of 18/18
III – EKONOMSKE KARAKTERISTIKE I POLJA UPOTREBLJIVOSTI VIDOVA SAOBRAĆAJA 8. VIDOVI I VRSTE SAOBRAĆAJA I NJIHOVE EKONOMSKE KARAKTERISTIKE * Vidovi i vrste saobraćaja Podela saobraćaja može se vršiti na razne načine. Kao kriterijum za podelu mogu nam služiti izvesna tehničke karakteristike, zatim način organizacije prevoza kao i izvesne ekonomske funkcije pojedinih saobraćajnih delatnosti. Tehnički kriterijumi za podelu saobraćaja su: a) vrsta saobraćajnog puta, i b) vrsta pogonske snage. Poznato je da su osnovni elementi svakog saobraćaja put i prevozno sredstvo i to kako pogonska mašina, tako i sama vozna sredstva. Prema savremenoj tehnici saobraćajnih sredstava, saobraćaj se može odvijati na kopnu, vodi i vazduhu. Otuda i osnovna podela saobraćaja na tri vida: suvozemni, vodeni i vazdušni. Kako saobraćajni put na kopnu može biti različit, odnosno može biti specijalan, gvozdeni i običan, to se suvozemni saobraćaj dalje deli na dve osnovne grane, i to: 1/ železnički i drumski sao- braćaj. Posebna grana suvozemnog saobraćaja jeste prenos tečnosti pomoću cevovoda. Saobraćaj na vodi deli se takođe dalje na dve osnovne grane, i to: 1/ rečni i jezerski i 2/ pomorski saobraćaj. Pored ovih vidova saobraćaja, u saobraćaj kao privrednu delatnost ubrajaju se i telefonsko-te- legrafske i radio veze. Prenos pismonosnih i paketskih pošiljaka (pošta) nema svoje posebno saobraćajno sredstvo, i za tu svrhu koriste se razni već napred navedeni saobraćajni putevi. Zbog toga se obavljanje prenosa pošte i ne može smatrati posebnom saobraćajnom granom u tehničkom smislu, već jedino u privredno-organizacionom pošto se za obavljanje te delatnosti formiraju posebne privredne organizacije. Saobraćaj kao privredna delatnost ne obuhvata prenos elektroenergije posredstvom da- lekovoda, jer se to smatra sastavnim delom prenosa proizvodnje električne energije. Kao što vidimo, karakter saobraćajnog puta služi kao osnovni kriterijum za podelu saobraćaja na pojedine saobraćajne grane. lako sve ove saobraćajne grane imaju istu svrsishodnu delatnost i služe zadovoljenju istih potreba društva, one ipak imaju čitav niz specijalnih tehničkih, eksploatacionih i ekonomskih karakteristika, koje uslovljavaju posebne oblike organizacije i specifično rešavanje nekih problema. Podela saobraćajnih sredstava prema pogonskoj snazi nije tako značajna kao njihove podela prema saobraćajnom putu. Ona nije ta pojava koja određuje vrstu saobraćaja – koja daje karakter * Dr Vladan Božić, Dr Stojan Novaković: Ekonomija saobraćaja, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobracaja

  • View
    2.464

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobracaja

III EKONOMSKE KARAKTERISTIKE I POLJA UPOTREBLJIVOSTI VIDOVA SAOBRAAJA8. VIDOVI I VRSTE SAOBRAAJA I NJIHOVE EKONOMSKE KARAKTERISTIKE *

Vidovi i vrste saobraajaPodela saobraaja moe se vriti na razne naine. Kao kriterijum za podelu mogu nam sluiti izvesna tehnike karakteristike, zatim nain organizacije prevoza kao i izvesne ekonomske funkcije pojedinih saobraajnih delatnosti. Tehniki kriterijumi za podelu saobraaja su: a) vrsta saobraajnog puta, i b) vrsta pogonske snage. Poznato je da su osnovni elementi svakog saobraaja put i prevozno sredstvo i to kako pogonska maina, tako i sama vozna sredstva. Prema savremenoj tehnici saobraajnih sredstava, saobraaj se moe odvijati na kopnu, vodi i vazduhu. Otuda i osnovna podela saobraaja na tri vida: suvozemni, vodeni i vazduni. Kako saobraajni put na kopnu moe biti razliit, odnosno moe biti specijalan, gvozdeni i obian, to se suvozemni saobraaj dalje deli na dve osnovne grane, i to: 1/ elezniki i drumski saobraaj. Posebna grana suvozemnog saobraaja jeste prenos tenosti pomou cevovoda. Saobraaj na vodi deli se takoe dalje na dve osnovne grane, i to: 1/ reni i jezerski i 2/ pomorski saobraaj. Pored ovih vidova saobraaja, u saobraaj kao privrednu delatnost ubrajaju se i telefonsko-telegrafske i radio veze. Prenos pismonosnih i paketskih poiljaka (pota) nema svoje posebno saobraajno sredstvo, i za tu svrhu koriste se razni ve napred navedeni saobraajni putevi. Zbog toga se obavljanje prenosa pote i ne moe smatrati posebnom saobraajnom granom u tehnikom smislu, ve jedino u privredno-organizacionom poto se za obavljanje te delatnosti formiraju posebne privredne organizacije. Saobraaj kao privredna delatnost ne obuhvata prenos elektroenergije posredstvom dalekovoda, jer se to smatra sastavnim delom prenosa proizvodnje elektrine energije. Kao to vidimo, karakter saobraajnog puta slui kao osnovni kriterijum za podelu saobraaja na pojedine saobraajne grane. lako sve ove saobraajne grane imaju istu svrsishodnu delatnost i slue zadovoljenju istih potreba drutva, one ipak imaju itav niz specijalnih tehnikih, eksploatacionih i ekonomskih karakteristika, koje uslovljavaju posebne oblike organizacije i specifino reavanje nekih problema. Podela saobraajnih sredstava prema pogonskoj snazi nije tako znaajna kao njihove podela prema saobraajnom putu. Ona nije ta pojava koja odreuje vrstu saobraaja koja daje karakter*

Dr Vladan Boi, Dr Stojan Novakovi: Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

38

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

saobraajnoj grani, mada ima znatnog uticaja na tehnike i ekonomske karakteristike pojedinih saobraajnih grana. Osnovna podela moe se izvriti prema izvorima pogonske energije na saobraajna sredstva sa prirodnom i vetakom pogonskom snagom. Saobraajna sredstva sa prirodnom vunom snagom imaju vrlo neznatnu ulogu u saobraajnim sistemima dananjih razvijenih zemalja. Njihova uloga je jo relativno znaajna u nerazvijenim zemljama, pre svega u unutranjem transportu poljoprivrednih gazdinstava i prevozu poljoprivrednih proizvoda na lokalna trita. Vetaka pogonska energija u saobraaju moe biti razliita: vodena para, nafta, i njeni derivati, elektrina energija, a danas ve i atomska energija. Moda emo biti svedoci pronalaska i nekih novih izvora energije, ija e primena nai mesta i u saobraaju. lako se pojedine vrste energije mogu upotrebljavati za pokretanje vie vrsta saobraajnih sredstava ipak se moe rei daje za pojedine saobraajne grane karakteristina odreena vrsta pogona. U savremenom eleznikom saobraaju lokomotive sa elektrinim pogonom i sa dizel motorima predstavljaju dominantan vid vue, dok se uloga parnog pogona svela na marginalno uee. U drumskom, pomorskom, renom i vazdunom saobraaju kao pogonska energija upotrebljava se nafta i njeni derivati (u drumskom benzin i dizel gorivo, u vazdunom kerozin, u renom i pomorskom dizel gorivo i mazut). Atomska energija, kao to je poznato, nalazi ve izvesnu primenu u pogonu saobraajnih sredstava. Poznati su uspesi koji su ostvareni u izgradnji pomorskih brodova na atomski pogon. Isto tako, vre se eksperimenti za izgradnju lokomotiva, automobila i aviona koji e biti pokretani energijom dobijenom iz atomskih reaktora. Sve nam ovo pokazuje da je saobraaj takva privredna delatnost u kojoj se primenjuju najnovija tehnika dostignua i da on kao jedna od znaajnih privrednih oblasti sa svoje strane stimulira razvoj tehnike i nove pronalaske. Pogonska energija kao faktor koji utie na tehnike karakteristike i nain eksploatacije pojedinih saobraajnih sredstava znaajna je sa stanovita ekonomskih izuavanja, poto ona uslovljava ekoniminost jednog saobraajnog sredstva, a utie u znatnoj meri na uporednu ekonomiju saobraajnih grana. Drugi kriterijum koji moe da nam slui za podelu saobraaja na pojedine vrste jeste objekat prevoza. Prema vrsti objekta prevoza, saobraaj se deli na: a) saobraaj putnika i 2) saobraaj robe, odnosno prevoz putnika i prevoz robe. Ova podela ima znaaja ne samo sa metodolokog stanovita ve i za preduzimanje mera u organizaciji eksploatacije saobraajnih sredstava. Podela na saobraaj putnika i saobraaja robe (putniki i robni saobraaj), uslovljava odreenu organizaciju, odreene ureaje, poslovne prostorije itd. i utie na formiranje trokova koji se pojavljuju pri obavljanju procesa prevoza. Osim toga, i sa drutveno-ekonomskog stanovita razliite su funkcije koje se obavljaju u prevozu robe od funkcije koje se obavljaju u prevozu putnika. Prevoz robe jeste, kao to smo videli, produenje procesa proizvodnje koje se vri u sferi prometa. Ono je po svome karakteru proizvodna delatnost i obavlja se u cilju omoguenja procesa reprodukcije, odnosno u cilju realizacije roba. Usled toga, prevoz robe, stepen njegovog razvoja, obim i intenzitet, zavise na prvom mestu od obima i strukture proizvodnje, od stepena razvijenosti trita i razmetaja proizvodnih snaga. To znai da na organizaciju i nivo razvoja kapaciteta koje treba da obezbedi robni teretni saobraaj, deluju prvenstveno privredni faktori. Prevoz putnika svojim najveim delom obavlja se u cilju zadovoljenja potreba za putovanjem, koje mogu biti prouzrokovane kako privrednim razlozima, tako i izvesnim faktorima van privrednog karaktera. Ljudi putuju ne samo u cilju obavljanja odreenih privrednih poslova, ne samo da bi omoguili uspenije i bre izvrenje nekog privrednog zadatka, ve isto tako i u cilju zadovoljenja izvesnih potreba linog karaktera. Te potrebe mogu biti prouzrokovane eljom za odmorom, oporavkom, ili pak izazvane isto intimnim razlozima, poseivanje rodbine, prijatelja itd. Osim toga, obavljanje prevoza putnika najveim delom spada u sferu pruanja usluga koje imaju karakter line potronje. Obavljanje ovih usluga zahteva posebnu i specijalnu organizaciju, posebna sredstva i zbog toga je nuno njegovo posebno posmatranje.

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

39

Metodoloka podela saobraaja na robni i putniki, ne poklapa se potpuno sa objektom prevoza. Najee se pod putnikim saobraajem podrazumeva pored prevoza putnika jo i prevoz putnikog prtljaga i ekspresne robe. Meutim, za sutinsko ekonomsko posmatranje podele saobraaja prema objektu prevoza bitno je razlikovati ove dve osnovne grupe: ljude i robu, bez obzira to se iz praktinih metodolokih razloga mora esto vriti i drugaije grupisanje. Kad je re o podeli saobraaja prema objektu prevoza treba napomenuti i prenos vesti telegrafsko-telefonskim i radio vezama. Kod ovog prenosa ne postoji opredmeen objekat prenosa, ve se radi o injenju usluga drugim licima posredstvom tehnikih komunikacionih sredstava telegrafa, telefona i radio-veza.

Podela saobraaja prema ekonomskoj funkciji i nainu organizacijeJavni saobraaj i saobraaj za sopstvene potrebeOsnovna podela saobraaja prema nainu zadovoljavanja potreba korisnika i organizaciji prevoza moe se izvriti na: 1) javni saobraaj i 2) saobraaj za sopstvene potrebe. Postoje znaajne razlike u saobraajno-ekonomskom pogledu izmeu ova dva oblika saobraaja. Javni saobraaj se odlikuje time to saobraajne privredne organizacije koje obavljaju prevoze u javnom saobraaju imaju obavezu da obavljaju prevoz pod istim uslovima za sve korisnike. Javna transportna preduzea su obavezna da primaju na prevoz svu robu i putnike pod istim uslovima, naravno uz ispunjavanje odgovarajuih odredaba o zakljuenju ugovora o prevozu i naplati prevoznih cena po tarifi. Osnovna uloga javnog saobraaja u privredi jeste da zadovoljava potrebe za prevozom ije je ispunjenje potrebno sa opte-drutvenog i opte-privrednog stanovita. Javna transportna preduzea raspolau odreenim saobraajnim sredstvima i mreom i obavljaju prevoze za tui raun uz naplatu odgovarajuih cena za izvrenje usluge. Prema tome.javna transportna preduzea prodaju svoje usluge i vre prevoz robe i putnika prema propisima koje donose nadlene vlasti. Meutim, i u javnom saobraaju postoje izvesne razlike u obavezama pojedinih saobraajnih privrednih organizacija. Najvee i najotrije obaveze od svih saobraajnih grana u javnom prevozu imaju eleznice. eleznice u svim zemljama obavljaju svojim prevozom funkciju javne slube. Ova funkcija javne slube namee eleznici znaajne obaveze koje utiu na njen poloaj kao privredne organizacije. Najznaajnije obaveze eleznice kao javne slube su: 1) obaveza odravanja saobraaja na svim prugama koje su predate javnom saobraaju, bez obzira na intenzitet saobraaja i ekonominost eksploatacije; 2) obaveza prevoenja, tj. eleznica je duna da prima na prevoz svaku robu ije prevoenje nije zabranjeno po propisima o odravanju javnog reda i bezbednosti, i ako je to mogue prema saobraajno-tehnikim propisima (ako roba svojom veliinom i oblikom ne ugroava saobraaj putnika i ostale robe koja se prevozi); 3) obaveza objavljivanja reda vonje i tarifa. Tarife, osim toga, moraju biti odobrene od nadlenih organa. Ove funkcije eleznice kao javne slube itekako utiu na njeno ekonomsko poslovanje, o emu e jo biti govora. Kod ostalih saobraajnih grana, funkcije javne slube nisu tako izrazite kao na eleznici. Na primer, u javnom drumskom saobraaju autotransportna preduzea nisu obavezna da primaju svaku robu na prevoz, a osim toga, vrlo su male obaveze u pogledu odravanja redovnih linija. Obaveza prevoenja je znatno otrija u putnikom saobraaju, poto autotransportna preduzea, ukoliko prijave izvesnu liniju, moraju odravati saobraaj na njoj sve dotle dok se sa obustavom saobraaja ne saglasi organ koji je izdao dozvolu o otvaranju linije. Saobraaj za sopstvene potrebe je takav oblik prevoza gde vlasnik transportnih sredstava obavlja prevoz svojim sopstvenim vozilima u cilju zadovoljavanja samo svojih potreba. Prema odgovarajuim meunarodnim konvencijama, tano je precizirano koji se prevozi mogu smatrati saobraajem za sopstvene potrebe. Tako, na primer, odreeno je da roba koja se prevozi mora biti

40

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

vlasnitvo sopstvenika prevoznog sredstva, odnosno njegov proizvod, ili roba koju je on kupio u cilju dalje prerade, dorade ili pak preprodaje. Osim toga, nije dovoljno da samo vozni park bude vlasnitvo korisnika prevozne usluge. Radna snaga koja se angauje u obavljanju procesa prevoza mora biti u radnom odnosu sa vlasnikom prevoznog sredstva, ako korisnik (vlasnik) sam ne upravlja vozilom. Saobraaj za sopstvene potrebe najvie je razvijen u oblasti drumskog transporta, poto tamo postoje male eksploatacione jedinice. U svim razvijenim zemljama vrlo je veliko uee kamiona za sopstvene potrebe u ukupnom voznom parku. Moe se rei daje njihov broj po nekoliko puta vei od broja kamiona koji se nalaze u javnom saobraaju. 1 u naoj zemlji broj kamiona koji slue za sopstvene potrebe privrednih organizacija je oko 5 puta vei od broja kamiona javnog autosaobraaja. U saobraaj za sopstvene potrebe koji slui zadovoljenju linih potreba pojedinaca spadaju i putniki automobili. Kao to smo ve napomenuli, saobraaj za sopstvene potrebe sve se vie razvija. U ukupnom saobraajnom sistemu sve vei deo transportnih kapaciteta pripada privrednim organizacijama, koje ih koriste za podmirenje svojih potreba za prevozom. Osim toga, sve vei broj putnika prevozi se putnikim automobilima. Ova pojava unosi odreene strukturalne promene u saobraajni sistem i u odnose izmeu pojedinih saobraajnih grana. Meutim, i pored toga javni saobraaj i dalje ostaje kao prvorazredna i vrlo znaajna privredna delatnost jer se itav niz prevoza u svakoj drutvenoj zajednici ne moe obaviti na drugi nain sem korienjem javnih transportnih sredstava. Sa stanovita politike razvoja saobraaja i analize uloge saobraaja u privredi za nas je mnogo znaajnije posmatranje javnog, nego saobraaja za sopstvene potrebe. Mada, pri svim tim analizama treba imati uvek na umu stalno relativno poveanje uea saobraaja za sopstvene potrebe u ukupnom prevozu. Nije za podcenjivanje stalni porast broja putnika koji se prevoze sopstvenim vozilima, to pokazuje da se vri izvesna preorijentacija putnika. Jasno je da ta pojava mora da ima znatnog uticaja na politiku razvoja javnih saobraajnih preduzea, naroito eleznice i javnog autobuskog saobraaja. Isto tako, i u robnom saobraaju zapaa se znaajna pojava prevoza sopstvenih proizvoda kamionima od fabrike do mesta potronje. Ti prevozi naroito obuhvataju skuplje proizvode, tj. robu koja visoko tarifira na eleznici, i na taj nain se umanjuju prihodi eleznica. Ova tendencija mora da ima svoga odraza na tarifsku politiku, o emu e detaljnije biti govora.

Redovan saobraaj i saobraaj od sluaja do sluajaPo nainu obavljanja prevoza javni saobraaj moe biti redovan i saobraaj od sluaja do sluaja. Redovan saobraaj predstavlja takav oblik javnog saobraaja gde je unapred odreen red vonje (vreme dolaska i odlaska) na liniji sa tano oznaenim mestima u kojima se saobraajno sredstvo zadrava. Redovan saobraaj naziva se jo linijskim saobraajem. Njegov znaaj za korisnike transportnih usluga jeste vrlo veliki. Korisnici mogu unapred tano da znaju kada im stoje na raspolaganju pojedina prevozna sredstva, kada mogu stii u neko mesto, odnosno kada e njihova roba moi biti otpremljena. Znaaj redovnog saobraaja za normalno funkcionisanje privrede, kao i za odvijanje ostalih drutvenih delatnosti je izvanredan. Samo uz organizaciju redovnog saobraaja na odreenim linijama mogu privredne organizacije unapred da planiraju snabdevanje sirovinama i ostalim materijalom, kao i da predviaju otpremu svojih gotovih proizvoda. Saobraaj od sluaja do sluaja ili saobraaj po potrebi, predstavlja takvo organizovanje prevoza gde se usluga korisniku prua na njegov zahtev, ili u posebnim prilikama. Redovan saobraaj se organizuje za prevoz putnika u svim saobraajnim granama. U drumskom saobraaju prevoz od sluaja do sluaja postoji vrlo esto u prevozu putnika. Prevoz turista motornim vozilima najee se organizuje kao saobraaj po potrebi, mada mogu postojati i izvesne redovne turistike linije. 1 u eleznikom saobraaju mogu se organizovati specijalni vozovi koji prevoze odreena lica prema elji naruioca, to znai da i u eleznikom saobraaju gde daleko preovladava redovan saobraaj, mogu da se organizuju prevozi putnika od sluaja do sluaja. I u ostalim saobraajnim granama prevoz se moe organizovati bilo u obliku redovnih linija, bilo kao prevoz od sluaja do sluaja, odnosno po potrebi. Ova podela naroito je karakteristina za pomorski saobraaj.

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

41

U pomorskom saobraaju prevoz robe se organizuje na dva naina: 1) u obliku linijske plovidbe i 2) u obliku slobodne plovidbe. Linijska plovidba predstavlja takav tip organizacije pomorskog saobraaja, gde se prevoz robe i putnika obavlja brodovima, koji saobraaju na unapred odreenoj liniji sa obavezom pristajanja u odreenim pristanitima. U linijskoj plovidbi mora da postoji red plovidbe i objavljene tarife. Linijska plovidba obezbeuje izvesnu sigurnost zainteresovanim strankama da e saobraaj na odreenim relacijama biti obezbeen i da se prevoz njihovih tereta moe izvriti redovnim prevoznim sredstvima. Linijska plovidba i po svojoj organizaciji rada i po nainu formiranja cena, zatim po odnosima izmeu transportera i korisnika, znatno se razlikuje od slobodne pomorske plovidbe. U slobodnoj pomorskoj plovidbi, brodovi se koriste po potrebi za prevoz robe od jedne luke u drugu, prema elji naruioca, odnosno korisnika prevoza. Slobodna, odnosno tramperska plovidba, obavlja se bez utvrenog reda vonje, pravci i relacije njenoga kretanja zavise od stanja na tritu brodskog prostora, a uslovi prevoza (rok isporuke, cene prevoznih usluga i dr.) utvruju se slobodnom pogodbom izmeu zainteresovanih stranaka (vlasnika broda, odnosno transportnog preduzea i korisnika prevoza). Prema dananjem stanju trita brodskog prostora u pomorskom saobraaju, moe se rei da slobodna plovidba obuhvata vei deo prevoza, i to naroito masovnih roba.

Meumesni i lokalni saobraajPodela saobraaja na meumesni i lokalni vri se prema prostornoj udaljenosti na koju se prevoz obavlja, odnosno prema veliini teritorije koju saobraaj opsluuje. Meumesni saobraaj obuhvata sve one prevoze koji imaju za cilj premetanje robe i putnika iz jednog mesta u drugo. Lokalni saobraaj obuhvata one prevoze koji se vre u okviru jednog naselja (grada, odnosno mesta). Ve iz same ove definicije, proistiu tekoe sa kojima se sreemo prilikom razgranienja meumesnog i lokalnog saobraaja. U tom pogledu postoje razliite mogunosti svrstavanja pojedinih prevoza. Pitanje se postavlja da li lokalni saobraaj obuhvata samo prevoze u okviru jednoga mesta, odnosno gde je granica izmeu ova dva oblika saobraaja. Ako se striktno drimo definicije da meumesni saobraaj obuhvata sve prevoze izmeu dva mesta bez obzira na njihovu udaljenost, onda bi u meumesni saobraaj svrstali kako prevoze na vee tako i prevoze na manje daljine. Zbog toga postoji i dalja podela meumesnog saobraaja na tzv. daljinski prevoz i bliski prevoz (prevoz na male udaljenosti). U raznim zemljama postavljanje granice izmeu ove dve vrste prevoza je razliito. Ono je uslovljeno strukturom privrede, razmetanjem proizvodnih snaga, i veliinom same dravne teritorije. Izvesne udaljenosti koje u uslovima ogromnih prostranstava Sovjetskog Saveza ili SAD, ine bliske prevoze, predstavljaju u okviru malih zemalja prevoze na velike daljine. Meutim, najee se u evropskim zemljama kao bliski saobraaj smatra obavljanje prevoza na udaljenosti do 50 lm. Svi prevozi preko te udaljenosti smatraju se daljinskim saobraajem. Vrlo esto se prevozi na bliske udaljenosti nazivaju i lokalnim saobraajem, ali u smislu lokalnog znaaja obavljanja toga saobraaja. Podela na meumesni i lokalni saobraaj ima posebnog znaaja za ekonomska izuavanja saobraaja, jer su principi organizacije rada, nain iskoriavanja sredstava, kao i uslovljenost politike razvoja i izgradnje saobraajnih kapaciteta razliiti. Za razvoj meumesnog saobraaja zainteresovane su vee politiko-teritorijalne jedinice, i zbog toga politiku razvoja javnog saobraaja koji slui za obavljanje meumesnog prevoza, po pravilu, moraju da vode ire politiko-teritorijalne jedinice (federacije i republike). Meutim, razvoj lokalnog saobraaja, na primer, gradskog saobraaja u pojedinim velikim gradovima po pravilu, je u delokrugu ekonomske politike lokalnih organa. To ne znai da drutvena zajednica kao celina nije zainteresovana za razvitak gradskog saobraaja u najveim gradovima. Ali, politika razvoja toga saobraaja, briga oko organizovanja, oko eksploatacije, otvaranja novih linija, modernizacije itd. jeste stvar za koju su neposredno i najvie zainteresovani stanovnici jednog ueg podruja i zbog toga je sasvim pravilno da voenje te politike bude u kompetenciji samih lokalnih organa vlasti.

42

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

Podela na daljinski i bliski saobraaj, naroito u drumskom motornom saobraaju, ima svoj ih opravdanih razloga usled toga to jedna i druga vrsta prevoza trae odgovarajui nain organizacije rada, nain akvizicije transporta i dr. Osim toga, sa stanovita voenja saobraajne politike u jednoj zemlji, naroito usled potrebe koordinacije saobraajnih grana nuno je ovo razlikovanje. Jedino se na taj nain mogu vriti pravilna uporeivanja i utvrivanja uporedne ekonominosti i drutvene rentabilnosti saobraajnih grana. Sigurno je da uporeivanje trokova prevoza izmeu eleznikog i drumskog saobraaja ne bi smelo da se vri, a da se ne vodi rauna o udaljenosti na koju se roba prevozi u jednoj i drugoj grani saobraaja. Zbog toga, ova podela nije samo isto apstraktna konstrukcija, ve ona ima posebnog praktinog znaaja u preduzimanju itavog niza mera u oblasti saobraajne politike. Kao neki opti kriterijumi za razganienje daljinskog od bliskog saobraaja mogu se uzeti i izvesne mogunosti zadovoljavanja odreenih potreba korisnika prevoza u toku jednog dana. Obino se, po nekim autorima, smatra bliskim prevozom u putnikom saobraaju onaj prevoz, gde se putovanje u odlasku i povratku moe obaviti u toku jednoga dana bez noivanja u mesto putovanje. 1 To znai da e se putnici i vozila u tom sluaju u toku istoga dana vratiti u polazno mesto. Iz ovoga vidimo da na granicu izmeu bliskog i daljinskog transporta utie i stepen razvitka saobraajne tehnike.jer od toga zavisi brzina putovanja, pa prema tome, i mogunost povratka putnika u mesto svoga stanovanja u toku jednog dana. Smatra se da ako putnik moe u toku istoga dana da otputuje u neko mesto, da obavi svoje poslove i da se vrati u mesto stanovanja, to je bliski saobraaj. Meutim, ta granica moe da bude vrlo rastegljiva, u zavisnosti od vrste prevoznog sredstva koje se koristi, od podesnosti reda vonje itd. Zbog toga se, ipak, radije moemo odluiti za neki vri kriterijum koji bi nam omoguavao postavljanje izvesnih granica izmeu bliskog i daljinskog prevoza, ne u smislu njegovog striktnog razdvajanja, ve usled potrebe posebnog posmatranja, naroito u vezi ekonomskih analiza trokova i ispitivanja drutvene racionalnosti korienja pojedinih saobraajnih sredstava na pojedinim odstojanjima.

Ekonomsko-eksploatacione karakteristike pojedinih saobraajnih granaNa dananjem stepenu razvoja saobraajne tehnike korisnicima prevozne usluge za zadovoljenje saobraajnih potreba mogu stajati na raspolaganju saobraajna sredstva nekoliko saobraajnih grana. Koliina i kvalitet saobraajnih usluga, koje prua jedno saobraajno sredstvo zavisi od njegovih tehnikih, eksploatacionih i ekonomskih karakteristika. U naim izlaganjima neemo govoriti o tehnikim karakteristikama pojedinih saobraajnih sredstava, koje proistiu iz karaktera njihovog puta i pogonske energije, ali moramo ukazati na neke ekonomsko-eksploatacione osobine. Ovo je potrebno da bi mogli pravilnije shvatiti ono to se bude docnije govorilo o saobraajnoj politici kao celini i o odnosima izmeu saobraajnih grana u naem saobraajnom sistemu. Tehnike, eksploatacione i ekonomske karakteristike pojedinih saobraajnih sredstava odreuju i uslovljavaju njihovo mesto u saobraajnom sistemu jedne zemlje. Osobine pojedinih saobraajnih sredstava naroito dolaze do izraaja i mogu se meusobno uporeivati po pojedinim eksploatacionim odnosno ekonomskim karakteristikama usluga koje one pruaju. Zbog toga emo posmatrati te karakteristike uporeene na osnovu nekoliko najvanijih eksploatacionih osobina, i to: a) transportnu sposobnost odnosno kapacitet prevoza; b) brzinu prevoza; c) bezbednost prevoza; d) urednost i tanost u obavljanju prevoza; e) mogunost prilagoavanja potrebama prevoza, i f) ekonominost odnosno cenu kotanja prevoznih usluga.1

Dr ing. Carl Pirath, op.cit, str. 47

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

43

Transportna sposobnostKapaciteti prevoza pojedinih saobraajnih sredstava zavise u prvom redu od njihovih tehnikih osobina, a zatim od uslova i naina eksploatacije. Masovna robna proizvodnja koja daje milione tona uglja, elika, nafte, graevinskog materijala i raznih artikala iroke potronje traila je i trai saobraajna sredstva koja imaju ogromne prevozne kapacitete. Prevozni kapaciteti pojedinih saobraajnih sredstava su razliiti. Oni zavise od itavog niza faktora tehnikog karaktera. Dosadanja iskustva pokazuju da u suvozemnom saobraaju eleznica raspolae znatno veim prevoznim kapacitetom od automobilskog saobraaja. Zbog toga je njena upotreba za prevoz masovnih koliina tekih roba kao to su rude, graevinski materijal i dr.jo uvek vrlo znaajna i po svome obimu daleko prelazi obim prevoza masovnih roba vozilima drumskog motornog saobraaja. Dananji nivo tehnike omoguava obavljanje ogromnih prevoza eleznicom. Prema izvesnim analizama jednokolosena eleznika pruga ima prevoznu mo od oko 10 miliona tona robe u jednom pravcu. Dvokolosena pruga moe da dostigne takve prevozne kapacitete koji su u stanju da praktino zadovolje potrebe i najrazvijenijih privreda. Kakav je odnos prevoznih kapaciteta eleznica u poreenju sa drumskim motornim saobraajem pokazaemo najednom primeru. Prevoz 1000 tona robe moe da se izvri jednom kompozicijom voza, koja bi imala u evropskim zemljama 25-50 vagona nosivosti 20-40 tona, a u SAD i zemljama sa teritorije biveg SSSR-a sa oko 20 vagona, ija je nosivost po 50 tona. Za obavljanje toga prevoza bilo bi potrebno svega 5-6 ljudi, voznih slubenika. Prevoz iste koliine robe mogao bi da se izvri sa dve stotine kamiona nosivosti od po pet tona uz uee dve stotine vozaa. Za ovaj prevoz, naravno, mogle bi se upotrebiti i prikolice, tako da ako bi uzeli kamione vee nosivosti, na primer, od po osam tona i prikolice od po deset tona, onda bi nam bilo potrebno svega oko 60 vozaa. Meutim, i na ovaj nain vidi sejaa prevozna mo eleznice za masovne terete. Najveu transportnu sposobnost imaju sredstva pomorskog saobraaja. Pojedinana nosivost tankera kree se do 500.000 tona, brodova za prevoz rasutih tereta do 300.000 tona, a brodova za prevoz generalnih tereta do 80.000 tona. Odmah zatim, po ovoj karakteristici su transportne jedinice renog saobraaja. Jednim sistemom transportnih jedinica zasnovanim na sistemu potiskivanja mogue je prevesti do 20.000 tona tereta, a sistemom tegljenja do 10.000 tona. Kapacitet prevoza je znaajno povean i u vazdunom saobraaju, pa je jednim avionom danas mogue obaviti prevoz od 500 putnika. Razlike u prevoznim kapacitetima izmeu pojedinih saobraajnih grana proistiu na prvom mestu iz razliitih tehnikih karakteristika i to kako saobraajnog puta, tako i samog saobraajnog sredstva. S obzirom na karakter saobraajnog puta, otpor pri kretanju vozila na eleznici je znatno manji, pa je usled toga i mogunost istovremenog pokretanja velikih masa daleko vea. Meutim, detaljnije analize, naroito koje bi uzimale u obzir odnos teine vozila prema vunoj snazi, zatim odnos tovarne sposobnosti koja otpada najedan kilogram sopstvene teine vozila itd. pokazale bi daje kvalitativno iskoriavanje vune snage i tovarnog prostora u autosaobraaju povoljnije nego u eleznikom. Pri uporeivanju transportne sposobnosti pojedinih saobraajnih grana potrebno je posmatrati i brzinu obrta jednog vozila odnosno jedne kompozicije jer i to u znatnoj meri utie na kapacitet prevoza. Reni, a naroito morski brodovi imaju, kao jedna eksploataciona jedinica, znatno vee transportne kapacitete od eleznice, a pogotovu od automobila. Meutim, ako posmatramo ukupan obim prevoza koliinu tona robe, udaljenost na koju se roba prevozi mi emo svakako doi do drugaijih rezultata nego ako statiki uporeujemo prevozni kapacitet. jednog broda ijedne kompozicije voza. U svakom sluaju kada se radi o uporeivanju prevoznih kapaciteta pojedinih saobraajnih grana, mora se imati u vidu i kotanje saobraajnih sredstava, odnosno veliina investicija po jednoj toni nosivosti odnosno po jednom putnikom mestu. Ovo je vaan pokazatelj koga uvek treba imati u vidu kada se pristupa detaljnijim analizama, a naroito kada treba doneti odluku o celishodnosti izbora saobraajnice pri investiranju u proirenje saobraajnih kapaciteta i mree. Dosadanje iskustvo u razvitku saobraaja pokazuje da u suvozemnom saobraaju eleznice

44

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

raspolau najveim transportnim kapacitetima. Kapaciteti renih i pomorskih brodova su vei i njihovo korienje je racionalnije za prevoz masovnih koliina roba u svim onim pravcima gde je to mogue.

Brzina prevozaBrzina prevoza jeste jedna od vrlo znaajnih tehnikih i eksploatacionih osobina pojedinih saobraajnih sredstava. Brzina prevoza na prvom mestu zavisi od tehnikih karakteristika jednog saobraajnog sredstva. Brzina prevoza svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava, i ona naroito raste uporedo sa porastom kapaciteta pojedinih saobraajnih sredstava. Kada se govori o brzini saobraajnih sredstava, kao faktoru koji utiu na kvalitet prevozne usluge, a isto tako na prevoznu sposobnost pojedinih saobraajnih grana, treba imati u vidu razlikovanje nekoliko vrsta brzina. Tako, na primer, treba razlikovati: 1) maksimalno moguu brzinu koju jedno saobraajno sredstvo prema svojim tehnikim karakteristikama moe da dostigne (tehnika brzina); 2) brzinu vonje, brzinu sa kojom jedno saobraajno sredstvo proseno vozi i 3) brzinu putovanja odnosno komercijalnu brzinu, tj. brzinu sa kojom se jedan putnik odnosno tona robe prevezu od polaznog do uputnog mesta. Da bi tehnike brzine pojedinih saobraajnih sredstava stvarno mogle da dou do izraaja, potrebno je da se organizacijom prevoza obezbedi to povoljniji odnos izmeu maksimalne-tehnike brzine i brzine vonje na jednoj strani, a na drugoj strani izmeu brzine vonje i brzine putovanja odnosno komercijalne brzine. Ukoliko je komercijalna brzina blie brzini vonje, utoliko vie dolaze do izraaja tehnike karakteristike i prednosti jednog saobraajnog sredstva nad drugim. Zbog toga je organizacija prevoza, a naroito vreme zadravanja na usputnim stanicama, broj tih zadravanja, organizacija prikljunih veza itd. vrlo znaajna za uspostavljanje to racionalnijeg odnosa izmeu brzine stvarnog kretanja roba i putnika i tehnikih brzina saobraajnih sredstava. Analize koje su vrene u mnogim zemljama pokazuju da su ti odnosi vrlo razliiti kod pojedinih saobraajnih grana. Interesantno je pogledati neke podatke koje daje Prof. Pirath, a koji su izraunati posmatranjem brzina saobraajnih sredstava u Nemakoj. U tabeli 2.1. navodimo neke najznaajnije odnose: 2Tabela: Meusobni odnosi brzina kod pojedinih transportnih sredstava 3 Saobraajno sredstvo 1. ELEZNIKI SAOBRAAJ putniki voz brzi voz brzoteretni voz manipulativni teretni voz 2. DRUMSKI SAOBRAAJ putniki automobil kamion 3. REN1 SAOBRAAJ teretni brod putniki brod 4. POMORSKI SAOBRAAJ teretni brod putniki brod Vm/Vmax 0,60 0,68 0,67 0,62 0,45 0,50 0,80 0,83 0,82 0,80 Vr/Vmax 0,45 0,59 0,50 0,38 0,45 0,50 0,80 0,70 0,82 0,80 Vr/Vm 0,75 0,87 0,75 0,60 1,00 1,00 1,00 0,84 1,00 1,00

Ovi podaci nam pokazuju da postoje razliiti odnosi izmeu pojedinih brzina i da su, kao to se vidi, u tom pogledu najnepovoljniji kod eleznikog saobraaja, a najpovoljniji u drumskom saobraaju (naroito odnosi izmeu komercijalne brzine i brzine vonje). Svakako daje ovo uslovljeno2 3

Dr ing. Carl Pirath, op.cit, str. 160 Vmax = maksimalna (tehnika) brzina Vm = brzina vonje Vr = komercijalna brzina

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

45

nainom organizacije prevoenja, zadravanjem na usputnim stanicama itd. Ono to interesuje drutvenu zajednicu, posebno privredu, to je brzina putovanja odnosno komercijalna brzina pri prevozu robe. Od brzine putovanja zavisi vreme provedeno na putu, pa prema tome brzina putovanja utie na stvarne gubitke vremena oko obavljanja putovanja odnosno oko obavljanja poslova koji su cilj putovanja. Dosadanji razvoj saobraajne tehnike pokazuje da su brzine saobraajnih sredstava neprekidno rasle, i da danas saobraajna sredstva dostiu ve takve brzine o kojima se nekad nije moglo ni sanjati. Iz godine u godinu brzine rastu, tako da danas, kada postoje avioni na mlazni i raketni pogon, dostiu fantastine razmere. Interesantno je pogledati kako su se kretale brzine saobraajnih sredstava za period od 100 godina, i to od 1840. do 1940. godine. Pregled maksimalnih brzina po pojedinim vidovima transporta u tom periodu dat je u tabeli 2.2. 4Tabela: Maksimalne brzine u periodu 1840-1940.godine (km/as) Saobraajno sredstvo eleznica Automobil Pomorski brodovi Reni brodovi Avion 1840 50 16 8 1860 65 24 10 1880 80 34 13 1900 95 50 42 16 1910 100 70 46 16 80 1930 110 185 50 18 300 1940 160 100 55 18 480

Ovaj pregled istorijskog kretanja brzina ne bi bio potpun ako ne bi imali u vidu daje za poslednjih 60 godina, od 1940. do danas dolo do daljeg i to vrlo znatnog porasta brzina. Brzine su rasle naroito u avionskom saobraaju, tako da danas putniki avioni ostvaruju brzinu putovanja od oko 800 do 900 km/h. Mlazni avioni prelete za 5 asova put od Pariza do Njujorka, koji predstavlja udaljenost od 5.825 km. Maksimalne brzine letenja su danas vee od brzine zvuka. Poznato je da su neki avioni na raketni i mlazni pogon probili "zvunu barijeru" ("Concorde"). Isto tako, postignuti su znaajni rezultati u poveanju brzine automobila, tako da mnogi putniki automobili putuju danas brzinom od 180-200 km na sat, a postiu maksimalne brzine i od 400500 km. U eleznikom saobraaju zahvaljujui modernizaciji lokomotiva, uvoenjem elektrine vue, postignuti su ogromni rezultati u poveanju brzina. Poznati su uspesi koji su ostvareni u Francuskoj, Zapadnoj Nemakoj, Engleskoj, SAD i Japanu, koji pokazuju da i eleznica u pogledu brzine prevoza ostvaruje sve vee uspehe. U ovim i drugim razvijenim evropskim zemljama redovni vozovi za prevoz putnika ostvaruju brzine od 160 km/h, a na tzv. brzim prugama, koje ve ine formiranu mreu u okviru evropske magistralne mree saobraaj se odvija i brzinom od 250-300 km. Na ovim prugama dostignute su i brzine od preko 500 km na sat. U programu modernizacije evropske mree magistralnih pruga predviena je izgradnja "brzih pruga" u koju e biti ukljuene i nae dve glavne magistrale (jugoslovensko/hrvatska granica-Beograd-Ni-jugoslovensko/makedonska granica, kao i magistrala Subotica-Novi SadBeograd i dalje istom trasom preko Nia sa krakom za Dimitrovgrad odnosno Sofiju. Znaajno je da se na evropskim eleznicama poveavaju ne samo tehnike brzine ve i brzine putovanja. Na taj nain eleznica se bori za odgovarajue mesto u konkurenciji sa vazdunim i automobilskim saobraajem. U uslovima daljeg razvitka saobraajne tehnike i sve veih zahteva koje privreda i stanovnitvo postavljaju u pogledu brzine putovanja odnosno prevoza robe, brzina saobraajnih sredstava igrae sve znaajniju ulogu u odluivanju korisnika prevoza pri izbom saobraajnog sredstva. Zato e brzina prevoza svakako biti jedan od najvanijih faktora, koji se mora imati u vidu kada se vre uporedne analize drutvene korisnosti i efikasnosti pojedinih saobraajnih grana. S obzirom da brzine svih saobraajnih sredstava neprekidno rastu i da e ubudue jo bre ras4

Dr ing. Carl Pirath, op.cit, str. 161

46

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

ti, to se pred saobraajem kao privrednom delatnou otvaraju iroke mogunosti u daljem savlaivanju vremena i prostora. ovek e zahvaljujui razvoju saobraajne tehnike, i sve veoj mogunosti njenog korienja, postojati iz dana u dan sve puniji gospodar prostora.

Bezbednost prevozaBezbednost prevoza robe i putnika jednim saobraajnim sredstvom jeste jedna od vrlo znaajnih tehnikih i ekonomsko-eksploatacionih karakteristika. S obzirom na tehnoloki proces obavljanja prevoza, koji se manifestuje u kretanju saobraajnog sredstva i prenoenju robe odnosno putnika sa jednog mesta u drugo, vezana je i pojava izvesnih opasnosti. Ta opasnost moe da se pojavi bilo u obliku oteenja ili unitenja robe, bilo u vidu ozleda ili usmrenja putnika. Sam tehnoloki proces kretanja saobraajnog sredstva skopan je sa takvim mogunostima. Zbog toga je obezbeenje sigurnosti pri prevozu robe i putnika jedan od osnovnih zadataka svakog prevozioca svake saobraajne privredne organizacije. Ali sigurnost pri prevozu nije nikada apsolutna, ona moe biti samo relativna. Po pravilu, ona zavisi od tehnikih karakteristika saobraajnog sredstva, naina kretanja, brzine vonje, organizacije prevoza, mera koje se preduzimaju za obezbeenje kretanja vozila itd. Osnovni uzroci naruavanja bezbednosti saobraaja lee u nesavrenosti ljudskog rada i mogunosti greaka u radu i organizaciji izvrenja prevoza, a osim toga i u snazi pogonskih sila koje se koriste za pokretanje saobraajnih sredstava. Bezbednost u saobraaju moe se posmatrati sa dva aspekta: prvo, bezbednost osoblja koje obavlja proces prevoza po svojoj profesionalnoj dunosti; drugo, bezbednost robe i putnika koji se prevoze. Obezbeenje sigurnosti i jedne i druge vrste jeste vrlo znaajno. Drutvenu zajednicu naroito interesuje stepen bezbednosti saobraaja u odnosu na ljude, kako osoblje zaposleno u saobraaju, tako i na putnike. injenica je daje u dosadanjem razvoju saobraajne tehnike ovaj stepen bezbednosti i pored toga, to su brzine prevoza neprekidno rasle, sve vei. Po pravilu, to je brzina prevoza jednog saobraajnog sredstva manja, to je bezbednost pri prevozu vea i obrnuto. Meutim, mora se imati u vidu daje sa porastom brzine usavravana i tehnika eksploatacije, a naroito sredstva veze i osiguranja. Usled toga porast brzine nije imao za posledicu opadanje bezbednost. Naprotiv, ako pogledamo kako se kretala bezbednost robe, a naroito bezbednost putnika na pojedinim saobraajnim sredstvima, mi emo videti daje sigurnost putovanja iz godine u godinu sve vea. Najbolji primer za postizanje visoke bezbednosti pri prevozu, i pored porasta brzine pruaju nam eleznice. eleznica je uspela da ostvari vrlo visoku bezbednost pri prevozu putnika, prema nekim podacima, veu nego to je ostvarena na potanskim diliansama koje su vozile mnogo manjom brzinom. Prema tom izvoru u Francuskoj je 1855. godine poginuo proseno jedan putnik na 385.000 prevezenih lica. Dok je u eleznikom saobraaju poetkom ovoga veka bezbednost putovanja dostigla ve takve razmere daje na 25 miliona prevezenih lica poginulo svega jedno. S obzirom na razliitu tehniku i razliit nain organizacije prevoza kod pojedinih saobraajnih grana, to je i stepen bezbednosti pri prevozu putnika vrlo razliiti. Statistiki podaci o kretanju broja poginulih putnika u odnosu na broj prevezenih lica i u odnosu na obim prevoza u putnikom saobraaju pokazuju znatne razlike u stepenu bezbednosti pojedinih saobraajnih sredstava. Prema podacima za SAD u toku 1946. godine broj poginulih u saobraajnim nesreama na jednu milijardu putnikih kilometara iznosio je: U eleznikom saobraaju 1,1 U drumskom saobraaju (putniki automobil) 16,0 U vazdunom saobraaju 8,5 Iz ovih podataka se vidi da je apsolutno i relativno najvea bezbednost u prevozu putnika, u tom periodu, ostvarena na eleznici. Svakako da se za tako visoku bezbednost pri prevozu putnika u eleznikom saobraaju ima zahvaliti usavravanju konstrukcije kola, signalno sigurnosnim

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

47

postrojenjima, dobro organizovanoj slubi veze, vrlo visokom stepenu organizacije saobraajne slube, naroito praenje hoda vozova itd. U automobilskom saobraaju bezbednost stalno raste. Podaci za SAD pokazuju daje broj udesa na 100 miliona preenih kilometara automobila opao od 16 koliko je iznosilo 1935. godine, na 5,5, u 1957. godini. Jasno je daje apsolutni broj udesa rastao. Rastao je isto tako i broj poginulih. U 1958. godini u SAD je u automobilskim nesreama poginulo 41.000 lica, a povreeno oko 3 50.000. 5 Zbog toga je pitanje bezbednosti saobraaja u SAD, zemlji koja je dostigla najvei stepen motorizacije (preko 100 miliona automobila, odnosno 2,2 stanovnika na 1 automobil), postalo nacionalni problem. U njegovo reavanje su ukljueni mnogobrojni drutveni faktori, od federalne vlade do osnovnih kola, od industrije koja proizvodi automobile do vozaa. Postignuta je takoe i vrlo visoka bezbednost pri prevozu robe. Ostvarena je i njena zatita od loma, kvara i oteenja. U tom pogledu brodarstvo kako pomorsko, tako i reno prua najvie sigurnosti pa zatim eleznica i kamioni. Izgradnjom specijalnih transportnih sredstava za prevoz tekih i glomaznih predmeta, za prevoz brzo pokvarljive robe, sveeg mesa, riba, mleka, povra, voa itd. Saobraajna sredstva su danas u stanju da obezbede siguran prevoz skoro svih vrsta roba. Usavravanjem konstrukcije kola i uvoenjem specijalnih ureaja, saobraajne grane pruaju pored masovnosti i brzine vrlo visok stepen bezbednosti u prevozu robe. U naoj zemlji bezbednost saobraaja jo nije na potrebnoj visini. Problem bezbednosti je najsloeniji i najtei u automobilskom saobraaju, Brzi tempo motorizacije u naoj zemlji sve vie istie i pitanje bezbednosti putnika na naim drumovima. Od 1955. do 1988. godine znatno je porastao broj saobraajnih udesa, kao i broj poginulih i povreenih lica. To pokazuju podaci dati u tabeli 2.3.Tabela: Saobraajne nezgode, povreeni i poginuli u drumskom saobraaju 1. Broj saobraajnih nezgoda na putevima 2. Broj poginulih lica 2. Broj poginulih lica 1955 5.588 556 1.517 1960 15.115 1.044 12.351 1970 35.948 3.684 49.967 1988 45.513 4.555 60.837

Izvor: Statistiki bilten "Saobraaj i veze", za 1970. i 1988.

Ovi podaci pokazuju znaajan porast poginulih i povreenih lica. Na svakih 10 saobraajnih udesa deava se po jedna teka nesrea sa usmrenjem lica. Mnogobrojni su uzroci velikog broja udesa. Oni se uglavnom mogu grupisati prema delovanju sledee etiri grupe faktora: 1) ovek, i to kao voza ili peak; 2) saobraajni put; 3) saobraajno sredstvo; i 4) okolina, u ta spada ne samo okruenje saobraajnice, ve i opti uslovi regulativnog i drutvenog karaktera. Ipak najvei broj udesa je posledica greaka vozaa, koje mogu biti razliitog karaktera; nepotovanje saobraajnih propisa, uivanje alkohola, nedovoljna obuenost, zamor, psihika nespremnost, zdravstveno stanje itd. esto su uzroci nesrea lo kvalitet puta, kako u pogledu tehnikih parametara, tako i stanja kolovoza, kao i tehnika neispravnost vozila. Naa zemlja se nalazi pri vrhu liste zemalja u pogledu broja saobraajnih udesa na putevima u odnosu na broj automobila i broj preenih kilometara. Zbog toga ovo sve vie postaje drutvenih problem ije reavanje trai preduzimanje kompleksnih mera. U eleznikom saobraaju je takoe problem bezbednosti saobraaja znaajan, a stanje nije zadovoljavajue. U odnosu na broj prevezenih putnika i obim izvrenih putnikih kilometara, stepen bezbednosti u eleznikom saobraaju je ipak znatno vei nego u drumskom. U savremenim uslovima u svetu najvii stepen bezbednosti realizuje se u vazdunom, a najnii u drumskom saobraaju. elezniki saobraaj, po svojim tehniko-eksploatacionim karakteristikama, ima preduslov da bude najbezbedniji vid prevoza, ali gaje vazduni saobraaj, koji te preduslove ne5

Accident Records, American Automobile Association, 1958

48

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

ma, potovanjem strogih procedura usmerenih ka prevenciji bezbednosti, pretekao. U relativnom smislu, u kome bezbednost iskjuivo i moe biti posmatrana, vazduni saobraaj je danas ak bezbedniji i od peakog.

Urednost i tanost u obavljanju prevozaDa bi jedno saobraajno sredstvo moglo da odgovori zahtevima privrede, ono mora biti sposobno da obavlja proces prevoza sa izvesnom urednou i tanou. Urednost prevoza u irem smislu podrazumeva obavljanje prevoza po napred utvrenom redu vonje, odnosno plovidbe, bez prekida. Urednost je vrlo znaajna sa stanovita korisnika prevoznih usluga, jer oni mogu da znaju kada im stoje na raspolaganju transportna sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tanost prevoza je ui pojam od urednosti ili redovnosti saobraaja i podrazumeva obavljanje procesa prevoza svakodnevno u tano odreeno vreme prema redu vonje. To znai da redovnost saobraaja i tanost u izvravanju procesa prevoza, iako se meusobno razlikuju ipak se dopunjavaju. Poznato je, na primer, eleznica moe da odrava redovan saobraaj na jednoj liniji, ali to ne znai da se taj saobraaj odvija tano po redu vonje, tj. da vozovi saobraaju bez zakanjavanja. Prema sadanjem stanju organizacije saobraaja i tehnikoj sposobnosti pojedinih saobraajnih sredstava odravanja redovnog saobraaja nije mogue kod svih saobraajnih grana. elezniki saobraaj moe da se odvija preko cele godine. Praktino na eleznici prekidi usled vremenskih nepogoda traju vrlo kratko vreme. Tom svojom osobinom eleznice uivaju znatnu prednost nad ostalim saobraajnim sredstvima. Kod drugih saobraajnih sredstava prekidi u radu za vreme zimskih meseci su vrlo esta, a kod nekih i redovna pojava. Ovo naroito vai za reni saobraaj, koji prekida rad za vreme zime, negde due, a negde krae vreme, to zavisi od klimatskih uslova. Na taj nain reni saobraaj ne moe da prui stalnost i redovitost u snabdevanju industrije sirovinama i gorivom, i u prenosu gotovih proizvoda od proizvoaa do potroaa. Razvijena robna privreda i ceo privredni ivot zahtevaju stalno kretanje i prenoenje robe i ljudi. Saobraaj mora da obezbedi neprekidnu cirkulaciju materijalnih dobara; otuda nunost razvijanja takvih saobraajnih sredstava, koja su u stanju da obavljaju tu funkciju u svako doba godine. Drumski motorni saobraaj je manje podloan uticaju i zavisnosti od vremenskih nepogoda, nego reni saobraaj, ali dosta vie od eleznice. To je uslovljeno samim saobraajnim putem i tehnikim karakteristikama vozila (mala masa vozila i mala sposobnost probijanja kroz zavejane puteve). To znai da je od svih saobraajnih sredstava eleznica najmanje zavisna od vremenskih nepogoda, teje zato u stanju da obezbedi najuredniji i najtaniji saobraaj.

Mogunost prilagoavanja saobraajnim potrebamaNa odreivanje poloaja jednog saobraajnog sredstva u ukupnom saobraajnom sistemu utie i mogunost prilagoavanja saobraajnim izvorima. Ta osobina saobraajnih sredstava dolazi do izraaja u mogunosti da se pojedina saobraajna sredstva to bolje prilagode zahtevima korisnika i da prema svojim kapacitetima, pokretljivosti i elastinosti prue i zahtevanu uslugu. Najelastinije saobraajno sredstvo, pa prema tome i sredstvo koje se moe najbolje prilagoavati zahtevima korisnika jeste automobil. Ovo vai kako u putnikom tako i u teretnom saobraaju. S obzirom na veliinu eksploatacione jedinice, zatim na razgranatost putne mree, drumski motorni saobraaj moe da opsluuje najira podruja i da dopre do najudaljenijih korisnika. To znai da je mogunost teritorijalnog zahvatanja najvea u drumskom saobraaju. Isto tako, drumski motorni saobraaj svojim malim eksploatacionim jedinicama automobilima moe da se prilagodi zahtevima za sitnim prevozima da prevozi male koliine robe, i da na taj nain zadovoljava potrebe i onih korisnika koji ne predaju poiljke u masovnim koliinama. Svojom elastinou automobil omoguava prevoze od fabrika do potroaa, "od vrata do vrata". Ta mogunost u obavljanju prevoza predstavlja jednu od znaajnih prednosti autosaobraaja u poreenju sa drugim saobraajnim granama. 1 u

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

49

prevozu putnika automobil je najelastinije prevozno sredstvo. On najbolje moe da odgovori zahtevima pojedinaca i da zadovolji potrebe za zaustavljanjem i bavljenjem u bilo kom mestu. Zato se automobilski saobraaj naroito rado koristi u turistike svrhe. eleznica, kao saobraajno sredstvo vezano za odreeni specifian put, koja za obavljanje procesa prevoza trai specijalnu organizaciju sa odreenim slubenim mestima za ukrtanje u preticanje vozova itd., ne moe tako lako da se prilagoava potrebama i zahtevima korisnika. Teritorijalno, ona je znatno ogranienija i vezana za posluivanje podruja kroz koja prolaze eleznike pruge. U pogledu elastinosti ponude kapaciteta takoe znatno manje dinamina nego automobilski saobraaj. Isto tako, organizacija eleznikog saobraaja iskljuuje mogunost zaustavljanja voza po elji putnika. Sve to pokazuje daje prilagodljivost eleznikog saobraaja i njena elastinost znatno manja i da to svakako ima uticaja na uspostavljanje odnosa izmeu saobraajnih grana. to se tie renog saobraaja tu je oigledno vrlo mala elastinost i mogunost prilagoavanja izvorima roba i putnika. Sam prirodno geografski poloaj plovnih reka odreuje i njihova gravitaciona podruja. Izgradnja kanala unekoliko ublaava neelastinost i nemogunost prilagoavanja renog saobraaja potrebama korisnika. No, meutim, i kanali se, kao to je poznato, ne mogu graditi na svim terenima i u svim pravcima. Otuda neelastinost i slaba prilagodljivost renog saobraaja ostaje ak i u uslovima postojanja kanalske mree. Pomorski saobraaj ima svoj odreeni domen delovanja, te se pitanje njegove prilagodljivosti potrebama prevoza tj. izvorima bruta i putnika postavlja u vrlo maloj meri. Pored ovih napred izloenih eksploatacionih i ekonomskih osobina pojedinih saobraajnih sredstava, koje utiu na poloaj jedne saobraajne grane u saobraajnom sistemu, treba napomenuti da jo neki elementi imaju uticaja na to. Tako, na primer, udobonost prevoza naroito pri prevozu putnika igra znaajnu ulogu. Udobnost putovanja ogleda se u pruanju odreenih mogunosti da se putnik za vreme vonje to ugodnije osea. Na stepen udobnosti deluje itav niz elemenata kao na primer, mogunost pruanja mesta u svakom putniku, elastinost kretanja vozila (vibracije), ventilacija, miris, hladnoa, toplota itd. Naravno, da brzina putovanja takoe u znatnoj meri utie na kvalitet prevozne usluge i prua odreenu udobnost, Stepen udobnosti je relativna i zavisi da li se putovanje obavlja na krae ili vee udaljenosti, zatim kakve su navike putujueg sveta i dr. to se tie ekonominosti prevoza, odnosno veliine cene kotanja prevoznih usluga na pojedinim saobraajnim sredstvima, koja igra vrlo znaajnu ulogu u njihovom razvitku i odreivanju njihovog mesta, o tome e biti govora posle upoznavanja sa izvesnim vanijim ekonomskim kategorijama, a naroito sa strukturom cene kotanja i nainom formiranja trokova itd. Iz ovog kratkog osvrta na eksploataciono-ekonomske karakteristike pojedinih saobraajnih grana moemo zakljuiti sledee: 1. Razvijena robna privreda trai masovan, brz, uredan i istovremeno jevtin saobraaj. 2. Zadacima transportovanja koji se postavljaju u jednoj razvijenoj robnoj privredi ne moe da udovolji samo jedna saobraajna grana, jer nijedno saobraajno sredstvo nema sva preimustva koja bi iskljuila potrebu za drugim saobraajnim sredstvima. Otuda proistie nunost njihovog istovremenog postojanja i delovanja u sklopu jedinstvenog saobraajnog sistema jedne zemlje. 3. U zadovoljavanju saobraajnih potreba s obzirom na tehnike, eksploatacione, i ekonomske karakteristike pojedina saobraajna sredstva meusobno se odnose tako to: a) drumski motorni saobraaj odlikuje najnii stepen bezbednosti, relativno slabiji prevozni kapaciteti od eleznikog saobraaja, relativno vee brzine putovanja, odnosno prevoza; neuredniji je, ali ima veu mogunost prilagoavanja saobraajnim potrebama i izvorima robnih i putnikih tokova; ima i relativno veu udobnost putovanja na kraim odstojanjima, dok na duim odstojanjima prua manju udobnost putnika nego to mogu pruiti eleznice; naroito mu je veliko preimustvo mogunost prevoza robe neposredno od proizvoaa do potroaa, bez ikakvih pretovara; b) elezniki saobraaj raspolae apsolutno i relativno velikim kapacitetima, velikim

50

8. Vidovi i vrste saobraaja i njihove ekonomske karakteristike

brzinama vonje, visok stepen bezbednosti, urednosti i tanosti i to su mu znatne prednosti u odnosu na ostale saobraajne grane. Meutim, nije dovoljno elastian i ne moe se efikasno prilagoavati zahtevima i potrebama korisnika niti na efikasan nain obuhvatiti sve izvore robnih i putnikih tokova;

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

51

c) reni saobraaj raspolae vrlo velikim prevoznim kapacitetima, malim brzinama, njegova redovitost je znatno manja nego kod eleznikog saobraaja, a mogunost prilagoavanja je neznatna; d) pomorski saobraaj raspolae najveim prevoznim kapacitetima, relativno malim brzinama i u izvesnim sluajevima je neuredniji od eleznikog saobraaja; e) vazduni saobraaj ima znatno manje prevozne kapacitete, velike brzine, visok stepen bezbednosti, znatnu udobnost putovanja ali je neuredniji, usled vee zavisnosti letenja od vremenskih prilika.

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

51

9.

KARAKTERISTIKE I POLJA UPOTREBLJIVOSTI SISTEMA PREVOZA *

Svako prevozno sredstvo, a u skladu sa tim i sistem prevoza, ima tesno povezane ekonomske, tehnoloke i eksploatacione karakteristike koje mu donose odreene prednosti i nedostatke u eksploataciji. Kombinacija ovih prednosti i nedostataka prevoznom sredstvu odreuje polje upotrebljivosti (Field of usefulness), ili u ekonomskom smislu - mesto na saobraajnom tritu. Van tog polja njegova primena nije nemogua, ali je ograniena - marginalna. Primena prevoznog sredstva van polja upotrebljivosti opravdana je u posebnim uslovima kada je recimo izraena potranja za prevozom (na pr. za vreme rata, ili naglog privrednog razvoja, ili kada nema drugih raspoloivih sredstava), to je esto u praksi dovodilo do pogrene raspodele poslova. Treba shvatiti da su to izuzeci, a ne pravilo. Po pravilu treba teiti odreivanju polja upotrebljivosti, i teiti primeni odreenog prevoznog sredstva u okviru toga. Najbolja kombinacija odreenih prevoznih sredstava u jednom prevoznom procesu moe se napraviti tek posle dobrog poznavanja polja primenljivosti pojedinih prevoznih sredstava. Da bi se donela odluka treba poi od prevoznog zahteva, uslova u kojima se prevoz obavlja, ciljeva, odnosno kriterijuma i za svaki konkretan prevozni zadatak doneti odluku, odnosno izvriti izbor. Meutim, principijelne granice primenljivosti ne menjaju se neto posebno, jer one proistiu iz tehnologije (zakona) kretanja. Bez obzira na tehnika unapreenja uvek e izvorne, odnosno tehnike karakteristike uticati na nain eksploatacije sredstva, te tako odreivati primenu za one prevozne zahteve u kojima ne dolaze do izraaja negativne osobine (nedostaci) prevoznog sistema, a pozitivne karakteristike (prednosti) su posebno naglaene. Tako se izdvajaju sledee karakteristike sistema (vidova) transporta: I TEHNOLOKE: Sastav -solo, kompozicija, tok; Upravljivost i manevarska sposobnost Plovnost i stabilitet Sile otpora Pogonska snaga, uspon, elevacija. Sve ove karakteristike proistiu iz zakona kretanja raznih sistema, i mogu se kvantitativno izraunavati, kao i njihov uticaj na eksploatacione karakteristike sistema prevoza. II EKSPLOATACIONE: Posledica su tehnologije kretanja, a direktno utiu na saobraajnu uslugu. Mogu se sistematizovati u etiri grupe:

1) NIVO USLUGE

-Kriterijum performansi: -Elastinost -Nosivost (kapacitet), brzina -Pristupanost i uestanost -Kriterijum performansi: -Pouzdanost i bezbednost -Uloga drave -Ostali faktori bezbednosti

2) INIOCI KVALITETA PREVOZA (USLUGE)

*

William W. Hay: An introduction to Transportation Engineering, John Wiley & Sons, 1977.

52

9. Karakteristike i polja upotrebljivosti sistema prevoza

-Prilagodljivost (fleksibilnost) -Brzina i ubrzanje -Uticaj na okruenje 3) TERMINALI: -Funkcije terminala -Problemi i karakteristike -Principi koordinacije -Vrste koordinacije -Oprema, postrojenja terminala 4) OPERATIVNO UPRAVLJANJE- REGULISANJE: -Znaaj regulisanja -Komunikacije -Interval -Signal -Sredstva za regulisanje saobraaja -Navigaciono pravo 5)TROKOVI - Ukupni - Proseni - Marginalni - Drutveni

Vidovi prevoza - tehnoloka upotrebljivostNajbolji vid prevoza nije onaj koji ima najnie trokove, ili najvie performanse, ve onaj koji ostvaruje najpovoljniju kombinaciju svih eksploatacionih osobina. Tako na primer, tehnikotehnoloke karakteristike kao to su: plovljivost, stabilnost, upravljivost, otpornost, propulzivnost, efekti elevacije i uspona, utiu na nivo usluge ( level of service ) mogunost zadovoljenja obima tranje, to se izraava kroz kapacitet, brzinu, dostupnost, elastinost, uestanost. Ove karakteristike zajedno utiu na kvalitet servisa izraen kroz poazatelje: bezbednost, pouzdanost (safety, dependability), brzina, ubrzanje (speed, acceleration), ukupno vreme putovanja (door-to-door travel time), komfor i udobnost (comfor, amenities), ekoloki efekti (effects on enviroinment), zagaenje (pollution) korienje energije (energy use), korienje zemljita (land use), uticaj na drutvo (effect on the community);

III Ekonomske karakteristike i polja upotrebljivosti vidova saobraaja

53

SISTEM PREVOZA

PRINCIP TEHNOLOKE PREDNOSTI

POLJE UPOTREBLJIVOSTI

INSKI

Minimalna sila otpora, fleksibilnost, pouzdanost, bezbednost. Mali otpori, brzina, ekonominost, masovn. neelastinost. Fleksibilnost, posebno pravaca kretanja, brzina i laka pokretljivost u intraterminalnom i lokalnom prevozu. Elastinost, krae vreme putovanja, jednostavna organizacija prevoza, mali poetno zavrni trokovi, sloena organizacija prometa,manja bezbednost. Visoka nosivost u odnosu na nisku pogonsku snagu po toni (NTM/KS po toni). Mali otpori puta, jeftino kretanje, male brzine, velika nosivost, sporost, teko primenljiv van prir. plovnih puteva, osetljiv na klimatske uticaje. Velike brzine. Mali otpori kretanja kroz vazduh, te velike brzine, jeftino kretanje. Trokovi uspostavljanja saobraaja nezavisni od duine relacije i relat. niski, mala zavisnost od konfiguracije terena, te krae vreme putovanja. Kontinualan tok, maximum pouzdanosti i bezbednost. Skupa izgradnja, jeftino kretanje, usko specijalizovana te zbog toga masovnost.

Masovan, kargo tran.meugradski, minimalna vrednost za kratki meustanini trans. Za masovne prevoze tereta i putnika (tokovi sa istovrs. zahtevima) Individualni prevoz, takoe robni i generalni transport sred. veliine i kvantiteta, u slubi prikupljanja i dostavljanja, intrater. transport, krai i srednji meugradski snabdevaki saobraaj. Disperzivni saobraaj, gde su izraeni razliiti pojedinani zahtevi po vremenima polazaka ,koliini, brzini. Spor prevoz rasutog tereta, niih razreda tamo gde ima plovnih puteva, generalni prevoz tereta tamo gde brzina nije vana ili gde nema drugih mogunosti. Najsporiji, najmasovniji, najjeftiniji vid prevoza tereta. U prevozu putnika uglavnom za putovanja. Kretanje i saobraaj gde je vreme vaan faktor, za srednja i velika rastojanja, saobraaj kod koga cena bitno zavisi od teine tereta. U sredinama gde je vreme skupo, i u nerazvijenim zemljama velikih prostranstava bez saobraajne infr. Transport tenosti gde je ukupna i dnev. koliina maximalna, i zahteva se kontinuitet isporuke. Potencijalna budua primena kod transporta vrstih suspenzija. Masa kontinualnog istovrsnog tereta, koji se moe transportovati cevima (tenosti, usitnjene vrste materije u mlazu vode ili vazduha...)

DRUMSKI

VODNI

VAZDUNI

CEVNI