informacione tehnologije IT obavljaju se poslovi vezani za informatikuna području Preduzeća u smislu održavanja i eksploatacije informacionih resursa, davanja usluga trećim licima, strateškog planiranja, projektovanja i vođenja projekta razvoja IIS Pošta Srbije.

Sektor za IT je organizovan u četiri službe i to:

• služba za sistemsku podršku,• služba za mreže i komunikacije,• služba za projektovanje i programiranje,• služba za održavanje opreme.

5.1 Služba za sistemsku podršku

Ova služba se brine o hardveru i sistemskom softveru, kompanijskom serveru najvišeg nivoa S/390, serverima RS 6000 u nižim hijerarhijskim nivoima, te PC serverima u najnižoj ravni, nivou jedinice poštanske mreže. U ovoj službi se obavlja:

• instalacija i podešavanje hardvera, sistemskog softvera i ostalih softverskih produkata,

• održavanje i prilagođavanje sistemskog softvera potrebama Preduzeća,• kontrola i nadzor funkcionisanja sistema i otklanjanje grešaka,• zaštita informatičkih resursa,• definisanje potreba za hardversko softverskim komponentama, njihovih

kapaciteta i performansi.

16

5.2 Služba za mreže i komunikacije

Poslovi kojima se bavi ova služba su:

• održavanjem i razvijanjem lokalne računarske mreže (LAN),• održavanjem i razvijanjem (WAN) računarske mreže na celoj teritoriji

Republike Srpske,• pružanjem usluga korisnicima, povezivanja njihovih LAN mreža preko

čvorišta SPnet-a,• pružanje usluga ISP-a (Internet Service Provider),• održavanjem i razvijanjem VoIP tehnologije,• projektovanje mreže.

5.3 Služba za projektovanje i programiranje

Ova služba učestvuje u planiranju I projektovanju svih rešenja, te na implementaciji i razvoju tekućih projekata. Ova služba ima zadatak da:

• definiše standarde metodologije i dokumentuje razvoj softverskih produkata,

• prati dostignuća u razvoju i eksploataciji informacionih tehnologija,• organizuje i izrađuje projektne zadatke na osnovu zahteva korisnika i

planova razvoja sektora za informacione tehnologije,• bavi se izradom logičkog i fizičkog modela podataka, izradom novih baza

podataka i održavanjem postojećih,• izradom aplikativnih rešenja u odgovarajućem softverskom produktu,• dokumentuje projektna rešenja na način standardizovan u sektoru i sl.

5.4 Služba za održavanje opreme

Kao što samo ime kaže, bavi se održavanjem celokupne opreme u Preduzeću. U tu opremu spadaju: računari, monitori, štampači, mrežna oprema (ruteti, modemi, switch-evi...), UPS-ovi, faksovi, jednokabinski posrednici, kabinski posrednici sa računarom, telefoni, vage, brojači novca, kopir aparati... Postoje dva oblika održavanja opreme:

• sopstveno održavanje, koje obavljaju serviseri zaposleni u ovoj službi održavanja i

17

• ugovoreno održavanje, koje obavlja ugovoreni servis, uz koordinaciju servisera.

Služba za održavanje opreme sastoji se od: servisa i dispečera. Dispečerska služba obavlja poslove prihvatanja, administriranja i obrade prijava na uređajima koje pojedine pošte zahtevaju telefonom ili pismeno. Podaci se unose u računar i na prijavljenu intervenciju se uključuju serviseri. Takođe, dispečeri rade na izdavanju naloga za korištenje auta u Sektoru IT I ažuriranja aktivnosti oko toga.

6. NOVI SERVISI I USLUGE

Ovakva organizacija mreže SPnet-a otvara mogućnosti davanja i novih usluga koje do sada nisu pružane. Moguća je izgradnja VPN-a (Virtual Private Network) za sve korisnike koji nemaju svoju privatnu mrežu.

Prednosti ovakvog načina izgradnje VPN mreže su mnogostruke jer je SPnet najrasprostranjenija privatna mreža za prenos podataka u Republici Srpskoj. Čvorovi su opremljeni uređajima za prenos podataka velikim brzinama, omogućena je implementacija i čitavog niza dodatnih servisa. Izbegava se iznajmljivanje skupe komunikacione infrastrukture na velikim udaljenostima, potrebna je samo lokalna veza do najbliže jedinice poštanske mreže. Administraciju mreže vrše stručne ekipe Pošta Srpske, tako da nije neophodan educiran kadar samog korisnika.

Za pravljenje VPN-a se primenjuje i mogućnost kriptovanja kanala, te sistem javnih i privatnih ključeva.

6.1 SPINTER – Internet provajder Pošta Srpske

Od formiranja Spintera – Internet provajdera Pošta Srpske, neprekidno se radi na razvoju i uvođenju novih usluga i servisa. Servise možemo podeliti u dve osnovne grupe:

1. Komercijalne (servisi čije se korišćenje direktno plaća),2. Nekomercijalne (besplatni servisi korisnika Spintera).

18

Trenutno u asortimanu usluga Internet provajdera Pošta Srpske nalazi se osam komercijalnih servisa.

• SPINTER DIALUP SERVIS omogućava povezivanje računara putem modema i telefonske linije ili terminal adaptera i ISDN linije, na Internet;

• SPINTER E-MAILONLY SERVIS omogućava svim korisnicima Spintera da otvore dodatne e-mail naloge sa kojih je jedino moguće čitati elektronsku poštu. Sa ovih naloga nije moguća konekcija na Spinter, niti je moguće koristiti bilo koji drugi Internet servis.

• SPINTER WEB HOSTING SERVIS predstavlja najefikasniji način predstavljanja kompanija, njihove delatnosti, proizvoda i usluga kupaca i poslovnim partnerima širom Republike Srpske, BiH i sveta.

• SPINTER WEB DESIGN SERVIS – Imati prezentaciju svoje firme, usluga ili delatnosti na Internetu odavno je preraslo u potrebu. Nijedna ozbiljna firma više ne zanemaruje svoju Internet prezentaciju, a sve veći broj njih veliki deo svog poslovanja obavljaju upravo preko interneta. Zbog brzog širenja ovog trenda pitanje u poslovnom svetu više nije da li imate web stranicu, većkakva je, koliko je funkcionalna i pregledna, postoji li interakcija sa korisnikom, te šta sve njen posetilac može postići samom posetom.

• SPINTER MAIL HOSTING SERVIS namenjen je korisnicima koji žele da imaju e-mail adrese oblika funkcija Ž imedomena.ext, gde je imedomena.ext naziv registrovanog domena korisnika (primer: spinter.net ili postesrpske.com).

• SPINTER LEASEDLINE SERVIS namenjen je korisnicima koji žele24-časovno prisustvo na Internetu. Ovaj servis najviše odgovara firmama koje imaju potrebu za transferom velikih količina podataka.

• SPINTER SERVER HOUSING SERVIS namenjen je korisnicima koji nemaju stalan pristup Internetu, a žele da obezbede stalan pristup sadržaju svog servera.

• SPINTER BROADCASTING SERVIS – ovaj servis namenjen je medijskim kućama (radio i TV stanicama). Spinter broadcasting servis omogućava emitovanje programa medijskih kuća, čime se prostorna „pokrivenost“ ovih medija povećava na čitavu Internet mrežu.

Pored stalnog razvoja i uvođenja novih servisa, osoblje Spintera radi na unapređivanju postojećih servisa.

19

6.2 Info – kiosk

Info kiosk je uređaj za pristup komunikacijskim i multimedijalnim sadržajima. Osnovna namena ovog uređaja je da širokom krugu korisnika, na jednostavan i razumljiv način, pruži najrazličitije besplatne i naplative usluge i da, zahvaljujući multimedijalnim mogućnostima, plasira sadržaje reklamnog i propagandnog karaktera.Info kiosk je uređaj koji mora imati čvrstu građu i neophodnu robusnost koja dozvoljava smeštanje i upotrebu u javnim prostorima gde može biti izložen oštećenjima izazvanim grubim rukovanjem ili huliganskim napadima. Platforma za smeštanje aplikativne podrške za rad info kioska je klasični PC računar, smešten u pogodnom delu tela kioska. Info kiosk može biti opremljen TFT ekranom osetljivim na dodir, čime se u izvesnoj meri može nadomestiti upotreba tastature. Pored tastature koja je specijalno prilagođena i ojačana, mogući periferici su još i track ball, flopi, CD rom, zvučnici, mikrofon, webkamera, čitač magnetnih i smart kartica, štampač, USB port, MT kombinacija td.

Najvažniji ciljevi koji su poslužili kao motiv za izradu projekta uvođenja info kioska u pošte su:

• unapređenje poslovanja,• rasterećenje šaltera,• promovisanje samouslužnih servisa,• smanjenje troškova poslovanja,• ostvarivanje dodatnog prihoda,• podizanje imidža pošte,• saradnja sa državnim institucijama kroz zadovoljenje različitih potreba

korisnika,

U slučaju raspoređivanja info kioska po poštama, početno opredeljenje je izbor većih i frekventnijih objekata koji su uključeni na SPnet mrežu čije performanse u potpunosti podržavaju rad mreže info kioska.

20

ZAKLJUČAK

 

Mogli bismo da zaključimo, a umesto zatvaranja, treba usmeriti napore na poboljšanje odnosa sa postojećim i potencijalnim kompanijama. Organizacija bez granica koristi se kao način za izlazak iz teškoća, koje nastaju bilo zbog pritiska iz okruženja, graničenih resursa ili nekompetentnosti. Kriznim menadžerima sugerišemo da "strategiju oporavka" zasnivaju na analizi lanca vrednosti da sagledaju mogućnosti usvajanja elemenata modularne, virtuelne i barrier-free organizacije. To znači da preduzeće treba da dislocira neke aktivnosti iz svog lanca vrednosti da bi smanjilo troškove i povećalo kvalitet; da se angažuje istovremeno u mnogim alijansama kako bi obezbedilo pristup novim tehnologijama i/ili novim tržištima; da "ruši" granice unutar organizacije da bi povećalo fleksibilnost. Pošta bi trebalo da sa strukture težište prenese na procese, zatim na istraživanje mogućnosti za uštede i unapređivanje određenih procesa. Videli smo da nova korporativna organizacija insistira na znanju, na studiranju lanca vrednosti preduzeća, na interorganizacionom učenju kako bi se spoznale sposobnosti preduzeća. Savremeni menadžment pritisnut izazovima okruženja i internih teškoća otkriva novu arhitekturu kompanije koju vredi upoznati.

 

 

21

LITERATURA

 

1. Janićijević N., "Strategijsko upravljanje i organizaciona struktura", Naučna knjiga, Beograd 1990.

2. Drucker P., "The practice of management", Harper and Brothers, New York, 1954, prevod, Privreda, Zagreb 1961.

3. Mintzberg H., "The structuring of organizations", Prentice Hall, INC. Englewood Cliffs 1979.

4. Petković M., "Nova korporativna organizacija", Poslovna politika, br.7-8, Beograd 1996.

5. Bulat V., "Teorija organizacije i menadžment", Kruševac, 1995.

6. Kujačić M., Zbornik radova, XV SIMPOZIJUM O NOVIM TEHNOLOGIJAMA U POŠTANSKOM I TELEKOMUNIKACIONOM SAOBRAĆAJU, Beograd 1997.

22

23