2008/2009

Individualne razlike

Skripta iz skipte

UVOD

Metod: korelaciono istrazivanje (razlika izmedju experimentalne metode i metode individualnih razlika je u tome sto varijacije u prediktoru u exp izaziva experimentator dok su te razlike u metodu koji koriste individualne razlike posledica dugorocnog uticaja nasledja i iskustva)

Sadrzaj: krupne jedinice ponasanja preko pojmova licnosti, inteligencije, motivacije, stavova, samopoimanja.

Vrste podataka u psihologiji: S podaci -self report(struktuirani-item, sadrzi manju gresku merenja i nestruktuirani-rang na

crti) problem: ispitanici lazu(nase nije da ujurujemo koliko je ko slagao vec da napravimo takav item koji je neprovaljiv a koji meri ono sto nama treba da bi oni imali sto manje prostora za laganje), response set (daje 4 uvek). Podvrsta samoprocene je uzorkovanje iz izkustava(experience sampling)- svakodnevni izvestaj koji traje nekoliko nedelja(dobar je jer vidimo pravilnosti u ponasanju-intraindividualni varijabilitet)

R podaci -rating data… jedan ili vise opservera; bliski drugi ili profesionalci; prirodni ili laboratorijski uslovi; struktuirani i nestruktuirani. Problemi neslaganja opservera: neslaganje oko naziva crte, halo efekat, licnost ispitivaca(nesvesno iskrivljenje i pristrasnost)

T podaci -test… ispitanik ne zna sta mu merimo(exp. Sa dominantnim i submisivnim muskarcima i zenama)Ali: problem situacija nekada nije 100% provokativna samo za jednu crtu vec neka mala greska ili nepaznja u exp dovodi do potpuno drugih rezultata-pazi pri tumacenju.

L podaci -life-outcome (tempertantrum i razvodi)

Kada koreliramo ove podatke dobijemo da se S i R uglavnom slazu a T uglavnom ne slaze, mada ima primera i u kojima se slazu (aktometri i deca procenjena od strane profesora)

Pardigme za procenu licnosti: Patocentricna-psihopatologija i dijagnostika(MMPI) Interpersonalna-komunikacijski aspekt(CPI) Biologisticka-genetika, ucenje, uslovljavanje (Klonindzer) Lexicka-analiza svakodnevnog jezika (Katel, B5, Olport)

Podela prema nacinu objasnjavanja i generalizaciji: Deskriptivne-prvo treba da se slozimo oko fundamentalnih crta pa da idemo dalje

(hijerarhijski model, B51) Kauzalne –prvo biologija pa ce ti ona reci sta je osnovno u licnosti

OPSTA METODOLOSKA RAZMATRANJA

1 Mada Kosta i Mekkre idu ka kauzalnim.

2

Nauka i zdrav razum: 1.nauka se bavi neopozivim istinama (ali istina ne treba da se uzima kao kritetijum posto je i sama diskutabilna-svi pojmovi u nauci imaju idealizovane granicne pojmove, instrumentalisticko stanoviste kaze da bi nauka trebalo da se uzme kao princip po kome zakljucujemo); 2.nauka je sistematicno organizovan zdrav razum (traganje za objasnjenima koja se mogu empirijski proveriti)3.zrdav razum je slabo svestan opsega u kom vazi; 4.zdrav razum je cesto protivrecan (mada ni nauka nije bas 100% oslobodjena toga); 5.zdrav razum je mnogo dugotrajniji jer nema specifikovane pojmove i relacije medju njima(nauka koristi precizne definicije u terminima brojanja i merenja) 6.nauka tezi sveobuhvatnosti; 7.nauka barata apstraktnim terminima (da bi napravila sveobuhavtni sistem) 8.nauka primenjuje naucni metod iz koga izvodi zakljucke, a zdrav razum ne; 9.nauka je kriticki nastrojana.

Modeli naucnog objasnjenja:1) Deduktivni : explikandum je nuzna posledica premisa, koje ne moraju biti nuzno istinite.2) Objasnjenja po verovatnoci : statisticke generalizacije-explikandum je samo verovatan na

osnovu premisa3) Funkcionalna ili teleoloska objasnjenja : objasnjenja navodjenjem akcije koja dovodi do

nekog cilja(ovo objasnjenje je svodljivo je na prethodna dva)4) Geneticka objasnjenja :uzrok i nacin razvoja necega sa cim se sada susrecemo,

navodjenjem etapa razvoja, a u sustini su objasnjenja po verovatnoci.

Gnoseoloski status teorija:1. Realisticko : najstarije (ako nesto empirijski dokazemo to znaci da to postoji). Kritika:

a)teorija je samo iskazna forma a ne iskaz, a pretvara se u iskaz ako joj dodamo kvantifikatorski prefiks b) sadrzi idealne tj. granicne pojmove koje ne mozemo empirijski da ispitamo c)postoje protivrecne teorije za objasnjenje jedne pojave

2. Instrumentalisticko : teorija je rukovodeci princip zakljucivanja, teorija unosi red u exp cinjenice. Kritika: a)kontext odlucijue o tome da li je teorija ta iz koje proizilaze exp cinjenice, ili ona samo organizuje te cinjenice. Tj. Da li nauka ima sopstveni sadrzaj ili ne. b) u praxi se teorija tretira kao premisa a ne kao rukovodeci princip

3. Deskriptivisticko : sve sto opisujemo moramo opaziti culima i definisati preko culnih podataka. Kritika: a) culni podaci nisu cinjenice b) ne mozemo sve prevesti na jezik culnog iskustva c)nemamo dokaz za svodljivost d)hipoteticki konstrukti- nemaju ekvivalentan pojam u experimetu.

Redukcija teorija: teorija u teoriju.1. Heterogena :kada sekundarna ima termine koje nema primarna2, imamo kvalitativno

razlicite fenomene2. Homogena : kada i primarna i sekundarna imaju iste termine sa malo drugacijim

znacenjem. Nije redukcija u pravom smislu vec je samo prosirenje primarne teorije na drugu oblast (atomizam)

Formalni uslovi redukcije: 1. Povezanost :moramo znati da postoji bilo kakva veza izmedju onoga sta svodimo i na sta

svodimo (nema svodjenja svinje na kravu). Priroda veze je logicka (kada imamo sinonim ili jednosmernu implikaciju), stipulativna (proizvoljno, ali dogovoreno), fizicka ili

2 Primarna: fiziologija, sekundarna: psihologija; Sekundarna se svodi na primarnu.

3

materijalna (empirijska hipoteza, ne treba nam termin koji koristi sekundarna nauka kada imamo termin kojim je oznacena neka pojava u primarnoj, a koja je nuzan i dovoljan uslov da se desi pojava iz sekundarne neuke- npr. Ne treba nam termin potraga za novim, dok imamo lucenje dopamina)

2. Izvodljivost : moram biti sigurna da je nekada davno neko izveo psihologiju iz fiziologije (helmholc i ekipa), da bi ja sada mogla da vratim psihologiju pod fiziologiju.

Neformalni uslovi redukcije:1. Primarna mora biti empirijski dokazana i sira od sekundarne.2. Moramo dokazati da je fiziologija korisna za razvoj psihologije3. Kad uspostavimo redukciju shvatimo koliko su ustvari fiziologija i psihologija povezane4. Od razvijenosti disciplina zavisi svodjenje5. Redukcija nije svodjenje nedo je dedukcija tj. objasnjenje

Kritika: Fodor- nema brisanja jer ne mozes u potpunosti da svedes

Hipoteze: probna objasnjenja u obliku iskaza, ima funciju usmerenja istrazivanja i to sledecim redom: formulacija-deduktivna razrada(implikacije)-provera. Hipoteza je verovatna, a kada je dokazemo postaje zakon.

Formalni uslovi za hipotezu:1. Moguce je dedukovati posledice i empirijski ih proveriti2. Nudi resenje problema-zato je i pravimo3. Moguce ju je proveriti4. Mora da bude jednostavna i specifikovana

METODOLOSKI PROBLEMI U PSIHOLOGIJI LICNOSTI

Definicije licnosti se prave na osnovu: pojma individualnih razlika(Gilford, Klonindzer), koncepta organizmickog-delova iz kojih se sastoji licnost kao sistem, celovitog organizma-kako organizam funkcionise kao celina(Katel, Vodson)

CRTE

Relativno trajan nacin na koji se diferenciraju ponasanja razlicitih individua (svaka definicija licnosti mora da ima pojam individualnih razlika tj. crte). da bismo poredili bilo koje dve licnosti ne mozemo ih uzeti u celini vec moramo pronaci neki kriterijum po kome cemo govoriti o tome da li su te licnosti iste ili razlicite, e pa ti kriterijumi su crte.

Ti kriterijumi su siroki ili specificni (preme Ajzenkovoj hijerarhijskoj strukturi): tip-osobina (crta)-navika- specificna reakcija.

Ova definicija crte dopusta da i konstrukti kognitivne psi i inteligencije budu crte, a ne obuhvata somatske i morfoloske karakteristike jer se ne manifestuju u ponasanju.

Pojam crte: Relativno trajne distinkcije (razlikuje nas od drugih) Crta je sklop ponasanja

4

Crta je struktura koja stoji u osnovi licnosti Crte je tendencija za odredjeno ponasanje i reakciju Crte imaju fizioloske osnove

Dispozicioni pojam je unutrasnja struktura koja je u osnovi nekog ponasanja. E ti pojmovi su cirkularni jer: napravio si crtu na osnovu ponasnja, a sada to ponasnje objasnjavas crtom. Crte imaju egzistencijalnu hipotezu3 i ponasanje. Egzistencijalna hipoteza je ono sto nije cirkularno kod crta (mesto za fiziologiju)

Podela crta po modalitetu: Crte inteligencije-koliko dobro nesto radimo Crte temperamenta-kako nesto radimo Dinamicke crte-sta radimo, sta volimo da radimo, zasto nesto radimo (motive, potrebe,

interesovanja, stavovi)

Gilford:Poreklo crta- posmatramo ponasanje pa ga opisujemo prilogom, zatim to pripisujemo osobi, postaje pridev, a onda taj pidev tretiramo kao dispoziciju, postaje imenica.(maja oprezno prica sa drugima, maja je oprezna, postoji crta opreznosti) crte nije moguce direktno opaziti. Crta je svojstvo licnosti a ne ponasanja, ponasanje je indikator crte.

Postoje tri tipa opstih indikatora za svaki od tipova crta. Specijalni indikatori su:

1. expresivni pokreti koji imaju malu adaptivnu vrednost i za koje nije jasno da li su indikatori crta temperamenta ili postoje neke expresivne crte

2. socijalna grupa kojoj neko pripada3. emocionalana reakcija koju neko izaziva kod posmatraca

(tj. kada pravimo test za neku crtu onda iteme pravimo prema: opstim indikatorima- to su ponasanja u odredjenim situacijama, pokretima (milica drma nogu), socijalnoj grupi (da vidimo da li glasa za radikale pa onda znamo kakav je), sta izaziva kod drugih ljudi (ako ga drugi iskoriscavaju to nam govori o stpenu saradljivosti)

Predikcija ponasanja- svako ponasanje se sastoji iz: 1. Situacije - gde je najbitniji stimulus (a obuhvata i pozadinu)2. Privremena organska stanja osobe - gladan , zedan, uspeh ili neuspeh… trenutna!!!3. Crte - trajne!

Experimetalno procenjivanje crte: kada pravimo indikator na testu onda on ne sme da bude indikator ni za jednu drugu crtu, i ne sme da bude podlozan promenama pod uticajem trenutnih organskih stanja, i da bude nezavistan od situacije.

Katel: napravio jednacinu specifikacije koja predstavlja optimalno reagovanje u specificnoj situaciji preko toga koliko nam je posto svake osobine potrebno. Kriterijumi za egzistenciju konstrukata psihologije licnosti, tj. crta:

Gilford:

3 Predpostavljamo da postoje fizioloska osnova

5

Naziv crte treba da sledi iz opsrviranog ponasanja, moramo da budemo sto je moguce egzaktniji,svaka crta mora da integrise u neku opstu karakteristiku licnosti,a sto se tice broja crte koji treba da imamo: sa sto manje da pokrijemo sto vise i da nam se slazu istrazivaci sa nama.

Ajzenk: psihometrijski (faktorska analiza), genetski (evolutivni znacaj, mali broj gena je zaduzen za jednu osobinu, to je najadaptivije) bioloski (fiziologija), crta ima uticaj na socijalne dogadjaje .

Momirovic: konvergencija indikatora (ima neki broj itema koji super koreliraju sto je dokaz da pripadaju

istoj crti,tj kako napraviti dobar test) konvergencija modaliteta (faceti koji cine crtu moraju korelirati), diskriminativnost (da se po toj crti razlikuju ljudi i da se ta crta unutar jednog coveka razlikuje

od ostalih) taxonomska diskriminativnost (da kada vidimo indikator za neuroticizam da ga razlikujemo

od indikatora za extraverziju, tj. kvalitativna analiza) Ireducibilnost (ne mogu da svedem jednu na drugu pa onda tvrdim da su one bazicne) egzistencija fizioloskih ekvivalenata (neuralni korelat i fiziologija-to je nuzno neprecizno, jer

mi samo nagadjamo sta je tacno sa cim u vezi) relevantnost (ako je crta bitna videcemo je u velikom broju situacija i ponasanja tj. veliki br

ZV)

U psihologiji licnosti postoje sledeci nacini objasnjavanja ponasanja preko krupnih jedinica licnosti po Magnusonu i Endleru:

model crta psihodinamski model-Frojd situacioni model-sredinski faktori, Mishel interakcionizam

po prva dva faktori licnosti su glavne determinante ponasanja

ANTICRTISTI

Specifisti: nema crta, nema tipova, sve akcije su specificne i naucene, a zabluda o crtama napravila se generalizacijom stimulusaNpr. Hartshorn i Mej: Exp sa postenom i nepostenom decom koja varaju na kontrolnim ali ne i van ucionice, govori u prilog tome da nema crte postenja jer ona varira od situacije do situacije. Kontraargumet je da se postenje(+)moze predvideti a varanje ne moze, jer ono nije ista crta u svim situacijama (varanje iz koristi, varanje jer si varalica). Iz svega ovoga sledi da su neke crte stabilnije od drugih tj.to sto vi zovete crtama je samo posledica preterane generalizacije stimulusa (ponasanje je posledica specificne situacije a ne neke dublje strukture)

Mishel: najvaznija kritika crta empirijska evidencija ne daje gotovo nikakvu potporu crtama. To se ne moze pripisati losoj metodologiji ili greskama merenja vec losoj paradigmi. Iz kritike izuzima crte sposobnosti, postignuca, kognitivnih stilova-to ima konzistentnost. Tri razloga za njegovo stanoviste:

6

1. Nema doslednosti u ponasanju kros-vremenski i kros-situaciono2. Crte i stanja su konstrukti opservera3. Zakljucci na osnovu crta i stanja su prediktivno nekorisni

Istrazivanja na osnovu kojih je izvukao ove razloge:1. Sve studije pod 3.2. Mi ustvari nismo dosledni u ponasanju nego sebe tako opazamo jer imamo subjektivni

dozivljaj doslednosti, zbog konstatnog fizickog izgleda, slicne sredine i socijalnih uloga u kojima se nalazimo, zato sto stvaramo implicitne teorije licnosti (uverenje da neke crte uvek idu zajedno), halo efekta (na osnovu prvog utiska sve ostalo) i fundamentalne greske atribucije(nase ponasanje spoljnim ciniocima a tudje unutrasnjim ako je ono negativno)

3. a) Studija o onim likovima koji idu da obrazuju ljude u Nigeriji: bolje su svoj uspeh predvideli sami ljudi na S merama nego bilo kakvi opserveri i intervjueri koji su pritom odlicno medjusobno korelirali.b) Studija o autoritetu i vrsnjacima: male korelacije za razlicite autoritete govore protiv postojanja generalne crte autoritarnosti (odnos prema autoritetu)c)Hartshorn i Mej- moralno ponasanje dece (ono kada varaju na testu a ne i van ucionice)d) Uslovljavanje je nezavisno od crta licnostie) Studija o agresivnosti i zavisnosti kod dece je pokazala da nema neke korelacije izmedju kategorija zavisnog ponasanja, a da su oni polno uslovljeni.f) nema konzistentnosti u perceptualnoj odbrani na slicne ugrozavajuce stimulus - ima razlike u prosecnoj brzini reakcije ali nema razlike na nivou pojedinca.g) koeficijent licnosti- bilo koji instrument i bilo koji kriterijum (debljina bolnickog kartona) ne moze da predvidi ponasanje bolje od 0.2 do 0.3

Socijalno kognitivni konstrukti: akcenat je na tome sta neko radi u nekim okolnostima u toku prevazilazenja situacije (coping) a ne na sirokim crtama licnosti. Varijable licnosti shvatamo na dva nacina:

strukturalni -od cega se satoje konstrukti funkcionalni -da kroz konstrukte razumemo sta neko radi

vrste soc-kog konstrukata kompetencija-vestina i kog kapacitet, skupljanje info personalni konstrukti i enkodirajuce strategije-kako obradjujemo i tumacimo

podatke, tako stvaramo stavove o sebi i drugima ocekivanja-najvazniji jer omogucuje predvidjanje, utice na selekciju ponasanja. Ako-

onda strategija o posledicama ponasanja . Po Mishelu zbog ovoga mislimo da smo konzistentni. Imamo i ocekivanja o sopstvenoj efikasnosti (ima jaka veza izmedju percepcije sopstvene efikasnosti i stvarne efikasnosti)

subjektivne vrednosti, preferencije ciljevi- i na osnovu njih biramo odredjene situacije, Mishelu imaju veoma visoku stabilnost

samoregulisuci sistem-postavljamo ciljeve i tako regulisemo ponasanje (npr. Hladni i vruc4 kognitivni sistem kao i razlicite strategije odlaganja potkrepljenja-interna i externa )po Miselu krosituaciono i krosvremenski stabilne 5

INTERAKCIONIZAM

4 Kognitivne moderatorske varijable koje uvodimo da bismo objasnili neko ponasanje5 Socijalne sposobnosti, kognitivne sposobnosi, postignuce,IQ

7

Koncept interkcije(mehanicisticko): individua X situacija individua X tip reagovanja tip reagovanja X situacija individua X situacija X tip reagovanja

Koncept interakcije(dinamicki): Interakcija medijacionih, reakcionih i situacionih varijabli unutar-situaciona: situacija utice na ponasanje pa to ponasanje utice na situaciju (jaki

impulse agresivnosti se potiskuju zbog ego-ideala pa dolazi do preterane submisivnosti cak i kad treba biti agresivan-kruzenje energije)

kros-situaciona: interakcija situacija X licnost na duge staze tj.stalno biramo iste situacije (restrikcija ostalih) i po Mishelu zbog ovoga imamo utisak da nam je ponasanje stabilno

Magnuson i Endler :individua je namerni aktivni pokretac inerakcije njenih kognitivnih i motivacionih faktora i psiholoskog znacenja situacije za individuu.(ista situacija je drugacija za mene i tebe, a samo nam je intelekt invarijantan kros-situaciono)

Medijacione varijable-hipoteticki konstrukti, tj osobine licnosti preko kojih objasnjavamo ponasanje. Dele se na :

strukturalne (inteligencija i kognitivna komplexnost, nije situaciono specificna vec je invarijantna),

varijable sadrzaja (informacije o specificnoj situaciji), motivacione varijable (nagoni, potrebe, motive - zasto interpretiramo neku situaciju onako

kako je interpertiramo), reakcione varijable -ponasajne varijable(dele se na : manifestana ponasanja, skrivene

reakcije-emocije, fizioloske reakcije, artificijelno ponasanje)

Medijacione varijable mogu medjusobno uticati jedna na drugu i tada se zovu moderatorske.

Konzistentnost:Posto postoji medijacioni nivo i nivo ponasanja, oba mogu biti i konzistentni i nekonzistentni- ali nema jasne veze izmedju ova dva nivoa. Naime, kada je neko konzistentan na medijacionom nivou on moze biti ili konzistentan i na ponasajnom ili nekonzistentan. Isto tako u osnovi konzistentnog ponasanja moze stajati i konzistentnost na medijacionom nivou ali i nekonzistentnost. E taj odnos zavisi od situacije (npr. Razlicito ispoljavanje anxioznosti-cutanje i pricljivost)Konzistentnost reakcionih varijabli:

apsolutna - uvek isto ponasanje nezavisno od situacije relativna -postoje varijacije u zavisnosti od situacije ali se cuva rang individue (to propagiraju

crtisti) koherentnost -ponasanje u skladu sa situacijom, slican profil reagovanja za istu situaciju

mozemo imati nas dve ali neko treci ne mora reagovati kao i mi, ali nisu svi koherentni. Uvek podrazumeva da ima interakcije(kros-situacionu) licnost X sredina. Ne cuva se rang individue.

koherenntno ponasanje: ono je razumljivo i predvidljivo ukoliko: znamo kako osoba interpretira neku situaciju kako obicno raguje u tako interpretiranim situacijama postoji teorija koja dovodi u vezu licnost i situaciju

8

inerpretacija situacije: istrazivanje situacije u terminima licnosti (ili kako ih je videla individua ili u terminima

medijacionih i reakcionih varijabli) koriscenjem empirijskih metoda u odredjivanju situacionih faktora

Da li ce rang biti sacuvan ili ne to zavisi od toga da li se interpretacija situacije uzima u obzir i koja je atribucija. Apsolutna konzistentnost je utopija i niko je ne postulira jer ne postoji.

Ti ne reagujes uvek isto ali cemo mi interakcionisti znati da tumacimo to ponasanje u skladu sa situacijom.

Konzistentnost medijacionih varijabli: jedino sto je konzistentno je intelekt i kognicija. Varijable sadrzaja i motivacione varijable su situaciono specificne. Stil procesuiranja info je nastao socijalnim ucenjem.

M&E- ima konzistentnosti samo kod nekih medijacionih i reakcionih varijabli a nas zadatak je da utvrdimo kod kojih.

Postoji razlika izmedju situacije kao celine=kontextualni okvir(pruza kontext u kome ce reagovati individua, ona ima implicitna pravila koja determinisu ponasanje-fudbalska utakmica) i situacionih znakova unutar situacije

CRTISTI

Generalisti: akcije su povezane u siroke opste kategorije: crte i tipovi. Nema generalizacije stimulusa jer se slicno ponasanje ispoljava i u potpuno razlicitim situacijama(posledica strukture licnosti a ne situacije) tj. isti covek reaguje isto u razlicitim situacijama. Tome u prilog: ranije osudjivani prave vece saobracajne prekrsaje-postoji neka crta loseg ponsanja.

Model merenja:Veza izmedju indikatora i onoga sto hocemo da merimo- konstrukti licnosti. Crtisticki model merenja pociva na:

1. svaka osoba ima svoj pravi skor na nekoj crti2. postoji linearna veza izmedju skora na testu i pravog skora.

Iz ovoga sledi da postoji relativna konzistentnost (ne poricu uticaj situacije na ponasanje), ali uvek isti rang!!!

Psihodinamski model nema ovu linearnu povezanost.

Protivargumenti Mishelu:1. Ajzenk na Hartshorna i Meja:

Nisu sve situacije podjednako inspirativne pa zato ne dolazi crta onakva kakvu imamo.

Crta je dosledna samo kod malog broja ljudi i zato je continuum (deca nekad varaju a nekada ne)

Niska korelacija izmedju testova se povecava kada se agregiraju mere sa razlicitih testova za svaku od osobina.

Ako ne postoji postenje to ne znaci da ne postoji ni jedna crta

9

Istrazivanje je radjeno na deci i moze da se pretpostavi da ce se ponasanje razviti kasnije kao konzistentno.

2. Blok (o vremenskoj stabilnosti crta) Pokazao konzistentnost na R i S podacima, i da oni koreliraju Problem sa T podacima koji su protivrecni Na nekom svom exp pokazao da smo samo tako konzistentni u vremenu i kad smo

veliki i kad smo deca.3. Bem i Fander na Mishela i Pika:

Nasli suprotne rezultate i onda im objasnili da je postojala mala experimentalna varijacija koja je dovela do skroz obrnutih rezultata: bivstvovanje ispitivaca pored deteta na zadatku odlaganja potkrepljenja

Oni predlazu da se uvede Q sort rating. To je ‚licnost situacije‘. Da bismo izbegli da postoji razlicito tumacenje jedne iste situacije od strane nas kao ispitaivaca i nekog kao ispitaivanog. Tj. kazu da se mora uzeti u obzir da postoji subjektivno tumacenje situacije (interakcija situacija X licnost)

4. Epstajn: Pratio studente mesec dana i agregirao im mere za parne i neparne dane i tako sto

je vise agregacija radio to su mu ispitanici postajali konzistentniji Sto je veci broj dana to je manja SD. Ne valja da uzmes korelaciju samo izmedju dve situacije jer bi to bilo kao da uzmes

korelaciju izmedju samo 2 itema na testu. Najpouzadanije bile su emocije, pa impulsi, pa ponasanje, pa situacije… sve je

pouzdanije sa pozitivnim iskustvima nego sa negativnim. Neke varijable su tako retke da se ne povecava pouzdanost sa agregacijom dana, sto

ne znaci da ne postoje (mala pouzdanost ali i male SD) Postoje stabilniji i manje stabilni ljudi

5. Meta studija: Situacione varijable objasnjavaju 10% varijanse ponasanja isto kao i varijable licnosti Interakcija razlicitih aspekata licnosti objasnjava vise varijanse od interakcije

licnostXsituacija Sve ostale interakcije i demografske varijable objasnjavaju zanemarljivo malo

varijanse6. Fander i Ozer

Reverzivni insentivni efekat (dosadan posao, dolar i 20 dolara-bolji ovi za 1 dolar); Milgram; pomaganje u knez mihajlovoj

Zakljucak: situacija ne objasnjava nista vise nego licnost Iako su u exp koriscene extremne situacije efekat situacije nije dovoljno jak da bismo

ga proglasili bitnijim od efekta licnosti+u stvarnom zivotu nema tako jakih situacija Iako objasnjavaju malo, ne mozemo da zanemarimo ni situaciju ni licnost

7. Cukerman i Melstrom Mozda ne valja metrika ali to ne znaci da postoje crte

8. Bem i Alen Ljudi se razlikuju u doslednosti a uzrok je samoprocena doslednosti (njihova

moderatorska varijabla) Rezultati: oni koji su sebe procenili kao doslednije su imali i manje SD, tj bili su

procenjeni kao dosledniji Mishel i Peak kazu da to demonstrira slaganje R i S podataka, a ne kros-situacionu

stabilnost Posle ovoga uvodjene su i mnoge druge moderatorske varijable (vremenska

stabilnost sklopa reakcija)

10

Odgovor Mishela i Pika na Bema i Alena: Paradox konzistentnosti: nema je na T podacima a ima je na S i R podacima. To pokazuju replikacijama Bema i Alena. Postoje 3 nivoa agregacije u kojima se trazi kos-situacina i kros-vremenska konzistentnost:

Razlicite okolnosti unutar iste situacije (dolazak na fax i guzva na mostu) Razliciti nacini ispoljavanja nekog ponasanja (ispoljavanje savesnosti...mi ne idemo na

predavanja ali se bavimo faxom a neki idu ali tamo spavaju) Razlicite situacije (kad si savestan u svim sverama zivota, i strebas i ides na predvanja i dan ti

traje 50 sati!)

Rezultati: percepcija sopstvene konzistentnosti nije bila u velikoj korelaciji sa opserviranom konzistentnoscu, ali je korelacija jaca kod studenata koji sebe opisuju kao konzistentnije. Mishel i Pik to objasnjavaju time sto samo gledamo protoptipske situacije a zanemarujemo ostale pa zato opazamo konzistentnost ili nekonzistentnost. Korelacija izmedju R i S podataka. Postoji razlika u doslednosti prototipskog ponasanja, u vremenskoj stabilnosti, kod konzistentnih i nekonzistentnih studenata, ali je nema za manje prototipsko ponasanje. Vremenska stabilnost- jake korelacije nisko varjabilnih, slabije za visoko varijabilne. Nema nikakve razlike za kros-situacionu konzistentnost, svi imaju male korelacije.

Globalni zakljucak: postoji stabilnost i moraju se uzeti agregirane mere.

OPERACIONALIZACIJE CRTA I TEORIJE

Imamo dva nacina proucavanja licnosti preko upitnika: Upitnici bazirani ni na cemu, tj samo skup kojekakvih itema i nabrajanja koji cine inventar

licnosti, bez neke teorije u pozadini Upitnici koji su proizasli iz postavki neke teorije licnosti

GILFORDTri grupe dispozicija za faktore temperamenta:

Opste Emocionalne Socijalne

U okviru svake ima 6 kategorija koje se ukrstaju sa ove tri i tako se dobijaju temperamentalni faktori ili primarne crte temperamenta.Instrument GZTS:

S podaci Standardizovani kvazi-impersonalni intervju 10 crta X 30 itema, da-ne-? Upitnik Nije namenjen da razlikuje normalne od bolesnih ali i tu radi

Psihotici su manje socijabilni i manje reflexivni Neurotici su emocionalno nestabilni

Kako je izbegao socijalno pozeljne odgovore i laganje: Projektivne stavke Patologija ne zvuci tako samopodcenjujuce Dzejkobs-Schlaf skala laganja otkriva:

Krupno falsifikovanje-svesno Suptilno falsifikovanje-nesvesno iskrivljenje Nebrizljivo odstupanje-nedosledno sarajuce odgovaranje na iteme

11

Ima test-retest pouzdanost ima unutrasnju konzistentnost Ima konstrukt validnost:

exp sa gladovanjem-test retest…depresija, nervoza, socijabilnost, emocijalna stabilnost, nema promene na maskulinosti (zbog soc. ucenja, a nije posledica neceg urodjenog) i ratimiji;

dobro diferencira profesije-radjeno poredjenje (medicinske sestre su socijbilnije od inzinjera)

Ima prediktivnu valjanost Korelacije sa uspehom na koledzu

Sve crte su mu na mestu osim maskulinosti- to je vise skup polnih razlika, ali dobro deli muskarce od zena.Promena sa godinama:

Opadaju socijalne crte Raste emocionalno zdravlje-mada ima i suprotnih rezultata Uzdrzanost raste

Razlike izmedju muskaraca i zena: M: uspon+;prijateljska nastrojenost- F: uzdrzanost+; socijabilnost+

IQ pozitivne korelacije sa svim osim sa socijabilnoscu, a najvise sa uzdrzanoscu.Interesovanja koreliraju sa maskulinoscu.vrednosti, motivi itd. ne koreliraju ni sa cim.

Hormeticke, dinamicke kategorije Potrebe

Organske (glad, zedj, muski sex poriv, potreba za fiz aktivnoscu) Sredinske (meka sredina, urednost, tacnost, paznja) Postignuce (tri faktora:opsta ambicija, perzisentan napor, izdrzljivost) Samoodredjenje (sloboda, samodeterminacija-suprotno od zavisnosti, kulturni

konformizam, postenje) Socijalne (gregarni motiv,ljubaznost,disciplina, agresija)

Interesovanja Vokaciona

Profesionalna (milica) Komercijalna (ela) Fizicka aktivnost (DIF-ovci)

Avokaciona Otvorene aktivnosti (avantura i zabava) Specificne aktivnosti Cenjena interesovanja Interesovanja u oblasti misljenja (autisticko, reflexivno, rigorozno,

konvergentno, divergentno) Stavovi (liberalizam-konzervativizam; religioznost; humaniterne orijentacije; nacionalizam;

postune promene-revolucija;autoritarnost; vodjstvo)

AJZENKProblem normalnog i abnormalnog-kontinuum!

12

Postulati: za opis ponasanja se koriste crte, koherentene crte obrazuju tipove jer koreliraju, tipovi imaju neuralni korelat i urodjene faktore

Cela licnost je u sustini EXTRAVERZIJA, NEUROTOICIZAM I PSIHOTICIZAM. Prvo je imao prva dva po uzoru na Galena, Vunta i Kanta, to je bazirao na snazi afekata i brzini njihove promene.

Extraverzija: aktvan, zivahan, socijabilan, pustolovan, dominantan, pricljiv, surgentan (u centru paznje), nepouzadan, impulsivan

Introvert: introspektivan, tih, samotnjak, rezervisan, neimpulsivan, planira, etika, pouzadan, pesimistican

Neuroticizam: napet, stidljiv, anxiozan, depresivan (Ajzenk kaze i nizak IQ), najvise pod uticajem nasledjaNeuroticni introvert: distimija(anxioznost+ depresija)Neuroticni extraverti: histerija, razdrazljiv

Psihoticizam: poremecaj saznajnih procesa, kvalitativno razlicito od N, sve funkcionalne psihoze dele veliki deo varijanse tj. kontinuum, impulsivnost, nedostatak kooperacije, oralni pesimizam, rigidnost, niska super-ego kontrola, niska socijalna senzitivnost, ostra narav, agresija, egocentrican, hladan, kreativan, impersonalan, neempatican, muskarci su uvek + na P u odnosu na zene (na skroz jednom kraju P su empatija i socijabilnost a na drugom shizofrenija i psihopatija i ekipa)- potpora savemu ovome je da su manija i shizofrnija nasledne. Ako imaju IQ+ onda su genijalni, a ko imaju IQ- onada su neprilagodjeni

Teorija extravrzije je zasnovana na : empiriji-faktorska analiza, experimenti neuralnim korelatima- Pavlov i Rusi:

dimenzija jacine nervnog sistema (odnos excitacije prema inhibiciji-tj slab i jak NS) tj. Introvert ima slab nervni sistem

lakoca pobudjivanja-introvert je lakse pobudljiv dominacija u odnosu na dinamizam-ekvilibrijum (dominacije excitacije ili dominacija

inhibicije)introvert-dominacija excitacije koja deluje inhibitorno na nize centre uslovljivost- introvert je uslovljiviji

Kod Ajzenka nisu excitacija i inhibicija nezavisne kao sto su kod moskovske skole.Da je bolji dinamizam nego jacina NS kazu nalazi: EEG mere i brzina uslovljavanja.Halova teorija reaktivne inhibicije: kod introverata se sporo razvija, slaba je i brzo se gasi.

tapping test

Retikularna formacija kada ima nizak aktivirajuci prag a visok sinhronizirajuci salje excitaciju u kortex! Experimenti u prilog (introverti):

nizi senzorni pragovi za sve, zbog visoke pobudjenosti kada mu uvedes distraktor on je losiji i bolje radi kad je sam osetljiviji na trensmarginalnu inhibiciju (opadanje u postignucu kada je intenzitet stimulusa

veliki), zato su tolerantniji na senzornu deprivaciju visa kriticna frekvenca bljeskajucih fosfena (prag preko kog nema vise produkcije senzacije) stimulisuce supstance(kofein i ekseri) deluju na njih jace ako zadatak vodi smanjenju pobudjenosti oni su efikasniji

13

tapping test -darko moze do prekosutra-tj. u manjoj meri razvija reaktivnu inhibiciju EEG- niza alfa aktivnost brze se oporavlja od prethodne stimulacije, i zato je responzivniji nizi prag fuzije bljeskajucih tacaka (vise razlikuju slicne stimuluse… prag za bol)

Faktorska analiza: u polju extraverzije ima dve grupe itema- socijalna extravrzija i impulsivnost (negativno korelira sa N) E i N su ortogonalne. Najvazniji exp u prilog toga da je extraverzija jedinstvena dimenzija je exp limunov sok, tj. exp sa salivacijom. Kolicina salivacije korelira sa intro i extra, to mu je kao fizioloska osnova koja je ultimate! A cak i itemi koji su najzasiceniji najbolje koreliraju sa salivacijom. N nisko korelira sa salivacijom.

Neuralni korelati: N+(uvek reagovanje na stresore istim delom simpatikusa)Uzroci N+:

uticaj okoline (kod svih se javlja podjednako cesto i podjednako verovatno)=stres genetika=genetski labilan autonomni sistem

jednofaktorski multifaktorska(najverovatnija) multipla uslovljnost

interakcija

Merni instrument: EPQ 90 itema 4 skale(E,N,P,L) Individualno i grupno, i pismeni i nepismeni i deca i odrasli Drugi su nasli da su mu faktori robusni i da je N najhomogeniji i najunivokalniji, a da je P

najmanje univokalan

Neuroticari: N+, E+Osudjenici:P+,N+,L+ i kod zena E+Narkomani:P+, L+

Sa godinama opadaju svi skorovi sem L.Oni koji su L+, su neutralno E, i nisko P i N

Ima i C skalu (skala kriminaliteta koja nije posebna dimenzija licnosti ali je knezevicu zanimljiva): C+ cesce kod E+(uslovljavanje, ne mozes E+ usloviti da bude socijalno dobar) Oni koji kradu su samo E+ a normalni na ostalim dimenzijama Agresivni i okrutni imaju P+ Oni koji su se vise puta ogresili o zakon E- i L+

U B5 ukljuceni N i E a P razbijen na A i C.

MOMIROVICEV KIBERNETICKI MODEL KONATIVNOG FUNKCIONISANJA Regulator aktiviteta EPSILON

najnizi u hijerarhiji , isto sto i Ajzenkovo E, funkcija: regulise aktivirajuci deo retikulatne formacije (zato odredjuje aktivitet

ostalih sistema, kognitivnih i motornih procesa), a u ekipi sa kortikalnim procesima odredjuje da li smo E+ ili ne.

poremecaji:depresija, hipomanija

14

Regulator oragnskih funkcija HI Subkortikalni (hipotalamus), nadredjeni kortikalni centri Poremecaji: kardiovaskularni, respiratorni i drugi sistemi ne funkcionisu bas kako

valja Hipohondri!

Regulator odbrane ALFA Limbicki sistem Slican N Inhibitorni konativni sistemi u ispoljavanju odbrambenih reakcija Regulise tonicko uzbudjenje(raspolozenja, napetost); malo geni, malo uslovljavanje Poremecaji: neuroze, fobije, emocionalna preosetljivost (i uzrok i posledica)

Regulator napada SIGMA Libicki sistem Slican P Tonicko uzbudjenje sistemom za destrukciju Da bismo nekog roknuli treba nam i da budemo + na aktivitetu u suprotnom to sve

ostaje samo dobar plan Primarna agresija (neposredna-udri direktno i odmah), sekundarna agresija(napdani

ako te je neko napao, rece sistem za odbranu) Poremecaji: razlicite agresije

Sistem koordinacije DELTA Nadredjen za ova 4 Slican P Drzi nas u ravnotezi Osnova za Ajzenkovo P Poremecaji:dezorganizacija i disocijacija kog i kon procesa i ode motorika (sedi u

cosku ne moze nista, ni da smisli ni da uradi) Sistem integracije ETA

Najvisi u hijerarhiji, integrise ove prethodne sa spoljasnjom sredinom Frontalni deo korteksa (najverovatnije) Formira se kroz soc procese,narocito uslovljavanje Poremecaji: socijalna maladaptacija

Mozemo pod Momija podvesti Frojda, Katela, Ajzenka. Dobro diskriminira psihotike, neurotike i psihopate. Dobra mu je konstrukt validnost (nezavisan od soc-ek statusa, neosetljiv na laganje, nezavistan od IQ)

KLONINDZERStudija porodice, longitudinalne studije, studije uslovljavanja, neuroanatmoske studije…pomirio nalaze neuralne, faktorske analize i teorije ucenja.Tri dimenzije normalne licnosti koje su nezavisne i pod uticajem genetike:

Novelty seeking- traganje za novim, stimulacijom; dopaminergicke celije salju info da se aktivira neko ponasanje, a lezije dovode do zanemarivanja novih stimulusa, parcijalne hiperaktivnosti.

Harm avoidance,-izbegavanje stete modulira ova druga dva (inhibicija NS kada je opasno i pasivni-deluje na RD); osnova je bihejvioralni inhibitorni sistem (mozdani sistem kaznjavanja). Kada nema nagrade ili izostanka kazne luci se kortizol

Reward dependence-odupiremo se da nam se ugasi ponasanje koje je nekada dovelo do nagrade: glavni modulator je noradrenalin (pomaze uslovljavanje) koji pojacava otpornost na

15

gasenje ponasanja koje je dovelo do nagrade ili do izbegavanja kazne. Imamo ljude koji su zavisni od socijalnog odobravanja a psihopate i opsesivci nisu jedni od njih.

… ali ima i jos jedna…Perzistencija-istrajnost nasuprot iscrpljnosti i frustraciji, bila nekada RD *NS utice na usvajanje nagradjenog ponasanja dok RD utice na stepen gasenja nagradjenog ponasanja. Ovaj sistem je u protivtezi sa HA. Sva tri sitema deluju u interakciji.

Imaju sve 3 normalnu distribuciju

Na osnovu ova 3 on kaze da moze da predvidi sve tradicionalne poremecaje licnostiIma i 3 dimenzije abnormalne licnosti (proverio faktorskom analizom), ali mora da ih odvojeno pravi od normalnih jer faktorska radi po tom principu. Adaptivne i maladaptivne karakteristike imaju istu biogenetsku strukturu iz cega proizilazi problem odvajanja normalnog od ludog. Klonindzer to resava tako sto kaze da ce se extremna kombinacija bazicnih faktora smatrati patoloskom u zavisnosti od konkretne situacije. Adaptivni optimum je prosek na sve tri dimenzije.

Poremecaji licnosti su ustvari extremi na crtama licnosti koji su maladaptivni u odredjenim sredinama i lose socijalno ucenje(vaspitanje koje nije u sladu sa extremom na nekoj crti,nizak status,losa porodica…)

Problem je bio da se razlikuju ludaci od onih koji su extremni na nekim osobinama a normalni. Zato on uvodi karakterne crte(sklonost da se reaguje na odredjeni nacin sto je u vezi sa selfkonceptom). Razvoj karaktera se desava pod uticajem ucenja uvidjanjem i reorganizacije selfkoncepta. Postoje 3 nivoa selfkoncepta tj. 3 dimenzije karaktera:

Samodirektivnost(koliko se dozivljavamo kao autonomni) Kooperativnost(koliko se dozivljavamo kao deo zajednice) Samotranscedencija(koliko se dozivljavamo kao deo svih stvari)

Osnovne crte imaju veze sa nacinom obrade informacija, a karakter ima veze sa selfkonceptom. Globalni zakljucak o poremecajima: prisustvo ili odsustvo poremecaja se definise dimenzijama karaktera, a podvrste preko bazicnih dimenzija.

Metrika:TPQ upitnik i TIPS intervjuPostoje i karakteristike drugog reda koje se tumace zajedno sa ovima prvog reda (NS, RD, HA)

LICNOST I RAZVOJStud 1 :veza izmedju temperamenta dece od 3 i 18 godina6 , niske i srednje korelacije, nije bas neka prediktivna moc. Stud 2: na osnovu habituacije i memorijskih kapaciteta za rekogniciju u 1 god moze da se predvidi IQ u odraslom dobu.Psihoanaliza:ego kontrola(kontrola impulsa, odlaganje gratifikacije), ego rezilijentnost(kontrola kada je potrebno, impuls kada je potrebno), empirija kaze da se razvijaju tokom zivota(a ne 5. god), isto tako i mehanizmi odbraneStud3: Kosta i Mekkre, krosekvencionalni i vremenskosekvencionalni postupak na B5, na S i R podacima, NEO PI R. rezultati; stabilnost rangova se uspostavlja oko 30 godine i veoma je visoka

Vrste stabilnosti razvoja:

6 Longitudinalna studija

16

Diferencijalna-konstantnost ranga u grupi u toku vremena, najstabilniji intelekt pa crte(B5), najmanje su stabilni selfkoncept i stavovi

Apsolutna –konstantan skor na nekoj osobini u vremenu,ljudi imaju veci osecaj promene nego sto se ona stvarno desava

Strukturalni-konstantne korelacije izmedju varijabli u vremenu na grupi Ipsativna-konstantne korelacije izmedju varijabli u vremenu unutar ispitanika, to nam kaze

da su neki ljudi dosledniji od drugih u razvoju,ali ima dosta velike promene. Koherencija(heterotipski kontinuitet)-stabilnost genotipske karakteristike, koja ima razicite

fenotipe(neka predispozicija se drugacije manifestuje kada smo mal ii kada smo veliki)da bismo mogli da tvrdimo da su razlicita ponasanja ustvari posledica iste predispozicije , moramo imati neku teoriju koja ce nam stajati u osnovi tih tvrdnji

Mehanizam odrzavanja stabilnosti(hipoteze): Konstantnost sredine, tj. sredinskih zahteva(ne znaju da li je to posledica ili uzrok) Genetski uticaji(preko istrazivanja sa blizancima)… oni su dobri za izucavanje do

adolescencije ali se posle javljaju individualna iskustva koja sve to kvare. Generalno kada pricamo o genetici, oslanjamo se na reaktivne, evokativne i proaktivne korelacije koje uticu na stabilnost

LICNOST I KRIMINALAntisocijalni poremecaj: ubiti druge jer nas ne interesuju (impulsivan, ne kaje se, vara,ne konformira se i neodgovoran je-mora da ima bar 3 da bismo ga proglasili psihopatom, mora da ima 18 godina, pravi sranja i pre 15 godine i to kad nema napade shizofrenije i manije) dva faktora psihopatije: bezobzirno koristi druge i nestabilan i antisocijalan zivotni stil. Karakteristike psihopate:ne kaju se, sve znaju u teoriji a u praxi nista,nema zivotni plan, egocentrican(nece se ubiti) i sex bez ljubavi(odlicno je glumi)

Blizanci: MZ= 0.5 do 0.7; DZ=0.2 do 0.3

Adopcione studije: bioloski roditelji kriminalci recidivisti (vise puta). 3x veca verovatnoca nego za roditelje bez osude. Nebitno kad usvojis dete, nebitno kada je roditelj nacinio krivicno delo, nebitno da li su usvojitelji znali da bioloski roditelji imaju istoriju zlocina

INTELIGENCIJA I KRIMINAL Kriminalci imaju drugaciju distribuciju IQa (M=92), sto gori prekrsaj to je covek glupljiUticaj socioekonomskog statusa je jadan kada drzimo konstantnu IQ, kada to gledamo preko dosijea, ali kada uzmemo S mere onda je obnuto (burzujcicima je dosadno pa onda kradu), postoji neka prica da nas nas dragi visoki IQ brani od kriminala ako smo u rizicnoj grupi, ali jbg deca iz rizicnih grpa imaju uglavnom nizi IQ. Sve ovo je superdiskutabilno.Kriminalci nisu nista drugaciji od obicnih ljudi:

Stopa kriminala se menja cesce nego ljudske osobine (brzi kriminal od evolucije) Drustvo odredjuje ste je kriminal a sta nije

DAMASIOU prilog tome da su emocije ono na osnovu cega se mi ponasamo kako valjaSlucaj 1. Gage-sipka lik, orbitofrontalni regionNije mogao da se ponasa po socijalnim pravilima, nije mogao da planira buducnost…

Slucaj 2.Eliot-imao para pa nemao, krvni ugrusak

17

Dobro radi pojedine aspekte ali ne moze celinu-nedostatak emocija, normalan IQ, sve kognitivne sposobnosti normalne MMPI normalan,na testu zna pravila ponasanja u socijalnim situacijama ali nije mogao da ih primeni, distanciranost od nesrece, radi paznja i radna memorija, moral radi isto!

Hipoteze: sve mogucnosti izmedju kojih treba da odabere jednu su mu emotivno podjednako neobojene pa onda donosi odluku nasumicno.

Da bi se govorilo o povezanosti neurologije i nekog poremecaja moramo da uradimo sledece: Korelacija izmedju ponasanja i povrede Utvrdimo jednoznacnu vezu. Tj. dvostruka disocijacija Napravimo hipoteze o tome sta bi bilo kada ne bi bilo povrede Testiramo to na novim slucajevima

Nadjeno je jos 12 istih kao Eliot: Deficit u donosenju odluke Zaravnjene emocije i osecanja7

Anozognozija: Nema svesti o poremecaju jer nema unutrasnje info zbog ostecenja desnog

somatosenzornog kortexa i prekida puteva koji nose info iz raznih delova tela Kada ga suocis sa poremecajemon onda zna da ima poremecaj ali odmah to zaboravi (slomio

nogu, fudbal) Faktografski prepricava dogadjaj, nezainteresovan (tak tak tak) Ne donose racio odluke za svoj zivot i socijalne situacije

Globalni zakljucak o ovim poremecajima: povrede ventromedijalnog regiona (donosenje odluka i emocije), somatosenzorno kortex (odluke, emocije i info iz tela), delovi iza ventromedijalnog kortexa (odluke i intelekt)

ACG (neuralna osnova paznje i emocija), kada se osteti: ukocenost, nemost8, neutralna facijalna expresija

Ako su bazicne bioloske regulacije neophodne za donosenje odluka u licnom i socijalnom zivotu, onda je normalno da ce se evolucijim potencirati da su na istom mestu. Zato Damasio uvodi dispozicione reprezentacije (urodjeno i steceno znanje o telu, svetu, interakciji ova dva, strategiji za manipulaciju ovim prethodnim). To nije na jednom mestu, to je sistem u mozgu-prefrontalni kortex.

Prizivanje slika kada se secamo dogadjaja: memorija nam je organizovana topogtafski, i da bismo aktivirali neuralne reprezentacije9 (one su aktivne kada opazas i one prve budu aktivne kada se prisecas) moraju da deluju dispozicione reprezentacije10 preko mehanizma rekonstrukcije (nisu slike nego nacin na koji rekonstruisemo slike), one se sastoje iz skupa neurona (zona konvergencije), stecene su ucenjem i od njih se sastoji cela nasa memorija. Nalazi se u asocijacionom kortexu i to u visem regionu od neuralnih reprezentacija.ima sinhronizacija celog ovog procesa sa procesima koji se desavaju u neuralnoj bazi selfa. Nema u dispozicionim reprezentacijama11 nista sto nije prethodno postojalo u neuralnim reprezentacijama (nizim senzornim zonama).

7 Emocije-promene i njihova percepcija, osecanja- iskustvo tih promena8 Kako knezevic rece: akinezija i mutizam9 U ranim senzornim regionima 10 Gice komandosi11 Secanja su uvek u primarnom kortexu a dispozicione reprezentacije svuda pomalo

18

Emocije: percepcija svih promena koje cine emocionalni odgovor.Nismo svesni da donosimo odluku vec se to desava u starijim mozdanim strukturama, a kada donosimo komplexnije odluke tada se aktivira neokortex. Primarne emocije su tendencija reagovanja na odredjeni stimulus, one se procesuiraju u amigdalama i ACGu gde dobijamo svest o njima (vezujemo slike i emocije), kada sretnemo prijatelja nama se pobude slike, pridaje im se emocija koja im se ranije pridavala, dolazi do odredjene fizioloske reakcije (somatosenzorni sistem). A osecanje je iskustvo ove emocije.Sekundarne emocije su kognitivne reprezentacije primarnih emocijaOstecenje limbickog sistema-nema procesuiranja primarnih emocijaOstecenja prefrontalnog kortexa-nema procesuiranja sekundarnih emocijaNegativna telesna osecanja usporavaju prizivanje reprezentacija i rezonovanje i obrnuto (++,--)

Pozadinska osecanja –raspolozenja: svest o telesnom stanju kada nemas velike telesne promene koje se mogu pretociti u emocije.

Seme telesnih promena: off line (generalno stanje)dispozicione reprezentacije, on line (promene), kada se off line aktivira uporedo sa on line dobije se ideja kako telo treba da izgleda a ne kako stvarno izgleda (fantomski ud i anozognozija ). Ono sto ne prodje prirodno i automatski kroz osecanja ne zadrzava se u umu!

Hipoteza somatskog markera (telesna ‘kao da’ petlja-razmisljamo kao da smo u situacijama izmedju kojih biramo) Pre nego sto se uradi cost-benefit analiza javlja se osecaj u stomaku (trema), negativan je alarm, a pozitivan je motiv. Pozitivni somatski marker je baza za podnosenje neprijatnosti zbog nekih potencionalno dobrih stvari, to je osnova za snagu volje i altruisticko ponasanje. Telesno i emocionalno markiranje fali Eliotu i Gageu jer su im unistene dispozicine reprezentacije koje to rade i to isto ne radi kod krimosa12. Dekartova greska je to sto tvrdi da nam emocije nisu potrebne za racio odgovore. A ovi somatski markeri tvrde suprotno, nema racio odluke koja valja a da nema emociju u osnovi.

Neuralne mreze za somatske markere: somatski marker su sekundarna osecanja. Info dolaze u mozak u prefrontalni region (neurotransmiteriski nesto-to su bioregulatorni sektori, on radi kategorizaciju situacije-dispozicione reprezentacijeza odredjene stvari i dogadjaje koji su vazni za individuu, on je povezan sa regionima za motorne i hemijske odgovore) i entorinalni kortex.

Exp o somatskim markerima: Exp sa provodljivoscu koze: oni kojima je ostecen prefrontalni kortex nemaju reakciju

provodljivosti koze na uznemirujuce slike zato sto nemaju evaluaciju emotivnog sadrzaja (psihogalvanski reflex)

Exp sa kockanjem (opasni i safe spilovi): normalni ljudi vremenom spontano prelaze na safe spilove, a Eliot i Gage zbog ostecenja prefrontalnog kortexa prelaze na opasne spilove i idu u dugove

Miopija za buducnostKada imamo nestabilnu i nejasnu sliku o buducnosti onda to ne mozemo jasno da procesuiramo u sadasnjosti (Eliot). Postoje dve hipoteze:1.Slike za buduce scenarije su slabe i nestabilne i zbog toga te dispozicione reprezentacije buducnostiNisu dovoljno dugo aktivirane da bi mogli na osnovu njih da odlucujemo.2.Te slike su stabilne ali ne mozemo da ih markiramo emocionalno i zato su nam svi izbori podjednako neznacajni.

12 Rane povrede prefrontalnog koretxa dovode do psihopatije

19

GENETIKA PONASANJASta je bitno za genetiku (onih 1013 propozicija)

Razlicit genotip – razlicit fenotip Slican genotip – slican fenotip (rodjaci) Genetska varijansa se dekomponuje na aditivnu i neaditivnu

Aditivna =sabiranje efekta svakog gena Neaditivna=dominacija (dominantno – recesivno, npr. krvne grupe) i epistazis

(interakcija izmedju alela sa razlicitih gena) Sredinska varijansa = zajednicka sredina + nedeljena sredina Sredina moze da proizvodi fenotipske razlike Korelacije izmedju crte mogu biti posredovane genetski ili sredinski

Formule: G =A + D + I (genotipski skor = aditivni skor + suma devijacija usled dominacije + devijacije zbog epistaze)P = G+E+(GxE) (P je fenotipski skor, a ovo u zagradi je interakcija)Vg = Va +Vd +Vi (varijanse svega onog iz prve formule)

Varijanse merimo na indirektan nacin, preko rodjackih odnosa. Kovarijansa izmedju dve slucajno izabrane osobe je nula.

Heritabilnost je udeo genetske varijanse u fenotipskoj varijansi (Vg/Vp). U uzem smislu misli se na aditivnu genetsku varijansu a u sire mi na aditivnu i na neaditivnu. Heritabilnost se odnosi na populaciju, ukljucuje gresku i menja se kad se menja populacija. Falkonerova procena siroke heritabilnosti (razlika korelacija se duplira zato sto kada se gleda samo aditivna varijansa MZ su identicni a DZ lice 50%): udvostrucavanje razlike izmedju korelacija za MZ i za DZ (malo precenjuje heritabilnost) , ni dominacija ni epistazis ne doprinosi gentskoj slicnosti izmedju roditelja i dece (ne mogu da doprinesu da budu slicni, mogu samo da budu jos razlicitiji)

Problem nasledje – sredinaGenetski uticaj na S mere: kod MZ korelacija je 0.50, a kod DZ je 0.30, pa je heritabilnost oko 40%.Cetiri velike studije sa blizancima – kolicnik korelacija kod MZ i DZ za E i N su vece od 2, sto znaci da su MZ dva puta slicniji od DZ (aditivna varijansa). Heritabilnost za E je 0.65, a za N 0.54 (malo precenjeno).Adopcione studije – dve velike studije koristile R podatke i korelacije izmedju bioloskih, adoptivnih roditelja, brace, sestara i svega zivog. Korelacije izmedju bioloskih majki i dece koje su dale na usvajanje su bedne(0.00), najveca je izmedju bioloskih brace i sestara (0.19). Adopcione studije sa S merama nasle su genetsku varijansu, ali mnogo manju nego blizanacke studije.

Dva glavna problema svih tih rezultata: zato je MZ/DZ vece od 2 zasto je hertibilnost u blizanackim studijama veca nego u adopcionim.

Asortativno sparivanje (tendencija da supruznici budu slicni) deluje protiv da je MZ /DZ vece od 2 zato sto povecava slicnost izmedju DZ.

Sustina metode blizanaca (poredjenja njihove fenotipske slicnosti), zasniva se na tome da je sredina identicna i za MZ i za DZ blizance. Kada to ne bi bilo tacno onda bi se oba ova gore problema

13 10 skraceno na 6! Al to je to.

20

objasnila ili asimilacijom (sredina pojacava slicnost MZ)ili kontrastom (sredina snizava slicnost DZ). Istrazivnja govore u prilog tome da je pretpostavka o jednakosti sredina tacna. Tako da jbg.Dve studije MZ i DZ odgajani zajedno i odvojeno, na kojima je procenjivana licnost (pokusali da odgovore na ona dva glavna pitanja ). Ako je hipoteza o jednakim sredinama pogresna, onda ocekujemo da je MZT /DZT 14veci od MZA /DZA15 (nisu im sredine jednake pa se razlike baziraju na genetici i na toj sredini, a sad sto je sredina slicnija to bi trebalo da ovaj kolicnik bude slicniji, ali posto nisu sredine jednake onda ce da nam se vise razliciti biti oni odgajani odvojeno pa ce im i kolicnik biti veci), ako je neaditivna geneticka varijansa uzrok ovih razlika onda je MZA/DZA vec od 2 (jer DZ dele malo neaditivne geneticke varijanse ). Studije pokazuju da je hipoteza o jednakosti sredina pogresna i da se radi o MZ asimilacionom efektu. Kod E obe hipoteze (da li su sredine razlicite ili ne) objasnjavaju rezultate 16

Poligenetski uticajIzgleda da na licnost utice mnogo gena zbog:

kod pacova studije ponasanja dokazuju da se emocionalnost menja sporo i kontinurano posle puno generacija

analize nisu pokazale da postoji jedan ili neki najvazniji gen nije nadjen genetski marker za licnost17

proucavanja na biljkama su pokazale da na bitne osobine tice veliki broj gena

Razvojne promene: heritabilitet za IQ i licnost menja se sa uzrastom i to tako sto sa godinama raste (jer kada smo mali onda nam je sve pod uticajm sredine, kako odrastamo tako se oslobadjamo sredine i dolaze do izrazaja one karakteristike koje sun am u prirodi tj. urodjene)

Kada neko ima brata jako retardiranog onda on obicno nije nimalo retardiran, dok kada neko ima umereno retardiranog brata i on je obicno nizak na IQ ili i sam retardiran (mali je procenat jako retardiranih u populaciji dok ovih priglupih ima koliko hoces, tako da se lakes dobija takav prosek)

Knezevicu za ljubav: dokazalo se da postoji genetski uticaj i na one varijable za koje se smatralo da su u principu sredinski uslovljene. Postoje genetski uticaji na percepciju roditeljske topline ali ne i kontrole. Ovo je ili zato sto genetika utice na to kako MZ opazaju svoju okolinu, ili zato sto MZ uticu na svoju okolinu ma koliko ona bila razlicita. Pokazalo se da je ovo drugo u pitanju jer su im isli u kuce i gledali da li oni vreno predstavljaju ono sto se tamo desava, i utvrdilo se da da. Jer su oni blizanci koji su po prirodi bili agresivniji uticali negativno na svoju okolinu i imali lose poroodice a ovi pitomi dobre.

Kad pricamo o sredinskom uticaju najbitnija je nedeljena sredina zbog: male korelacije izmedju usvojenika i bioloskog deteta usvojitelja korelacija izmedju MZ 0.50 (jedan naso ribu sa 16 i odlepio)

inteligencija: korelacija MZ 0.85 za DZ 0.60… iz ovoga sledi da je siroka heritabilnost 50% (u detinjstvu 20% a u zrelom dobu 80%)

Kada saberemo koliko su nam slicna deca sa svojim bioloskim roditeljima i deca sa onim sto su ih usvojili, dobijemo koliko bi trebalo da budu slicna deca koja zive sa svojim pravim roditeljima (genetika +sredina). Specificne kognitivne sposobnosti imaju manju heritabilnost od IQ.

14 Kada ima T onda su odgajani zajedno15 Kad imas A onda su odgajni odvojeno16 Index neaditivne geneticke varijanse je razlika uske i siroke heritabilnosti i za E je ¾ geneticke varijanse.17 Ako smem da primetim isto sto i ovo iznad

21

Psihopatologija: shizofrenija: korelacija za MZ .40 za DZ .10, sto nam ukazuje na vaznost nasledja (neaditivne

gen. varijanse) afektivni poremecaji: konkordansa18 MZ 65, DZ 14. Nesaglasnost blizanackih i adopcionih

studija. Manji je rizik za bipolarne poremecaje nego za ostale afektivne. Neoboleli MZ je isto prenosilac kao i oboleli.

Nepovezano: geni za komplexne crte zovu se kvantitativni lokusi crte gen za dopaminski receptor DRD4. Kada imas dugi alel imas deficit dopamina koji dovodi do

viskokog novelty seekinga (ima 5 studija koje su to nasle i 6 koje nisu, ali one nisu nasle zato sto su navodno imale mali broj ispitanika, ovaj gen ima mali effect size pa mu treba gomila ljudi da se pokaze)

Studije: O agresiji:

Genetika nam radi 50% Kada heritabilnost procenjujemo na osnovu R mera onda nam je jaci uticaj

zajednicke sredine, a kada na osnovu S mera onda nam je jaca genetika Kad smo mali onda nam je odnos gen:sredina 50:50, a kad smo odrasli jaca

genetika i skoro da nema uticaja zajednicke sredine Hritebilnost B5:

Ima je i za facete i za bazicne Zajednicka sredina je nebitna Najbitnija je nedeljena

Meta studija: Kada na odraslima meris crte licnosti geni objasnjavaju 40%-50 % varijanse Zajednicka sredina do 10% Greska merenja 20% Nezajednicka sredina 40%-50% I ne znam kako on zakljucuje da nisu bitne razlike unutar porodicne sredine

nego one koje su van kuce (za sta nema bas puno empirijskih dokaza)

Globalni zakljucak: Genetika ima veliki uticaj na razlike medju ljudima, sto se sredine tice bitna nam je nedeljena.

EMOCIJEPlucik (psihoevoluciona teorija emocija):

Strukturalni aspekt-8 osnovnih dimenzija (razlikuju se po intenzitetu, slicnosti i polaritetu); radost, anticipacija, gnev, gadjenje, tuga, iznenadjenje, strah, poverenje

Sekvencijalni aspekt-glavne komponente emocionalne reakcije (kognicija, osecanja, neuro promene, coping..). Emocija je uvek lanac dogadjaja koji vodi homeostazi (po principu feedbacka)

Derivacioni aspekt-iz emocija proizilaze licnost, poremecaji, ego odbrana (tj. mogu se iz emocija derivirati)

18 Korelacija u procentima, ili ti koliko se podudaraju

22

Emocije nisu isto sto i osecanja19

Funkcionalni znacaj emocija: komunikacija i akcija u funkciji opstanka (depresivan sam pa hocu da me zale) Emocije i poremecaji: poremecaj je extremno ispoljavanje emocija

Impulsi ka akciji: samoobmana i mehanizmi odbrane. Odbrane su negacije dok su stilovi prevladavanja nacini resavanja problema. Svaka odbrana ima:

Crte licnosti Socijalnu potrebu Metod Svrhu

Panksepovi komandni sistemi koje imamo od rodjenja za emocionalnost: Seeking system-ka cilju usmereno ponsanje Rage system-aktivira ga frustracija i iritacija Fear system-plasim se da bih se zastitio od povreda Panic system- posreduje u afektivnoj vezanosti

Le Doux: razuslovljavanje je lakse kod sa strahom ne povezanih stimulus (pricica o fobicarima), ovo objasnjava zasto je tako tesko ugasiti reakciju straha, ali ne moze da objasni kako smrt majke moze da izazove fobiju od visine (ima druga pricica kada nam stres pokvari nesto u hipokampusu, pa se ne secamo lepo dogadjaja, ali nam ostanu citave amigdale pa onda imamo jake nesvesne emocije, pa taj strah prebacimo na nesto drugo. Ima jos nekih razloga tipa kortikalni centri se pojektuju na amigdale, pa nastavljamo da osecamo starah cak i kada ne vidimo ono cega se plasimo pa se to generalizuje na nesto drugo, fobija ide na subkortikalne puteve jer on ne pravi fine distinkcije i nema voljnu kontrolu) bitno je da i kada se razuslovimo mi idalje imamo secanje na trauma.

PTSDIzazvan jakim vanserijskim traumama, sto dovodi do poljuljanog Selfa i realnosti.Kriterijumi dijagnostifikacije:

Super traumatican dogadjaj Prezivljavamo ga ponovo i ponovo (secanja, snovi, fleshevi), cimamo se na bilo sta sto

simbolizuje taj dogadjaj Reakcije na stimulus koji nas vezuju za dogadjaj:

Ili izbegavamo i histerisemo Ili smo u stondu i ne reagujemo uopste (ovo se manifestuje kroz otudjenje od drugih,

nista nas ne interesuje, imamo dozivljaj skracene buducnosti-nema zene dece nicega, restrikcija osecanja, ne mozemo da se setimo nekih aspekata traume)

Pojacana pobudjenost, insomnija, naglo praznjenje gneva, jaka fizioloska reakcija na simbole trauma

Sve ovo mora da traje bar mesec dana Moze da se javi odmah, a moze i kasnije, sto se kasnije javi to je spontani oporavak tezi

PTSD kod dece:

19 E pa ovde su emocije sve ove tri komponente a osecanja su subjektivna stanja koja se saopstavaju

23

Repetitivno prisecanje, kroz igru Mogu da se izgube skoro stecene razvojne vestine

Zavisi od: Od crta licnosti Coping vestina Od genetickih predispozicija Cesto se javlja zajedno sa drugim poremecajima (tipa fobije, zavisnost, depresija, panicni

napadi)

Leci se psihoterapijom ili lekovima.

EVOLUTIVNA PSIHOLOGIJAEvolucioni prizvodi su:

Adaptacija (uvek su u domenu specificnih, jer nema ni jednog opsteg resenja problema, vec ima puno problema i puno adaptacija)

usputni produkti adaptacije(npr.bele su nam kosti) slucajni efekti adaptacije

Prirodna selekcija: proces koji eliminise varijacije Sexualana selekcija:

intrasexualna kompeticija intersexualna selekcija

pol koji vise investira (zene) pazljivije bira pratnera, a pol koji manje investira (muslkarci ) je vise intrasexualno kompetitivanDovodi do povecanog reproduktivnog uspeha (paunov rep-sto mu je bolji rep to ce imati bolju cicu, ali sto mu je veci rep to teze bezi od predatora)Ljudska fiziologija je vrslo slicna kod svih, ali ipak ima individualnih razlika na nivou koji nije osnovni, te razlike su posledice trke izmedju nas i mikroorganizama. Njihova prednost je sto se razmnozavaju ko nenoramalni, ali mi zato imamo individualne razlike, pa kada bakterije provale jednog ne mogu da uniste sve ostale. Rezultat genetskih varijacija kojima se borimo su:

mutacija rekombinacija alteracija u broju, obliku i organizaciji20

Inkluzivna teorija prilagodjenosti: pomazemo bliskim rodjacima samo zato sto nose nase gene.Univerzalne omponente ljudske prirode:

potreba za pripadanjem (sex, rodjaci, hrana, info, zastita) pomoc i altruizam (zavisi od stepena srodstva, godina i zdaravlja)21

razlike mizmedju M i F: sto je veca poligamija to su M agresivniji M vise boli sexualna a F emocionalna prevara Zelja za sexualnom raznovrsnoscu: M 13, F 2,5 Izbor partnera: M-da je lepa, F-da je bogat ili da ce biti (osobine licnosti)

Individualne razlike; zasto ih imamo u psihickim osobinama?

20 Promena u broju, obimu i svemu ostalom21 Koga spasavas kada je zivot i smrt

24

Posledica sredinskih uticaja na psihicke osobine (razvedeni roditelji imaju promiskuitetnu decu)

Posledica kontigencije izmedju crta (ta mu je suplja, krpni ljudi su agresivniji, jer im se moze) Posledica >od frekvencije zavisne selekcije< (dobri ljudi sau raj za psihopate pa se oni

namnoze, pa se malo medjusobno istrebe kada dostignu populacijski limit)22

Posledica variranja optimalnog nivoa crte

Neki misle da su crte evolutivni sum, jer se nisu ucvrstile (a to znaju jer zavise od velikog broja gena) i ako evolucija brise varijacije zasto postoje velike individualne razlike koje koreliraju negativno sa duzinom zivota(shizofrenija)

Mc Donald- misli da su individualne razlike adaptivne ponasajne strategije, au prilog tome je da su extremi na B5 ili maladaptivni ili predstavljaju riskantno ponasanje.

Netl-ima ideju fluktuiranja selekcionih filtera (favoriziju cas jedan cas drugi pol neke osobine dok se ne nadje na sredini i zato imamo normalnu distribuciju)23. Ima jos jednu ideju: crta pruza smesu prednosti i nedostataka, pa optimalni nivo zavisi od specificnih lokalnih uslova .

Simetrija je signal genetskog kvaliteta

BIG FIVE24

Def: Bazicne crte: nekognitivni, vremenski stabilni, na uzorak invarijantni dispozicioni konstrukti, koji mogu da objasne najveci deo varijanse individualnih razlika.Def: Facet je uza crta hijerarhijski nizeg nivoa koja blize odredjuje sadrzaj osnovnog domena

Neuroticizam Anxioznost Hostilnost Socijalna nelagodnost Depresivnost Impulsivnost Vunerabilnost

Matematicki model i prica o coping faktoru. Osnovni problem neuroticizma u FFM je sto nemoze da napravi razliku izmedju bolesti a i ne deli bolesne od zdravih, e tu bi trebalo da se uvede neki 6 faktor. Postoji problem jer neki faceti neuroticizma koreliraju sa facetima sa ostalih faktora tako da se dovodi u pitanje da li razbiti taj neuroticizam, jer da bi neke dimenzije bile ortogonalne ne smeju imati korelacije. Na sve to nikome nije bas najjasnije odakle im ideja da agresivne tendencije stave u neuroticizam. Neuroticizam je ustvari teorijski concept koji kaze normalan ali skoro pa lud, tj. dispozicija za poremecaj.

Extraverzija Toplina Druzeljubivost Asertivnost Aktivitet

22 ’90.23 Onaj mehanizam sa psihopatama je podvrsta ovog mehanizma24 Termin stvorio Goldberg

25

Potraga za uzbudjenjem Pozitivne emocije

Sve ono sto ima napred kod Ajzenka, Hala, Vunta, Pavlova, dinamizam, limunov sok, itd.Faceti su napravljeni u skladu sa predlozima kanog Ajzenka, Gilforda i Katela

Otvorenost Fanatazija Estetika Osecanja Akcija Ideje Vrednosti

Kljucna za politicka opredeljenja. Na osnovu ovoga ide asortativno sparivanje. Umereno povezan sa IQ.

Saradljivost Poverenje Iskrenost Altruizam Popustljivost Skromnost Blaga narav

Savesnost Kompetentnost Red Osecaj duznosti Postignuce Samodisciplina Promisljenost

Razbili su psihoticizam na A i C, to je muckalica svega i svacega, ali osnova je da budes nekontrolisan, impulsivan(C) i agresivan (A), a to je na negativnim polovima ove dve dimenzije. Savesnost ima najvecu SD.Kada IQ merimo na osnovu S i R mera ona ima jaku korelaciju.

Karakteristike: Hijersrhijska organizacija- postoji problem jer su se njima izdvojili 5 faktora, ali su facete

morali da prave sami, i onda su uzeli da svaki faktor ima isti broj faceta (6, jer je tada faktorska najbolja), pa su zdravom logikom delili i isli na to da podele sve sto bolje a da ceo domen pokriju. Problem koji se javio kod tako arbitrarno biranih faceta je sto sada neki itemi setaju sa jednog faceta na drugi, sto imaju sekundarnu zasicenost, itd. postoji neki cirkumplex, kojim su oni pokusali da rese ovaj problem pa su napravili jos vece sranje, jer ima sada neki itemi za neke facete ne koreliraju skoro uopste sa drugim facetima istog faktora.

Lexicka hipoteza –ne odnosi se na genetiku i uzroke vec na fenotip, jer veruju da se on nalazi kodiran u prirodnom jeziku, sto je nesto bitnije to ga ima vise u jeziku i ima ga u vise razlicitih jezika, ovde nema pristrasnosti u odabiru varijabli, pridevi opisuju crete isto dobro koliko i recenice, ovaj pristup je bitan samo za licnost. Problem sa ovom hipotezom je: neke crte nemas bas lepo u prirodnim jezicima, tj. negde su sire a negde su uze i zato u faktorskoj

26

analizi dobijes da su siroki termini odgovnorni za najveci deo varijanse i zato su Kosta i Mekkre isli na top-down pristup.

Faktorska analiza S i R podaci Klasicna definicija temperamenta je inkorporirana u B5

Istorija B5: Mek Dugal imao 5 izmisljenih faktora Pa se Terston slozio Gilford i zena mu izdvojili 5 faktora (4 od 5 su u B5)

Katel: Osnovni pristup je lexicka hipoteza-jezik u funkciji stukture i funkcionisanja licnosti, time se bavio Katel i od mnogo termina izdvojio onih svojih 16 faktora i jos 10 u abnormalnom ponasanju (pa ima neka prica da je i on podvio rep i sveo se na 4 faktora25 + Spiramanov G)Tjups i Kristal; Norman26-radili sto i Katel a dobili samo 5 faktora

Danas:Dobija se B5 na svim uzorcima na svim itemima,kod svih istrazivaca, na svim vrstama mera, cak i na slobodnim deskriptorima27, svi istrazivaci se slazu da ima izmedju 3 i 7 faktora

Horizontalni i vertikalni aspekt: na istom nivou i odnos nadredjenog i podredjenog (medju facetima i facet i bazicna crta)

Empirijska provera modela: Nasledje (40 %) i sredina. Najjaca heritabilnost: O. faceti na svim imaju heritabilnost ali

neaditivnu. Najvaznija nezajednicka sredina. Dobije se isto i na S i na R merama. Kros-kulturalna istrazivanja: replikabini, nema nista sto kultura moze da uradi da nam ubije

bazicnu strukturu Stabilnost crta: vremenski i kros-sekvencionalno stabilan na R i S merama Longitudinalne studije, u funkciji uzrasta: A,C raste od 18 do 30 god, a onda jos mao raste, ali

manje, tada opadaju N, E i O. dok studiras N opada, O, A i C raste. U adolescenciji raste N kod F, a O i kod F i kod M, tada se menja i rang u grupi. Sve ovo ide u prilog stabilnosti crta od 30te godine pa nadalje

Polne razlike: najvece razlike izmedju M i F su na N i A, ima ih u svim kulturama i na svim uzrastima, ali su slabije kod nerazvijenih drustava jer oni imaju trip da nije razlika u licnosti nego su to samo polne uloge koje se moraju postovati

Niska povezanost obrazovanja i licnosti

NEO PI R 240 itema, ima i skracenu formu od 60 itema Skala od 1 do 5 Sve konzistentnosti, validnosti, pouzdanosti Korektivne skale ne rade nista i zato su ovi protiv toga (legende veruju se S merama), i zato

oni bi da motivisu ispitanike i da procene aktuelno mentalno stanje kod ludaka, samo zbog N

25 Otvoreno –zatvoreno;balansirano-extremno;emocionalno-neemocionalno;objektivno-subjektivno26 Dobio da su neke kategorije sire od drugih, i zato kaze da moramo da imamo hijerarhijsku oragizaciju ala Ajzenk27 Napises neke karsktristike koje te opisuju

27

a ovo ostalo je sve manje ili vise isto. Za ludake ti treba L skala jer nije tesko manipulisati NEO PI R-om (providan je!!!)

Procena validnosti treba da se usmeri na: Izostavljanje odgovora Socijalno pozeljne odgovore Simulaciju Nekonzistentno odgovaranje (jer je glup ili nemotivisan, a mi generalno osecamo

ambivalenciju kada se ocenjujemo) Stil odgovaranja: preferiras pozitivne ili negativne ili extremne. Postoje skale: skala

inkonzistentnosti, skala pozitivne samoprezentacije, skala negativne samoprezentacije. A ove skale relativno dobro rade ali ne dobijes nista ne znam kako bolje kada se i na njih oslonis. I nemaju negativnu korelaciju sa R merama. Problem ovih skala je sto ne znamo da li mere nesto supstantivno (ima psihopatologiju-nema psihopatologiju) ili stilisticki28. Ako si visok na toj skali:

a uzimamo u obzir da je supstantivno, onda se ne primenjuju na ludacima. Ako su stilisticke onda se mogu upotrebiti i na normalnim ljudima i na ludacima. Ako su mesovite onda mozes da ih koristis opet svuda ali tada nisu diskriminativne

(ovo je najverovatnije).Globalni zakljucak: Skale validnosti su dobre ali posto mere pomalo od svega, ne mozes da korigujes rezultat.

Komparativne studije NEO PI R i KON6: u N sve po malo a najvise alfa. U E otisao epsilon. U negativno A je

otislo sigma. U C i O nije otislo nista (zakljucak – to fali Momiju). Ono sto je zajednicko za jedan i drugi je Ajzenkov prostor29.

NEO PI R i TCI (Klonindzer ) N pozitivno sa HA, negativno sa SD, E negativno sa SA, A i CO koreliraju nisko. Petofakorskom fali ST i RD, sto se izdvaja kao poseban faktor30 u kanonickoj analizi.

Normativni uzorak: Kvotni U skladu sa populacijom proporcionalni (pol, obrazovanje, uzrast) Distribucija skorova (neuroticniji smo od Amera, a manji na E i na A, isti na O i C, SD kod nas

je vece nego kod Amera, najveca asimetrija nam je kod C i O, a O bi odstupalo od normalne raspodele za strozi kriterijum)

Faktori super-pouzdani, faceti manje pouzdani (najgore je A) Faktorska analiza: 5 rade posao, 3 su super, 2 su nesto drugacija (E i A)

Klinicki uzorak: 40% psihoze, 60% neorotizma 5 faktora Najbolje definisani na C i O, isto problem kao malocas

Koliko je NEO PI R podlozan manipulaciji? Koliko god da jeste, ovde je dobijena najcistija faktorska analiza. Zakljucak: sto su ludji i sto to vise lazu, to ispada da nam je bolji test. Za ovo je verovatno zasluzno to kako smo podelili facete i koje indikatore smo uzeli. Mana NEO PI Ra: fali mu Knezeviceva dezintegracija za koju on misli da je osnova za adaptaciju.

28 Ako nismo dosledni da li smo ludi ili bezobrazni29 za Jovanu-mogu da pojedu ajzenka!30 Ludak emocionalno neosetljiv sa magijskim misljenjem.

28

STRES I MATEMATICKI MODEL31

Matematicki model je dobar jer: Nema subjektivnog tumacenja Omogucava predikciju Kvantitativna provera hipoteze

Osnovni principi: Slaganje sa empirijom Uvodjenje sto manje hipotetickih promenljivih

Stres:Seli-nespecificna reakcija koja sluzi za ocuvanje homeostaze. Stres, stresori. Tip stresora:

Oni koji predstavljaju izazov (simpatickokataholaminski sisitem) Oni koji predstavljaju pretnju, povredu ili gubitak (HPA osa)

Fizioloski Psiholoski

Parametar SIGMA: prag stresa, minimalni spoljni stimulus koji moze da izazove poacanje na HPA osi(ovo dozvoljava da postoje uslovljeni stresori specificni samo za jednu osobu). Sigma je odredjena genetskim i iskustvenim ciniocima koji su u interakciji i zato je sigma promenjljiva. Jezgro vunerabilnosti je N i on se uzima kao dispozicija za stres (niska sigma). Glavna u odredjivanju je amigdala ali i deklarativni (cinjenice) i nedeklarativni memorijski sistem (emocije-sto su jace to je dublje urezivanje u memoriju, ali kada imamo prejake emocije onda se otupimo na tu memoriju32)Reakcija na stres obuhvata latentni period - period izmedju dogadjaja i pojave senzitizacije. Tada vrsimo samoprocenu, koja je najvaznija za krajnji ishod stresa 33. Nacin prevazilazenja ce zavisiti od licnosti tj. uglavnom od N.

Prametar TAU: brzina obradjivanja emotivnih reakcija. O je direktno vezana za Tau (+O=-tau) empirija u prilog ovome: osobe sa PTSPom su niske na O.

HPA osa: ona ima dnevni ritam ali kada imamo stresor tada se taj ritam menja: aktivacija zavisi od stresora. A kognitivna obrada se ukljucuje kada imamo psiholoske stresore i tada se ti stresori zovu procesivni i stresni su samo zato sto su se uporedili sa prethodnim iskustvom, sto se desava u amigdalama, a limbicki sistem je zaduzen za alarmni sistem34

Put (HPA35): CRHACTHadrenalin i kortizol (oni sami smanjuju svoje stvaranje vezujuci se za glukokortikoidne receptore i povratnom spregom smanjuju lucenje svih ovih prethodnih hormona)Pamtimo neki stresni dogadaj na osnovu koncentracije ovih hormona, e pa ta memorija modifikuje stresni prag.

Memorijski sistemi: prvo imas parcijalne info u senzornim korama, onda hipokampalna formacija poveze delove informacija u celovit odgadjaj. Prva faza memorisanja je kratka (sec i min)-proizvoljne asocijacije,a druga faza traje dugo (nedelje i meseci), zove se konsolidacija (tad asocijacije dobijaju smisao) - emotivno memorisanje, tada memorija postaje nezavisna od hipokampusa, jer ih baca u

31 Predlog mehnizama kojim objasnjavamo neku pojavu, zapisan matemamticki32 Izolovana od ostalog zivotnog iskustva jer je inhibirtano normalno funkcionisanje hipokampusa33 Pricica o tome kako cemo brze da prebolimo ako se ocenimo pozitivno34 Amigdala, prefrontalna kora i hipokampus pripadaju limbickom putu35 Hipotalamus, pituitarna i adrenalin

29

neokortex (empirija u prilog tome su retrogradne hipokampalne amnezije). Neuronski mehanizam odgovoran za ove dve naziva se dugorocna potencijacija.Amigdala je glavna veza izmedju emocija i memorije.Obrnuta U kriva je za hipokampalnu obradu info, a ukupno memorisanje je uvek rastuca funkcija.

Somatski marker (Damasio); kod stresnog dogadjaja se paralelno aktiviraju 2 traga u memoriji (neuronska kola): faktografski memorijski trag i promena stanja tela (somatski marker – on obelezava koliko nam je dogadjaj vazan). Veza izmedju matematickog modela stresa i Damasiove hipoteze somatskih markera – SIGMA (stresni prag) je u funkciji odnosa ‘losih’ i ‘dobrih’ markera (sto je vise losih markera, nizi je stresni prag).

Mehanizam stresne reakcije: Excitacija HPA ose : CRHACTHadrenalin i kortizol (svaka hemijska reakcija ima

svoju konstantu brzine, a ta konstanta zavisi od aktivacione energije – minimalne energije koju treba uloziti da bi reakcija zapocela).Stresni prag se moze poistovetiti sa energijom aktivacije koja je dovoljna za pocetak rada HPA ose (a to je proizvodnja CRH)!

Individualne razlike u nacinu rada HPA ose – nas bazalni nivo stresnih hormona zavisi od toga koliko smo psiholoski osetljiviKada se pojavi spoljni stressor (Se), aktivnost HPA ose se pojacava za onoliko za koliko Se prevazilazi vrednost SIGME (da bi uopste doslo do stresnog odgovora Se mora biti vece od SIGME). Problem je sto nemamo objektivni nacin da merimo intenzitet Se. Resenje bi bila arbitrarna skala napravljena prema prosecnim intenzitetima Se u populaciji.

Regulacija primarnog odgovoraKortizol i ekipa glukokortikoida imaju dve funkcije: da usmere organizam na borbu protiv stresora i da regulisu rad HPA ose preko glukokortikoidnih receptora. Postoje individualne razlike u broju i afinitetu glukokortikoidnih receptora, a izgleda da sustinsku ulogu u stvaranju tih receptora ima rana nega bebe.

Senzitizacija Memorijski sistem utice na HPA osu, a HPA osa povratno utice na memorijski sistem, sto se zove uopstena senzitizacija stresnim dogadjajem. U fazi senzitizacije, prag stresa nam se naglo snizava.

OporavakCovek je u stanju stresa dok god traje proces usvajanja informacije (secanje na dogadjaj nam je unutrasnji izvor stresa cak i kada nema vise spoljnog stresora). Kada se zavrsi proces oporavka, secanje na dogadjaj nam vise ne izaziva neprijatne emocije, vec samo imamo secanje na te neprijatne emocije.

N+ = broj stresnih iskustava u proslosti koje smo uspesno prebrodiliN- = broj stresnih iskustava u proslosti koje smo neuspesno prebrodiliZavrsna promena praga = N+/N- (coping factor, koji najvise zavisi od N)

Faze stresne reakcije i njihovo trajanje:1. Trenutni odgovor HPA ose – sekunde i minuti 2. Povecanje psiholoske i fizioloske osetljivosti (snizenje SIGME) – sati i dani3. Smanjenje intenziteta unutrasnjeg stresora i oporavak SIGME – nedelje i meseci

Najvaznije postavke matematickog modela stresa:

30

1. Postoji direktna korelacija izmedju osetljivosti i bazalnog nivoa kortizola u normalnoj populaciji.

2. Osobe sa produzenom stresnom reakcijom (veliko TAU) i koje pate od PTSPa su niske na O.

NAUCENA BESPOMOCNOST

Stara hipoteza o bespomocnosti ima 2 problema Ne pravi razliku izmedju univerzalne (niko ne moze nista da uradi) i licne

bespomocnosti (svi mogu samo ja ne) Ne pravi razliku izmedju hronicne i akutne bespomocnosti

Stari model bespomocnosti kaze: Ako je verovatnoca da se neki ishod desi ista bez obzira na to da li pojedinac nesto radi ili ne, pojedinac ce zakljuciti da je ishod nemoguce kontrolisati. Ako se ta verovatnoca menja u zavisnosti od toga sta pojedinac radi, onda se ishod moze kontrolisati.

Bandura: ljudi odustaju od pokusavanja da nesto urade kada im nedostaje osecaj efikasnosti (resenje za to je da postanemo sposobniji i kompetentniji) ili kada ocekuju da njihovo ponasanje nema uticaja na sredinu (resenje za to je da se promene sredinske okolnosti). U terminima nove hipoteze o bespomocnosti, licna bespomocnost dovodi do niskog ocekivanja efikasnosti i visokog ocekivanja ishoda, dok opsta bespomocnost dovodi do niskog ocekivanja ishoda.

Roter o lokusima kontrole: oni koji imaju unutrasnji lokus kontrole veruju da sve zavisi od njih, a oni koji imaju spoljni lokus kontrole veruju u srecu, sudbinu i slucajnost. Spoljni lokus kontrole ima slicno znacenje kao bespomocnost. ALI! Postoje studije koje kazu da i bespomocni i ne-bespomocni ispitanici ocenjuju da je za resavanje nekog zadatka presudna vestina, dok bi po Rateru trebalo da bespomocni misle da se zadatak resava slucajno. U terminima nove hipoteze o bespomocnosti, bespomocni pojedinci su svesni da se zadatak resava vestinom a ne slucajem, ali imaju licnu bespomocnost zato sto su izvrsili unutrasnju atribuciju.

Osnovna postavka stare hipoteze o naucenoj bespomocnosti je da nemogucnost kontrolisanja ishoda dovodi do

Motivacionog deficita – odlaganje otpocinjanja namernih radnji Kognitivnog deficita – otezavanje kasnijeg ucenja reakcija koje vode do zeljenog ishoda Depresivnog afekta koji je posledica saznanja da nemamo kontrolu nad onim sto nam se

desava

Pedlozeno resenje za razlikovanje licne i opste bespomocnostiKada uocimo da nase akcije ne uticu na ishod, mi vrsimo atribuciju (trazimo uzrok toga). Zatim mi predvidjamo (ocekujemo) da ni u buducnosti necemo moci da uticemo na ishod, pa zbog toga dobijamo ‘simptome’ naucene bespomocnosti – deficite.Atribucioni okvir – pripisivanje uzroka nasoj bespomocnosti, cime odredjujemo opstost i hronicnost deficita izazvanih bespomocnoscu, kao i sta ce se desiti sa nasim samopostovanjem.

31

Razlika izmedju opste i licne bespomocnosti se dobija kada ukrstimo ocekivanja odnosa nase reakcije i ishoda sa ocekivanjima odnosa reakcije drugih ljudi (nasih referenata) i ishoda36. Tj. kada pojedinac ocekuje da je ishod nije povezan sa njegovim reakcijama, ali je povezan sa reakcijama drugih, bespomocnost ce biti licna. Kada pojedinac ocekuje da ishod nije povezan ni sa njegovim reakcijama ni sa reakcijama drugih, bespomocnost ce biti opsta. Odnos nemogucnosti kontrole i neuspeha: Neuspeh ne obuhvata sve slucajeve nemogucnosti kontrole. Neuspeh podrazumeva lose ishode. Nemogucnost kontrole obuhvata i pozitivne i negativne ishode, pri cemu obe vrste ishoda dovode bar do kognitivnog i motivacionog deficita.

Samopostovanje: Licno bespomocni ce imati snizenje samopostovanja (obzirom da je vazna odrednica samopostovanja poredjenje sa drugima). Do pada samopostovanja, dakle, dovode unutrasnje atribucije. Sta god se desavalo sa samopostovanjem i bez obzira da li je u pitanju opsta/licna bespomocnost, uvek mora da dodje do kognitivnog i motivacionog deficita.

Predlozeno resenje za objasnjenje generalizovane i hronicne bespomocnostiMoguce atribucije ishoda:globalno-specificno X stabilno-nestabilno X unutrasnje-spoljasnje

Globalni deficiti – javljaju se u sirokom opsegu situacijaSpecificni deficiti – javljaju se samo u specificnim situacijamaHronicna bespomocnost – dugotrajna ili se stalno ponavlja (do nje dovode globalne i stabilne atribucije)Prolazna bespomocnost – kratkotrajna i ne ponavlja se (do nje dovode nestabilne i specificne atribucije)Atribucija utice na ocekivanje pojedinca o odnosu njegovih reakcija i ishoda, pa time odredjuje i da li ce bespomocnost biti hronicna ili prolazna, i da li ce se bespomocnost generalizovati ili nece.

Ostrina (intenzitet) deficita je logicki nezavisna od hronicnosti i generalizovanosti. Ona pokazuje kolika je snaga datog deficita u specficnoj, konkretnoj situaciji.

Intenzitet kognitivnih i motivacionih deficita je veca sto je vece ocekivanje nepovezanosti izmedju nasih reakcija i ishoda.

Intenzitet gubitka samopostovanja je veci sto je izvesniji i vazniji dogadjaj u kome je osoba bespomocna.

Intenzitet afektivnih deficita je veci ukoliko je atribucuja globalna, stabilna ili unutrasnja (iliu sve tri ove stvari) .

Eticko pitanje: da li kada kazemo nasim ispitanicima da je u experimentu njihova bespomocnost bila opsta, nestaju kognitivni i motivacioni deficit koje smo mu, jadnom, izazvali? Da! Kada ga o tome obavestimo, mi mu promenimo atribuciju iz globalne u specificnu i iz moguce unutrasnje (ukoliko je pomislio da je glup) u spoljasnju, specificnu (psiholozi su zli ljudi). Na taj nacin smo mu oslabili transfer bespomocnosti, pa nas ispitanik nece izneti bespomocnost iz laboratorije.

Empirija koja se slaze sa novom hipotezom o bespomocnosti:

36 Da li ja mogu nesto da uradim po tom pitanju i da li drugi mogu da urade nesto-na osnovu tog odnosa se dobija koliko smo bespomocni-interna atribucija,opsta, licna itd.

32

1. Deficiti u vezi sa naucenom bespomocnoscu: Anagram i buka, sa kojima ne mozes da se izboris nikako dovode do kognitivnih i

motivacionih deficit(a nova hipoteza dodaje das u takve atribucije globalne ispecificne pa se zato to desava)

Rot i Kubal – pokazali da je u vaznim uslovima atribucija globalna, unutrasnja i stabilna, a u nevaznim specificnija i nestabilnija (exp sa ona dva testa kada im kazu da je to vazan test, i kada im kazu da je to neki bezveze test).

Daglas i Anisman – neuspeh na jednostavnim zadacima dovodi do globalne i unutrasnje atribucije, a neuspeh na slozenim do spoljnje i specificne.

Ucinak terapije i imunizacije: imunizacija znaci da smo otporniji na neuspeh ako smo prethodno doziveli uspeh, a terapija je naknadni uspeh (posle neuspeha). Terapijom se prelazi sa globalne na specificniju atribuciju (to je exp sa bukom klajna i selidzmena). Imunizacija se objasnjava tako sto dozivljaj prethodnog uspeha cini bespomocnost manje globalnom.

Tisdejl kaze da stvarni uspeh i prisecanje na prosli uspeh podjednako dobro menjaju atribuciju iz unutrasnje u spoljasnju. Pokazano je da samo stvarni uspeh menja deficite bespomocnosti, i to ne duz dimenzije spoljasnje-unutrasnje, vec duz dimenzije globalno-specificno.

NAPOMENA sva objasnjenja koja nudi nova hipoteza bespomocnosti su samo post hoc prirode zato sto je to nova hipoteza koju jos nisu stigli empirijski da provere.

2. Atribucioni dokazi Dvekova i saradnici – pokazali ucinak atribucije nedostatkom upornosti (decaci),

naspram ucinka atribucije nedostatkom sposobnosti (devojcice). Deficiti u dejstvenosti37 se javljaju i kod opste i kod licne bespomocnosti, ali se

verovatno nece javiti kada vrsimo atribuciju nekim specificnim, nestabilnim ciniocima. Tenen i Eler su nasli da postoji deficit u dejstvenosti i kod tih sa specificnom, nestabilnom atribucijom (exp sa neresivim problemima koji su ‘poredjani po tezini’ ).

Vortmen – kod ispitanika sa licnom bespomocnoscu postoji vise emocionalnih problema nego kod onih sa opstom.

3. Dokazi vestine/slucaja Exp sa bespomocnim subjektima za koje stara hipoteza kaze da ce do velike

promene njihovih ocekivanja doci samo ako zadatak vide kao slucajan. Vajner kaze da je ono sto menja ocekivanje o ishodu atribuciona dimenzija stabilnosti (na osnovu jednog ishoda cemo moci da predvidjamo druge samo ako smo taj ishod objasnili stabilnim ciniocima).

Rizli – male promene u ocekivanju ishoda ne moraju da znace da je neko bespomocan i obrnuto.

Novi model i depresijaBespomocnost utice na kognitivne, motivacione i emocionalne komponente depresije i na samopostovanje. Bespomocnost je dovoljan ali ne i nuzan uslov depresije. Depresija bespomocnosti je podvrsta depresije koja je rezultat ocekivanja nezavisnosti izmedju reakcija i ishoda. Njeni simptomi su pasivnost, negativni kognitivni set38 i depresivni afekt.

Nedostaci stare hipoteze su u tome sto nije mogla da objasni sledece: Nemogucnost kontrole nije dovoljna za nastajanje depresije

Kognitivni, motivacioni i deficit u samopostovanju izaziva nemogucnost kontrole nad spoljasnjom sredinom, dok emocionalni deficit izaziva to sto mislimo da ce ishod biti los po

37Ja mislim da su to motivacioni deficit, jovana misli da su u sposobnostima (proveriti)38 Moi zivot se raspada i nista mi ne ide, jadan ja!

33

nas (narocito kad ocekujemo da cemo izgubiti nesto sto nam je drago, a ne mozemo to da sprecimo).Pri tome, kognitivne i motivacione komponente depresije zavise od vaznosti dogadjaja.

Snizeno samopostovanje kao simptom depresijeTo se objasnjava time da li je atribucija unutrasnja/spoljasnja.

Depresivni veruju da su sami uzrok svojih neuspehaUnutrasnja atribucija koju prave depresivni ljudi je skoro uvek globalna i stabilna, sto cini da njihova buducnost deluje dosta crno. Postoji nekoliko studija koje pokazuju da depresivni ne samo dap rave unutrasnje, globalne, stabilne atribucije kad je u pitanju neuspeh, vec oni cak i svoj uspeh objasnjavaju spoljnjim, specificnim i manje stabilnim ciniocima.

Generalizovanost i hronicnost depresijeTrajanje depresije je varijabilno od pojedinca do pojedinca. Depresivni deficiti su nekada jako generalizovani a nekad ne. Sve se to objasnjava dimenzijama atribucije (stabilno-nestabilno i globalno-specificno). Premorbidan depresivac je onaj ko preterano uopstava.

Terapijske strategije Ako postoji veliko ocekivanje negativnog ishoda i malo ocekivanje pozitivnog ishoda –

promeniti procenjenu verovatnocu ishoda Ako je zeljeni ishod izrazito pozeljan a pri tom ocekuje da se nece desiti – pretvoriti te jako

zeljene ishode u manje zeljene Posto misli da se ishod ne moze kontrolisati – promeniti mu ocekivanje iz nemogucnosti u

mogucnost kontrole Ako je atribucija globalna, stabilna ili unutrasnja – promeniti je u pravcu spoljasnje,

nestabilne, specificne

MALI RECNIK:Agravacija: simulacija, napravim da sam ludAfektotimija-toplina, druzeljubivost, pozitivne emocijeAleksitimija:bez reci za emocijeAsertivnost:nametljivostAsortetivno sparivanje-biramo partnera po O i po IQSurgencija-asertivnost, aktivitet, potraga za uzbudjenjem, nije me sramota da vratim jelo u restoranuTimija-emocija

34

SADRZAJ

UVOD………………………………………………………………………………………………………………………………………..………..2

OPSTA METODOLOSKA RAZMATRANJA………………………………………………………………………………………………3

CRTE…………………………………………………………………………………………………………………………………………………….4

ANTICRTISTI...................................................................................................................................7

CRTISTI…………………………………………………………………………………………………………………………………………………10

OPERACIONALIZACIJE CRTA I TEORIJE………………………………………………………………………………………………….12

GILFORD………………………………………………………………………………………………………………………………… 12

AJZENK………………………………………………………………………………………………………………………………….…13

MOMIROVIC……………………………………………………………………………………………………………………………15

KLONINDZER……………………………………………………………………………………………………………………………16

LICNOST I KRIMINAL…………………………………………………………………………………………………………………………….18

INTELIGENCIJA I KRIMINAL………………………………………………………………………………………………………………….18

DAMASIO…………………………………………………………………………………………………………………………………………….18

GENETIKA PONASANJA………………………………………………………………………………………………………………………..21

EMOCIJE………………………………………………………………………………………………………………………………………………24

PTSD…………………………………………………………………………………………………………………………………………………….25

EVOLUTIVNA PSIHOLOGIJA…………………………………………………………………………………………………………………..25

35

BIG FIVE…………………………………………………………………………………………………………………………………………………27

NEO PI R……………………………………………………………………………………………………………………………………29

STRES I MATEMATICKI MODEL……………………………………………………………………………………………………………..30

NAUCENA BESPOMOCNOST………………………………………………………………………………………………………………….33

36