Embed Size (px)
Citation preview
154
III) METODOLOGIJA I SOFTVER ZA IZRADU BIZNIS PLANOVA
1 Uvod
Poslovni plan treba prilagoditi potrebama onoga kome je namijenjen i potrebno je prilagoditi obim i sadržaj biznis plana tako da on pruži suštinske, kvalitetne informacije.
S obzirom da su se vremenom, u praksi, iskristalisale određene namene biznis plana, tako danas možemo susresti mnogobrojne nazive, kao što su: strategijski (strateški) plan, investicioni plan, plan izvodljivosti, godišnji plan, plan rasta, operativni plan, interni plan itd.
Osnovne osobine pojedinih vrsta planova navedene su u nastavku teksta.
1.1 Start-up plan
Ovo je možda i najtipičnija vrsta biznis plana, koja se koristi prilikom razrade poslovne ideje ili pokretanja novog posla. Ukoliko ste nekada pohađali neki trening/kurs/seminar za izradu biznis plana, vrlo je velika verovatnoća da ste se „obučavali“ upravo na ovoj vrsti plana.
Start-up plan sadrži informacije o preduzeću (preduzetničkoj radnji), opis proizvoda i usluga, analizu tržišta, strategiju prodaje i marketinga, organizaciju, kao i finansijske proračune i projekcije. Pored toga, u planu se nekad navode i određeni tehnološki aspekti projekta (specifikacije, normativi, procesi i sl.), koji mogu biti snažno uporište za proračun potreba za osnovnim i obrtnim sredstvima, izračunavanje maksimalnog i optimalnog kapaciteta proizvodnje ili su tu jednostavno zato da ubedimo banku ili strateškog partnera da „znamo znanje“, odnosno da smo u potpunosti sagledali sve aspekte projekta.
Finansijska analiza obično uključuje projekcije prodaje, prihoda i rashoda, zatim bilanse stanja i uspjeha te gotovinski tok. S obzirom da se radi o novom poslu, finansijske projekcije se detaljno razrađuju za prvu godinu poslovanja (po mjesecima), dok se nakon toga daju godišnje projekcije. Takođe, ponekad se mogu uključiti i određeni pokazatelji izvodljivosti (isplativosti) projekta (npr. interna stopa rentabilnosti, stopa neto sadašnje vrijednosti i sl.), kao i procjena osjetljivosti projekta na smanjenje prihoda ili povećanje troškova (tzv. senzitivna analiza) – ako baš želite da impresionirate čitaoca i ubedite ga da je projekat isplativ, uz prihvatljiv stepen rizika.
1.2 Interni plan
Interni plan, odnosno planovi se najčešće izrađuju za potrebe vlasnika i/ili organa upravljanja u preduzeću (menadžmenta) sa ciljem da se lakše sagleda kuda i kako će preduzeće da se razvija u budućnosti. Međutim, ovaj plan može da se koristi i za
155
druge namene, npr. za procjenu izvodljivosti određenog projekta, za okvirnu procjenu potrebnih investicionih ulaganja, kao sredstvo za motivisanje zaposlenih i sl.
Imajući u vidu ciljne grupe kojima je namijenjen, nije neophodno da se u planu navode informacije koje oni već znaju, kao što su: opis preduzeća, njegov istorijat, organi upravljanja, detaljni opisi proizvoda i usluga i sl. Takođe, često nije neophodno pisati obimna tekstualna obrazloženja već se glavne tačke plana mogu prezentovati u formi teza, uz manje ili više detaljne finansijske projekcije (grafikoni, tabele, dijagrami toka i sl.).
Prema zadacima koji se pomoću njih rešavaju u poljoprivredi se razlikuju tri osnovne vrste planova internog karaktera i to:
1. strateški plan ili plan organizacije; 2. godišnji proizvodno-finansijski plan; 3. operativni planovi.
1. Strateškim planom se rešavaju za duži niz godina osnovni problemi izgradnje i
privredne delatnosti. Pri sastavljanju toga plana utvrđuju se naročito: što treba proizvoditi, u kojem obimu, na koji način i kojom intenzivnošću, sa kolikim i kojim sredstvima za proizvodnju, sa kolikim i kakvim osobljem, kako urediti zemljišnu teritoriju i ekonomsko dvorište i kakav će biti finansijski rezultat poslovanja. Ova vrsta plana tipično sadrži poslovnu viziju i misiju, kritične faktore od kojih zavisi uspjeh plana, strategije za ostvarivanje zacrtanih ciljeva te okvirni plan realizacije. Finansijske projekcije takođe ne trebaju biti pretjerano detaljne već jasne i informativne. Pored navedenog, strategijski plan može uključivati i pregled nekoliko scenarija koji mogu da se odigraju u budućnosti (npr. pesimistični, optimistični i realistični), pri čemu se za svaki od scenarija definiše plan djelovanja. Naravno, prethodno je potrebno definisati ključne faktore od kojih zavisi koji od predviđenih scenarija će se zaista i desiti.
2. Godišnji proizvodno-finansijski plan se sastavlja za najbližu narednu godinu.
Polazna tačka pri sastavljanju svakog godišnjeg plana je stvarno stanje gazdinstva na početku godine za koju se radi plan, tj. postojeći ljudi, postojeća osnovna i obrtna sredstva, postojeće stanje zasada i sl. Konačan cilj je postizanje one organizacione strukture i one proizvodnje koja je planom organizacije gazdinstva utvrđena kao najpovoljnija. U planovima za pojedine godine približava se postepeno tom cilju prema stvarnim mogućnostima, vršeći ponekad i izvesne ispravke plana organizacije, ako na to upućuju stvarne prilike ili poboljšano poznavanje proizvodnih mogućnosti preduzeća. Za razliku od strategijskog plana koji je fokusiran na sagledavanje i izbor strategijskih pravaca i prioriteta, godišnji plan je više usmjeren na realizaciju konkretnih aktivnosti. Njegova specifičnost ogleda se u tome što se fokus stavlja na definisanje faza (etapa) u implementaciji plana, potrebno vrijeme i rokove, kao i timove ili pojedince odgovorne za njihovu realizaciju.
156
Pored toga, ovim planom se definišu kriterijumi (pokazatelji) pomoću kojih se mjeri da li su zacrtani ciljevi (zadaci) zaista i ostvareni.
3. Operativni planovi se ne sastavljaju za poljoprivredno preduzeće kao celinu
nego za pojedine grane (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo), za pojedine ekonomske jedinice ili samo za pojedine radne grupe. Vremenski oni obuhvataju trajanje pojedinih radnih operacija (npr. plan proletnje obrade i setve, plan žetve i sl.), ili se sastavljaju prema kalendarskim periodima, pa onda imamo tromesečne, mesečne, polumesečne, dekadne, nedeljne i dnevne operativne planove. Oni su redovno još detaljnije sastavljeni od godišnjih planova. To važi naročito za planove sa kraćim rokovima, pa se u njima često planiraju i određena lica i marke mašina za određeni posao. Dalja karakteristika ovih planova je ta što oni obično sadrže samo količinske pokazatelje (broj dana, odnosno časova, broj hektara, broj ljudi, mašina i sl.) a ne i vrednosne. Po svom karakteru to su dakle tehnički planovi.
1.3 Investicioni plan
Ova vrsta poslovnog plana koristi se u situacijama kada preduzeće, koje je dostiglo određeni stepen razvoja, želi da napravi značajan iskorak i podigne svoje poslovanje na viši nivo.
To obično podrazumijeva ulazak na nova tržišta (kroz otvaranje novih ogranaka/filijala u drugim gradovima, zemljama ili regionima), uvođenje potpuno novih linija proizvoda (koje će omogućiti ulazak na nove segmente tržišta) ili uvođenje novih tehnologija (koje će obezbediti povećanje kvaliteta postojećih proizvoda, značajno smanjenje troškova, skraćivanje vremena potrebnog za jedan proizvodni ciklus i sl.). Iz tog razloga, u planu rasta se detaljno razrađuje upravo taj specifičan segment poslovanja, koji treba da osigura rast i širenje, dok se ostali segmenti navode samo u opštim crtama.
Pri tome, postoje dvije varijacije ovog plana, u zavisnosti od toga da li preduzeće planira širenje/rast da finansira iz sopstvenih izvora ili iz pozajmljenih.
1. Ukoliko se investiraju sopstvena sredstva, plan ima više interni karakter, pa u skladu s tim, nije potrebno previše širiti priču o istorijatu firme, postojećim proizvodima i uslugama i sl.
2. Sa druge strane, ako se rast namerava finansirati iz kredita ili traženjem strateških partnera, onda plan dobija eksterni karakter, pa je potrebno detaljno navesti sve relevantne informacije, kako bi se banci, odnosno potencijalnom investitoru obezbedio kompletan uvid u prošlo, sadašnje i buduće poslovanje preduzeća.
Bez obzira koja od pomenute dvije varijacije plana rasta je u pitanju, neophodno
je dobro razraditi finansijske projekcije, kao i projekcije prodaje, prihoda i troškova. Pored toga, u planu obavezno treba podrobno opisati način na koji se planira ostvariti rast/širenje poslovanja.
157
1.4 Plan izvodljivosti
Ovaj plan može se smatrati jednostavnijom varijantom start-up plana, odnosno kombinacijom start-up plana i internog plana.
U pravilu, plan izvodljivosti trebao bi da prethodi bilo kakvom detaljnijem planiranju, s obzirom da je njegova svrha da omogući preduzetniku ili menadžmentu da proceni da li je određena poslovna ideja dobra, odnosno da donese odluku da li treba da se ide u njenu realizaciju ili ne.
Jednostavno rečeno, ovaj plan treba da pruži odgovore na sljedeća pitanja: ko će da kupuje to što želimo da prodajemo, koliko novca treba da uložimo i da li će to da nam donese zaradu.
U skladu s tim, feasibility plan obično sadrži opis potrebe za posmatranim proizvodima/uslugama, ključne faktore uspjeha, bazičnu analizu tržišta (sa naglaskom na ciljne grupe kupaca i potencijalnu konkurenciju) te preliminarnu analizu potrebnih ulaganja, troškova, cijena i prihoda.
Kao zaključak, na kraju plana bi trebala biti navedena preporuka da li preduzeće treba da nastavi sa daljom realizacijom ili da odustane od projekta.
2 Delovi poslovnog plana Primer izrade plana daje se kroz plan izvodljivosti ili studiju izvodljivosti postrojenja za pakovanje.
2.1 Projektni zadatak
U ovom delu plana daje se osnovna ideja odnosno projektni zadatak. Projektni zadatak u praksi predstavlja precizno i jasno definisan zahtev naručioca projekta /studije, plana – posla u opštem smislu/ prema licu /pravnom ili fizičkom/ koje izrađuje projekat /studiju, plan-posao u opštem smislu/.
Sadržaj projektnog zadatka obuhvata sve neophodne opšte i konkretne informacije na osnovu kojih se tačno može sagledati i definisati jedan projekat, odnosno on definiše sve elemente i numeričke parametre od važnosti za jedan projekat. U konkretnom slučaj dat je sledeći projektni zadatak:
- Nabavka pakerice vrednosti 1.500.000,00 dinara, projektovanog godišnjeg kapaciteta 180.000 pakovanja.
- Zapošljavanje 2 radnika i investitora - Kredit 1.000.000,00 dinara na rok od 3 godine, sa kamatom od 3%, grace
periodom u trajanju od 1 godine uz kamatu od 1,5% koja se pripisuje glavnici, - Projektovati proizvodnju u Periodu od 3 godine
158
2.2 Troškovi materijala
Upotrebom (trošenjem) predmeta rada u proizvodnji nastaju troškovi materijala. U poljoprivredi su predmeti rada seme, stočna hrana, stajnjak, mineralna đubriva, pogonsko gorivo, razna maziva, sredstva za zaštitu biljaka i stoke (fungicidi, insekticidi, herbicidi, lekovi za stoku) i dr. Osobina trošenja materijala je u tome, da se oni u proizvodnji mogu upotrebiti samo jedanput, jer posle upotrebe promene fizički oblik a ponekad i hemijski sastav. Zato oni ulaze u troškove proizvodnje celom svojom vrednošću, tj. svu svoju vrednost odmah posle upotrebe prenesu na novi proizvod u jednom procesu proizvodnje.
Prema načinu trošenja treba razlikovati osnovni i pomoćni materijal. Za osnovni materijal je karakteristično da on, trošeći se i menjajući svoja fizička i hemijska svojstva, svojom supstancom (gradivno) ulazi u novi proizvod (seme, stočna hrana, stajnjak, mineralna đubriva). Pomoćni materijali se, takođe, utroše u jednom procesu proizvodnje i svoju vrednost prenesu na novi proizvod s tom napomenom, da oni materijalno ne ulaze u novi proizvod (pakovanje, zaštitna sredstva, lekovi i sl.).
Primer nabavnih cena planiranog osnovnog materijala daje se u narednoj tabeli.
Redni broj Opis Nabavna cena
(dinara)
1 Mlevena paprika 165,00 2 Biber 204,00 3 Mak 110,00 4 Suvo grožđe 85,00 5 Kukuruz kokičar 18,00 6 Badem 325,00 7 Lešnik 287,00 9 Kese 100 grama 1,3
10 Kese 200 grama 2,4 *navedene vrednosti služe samo za ilustraciju
2.3 Formiranje prodajnih cena
Pošlo se od prosečne prodajne cena pojedinih proizvoda koje proizvođač namerava da proizvodi, te su ustanovljene cene prema proizvodima:
Redni broj Opis Prodajna cena
(dinara)
1 Mlevena paprika 100 gr 30,00 2 Biber 100 gr 30,00 3 Mak 200 gr 35,00 4 Suvo grožđe 200 gr 25,00 5 Kukuruz kokičar 200 gr 10,00 6 Badem 100 gr 50,00 7 Lešnik 100 gr 50,00
*navedene vrednosti služe samo za ilustraciju
159
2.4 Plan realizacije projekta
Dinamički plan realizacija projekta obuhvata sve aktivnosti na projektu, njihovu međusobnu povezanost i rokove izvršavanja svake od njih. Postoje dve glavne alatke za izradu dinamičkog plana:
Gantovi dijagrami i mreže, koji obuhvataju metode PERT i CPM. Henry Gantt je izumeo grafikone koji su po njemu dobili ime i na kojima se prikazuje redosled aktivnosti i vreme potrebno za njihovo izvršavanje. Jednostavni Gant dijagram prikazuje osnovne aktivnosti projekta.
Plan realizacije projekta daje se u sledećoj šemi.
Aktivnosti 2014 IX X XI XII
11.1. Tehičko tehnološki projekat
11.2. Izrada poslovnog i biznis plana
11.3. Zatvaranje finansijske konstrukcije
11.4. Izgradnja/adaptacija objekta. nabavka opreme
11.5. Prijem radnika
11.6. Razmeštaj opreme. obuka radnika
11.7. Probna proizvodnja - projekat ulaz u eksploataciju
2.5 Obim proizvodnje
Investitor raspolaže se saznanjima o mogućnosti prodaje veće količine poljoprivrednih proizvoda pakovanih u sitna pakovanja (100 – 200 grama), Pored toga, na tržištu se zapaža povećanje zahteva potrošača u odnosu na raznolikost, kvalitet proizvoda i njihovu ekološku ispravnost,
Kao osnovni proizvodi planirana je proizvodnja sedam osnovnih artikala:
R,b, Proizvod J,m, Struktura Broj pakovanja
1 Mlevena paprika 100 gr kom, 10% 18.000 2 Biber 100 gr kom, 10% 18.000 4 Mak 200 gr kom, 10% 18.000 6 Suvo grožđe 200 gr kom, 20% 36.000 8 Kukuruz kokičar 200 gr kom, 10% 18.000 9 Badem 100 gr kom, 20% 36.000
10 Lešnik 100 gr kom, 20% 36.000 Ukupno 100% 180.000
160
2.6 Ulaganje u osnovna sredstva
Ulaganja u osnovna sredstva mogu da obuhvate: 1. Zemljište, odnosno ulaganja u nabavku zemljišta (mikro-lokacije) na kojem
će se prostorno (fizički) smestiti elementi investicionog projekta: troškovi kupovine placa i svih pratećih naknada;
2. Građevinski objekti, odnosno ulaganja u projektovanje, obezbeđenje određenih dozvola i saglasnosti za gradnju i u sve građevinske radove vezane za izgradnju konkretnih objekata (zemljani radovi, betoniranje, zidarski radovi, unutrašnji zanatski radovi, itd.)
3. Oprema, ovo ulaganje obuhvata sve potrebne mašine, uređaje i tehnološke celine neophodne za odvijanje planiranog tehnološkog procesa.
4. Instalacije, ovo je ulaganja u sve instalacije koje se moraju ugraditi u objekte (elektro-instalacije, vodovod, telekomunikacije, plinske instalacije i dr.) da bi se u njima mogao da planirani tehnološki proces.
5. Infrastruktura je ulaganje u uređenje okoline objekata (izgradnja prilaznih i unutrašnjih puteva, parking placeva, pešačke staze, zelene površine i sl.)
6. Ostala osnovna sredstva
Planirano investiciono ulaganje u opremu. Ulaganje u opremu se sastoji od ulaganja u sledeću mašinu:
R, br, Naziv osnonog sredstva Kom (kol)
Ukupno ulaganje (dinara)
1 Pakerica 1 1.500.000
Ukupno: 1.500.000
Dalja ulaganja trenutno nisu planirana, dok troškovi montaže iznose 50.000,00 dinara. R. br. Naziv osnovnog sredstva Kom
(kol) cena po
kom. za količinu Mont. Suma (dinara)
1 Pakerica 1 1.500.000 1.500.000 50.000 1.550.000 Ukupno: 1.500.000 1.500.000 50.000 1.550.000
161
2.7 Direktni materijani troškovi
U narednim tabelama daju se direktni materijalni troškovi prema pojedinim proizvodima. Mlevena paprika 100 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Mlevena paprika 0,10 165,00 16,50 297.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 23. 400,00 Cena koštanja 17,80 320.400,00
Biber 100 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Biber 0,10 204,00 20,40 367.200,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 23.400,00 Cena koštanja 21,70 390.600,00
Mak 200 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Mak 0,20 110,00 22,00 396.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 2,40 2,40 43.200,00 Cena koštanja 24,40 439.200,00
Suvo grožđe 200 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Suvo grožđe 0,20 85,00 17,00 612.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 2,40 2,40 86.400,00 Cena koštanja 19,40 698.400,00
Kukuruz kokičar 200 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Kukuruz kokičar 0,20 18,00 3,60 64.800,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 2,40 2,40 43.200,00 Cena koštanja 6,00 108.000,00
Badem 100 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Badem 0,10 325,00 32,50 1.170.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 46.800,00 Cena koštanja 33,80 1.216.800,00
Lešnik 100 gr
Opis Količina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godišnje
Lešnik 0,10 287,00 28,70 1.033.200,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 46.800,00 Cena koštanja 30,00 1.080.000,00
162
U narednoj tabeli daju se direktni materijalni troškovi prema pojedinim proizvodima obračunati po komadu. R. br. Proizvod: Jed, trošak
(dinara/kom) 1 Mlevena paprika 100 gr 17,80 2 Biber 100 gr 21,70 3 Mak 200 gr 24,40 2 Suvo grožđe 200 gr 19,40 3 Kukuruz kokičar 200 gr 6,00 4 Badem 100 gr 33,80 3 Lešnik 100 gr 30,00
2.8 Direktni materijalni troškovi ukupni
U narednoj tabeli daju se direktni materijalni troškovi ukupni u dinarima koji predstavaljaju sumu podataka datih u narednim tabelama.
R, br, Opis Jedinica
mere God. kol. Ukupno
Cena po jed. mere
Godina veka projekta
I II III
1 Mlevena paprika kg 1.800 165.00 297.000 311.850 327.443
2 Biber kg 1.800 204.00 367.200 385.560 404.838
3 Mak kg 3.600 110.00 396.000 415.800 436.590
4 Suvo grožđe kg 7.200 85.00 612.000 642.600 674.730
5 Kukuruz kokičar kg 3.600 18.00 64.800 68.040 71.442
6 Badem kg 3.600 325.00 1.170.000 1.228.500 1.289.925
7 Lešnik kg 3.600 287.00 1.033.200 1.084.860 1.139.103
8 Pakovanje u m, Kese kom 108.000 1.30 140.400 147.420 154.791
9 Pakovanje u V, Kese kom 72.000 2.40 172.800 181.440 190.512
Ukupno 4.253.400 4.466.070 4.689.374
2.9 Plan troškova spoljnih usluga
Plan troškova spoljnih usluga daje se u naredno tabeli u dinarima. U posmatranom slučaju predviđen je samo servis opreme.
R. br.
Opis
Godine veka projekta
I II III 1 Servis opreme 45.000,00 55.000,00 65.000,00 Ukupno 45.000,00 55.000,00 65.000,00
163
2.10 Plan troškova električne energije
Kod proračuna utroška pogonske energije odvojeno se postupa u slučaju kada je pogon elektromotora, odnosno kada se radi o motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. U oba slučaja uzima se u obzir da li je mašina, odnosno pogonski motor, potpuno ili delimično opterećen. Kako se kod mašinskog rada uzima u obzir korišćenje radnog vremena preko odgovarajućeg koeficijenta, na isti način treba i kod proračuna utroška energije o tome voditi računa.
Opšti obrazac za proračun utroška goriva ima oblik:
gde su: No-nominalna snaga motora gs-specifična potrošnja energije (goriva) ke-koeficijent potrošnje, kreće se od 0,45 do 0,75 (srednja vrednost oko 0,60)
analogno koeficijentu korišćenja radnog vremena Uobičajeno je da se troškovi maziva i rad na podmazivanju mašina uzima u
iznosu od 10% od vrednosti mašina. Plan troškova električne energije izrađen je na osnovu angažovana snage,
planirane cene električne energije i procene stepena korišćenja i daje se u narednoj tabeli u din:
12 meseci x 20 dana x 8 sati x 4kw = 7.680 Pored toga, obračunati su troškovi za ostalu potrošnju električne energije u skladu
sa procenom.
R. br. Opis Jedinica
mere Godišnja potrošnja
Cena po jed, mere
Godina veka projekta
I II III 1 Rad opreme kWh 7.680 5,50 42.240 44.352 46.570 2 Ostalo kWh 1.400 5,50 7.700 7.700 7.700
Ukupno 49.940 52.052 54.270
2.11 Ostali materijalni troškovi Ostali materijalni troškovi planirani su prema navodima u narednoj tabeli i daju
se u dinarima, Unutra istih obuhvaćeni su i troškovi kutija za transportna pakovanja.
R. br. Opis Godine veka projekta
I II III
1 HTZ oprema, auto gume 20.000,00 20.000,00 20.000,00
2 Transportna pakovanja (kar, kutije) 63.000,00 66.150,00 69.457,50
Ukupno 83.000,00 86.150,00 89.457,50
2.12 Plan ukupnim direktnih materijalnih troškova sa strukturom Na osnovu napred navedeni podataka iz prethodnih tabela izveden je plan ukupnim
direktnih materijanih troškova sa strukturom koji je dat u narednoj tabeli (din).
164
R. br. Opis
Godine veka projekta I II III
1 Materijal 4.253.400 4.466.070 4.689.374 2 Usluge 45.000 55.000 65.000 3 Električna energija 50.400 52.320 54.336 4 Ostali materijalni troškovi 83.000 86.150 89.458
Ukupno 4.431.800 4.659.540 4.898.167
2.13 Troškovi amortizacije Troškovi amortizacije (ili otpisa) omogućuju da se radom realizuju finansijska
sredstva za nabavku novih osnovnih sredstava. Jedini ispravan način obračuna amortizacije (otpisa) je takav da se on vrši proporcionalno osnovnog sredstva. U okviru otpisa nužno je definisati i vek trajanja za svaku pojedinačnu vrstu osnovnih sredstava. Pod time se podrazumeva onaj broj radnih časova, obim korišćenja koji neko osnovno sredstvo može da ostvari u radu pod normalnim uslovima. Plan troškova amortizacije izveden je u skladu sa planiranim ulaganjima i prosečnim stopama amortizacije, isti se daje u narednoj tabeli u din:
R, br, Opis Nabavna
vrednost Stopa amor,
Godina veka projekta Rezidualna
vrednost osnovnih sredstava I II III
1 Pakerica 1.550.000 15% 232.500 232.500 232.500 852.500 Ukupno 1.550.000 232.500 232.500 232.500 852.500
2.14 Troškovi zarada
Plan troškova zarada izveden je u skladu sa planiranim angažovanjem radne snage i daje se u narednoj tabeli (din). Prilikom obračuna korišćene su minimalne zarade. R. br. Kvalifikacije Broj Bruto zarade
mesečno Godina veka projekta
I II III 1 VKV 1 30.000 360.000 360.000 360.000 2 NKV 2 20.000 240.000 240.000 240.000
Ukupno 600.000 600.000 600.000
2.15 Plan nematerijlnih troškova
Plan nematerijlnih troškova izveden je i daje se u narednoj tabeli (din).
R. br. Opis Godine veka projekta
I II III 1 Računovodstvene usluge 54.000 54.000 54.000
Ukupno 54.000 54.000 54.000
2.16 Plan opštih troškova
Plan opštih troškova izveden je u narednoj tabeli i podrazumeva troškove koji se tiču obezbeđenja opštih uslova poslovanja.
165
R. br. Pozicije opštih troškova
Godine veka projekta I II III
1 Troškovi telefona 15.000 15.000 15.000 2 Korišćenje automobila 25.000 25.000 25.000 Ukupno 40.000 40.000 40.000
2.17 Plan otplate kredita Plan otplate kredita izveden je na osnovu sledećih pretpostavki i daje se u naredoj tabeli (din):
Iznos kredita 1.000.000,00 Kamata u toku grejs perioda 15.000,00 Ukupan iznos 1.015.000,00 Kamatna stopa 3% Trajanje grejs perioda 1 Kamatna stopa u toku grejs perioda 1,50% Rok otplate 3 Obračunski period 1 Anuitet 43.625,93 Ukupna kamata 32.022,32
R. br. Godina Kamata Glavnica Anuitet
1 2 3 4=(2+3) 1 I 2.537,50 41.088,43 43.625,93 2 I 2.434,78 41.191,15 43.625,93 3 I 2.331,80 41.294,13 43.625,93 4 I 2.228,57 41.397,36 43.625,93 5 I 2.125,07 41.500,86 43.625,93 6 I 2.021,32 41.604,61 43.625,93 7 I 1.917,31 41.708,62 43.625,93 8 I 1.813,04 41.812,89 43.625,93 9 I 1.708,50 41.917,43 43.625,93
10 I 1.603,71 42.022,22 43.625,93 11 I 1.498,66 42.127,27 43.625,93 12 I 1.393,34 42.232,59 43.625,93 13 II 1.287,76 42.338,17 43.625,93 14 II 1.181,91 42.444,02 43.625,93 15 II 1.075,80 42.550,13 43.625,93 16 II 969,43 42.656,50 43.625,93 17 II 862,78 42.763,15 43.625,93 18 II 755,88 42.870,05 43.625,93 19 II 648,70 42.977,23 43.625,93 20 II 541,26 43.084,67 43.625,93 21 II 433,55 43.192,38 43.625,93 22 II 325,57 43.300,36 43.625,93 23 II 217,31 43.408,62 43.625,93 24 II 108,79 43.517,14 43.625,93
Ukupno: 32.022,32 1.015.000,00 1.047.022,32
166
2.18 Plan ukupnog prihoda
Plan ukupnog prihoda daje se u narednoj tabeli (din):
R. br.
Opis Jed.
mere
Godine veka projekta
I II III
god. kol.
din. po jed.
mere ukupno god.
kol.
din. po jed.
mere ukupno god.
kol.
din. po jed.
mere ukupno
1 Mlevena paprika 100 gr kom. 18.000 30,00 540.000 18.900 30,00 567.000 19.845 30,00 595.350
2 Biber 100 gr kom. 18.000 30,00 540.000 18.900 30,00 567.000 19.845 30,00 595.350 4 Mak 200 gr kom. 18.000 35,00 630.000 18.900 35,00 661.500 19.845 35,00 694.575
6 Suvo grožđe 200 gr kom. 36.000 25,00 900.000 37.800 25,00 945.000 39.690 25,00 992.250
8 Kukuruz kokičar 200 gr kom. 18.000 10,00 180.000 18.900 10,00 189.000 19.845 10,00 198.450
9 Badem 100 gr kom. 36.000 50,00 1.800.000 37.800 50,00 1.890.000 39.690 50,00 1.984.500 10 Lešnik 100 gr kom. 36.000 50,00 1.800.000 37.800 50,00 1.890.000 39.690 50,00 1.984.500
Ukupno 180.000 6.390.000 189.000 6.709.500 198.450 7.044.975
2.19 Plan bilansa uspeha
Na bazi napred navedenih podataka planiran je bilans uspeha. Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog društva sa ciljem utvrđivanja rezultata poslovanja (ostvarene dobiti ili gubitka) u određenom vremenskom periodu. Logično, sadržinu bilansa uspeha čine prihodi i rashodi s tim da se naročito ističe struktura prihoda i rashoda. Bilans uspeha je osnovu za izvođenje sve narednih obračuna u okviru plana.
Isti se daje u narednoj tabeli (din):
R. br. Opis Godine veka projekta
I II III
I Ukupan prihod od prodaje proizvoda 6.390.000,00 6.709.500,00 7.044.975,00 II Ukupni rashodi (1+2) 5.792.840,00 6.029.385,59 6.253.009,33 1, Ukupni poslovni rashodi: materijalni troškovi 4.431.340,00 4.659.272,00 4.898.100,60 amortizacija 232.500,00 232.500,00 232.500,00 bruto zarade 1.020.000,00 1.020.000,00 1.020.000,00 nematerijalni troškovi 94.000,00 94.000,00 94.000,00
2, Ukupni rashodi iz finansiranja: kamate 23.613,59 8.408,73 provizija banke (garancija) 15.000,00
III Bruto dobit (I-II) 597.160,00 680.114,41 791.965,67 IV Porez 15 % (III) 89.574,00 102.017,16 118.794,85 V Neto dobit (III-IV) 507.586,00 578.097,25 673.170,82
167
2.20 Plan obrtnih sredstava
Ulaganja u obrtna sredstva su izvedena iz ostalih elemenata investicija, a pre svega iz ukupno planiranog obima aktivnosti: u finansijskom smislu iz vrednosti ukupnog prihoda.
Visina ulaganja u obrtna sredstva po pravilu se utvrđuje na osnovu vrednosti ukupnog prihoda i drugih obračunskih veličina iz bilansa uspeha i prosečnog koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava i obaveza.
Potrebna obrtna sredstva predstavljaju razliku između obrtnih sredstava i rasploživih izvora iz tekućeg poslovanja.
Plan obrtnih sredstava daje se u narednoj tabelu (din,):
R. br.
Opis Godišnje potrebe
Br, dana vezivanj
a (raspolo
ž.)
365 dana godišnje
Potrebno obrtnih sredstava u godinama veka projekta
I II III I II III
1 Zal, sir, i mat, (mat, troškovi) 4.431.340 4.659.272 4.898.101 15 24 182.110 191.477 201.292
2 Zal, nedovršene proizvodnje (uk, rashodi) 5.792.840 6.029.386 6.253.009 7 52 111.096 115.632 119.921
3 Zal, gotovih proizvoda (UR) 5.792.840 6.029.386 6.253.009 20 18 317.416 330.377 342.631
4 Potraživanja (UP) 6.390.000 6.709.500 7.044.975 30 12 525.205 551.466 579.039 5 Sredstva na Ž,R, (UP) 6.390.000 6.709.500 7.044.975 2 183 35.014 36.764 38.603
A Plan potrebnih obrtnih sredstava 1.170.840 1.225.716 1.281.485
6 Dobavljači (koliko sirovina i materijala) 4.431.340 4.659.272 4.898.101 7 52 84.985 89.356 93.936
7 Amortizacija (koliko iznosi) 232.500 232.500 232.500 15 24 9.555 9.555 9.555
8 BLD (koliki su) 1.020.000 1.020.000 1.020.000 15 24 41.918 41.918 41.918 9 Obaveze iz dobiti (porez) 89.574 102.017 118.795 15 24 3.681 4.192 4.882
V Izvori iz tekućeg poslovanja V=6 do 9 140.138 145.021 150.291
S
Potrebna ulaganja u obrtna sredstva (A-B) 1.030.702 1.080.695 1.131.194
2.21 Ukupno investiciono ulaganje Ukupno investiciono ulaganje daje se u narednoj tabeli (din):
R, br, Opis Uneta sredstva
god, Nova ulaganja (u
invest, god,) Suma %
I Osnovna sredstva 0 1.550.000 1.550.000 60,06 objekti 0 0,00 osnovno stado 0,00 višegodišnji zasadi 0,00 oprema 1.550.000 1.550.000 60,06
II Obrtna sredstva 1.030.702 1.030.702 39,94
Ukupno (I+II) 1.030.702 1.550.000 2.580.702 100,00
168
2.22 Izvori finansiranja
Izvori finansiranja daju se u narednoj tabeli (din):
R, br, Opis Uneta vrednost god.
Nova ulaganja u "0" invest. God. Suma %
I Sopstveni izvori 1.030.702 550.000 1.580.702 61,25
osnovna sredstva 0 550.000 550.000 21,31
obrtna sredstva 1.030.702 1.030.702 39,94
II Tuđi izvori
Kredit 1.000.000 1.000.000 38,75
Ukupno: (I+II) 1.030.702 1.550.000 2.580.702 100,00
2.23 Finansijski tok
Praćenje finansijskih tokova i umešnost u upravljanju finansijskim sredstvima je najznačajniji faktor poslovnog uspeha. Često najsavremenija oprema i najkvalitetniji kadrovi uz loše upravljanje finansijama mogu da umesto do uspeha dovedu do gubitaka i neuspeha.
Finansijski tok predstavlja ukupne novčane odlive i prilivi sredstava. Obračunava se na osnovu bilansa uspeha, obračuna ukupnih investicija i obračuna obrtnih sredstava.
Finansijski tok prikazan je u narednoj tabeli (din): R, br, Opis Period
ulaganja "0" Godine veka trajanja
I II III
I Ukupni primitci: (1+2+3) 2.580.702 6.390.000 6.709.500 8.928.177 1 Ukupni prihod od prodatih proizvoda 6.390.000 6.709.500 7.044.975 2 Izvori finansiranja 2.580.702 0 0 0 sopstvena sredstva 1.580.702 tuđa sredstva 1.000.000 3 Ostatak vrednosti projekta 0 0 0 1.883.202 osnovna sredstva 852.500 obrtna sredstva 1.030.702
II Ukupni izdaci: (4+5+6+7) 2.580.702 5.699.907 6.449.299 6.654.407 4 Investicije: (tb,6,4,) 2.580.702 osnovna sredstva 1.550.000 obrtna sredstva 1.030.702 49.993 50.499 5 Poslovni rashodi (bez amortizacije) 5.560.340 5.796.886 6.020.509 6 Porezi iz dobiti 89.574 102.017 118.795 7 Obaveze prema izvorima finansiranja 499.898 515.102 Neto primitci (I-II) 0 690.093 260.201 2.273.771
169
2.24 Vreme povratka investicije
Vreme povratka investicije izračunato je na osnovu neto primitaka iz prethodne tabele i prikazano u narednoj tabeli:
R. br. Godina Godišnji neto tok Ostatak dugor, ulaganja 1 0 0,00 -2.580.702,16 2 I 690.092,74 -1.890.609,42 3 II 260.201,04 -1.630.408,39 4 III 2.273.770,55 643.362,16
Prema izvedenim obračunima povrat investicije je u trećoj godini projekta.
2.25 Ekonomski pokazatelji investicije Izvedeni su pokazatelji:
a) akumulativnosti A 1 = 22,72% A 2 = 26,08%
b) ekonomičnosti
E 1 = 1,11 E 2 = 1,13
2.26 Plan upravljanja rizikom
Prelomna tačka predstavlja prag rentabilnosti. U pitanju je jednostavan instrument, koji se lako primenjuje.
Prelomna tačka predstavlja onaj obim aktivnosti (obim proizvodnje i prodaje, može biti iskazan i količinski i vrednosno) na kome se izjednačavaju ukupni prihodi sa ukupnim troškovima. Na tom nivou rentabilnost preduzeća jednaka je nuli. Na tom nivou preduzeće je pokrilo fiksne troškove i do tog momenta nastale varijabilne troškove.
Prelomna tačka je onaj obim aktivnosti na kom se izjednačavaju kontribucioni rezultat i fiksni troškovi, neto rezultat je jednak nuli.
R. br.
Opis Godine veka projekta I II III
1 Ukupan prihod od prodatih proizvoda 6.390.000 6.709.500 7.044.975
2 Varijabilni troškovi 4.525.340 4.753.272 4.992.101
3 Fiksni troškovi - ukupni 1.267.500 1.276.114 1.260.909
4 Marginalni rezultat (prih. – varijab. Troš.), (1)-(2) 1.864.660 1.956.228 2.052.874
5 Prelomna tačka rentabilnosti - vrednosno: (3/2)/(1-(2/1))= 4.343.593 4.376.833 4.327.138
6 Stepen sigurnosti 1-5/1*100 32,03 34,77 38,58
170
3 Zaključna ocena projekta Zaključak treba da bude sažet i jasan. NPR. Na osnovu projektovanih veličina i izvedenih proračuna mogu se doneti sledeći zaključci:
- projekt ostvaruje dobit - finansijski tok je neutralan u godini investicije, - vreme povrata investicije je u trećoj godini projekta, - izvedeni ekonomski pokazatelji su veoma dobri:
a) akumulativnosti A 1 = 22,72% A 2 = 26,08%
b) ekonomičnosti E 1 = 1,11 E 2 = 1,13
- stepen sigurnosti je dobar i omogućava smanjenje obima
proizvodnje prema godinama planiranog perioda:
• I 32,03 %
• II 34,77 %
• III 38,58 %
4 Prilozi
U prilozima je moguće dostaviti svu prateću dokumentaciju. U PRILOGU MATERIJALA DOSTAVLJEN JE EXCEL FAJL KOJI SLUŽI ZA
OBRAČUN PODATAKA U PLANU. PRILIKOM KORIŠĆENJA EXCELAPLIKACIJE UNOS SE VRŠI SAMO U POLJA NAZNAČENA ŽUTOM BOJOM.
171
IV) FINANSIJSKI IZVEŠTAJ
Za reаlizаciju projekta je odobreno ukupno 700.000 dinаrа. Ovaj iznos je uplaćen u celosti u dve rate. Sredstva su uglavnom utrošena u skladu sa finansijskim planom projekta. Struktura utrošenih sredstava prikаzuje se u sledećoj tаbeli:
Tabela 43: Struktura utrošenih sredstava za realizaciju projekta
Red. broj VRSTA TROŠKOVA Bruto iznos
(RSD)Neto
iznos*Struk. (u %) Broj priloga
1 Režijа Fаkultetetа i Depаrtmnа - 10% 70000 10,0% 1
2 Ostаtаk sredstаvа zа reаlizаciju projektа: 630000 90,0%
3 Dr Veljko Vukoje - аutorski honorаr 290000 220574 41,4% 2, 3 i 4
4 Dr Vlаdislаv Zekić - аutorski honorаr 160000 121696 22,9% 3 i 4
5 Mr Drаgаn Milić - аutorski honorаr 60000 45636 8,6% 3
6 Svegа nаknаde predаvаčа (3+4+5) 510000 387906 72,9%
7 Putni troškovi** 88935 12,7% 5, 6, 7, 8
8 Mаterijаlni troškovi - toner i CD 31065 4,4% 9 i 10
9 Neutrošenа sredstvа 0 0,0%
UKUPNI TROŠKOVI (1 do 9) 700000 100,0%
** Na deo iznosa putnih troškova takođe se plaća porez.
* Nа аutorske honorаre plаćаju se porezi i doprinosi od 23,94%
Nаjveći deo sredstаvа utrošen je nа nаknаde zа rаd člаnovа projektnog timа, u vidu
аutorskih honorаrа, kаo što je i plаnirаno u prijavi projektа. Ovo je sаsvim logično, kаd se imа u vidu kаrаkter poslovа koji su obavljani kroz realizaaciju projektnih aktivnost.
Nа priloženim izvodimа (prilozi 2 do 8) vide se sаmo neto iznosi аutorskih honorаrа, odnosno putnih troškovа. Porezi i doprinosi se plаćаju zbirno nа nivou fаkultetа, što sа nаlаzi nа drugim izvodimа, аli se može videti iz druge priložene dokumentаcije. Porezi i doprinosi na autorske honorare su 23,94%. Ovaj procenat kod putnih naloga nije fiksan, zavisi od iznosa, broja putnih naloga i jednom mesecu.
Rukovodilаc projektа: Dekаn:
Prof. dr Veljko Vukoje Prof. dr Milаn Popović ________________________ __________________________
172
P R I L O Z I:
I) Šifarnici proizvodnji i drugih mesta troškova Prilog 1.1. Šifre ratarske i povrtarske proizvodnje Prilog 1.2. Šifre voćarske i vinogradarske proizvodnje Prilog 1.3. Šifre stočarske proizvodnje Prilog 1.4. Šifre preradnih proizvodnji Prilog 1.5. Šifre pomoćnih i opštih mesta troškova Prilog 1.1. Šifre ratarske i povrtarske proizvodnje
Red. Šifra Naziv Površina Godina Namena Sorta/ Uslovi Navodnja- Napo- broj proizvodnje proizvodnje (ha) završetka M / S* hibrid O / Z** vanje (ha) mena 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 90101 Pšenica 2 90102 Raž 3 90103 Ječam pivski 4 90104 Ječam stočni 5 90105 Ovas 6 90110 Kukuruz 7 90111 Sirak Itd.
65 91111 Crni koren 66 91201 Crni luk 67 91202 Beli luk 68 91203 Praziluk 69 91204 Vlašac 70 91301 Krompir Itd.
91 91601 Paradajz 92 91602 Paprika 93 91603 Plavi patlidžan 94 91604 Bamija 95 91605 Lubenica i dinja 96 91606 Krastavac 97 91701 Grašak 98 91702 Boranija Itd. Ostalo- upisati šta U K U P N O
* M - merkantilna; S - semenska ** O - proizvodnja na otvorenom; Z - proizvodnja u zaštićenom prostoru
173
Prilog 1.2. Šifre voćarske i vinogradarske proizvodnje Red. Šifra Naziv Površina Godina Namena Sorta Uslovi Navodnja- Napo- broj proizvodnje proizvodnje (ha) završetka M / S* O/ Z** vanje (ha) mena 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 92101 Jabuka 2 92102 Kruška 3 92103 Dunja 4 92111 Šljiva 5 92112 Trešnja 6 92113 Višnja 7 92114 Breskva 8 92115 Kajsija 9 92121 Orah 10 92122 Lešnik 11 92123 Kesten 12 92124 Badem 13 92131 Jagoda 14 92132 Malina 15 92133 Kupina 16 92134 Ribizla 17 92135 Ogrozd 18 92136 Borovnica 19 92201 Stono grožđe 20 92202 Vinsko grožđe i t d .
21 94001 Proizvodnja ruža 22 94002 Proizvodnja karanfila 23 94003 Proizvodnja orhideja 24 94004 Proizvodnja gladiola i t d .
25 94701 Proizvodnja dekorativnog
drveća Ostalo- upisati šta U K U P N O
174
Prilog 1.3. Šifre stočarske proizvodnje
Red. Šifra Naziv KAPACITET Rasa Uslovi proizvodnje
S / P/ K*
Napo- broj proizvodnje proizvodnje J. M. Veličina mena
( grlo/ ...) 1 2 3 4 5 6 7 8 1 93001 Proizvodnja mleka-krave 2 93010 Proizvodnja mleka-junice 1-2 god. 3 93011 Proizvodnja mleka-junice do 1 god. 4 93012 Proizvodnja mleka-telad 2-6 mes. 5 93013 Proizvodnja mleka-telad do 2 mes. 6 93020 Tov junadi 7 93021 Uslužan tov junadi 8 93030 Bikovi za priplod 9 93101 Priplodne krmače
10 93102 Nazimice za priplod 11 93103 Prasad 12 93110 Tov svinja 13 93111 Uslužni tov svinja 14 93120 Nerastovi za priplod 15 93200 Koke nosilje 16 93201 Matično jato - koke 17 93202 Pilenke 18 93203 Pilići 19 93210 Brojleri 20 93220 Ćurke 21 93230 Guske 22 93240 Plovke 23 93300 Ovce 24 93310 Jagnjad do 6 meseci 25 93311 Šilježad - ovce 26 93330 Ovnovi za priplod 27 93340 Koze 28 93341 Jarad do 6 meseci 29 93342 Šilježad-koze 30 93360 Jarci za priplod 31 93400 Konji 32 93500 Proizvodnja meda 33 93510 Kunići 34 93520 Proizvodnja puževa 35 93530 Proizvodnja ostalih životinja Ostalo- upisati šta U K U P N O
* S - stajski sistem držanja; P - pašnjački sistem držanja, K - kombinovani sistem držanja
175
Prilog 1.4. Šifre preradnih proizvodnji Red. Šifra Vrsta Naziv KAPACITET Uslovi Napo- broj proizvodnje prerade proizvodnje J. M. Veličina proizvodnje mena 1 2 3 4 5 6 7 8 1 95001 Prerada pšenice 2 95003 Prerada kukuruza 3 95004 Prerada soje 4 95005 Prerada suncokreta 5 95101 Prerada paprike 6 95102 Prerada paradajza 7 95103 Prerada cvekle 8 95104 Prerada graška 9 95105 Prerada kupusa i t d .
10 95201 Prerada jabuka 11 95202 Prerada kruška 12 95203 Prerada dunja 13 95204 Prerada šljiva 14 95205 Prerada trešnja 15 95206 Prerada višnja 16 95207 Prerada breskva 17 95208 Prerada kajsija 18 95209 Prerada malina 19 95210 Prerada grožđa i t d .
20 95401 Prerada govedarskih proizvoda 21 95402 Prerada svinjarskih proizvoda 22 95403 Prerada živinarskih proizvoda 23 95404 Prerada ovčijih proizvoda 24 95405 Prerada kozjih proizvoda 25 95406 Prerada ribarskih proizvoda 26 95407 Prerada pčelinjih proizvoda Ostalo- upisati šta
U K U P N O
176
Prilog 1.5. Šifre pomoćnih i opštih mesta troškova Red. broj Šifra Naziv MT
mašina (kom)
Kapaci-tet
Godina nabavke
Vek upotrebe
970 Pomoćna mesta troškova1 97001 Laki traktori
2 97002 Srednji traktori
3 97003 Teški traktori
4 97004 Superteški traktori
5 97005 Guseničari
6 97011 Kombajn univerzalni
7 97012 Specijalni kombajn
8 97030 Priključne mašine
9 97041 Transportna sredstva
10 97050 Mešaona
11 97051 Sistem za navodnjavanje
12 97052 Sušaraitd.
980 Opšti troškovi13 9801 Opšti troškovi gazdinstva
14 9802 Opšti troškovi biljne proizvodnje
15 9803 Opšti troškovi stočarstva
II) Kalkulacije i obračuni
Prilog 2.1. Калкулација коришћења трактора МТЗ-820 Prilog 2.2. Калкулација коришћења трактора ИМТ-549 Prilog 2.3. Zbirna kалкулација коришћења Погонских машина
177
Prilog 2.1.:Калкулација коришћења трактора МТЗ-820
MZT - 820 Gorivo D2:Snaga: 117 кw UK. Utrošeno: 2313 lit. Uku. bez goriva:Broj mašina: 1 kom P-nje 2011: 2025 lit. 107433 din.Šifra: 97002 Kvota: 53.06 din/lit.
Red. K o l i č i n a I Z N O Sbroj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Gorivo lit. 2313 101.6 101.6 235030 68.62 Mazivo lit. 57.83 235.5 5.9 13619 4.0
Održavanje: 17.8 41174 12.03 - rezervni delovi 10.6 24560 7.24 - potrošni materijal 0.4 962 0.35 - strane usluge 4.9 11360 3.36 - troškovi rada 1.9 4292 1.37 Ostalo 0.3 630 0.2I VARIJABILNI TROŠKOVI 125.6 290453 84.88 Amortizacija 16.6 38400 11.29 Osiguranje 1.3 3030 0.910 Kamata 0.0 0 0.011 Takse i sl. 4.2 9650 2.812 Ostalo 0.4 930 0.3II FIKSNI TROŠKOVI 22.5 52010 15.2
III UKUPNO ( I + II ) 148.0 342463 100
Cena
178
Prilog 2.2. Калкулација коришћења трактора ИМТ-549
IMT - 549 Gorivo D2: lit.Snaga: 117 кw UK. Utrošeno: 2089 lit. Uku. bez goriva:Broj mašina: 1 kom P-nje 2011: 2048 lit. 48514 din.Šifra: 97001 Kvota: 23.68 din/lit.
Red. K o l i č i n a I Z N O Sbroj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Gorivo lit. 2089 101.6 101.6 212242 81.42 Mazivo lit. 41.78 235.5 4.7 9839 3.8
Održavanje: 13.0 27260 10.53 - rezervni delovi 8.4 17580 6.74 - potrošni materijal 0.4 810 0.35 - strane usluge 2.0 4230 1.66 - troškovi rada 2.2 4640 1.87 Ostalo 0.2 520 0.2I VARIJABILNI TROŠKOVI 119.6 249861 95.88 Amortizacija 0.0 0 0.09 Osiguranje 1.2 2555 1.010 Kamata 0.0 0 0.011 Takse i sl. 4.0 8340 3.212 Ostalo 0.0 0.0II FIKSNI TROŠKOVI 5.2 10895 4.2
III UKUPNO ( I + II ) 124.8 260756 100
Cena
179
Prilog 2.3. Zbirna kалкулација коришћења Погонских машина
ZBIRNO TRAKTORI Gorivo D2:
UK. Utrošeno: 6907 lit. Uku. bez goriva:
Broj mašina: 1 kom
P-nje 2011: 5910 lit. 293356 din. Šifra: Kvota: 49.64 din/lit.
Red.
K o l i č i n a
Cena I Z N O S
broj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Gorivo
lit. 6907 101.6 101.6 701739 70.5 2 Mazivo
lit. 152.21 235.5 5.2 35845 3.6
Održavanje:
16.5 113996 11.5 3 - rezervni delovi
10.2 70780 7.1
4 - potrošni materijal
0.4 3022 0.3 5 - strane usluge
4.2 28710 2.9
6 - troškovi rada
1.7 11484 1.2 7 Ostalo
0.4 2490 0.3
I VARIJABILNI TROŠKOVI 408.8 854070 85.8
8
Amortizacija
13.5 93400 9.4 9 Osiguranje
1.0 7025 0.7
10 Kamata
1.4 9600 1.0 11 Takse i sl.
4.2 29220 2.9
12 Ostalo
0.3 1780 0.2 II FIKSNI TROŠKOVI 67.5 141025 14.2
III UKUPNO ( I + II ) 476.4 995095 100
