LEGENDE II

ZMAJ, MAČ I KRALJPRIREDIO

ROBERTSILVERBERG

TERI BRUKS

DŽORDŽ R. R. MARTIN

DAJANA GABALDON

ORSON SKOT KARD

ELIZABET HEIDON

Džordžu Martinu, koji je zagrizao mamac

I Teriju Bruksu, za smelu pomoć s neočekivane strane

UVOD

Prva antologija Legendi, objavljena 1998. godine, sastojala se odjedanaest ranije neobjavljenih pripovesti jedanaest pisaca bestselerau žanru fantastike, a svaka od tih priča bila je smeštena u posebanizmaštani univerzum koji je svog tvorca proslavio širom sveta. Ta jeknjiga bila zamišljena kao definitivna antologija savremenefantastike, i – sudeći po tome kako su je čitaoci u celom svetuprihvatili – bila je u tome uspešna.

Evo sada i Legendi II. Ako je već prva knjiga bila definitivna,zašto onda priređivati još jednu?

Kratak odgovor glasi da je fantastika neiscrpna. Uvek ima novihpriča koje treba pripovedati, novih pisaca da to čine; a nema te teme,koliko god stara bila, koja bi se ikada mogla iscrpsti.

Kao što sam već pomenuo u uvodu za prvu knjigu, fantastika jenajstarija grana imaginativne književnosti – stara koliko i samaljudska mašta. Nije teško poverovati u to da je isti onaj umetničkiporiv koji je doveo do izuzetnih pećinskih slika u Laskou, Altamiri iŠoveu, pre petnaest, dvadeset pa čak i trideset hiljada godina,verovatno doprineo nastanku neverovatnih priča o bogovima idemonima, o talismanima i čarolijama, zmajevima i vukodlacima,čudesnim zemljama iza horizonta – priča koje su šamani zaogrnutikrznom recitovali pred opčinjenom publikom oko logorskih vatri uEvropi zahvaćenoj ledenim dobom. Isto tako i u žarkoj Africi,preistorijskoj Kini, drevnoj Indiji, na američkom kontinentu: zapravosvugde, u beskrajnom ponavljanju kroz vreme hiljadama, ili čak istotinama hiljada godina. Dopada mi se pomisao na to da je poriv zapripovedanjem univerzalan – da su na ovom svetu postojalipripovedači od samog nastanka bića koja bi se mogla nazvati“ljudskim” – i da su ti pripovedači na našem dugom evolutivnom putu

posebno koristili svoju umešnost, energiju i dar za stvaranjeizuzetnih čuda i divota. Sumerski ep o Gilgamešu je fantastičnapriča; isto važi i za Homerovu Odiseju, i tako dalje i tako dalje, svedo savremenih fantastičara kao što su E. R. Edison, A. Merit, H. P.Lavkraft i Dž. R. R. Tolkin, te svi veliki pisci naučne fantastike odVerna i Velsa do našeg doba. (Ovde sam uvrstio naučnu fantastikuzato što naučna fantastika, kako je ja sagledavam, čvrsto spada ukategoriju fantastike: to je specijalizovani ogranak fantastike,vizionarska književnost usmerena na tehnologiju u kojoj se maštipušta na volju da ono što je naučno nemoguće, ili makar neuverljivo,predstavi kao sasvim verovatno.) Mnogi pisci čije su se priče pojavileu prvim Legendama bili su više nego spremni da se još jednom vrateu svoj posebni fantastični svet. Nekoliko ih je tako često pominjalomogućnost priređivanja nove antologije da sam se konačno priklonionjihovom mišljenju kako bi pametno bilo objaviti i drugu knjigu. I evoje. Šestoro pisaca – Orson Skot Kard, Džordž R. R. Martin, RejmondI. Fajst, En Mekafri, Tad Vilijems i ja – vratilo se posle prve knjige.Pridružilo im se još četvoro – Robin Hob, Elizabet Hejdon, DajanaGabaldon i Nil Gejmen – koji su se proslavili među poklonicimafantastike otkad je objavljena prva antologija, kao i jedan velikiveteran fantastike, Teri Bruks, koji je u poslednjem trenutkuustanovio da ne može učestvovati u prvom tomu Legendi, ali nam sepridružio u ovome.

Ponovo moram da zahvalim mojoj ženi Karen i mom književnomagentu Ralfu Vičinanci, jer su mi oboje na najrazličitije načinepomogli u pripremi ove knjige i, naravno, svim autorima koji suiznedrili tako sjajne priče. Takođe dugujem posebnu zahvalnost BetsiMičel iz kompanije Del Rej buks, čiji su mudri saveti i nepokolebljivodobro raspoloženje bili suštinski važni za ovaj projekt. Bez njenepomoći, ova knjiga bukvalno ne bi postojala.

Robert Silverberg februar 2003.

PESMA LEDA I VATREDŽORDŽ R. R. MARTIN

Džordž R. R. Martin

Pesma leda i vatre

I��� �������� (1996) S���� �������� (1998) O���������� (2000) G���� �� ����� (2005) P��� ����������� (2011) V������ ���� S�� � ������� Pesmaleda i vatre prvobitno je zamišljena kao trilogija, ali će se izgledasastojati od sedam knjiga. Kao što je Dž. R. R. Tolkin jednom rekao,pripovest je narasla tokom pripovedanja.

Radnja se odvija na velikom kontinentu Vesterosu, u svetu kojije istovremeno sličan i različit ovom našem, gde godišnja doba trajugodinama, a ponekad i decenijama. Na zapadnom kraju poznatogsveta, uz More zalazećeg sunca, Vesteros se pruža od crvenogpeska Dorne na jugu do ledenih planina i zaleđenih polja severa,gde sneg pada čak i u dugačkim letima.

Deca šume bila su prvi poznati stanovnici Vesterosa, u Dobapraskozorja: rasa niskog stasa, koja je živela u šumama i urezivalačudna lica u bela debla stražarika. Onda su došli Prvi ljudi, koji su sasvojim bronzanim mačevima i konjima prešli kopneni most sa većegistočnog kontinenta, pa su vekovima ratovali protiv Dece šume prenego što su napokon sklopili mir sa tom starijom rasom i usvojilinjihove bezimene, drevne bogove. Taj sporazum je označio početakDoba junaka, kada su Prvi ljudi i Deca šume delili Vesteros, a stotinemalih kraljevstava uzdizalo se i propadalo.

Zatim su usledile i druge najezde. Andali su brodovima prešliUzano more, ognjem i mačem pokorili kraljevstva Prvih ljudi,proterali Decu šume iz njihovih domova i posekli mnoga stablastražarike. Doneli su sopstvenu veru u boga sa sedam vidova, čiji jesimbol sedmokraka zvezda. Samo su na krajnjem severu Prvi ljudi,pod vođstvom Starka od Zimovrela, odbili napade Andala. Drugde su

Andali bili pobedonosni, pa su nastala njihova kraljevstva. Decašume su nestala, a Prvi ljudi su se izmešali sa osvajačima.

Rojnari su stigli nekih hiljadu godina posle Andala, ne kaozavojevači, već kao izbeglice, prešli su more u deset hiljada brodovada pobegnu od sve veće moći Slobodne zemlje Valirije. GospodariValirije vladali su većim delom poznatog sveta; bili su to čarobnjacisilne moći i samo su oni među svim narodima naučili da odgajajuzmajeve i potčine ih svojoj volji. Međutim, četiristo godina prepočetka Pesme leda i vatre, Valiriju je zadesio Usud koji je u jednojjedinoj noći uništio taj grad. Potom se veliko valirijsko carstvoraspalo u ustancima, varvarstvu i ratu.

Vesteros, preko Uzanog mora, izbegao je ono najgore od haosakoji je usledio. Tada je u Vesterosu preostalo samo sedamkraljevstava gde ih je nekada bilo na stotine – ali ni tih sedam nećedugo trajati. Potomak izgubljene Valirije po imenu Egon Targarjeniskrcao se na čelu male vojske kod ušća Crnobujice, zajedno sasvoje dve sestre (koje su mu bile i žene) i tri velika zmaja. Jašućizmajeve, Egon i njegove sestre pobedili su u mnogim bitkama i uzpomoć vatre svojih zmajeva pokorili šest od sedam vesteroskihkraljevstava. Osvajač je sakupio istopljene i iskrivljene mačeve svojihpalih protivnika i od njih stvorio čudovištan, ogroman i opasan tron:Gvozdeni presto, sa koga je od tada vladao kao Egon, prvi svogimena, kralj Andala, Rojnara i Prvih ljudi i gospodar sedamkraljevstava.

Dinastija koju su osnovali Egon i njegove sestre potrajala jegotovo trista godina. Jedan potonji targarjenski kralj, Deron Drugi,prisajedinio je i Dornu i tako ujedinio čitav Vesteros pod jednomkrunom. To je učinio bračnim ugovorom a ne ratom, pošto suposlednji zmajevi umrli pre pola veka. Vitez lutalica, pripovetkaobjavljena u prvim Legendama, odvija se u poslednjim danimavladavine Dobrog Kralja Derona, stotinak godina pre početka prvogromana u serijalu Pesma leda i vatre, kada u kraljevstvu vlada mir adinastija Targarjena nalazi se na vrhuncu moći. To je priča o prvomsusretu između Danka, štitonoše jednog viteza lutalice, i dečaka snadimkom Jaje, koji nije baš to za šta se izdaje, i o velikom turniru

kod Pepelgaza. Zakleti mač, priča koja sledi, nastavlja da pratinjihove pustolovine nekih godinu dana kasnije...

ZAKLETI MAČPriča iz Sedam kraljevstava

D����� R. R. M�����

U gvozdenom kavezu na raskrsnici dva mrtvaca trulila su na letnjemsuncu.

Jaje zastade ispod njih da ih osmotri. „Šta misliš, ser, ko suoni?” Njegova mazga po imenu Meštar, zahvalna na tom predahu,poče da brsti suvu i smeđu đavolju travu kraj puta, kao da neprimećuje dve velike bačve vina na leđima.

“Razbojnici” odgovori Dank. Pošto je sedeo u sedlu na Gromu,bio je mnogo bliži mrtvacima. „Silovatelji. Ubice.” Tamni krugoviumrljali su mu staru zelenu tuniku ispod oba pazuha. Nebo bešeplavo, a sunce vrelo, i on nije prestajao da se znoji otkako su jutrosnastavili put.

Jaje skinu slamnati šešir širokog oboda. Glava mu je bila ćelavai sjajna. Šeširom rastera muve. Na stotine muva milelo je pomrtvacima, a još više ih je lenjo jezdilo mirnim, vrelim vazduhom.„Sigurno su uradili nešto užasno kad su ih ostavili da crknu u kavezuza vrane.”

Jaje je ponekad umeo da bude mudar kao meštar, ali jeponekad i dalje bio desetogodišnji dečak. „Ima raznih gospodara”,reče Dank. „Nekima ne treba mnogo jak razlog da pogube čoveka.”

Gvozdeni kavez jedva da je bio dovoljno velik za jednog čoveka,ali su u njega svejedno saterana dvojica. Stajali su licem jedan kadrugom, isprepletenih ruku i nogu, leđa priljubljenih na vrelo crnogvožđe šipki. Jedan je pokušao da proždere drugoga, izgrizao mu jevrat i ramena. Vrane su ih obojicu iskljuvale. Kada su Dank i Jajeobišli brdo, ptice su se digle poput crnog oblaka, tako gustog da seMeštar uplašio.

„Ko god da su bili, deluju izgladnelo”, rekao je Dank. Kosturi ukoži, a koža zelena i natrula. „Možda su ukrali komad hleba ili su bililovokradice, ulovili jelena u šumi nekog lorda.” Pošto je sušapotrajala već i drugu godinu, većina gospodara sve je manje trpelalovokradice, a ni pre nisu bili preterano trpeljivi.

„Možda su bili u nekoj razbojničkoj družini.” Kod Doska su čuliharfistu kako peva „Dan kad obesiše Crnog Robina”. Od tada je Jajeviđao neustrašive odmetnike iza svakog žbuna.

U vreme dok je bio štitonoša starom, Dank je upoznao ponekogodmetnika. Nije mu se žurilo da ih upozna još. Nijednog od tih koje jeupoznao nije krasila posebna vrlina. Prisetio se jednog odmetnika,oko čijeg je vešanja ser Arlan pripomogao, koji je voleo da kradeprstenje. Muškarcima bi sekao prste da ih se domogne, ali je ženeviše voleo da grize. Dank o njemu nije čuo nikakvu pesmu.Razbojnici ili lovokradice, nema neke razlike. Mrtvaci su lošedruštvo. Sporo je poterao Groma oko kaveza. Prazne očne dupljekao da su ga pratile. Jednom mrtvacu je glava pala a usta su mu bilaširom otvorena. Nema jezik, primeti Dank. Pretpostavio je da su gavrane pojele. Koliko je on čuo, vrane uvek prvo lešu iskljuju oči, ali jemožda jezik sledeći na redu. Ili mu ga je možda iščupao lord, zbognečega što je rekao.

Dank prođe prstima kroz čupavu, od sunca posvetlelu kosu.Mrtvima nije više mogao pomoći, a morali su da isporuče te bačvevina u Postojan. „Odakle smo došli?”, upitao je pogledavši jedan putpa drugi. „Nešto sam se okrenuo.”

„Postojan je onamo, ser.” Jaje pokaza.„Onda ćemo tamo. Možemo da stignemo do predvečerja, ali

samo ako ne sedimo ovde čitav dan i brojimo muve.” Dodirnuo jeGroma petama i okrenuo velikog jurišnog konja ka levoj stazi. Jaje

vrati smešni šešir na glavu pa oštro cimnu Meštru uzde. Mazgaprestade da čupka đavolju travu i jednom za promenu pođe bezprotivljenja. I njemu je vruće, pomisli Dank, a te bačve s vinomsigurno su teške.

Letnje sunce ispeklo je put tako da je sada bio tvrd kao cigla.Tragovi kolskih točkova bili su duboki da konj u njima nogu slomi, teje Dank dobro pazio da zadrži Groma na višem delu puta izmeđunjih. On je sam iskrenuo članak onog dana kada su pošli iz Doska,pošto je hodao noću, kada je svežije. Vitez mora naučiti da živi sbolom i mukom, imao je običaj da kaže stari. Jes’, momče, a i saslomljenim kostima i ožiljcima. Oni su ti deo viteškog života istokol’ko mačevi i štitovi. Ali ako Grom slomi nogu... pa, vitez bez konjauopšte i nije vitez.

Jaje ga je pratio pet koraka pozadi, s Meštrom i bačvama vina.Dečak je hodao s jednim bosim stopalom u kolskom tragu i jednimvan njega, izdižući se i propadajući sa svakim korakom. Na jednombedru imao je bodež u kanijama, čizme je prebacio preko ranca, aodrpanu smeđu tuniku umotao je i vezao oko struka. Ispodslamnatog šešira širokog oboda lice mu je bilo musavo, oči krupne itamne. Bilo mu je deset godina i nije još dostigao pet stopa. Uposlednje vreme je brzo rastao, mada će morati još mnogo dasačeka pre nego što dostigne Danka. Izgledao je baš kao malikonjušar, što nije bio, i nimalo kao ono što zapravo jeste.

Mrtvaci su ubrzo nestali iza njih, ali je Dank shvatio da svejednomisli o njima. Danas je kraljevstvo puno odmetnutih ljudi. Činilo seda suši nema kraja i na hiljade kmetova pošlo je u potragu za nekimmestom gde još pada kiša. Lord Krvavi Gavran naredio im je da sevrate na sopstvene zemlje, kod sopstvenih gospodara, ali ga je malokoji poslušao. Mnogi su za sušu krivili Krvavog Gavrana i kraljaErisa. To je božji sud, govorili su, jer je svaki rodoubica proklet. Nisuto međutim govorili glasno, ako su imali imalo pameti. Koliko očijuima lord Krvavi Gavran?, glasila je pitalica koju je Jaje čuo uStarigradu. Hiljadu očiju, i još jedno.

Pre šest godina u Kraljevoj Luci Dank ga je video svojim očima,kako jaše belog konja Čeličnom ulicom, u pratnji pedesetGavranovih zuba. To beše pre nego što je kralj Eris zaseo na

Gvozdeni presto i proglasio ga za desnicu, ali je svejedno pojavomostavljao snažan utisak, u odeći boje dima i grimiza, s Mračnomsestrom o bedru. Zbog blede kože i kao kreč bele kose ličio je na živileš. Preko obraza i brade širio mu se beleg boje vina koji je nosio odrođenja, i koji je navodno podsećao na crvenog gavrana, mada jeDank video samo nepravilnu mrlju crvene kože. Dank se tolikozablenuo da je Krvavi Gavran osetio njegov pogled. Kraljevčarobnjak se u prolazu okrenuo da ga osmotri. Imao je samo jednooko, a ono je bilo crveno. Na mestu drugog bila je prazna duplja,poklon koji je dobio od Ljutog Čelika na Rujnotravnom polju. A ipakse Danku činilo da oba oka gledaju pravo kroz njega, u samunjegovu dušu.

Uprkos jari, od te uspomene se stresao. „Ser?”, doviknu Jaje.„Loše ti je?”

„Nije”, odgovori Dank. „Vruće mi je i žedan sam kao i one tamo.”Pokazao je ka polju pored druma, gde su nizovi tikava venuli navrežama. Babin zub i čuperci đavolje trave još su opstajali uz put, aliusevi nisu prošli ni izbliza tako dobro. Dank je tačno znao kako jetikvama. Ser Arlan je govorio kako nijedan vitez lutalica nikada nemora da putuje žedan. „Sve dok ima kacigu da u nju hvata kišu.Kišnica ti je, momče, najbolje piće na svetu.” Starac međutim nikadanije video leto nalik na ovo. Dank je kacigu ostavio u Postojanu. Bilaje preteška i prevruća, a nije bilo kiše koju bi njom hvatao. Šta vitezlutalica da radi kada je jara preteška za lutanje?

Možda će se malo zagnjuriti kada stignu do potoka. Osmehnuose pomislivši koliko bi samo to prijalo, uskočiti pravo u vodu paizroniti mokar i nasmejan dok mu voda lije niz obraze, umršenu kosui tuniku slepljenu za kožu. Jaje će možda takođe hteti da se potopi,mada je dečak izgledao sveže i suvo, više prašnjav nego znojav. Onse nikada nije mnogo znojio. Voleo je vrućinu. Po Dorni je išao go dopojasa i postao je mrk kao Dornjani. To je njegova zmajska krv,rekao je Dank sebi. Ko je čuo za znojavog zmaja? On bi najradijeskinuo svoju tuniku, ali mu to ne bi priličilo. Vitez lutalica može dajaše i go-golcat ako mu se tako prohte; on ne može da osramotinikoga do sebe samog. Drugo je kada si zakleo svoj mač nekome navernost. Kada prihvatiš meso i medovinu nekog gospodara, sve što

uradiš odražava se na njega, govorio je nekada ser Arlan. Uvek činiviše nego što se od tebe očekuje, nikada manje. Nikada ne zaziri niod kakvog posla ili izazova. A iznad svega, nikad nemoj daosramotiš gospodara koga služiš. U Postojanu su „meso i medovina”značili piletina i pivo, ali se i sam ser Justas isto tako jednostavnohranio.

Dank nije skinuo tuniku i nastavio je da se kuva.

Ser Benis od Mrkog štita čekao je na starom daščanom mostu.„Znači vratio si se!”, doviknuo je. „Toliko te nije bilo da sam mislio dasi zbrisao sa srebrom matorog.” Benis je sedeo na svom čupavomkonjčetu i žvakao gužvu kiselišća, zbog čega su mu usta izgledalakao da su puna krvi.

„Morali smo da idemo sve do Doska da nađemo vino”, reče muDank. „Sipe su poharale Mali Dosk. Odneli su blago, odveli žene ispalili pola onog što nisu odneli.”

„Taj Dagon Grejdžoj vapi za vešalima”, reče Benis. „Samo ko ćeda ga obesi? Jesi video matorog Štipaljku Pejta?”

„Rekli su nam da je mrtav. Gvozdenrođeni su ga ubili kada jepokušao da ih spreči da mu odvuku kćerku.”

„Sedam mu krvavih paklova.” Benis okrenu glavu pa pljunu.„Jednom sam video tu kćerku. Nije vredna da zbog nje čovek strada,ako mene pitaš. Ta gluperda Pejt mi je dugovao pola srebrnjaka.”Mrki vitez je izgledao baš kao kada su pošli; još i gore, a tako je imirisao. Svakog dana je na sebi imao istu odeću: smeđe čakšire,bezobličnu tuniku od grubog sukna, čizme od konjske kože. Kada biobukao oklop, prebacio bi široki smeđi ogrtač preko zarđaleverižnjače. Pojas za mač mu je bio traka od iskuvane kože, anjegovo lice puno bora moglo je biti sazdano od istog. Glava mu ličina jednu od onih sparušenih tikava pored kojih smo prošli. Čak sumu i zubi bili mrki, ispod desni crvenih od kiselišća koje je voleo dažvaće. Jedino su se oči isticale u svem tom smeđem moru; bile subledozelene, škiljave i sitne, usađene nablizu, zlobno su svetlucale.„Samo dve bačve”, primetio je. „Ser Ništarija je tražio četiri.”

„Dobro da smo i dve našli”, reče Dank. „Suša je stigla i uSenicu. Čuli smo da grožđe sparušeno visi s loze, a Gvozdenrođeniharaju...”

„Ser?”, upade Jaje. „Nema više vode.”Dank je bio toliko usredsređen na Benisa da nije primetio. Pod

iskrivljenim drvenim daskama mosta ostali su samo pesak i kamenje.To je čudno. Potok je bio plitak kad smo pošli, ali je svejedno tekao.

Benis se nasmeja. On je imao dve vrste smeha. Ponekad jekreštao kao kokoška, a ponekad je njakao glasnije od Jajetovemazge. Ovo mu je bio kokošji smeh. „Izgleda da je presušio dok tenije bilo. ‘Oće to tako kada je suša.”

Dank je bio pometen. Pa, sada ništa od gnjuranja. Skočio je nazemlju. Šta će se desiti s usevima? Pola bunara u Hvatu jepresušilo, a sve reke su silno opale, čak i Crnobujica i silnaVijugavica.

„Gadna ti je to stvar, voda”, reče Benis. „Jednom sam popiomalo, pa sam se izbljuvo kô lasica. Vino je bolje.”

„Nije za ovas. Nije za ječam. Nije za mrkvu, luk, kupus. Čak igrožđu treba voda.” Dank odmahnu glavom. „Kako je mogao takobrzo da presuši? Nije nas bilo samo šest dana.”

„Nije u njemu uopšte bilo mnogo vode, Dank. Nekada sammogao da ispišam dublji potok od ovoga.”

„Ne Dank”, reče Dank. „To sam ti već rekao.” Pitao se zašto seuopšte trudi. Benis je imao pogan jezik i voleo je da se ruga. „Zovemse ser Dankan Visoki.”

„A ko te tako zove? Ovo tvoje ćelavo štene?” Pogledao je Jaje inasmejao se kokošjim smehom. „Viši si nego kad si služio Grošdrva,ali meni još izgledaš kao pravi pravcati Dank.”

Dank protrlja potiljak pa se zagleda u kamenje. „Šta da radimo?”„Odnesite vino kući i recite ser Ništariji da mu je potok presušio.

Bunar u Postojanu još ima vode, neće žeđati.”„Nemoj da ga zoveš Ništarija.” Danku je stari vitez bio drag.

„Pod njegovim krovom spavaš, pokaži malo poštovanja.”

„Ti ga poštuješ za nas obojicu, Dank”, reče Benis. „Ja ću da gazovem kako hoću.”

Srebrnastosive daske snažno zaškripaše kada Dank stupi namost, da namršteno osmotri pesak i šljunak ispod. Video je da međukamenjem sija nekoliko smeđih barica, nijedna veća od njegovešake. „Tu i tamo ima mrtvih riba, vidiš?” Njihov smrad ga je podsetiona mrtve ljude s raskršća.

„Vidim ih, ser”, reče Jaje.Dank skoči dole u korito, čučnu i okrenu kamen. Odozgo suv i

topao, odozdo vlažan i blatan. „Voda je nedavno presahla.” Ustao je ibacio kamen postrance na obalu, gde je udario u okrunjeni ispust idigao oblačić suve smeđe zemlje. „Tlo je uz obale ispucalo, ali je usredini mekano i blatno. Ove ribe su juče bile žive.”

„Budalina Dank, tako te je Grošdrvo nekada zvao, sad sesećam.” Ser Benis ispljunu grudvu kiselišća na kamenje. Sijala je nasuncu, crvena i sluzava. „Budaline ne bi smele mnogo da misle,zaboleće ih prazna glava.”

Budalina Dank, tup kao topuz. Kada je ser Arlan izgovarao tereči, to je bilo s naklonošću. On je bio dobar čovek, čak i kada ga jegrdio. U ustima ser Benisa od Mrkog štita zvučale su drugačije. „SerArlan je umro pre dve godine”, reče Dank, „a mene zovu ser DankanVisoki.” Osećao je silan poriv da zakuca pesnicu u lice mrkog viteza irazbije te crvene i trule zube u komadiće. Benis od Mrkog štitamožda jeste bio opasan borac, ali je Dank bio stopu i po viši odnjega a i mnogo teži. Neka bude budalina, ali je i krupan. Ponekadmu se činilo da je glavom udario u pola dovrataka u Vesterosu, dane spominjemo svaku gredu u svakoj krčmi od Dorne pa do Vrata.Jajetov brat Emon ga je izmerio u Starigradu i ustanovio je da mu dosedam stopa nedostaje tek palac, ali to je bilo pre pola godine. Odtada je možda još porastao. Dank je za rast bio veoma darovit,govorio je nekada stari.

Vratio se do Groma i ponovo uzjahao. „Jaje, nastavi u Postojans vinom. Ja ću da vidim šta se desilo s potokom.”

„Potoci svaki čas presušuju”, reče Benis.„Samo hoću malo da pogledam...”

„Kao što si pogledao ispod onog kamena? Ne bi trebalo daguraš nos ispod kamenja, budalino. Nikad se ne zna šta će ispod daizgamiže. U Postojanu nas čekaju meke slamarice. Skoro svakogdana ima jaja, a nema mnogo posla sem da se sluša ser Ništarijadok pripoveda o tome kako je nekada bio silan. Pusti to, kad tikažem. Presušio potok i gotovo.”

Za Danka se svašta moglo reći, ali da nije tvrdoglav – nikako.„Ser Justas čeka vino”, rekao je Jajetu. „Reci mu kuda sam otišao.”

„Hoću, ser.” Jaje cimnu Meštru uzde. Mazga mrdnu ušima, alismesta ponovo pođe. Hoće da skine bačve vina s grbače. Dank nijemogao da krivi živinče.

Potok je tekao na severoistok kada je tekao, tako da je onokrenuo Groma na jugozapad. Nije prejahao ni deset koraka kadaga je Benis sustigao. „Bolje da pođem s tobom, da ne završiš navešalima.” Gurnuo je novi kiselist u usta. „Pored onog šumarkapeščanih vrba čitava desna obala je zemlja pauka.”

„Držaću se naše obale.” Dank nije želeo nevolje s Gospom odStudenog šanca. U Postojanu su se o njoj pričale ružne priče. Zvalisu je Crvena Udovica, zbog muževa koje je poslala pod zemlju. StariSem Grba je govorio da je ona veštica, trovačica i još gore. Pre dvegodine je poslala svoje vitezove preko potoka da uhvate jednogčoveka Ozgrejevih zato što je krao ovce. „Kada je moj gospodarodjaho u Studeni šanac da ga traži nazad, rekli su mu da ga potražidole na dnu šanca”, bio je rekao Sem. „Zašila je sirotog Dejka u džaks kamenjem pa ga potopila. Posle toga je ser Justas uzo ser Benisau službu, da nam se ti pauci ne šire po zemlji.”

Grom je sporo, mirno koračao pod paklenim suncem. Nebo jebilo plavo i surovo, bez jednog jedinog oblačka. Korito potokavijugalo je oko kamenitih brežuljaka i tužnih vrba, kroz gola smeđabrda i polja s mrtvim i umirućim žitom. Sat uzvodno od mosta izjahalisu na rub male šume Ozgrejevih zvane Votova šuma. Zelenilo je izdaljine delovalo primamljivo i ispunilo je Dankovu glavu mislima osenovitim dolinama i žuboru potoka, ali kada su stigli do drveća,videli su da je suvo i čvornovato, poleglog granja. S nekih velikihhrastova opadalo je lišće, a pola borova postalo je smeđe kao ser

Benis, okruženo prstenovima mrtvih iglica. Sve gore od goreg, mislioje Dank. Jedna iskra, i ovo ima da bukne kao suvarak.

Zasad je, međutim, umršeni čestar uz Zelen-zlatnu vodu još biogust od bodljikavih puzavica, kopriva i umršenog belog bršljana imladih vrba. Umesto da se probijaju kroz njega, prešli su suvo koritona stranu Studenog šanca, gde su stabla iskrčena radi pašnjaka.Među spečenom smeđom travom i izbledelim poljskim cvećem pasloje nekoliko ovaca crnih gubica. „U životu nisam vidô životinju glupljuod ovce”, primeti ser Benis. „Misliš da su ti neki rod, budalino?”Pošto mu Dank ne odgovori, ovaj se ponovo nasmeja kokošjimsmehom.

Pola lige južnije naišli su na branu.Nije bila velika kakvih ima, ali izgledala je jaka. Preko potoka su,

od obale do obale, izgrađene dve snažne drvene prepreke, oddebala na kojima se još videla kora. Prostor između njih ispunjen jekamenjem i zemljom i snažno utaban. Iza brane se tok polako dizaouz obale i prelivao u jarak usečen u polje gospe Veber. Dank ustadeu uzengijama da bolje osmotri. Sjaj sunca na vodi odao je desetinemanjih kanala, koji su se pružali u svim pravcima kao paukovamreža. Kradu naš potok. Prizor ga je ispunio pravednim gnevom,posebno kada mu je svanulo da su stabla sigurno posečena uVotovoj šumi.

„Vidiš sad šta si uradio, budalino”, reče ser Benis. „Nisi mogaolepo da kažeš da je potok presušio, ne. Možbit’ je ovo i počelo svodom, al’ će da završi s krvlju. I to najverovatnije tvojom i mojom.”Mrki vitez potegnu mač. „Pa, sada se tu više ništa ne može. Eno titvojih triput prokletih kopača. Bolje da im malo uteramo stra’ u kosti.”Mamuznuo je konjića i odgalopirao kroz travu.

Dank nije imao izbora nego da ga sledi. O boku mu je visio serArlanov dugački mač, dobar i prav komad čelika. Ako ti kopači imajutrun pameti, razbežaće se. Grom je kopitima razbacivao grumenjezemlje.

Jedan čovek ispusti lopatu kada ugleda vitezove gde pristižu, alito beše sve. Kopača je bilo dvadesetak, ljudi niski i visoki, mladi istari, svi spečeni od sunca. Kada Benis uspori, već su obrazovali

nepravilan stroj, stežući ašove i budake. „Ovo je zemlja Studenogšanca”, viknu jedan.

„A ono je potok Ozgreja.” Benis pokaza dugačkim mačem. „Koje digô tu prokletu branu?”

„Meštar Serik ju je sagradio”, reče jedan mladi kopač.„Ne”, umeša se stariji čovek. „Sivo štene je pokazivalo i govorilo

uradi ovo i uradi ono, ali smo je sagradili mi.”„Onda fino možete i da je razgradite.”Pogledi kopača behu mrgodni i prkosni. Jedan nadlanicom

obrisa znoj sa čela. Niko nije progovarao.„Šta je, ne čujete dobro, je li?”, reče Benis. „Je l’ moram nekom

da odsečem uvo, a? Ko će prvi?”„Ovo je zemlja Vebera.” Stari kopač bio je mršav čovek,

pogrbljen i tvrdoglav. „Nemate prava da ste ovde. Odseci nekom uvopa će moja gospa da te udavi u džaku.”

Benis dojaha bliže. „Ovde ne vidim nikakve gospe, već samodrskog seljaka.” Ubo je kopača u gole smeđe grudi vrhom mača,taman dovoljno da se pojavi kap krvi.

Preteruje. „Skloni mač”, upozori ga Dank. „Ovo nije njegovodelo. Taj meštar im je naredio da ovo urade.”

„To je zbog useva, ser”, reče klempavi kopač. „Žito je propadalo,rekô je meštar. A i kruške će da stradaju.”

„Pa, mogu da stradaju kruške il’ možete da stradate vi.”„Ne plašimo se mi vaših priča”, reče starac.„Ma nije valjda?” Benisov dugački mač zviznu i raspori starcu

obraz od uha do vilice. „Reko’, stradaće kruške il’ ćete da stradatevi.” Kopačeva krv crveno linu niz jednu stranu lica.

Nije trebalo to da uradi. Dank je morao da potisne bes. Benis jeu ovome bio na njegovoj strani. „Odlazite odavde”, viknu on nakopače. „Nazad u zamak svoje gospe.”

„Bež’te”, posavetova ih ser Benis.Trojica baciše alat i tačno to i uradiše, odjuriše kroz travu. Ali

jedan drugi, opečen suncem i mišićav, diže budak i reče: „Samo su

dvojica.”„Jorgene, samo se budala bije ašovom protiv mača”, reče starac

držeći se za lice. Krv mu je curila između prstiju. „Neće ovo tek takoda se završi. To dobro da upamtite.”

„Samo još jedna reč, pa će tebi život da se završi.”„Nismo vam želeli zlo”, reče Dank starčevom krvavom licu.

„Hoćemo samo našu vodu. Reci to svojoj gospi.”„O, reći ćemo joj, ser”, obeća snažni čovek, i dalje stežući

budak. „Nego šta nego ćemo joj reći.”

Na putu kući probili su se kroz srce Votove šume, zahvalni na barmalo hlada pod drvećem. Svejedno su se kuvali. U šumi je navodnobilo jelena, ali su jedini živi stvorovi koje su videli bile muve. Zujalesu Danku oko lica dok je jahao i milele Gromu oko očiju, beskrajnorazdražujući velikog jurišnog ata. Vazduh je bio mrtav, zagušljiv. UDorni su bar dani bili suvi a noću je bilo tako hladno da sam setresao pod ogrtačem. U Hvatu su noći bile jedva svežije od dana,čak i ovako daleko na severu.

Dok se saginjao da izbegne jednu nisku granu, Dank je ubraolist i zgužvao ga u šaci. Raspao se kao hiljadu godina starpergament. „Nije bilo potrebe da posečeš onog čoveka”, rekao jeBenisu.

„Samo sam ga malo zagolicao, da ga naučim da skrati jezik.Mogao sam i da ga prekoljem, samo bi se onda ostali razbežali kaozečevi, pa bismo morali da ih lovimo.”

„Ubio bi dvadeset ljudi?”, reče Dank s nevericom.„Dvadeset dvojicu. To je dva više nego što imaš prstiju na

rukama i nogama. Moraš sve da ih pobiješ, inače se raziđu pasvašta pričaju.” Obišli su oboreno stablo. „Trebalo je da kažemo serNištariji da je suša isušila njegov usrani potok.”

„Ser Justasu. Ti bi ga lagao.”„Bih, a što da ne? Ko bi mu rekao suprotno? Muve?” Benis se

naceri mokrim crvenim osmehom. „Ser Ništarija nikada ne izlazi iz

kule, sem da obiđe momke dole u kupinama.”„Zakleti mač duguje svom gospodaru istinu.”„Ima raznih istina, budalino. A neke valja prećutati.” Pljunuo je.

„Suše šalju bogovi. A bogovima čovek ne može ama baš ništa.Crvenoj Udovici, međutim... ako kažemo Ništariji da mu je ta kurvaotela vodu, on će misliti da ga čast obavezuje da je vrati. Samočekaj, pa ćeš videti. Misliće kako mora nešto da preduzme.”

„I trebalo bi. Našim kmetovima treba voda za useve.”„Našim kmetovima?” Ser Benis zanjaka od smeha. „Jesam li to

otišô da serem kada te je ser Ništarija proglasio za naslednika?Koliko kmetova ti ceniš da imaš? Deset? I to ako računašmaloumnog sina Ćorave Džejn koji ne zna za koji se kraj sekira drži.Svakog da proglasiš za viteza, pa ćemo ih ipak imati upola manje odUdovice, na stranu njene štitonoše, strelci i ostali. Trebaće ti oberuke i obe noge da ih sve nabrojiš, a i ruke i noge onog tvog malogćelavca.”

„Ne trebaju mi nožni prsti da bih brojao.” Danku je bilo muka odvrućine, muva i društva smeđeg viteza. On možda nekada jestejahao sa ser Arlanom, ali je to bilo pre mnogo godina. Umeđuvremenu je postao zao, lažljiv i strašljiv. Mamuznuo je konja iotkasao napred, da se udalji od smrada.

Postojan je bio zamak samo po imenu. Mada je hrabro stajao navrhu kamenitog brda i mogao se videti miljama izdaleka, nije bioništa više od obične kule stražare. Deo se srušio pre nekolikovekova i trebalo ga je obnoviti, tako da su severna i zapadna stranado prozora bile od crnog kamena, a iznad od belog. Prilikom obnovedodati su i tornjići iznad krova, ali samo na obnovljenim stranama; nadruga dva ugla čučala su prastara kamena čudovišta, toliko silnoostrugana vetrom i kišom da je bilo teško odrediti šta su nekadapredstavljala. Krov od borovine bio je ravan, ali su se daskeizvitoperile i često je prokišnjavalo.

Vijugava staza vodila je od podnožja brda gore do kule, takouzana da su jahači mogli proći samo jedan za drugim. Dank je vodio

pri usponu, a Benis ga je izbliza pratio. Iznad njih je video Jaje smlitavim slamnatim šeširom, gde stoji na kamenoj izbočini.

Stali su pred štalicom od naboja koja se ugnezdila u podnožjukule, delimično skrivena pod nakaznom gomilom ljubičastemahovine. Starčev sivi škopac stajao je u jednim jaslama, poredMeštra. Jaje i Grbavi Sem uneli su, izgleda, vino. Po dvorištu sušetkale kokoške. Jaje dotrčka. „Jeste li otkrili šta se desilo spotokom?”

„Crvena Udovica ga je zajazila.” Dank sjaha i predade Jajetuuzde. „Ne daj mu da mnogo pije odjednom.”

„Razumem, ser. Paziću.”„Dečko!”, doviknu ser Benis. „Uzmi i mog konja.”Jaje ga drsko pogleda. „Nisam ja tvoj štitonoša.”Jednog će dana stradati zbog jezičine, pomisli Dank. „Uzećeš i

njegovog konja, inače ćeš šljagu dobiti.”Jajetu se lice smrači, ali ga je svejedno poslušao. Međutim, dok

je hvatao uzde, ser Benis se ishraknu i pljunu. Kugla sjajne crvenesluzi pogodi dečaka između dva nožna prsta. On ledeno pogledasmeđeg viteza. „Pljunuo si mi na nogu, ser.”

Benis skoči na zemlju. „Jeste. A sledeći put ću ti pljunuti u lice.Skrati jezičinu kad pričaš sa mnom.”

Dank je video bes u dečakovim očima. „Postaraj se za konje,Jaje”, rekao je pre nego što sve postane još gore. „Moramo darazgovaramo sa ser Justasom.”

U Postojan se moglo ući samo na vrata od hrastovine i gvožđa,dvadeset stopa iznad njih. Donji stepenici bili su blokovi glatkogcrnog kamena, po sredini udubljeni od bezbrojnih stopa. Nešto višepočinjalo je strmo drveno stepenište, koje je u doba nevolja mogloda se podigne poput pokretnog mosta. Dank je rasterao kokoškepred nogama pa se popeo sve preskačući po dve stepenice.

Postojan je bio prostraniji nego što je spolja izgledao. Njegoviduboki podrumi zauzimali su dobar deo brda na kome je stajao.Iznad zemlje, kula je imala četiri sprata. Gornja dva imala su prozorei balkone, niža dva samo proreze za strelce. Unutra je bilo svežije,

ali tako mračno da je Dank morao da zastane da mu se očiprilagode. Žena Grbavog Sema klečala je pred ognjištem i brisalapepeo. „Je li ser Justas gore ili dole?”, upita je Dank.

„Gore, ser.” Staričina leđa behu toliko iskrivljena da joj je glavabila niža od ramena. „Upravo se vratio iz obilaska momaka, dole ukupinama.”

Momci su bili sinovi Justasa Ozgreja: Edvin, Harold i Adam.Edvin i Harold bili su vitezovi, Adam mladi štitonoša. Izginuli su naRujnotravnom polju pre petnaest godina, na kraju Bune Crne Vatre.„Poginuli su kako valja, hrabro se boreći za kralja”, rekao je serJustas Danku, „i ja sam ih doneo kući i sahranio ih među kupinama.”I njegova žena je tu bila sahranjena. Kada god bi starac otvorio novubačvu vina, otišao bi u podnožje brda da naspe svakom svom sinuza pomen. „Za kralja!”, viknuo bi glasno pre nego što će ispiti.

Ser Justasova ložnica zauzimala je najviši sprat kule, a njegovaprimaća odaja bila je odmah ispod. Tu će ga naći, znao je Dank,kako nešto čeprka po kovčezima i buradima. Debeli sivi zidovi odajebili su prekriveni zarđalim oružjem i otetim barjacima, trofejima izbitaka vojevanih pre mnogih vekova, bitaka koje danas sem serJustasa nije pamtio niko. Pola barjaka bilo je plesnjivo, a svi su biliveoma izbledeli i prašnjavi, njihove nekada jarke boje pretvorile suse u sivu i zelenu.

Ser Justas je krpom ribao prljavštinu s jednog propalog štitakada se Dank popeo. Benis ga je mirisno pratio u stopu. Oči starogviteza kao da su se malo razvedrile kada je ugledao Danka. „Dobrimoj džine”, viknuo je, „i hrabri ser Benise. Dođite da vidite ovo.Našao sam ga na dnu onog tamo kovčega. Pravo blago, madastrašno zapušteno.”

Bio je to štit, ili ono što je od njega ostalo. A to nije bilo mnogo.Nedostajala je gotovo čitava polovina, a ostatak je bio siv i ispucao.Gvozdeni okov potpuno je izjela rđa, drvo crvotočina. Nekoliko ljuspiboje još se držalo, ali nedovoljno da se razazna grb.

„Moj lorde”, reče Dank. Ozgreji nisu bili lordovi već vekovima, alije ser Justasu svejedno bilo drago da ga tako oslovljavaju, i prizivajustaru slavu njegove kuće. „Šta je to?”

„Štit Malog Lava.” Starac protrlja okov i nekoliko ljuspi rđeotpade. „Ser Vilbert Ozgrej nosio je ovo u bici u kojoj je poginuo.Siguran sam da znate tu priču.”

„Ne, moj gospodaru”, reče Benis. „Čini se da ne znamo. MaliLav, reče? Šta, je l’ bio kepec il’ tako nešto?”

„Naravno da nije.” Brk starog viteza zadrhta. „Ser Vilbert je biovisok i snažan čovek, veliki vitez. Nadimak su mu nadenuli još udetinjstvu, jer je bio najmlađi od petorice braće. U to doba još je bilosedam kraljeva u Sedam kraljevstava, a Visoki Sad i Stena često suratovali. Tada su nama vladali zeleni kraljevi, Baštovani. Bili su krvstarog Garta Zelenorukog, a zelena šaka na belom polju beše njihovkraljevski grb. Džajlz Treći je poveo vojsku na istok, u rat protivOlujnog kralja, a Vilbertova braća sva su pošla s njim, jer je u todoba zelen-zlatni lav uvek vijorio pored zelene šake kada je kraljHvata išao u boj.

A ipak se desilo da je, dok je kralj Džajlz bio odsutan, kralj Steneugledao priliku da odgrize komad Hvata, pa je prikupio vojskuzapadnjaka i udario na nas. Ozgreji su bili maršali Severne krajine,tako da je Malom Lavu zapalo da ih dočeka. Lanistere je predvodiočetvrti kralj Lansel, čini mi se, ili može biti peti. Ser Vilbert je stao naput kralju Lanselu i rekao mu da stane. ‘Ni koraka dalje’, rekao je.‘Ovde nisi dobrodošao. Zabranjujem ti da nogom kročiš u Hvat’Lanister je ipak naredio svim svojim vazalima da nastave napred.

Tukli su se pola dana, zlatni lav i zelen-zlatni. Lanister bešenaoružan valirijskim mačem kome nikakav običan čelik nije mogaoda se suprotstavi, tako da je gadno pritisnuo Malog Lava i skršio muštit. Na kraju, krvareći iz desetine teških rana, sa slomljenim mačemu ruci, on se glavačke bacio na dušmanina. Kralj Lansel ga jepresekao gotovo nadvoje, kažu pevači, ali dok je umirao, Mali Lav jenašao razmak ispod miške kraljevskog oklopa, pa je zario svojbodež. Kada im je kralj izdahnuo, zapadnjaci su se okrenuli i Hvat jespasen.” Starac pogladi slomljeni štit nežno kao da je dete.

„Jeste, moj gospodaru”, zaškripa Benis, „danas bi nam takavčovek dobro došao. Dank i ja smo osmotrili tvoj potok, mojgospodaru. Suv kao dren, i to ne zbog suše.”

Starac spusti štit. „Recite mi.” Seo je i pokazao im da sednu ioni. Dok je smeđi vitez počinjao priču, sedeo je i pažljivo slušao,dignute brade i leđa pravih kao koplje.

U mladosti je ser Justas Ozgrej sigurno bio slika i prilikaviteštva, visok, plećat i naočit. Vreme i tuga ostavili su belega nanjemu, ali još se nije bio pognuo, čovek teških kostiju, širokih pleća igrudi, s licem oštrim i izražajnim kao u nekog starog orla. Njegovakratka kosa pobelela je kao kreč, ali je gusti brk što mu je zakrivaousne još bio pepeljastosiv. Obrve su mu bile iste boje, oči ispod njihbleđe nijanse sive i pune tuge.

Činilo se da postaju i tužnije kada je Benis spomenuo branu.„Taj potok je poznat kao Zelen-zlatna voda ima tome već hiljadugodina ili više”, reče stari vitez. „Tu sam pecao kao dečak, a i mojisinovi isto. Alisana je volela da se kupa u plićaku, za vrelih letnjihdana kakvi su ovi.”Alisana je bila njegova kćerka, koja je umrla uproleće. „Na obali Zelen-zlatne vode prvi sam put poljubio devojku.Bila mi je rođaka, najmlađa kći mog strica, od Ozgreja sa Senovitogjezera. Nikog više od njih nema, čak ni nje.” Brk mu zadrhta. „To sene može trpeti, gospodo. Ta žena neće imati moju vodu. Neće imatimoju zelen-zlatnu vodu.”

„Jaku su branu sagradili, moj gospodaru”, upozorio je ser Benis.„Prejaku da je ja i ser Dank srušimo za sat vremena, čak i ako nammali ćelavac pomogne. Trebaće nam užad, budaci, sekire i tuce ljudi.A to samo za rad, ne za borbu.” Ser Justas se zagleda u štit MalogLava.

Dank se nakašlja. „Moj gospodaru, što se toga tiče, kada smonaišli na kopače, pa...”

„Dank, nemoj da gnjaviš mog gospodara sitnicama”, reče Benis.„Naučio sam jednu budalu pameti i to je sve.”

Ser Justas naglo podiže pogled. „Kako si ga to naučio pameti?”„Mačem, eto kako. Malo sam ga secnuo po obrazu, to je sve,

moj gospodaru.”Stari vitez ga je dugo posmatrao. „To... to ti nije bilo razumno,

ser. Ona žena ima srce pauka. Tri je muža ubila, a sva su joj braća upelenama poumirala. Petorica su bila. Ili može biti šestorica, ne

sećam se tačno. Stajali su između nje i zamka. Ona bi šibom odralakožu svakom seljaku koji joj se zameri, u to ne sumnjam, ali da tijednog posečeš... ne, ona takvu uvredu neće otrpeti. U to budiubeđen. Doći će po tebe, kao što je došla po Lima.”

„Dejka, moj gospodaru”, reče ser Benis. „Molim za lordovskioprost, ti si ga znao, a ja nisam, ali mu je ime bilo Dejk.”

„Ako je po volji mom gospodaru, mogao bih otići do Zlatogaja iispričati lordu Rovenu za tu branu”, reče Dank. Roven je bio sizerenstarog viteza. I Crvena Udovica je svoje zemlje držala u njegovo ime.

„Rovenu? Ne, kod njega nećeš naći pomoć. Sestra lordaRovena udala se za Vendela, rođaka lorda Vimena, tako da je onsad rod Crvenoj Udovici. Sem toga, ja mu nisam drag. Ser Dankane,sutra ujutro moraš obići sva moja sela i podići sve zdrave i pravemuškarce, sve stasale za boj. Ja jesam star, ali nisam mrtav. Tažena će uskoro naučiti da zelen-zlatni lav još ima kandže!”

I to dve, pomisli Dank mračno, a ja sam jedna od njih.

Zemlja ser Justasa izdržavala je tri mala sela, tek po nekoliko koliba,torova i svinja. U najvećem se nalazilo prosto obredište saslamnatim krovom i grubim slikama Sedmoro iscrtanim ugljem pozidovima. Madž, grbavi svinjar koji je jednom bio u Starigradu,predvodio je tu obrede svakog sedmog dana. Dvaput godišnjenailazio je pravi obrednik da oprosti grehe u Majčino ime. Kmetovimaje bilo drago zbog oprosta, ali su svejedno mrzeli njegove posete,pošto su morali da ga nahrane.

Nisu delovali ništa srećnije kada su ugledali Danka i Jaje. Dankje bio poznat u selima, makar samo kao ser Justasov novi vitez, alimu nisu ponudili ni čašu vode. Većina muškaraca bila je na poljima,tako da su se mahom žene i deca išunjali iz koliba, zajedno sanekoliko staraca preslabih za rad. Jaje je nosio barjak Ozgreja, lavazelenog i zlatnog, razjarenog na belom polju. „Dolazimo iz Postojanasa pozivom ser Justasa”, reče Dank seljanima. „Svim sposobnimmuškarcima starijim od petnaest i mlađim od pedeset naređeno je dase sutra ujutro okupe kod kule.”

„Je l’ rat?”, upita jedna mršava žena, kojoj se dvoje dece kriloiza suknje, a beba sisala na grudima. „Je l’ opet došô crni zmaj?”

„Nema ovde zmajeva, ni crnih ni crvenih”, odgovori joj Dank.„Ovo je između zelen-zlatnog lava i pauka. Crvena Udovica vam jeotela vodu.”

Žena klimnu glavom, mada iskrivi lice kada Jaje skide šešir dase ohladi. „Ovaj mali nema kosu. Da nije boles’an?”

„Obrijao se”, reče Jaje. Vratio je šešir na glavu, okrenuoMeštrovu glavu i sporo odjahao.

Mali je danas nakrivo nasađen. Jedva da je reč progovoriootkako su pošli. Dank blago mamuznu Groma i uskoro sustižemazgu. „Besan si što juče nisam stao na tvoju stranu protiv serBenisa?”, upitao je svog namrgođenog štitonošu dok su išli kasledećem selu. „Meni se on ne sviđa ništa više nego tebi, ali on jestevitez. Moraš s njim učtivo da razgovaraš.”

„Ja sam tvoj štitonoša, a ne njegov”, reče dečak. „On je prljav,ima pogan jezik i štipa me.”

Da makar samo sluti ko si, upišao bi se na samu pomisao dadigne ruku na tebe. „Nekada je i mene štipao.” Dank je to biozaboravio, ali ga sad Jajetove reči podsetiše. Ser Benis i ser Arlanbili su u družini vitezova koju je unajmio jedan dornski trgovac da gabezbedno sprovedu od Lanisgrada do Prinčevog prevoja. Dank jetada bio mlađi od Jajeta, mada viši. Štipao me je ispod miške takosvirepo da su mi modrice ostajale. Prsti su mu bili kao klešta, alinikada nisam ni reč rekao ser Arlanu. Blizu Kamenog obredištajedan vitez je nestao i pričalo se da ga je Benis u svađi izbo nožem.„Ako te još jednom uštine, reci mi, pa više neće. Dotle te nećemnogo koštati da se brineš o njegovom konju.”

„Neko mora”, složio se Jaje. „Benis ga nikada ne timari. Nikadamu ne čisti jasle. Nije mu čak ni ime dao!”

„Neki vitezovi nikada ne daju ime svojim konjima”, reče muDank. „Tako je lakše podneti tugu kad stradaju u bici. Novog konjauvek možeš da kupiš, ali je teško izgubiti vernog prijatelja.” Ili je barstari tako govorio, ali nije postupao po svom savetu. Nadenuo je imesvakom konju koga je u životu jahao. Isto kao i Dank. „Videćemo

koliko će se ljudi okupiti kod kule... al’ svejedno budu li petorica ilipedesetorica, moraćeš i za njih da se staraš.”

Jaje je izgledao užasnuto. „Moraću da služim kmetove?”„Ne da ih služiš. Da im pomogneš. Treba od njih da stvorimo

borce.” Bude li nam Udovica ostavila dovoljno vremena. „Ako subogovi milostivi, nekoliko ih je i ranije bilo u ratu, ali će većina bitizelena kao letnja trava, sviknutija na motiku nego na koplje. Pa ipak,možda će doći dan kada će nam od njih zavisiti život. Koliki si ti biokada si se prvi put latio mača?”

„Bio sam mali, ser. Mač je bio drven.”„I prosta deca se takođe bore drvenim mačevima, samo su

njihovi slomljene grane i štapovi. Jaje, ti ljudi tebi mogu izgledati kaobudale. Neće znati tačna imena za delove oklopa, niti grbove velikihkuća, niti koji je kralj ukinuo gospodarsko pravo prve noći... ali imsvejedno ukaži poštovanje. Ti si štitonoša plemenite krvi, ali si jošdečak. Većina njih biće odrasli ljudi. A čovek ima svoj ponos,svejedno koliko niskog roda bio. Ti bi u njihovim selima izgledaojednako izgubljeno i glupo. Ako u to sumnjaš, idi okopaj baštu iliostriži ovcu ili mi reci imena svih trava i cveća u Votovoj šumi.”

Dečak se načas zamisli. „Mogao bih da ih naučim grbovimavelikih kuća i kako je kraljica Alisana ubedila kralja Džeherisa daukine pravo prve noći. A oni bi mogli meni da pokažu koje su travenajbolje za spravljanje otrova i je li bezbedno jesti one zelenebobice.”

„Mogli bi”, složi se Dank, „ali pre nego što stigneš do kraljaDžeherisa, bolje pomozi da ih ja naučim kako se koristi koplje. Inemoj da jedeš ništa što Meštar ne jede.”

Sutradan je tuce ratnika-početnika stiglo u Postojan pa se iskupilomeđu kokoškama. Jedan je bio prestar, dvojica premladi, aispostavilo se da je jedan mršavi dečak zapravo mršava devojčica.Njih je Dank poslao nazad u sela, tako da su mu ostala osmorica: triVota, dva Vila, Lim, Pejt i Veliki Rob, slaboumnik. Žalosna družina,morao je da pomisli. Čilih i bodrih seljačkih sinova koji u pesmi

osvajaju srca plemenitih gospi nije bilo ni od korova. Bili su sve jedanprljaviji od drugog. Limu nije moglo biti manje od pedeset, a Pejt jeimao suzne oči; samo su njih dvojica ranije vojnikovala. Obojica subila pošla za ser Justasom i njegovim sinovima da se bore u BuniCrne Vatre. Ostala šestorica bila su zelena baš koliko se Dank ibojao. Sva osmorica su bili vašljivi. Dva Vota su bili braća. „Zar vašamajka ne zna nijedno drugo ime”, reče Benis cerekajući se.

A što se oružja tiče, poneli su kosu, tri motike, stari nož,nekoliko jakih močuga. Lim je imao naoštren kolac koji bi mogaoposlužiti kao koplje, a jedan Vil je priznao da je vešt u gađanjukamenicama. „E, odlično”, rekao je Benis, „sad imamo i trebušet.”Od tada su ovog prozvali Treb.

„Ume li neko od vas da gađa lukom i strelom?”, upitao ih jeDank.

Ljudi su strugali stopalima po prašini, dok su oko njih kljucalekokoške. Pejt suznih očiju napokon je odgovorio: „S oproštenjem,ser, ali nama je gospodar zabranio luk i strelu. Ozgrejevi jeleni su zazelen-zlatne lavove, a ne za ovake kô što smo ti mi.”

„Hoćemo li dobiti mačeve, kacige i verižnjače?”, zanimalo jenajmlađeg od tri Vota.

„Naravno”, odgovori Benis, „čim ubijete nekog Udovičinog vitezapa mu opljačkate leš. I ne zaboravi da zavučeš ruku u dupenjegovom konju, tamo kriju srebro.” Uštinuo je mladog Vota ispodmišice tako da je ovaj zacvileo od bola, pa je poterao čitavu družinuu Votovu šumu da naseku koplja.

Pošto su se vratili, imali su osam u vatri ojačanih kopalja krajnjenejednake dužine i grube štitove od upletenog granja. Ser Benis jenapravio jedno koplje i sebi, pa im je pokazao kako se ubada vrhom iparira drškom... i gde treba ubosti da se ubije. „Trbuh i grlo su vamnajbolji.” Udario se pesnicom po grudima. „Onda i srce, i to će dazavrši posao. Nevolja je što kod srca smetaju rebra. Trbuh je fin imekan. Ako mu proburaziš creva, smrt je spora al’ sigurna. Nikadnisam video čoveka da se naživeo kad mu drob visi iz trbuha. E sad,ako vam neka budala okrene leđa, ubadajte međ’ plećke il’ u bubreg.To je tu. Ne nažive se mnogo ni kad ih bocneš u bubreg.”

To što su u odredu imali tri Vota izazivalo je mnogo zbrke kadaje Benis pokušavao da im naredi šta da rade. „Treba da ihnazovemo po mestima odakle su, ser”, predloži Jaje, „kao ser Arlanod Grošdrva, tvoj stari gospodar.” To bi možda bilo korisno, samo štonjihova sela nisu imala imena. „Pa”, reče Jaje, „možemo da ihzovemo po njihovim usevima, ser.” Jedno selo beše okruženopasuljem, drugo je sadilo mahom ječam, a treće je gajilo kupus,mrkvu, luk, repu i tikvu. Niko nije hteo da bude Tikva ili Kupus, takoda su poslednji postali Lukovi. Imali su četiri Ječma, dva Luka i dvaPasulja. Pošto su braća Vot obojica bili Ječmovi, trebalo je naći nekudodatnu razliku. Kada je mlađi brat spomenuo da je jednom pao useoski bunar, Benis ga je nazvao „Mokri Vot”, i to je bilo to. Ljudi suse radovali što su dobili „gospodska imena”, svi sem Velikog Roba,koji nije mogao da se seti je li Pasulj ili Ječam.

Pošto su svi napokon dobili imena i koplja, ser Justas je izašaoiz Postojana da im se obrati. Stari vitez je stao pred vratima kule,odeven u oklop ispod dugačkog vunenog ogrtača koji je od godinapostao više žut nego beo. Na grudima i leđima imao je lava,sašivenog od kvadratića zelenog i zlatnog. „Momci”, reče on, „svipamtite Dejka. Crvena Udovica strpala ga je u džak i utopila.Oduzela je njegov život, a sad se namerila da nam uzme i vodu,Zelen-zlatnu vodu što hrani našu letinu... ali u tome neće uspeti!”Podigao je mač iznad glave „Za Ozgreje!”, reče zvonko. „ZaPostojan!”

„Za Ozgreje!”, ponovi Dank. Jaje i regruti prihvatiše poklič.„Ozgrej! Ozgrej! Za Postojan!”

Dank i Benis vežbali su mali odred među svinjama i kokoškama,dok je ser Justas posmatrao odozgo s balkona. Grbavi Sem jenapunio nešto starih džakova prljavom slamom te im oni postadošedušmani. Regruti počeše da vežbaju rad kopljem dok je Benis urlaona njih. „Nabij pa uvrni pa istrgni. Nabij, uvrni pa istrgni, samo čupajprokletinju napolje! Brzo će vam trebati za sledećeg. Presporo,Trebe, mnogo presporo. Ako ne možeš brže, vrati se na bacanjekamenja. Lime, navali svom snagom. Tako je. Ubodi pa čupaj, ubodipa čupaj. Kô da njime jebeš, tako je, ubodi pa čupaj, cepaj, cepaj,cepaj.”

Kada su stotine uboda iskidale džakove na komade, tako da sesva slama razletela po zemlji, Dank je obukao svoj oklop i uzeodrveni mač da vidi kako će se ljudi poneti protiv živahnijeg protivnika.

Ne baš najbolje, glasio je odgovor. Samo je Treb bio dovoljnobrz da prođe kopljem kraj Dankovog štita, a i on samo jednom. Dankje odbijao jedan trapavi napad za drugim, odgurivao im koplja ustranu pa prilazio da napadne izbliza. Da mu je mač bio od čelikaumesto borovine, pobio bi ih sve bar pet-šest puta. „Mrtvi ste kadvam jednom zađem iza vrha koplja!”, upozoravao ih je mlateći ih porukama i nogama da im to što bolje utuvi u glavu. Treb, Lim i MokriVot uskoro su barem naučili kako se povlači. Veliki Rob je samobacio koplje i utekao pa je Benis morao da ga juri i dovuče nazad,uplakanog. Predveče su svi bili izubijani i modri, a na njihovimžuljevitim šakama narastali su novi plikovi, od stezanja kopalja. NaDanku ne beše nikakvog belega, ali je bio gola voda kada mu je Jajepomogao da skine oklop.

Dok je sunce zalazilo, Dank povede svoj mali odred dole upodrum, pa ih sve primora da se okupaju, čak i one koji su se kupalikoliko zimus. Posle je žena Grbavog Sema svima sipala po zdelučorbe, punu mrkve, crnog luka i ječma. Ljudi behu umorni kao psi, aliko bi ih čuo kako pričaju, pomislio bi da će uskoro biti dvaput strašnijiborci od viteza Kraljeve garde. Jedva su čekali da pokažu svojusmelost. Ser Benis ih je potpaljivao, pričajući im o radostimavojničkog života; mahom o plenu i ženama. Dvojica veterana slagalasu se s njim. Lim se iz Bune Crne Vatre vratio s nožem i paromdobrih čizama, bar je tako pričao; čizme su mu bile premale, ali ih jeokačio na zid. A Pejt nije uspevao dovoljno da nahvali neke pratiljelogora koje je upoznao dok je marširao za zmajem.

Grbavi Sem im je prostro osam slamarica u podrumu, pa supozaspali čim su utolili glad. Benis se zadrža dovoljno dugo da sgađenjem pogleda Danka. „Ser Ništarija je trebalo da pojebe još kojuseljančuru dok mu muda nisu sasvim presahla”, reče. „Da je tadaposejao sebi kopilad, sad bi možda imao prinos vojnika.”

„Ne izgledaju mi ništa gore od drugih seljaka regruta.” Dank jemarširao s nekolicinom takvih dok je bio štitonoša ser Arlanu.

„Jeste”, reče ser Benis. „Za dve nedelje bi možda i mogli da sesuprotstave nekom drugom čoporu kmetova. Al’ vitezovima?” Na toodmahnu glavom, pa pljunu.

Bunar Postojana nalazio se u donjem podrumu, u vlažnoj odajiozidanoj kamenom i glinom. Tu je žena Grbavog Sema namakala,ribala i tukla rublje pre no što će ga odneti na krov da se suši. Velikokameno korito takođe se koristilo i za kupanje. Za kupanje se vodamorala vući iz bunara kofu po kofu, grejati na ognjištu u velikomgvozdenom kotlu, iz kotla sipati u korito, pa onda sve iznova. Da senapuni kotao trebale su četiri kofe, a tri kotla da se napuni korito.Kada bi se poslednji kotao zagrejao, voda iz prvog već bi sesmlačila. Ser Benis je često govorio kako je sve to prevelikagnjavaža, te je on zato bio sav vašljiv i smrdeo kao kvaran sir.

Dank je bar imao Jaje da mu pomogne kad oseti krajnju nužduda se pošteno okupa, kao te noći. Momčić je vukao vodu natmuren ićutljiv, i jedva da je progovarao dok se grejala. „Jaje?”, upita Dankdok je poslednji kotao počinjao da vri. „Nešto ne valja?” Pošto Jajene odgovori, on reče: „Pomozi mi oko kotla.”

Zajedno ga odvukoše od ognjišta do korita, pazeći da se neispolivaju. „Ser”, reče dečak, „šta misliš da ser Justas namerava dauradi?”

„Da sruši branu i rastera Udovičine ljude ako pokušaju da nas utome spreče.” Govorio je glasno, da nadjača pljuskanje vode. Kakosu sipali, para se dizala poput belog zastora, a lice mu se od njezajapurilo.

„Štitovi su im od pletenog pruća, ser. Koplje će ih probiti ko odšale, isto i strelica iz samostrela.”

„Možda ćemo im naći ponešto od opreme, kada budu spremni.”To beše ono najbolje čemu su se mogli nadati.

„Možda će izginuti, ser. Mokri Vot je još skoro pa dete. Vil Ječamtreba da se ženi kad sledeći put naiđe obrednik. A Veliki Rob ne znakoja mu je leva noga a koja desna.”

Dank pusti prazan kotao da padne na tvrdo nabijeni zemljanipod. „Rodžer od Grošdrva bio je mlađi od Mokrog Vota kada jepoginuo na Rujnotravnom polju. U vojsci tvoga oca takođe je bilo tekoženjenih ljudi i drugih koji nikada nisu ni poljubili curu. Bilo ih je nastotine koji nisu znali koja im je noga leva a koja desna, možda nahiljade.”

„To je bilo drugačije”, beše uporan Jaje. „To je bio rat.”„Isto je i ovo. Skroz isto, samo manje.”„Manje i gluplje, ser.”„Nije na tebi i meni da o tome sudimo”, reče mu Dank. „Njihova

je dužnost da pođu u rat kad ih ser Justas pozove... i da ginu, ako semora.”

„Onda nije trebalo da im damo imena, ser. Zato će samo tugabiti gora kad stradaju.” Iskrivio je lice. „Ako upotrebimo moju čizmu...”

„Ne.” Dank je izuvao čizmu stojeći na jednoj nozi.„Da, ali moj otac...”„Ne.” Druga čizma pođe za prvom.„Mi...”„Ne.” Dank skide znojnu tuniku preko glave pa je baci dečaku.

„Zamoli ženu Grbavog Sema da mi je opere.”„Hoću, ser, ali...”„Ne, rekoh. Je l’ treba šljagu da ti odvalim pa da me bolje

čuješ?” Razvezao je čakšire. Ispod nije imao ništa; bilo je prevrućeza rublje. „Lepo je što se brineš za Vota, Vota, Vota i ostale, ali čizmaje samo za krajnju nuždu.” Koliko očiju ima lord Krvavi Gavran?Hiljadu očiju, i još jedno. „Šta ti je otac rekao kada te je poslao da mibudeš štitonoša?”

„Da brijem glavu ili bojim kosu i da nikom ne kažem svoje pravoime”, reče dečak, očigledno protiv volje.

Jaje je služio Danka dobrih godinu i po, mada se ponekad činiloda je prošlo dvadeset. Zajedno su prošli Prinčev prevoj i prešliduboki pesak Dorne, i crveni i beli. Čamcem su plovili niz Zelenkrvdo Daščara, gde su se ukrcali na galeas Bela gospa za Starigrad.

Spavali su u štali, krčmi i jarku, delili hleb sa svetom braćom,kurvama i lakrdijašima i ujurili stotine lutkarskih predstava. Jaje sestarao o Dankovom konju, oštrio mu mač, čistio mu oklop od rđe.Čovek boljeg saputnika nije mogao da poželi i vitez lutalica počeo jeda ga doživljava skoro kao mlađeg brata.

A on to ipak nije. Ovo jaje izlegli su zmajevi, a ne kokoške. Jajemožda jeste štitonoša viteza lutalice, ali Egon od kuće Targarjenabeše četvrti i najmlađi sin Mekara, princa od Letnjih dvora, koji je isam četvrti sin pokojnog kralja Derona Dobrog, drugog svog imena,što je na Gvozdenom prestolu presedeo pet i dvadeset leta, sve dokga ne odnese velika prolećna boleština.

„Zasad, što se većine ljudi tiče, Egon Targarjen vratio se uLetnje dvore s bratom Deronom posle turnira u Pepelgazu”, podsetiDank dečaka. „Tvoj otac nije hteo da se zna kako ti lutaš po Sedamkraljevstava s nekim vitezom lutalicom. Zato o čizmi više ni reči.”

Kao odgovor dobio je samo pogled. Jaje je imao krupne oči, anekako su zbog obrijane glave delovale još i veće. U polumrakusvetiljkama obasjanog podruma izgledale su crne, ali se na boljemsvetlu videla njihova istinska boja: duboka, tamna ljubičasta.Valirijske oči, pomisli Dank. U Vesterosu sem krvi zmajske retko koima takve oči, ili kosu što sija kao žeženo zlato protkano srebrnomniti.

Dok su brodili niz Zelenkrv, sirotice su se igrale tako što sutrljale Jajetovu obrijanu glavu, za sreću. Zbog toga je mali crveneokao nar. „Devojčice su mnogo glupave”, govorio je. „Sledeća koja mepipne leti u reku.” Dank je morao da mu kaže „Onda ću ja malo da tepipnem. Ima da ti odvalim takvu šljagu da će mesec dana da ti zvoniu glavi.” To je samo izazvalo dečaka na još drskosti. „Nek i zvoni,samo da mi ne prilaze glupave devojčice”, nije odustajao, ali nikoganije bacio u reku.

Dank zakorači u korito pa se polako spusti, tako da mu vodadođe do brade. Gore je još bila vrela, ali niže svežija. Stegnuo jezube da ne cikne. Mali bi mu se smejao. Jaje je voleo kad je vodakao za šurenje.

„Treba ti još vrele, ser?”

„Dobro je ovako.” Dank protrlja ruke pa pogleda kako seprljavština širi u dugačkim sivim oblacima. „Donesi mi sapun. E da, ionu dugačku četku.” Razmišljajući o Jajetovoj kosi prisetio se da je injegova prljava. Duboko je udahnuo pa se zagnjurio da je potpunonakvasi. Kad je izronio, pljuskajući, Jaje je stajao pored korita sasapunom i dugačkom četkom od konjske dlake. „Imaš dlake naobrazu”, primeti Dank dok je uzimao sapun. „I to dve. Tu, ispod uva.Pazi da ih ne propustiš kad sledeći put budeš brijao glavu.”

„Hoću, ser.” Dečaku kao da je bilo drago zbog tog otkrića.Nema sumnje da misli kako je zbog tri dlake na bradi sad

odrastao čovek. Dank je mislio isto kada je prvi put otkrio paperje nausni. Pokušao sam da se obrijem bodežom, pa mal’ nisam nosrasekao. „Idi sada da se naspavaš”, rekao je Jajetu. „Do jutra mi višenećeš trebati.”

Dugo je potrajalo dok je oribao svu štroku i znoj. Posle jeodložio sapun pa se ispružio koliko je mogao i sklopio oči. Voda sedotle već ohladila. Posle paklene dnevne jare pružila je dobrodošloolakšanje. Čvario se tako sve dok mu se prsti nisu sasvim smežurali,a voda posivela i ohladila se, i tek je onda, nerado, izašao.

Mada su on i Jaje dobili debele slamarice dole u podrumu, Dankje više voleo da spava na krovu. Tu je vazduh bio svežiji, a ponekadje bilo i povetarca. Nije da su morali mnogo da se pribojavaju kiše.Dosad još nisu pokisli tamo gore.

Jaje je već spavao kada je Dank stigao na krov. Legao je naleđa, stavio ruke pod glavu i zagledao se u nebo. Na sve strane biloje zvezda, na hiljade i hiljade zvezda. To ga je podsetilo na onu noću Pepelgazu, pred početak turnira. Te je noći video zvezdu padalicu.Zvezde padalice bi trebalo da donose sreću, tako da je rekao Tanselida mu baš nju naslika na štitu, ali Pepelgaz je za njega bio sve samone srećan. Tamo je zamalo izgubio šaku i stopalo, a tri dobra čovekaizgubila su glavu. Mada, dobio sam štitonošu. Kad sam odjahao izPepelgaza, Jaje je bio sa mnom. Bila je to jedina dobra posledicasvega što se tamo zbilo.

Nadao se da noćas neće biti zvezda padalica.

U daljini je bilo crvenih planina, a pod njegovim stopalima beo pesak.Dank je kopao, zarivao ašov u suvu vrelu zemlju, pa prebacivao finipesak preko ramena. Kopao je rupu. Grob, mislio je, grob za nadu.Trojka dornskih vitezova stajala je i gledala, izrugujući mu se tihimglasovima. Nešto dalje trgovci su čekali sa svojim mazgama,zapregama i peščanim saonicama. Želeli su da nastave put, ali onnije mogao da pođe dok ne sahrani Kestena. Neće ostaviti svogstarog druga zmijama, škorpijama i peščanim psima.

Konj je lipsao pri dugačkom žednom prelazu između Prinčevogprevoja i Vejta, s Jajetom u sedlu. Prednje noge samo kao da su muse savile, pa je kleknuo, okrenuo se na bok i crkao. Leš mu sepružao kraj rupe. Već se kočio. Uskoro će početi da zaudara.

Dank je plakao dok je kopao, na zabavu dornskih vitezova.„Voda je u pustinji dragocenost”, rekao je jedan, „ne bi trebalo da serazbacuješ, ser.” Drugi se zasmejuljio pa dodao: „A zašto plačeš? Tato je samo konj bio, i to još nikakav.”

Kesten, mislio je Dank i kopao, zvao se Kesten, i godinama meje nosio na leđima i nikad se nije čiftao niti je grizao. Stari konj je biojadan stvor u poređenju s vitkim peščanim paripima otmene glave,duga vrata i razvijorene grive koje su jahali Dornjani, ali je dao svešto je mogao dati.

„Plačeš za ragom krivih leđa?”, upita ser Arlan svojim staračkimglasom. „Eh, momče, za mnom nikad nisi plakao, a ja sam te u njenosedlo digao.” Tiho se nasmejao, da pokaže kako tom grdnjom nemisli ništa loše. „To je budalina Dank, tup kao topuz.”

„Nije suzu pustio ni za mnom”, reče Belor Lomikoplje iz groba,„iako bejah njegov vladalac, nada svega Vesterosa. Bogovi nisusmerali da umrem tako mlad.”

„Mom ocu je bilo samo devet i trideset”, kaza princ Valar. „Bio jeod kova velikih kraljeva, najveći još od Egona Zmaja.” Pogledao jeDanka hladnim plavim očima. „Zašto bogovi uzeše njega, a ostavišetebe?” Mladi princ imao je očevu svetlosmeđu kosu, ali u njoj iprosev srebra i zlata.

Vi ste mrtvi, dođe Danku da vrisne, sva trojica ste mrtvi, zaštome ne ostavite na miru!? Ser Arlan je umro od nazeba, princ Belor

od udarca što mu ga zadade brat na Dankovom suđenju predSedmoro, njegov sin Valar u Velikoj prolećnoj boleštini. Ja za tonisam kriv. Mi smo bili u Dorni, nismo to čak ni znali.

„Ti si poludeo”, reče mu stari. „Mi ti nećemo kopati raku kad samsebe ubiješ tom ludošću. U dubokom pesku čovek mora strogo dačuva vodu.”

„Odlazi, ser Dankane”, reče Valar. „Odlazi.”Jaje mu je pomogao u kopanju. Mali nije imao ašov, radio je

golim rukama, a pesak je bežao nazad u grob brže nego što sustizali da ga izbace. Kao da su u moru hteli rupu da iskopaju. Moramda nastavim da kopam, rekao je Dank sebi, mada su ga leđa iramena boleli od napora. Moram da ga sahranim duboko dole, gdega peščani psi neće naći. Moram da...

„...umrem?”, reče Veliki Rob sa dna groba. Ležao je tamo, takomiran i hladan, s crvenom razderotinom što mu je zjapila u trbuhu, inije uopšte izgledao velik.

Dank se sagnuo i zagledao u njega. „Ti nisi mrtav. Ti spavašdole u podrumu.” Pogledom je potražio ser Arlanovu pomoć. „Recimu, ser”, zamolio ga je, „reci mu da ustane iz groba.” Samo to nebeše ser Arlan od Grošdrva što stajaše nad njim, već ser Benis odMrkog štita. Smeđi vitez se samo zacereka. „Budalina Dank”, rečeon, „ubod u trbuh je spor al’ siguran. Nikad nisam video čoveka dase naživeo kad mu drob visi iz trbuha.” Crvena pljuvačka zapenušalamu je na usnama. Okrenuo se i pljunuo, a beli pesak žedno ju jeupio. Treb je stajao iza njega sa strelom u oku, plačući spore crvenesuze. A tu je bio i Mokri Vot, glave skoro pa raspolućene, zajedno sastarim Limom, crvenookim Pejtom i svima ostalima. Svi su žvakalikiselišće s Benisom, pomisli Dank isprva, ali onda shvati da im to krvkapa iz usta. Mrtvi, pomislio je, svi su mrtvi, a smeđi vitez je njakao.„Jeste, zato se bolje baci na posao. Moraš još grobova da iskopaš,budalino. Osam za njih, jedan za mene i jedan za matorog serNištariju, i jedan poslednji za svog ćelavog dečka.”

Ašov iskliznu Danku iz šaka. „Jaje”, kriknu on, „beži! Moramo dabežimo!”Ali pesak im je popuštao pod nogama. Kada je dečakpokušao da se ispentra iz rupe, njene rastresite ivice popustiše iurušiše se. Dank vide pesak kako zasipa Jaje, kako ga zatrpava

taman kada je otvorio usta da vikne. On pokuša da se probije donjega, ali pesak se dizao svuda naokolo, vukao ga dole u grob,punio mu usta, nos, oči...

Kada je svanulo, ser Benis poče da uči regrute kako se obrazuje zidod štitova. Postrojio ih je svu osmoricu rame uz rame tako da im seštitovi dodiruju, a vrhovi kopalja štrče između poput dugačkih i oštrihdrvenih zuba. Dank i Jaje su uzjahali pa su jurišali na njih.

Meštar nije pristajao da priđe ni na deset stopa od kopalja, pa jenaglo stao, ali je Grom za to bio dresiran. Veliki ratni konj nastavi datutnji pravo napred, stalno ubrzavajući. Kokoške mu se razbežašepred kopitima, mlatarajući krilima i krešteći. Njihova panika sigurno jebila zarazna. Ponovo je Veliki Rob prvi bacio koplje i utekao,ostavivši rupu usred zida. Umesto da se zbiju, ostali ratniciPostojana zaždiše za njim. Grom im izgazi odbačene štitove prenego što Dank uspe da ga zauzda. Pleteno pruće popuca podpotkovanim kopitima. Ser Benis naređa sočan niz psovki dok sukokoške i kmetovi bežali na sve strane. Jaje se muški borio da zadržismeh, ali je na kraju izgubio tu bitku.

„Dosta s tim.” Dank zaustavi Groma, otkači kacigu pa je strgnu.„Ako to urade u bici, svi će izginuti.”A najverovatnije i ti i ja s njima.Jutro već beše vrelo i on se osećao prljavo i lepljivo, kao da seuopšte nije ni kupao. U glavi mu je tuklo i nije mogao da zaboravisinoćni san. To se nije tako desilo, pokušao je da kaže samom sebi.Uopšte nije bilo tako. Kesten je lipsao na dugačkom i suvom putu zaVejt, taj deo je bio tačan. Jaje i on jahali su zajedno, sve dok imJajetov brat nije dao Meštra. Ostalo, međutim...

Nisam plakao. Možda sam želeo, ali nisam plakao. I konja ježeleo da sahrani, ali Dornjani nisu hteli da čekaju. „Peščani psimoraju da jedu i hrane svoje štence”, rekao mu je jedan dornski vitezdok mu je pomagao da skine uzde i sedlo sa mrcine. „Njegovo mesoće nahraniti pse ili će nahraniti pesak. Za godinu dana kosti će mubiti sasvim čiste. Ovo je Dorna, druže moj.” Prisećajući se, Dank jemorao da se zapita ko će se hraniti Votovim, Votovim i Votovimmesom. Možda ima zelen-zlatnih riba dole u Zelen-zlatnoj vodi.

Odjahao je na Gromu nazad do kule i sjahao. „Jaje, pomozi serBenisu da ih okupi pa ih dovedi nazad ovamo.” Gurnuo je kacigudečaku i otišao do stepenica.

Ser Justas ga je sačekao u polutami svoje primaće odaje. „Tonije lepo izgledalo.”

„Nije, moj lorde”, reče Dank. „I tako neće moći.” Zakleti mačduguje svom sizerenu službu i poslušnost, ali ovo je sumanuto.

„Sad im je bio prvi put. Njihovi očevi i braća bili su isti ili još i gorikada su počinjali obuku. Moji sinovi radili su s njima, pre nego štosmo otišli da pomognemo kralju. Svakog dana, dobre dve nedelje.Stvorili su od njih vojnike.”

„A kada se zapodenula bitka, moj gospodaru?”, upita Dank.„Kako su se onda poneli? Koliko ih se vratilo kući s tobom?”

Stari vitez uputi mu dugačak pogled. „Lim”, reče naposletku,„Pejt i Dejk. Dejk nam je nalazio hranu. Nisam boljeg tragača uživotu video. Nikad nismo marširali praznoga stomaka. Trojica su sevratila, ser. Trojica i ja.” Brk mu zadrhta. „Možda će potrajati duže oddve nedelje.”

„Moj lorde”, reče Dank, „ta žena može biti ovde koliko sutra, sasvim svojim ljudima.” To su dobri momci, pomislio je, ali će uskorobiti mrtvi momci ako krenu na vitezove iz Studenog šanca. „Mora dapostoji neki drugi način.”

„Neki drugi način.” Ser Justas sporo pređe prstima preko štitaMalog Lava. „Pravdu neću dobiti od lorda Rovena, niti od ovogakralja...” Stegnuo je Dankovu mišicu. „Prisećam se da si u prošledane, kada su vladali zeleni kraljevi, mogao da platiš čovekukrvarinu ako mu ubiješ neku životinju ili seljaka.”

„Krvarinu?” Dank je zvučao sumnjičavo.„Rekao si neki drugi način. Imam nešto novca odvojenog sa

strane. To je bilo samo malo krvi na obrazu, kaže ser Benis. Mogaobih da mu platim srebrnog jelena, i tri ženi za uvredu. Mogao bih, ihoću, ako ona pristane da sruši branu.” Starac se namršti. „Nemogu, ipak, ja kod nje. U Studeni šanac nikako ne mogu.” Debelacrna muva zazuja oko njegove glave pa mu slete na ruku. „Taj jezamak nekada bio naš. Jesi li to znao, ser Dankane?”

„Jesam, moj gospodaru.” Grbavi Sem mu je ispričao.„Hiljadu godina pre Osvajanja mi smo bili maršali Severne

krajine. Desetine manjih gospodara klelo nam se na vernost, i stotinuvitezova. Tada smo imali četiri zamka i kule motrilje na brdima danas upozore na dolazak neprijatelja. Studeni šanac beše najveće odnaših sedišta. Lord Pervin Ozgrej ga je podigao. Pervin Gordi, takosu ga zvali.

Posle Vatrenog polja Visoki Sad prešao je iz ruku kraljeva u rukekućeupravitelja, a Ozgreji se smanjiše i svenuše. Egonov sin Megorbeše taj što nam ote Studeni šanac, kada lord Ormond Ozgrej dižeglas protiv njegovog suzbijanja Zvezdi i Mačeva, kako su se zvaliSirotani i Ratnikovi sinovi.” Glas mu postade promukao. „To je zelen-zlatni lav uklesan u kamen iznad kapije Studenog šanca. Moj otac miga je pokazao, kada me je prvi put poveo sa sobom da posetimostarog Rejnarda Vebera. Ja sam ga onda pokazao svojim sinovima.Adam... Adam je služio u Studenom šancu, kao paž i štitonoša i...izvesna... izvesna naklonost rodila se između njega i kćeri lordaVimena. I tako sam se jednog zimskog dana odenuo u najbogatijuodeždu i otišao lordu Vimenu da predložim bračni ugovor. Njegovoodbijanje bilo je učtivo, ali kada sam odlazio, čuo sam ga kako sesmeje sa ser Lukasom Inčfildom. Posle toga se više nikada nisamvratio u Studeni šanac, sem jednom, kada se ta žena usudila daotme jednog mog čoveka. Kada su mi rekli da sirotog Lima potražimna dnu šanca...”

„Dejka”, reče Dank. „Benis kaže da se zvao Dejk.”„Dejk?” Muva mu je milela po rukavu, pa zastala da protrlja

nogama, kao što već muve rade. Ser Justas je otera i protrlja usnuispod brka. „Dejk. To sam i rekao. Snažan momak, dobro ga sesećam. On nam je nalazio hranu, u ratu. Nikad nismo marširalipraznog stomaka. Kada mi je ser Lukas javio šta su uradili momsirotom Dejku, svetu sam zakletvu položio da više nikada nogomneću kročiti u taj zamak, sem da ga uzmem za sebe. Tako dashvataš, ja tamo ne mogu, ser Dankane. Ni da platim krvarinu, ni izbilo kog drugog razloga. Ne mogu.”

Dank je shvatio. „Mogao bih ja, moj lorde. Ja se ništa nisamzaklinjao.”

„Ti si dobar čovek, ser Dankane. Veran i hrabar vitez.” SerJustas stegnu Danku mišicu. „Da su samo bogovi poštedeli mojuAlisanu. Ti si čovek za kakvog sam se uvek nadao da će ona poći.Pravi vitez, ser Dankane. Pravi vitez.”

Dank je crveneo. „Reći ću gospi Veber šta si rekao, za krvarinu,ali...”

„Spašćeš ti ser Benisa Dejkove sudbine. Znam da hoćeš. Nisamja slab u proceni ljudi, a ti si istinski čelik. Nateraćeš ih da se malozamisle, ser. Samo kad te ugledaju. Kada ta žena vidi kakvogmegdandžiju Postojan ima, možda će i od svoje volje srušiti onubranu.”

Dank nije znao šta na to da kaže. Kleknuo je. „Moj gospodaru.Poći ću izjutra i učiniću sve što mogu.”

„Izjutra.” Muva je doletela nazad, pa se spustila ser Justasu nalevu šaku. Podigao je desnu i spljeskao je. „Da. Izjutra.”

„Ponovo se kupaš?”, reče Jaje zbunjeno. „Juče si se kupao.”„A onda sam proveo dan u oklopu, kupajući se u znoju. Zaveži i

puni kotao.”„Oprao si se one noći kada nas je ser Justas primio u službu”,

primeti Jaje. „I sinoć i sada. To je tri puta, ser.”„Moram da pregovaram s visokorođenom gospom. Hoćeš da

pred nju izađem smrdljiv kao ser Benis?”„Da bi toliko smrdeo, morao bi da se povaljaš po koritu Meštrove

balege, ser.” Jaje napuni kotao. „Grbavi Sem kaže da je kastelanStudenog šanca krupan koliko ti. Lukas Inčfild mu je ime, ali ga zbogstasa zovu Dugi. Je l’ misliš da je velik koliko i ti, ser?”

„Ne.” Prošle su godine otkako je Dank sreo nekoga visokog kaoon. Uzeo je kotao i okačio ga iznad vatre.

„Hoćeš li se tući s njim?”„Ne.” Dank skoro da je želeo da bude drugačije. On možda nije

najveći borac u kraljevstvu, ali stas i snaga mogu mnogo toga danadoknade. Ali ne i nedostatak pameti. Nije bio vešt s rečima, a sa

ženama je bio još i gori. Taj div Lukas Dugi nije ga plašio ni upolakoliko izgledi na susret sa Crvenom Udovicom. „Samo ćuporazgovarati sa Crvenom Udovicom, to je sve.”

„A šta ćeš joj reći, ser?”„Da mora da sruši branu.” Moraš da srušiš branu, moja gospo, u

suprotnom... „Zamoliću je da sruši branu, hoću da kažem.” Molim tevrati nam našu Zelen-zlatnu vodu. „Ako joj je po volji.” Malčice vode,moja gospo, ako ti je po volji. Ser Justas ne bi hteo da on preklinje.Kako onda da se izrazim?

Voda je uskoro počela da se puši i klokoće. „Pomozi mi daodvučem vodu u korito”, reče Dank dečaku. Zajedno su digli kotaosa ognjišta pa otišli do velikog drvenog korita. „Ne znam kako serazgovara s visokorođenim gospama”, priznao je dok su sipali. „Nasobojicu su mogli u Dorni da ubiju zbog onoga što sam rekao gospiVejt.”

„Gospa Vejt je bila luda”, podseti ga Jaje, „ali si ti mogao da seviteškije poneseš. Gospe vole kada se viteški ophodiš sa njima.Kada bi spasao Crvenu Udovicu kao što si spasao onu lutkarku odEriona...”

„Erion je u Lisu, a Udovicu ne treba spasavati.” Nije želeo dapriča o Tanseli. Previsoka Tansela su je zvali, ali meni nije bilaprevisoka.

„Pa”, reče dečak, „neki vitezovi svojim gospama pevaju viteškepesme, ili im sviraju na lauti.”

„Ja nemam lautu.” Dank je izgledao snuždeno. „A one noći uDaščarama kad sam popio previše, ti si mi rekao da pevam kaozaglibljeni vo.”

„To sam zaboravio, ser.”„Kako si mogao to da zaboraviš?”„Ti si mi rekao da zaboravim, ser”, reče Jaje, sušto nevinašce.

„Rekao si mi da sledi šljaga kad sledeći put to spomenem.”„Neće biti pevanja.” Čak i da je imao glas za pevanje, jedina

pesma koju je Dank znao do kraja bila je „Medved i devica lepa.”

Sumnjao je da bi mu ona pomogla da pridobije gospu Veber. Kotaose ponovo pušio. Odvukli su ga do korita pa ga iskrenuli.

Jaje je doneo vodu da napuni kotao i po treći put, pa seuspentrao nazad na bunar. „U Studenom šancu bolje da ništa nepiješ i ne jedeš, ser. Crvena Udovica je otrovala sve svoje muževe.”

„Nije mi namera da se njome ženim. Ona je visokorođenagospa, a ja sam Dank iz Buvlje rupe, zar si zaboravio?” Namrštio se.„Koliko je beše tačno muževa imala, znaš li?”

„Četvoricu”, odgovori Jaje, „ali nema dece. Kad god se porodi,zloduh noću dođe da odnese potomstvo. Žena Grbavog Sema kažeda nerođenu decu prodaje Gospodaru Sedam Paklova, da bi je onnaučio svojim crnim veštinama.”

„Visokorođene gospe ne petljaju se s crnim veštinama. Oneplešu, pevaju i vezu goblene.”

„Možda ona pleše sa zlodusima i veze zle čini”, reče Jaje suživanjem. „Otkud ti znaš šta visokorođene gospe rade, ser? GospaVejt jedina je koju si upoznao.”

To je bilo drsko, ali tačno. „Možda ne znam nijednuvisokorođenu gospu, ali znam jednog malca koji prosto vapi zašljagom.” Dank protrlja vrat. Posle dana u oklopu, uvek bi se ukočiokao da je od drveta. „Ti si poznavao kraljice i princeze. Jesu li oneplesale sa zlodusima i bavile se crnim veštinama?”

„Gospa Šijera jeste. Ljubavnica lorda Krvavog Gavrana. Kupase u krvi da sačuva lepotu. A jednom mi je moja sestra Rea sipalaljubavni napitak u piće, da bih se oženio njom a ne sestrom Delom.”

Jaje je govorio kao da je rodoskvrnuće nešto najprirodnije nasvetu. Za njega i jeste. Targarjeni su stotinama godina venčavalibrata i sestru, da krv zmaja ostane čista. Mada je poslednji pravizmaj umro pre nego što je Dank rođen, zmajski kraljevi trajali su idalje. Možda bogovima ne smeta što se oni venčavaju sa sestrama.„Je li napitak delovao?”, upita Dank.

„Bi”, odgovori Jaje, „ali sam ga ja ispljunuo. Neću da se ženim,hoću da budem vitez Kraljeve garde, i da živim samo da bih služio ibranio kralja. Kraljevi gardisti se zaklinju da se neće ženiti.”

„To je plemenita želja, ali kad odrasteš možda ćeš shvatiti da tije milija devojka od belog plašta.” Dank je razmišljao o PrevisokojTanseli, i kako mu se osmehivala u Pepelgazu. „Ser Justas je rekaoda sam ja čovek za kakvog je hteo da mu pođe kćerka. Zvala seAlisana.”

„Ona je mrtva, ser.”„Znam da je mrtva”, ljutnu se Dank. „Da je živa, rekao je. Da

jeste, on bi želeo da se ona uda za mene. Ili za nekog kao što samja. Nikada mi pre neki lord nije ponudio ruku svoje kćeri.”

„Svoje pokojne kćeri. A Ozgreji su možda bili lordovi u davnodoba, ali je ser Justas tek vitez s posedom.”

„Znam ja šta je on. Hoćeš šljagu?”„Pa”, odgovori Jaje, „pre bih šljagu nego ženu. A pogotovo

pokojnu ženu, ser. Kotao vri.”Odneli su vodu do korita, pa je Dank skinuo tuniku preko glave.

„U Studeni šanac idem u dornskoj tunici.” Bila je od peščane svile,najfiniji njegov odevni predmet, oslikana njegovim brestom izvezdom padalicom.

„Ako u njoj jašeš, skroz ćeš da je oznojiš, ser”, reče Jaje. „Obucionu koju si nosio danas. Poneću ti dornsku, pa možeš da sepresvučeš kada stigneš do zamka.”

„Pre nego što stignem do zamka. Izgledao bih kao budala da sepresvlačim na pokretnom mostu. A ko je rekao da ti ideš sa mnom?”

„Vitez ostavlja mnogo jači utisak kada ga prati štitonoša.” To jebilo tačno. Mali se dobro razumeo u te stvari. Kako i ne bi. Dvegodine je služio kao paž u Kraljevoj Luci. Svejedno, Dank je zaziraood pomisli da ga povede u opasnost. Nije imao pojma kakva ihdobrodošlica čeka u Studenom šancu. Ako je ta Crvena Udovicaopasna koliko se priča, mogao bi da završi u kavezu za vrane, kaoona dvojica što su ih videli na drumu. „Ostaćeš ovde i pomoći serBenisu sa kmetovima”, reče Jajetu. „I nemoj tako mrgodno da megledaš.” Zbacio je čakšire pa je ušao u korito puno tople vode. „Sadahajde na spavanje, pusti da se okupam na miru. Ti ne ideš i to je krajpriče.”

Dank se probudio s jutarnjim suncem na licu i video da je Jaje većustao i nekuda otišao. Smilujte se bogovi, kako je moguće da je većovako vrelo? Pridigao se i proteglio zevajući, a zatim ustao ipospano se odvukao do bunara, gde je pripalio debelu lojanicu,ispljuskao lice hladnom vodom pa se obukao.

Kada je izašao na sunce, Grom ga je čekao pored štale,osedlan i zauzdan. Čekao je i Jaje, sa svojom mazgom Meštrom.

Dečak je obuo čizme. Jednom je za promenu izgledao kao pravištitonoša, u zeleno-zlatnom kariranom dubletu i uzanim belimvunenim čakširama. „Čakšire su bile poderane na turu, ali mi ih jezakrpila žena Grbavog Sema”, objavio je.

„Odeća je bila Adamova”, reče ser Justas dok je izvodio svogsivog škopca iz jasli. Zelen-zlatni lav krasio je izlizani svileni ogrtačšto je vijorio sa starčevih ramena. „Dublet se malčice ustajao ukovčegu, ali poslužiće. Vitez ostavlja jači utisak kad ga pratištitonoša, tako da sam odlučio da te Jaje prati u Studeni šanac.”

Nadmudrio me desetogodišnji dečak. Dank pogleda Jaje panemo usnama obrazova reč šljaga. Dečak se naceri.

„Imam nešto i za tebe, ser Dankane. Dođi.” Ser Justas izvadiplašt, pa ga istrese dramatičnim pokretom.

Bila je to bela vuna, obrubljena kvadratima zelenog satena izlatotkanog platna. Samo mu je još vuneni ogrtač trebao po tojvrućini, ali kada mu ga je ser Justas prebacio preko ramena, Dankvide ponos na njegovom licu, pa shvati kako ne može da odbije.„Hvala ti, moj lorde.”

„Dobro ti stoji. Kad bih samo mogao da ti dam još nešto.”Starčev brk zadrhta. „Poslao sam Grbavog Sema dole u podrum dapretraži stvari mojih sinova, ali su Edvin i Harold bili niži ljudi, užihpleća i mnogo kraćih nogu. Ništa što su ostavili ne bi ti stajalo,moram nažalost reći.”

„Plašt je dovoljan, moj gospodaru. Neću ga osramotiti.”„U to ne sumnjam.” Potapšao je konja. „Mislio sam da pojašem

s tobom jedan deo puta, ako ne zameraš.”„Nipošto, moj gospodaru.”

Jaje ih je poveo nizbrdo, visoko sedeći na Meštru. „Mora li danosi taj smešni slamnati šešir?”, upita ser Justas Danka. „Izgledamalo budalasto, zar ne?”

„Izgledao bi još budalastije kad bi mu se ljuštila glava, mojgospodaru.” Čak i u taj čas, sa suncem jedva iznad obzorja, bilo jevrelo. Popodne će se sedla usijati da plikove prave. Jaje sadamožda izgleda otmeno u finoj odeći pokojnog momka, ali će do krajadana postati tvrdo kuvano jaje. Dank je bar mogao da se presvuče; ubisagama je imao svoju najlepšu tuniku, a na Ieđima onu staruzelenu.

„Idemo zapadnim putem”, objavi ser Justas. „Proteklih godinamalo ko ga je koristio, ali je i dalje najkraći put od Postojana doStudenog šanca.” Staza ih je vodila oko druge strane brda, poredgrobova gde je stari vitez položio ženu i sinove na počinak, u gustomkupinovom žbunju. „Oni su voleli ovde da beru kupine, moji momci.Kad su bili mali, dolazili su mi ulepljena lica i izgrebanih ruku i tačnosam znao gde su bili.” Osmehnuo se na tu uspomenu. „Tvoj Jaje mepodseća na mog Adama. Hrabar je, za tako malog momčića. Adamje pokušao da zaštiti svog ranjenog brata Harolda kada je bitkaprotutnjala preko njih. Neki rečni čovek sa šest žirova na štituodsekao mu ruku sekirom.” Njegove žalosne sive oči nađošeDankove . „Taj tvoj stari gospodar, vitez od Grošdrva... da li se onborio u Buni Crne Vatre?”

„Jeste, moj gospodaru. Pre nego što je mene uzeo.” Danku tadanije bilo više od tri ili četiri godine, jurcao je gologuz po sokacimaBuvlje rupe, više zverče nego dete.

„Je li bio za crvenog zmaja ili za crnog?”Crvenog ili crnog? bilo je opasno pitanje, čak i danas. Još od

dana Egona Osvajača grb kuće Targarjena krasio je troglavi zmaj,crven na crnom. Demon Samozvanac obrnuo je te boje nasopstvenom barjaku, kao što to kopilad često rade. Ser Justas je mojsizeren, podseti Dank samog sebe. Ima pravo da pita. „Borio se podbarjakom lorda Hejforda, moj gospodaru.”

„Zelena rešetka preko zlatnog polja, svetlozeleni krivudavistub?”

„Može biti, moj gospodaru. Jaje će znati.” Momak je umeo daizrecituje grbove pola vitezova Vesterosa.

„Lord Hejford je bio istaknuti lojalista. Kralj Deron ga je proglasioza desnicu neposredno pre bitke. Batervel je toliko loše vršiodužnost da su mnogi sumnjali u njegovu odanost, ali je lord Hejfordod početka bio nepokolebljivo odan.”

„Ser Arlan je bio pored njega kada je pao. Posekao ga je lord satri zamka na štitu.”

„Mnogi su dobri ljudi pali toga dana, na obe strane. Pre bitketrava nije bila crvena. Je li ti tvoj ser Arlan to rekao?”

„Ser Arlan nikad nije voleo da priča o bici. Tu je i njegovštitonoša poginuo. Zvao se Rodžer od Grošdrva, ser Arlanovsestrić.” Dank je osetio nekakvu nejasnu grižu savesti samo zbogtoga što je izgovorio njegovo ime. Ja sam preoteo njegovo mesto.Samo prinčevi i veliki lordovi mogu sebi da priušte dvojicu štitonoša.Da je Egon Bezvredni dao mač svom nasledniku Deronu umestosvom kopiletu Demonu, možda nikada ne bi bilo Bune Crne vatre, iRodžer od Grošdrva možda bi danas bio živ. On bi negde bio vitez,istinskiji vitez nego što sam to ja. Ja bih završio na vešalima, ili bi meposlali u Noćnu stražu da hodam po Zidu dok ne umrem.

„Velika bitka je nešto užasno”, reče stari vitez, „ali usred krvi ipokolja ponekad ima i lepote, lepote od koje srce hoće da tiprepukne. Nikad neću zaboraviti kako je sunce izgledalo kada jezašlo nad Rujnotravnim poljem... deset hiljada ljudi je poginulo ivazduhom su se širili krici i jadikovke, ali je iznad nas nebo postalozlatno, grimizno i narandžasto, toliko lepo da mi je došlo dazaplačem što ga moji sinovi više nikada neće videti.” Uzdahnuo je.„Bilo je neizvesnije nego što vam danas govore. Da nije bilo KrvavogGavrana...”

„Ja sam večito slušao da je bitku presudio Belor Lomikoplje”,reče Dank. „On i princ Mekar.”

„Čekić i nakovanj?” Starčev brk zaigra. „Pevači mnogo ipremnogo toga izostavljaju. Demon je toga dana bio Ratnik lično.Nema čoveka koji je mogao da mu odoli. Razbio je prethodnicu lordaErina u paramparčad i posekao Viteza od Devet zvezda i Divljeg Vila

Vejnvuda pre nego što je naišao na ser Gvejna Korbreja od Kraljevegarde. Gotovo sat vremena su igrali na konjima, kružili, jurišali iudarali dok su ljudi ginuli svuda oko njih. Priča se se da je svaki putkada su se Crni oganj i Neutešna gospa sudarili, zvuk odzvanjaoligama daleko. Beše to delom pesma a delom krik, kažu. Ali kad jenapokon Gospa posustala, Crni oganj je prosekao ser Gvejnov šlem,pa je ovoga krv zaslepila. Demon je sjahao da pazi da mu oborenogprotivnika ne izgaze, i naredio je Crvenom očnjaku da ga odnesemeštrima u pozadinu. A to mu je bila kobna greška, pošto suGavranovi zubi izbili na vrh Grebena plača, i Krvavi Gavran je videokraljevski barjak svoga polubrata trista koraka daleko, i Demona injegove sinove ispod njega. Prvo je ubio Egona, starijeg blizanca,pošto je znao da Demon nikada neće napustiti momka, dok god muu telu ima topline, svejedno što bele strele sipaju kao kiša. I ovajstvarno nije, mada ga je sedam strela pogodilo, strela silnih odmagije jednako koliko od luka Krvavog Gavrana. Mladi Emon je uzeoCrni oganj kada je mač ispao iz ruku njegovom ocu na samrti, pa jeKrvavi Gavran i njega ubio, mlađeg blizanca. Tako su stradali crnizmaj i njegovi sinovi.

Posle je bilo još mnogo toga, znam. I sâm sam ponešto video...buntovnici u begu, Ljuti Čelik zaustavlja bežaniju i vodi ludački juriš...njegova borba s Krvavim Gavranom, od koje je strašnija bila samoona Demonova i Gvejna Korbreja... Strahotni udar princa Belora uleđa buntovnika, Dornjani koji urlaju dok zamračuju nebo kopljima...ali na kraju dana, sve je to bilo nebitno. Rat se okončao kada jeDemon izdahnuo.

Tako neizvesna stvar... Da je Demon pregazio Gvejna Korbreja iprepustio ga sudbini, možda bi razbio Mekarovo levo krilo pre negošto je Krvavi Gavran zauzeo greben. Tada bi pobeda pripala crnimzmajevima, desnica bi bio pogubljen, a put za Kraljevu Luku otvorenpred pobunjenicima. Demon bi možda već sedeo na Gvozdenomprestolu pre nego što bi princ Belor stigao sa svojim olujnimgospodarima i Dornjanima.

Pevači nek pevaju koliko im drago o svom čekiću i svomnakovnju, ser, ali je bitku preokrenuo rodoubica, svojom belomstrelom i crnom čini. On sada i nama vlada, nemoj da se zavaravaš.

Kralj Eris je njegova igračka. Ne bi me čudilo da saznam kako jeKrvavi Gavran omađijao njegovo veličanstvo tako da ovaj radi sve ponjegovoj volji. Nije ni čudo što smo prokleti.” Ser Justas odmahnuglavom i potonu u mračnu ćutnju. Dank se pitao koliko je toga Jajenačuo, ali nije mogao nikako da ga pita. Koliko očiju ima lord KrvaviGavran?, pomislio je.

Dan je već postajao vreliji. Čak su i muve pobegle, primeti Dank.Muve imaju više pameti od vitezova. Klone se sunca. Pitao se hoće linjemu i Jajetu u Studenom šancu biti ponuđena dobrodošlica. Vrčsvežeg tamnog piva baš bi prijao. Dank je sa zadovoljstvomrazmatrao izglede na to kada se prisetio dečakovih priča o tomekako je Crvena Udovica trovala svoje muževe. Žeđ ga smesta prođe.Nije suvo grlo najgora muka.

„Bilo je vremena kada je kuća Ozgreja držala sve zemlje mnogoliga naokolo, od Golubišta do Zakrpe”, reče ser Justas. „Studenišanac bio je naš, kao i brdo Potkovica, pećine kod Ratničkih dolova,sela Dosk i Mali Dosk i Vinsko, obe obale Senovitog jezera... DeviceOzgreja udavale su se za Florente, Svonove i Tarbeke, pa čak iHajtauere i Blekvude.”

Pred njima se ukaza rub Votove šume. Dank jednom rukomzakloni oči pa se zaškilji u zelenilo. Jednom je za promenu zavideoJajetu na mlitavom šeširu. Bar će biti malo hlada.

„Votova šuma nekada se pružala sve do Studenog šanca”, rečeser Justas. „Ne pamtim ko je bio Vot. Pre Osvajanja si u ovoj šumimogao naći divlje bivole i velike losove od dvadeset šaka i veće. Biloje više crvenih jelena nego što ih čovek za jedan život može naloviti,jer niko sem kralja i zelen-zlatnog lava nije smeo ovde da lovi. Čak iu doba moga oca drveće je raslo s obe strane potoka, ali su pauciiskrčili šumu zarad pašnjaka za svoje krave, ovce i konje.”

Potočić znoja mileo je Danku niz grudi. Shvatio je kako žarkoželi da njegov sizeren ućuti. Prevruće je za priču. Prevruće je zajahanje. Prosto je prokleto prevruće.

U šumi su naišli na lešinu velike smeđe šumske mačke, po kojojsu vrveli crvi. „Fuj”, reče Jaje dok je vodio Meštra okolo, „pa to smrdigore od ser Benisa.”

Ser Justas priteže konju uzde. „Šumska mačka. Nisam znao daih je još preostalo u ovoj šumi. Pitam se šta ju je ubilo.” Pošto munijedan od njih dvojice ne odgovori, on reče: „Ovde ću ja da okrenemnazad. Samo nastavite zapadnim putem pa ćete stići pravo uStudeni šanac. Imate novce?” Dank klimnu glavom. „Dobro. Vrati ses mojom vodom, ser.” Stari vitez otkasa, nazad putem kojim jedošao.

Pošto je on otišao, Jaje reče: „Razmišljao sam kako treba darazgovaraš s gospom Veber, ser. Trebalo bi da je privučeš na svojustranu viteškim komplimentima.” Dečak je izgledao sveže i čisto uzelenoj i zlatnoj tunici kao ser Justas u svom plaštu.

Jesam li ja jedini koji se znoji? „Viteškim komplimentima”,ponovi Dank. „Kakvim to viteškim komplimentima?”

„Znaš, ser. Da joj kažeš kako je mila i lepa.”Dank je bio sumnjičav. „Četiri muža je nadživela, sigurno je

stara kao gospa Vejt. Ako kažem da je mila i lepa kad je smežurana istara, smatraće me za lažova.”

„Samo moraš da nađeš nešto istinito da kažeš o njoj. Tako toradi moj brat Deron. Čak i ružne matore kurve mogu imati lepu kosuili lepo oblikovane uši, kaže on.”

„Lepo oblikovane uši?” Dankove sumnje su narastale.„Ili lepe oči. Reci da joj haljina ističe boju očiju.” Mali se nakratko

zamislio. „Sem ako ima samo jedno oko, kao lord Krvavi Gavran.”Moja gospo, ta haljina ističe boju tvog oka. Dank je čuo vitezove

i sitne lordove kako izgovaraju takve viteške učtivosti drugimgospama. Nikada međutim to nisu izražavali tako otvoreno. Dobragospo, ta haljina je prelepa. Ističe boju oba tvoja divna oka. Nekegospe bile su stare i sparušene, debele i zajapurene ili rošave ineugledne, ali su sve na sebi imale haljine i imale dva oka, i kolikose Dank sećao, svima su im veoma prijale kićene reči. Kakva divnahaljina, moja gospo. Ističe ljupku lepotu lepe boje tvojih očiju. „Životviteza lutalice je jednostavniji”, reče Dank snuždeno. „Ako kažemnešto pogrešno, ima da me zašije u džak s kamenjem i baci ušanac.”

„Sumnjam da ima toliki džak, ser”, reče Jaje. „Mogli bismoumesto toga da upotrebimo moju čizmu.”

„Ne”, zareža Dank, „ne bismo.”Pošto izbiše iz Votove šume, nađoše se daleko uzvodno od

brane. Voda je narasla dovoljno da se Dank zagnjuri kao što je biosanjario. Dovoljno duboko da se čovek udavi, pomislio je. Nasuprotnoj obali bio je usečen jarak da deo toka preusmeri na zapad.Jarak se pružao uz drum, napajajući brojne manje kanale koji suvijugali kroz polja. Pošto jednom pređemo potok, nalazimo se u vlastiUdovice. Dank se pitao u šta to jaše. On je jedan jedini čovek, a Ieđamu čuva desetogodišnji dečak.

Jaje je hladio rukom lice. „Ser? Zašto smo stali?”„Nismo stali.” Dank obode konja pa zagazi u potok. Jaje ga je

pratio na mazgi. Voda se digla Gromu sve do trbuha pre nego što jepočela da opada. Izašli su mokri na Udovičinoj obali. Pred njima sepružao jarak, prav kao koplje, zelen i zlatan presijavao se na suncu.

Kada ugledaše kule Studenog šanca nekoliko sati kasnije, Dankzastade da se presvuče u onu lepu dornsku tuniku i da olabavi maču koricama. Nije hteo da mu se oružje zaglavi bude li morao da gapotegne. I Jaje je protresao dršku svog bodeža, sav ozbiljan podmlitavim šeširom. Jahali su jedan pored drugog, Dank na velikomjurišnom atu, dečak na mazgi, sa barjakom Ozgreja što je beživotnovisio s koplja.

Studeni šanac ih je zapravo pomalo razočarao, posle svega štoje ser Justas o njemu ispričao. U poređenju s Krajolujem ili VisokimSadom i drugim lordovskim sedištima koje je Dank video, bio je toskroman zamak... ali jeste bio zamak, a ne ojačana kula motrilja.Nazupčani spoljni zidovi dizali su se trideset stopa, s tornjem nasvakom uglu, a svaki je od njih bio bio upola viši od Postojana. Sasvake kule i tornja visili su teški barjaci Vebera, ukrašeni pegavimpaukom na srebrnastoj mreži.

„Ser?”, reče Jaje. „Voda. Vidi kuda ide.”Jarak se završavao pod istočnim zidinama zamka i izlivao se u

šanac po kome je ovaj dobio ime. Grgotanje vode natera Danka da

zaškrguće zubima. Ona neće dobiti moju zelen-zlatnu vodu. „Hajde”,reče on Jajetu.

Iznad luka glavne kapije niz paučjih barjaka nepomično je visio,povrh jednog starijeg simbola uklesanog duboko u kamen. Izbledeoje od vekova vetra i kiše, ali je obris i dalje bio jasan: razjareni lav odkariranih polja. Kapija ispod njega beše otvorena. Dok su kloparalipreko pokretnog mosta, Dank primeti koliko je voda u šancu opala.Bar šest stopa, procenio je.

Dva kopljanika stala su im na put kod pokretne rešetke. Jedanje imao dugačku crnu bradu a drugi nije. Bradonja ih upita šta tutraže. „Moj gospodar od Ozgreja poslao me je da pregovaram sagospom Veber”, odgovori mu Dank. „Zovem se ser Dankan, Visoki.”

„Pa, jasno je da nisi Benis”, reče ćosavi stražar. „Njega bismonanjušili izdaleka.” Nedostajao mu je zub, a na grudima je imaozašivenog pegavog pauka.

Bradonja je sumnjičavo škiljio u Danka. „Niko ne može da vidigospu dok Dugi ne dozvoli. Ti pođi sa mnom. Tvoj konjušar može daostane s konjima.”

„Ja sam štitonoša a ne konjušar”, usprotivi se Jaje. „Jesi li ti slepili samo glup?”

Ćosavi stražar prasnu u smeh. Bradonja prisloni koplje dečakuna grlo. „Ajd ponovi šta si reko.”

Dank odvali Jajetu šljagu. „Ne, začepi gubicu i postaraj se zakonje.” Sjahao je. „Sada me vodi kod ser Lukasa.”

Bradonja spusti koplje. „Eno ga u dvorištu.”Prošli su ispod šiljaka rešetke pa ispod otvora za vrelo ulje, da

bi na kraju izašli u spoljnom dvorištu. Psi su lajali u štenarama i Dankje čuo pesmu kako dopire iza staklenih prozora sedmostranogdrvenog obredišta. Ispred kovačnice kovač je potkivao ratnog konja,a šegrt mu je pomagao. U blizini su se neki štitonoša i pegavodevojče s dugačkom pletenicom nadmetali odapinjući strele u metu. Iobrtna konjanička meta se vrtela, pošto je pet-šest vitezova upostavljenim oklopima na smenu jurišalo na nju.

Ser Lukasa Dugog zatekli su među posmatračima vitezova,kako razgovara s velikim debelim obrednikom koji se znojio gore odDanka, okruglom belom grudvom od čoveka u odori mokroj kao dase u njoj kupao. Inčfild je pored njega bio kao koplje, ukočen, prav iveoma visok... ali ne visok kao Dank. Šest stopa i sedam palčeva,cenio je Dank, a svaki palac gordiji od prethodnog. Mada je na sebiimao crnu svilu i srebrotkano platno, ser Lukas je izgledao sveže kaoda šeta po Zidu.

„Moj gospodaru”, pozva ga stražar. „Ovaj dolazi iz kokošje kule itraži da izađe pred gospu.”

Obrednik se okrenuo prvi, uz oduševljen poklič zbog koga seDank upitao je li pijan. „A šta je ovo? Vitez lutalica? Bolje da odlutaš,jašta, nego da te uhvate u Hvatu.” Obrednik načini znak blagoslova.„Nek se Ratnik uvek bori uz tebe. Ja sam obrednik Sefton. I nijeneko dično ime, ali drugo nemam. A ti?”

„Ser Dankan Visoki.”„Ovaj ti je skroman momak”, reče obrednik ser Lukasu. „Da sam

ja velik kô on, nazvao bih se ser Sefton Ogromni. Ser Sefton Toranj.Ser Sefiton Što Oblake Para.” Njegovo okruglo lice se zajapurilo, ana odori je imao mrlje od vina.

Ser Lukas je proučavao Danka. Bio je to stariji čovek, od barčetrdeset leta, možda i svih pedeset, žilav pre nego mišićav,izuzetno ružnog lica. Usne mu behu debele, zubi žuti krš, nos širok imesnat, oči buljave. A još je i besan, osetio je Dank, čak i pre negošto čovek reče: „Vitezovi lutalice su u najboljem slučaju naoružaniprosjaci, u najgorem odmetnici. Odlazi. Ovde nam tvoj soj nijepotreban.”

Dankovo lice se smrači. „Ser Justas Ozgrej me je poslao izPostojana da pregovaram sa gospodaricom zamka.”

„Ozgrej?” Obrednik osmotri Longinča. „Ozgrej od zelen-zlatnoglava? Mislio sam da se kuća Ozgreja ugasila.”

„Skoro kao i da jeste. Starac je poslednji. Dozvoljavamo mu dadrži oronulu kulu motrilju nekoliko liga istočno.” Ser Lukas namrštenopogleda Danka. „Ako ser Justas želi da razgovara sa gospom, neka

dođe lično.” Oči mu usitniše. „Ti si bio onaj s Benisom kod brane. Nepokušavaj da porekneš. Trebalo bi da te obesim.”

„Sedmoro nas spaslo.” Obrednik rukavom potapka znoj sa čela.„Razbojnik, je li? I to poveliki. Ser, pokaj se zbog svojih zlih dela, paće Majka imati milosti.” Obrednikov pobožni vapaj izgubio je na snazikada ovaj prdnu. „Eh. Oprosti mi zbog vetra, ser. Tako je to odpasulja i ječmenog hleba.”

„Ja nisam razbojnik”, reče im Dank, sa svim dostojanstvom kojeje uspeo da smogne.

Na Lukasa Dugog to poricanje nije ostavilo nikakav utisak.„Nemoj da mi kušaš strpljenje, ser... ako uopšte jesi ser. Beži nazadu svoju kokošju kulu i poruči ser Justasu da preda ser BenisaSmrdljivca. Ako nas poštedi truda da ga sami iskopamo izPostojana, gospa će možda imati više milosti.”

„Razgovaraću s gospom o ser Benisu i nezgodi kod brane, kao io krađi naše vode.”

„Krađi?”, reče ser Lukas. „Kaži to našoj gospi pa ćeš još danaszaplivati u džaku. Baš si siguran da želiš s njom da razgovaraš?”

Dank je jedino bio siguran da želi da zakuca pesnicu u krivežute zube Lukasa Inčfilda. „Rekao sam ti šta želim.”

„Ma neka porazgovara s njom”, posavetova obrednik. „Kakveštete može biti od toga? Ser Dankan je prevalio dug put pod ovimpaklenim suncem, neka momak kaže šta ima.”

Ser Lukas ponovo osmotri Danka. „Naš obrednik je božji čovek.Hajde. Biću ti zahvalan ako budeš kratak.” Pošao je preko dvorišta, aDank je morao da zabrza da ga stigne.

Vrata obredišta su se otvorila i vernici su pohrlili niz stepenice.Bilo je vitezova i štitonoša, desetak dece, nekoliko staraca, triobrednice u belim odorama i kapuljačama... i jedna mekana,mesnata gospa visokog roda, u halji od tamnoplavog damastaobrubljenoj mirskom čipkom, toliko dugačkoj da su se skuti vukli pozemlji. Dank je procenio da joj je četrdeset leta. Ispod mrežice odsrebrne niti kestenjasta kosa bila joj je skupljena visoko, ali je ononajcrvenije na njoj bilo lice.

„Moja gospo”, reče ser Lukas kada stadoše pred nju i obrednice,„ovaj vitez lutalica tvrdi da nosi poruku od ser Justasa Ozgreja.Hoćeš li je saslušati?”

„Ako ti tako želiš, ser Lukase.” Zagledala se u Danka takopomno da je on prosto morao da se priseti Jajetovih priča očarobnjaštvu. Ne bih rekao da se ova kupa u krvi da sačuva lepotu.Udovica je bila zdepasta i kabasta, s čudno šiljastom glavom, štonjena kosa nije mogla sasvim da prikrije. Nos joj je bio prevelik, ustapremala. Jeste imala dva oka, laknulo mu je što vidi, ali su tada većDanka napustile sve misli o viteškoj učtivosti. „Ser Justas mi jenaložio da razgovaram s tobom o nedavnim nevoljama kod brane.”

Ona zatrepta. „Kod... kod brane, kažeš?”Oko njih se okupljala gomila. Dank je na sebi osećao

neprijateljske poglede. „Potok”, reče on, „Zelen-zlatna voda. Ti si,gospo, sagradila branu preko njega...”

„O, sasvim sam sigurna da nisam”, odgovori ona. „Pa čitavosam jutro provela na službi, ser.”

Dank je čuo ser Lukasov smeh. „Nisam hteo da kažem kako jegospa sama sagradila branu, već samo... bez te vode svi naši useviće propasti... kmetovi su sejali pasulj i ječam, i tikve...”

„Zaista? Ja mnogo volim tikve.” Njena mala usta srećno seiskriviše. „Kakve su to tikve?”

Dank s nelagodom pogleda obruč od lica, oseti kako njegovolice postaje vrelo. Nešto ovde ne valja. Lukas Dugi pravi od menebudalu. „Moja gospo, možemo li da nastavimo razgovor na... nanekom privatnijem mestu?”

„Evo srebra da ovaj veliki magarac hoće da legne s njom!”,izrugnu se neko i gromoglasan smeh provali svud oko njega. Gospaustuknu, delom od strave, pa diže obe ruke da zaštiti lice. Jednaobrednica joj hitro priđe i zaštitnički je obgrli oko ramena.

„A kakvo je to veselje?” Glas proseče kroz smeh, hladan iodlučan. „Zar niko neće i meni da ispriča tu šalu? Ser viteže, zaštomučiš moju zaovu?”

Bila je to devojka koju je ranije video kod streličarskih meta. Najednom bedru imala je tobolac strela i držala je dugački luk, visokkao ona sama, a to nije bilo mnogo. Ako je Danku nedostajao jedanpalac do sedam stopa, strelkinji je nedostajao jedan palac do pet.Šakama bi mogao da joj obuhvati čitav struk. Riđa kosa joj je bilaupletena u pletenicu koja joj je dodirivala butine, i imala je jamicu ubradi, prćast nos i svetle pegice po obrazima.

„Oprosti nam, gospo Rohana.” Progovorio je lepuškasti mladilord s kentaurom Kazvela izvezenim na dubletu. „Velika volina je odgospe Helisent pomislio da si ti.”

Dank pogleda jednu gospu pa drugu. „Ti si Crvena Udovica?”,začu sebe kako mu izleće. „Ali ti si pre...”

„Premlada?” Devojka baci dugački luk štrkljastom momku skojim je malopre gađala. „Pet mi je i dvadeset godina. Ili sinameravao da kažeš mala?”

„...lepa. Htedoh reći lepa.” Dank nije znao odakle mu to, ali muje bilo drago što je naišlo. Sviđao mu se njen nos, svetloriđa bojanjene kose i sitne ali lepo oblikovane grudi pod njenim kožnimprslukom. „Mislio sam da ćeš biti... hoću da kažem... pričali su da sičetiri puta udovica...”

„Moj prvi muž poginuo je kada mi je bilo deset. Njemu je bilodvanaest, bio je štitonoša mog oca, pregažen je na Rujnotravnompolju. Bojim se da moji muževi ne traju baš predugo. Poslednji jeumro na proleće.”

Tako su uvek govorili za one koji su izdahnuli u Velikoj prolećnojboljci od pre dve godine. Umro je na proleće. Mnoge su desetinehiljada umrle na proleće, a među njima i mudri stari kralj i dva mladaprinca koja su toliko obećavala. „Moje... moje saučešće, mojagospo.” Viteški kompliment, budalino, uputi joj neki viteškikompliment. „Hoću da kažem... tvoja haljina...”

„Haljina?” Ona pogleda dole u svoje čizme i čakšire, širokuplatnenu tuniku i kožni prsluk. „Nemam na sebi nikakvu haljinu.”

„Tvoja kosa, htedoh reći... meka je i...”„A kako ti to znaš, ser? Da si mi ikada dodirnuo kosu, mislim da

bih pamtila.”

„Ne meka”, reče Dank nesrećno. „Riđa, htedoh reći. Kosa ti jeveoma riđa.”

„Veoma riđa, ser? O, ali nadam se ne crvena kao tvoje lice.”Nasmejala se, a posmatrači su se nasmejali s njom.

Svi sem ser Lukasa Dugog. „Moja gospo”, ubaci se on, „ovajčovek je jedan od najamnika iz Postojana. Bio je sa Benisom odMrkog štita kada je napao tvoje kopače kod brane i isekao Volmerulice. Stari Ozgrej ga je poslao da pregovara s tobom.”

„Jeste, moja gospo. Zovu me ser Dankan, Visoki.”„Pre bi se reklo ser Dankan Tupi”, reče bradati vitez koji je na

sebi imao trostruku munju Lejguda. Začu se još smeha. Čak se igospa Helisent dovoljno oporavila da se zasmejulji.

„Zar je učtivost Studenog šanca umrla zajedno s mojim ocem?”,upita devojka. Ne, ne devojka, već odrasla žena. „Kako li se dogodiloda ser Dankan maločas pogreši, pitam se?”

Dank uputi Inčfildu otrovan pogled. „Sâm sam kriv.”„Zaista?” Crvena Udovica osmotri Danka od glave do pete,

mada se pogled najduže zadržao na grudima. „Drvo i zvezdapadalica. Nikada ranije nisam videla takav grb.” Dodirnula je njegovutuniku, prešla s dva prsta preko grane bresta. „I to naslikani, a nenašiveni. Dornjani slikaju po svili, koliko sam čula, ali ti izgledašprekrupan za Dornjanina.”

„Nisu svi Dornjani sitni, moja gospo.” Dank je osećao njeneprste kroz svilu. I šaka joj je bila pegava. Mogu da se kladim da jesva pegava. Usta mu behu čudno suva. „Godinu dana sam proveo uDorni.”

„Da li svi hrastovi tamo rastu tako visoko?”, upitala je dok je njenprst prelazio preko grane na njegovom srcu.

„To bi trebalo da je brest, moja gospo.”„Upamtiću.” Povukla je ruku, sva ozbiljna. „U dvorištu je previše

vruće i prašnjavo da bi se razgovaralo. Obredniče, pokaži serDankanu moju primaću dvoranu.”

„Biće mi veliko zadovoljstvo, dobra moja snaho.”„Naš gost je sigurno žedan. Možeš naručiti i vrč vina.”

„Zaista?” Debeli se ozario. „Pa, ako je tebi po volji.”„Pridružiću vam se čim se presvučem.” Otkačila je pojas i

tobolac pa ih pružila svom pratiocu. „Hoću da dođe i meštar Serik.Ser Lukase, idi mu kaži da dođe.”

„Smesta ću ga dovesti, moja gospo”, reče Lukas Dugi. Pogledkoji je uputila svom kastelanu beše hladan. „Nema potrebe. Znam date u zamku čekaju mnoge dužnosti. Biće dovoljno da pošalješmeštra Serika u moje odaje.”

„Moja gospo”, viknu Dank za njom. „Mog štitonošu su naterali dačeka kod kapije. Može li i on da nam se pridruži?”

„Tvoj štitonoša?” Kada se osmehnula, izgledala je kao devojčeod pet i deset leta, a ne kao žena od pet i dvadeset. Lepo devojčepuno vragolije i smeha. „Ako ti je tako po volji, naravno.”

„Ser, ne pij vino”, prošaputao mu je Jaje dok su sa obrednikom čekaliu primaćoj odaji. Kameni podovi behu zastrti mirisnom rogozinom,zidove su krasile tapiserije s prizorima iz bitaka i turnira.

Dank prezrivo frknu. „Ne mora ona da me otruje”, uzvratio ješapatom. „Misli da sam praznoglavi rmpalija s bundevom umestoglave...”

„Nekim slučajem, moja snaha voli pečene bundeve”, rečeobrednik Sefton kada se pojavio s vrčom vina, vrčom vode i tri čaše.„Da, da, čuo sam. Ja sam debeo, nisam gluv.” Napunio je dve čaševinom i jednu vodom. Treću je dao Jajetu, koji ju je odmerio dugimsumnjičavim pogledom, pa ju je spustio sa strane. Obrednik to nijeprimetio. „Ovo je seničko”, govorio je Danku. „Veoma je dobro, aotrov mu daje posebnu čar.” Namignuo je Jajetu. „Lično retko kušamsok od grožđa, ali sam čuo da se priča.” Pružio je Danku čašu.

Vino beše raskošno i slatko, ali ga je Dank pijuckao oprezno, itek pošto je obrednik iskapio pola svog u tri velika, coktava gutljaja.Jaje prekrsti ruke i nastavi da ignoriše vodu.

„Voli pečene bundeve”, reče obrednik, „a ni ti joj nisi mrzak, ser.Poznajem ja svoju snahu. Kada sam te ugledao u dvorištu, zamalo

sam se ponadao da si neki udvarač koji je stigao iz Kraljeve Luke datraži ruku moje gospe.”

Dank nabra čelo. „Kako si znao da sam iz Kraljeve Luke,obredniče?”

„Kraljolučani imaju taj naročit govor.” Obrednik otpi gutljaj vina,promućka ga po ustima, proguta pa uzdahnu od zadovoljstva.„Služio sam tamo mnogo godina, pomagao našem prvoobredniku uVelikom obredištu Belorovom.” Tu uzdahnu. „Ne bi prepoznao gradposle prošlog proleća. Požari su ga promenili. Četvrtine kuća višenema, a druga četvrtina je pusta. Nema više ni pacova. To je ononajčudnije. Mislio sam da nikad neću videti grad bez pacova.”

I Dank je to čuo. „Bio si tamo u vreme Velike prolećne boljke?”„O, da. Užasno doba, ser, užasno. Snažni ljudi koji su se u zoru

probudili zdravi, pre večeri su umirali. Toliko je ljudi tako brzopoumiralo da nije bilo vremena da se svi sahrane. Umesto toga su ihslagali u Zmajište, a kada su leševi ležali po deset jedan prekodrugog, lord Rečni je naredio piromantima da ih spale. Svetlost vatrisijala je kroz prozore kao u davne dane kada su se živi zmajevi jošgnezdili pod tom kupolom. Noću se sjaj video u čitavom gradu, tamnizeleni sjaj divlje vatre. Zelena boja proganja me do dana današnjeg.Kažu da je proleće bilo strašno u Lanisgradu i još strašnije uStarigradu, ali je u Kraljevoj Luci odnelo četvoro od svakih deset.Nije poštedelo ni mlade ni stare, ni bogate ni sirote, ni silne ni krotke.Odnelo je našeg dobrog prvoobrednika, božji glas na zemlji, satrećinom Najpobožnijih i gotovo svim našim tihim sestrama. Njegovoveličanstvo kralj Deron, mili Matar i smeli Valar, desnica... o, bilo je toužasno doba. Na kraju se pola grada molilo Strancu.” Otpio je novgutljaj. „A gde si ti bio, ser?”

„U Dorni”, reče Dank.„Onda hvala Majci na njenom milosrđu.” Velika prolećna boljka

nikada nije stigla u Dornu, možda zato što su Dornjani zatvorili svojegranice i luke, baš kao i Erini od Dola, koji je takođe pošteđen. „Odove priče o smrti čoveku se bezmalo ogadi i vino, ali do veselja seteško stiže u vremena u kakvim živimo. Suša još traje, bez obzira nasve naše molitve. Kraljeva šuma je poput velike gomile suvaraka,požari besne i noću i danju. Ljuti čelik i sinovi Demona Crne Vatre

kuju planove u Tirošu, a sipe Dagona Grejdžoja love po Sutonskommoru kao vukovi, haraju na jug sve do Senice. Priča se da su odnelipola blaga Lepog ostrva, i stotinu žena pride. Lord Farman pojačavaodbranu, mada me to podseća na čoveka koji opasuje trudnu kćipojasom nevinosti kad joj je trbuh već velik kao moj. Lord Brekenpolako mre na Trozupcu, a njegov najstariji sin izdahnuo je naproleće. To znači da ga naslediti mora ser Oto. Blekvudi nikada nećetrpeti Zver od Brekena kao suseda. To znači da će biti rata.”

Dank je znao za drevno neprijateljstvo između Blekvuda iBrekena. „Zar ih neće njihov sizeren prisiliti na mir?”

„Avaj”, reče obrednik Sefton, „lord Tuli je dečak od osam leta,okružen ženama. Brzorečje će slabo šta uraditi, a kralj Eris još imanje. Ako neki meštar ne napiše knjigu o tome, čitava priča moždaneće ni privući kraljevsku pažnju. Lord Rečni neće pustiti Brekene daizađu pred njega. Priseti se, moliću, naš desnica je pola Blekvud.Bude li uopšte delovao, samo će pomoći svojim rođacima da skršeZver. Majka je obeležila lorda Rečnog na dan kad je rođen, a LjutiČelik ga je opet obeležio na Rujnotravnom polju.”

Dank je znao da ovaj to misli na Krvavog Gavrana. Pravo imedesnice bilo je Brinden Rečni. Majka mu je bila od Blekvuda, otackralj Egon Četvrti.

Debeli otpi vino pa nastavi da melje. „Što se Erisa tiče,veličanstvu je više stalo do starih svitaka i prašnjavih proročanstavanego do velmoža i zakona. Ne trudi se čak ni da naslednika začne.Kraljica Alinora svakog se dana moli u Velikom obredištu, preklinjeMajku na nebesima da je blagoslovi detetom, al’ ipak je i daljedevica. Eris živi u svojim odajama i priča se da će pre leći s knjigomnego s nekom ženom.” Ponovo je napunio sebi čašu. „Nemoj da sezavaravaš, nama vlada lord Rečni, pomoću svojih čini i uhoda.Nema nikog da mu se suprotstavi. Princ Mekar duri se u Letnjimdvorima, muči samog sebe nepravdama koje mu je naneo rođenibrat. Princ Regal je krotak koliko i lud, a njegova deca su... pa, deca.Prijatelji i miljenici lorda Rečnog drže svaki položaj, lordovi iz Malogveća jedu mu iz ruke, a ovaj novi velemeštar zabrazdio je učarobnjaštvo isto koliko on. Crvenu utvrdu čuvaju Gavranovi zubi iniko ne može pred kralja bez njegove dozvole.”

Dank se nelagodno promeškolji na stolici. Koliko očiju ima lordKrvavi Gavran? Hiljadu očiju, i još jedno. Nadao se da kraljevadesnica nema i hiljadu jedno uho. Ponešto od onoga što je obrednikSefton govorio zvučalo je veleizdajnički. Okrznuo je pogledom Jaje,da vidi kako on to sve prima. Dečak se svim silama trudio da zadržijezik za zubima.

Obrednik se pridiže. „Moja snaha neće skoro. Kao i kod svihdrugih velikih gospi, prvih deset haljina koje proba neće se slagati uznjeno raspoloženje. Jesi li za još vina?” Ne sačekavši odgovor,napunio je oba pehara.

„Gospa kojoj sam se greškom obratio”, reče Dank, jedvačekajući da promeni temu, „Je li ti ona rod?”

„Svi smo mi deca Sedmoro, ser, ali to na stranu... uf, pa nije.Gospa Helisent je sestra pokojnog ser Rolanda Aferinga, četvrtogmuža gospe Rohane, koji je umro na proleće. Moj brat je bio njegovprethodnik, ser Sajmon Staunton, kome se desila velika nesreća dase uguši pilećom koskom. Studeni šanac prepun je duhova, mora sereći. Muževi umiru, ali njihova rodbina ostaje da pije vino moje gospei jede njene slatkiše, kao najezda debelih skakavaca umotanih usvilu i kadifu.” Obrisao je usta. „A ipak ona mora ponovo da se uda, ito što pre.”

„Mora?”, reče Dank.„Tako nalaže zaveštanje njenog gospodara oca. Lord Vimen je

želeo unuke koji će nastaviti lozu. Kada se razboleo, pokušao je daje uda za Lukasa Dugog, da bi umro miran što ona ima snažnogčoveka da je štiti, ali je Rohana odbila da pođe za njega. Lord joj seu zaveštanju osvetio. Ako ostane neudata na drugu godišnjicu očevesmrti, Studeni šanac i sve zemlje prelaze njegovom rođaku Vendelu.Možda si ga primetio u dvorištu. Oniži čovek s gukom na vratu,mnogo pati od nadimanja. Mada nije lepo što ja to kažem, kad imene muče vetrovi. Bilo kako bilo, ser Vendel je lakom i glup, ali jenjegova gospa supruga sestra lorda Rovena... i mnogo je plodna, tose bar ne može poreći. Koti se češće nego što ovaj prdi. Sinovi su imodreda grozni koliko i on, kćeri su im još i gore, i svi su počeli daodbrojavaju dane. Lord Roven je proglasio valjanost zaveštanja, takoda je gospi ostalo samo do sledećeg mladog meseca.”

„Zašto je toliko čekala?”, upita se Dank naglas.Obrednik slegnu ramenima. „Ako ćemo iskreno, bila je oskudica

prosaca. Moju snahu nije gadno videti, i sam si primetio, a jak zamaki prostrane zemlje samo krepe njenu privlačnost. Čovek bi pomislioda će mlađi sinovi i vitezovi bezemljaši pohrliti na moju gospu kaomuve. Pogrešno. Oprezni su zbog četiri pokojna muža, a ponekigovore da je i jalova... mada nikad u njenoj blizini, ako ne žele daiznutra vide kavez za vrane. Dvoje dece je rodila, dečaka i devojčicu,al’ nijedno nije doživelo imendan. Ono malo njih koje ne odbiju pričeo trovanju i čarobnjaštvu, neće da se zameraju Inčfildu. Lord Vimenga je na samrti zakleo da mu štiti kćer od nedostojnih prosaca, aovaj je shvatio da to znači od svih prosaca. Svaki čovek kojinamerava da uzme njenu ruku moraće najpre da se suoči snjegovim mačem.” Dokrajčio je vino i odložio pehar u stranu. „Madato ne znači da nije bilo nikoga. Klejton Kazvel i Sajmon Lejgud bili sunajuporniji, mada je njih izgleda više zanimala njena zemlja negoona sama. Da sam sklon klađenju, zlato bih stavio na DžeroldaLanistera. On se još nije pojavio, ali ljudi kažu da je zlatokos i britkoguma, i više od šest stopa visok...”

„...a gospi Veber vrlo su draga njegova pisma.” Gospa o kojoj sevodila reč stajala je na vratima, kraj neuglednog mladog meštravelikog kukastog nosa. „Izgubio bi opkladu, deveru. Džerold se nikadneće svojevoljno odreći zadovoljstava Lanisgrada i raskoši Livačkestene zarad kakvog sitnog lordovskog zvanja. Mnogo je uticajniji kaobrat i savetnik lorda Tibolta nego što bi to ikada bio kao moj muž. Štose ostalih tiče, ser Sajmon bi morao da proda pola mojih zemalja daotplati svoje dugove, a ser Klejton drhti kao prut kad god se serLukas udostoji da pogleda u njegovom pravcu. Sem toga, lepši je odmene. A ti, obredniče, imaš najduži jezik u Vesterosu.”

„Velika trbušina, pa dugačka i jezičina”, reče obrednik Sefton,bez trunke srama. „Ako skratim jezičinu, splasnuće i trbušina.”

„Ti si Crvena Udovica?”, upita Jaje zapanjeno. „Pa ja sam visokskoro kao ti!”

„Jedan drugi momak je izneo sličnu primedbu, nema tome nipola godine. Poslala sam ga u tamnicu da ga malo rastegnu.” Kadase gospa Rohana smestila na visoko sedište na podijumu, prebacila

je pletenicu preko levog ramena. Bila je tako dugačka da joj je krajležao sklupčan u krilu, kao usnula mačka. „Ser Dankane, nije trebaloda te zadirkujem u dvorištu, kada si se toliko trudio da budeš učtiv.Samo, toliko si bio pocrveneo... zar nije bilo curica da te zadirkuju uselu gde si toliko narastao?”

„Selo je bilo Kraljeva Luka.” Nije spomenuo Buvlju rupu. „Bilo jedevojaka, ali...” U zadirkivanjima po Buvljoj rupi često se ostajalo bezprstiju.

„Pa, slutim da su se bojale da tebe zadirkuju.” Gospa Rohanapogladi pletenicu. „Da su zazirale zbog tvog stasa. Ne misli ružno ogospi Helisent, molim te. Moja zaova je priprosto stvorenje, ali u njojnema ničeg zlog. Koliko god da je pobožna, ne bi umela ni da seobuče bez pomoći obrednica.”

„Nije to bilo njeno delo. Sâm sam pogrešio.”„Veoma viteški lažeš. Znam da je bio ser Lukas. On je čovek

okrutne naravi, a ti si ga uvredio već na prvi pogled.”„Kako?”, upita Dank zbunjeno. „Ničim mu nisam naudio.”Osmehnula mu se tako da je zaželeo da ona izgleda običnije.

„Videla sam te kako stojiš s njim. Viši si za šaku, ili gotovo toliko.Dugo je prošlo otkako je ser Lukas upoznao nekoga na koga nemože da gleda s visine. Koliko ti je godina, ser?”

„Sad će dvadeset, ako je po volji mojoj gospi.” Danku se sviđalokako zvuči dvadeset, mada je najverovatnije bio godinu dana mlađi,možda i dve. Niko nije tačno znao, on ponajmanje. Sigurno je imaomajku i oca kao i svako drugi, ali ih nikada nije upoznao, nije im niimena znao, a u Buvljoj rupi nikoga nije briga za to kada je nekorođen niti ko ga je rodio.

„Jesi li snažan kao što izgledaš?”„Koliko snažno izgledam, moja gospo?”„O, dovoljno snažno da ljutiš ser Lukasa. On je moj kastelan, ali

ga nisam ja birala. Kao i Studeni šanac, i njega sam nasledila odoca. Jesi li ti viteško zvanje stekao na nekom bojištu, ser Dankane?Po tvom govoru da se naslutiti kako nisi plemenitog roda, ako ćeš mioprostiti što to kažem.”

Ja sam uličarskog roda. „Vitez lutalica po imenu ser Arlan odGrošdrva uzeo me je da mu budem štitonoša dok sam još bio dečak.Naučio me je viteštvu i ratnim veštinama.”

„A taj isti ser Arlan te je proizveo u viteza?”Dank se promeškolji. Vide da mu je jedna čizma još malo pa

razvezana. „Nije bilo nikog drugog.”„Gde je sada ser Arlan?”„Umro je.” Dank podiže pogled. Čizmu može da zašnira i

kasnije. „Sahranio sam ga na jednom brdu.”„Pao je junački, u bici?”„Padale su kiše. Prehladio se.”„Starci su slabi, znam. To sam naučila od drugog muža. Bilo mi

je trinaest kada smo se uzeli. On bi napunio pet i pedeset sledećegimendana da je dotle poživeo. Kada je proveo pola godine podzemljom, rodila sam mu malog sina, ali je Stranac i po njega došao.Obrednici su rekli da ga je otac želeo uza se. Šta ti misliš, ser?”

„Pa”, reče Dank oklevajući, „to može tako biti, moja gospo.”„Gluposti”, reče ona. „Dečak se rodio preslab. Bio je sićušno

stvorenje. Jedva da je imao dovoljno snage da sisa. Svejedno.Bogovi su njegovom ocu dali pet i pedeset godina. Sinu su mogli dadaju više od tri dana.”

„Mogli su.” Dank o bogovima nije znao gotovo ništa. Ponekad jeišao u obredište i molio se Ratniku da podari snage njegovimrukama, ali sem toga je ostavljao Sedmoro na miru.

„Žao mi je što je tvoj ser Arlan umro”, rekla je, „a još i više što sistupio u službu ser Justasa. Nisu svi starci isti, ser Dankane. Bolje biti bilo da se vratiš kući u Grošdrvo.”

„Ja nemam doma do onoga kome sam zakleo mač na vernost.”Dank nikada nije video Grošdrvo; ne bi umeo ni da kaže je li onouopšte u Hvatu.

„Zakuni ga onda ovde. Vremena su nesigurna. Trebaju mivitezovi. Izgledaš mi kao da imaš zdrav apetit, ser Dankane. Kolikopilića možeš da pojedeš? U Studenom šancu ima vrućeg rumenogmesa i slatkih kolača koliko poželiš. I tvoj štitonoša izgleda kao da ga

treba prihraniti. Toliko je mršav da mu je kosa opala. Daćemo mu dadeli ćeliju s vršnjacima. To će mu se dopasti. Moj zapovednik posademože da ga obuči svim ratničkim veštinama.”

„Obučavam ga već ja”, reče Dank kao da se brani.„I ko još? Benis? Stari Ozgrej? Kokoške?”Bilo je dana kada je Dank terao Jaje da juri kokoške. Od toga se

postaje brži, mislio je, ali je znao da će se ona nasmejati ako joj tokaže. Odvlačila mu je pažnju, s tim njenim prćastim nosom ipegicama. Dank je morao da se podseti zašto ga je ser Justasuopšte poslao ovamo. „Moj mač je zaklet mom lordu od Ozgreja,moja gospo”, reče on, „i tako je to.”

„Onda neka tako i bude, ser. Da popričamo o manje prijatnimtemama.” Gospa Rohana povuče pletenicu. „Mi ne trpimo napade naStudeni šanac ili njegove ljude. Zato mi sad reci zašto da te nezašijem u džak.”

„Došao sam na pregovore”, podsetio ju je, „i pio sam tvoje vino.”Ukus mu je i dalje bio u ustima, bogat i sladak. Zasad se nijeotrovao. Možda se to od vina osmelio. „A i nemate dovoljno velikdžak za mene.”

Na njegovo olakšanje, osmehnula se na tu doskočicu koju je ončuo od Jajeta. „Mada, imam ih nekoliko dovoljno velikih za Benisa.Meštar Serik kaže da je Volmeru lice rasečeno skoro do kosti.”

„Ser Benis je na tren izgubio prisebnost s tim čovekom, mojagospo. Ser Justas me je poslao ovamo da platim krvarinu.”

„Krvarinu?” Ona se nasmeja. „Znala sam da je star čovek, alinisam shvatala da je baš toliko star. Zar on misli da živimo u Dobajunaka, kada se smatralo da čovečji život ne vredi više od džakasrebra?”

„Kopač nije ubijen, moja gospo”, podseti je Dank. „Koliko sam javideo, nije ubijen niko. Samo mu je lice posečeno, to je sve.”

Prsti su joj dokono igrali po pletenici. „Koliko ser Justasprocenjuje vrednost Volmerovog obraza, moliću?”

„Jedan srebrni jelen. I tri za tebe, moja gospo.”

„Ser Justas je odredio cicijašku cenu za moju čast, mada su trisrebra bolja od tri kokoške, to ti priznajem. Bilo bi mu bolje da mipreda Benisa da ga kaznim.”

„Da li bi to kažnjavanje imalo neke veze s džakom koji sispomenula?”

„Možda.” Umotala je pletenicu oko šake. „Ozgrej može da zadržisvoje srebro. Krv se samo krvlju plaća.”

„Može biti da je i tako kao što kažeš, moja gospo”, reče Dank,„ali zašto da ne pozoveš tog čoveka koga je Benis isekao i da gapitaš šta mu je draže, srebrni jelen ili Benis u džaku.”

„O, odabrao bi on srebro, ako ne bi mogao da dobije oboje. U tone sumnjam, ser. Nije međutim njegovo da odlučuje. Ovde je sadareč o lavu i pauku, a ne o obrazu nekog kmeta. Benisa ja hoću iBenisa ću da dobijem. Niko neće ujahati na moju zemlju, nauditinekom mom i pobeći da se tome smeje.”

„Gospa je ujahala na zemlje Postojana, i naudila nekom serJustasovom”, reče Dank pre nego što je stigao da razmisli.

„Zar?” Ponovo je čupnula pletenicu. „Ako misliš na kradljivcaovaca, on je bio zloglasan. Dvaput sam se žalila Ozgreju, a onsvejedno ništa nije preduzeo. Treći put nisam pitala. Kraljevi zakonimi daju pravo jame i vešala.”

Odgovorio joj je Jaje. „Na svojoj zemlji”, reče dečak. „Kraljevzakon daje lordovima pravo jame i vešala na sopstvenoj zemlji.”

„Pametan mali”, reče ona. „Ako znaš toliko, takođe znaš davitezovi s posedom nemaju prava da kažnjavaju bez dozvole svogsizerena. Ser Justas drži Postojan za lorda Rovena. Benis jeprekršio kraljev mir kada je pustio krv i za to mora da odgovara.”Pogledala je Danka. „Ako mi ser Justas preda Benisa, raseći ću munos i to će biti kraj. Budem li morala da dođem i sama da ga uzmem,ne obećavam ništa slično.” Dank iznenada oseti mučninu duboko uželucu. „Preneću mu to, ali on neće predati ser Benisa.” Oklevao je.„Brana je bila uzrok sve nevolje. Ako bi gospa pristala da je sruši...”

„Nemoguće”, izjavi mladi meštar pored gospe Rohane. „Studenišanac izdržava dvadeset puta više kmetova od Postojana. Gospaima polja pšenice i ječma, sva umiru od suše. Ima pola tuceta

voćnjaka, jabuke, kajsije i tri vrste krušaka. Ima krave koje treba dase otele, petsto glava crnogubih ovaca, a odgaja i najbolje konje uHvatu. Imamo desetinu kobila koje treba da se oždrebe.”

„Ser Justas takođe ima ovce”, reče Dank. „Ima tikve na poljima,pasulj i ječam i...”

„Vi ste odveli vodu za šanac!”, reče Jaje glasno.Šanac sam čuvao za kraj, pomisli Dank.„Šanac je neophodan za odbranu zamka”, bio je uporan meštar.

„Predlažeš li to da se gospa Rohana izloži opasnosti od napada, uovako nesigurna vremena?”

„Pa”, reče Dank, „suv šanac je svejedno šanac. A moja gospaima snažne zidove i brojne ljude da ih brane.”

„Ser Dankane”, reče gospa Rohana, „meni je bilo deset godinakada se digao crni zmaj. Preklinjala sam oca da se ne izlažeopasnosti, ili bar da ostavi mog muža. Ko će me štititi ako oba mojačoveka odu? Zato me je on odveo na zidine i pokazao snažne tačkeStudenog šanca. ‘Samo pazi da uvek ostanu jake’, rekao je, ‘i one ćete čuvati. Ako se staraš o našoj odbrani, niko neće moći da ti naudi’Prvo što mi je pokazao bio je šanac.” Pogladila je obraz krajempletenice. „Moj prvi muž stradao je na Rujnotravnom polju. Otac mije nalazio i druge, ali je Stranac i njih odnosio. Više nemampoverenja u ljude, ma koliko veliki izgledali. Imam poverenja ukamen, čelik i vodu. Imam poverenja u šančeve, i moj šanac nećebiti suv.”

„To što ti je otac rekao, to je sve lepo i tačno”, reče Dank, „ali toti ne daje pravo da uzmeš vodu Ozgreja.”

Cimnula je pletenicu. „Izgleda da ti je ser Justas rekao da jepotok njegov.”

„Već hiljadu godina”, reče Dank. „Zove se Zelen-zlatna voda. Toje očigledno.”

„Jeste.” Ponovo je cimnula; jednom, dvaput, triput. „Kao što sezamak zove Krajoluj, mada olujnih kraljeva više nema. Visoki Sad jei dalje Visoki Sad, mada je poslednji kralj Baštovan poginuo naVatrenom polju. Svet se menja, ser. Ta Zelen-zlatna voda izvire u

brdima zvanim Potkovica, koja su u potpunosti moja ako se odskoranešto nije promenilo bez mog znanja. Voda je takođe moja. MeštreSeriče, pokaži mu.”

Meštar siđe s podijuma. Nije mogao biti mnogo stariji od Danka,ali je u sivoj odori i s okovratnikom od karika zračio dostojanstvenommudrošću mnogo starijeg čoveka. U rukama je imao staripergament. „Uveri se i sam, ser”, rekao je dok ga je odmotavao ipružao Danku.

Budalina Dank, tup kao topuz. Osetio je kako mu obrazi ponovogore. Oprezno je uzeo pergament od meštra pa je namrštenoosmotrio slova. Ni reč mu nije bila razumljiva, ali je poznavao voštanipečat ispod kitnjastog potpisa; troglavi zmaj kuće Targarjena. Kraljevpečat. Gledao je nekakvu kraljevsku odluku. Dank pomeri glavusleva udesno kako bi pomislili da čita. „Ima jedna reč koju ne moguda razaberem”, reče tren kasnije. „Jaje, dođi da pogledaš, ti imašbolji vid od mene.”

Dečak dolete do njega. „Koja reč, ser?” Dank pokaza. „Ta? Oh.”Jaje brzo pročita, onda pogleda Danka u oči i sitno klimnu glavom.

Potok je njen. Ima povelju. Dank se oseti kao da su ga udarili ustomak. Kraljev lični pečat. „Ovo... mora biti greška. Starčevi sinoviizginuli su u službi kralju, zašto bi mu veličanstvo oduzelo potok?”

„Da je kralj Deron bio manje milostiv čovek, Ozgrej je trebalo ibez glave da ostane.”

Na delić trena Dank beše potpuno zbunjen. „Šta ti to znači?”„Znači”, reče meštar Serik, „da je ser Justas Ozgrej buntovnik i

izdajnik.”„Ser Justas je izabrao crnog zmaja, a ne crvenog, u nadi da će

kralj Crna Vatra vratiti zemlje i zamkove koje su Ozgreji izgubili podTargarjenima”, reče gospa Rohana. „Najviše su priželjkivali Studenišanac. Njegovi sinovi su za izdajstvo platili krvlju. Kada je doneo kućinjihove kosti, a kćerku predao kraljevim ljudima za taoca, žena muse bacila s kule. Je li ti ser Justas to ispričao?” Osmeh joj je biožalostan. „Ne, pretpostavljam da nije.”

„Crni zmaj.” Zakleo si mač izdajniku, budalino. Jeo si izdajnikovhleb i spavao pod buntovnikovim krovom. „Moja gospo”, reče on,

pokušavajući da se snađe, „crni zmaj... to je bilo pre petnaestgodina. Ovo je sada, vlada suša. Čak i da je nekada bio buntovnik,ser Justasu i dalje treba voda.”

Crvena Udovica ustade i popravi haljinu. „Onda mu je bolje dase moli za kišu.”

Tada se Dank priseti Ozgrejevih reči na rastanku u šumi. „Akonećeš da mu daš njegov deo vode njega samog radi, učini to zaradnjegovog sina.”

„Njegovog sina?”„Adama. On je služio ovde kao paž i štitonoša tvog oca.”Lice gospe Rohane beše kamen. „Dođi ovamo.”Nije znao šta drugo da učini nego da posluša. Podijum je dodao

još dobru stopu njenoj visini, ali se svejedno Dank i dalje nadnosionad njom. „Klekni”, reče ona. On kleknu.

U šamar je unela svu svoju snagu, a bila je snažnija nego što jeizgledala. Obraz mu zabride i osetio je krv u ustima od napukle usne,ali ga nije zaista povredila. Na tren je Dank mogao samo da mislikako će je zgrabiti za tu dugačku riđu pletenicu i prebaciti je prekokolena, da je izdeveta po turu kao razmaženo derište. Uradim li to,ona će vrisnuti i dvadeset vitezova će uleteti da me ubije.

„Usuđuješ se da mi se obraćaš u Adamovo ime?” Nozdrve su jojse besno širile. „Ukloni se iz Studenog šanca, ser. Smesta.”

„Nisam hteo...”„Odlazi, ili ću naći dovoljno veliki džak za tebe, makar morala

sama da ga sašijem. Reci ser Justasu da mi dovede Benisa odMrkog štita koliko sutra, inače ja dolazim po njega s ognjem imačem. Razumeš li me? S ognjem i mačem!”

Obrednik Sefton uze Danka za ruku pa ga hitro izvede iz odaje.Jaje ih je pratio u stopu. „To baš nije bilo mudro, ser”, šaputao jedebeli obrednik dok ih je vodio do stepeništa. „Baš nije. SpomenutiAdama Ozgreja...”

„Ser Justas mi je rekao da joj je momak bio drag.”„Drag?” Obrednik je teško huktao. „Ona ga je volela, a on je

voleo nju. Nikad to nije otišlo dalje od poljupca ili dva, ali... za

Adamom je plakala posle Rujnotravnog polja, a ne za mužem kogajedva da je znala. Ona ser Justasa krivi za njegovu smrt, i to spravom. Momčiču je bilo tek dvanaest.”

Dank je znao šta znači nositi ranu. Kada god bi neko spomenuoPepelgaz, pomislio bi na tri dobra čoveka koja su tamo poginula dabi spasla njegovu nogu, i to bi svaki put zabolelo. „Reci mojoj gospida mi nije bila namera da je povredim. Zamoli je za oproštaj.”

„Uradiću sve što mogu, ser”, reče obrednik Sefton, „ali ti reci serJustasu da joj dovede Benisa i to brzo, inače će biti zlo po njega.Veliko zlo.”

Tek kada su zidovi i kule Studenog šanca nestali na zapadu iza njih,Dank se okrenuo ka Jajetu i rekao: „Šta je pisalo na onoj povelji?”

„To je darovnica, ser. Lordu Vimenu Veberu, od kralja. Zbognjegove verne službe u nedavnoj buni, lord Vimen i njegovi potomcidobijaju sva prava na Zelen-zlatnu vodu, od izvora u Potkovicama doobala Senovitog jezera. Takođe kaže da lord Vimen i njegovi potomciimaju prava da love crvenog jelena, vepra i zečeve u Votovoj šumikada god im se prohte, i da svake godine poseku dvadeset stabala.”Dečak se nakašlja. „Darovnica je međutim samo privremena. Nahartiji je pisalo da ako ser Justas umre bez muškog naslednika svojekrvi, Postojan će se vratiti kruni, a privilegije lorda Vebera će seokončati.”

Oni su bili maršali Severne krajine hiljadu godina. „Nisu starcuostavili ništa sem kule u kojoj će umreti.”

„I glave na ramenima”, reče Jaje. „Veličanstvo mu jeste ostaviloglavu, ser. Premda je bio buntovnik.”

Dank pogleda dečaka. „Ti bi mu je skinuo?”Jaje je morao o tome da razmisli. „Ponekad sam na dvoru služio

u kraljevom Malom veću. Oko toga su se često prepirali. Stric Belorje govorio da je, kada se ima posla s časnim dušmaninom, milosrđenajbolje. Ako poraženi veruje da će biti pomilovan, možda će položitimač i kleknuti. Inače će se tući do smrti i pobiti još vernih ljudi inedužnih. Ali lord Krvavi Gavran je rekao da kada pomiluješ

buntovnike samo seješ novu bunu.” Zvučao je veoma nesigurno.„Zašto bi ser Justas ustao protiv kralja Derona? On je bio dobar kralj,to svi kažu. Prisajedinio je Dornu kraljevstvu i Dornjane pretvorio unaše prijatelje.”

„To bi trebalo da pitaš ser Justasa.” Dank je mislio da znaodgovor, ali njega dečak ne bi želeo da čuje. Želeo je zamak salavom na kapiji, ali je dobio samo grobove među kupinama. Kadačoveku zakuneš mač, obećavaš da ćeš slušati i izvršavati, da ćeš seboriti za njega ako zatreba, da nećeš gurati nos u njegova posla ilisumnjati u to kome je odan... ali ser Justas je od Danka napraviobudalu. Rekao je da su mu sinovi izginuli boreći se za kralja, i pustiome je da verujem da je potok njegov. Veče ih je zateklo u Votovojšumi.

Za to je bio kriv Dank. Trebalo je da pođu pravo kući, istimputem kojim su došli, ali je on umesto toga poveo na sever, da jošjednom osmotre branu. Pomišljao je čak da pokuša sam da je rasturirukama, međutim Sedmoro i ser Lukas Dugi nisu bili takopredusretljivi. Kada su stigli do brane, videše da je čuvaju dvojicasamostrelaca s paukovim grbom na prsluku. Jedan je sedeo s bosimstopalima u otetoj vodi. Dank bi ga samo zbog toga rado zadavio, aliih je čovek čuo kako dolaze i brzo je napeo oružje. Njegov drug, još ibrži, već je i naciljao. Najbolje što je Dank mogao bilo je da ih mrko ipreteći gleda.

Posle toga više nisu mogli ništa sem da se vrate otkud su i došli.Dank nije poznavao te zemlje dobro kao ser Benis; bilo bi pravoponiženje izgubiti se u šumici kao što je Votova. Kada su pregazilipotok, sunce se spustilo nisko na obzorju i izlazile su prve zvezde,zajedno s rojevima mušica. Među visokim crnim drvećem, Jajeponovo postade pričljiv. „Ser? Onaj debeli obrednik kaže da se mojotac duri u Letnjim dvorima.”

„Reči su vetar.”„Moj otac se ne duri.”„Možda se i duri”, reče Dank. „Ti se duriš.”„Ne durim se, ser.” Namrštio se. „Je li tako?”„Ponekad. Mada ne često. Inače bi češće pio šljage.”

„Na kapiji si mi lupio šljagu.”„To ti je u najboljem slučaju bila šljaga-šala. Kad bih ti drmnuo

pravu šljagu, znao bi šta je.”„Crvena Udovica je tebi odvalila pravu šljagu.”Dank opipa natečenu usnu. „Ne moraš da se toliko raduješ.”

Tvom ocu niko nikad nije odvalio šljagu. Možda je zato princ Mekartakav kakav je. „Kada je kralj proglasio lorda Krvavog Gavrana zasvoju desnicu, tvoj otac je odbio da učestvuje u Veću i otišao je izKraljeve Luke u svoje sedište”, podsetio je Jaje. „Proveo je u Letnjimdvorima godinu, i još pola druge. Kako bi ti to nazvao ako nedurenjem?”

„Ja to zovem srdžbom”, izjavi Jaje uzvišeno. „Veličanstvo je zadesnicu trebalo da postavi mog oca. On mu je brat i najboljivojskovođa u kraljevstvu otkako strica Belora više nema. Lord KrvaviGavran nije čak ni pravi lord, tako ga samo zovu zbog neke glupaveučtivosti. On je čarobnjak i uz to i niskog roda.”

„Kopile, a ne niskog roda.” Krvavi Gavran možda nije istinskilord, ali jeste plemić s obe strane. Majka mu je bila jedna od mnogihmilosnica kralja Egona Bezvrednog. Kraljeva kopilad bila su mukaSedam kraljevstava od dana kada je stari kralj umro. Na samrti ih jesve pozakonio; ne samo Veliku kopilad kao što su Krvavi Gavran,Ljuti Čelik i Demon Crna Vatra, čije su majke bile gospe, već i onemanje, koje su mu rodile kurve i krčmarice, trgovačke kćeri,lakrdijašice i sve zgodne seljanke koje su mu zapale za oko. Vatra ikrv su reči kuće Targarjena, ali je Dank jednom čuo ser Arlana kakokaže da bi Egonove trebalo da glase: Operi je i dovedi mi je u krevet.

„Kralj Egon je sprao ljagu kopilanstva sa Krvavog Gavrana”,podsetio je Jaje, „isto kao i sa svih ostalih.”

„Stari prvoobrednik je rekao mom ocu da su kraljevi zakonijedno, a božji zakoni nešto drugo”, reče dečak tvrdoglavo. „Zakonitadeca začinju se u bračnoj postelji i s blagoslovom Majke i Oca, alikopilad se začinju iz požude i slabosti, tako je kazao. Kralj Egon jeproglasio da kopilad nisu kopilad, ali nije mogao da promeni njihovuprirodu. Prvoobrednik je rekao da su sva kopilad stvorena zaizdaju... Demon Crna Vatra, Ljuti Čelik, čak i Krvavi Gavran. Lord

Rečni je lukaviji od ove druge dvojice, rekao je, ali će se i on na krajupokazati kao izdajnik. Prvoobrednik je savetovao mog oca da uovoga nikada nema poverenja, niti u bilo koje drugo kopile, veliko ilimalo.”

Rođeni za izdaju, pomisli Dank. Rođeni iz požude i slabosti.Nikada im se ne sme verovati, bili veliki ili mali. „Jaje”, reče on, „zarnikad nisi pomislio da bih ja mogao biti kopile?”

„Ti, ser?” Momčić je izgledao zatečen tim pitanjem. „Nisi.”„Možda jesam. Majku nikada nisam upoznao, niti znam šta se s

njom zbilo. Možda sam se prekrupan rodio, pa ju je to ubilo.Verovatnije je bila neka kurva ili cura iz krčme. Dole u Buvljoj rupinećeš naći visokorođene gospe. A ako se ipak udala za mog oca...pa, šta je onda bilo s njim?” Dank nije voleo da ga podsećaju naživot pre nego što ga je našao ser Arlan. „U Kraljevoj Luci bila jejedna sirotinjska kuhinja gde sam prodavao pacove, mačke igolubove u zamenu za klin-čorbu. Kuvar je uvek tvrdio kako mi jeotac neki lopov ili secikesa. ‘Najverovatnije sam ga video navešalima’, govorio mi je, ‘ali su ga možda samo poslali na Zid.’ Kadasam bio štitonoša ser Arlanu, pitao sam ga možemo li jednog danada odemo tamo gore, da služimo u Zimovrelu ili nekom drugomsevernjačkom zamku. Pomišljao sam da kada bih samo mogao dastignem do Zida, možda bih naišao na nekog starca, veoma visokogstarca koji liči na mene. Ipak, nikada nismo otišli. Ser Arlan je rekaoda je sever prehladan za lutanje, a šume prepune vukova.”Odmahnuo je glavom. „Da skratim priču, ti si najverovatnije štitonošajednog kopileta.” Jaje jednom za promenu nije imao šta da kaže.Tama se zgušnjavala oko njih. Svici su sporo proletali izmeđudrveća, njihova svetalca kao mnoštvo lelujavih zvezda. Zvezda jebilo i na nebu, više zvezda nego što živ čovek može da nabroji, čak ida poživi koliko kralj Džeheris. Dank je trebalo samo da digne pogledpa da vidi stare prijatelje: Pastuva i Krmaču, Kraljevu krunu i Staričinfenjer, Galiju, Duha i Mesečevu devicu. Sever je međutim biooblačan i plavo oko Ledenog zmaja bilo je skriveno, plavo oko kojepokazuje na sever.

Kada su stigli u Postojan, mračan i visok na vrhu svoga brda,mesec se već digao. Bleda žuta svetlost lila je iz gornjih prozora

kule. Ser Justas je najčešće legao odmah posle večere, ali činilo seda je noćas drugačije. Čeka nas, znao je Dank.

Benis od Mrkog štita takođe je čekao. Našli su ga kako sedi nastepeništu zamka, žvaće kiselišće i oštri mač na mesečini. Sporostruganje kamena po čeliku nadaleko se čulo. Koliko god da je serBenis zapustio svoju odeću i telo, oružje je održavao dobro.

„Budalina se vratio”, reče Benis. „A ja oštrim čelik da te spasemod te Crvene Udovice.”

„Gde su ljudi?”„Treb i Mokri Vot na krovu drže stražu, za slučaj da Udovica

svrati u posetu. Ostali su cvileći otpuzali u krevet. Sve ih boli.Žestoko sam ih izmuštrao. Onoj gluperdi sam i malo krvi pustio, dase razbesni. Bolje se tuče kad je besan.” Osmehnuo se smeđim icrvenim osmehom. „Lepo si sredio njušku. Sledeći put nemoj svugdeda je guraš. Šta je žena rekla?”

„Namerava da zadrži vodu, a traži i tebe, što si posekao onogseljaka pored brane.”

„Znao sam da hoće.” Benis pljunu. „Mnogo gužve oko običnogkmeta. Trebalo bi da mi bude zahvalan. Žene vole čoveka sožiljcima.”

„Onda ti neće smetati da ti raseče nos, je li.”„To zajebi. Da hoću rasečen nos, sam bih ga sebi rasekao.”

Cimnuo je palcem nagore. „Ser Ništariju ćeš naći u njegovoj odaji,kako mašta o tome kakva je nekada bio sila.”

Jaje progovori. „Borio se za crnog zmaja.”Danku dođe da malom klepi šljagu, ali se smeđi vitez samo

nasmeja. „Naravno da jeste. Pa pogledaj ga samo. Zar ti deluje kaoneko ko će izabrati pobedničku stranu?”

„Ništa više od tebe. Inače ti ne bi bio ovde sa nama.” Dank seokrenu ka Jajetu. „Pobrini se za Groma i Meštra pa onda dođi gorekod nas.”

Kada je Dank ušao kroz podna vrata, stari vitez je u spavaćicisedeo blizu ognjišta, mada vatra nije bila upaljena. U ruci mu je bioočev pehar, težak srebrni pehar izrađen za nekog lorda Ozgreja još

pre Osvajanja. Krasio ga je zeleno-zlatni lav, izveden krhotinamažada i zlata, mada su neki komadići žada s vremenom ispali. Nazvuk Dankovih koraka stari vitez diže pogled i zatrepta, kao čovekšto se budi iz sna. „Ser Dankane. Vratio si se. Da li je Lukas Inčfildustuknuo kad te je video, ser?”

„Koliko sam video, nije, moj gospodaru. Pre bi se moglo reći dase samo dodatno rasrdio.” Dank je sve ispričao najbolje što jemogao, mada je preskočio ono s gospom Helisent, gde je ispaonajgora budala. Izostavio bi i šamar, ali usna mu se silno nadula i serJustas je to morao da primeti.

A kada je primetio, namrštio se. „Tvoja usna...”Dank je oprezno opipa. „Gospa me je ošamarila.”„Udarila te je?” Usta mu se otvoriše pa zatvoriše. „Udarila je

mog izaslanika, koji joj je došao pod barjakom sa zelen-zlatnimlavom? Usudila se da digne ruku na tebe?”

„Meku žensku ruku, moj gospodaru. Krvarenje je stalo i prenego što smo izašli iz zamka.” Stegnuo je pesnicu. „Ona hoće serBenisa, a ne tvoje srebro, i neće da sruši branu. Pokazala mi jepergament s nekim rečima i kraljev lični pečat. Piše da je potok njen.I...” Oklevao je. „Rekla je da si ti... da si...”

„...ustao sa crnim zmajem?” Ser Justas kao da se skupio.„Bojao sam se da će ti reći. Ako želiš da odeš iz moje službe, nećute sprečavati.” Stari vitez se zagleda u svoj pehar, mada šta je unjemu mogao da traži, Dank nije umeo reći.

„Rekao si mi da su ti sinovi izginuli boreći se za kralja.”„Tako i jeste bilo. Za istinskog kralja, Demona Crnu Vatru, Kralja

što nosi mač.” Starčev brk zaigra. „Ljudi crvenog zmaja zovu sebelojalisti, ali mi što odabrasmo crnog bili smo nekada jednako lojalni.Mada sada... svi ljudi što su stupali kraj mene da ustoliče princaDemona na Gvozdenom prestolu nestali su kao rosa na suncu.Može biti da sam ih samo sanjao. Ili će pre biti, lord Krvavi Gavran injegovi Gavranovi zubi uterali su im strah u kosti. Ne mogu svi bitimrtvi.”

Dank nije mogao to da porekne. Do tog trenutka nikada nijesreo čoveka koji se borio za Samozvanca. A sigurno jesam. Bilo ih je

na hiljade. Pola kraljevstva bilo je za crvenog zmaja, a pola za crnog.„Obe strane hrabro su se borile, uvek je govorio ser Arlan.” Mislio jeda će starom vitezu biti milo da to da čuje.

Ser Justas obema rukama stegnu vinski pehar. „Da je Demonpregazio Gvejna Korbreja... Da Vatrena Munja nije ubijen pred samubitku... da su Hajtauer, Tarbek, Oukhart i Batervel pomogli svomsvojom snagom, umesto da sede na dve stolice... da se ManfredLotston pokazao kao vera a ne kao nevera... da oluje nisu zadržalelorda Brekena koji je plovio s mirskim samostrelcima... Da Hitroprstićnije uhvaćen s ukradenim zmajevim jajima... toliko mnogo tih da,ser... da se bilo šta od toga drugačije zbilo, sve je moglo drugačije dase okonča. Onda bi nas zvali lojalistima, a crvene zmajeve bi pamtilikao ljude koji su se neuspešno borili da na otetom prestolu zadržesamozvanca Demona Krivorođenog.”

„Možda jeste tako, moj gospodaru”, reče Dank, „ali sve se desilokako se desilo. I to pre mnogo godina, a ti si pomilovan.”

„Da, pomilovani smo. Pod uslovom da kleknemo i damo imtaoca koji će obezbediti našu buduću vernost, Deron je oprostioizdajnicima i buntovnicima.” Glas mu je bio pun jeda. „Ja sam svojuglavu otkupio kćerkinim životom. Alisani je bilo sedam kada su jeodveli u Kraljevu Luku, a dvadeset kada je umrla, kao tiha sestra.Jednom sam otišao u Kraljevu Luku da je vidim, i nije htela čak ni samnom da razgovara, sa svojim rođenim ocem. Kraljeva milost jeotrovan dar. Deron Targarjen mi je ostavio život, ali mi je oduzeoponos, snove i čast.” Ruka mu zadrhta i vino se prosu, crveno, unjegovo krilo, ali starac to kao da ne primeti. „Trebalo je da odem sLjutim Čelikom u izgnanstvo, ili da poginem pored svojih sinova isvoga dobrog kralja. To bi bila smrt dostojna zelen-zlatnih lavova,potomaka tolikih gordih lordova i silnih ratnika. Deronova milost meje unizila.”

U njegovom srcu crni zmaj nikada nije umro, shvati Dank.„Moj gospodaru?”Beše to Jajetov glas. Dečak je ušao dok je ser Justas govorio o

svojoj smrti. Stari vitez ga trepćući pogleda kao da ga prvi put vidi.„Da, momče? Šta je?”

„Ako vam je po volji... Crvena Udovica je rekla da si se tipobunio da bi dobio njen zamak. To nije istina, je li?”

„Zamak?” Delovao je pometeno. „Studeni šanac... Studenišanac je Demon obećao meni, jeste, ali... nije to bilo zarad dobiti,ne...”

„Pa zašto onda?”, upita Jaje.„Zašto?” Ser Justas se namršti.„Zašto si postao izdajnik? Ako ne zbog zamka.”Ser Justas je dugo gledao dečaka pre nego što je odgovorio.

„Dete si, ne bi ti to razumeo.”„Znaš”, odgovori Jaje, „možda i bih.”„Izdaja je... samo reč. Kada se dva princa tuku oko stolice na

kojoj samo jedan može da sedi, i velika gospoda i prost svet morajuda se opredele. A pošto se bitka okonča, pobednike će slaviti kaoodane i verne ljude, a poraženi će zanavek biti prokaženi kaobuntovnici i izdajnici. To je moja sudbina.”

Jaje porazmisli malo o tome. „Da, moj gospodaru. Samo... kraljDeron je bio dobar čovek. Zašto si ti izabrao Demona?”

„Deron...” Ser Justas zaplete jezikom dok je izgovarao to ime iDank shvati da je ovaj pripit. „Deron je bio suvonjav i pogrbljen, strbuščićem koji mu je u hodu poskakivao. Demon je stajao pravo igordo, a stomak mu je bio ravan i čvrst kao hrastov štit. A umeo je ida se bori. Sekirom, kopljem i mlatom, mogao je da se meri sasvakim vitezom koga sam u životu video, ali je s mačem bio Ratniklično. Kada je princ Demon imao Crnu vatru u ruci, nije bilo čovekakoji je mogao da se s njim nosi... ni Alrik Dejn sa Zorom, ne, čak niZmajvitez sa Tamnom sestrom.

Znaš, Jaje, čoveka možeš proceniti po njegovim prijateljima.Deron se okružio meštrima, obrednicima i pevačima. Uvek je biložena što mu šapuću na uho, a dvor mu je bio pun Dornjana. Kako ine bi, kada je Dornjanku doveo u postelju, a svoju milu sestruprodao princu Dorne, mada je ona Demona volela. Deron je nosioisto ime kao Mladi Zmaj, ali kada mu je Dornjanka rodila sina,

nadenuo mu je ime Belor, po najslabijem kralju što je ikada sedeo naGvozdenom prestolu.

Dok Demon, međutim... Demon nije bio bogobojažljiv više negošto kralj mora da bude, a svi veliki vitezovi kraljevstva jatili su se okonjega. Lordu Krvavom Gavranu odgovaralo bi da se sva njihovaimena zaborave, tako da nam je zabranio da o njima pevamo, ali jasvejedno pamtim. Rob Rejn, Garet Sivi, ser Obri Ambrouz, lordGormon Pik, Crni Biren Cvetni, Crveni Očnjak, Vatrena Munja... LjutiČelik! Pitam vas, je li ikada bilo tako plemenite družine, takvog zborajunaka?

Zašto, momče? Pitaš me zašto? Zato što je Demon bio boljičovek. I starom kralju je to bilo jasno. Demonu je dao mač. Crnioganj, mač Egona Osvajača, oružje koje je držao svaki targarjenskikralj još od Osvajanja... on je taj mač stavio Demonu u ruke na dankada ga je proizveo u viteza, dečaka od dvanaest leta.”

„Moj otac kaže da je to bilo zato što je Demon bio mačevalac, aDeron nikada nije”, reče Jaje. „Zašto dati konja čoveku koji ne umeda jaše? Mač nije kraljevstvo, kaže on.”

Ruka starog viteza trznu se tako snažno da se vino prosu izsrebrnog pehara. „Tvoj otac je budala.”

„Nije”, reče dečak.Ozgrejevo lice iskrivi se od besa. „Pitao si me nešto i ja sam ti

odgovorio, ali drskost neću da trpim. Ser Dankane, češće treba damlatiš ovog malog. Mnogo mu učtivosti manjka. Ako ja moram to dauradim, i hoću...”

„Ne”, prekide ga Dank. „Nećeš. Ser.” Doneo je odluku. „Mrak je.Odlazimo u zoru.”

Ser Justas je pogođen zurio u njega. „Odlaziš?”„Iz Postojana. Iz tvoje službe.” Lagao si nas. Nazovi to kako

hoćeš, ali bilo je nečasno. Otkopčao je plašt, smotao ga i spustiostarcu u krilo.

Ozgrej usitni očima. „Da li ti je ona žena ponudila da stupiš unjenu službu? Ostavljaš me zarad postelje te kurve?”

„Ne znam je li ona kurva”, reče Dank, „veštica, trovačica ili neštopeto. Svejedno je, šta god da je. Odlazimo na drum, a ne u Studenišanac.”

„U jarak, hoćeš da kažeš. Ostavljaš me da bi vrebao poputvuka, da zaskačeš pošten svet na drumu.” Ruka mu se tresla. Peharmu ispade iz šake i rasu vino zakotrljavši se po podu. „Idi onda. Idi.Ne trebaš mi. Nikad nije ni trebalo da te primim. Odlazi!”

„Razumem, ser.” Dank mahnu i Jaje pođe za njim.

Te poslednje noći Dank je želeo da bude što je dalje moguće odJustasa Ozgreja, tako da su spavali dole u podrumu, s ostatkomskromne vojske Postojana. Beše to nemirna noć. Lim i crvenookiPejt su hrkali, jedan glasno a drugi neprekidno. Vlažna isparenjaispunjavala su podrum, dizala se kroz podna vrata odozdo iz jošnižih prostorija. Dank se bacakao i okretao na gruboj postelji, tonuou polusan, pa se naglo budio u tami. Ujedi iz šume žestoko su gasvrbeli, a u slami je bilo i buva. Jedva čekam da odem odavde, odstarca, od ser Benisa i svih ostalih. Možda je došao čas da povedeJaje nazad u Letnje dvore, da vidi svog oca. Ujutru će pitati malog zato, kada dobro odmaknu odavde.

Jutro je međutim delovalo daleko. Danku je glava bila punazmajeva, crvenih i crnih... puna zelen-zlatnih lavova, starih štitova,razgaženih čizama... puna potoka, šančeva, brana i povelja s velikimkraljevim pečatom koje nije umeo da pročita.

A tu je bila i ona, Crvena Udovica, Rohana od Studenog šanca.Video je njeno pegavo lice, njene tanke ruke, njenu dugačku riđupletenicu. Zbog toga je osećao grižu savesti. Trebalo bi da sanjam oTanseli. Previsoka Tansela, tako su je zvali, ali za mene nije bilaprevisoka. Ona mu je naslikala grb na štitu, a on ju je spasao odSvetlog Princa, ali je nestala čak i pre njegovog suđenja predSedmoro. Nije mogla da podnese da gleda moju smrt, često jegovorio Dank sebi, ali šta je on zasigurno znao? On je tup kaobuzdovan. Sama pomisao na Crvenu Udovicu bila je dovoljan dokazza to. Tansela mi se osmehnula, ali nikada se nismo zagrlili, nikada

se nismo poljubili, čak ni u obraz. Rohana ga je bar dodirnula; imanatečenu usnu kao dokaz. Ne budi glup. Nije ona za takve kao što siti. Previše je sitna, previše pametna i previše, previše opasna.

Pošto je napokon zaspao, Dank je sanjao. Trčao je proplankomu srcu Votove šume, trčao ka Rohani, a ona ga je gađala strelama.Svaka koju bi odapela letela je tačno i probadala ga kroz grudi, aipak je bol bio čudno sladak. Trebalo je da se okrene i pobegne, alije on umesto toga trčao ka njoj, trčao sporo kao što se uvek trči usnovima, kao da se sam vazduh u med prometnuo. Stigla je novastrela, pa još jedna. U njenom tobolcu kao da ih je bilo bezbroj. Očisu joj bile sive, zelene i pune vragolije. Haljina ti ističe boju očiju,hteo je da joj kaže, ali ona nije na sebi imala nikakvu haljinu, uopštenikakvu odeću. Preko malih grudi širile su se blede pegice, abradavice su joj bile crvene i tvrde kao bobice. Od strela je ličio navelikog ježa dok je padao pred njene noge, ali je svejedno nekakonašao načina da zgrabi njenu pletenicu. Jednim snažnim potezompovukao ju je dole na sebe i poljubio je.

Probudio se iznenada, od nečije vike.U mračnom podrumu vladao je metež. Kletve i jauci odzvanjali

su na sve strane, ljudi su gazili jedni druge dok su tražili koplja iličakšire. Niko nije znao šta se dešava. Jaje nađe lojanicu pa je upali,da bar malo osvetli odaju. Dank je prvi jurnuo uz stepenice. Zamalose sudario s Grbavim Semom, koji je jurio dole, hukćući kao meh inepovezano brbljajući. Dank je morao da ga stegne za oba ramenada ne padne. „Seme, šta je bilo?”

„Nebo”, projeca starac. „Nebo!” Od njega nisu mogli da čuju višeništa smisleno, pa su svi izašli na krov da pogledaju. Ser Justas jeveć bio tamo, stajao je u spavaćici uz grudobran i zurio u daljinu.

Sunce se rađalo na zapadu.Prođe dugačak tren pre nego što Dank shvati šta to znači. „Gori

Votova šuma”, reče on prigušenim glasom. Iz podnožja kule začušese Benisove kletve, bujica tako nečuvenog poganluka da bi možda iEgon Bezvredni pocrveneo. Grbavi Sem stade da se moli.

Bili su predaleko da razaberu plamenove, ali je crveni sjajobuhvatio pola zapadnog obzorja, a iznad sveta zvezde su nestajale.

Kraljeva kruna bila je već skoro nestala, zaklonjena velom dima štose diže.

S ognjem i mačem, rekla je.

Požar je plamteo do jutra. Te noći niko u Postojanu nije spavao. Nijeprošlo dugo pa su namirisali i dim, videli plamen kako igra u daljinipoput devojaka u grimiznim suknjama. Svi su se pitali hoće li ih vatraprogutati. Dank je stajao iza grudobrana, a oči su ga pekle dok jepogledom tražio jahače u noći. „Benise”, reče kada se mrki vitezpope žvaćući kiselišće, „ona tebe hoće. Možda bi trebalo da odeš.”

„Šta, da bežim?”, zanjaka on. „Na mom konju? Isto bih mogaoda odletim na nekoj od ovih prokletih kokošaka.”

„Onda se predaj. Samo će da ti raseče nos.”„Moj nos mi se sviđa ovakav kakav je, budalino. Nek pokuša da

me uhvati, pa ćemo videti ko će kome šta da raseče.” Sedeo jeprekrštenih nogu, naslonjen na zubac kule, pa je izvadio brus iz keseda naoštri mač. Ser Justas je stajao iznad njega. Tihim glasovimapričali su kako se vodi rat. „Lukas Dugi će nas očekivati kod brane”,čuo je Dank starog viteza kako govori, „tako da ćemo umesto togada joj spalimo useve. Oganj za oganj.” Ser Benis je smatrao da je toprava stvar, samo da bi možda trebalo da joj spale i mlin. „On je šestliga s druge strane zamka, Lukas Dugi nas neće tamo tražiti. Daspalimo mlin, i ubijemo mlinara, to će i te kako osetiti.”

I Jaje je slušao. Nakašljao se i pogledao Danka razrogačenimočima. „Ser, moraš da ih sprečiš.”

„Kako?”, upita Dank. Crvena Udovica će ih sprečiti. Ona i tajLukas Dugi. „Oni sad samo prave buku, Jaje. Preostalo im je ili to, ilida se upišaju u gaće. Nema to sad s nama više nikakve veze.” Neboje osvanulo sivo i maglovito, a vazduh je pekao oči. Dank jenameravao da pođu što ranije, mada posle neprospavane noći nijeznao koliko će daleko stići. Jaje i on su doručkovali kuvana jaja dokje Benis terao ostale napolje da ih ponovo muštra. To su Ozgrejeviljudi, a mi nismo, rekao je sebi. Pojeo je četiri jajeta. Ser Justas im je

bar toliko dugovao, po njegovom sudu. Jaje je pojeo dva. Zalili su ihpivom.

„Mogli bismo na Lepo ostrvo, ser”, rekao je dečak dok susakupljali svoje stvari. „Ako ih Gvozdenrođeni muče, lord Farmanmožda traži nove mačeve.”

To nije bila loša ideja. „Jesi li nekada bio na Lepom ostrvu?”„Nisam, ser”, reče Jaje, „ali pričaju da je lepo. I sedište lorda

Farmana je lepo. Zove se Lepi zamak.”Dank se nasmeja „Onda neka bude Lepi zamak.” Osećao se

kao da mu je s pleća dignuto veliko breme. „Postaraću se za konja imazgu”, rekao je kada je uvezao oklop konopljanim užetom. „Idi nakrov po našu posteljinu, štitonošo.” Tog jutra je najmanje od svegaželeo još jedan sukob sa zelen-zlatnim lavom. „Ako vidiš serJustasa, ostavi ga na miru.”

„Hoću, ser.”Napolju je Benis postrojio svoje regrute s kopljima i štitovima i

pokušavao je da ih nauči kako se napreduje u korak. Mrki vitez nijeobratio nimalo pažnje na Danka dok je ovaj išao dvorištem. Sve će ihodvesti u smrt. Crvena Udovica može ovde biti svakog časa. Jajeprolete kroz vrata kule i začegrta niz drvene stepenice s njihovomposteljinom. Ser Justas je stajao ukočeno na balkonu iznad njih, srukama položenim na krunište. Kada su im se pogledi sreli, brk mu jezadrhtao i brzo je okrenuo glavu. Vazduh je bio mutan od dima štoga je donosio vetar.

Benis je imao štit prebačen preko leđa, visok romboidni štit odnebojenog drveta, taman od bezbrojnih slojeva laka i sav okovangvožđem. Nije imao nikakav grb, samo pupak u sredini, koji je Dankapodsećao na nekakvo veliko, čvrsto zatvoreno oko. Slepo koliko je ion. „Kako nameravaš da se boriš s njom?”, upita Dank.

Ser Benis, usta crvenih od kiselišća, osmotri svoje vojnike. „Stoliko malo kopalja ne može se držati brdo. Mora da bude kula. Svićemo se sakriti unutra.” Pokazao je glavom ka vratima. „Ima samojedan ulaz. Dići ćemo drveno stepenište, i nema kako da nam priđu.”

„Dok ne naprave svoje stepenište. Mogu poneti i užad i kuke, pase stuštiti na vas s krova. Osim ako ne budu prosto stajali podalje sa

samostrelima i načičkali vas strelicama kad pokušate da odbranitevrata.”

Tikve, Pasulji i Ječmovi pomno su slušali. Sve njihove hrabrepriče razvejale su se, mada nije bilo ni daška vetra. Stajali su stežućisvoje naoštreno kolje i gledali Danka i Benisa i jedni druge.

„Od ovih ovde nećeš imati nikakve vajde”, reče Dank pokazavšiglavom na odrpanu ozgrejsku vojsku. „Ako ih ostaviš na otvorenom,vitezovi Crvene Udovice iseći će ih na rezance, a u kuli njihovakoplja ničemu ne služe.”

„Mogu da bacaju stvari s krova”, reče Benis. „Treb vešto bacakamenje.”

„Pa, mogao bi valjda da baci kamen ili dva, dok mu nekiUdovičin samostrelac ne prosvira grlo.”

„Ser?” Jaje je stajao pored njega. „Ser, ako nameravamo daodemo, bolje da smesta pođemo, pre nego što Udovica stigne.”

Mali je bio u pravu. Ako odugovlačimo, ostaćemo zarobljeniovde. „Pusti ih da odu, Benise.”

„Šta, da izgubimo svoje smele momke?” Benis je pogledaoseljake pa je zanjakao od smeha. „Da niste ni mrdnuli”, upozorio ihje. „Lično ću proburaziti svakog ko proba da beži.”

„Samo se usudi, pa ću ja da proburazim tebe.” Dank potežemač. „Odlazite kući, svi vi”, reče kmetovima. „Vraćajte se u sela ividite je li vam vatra poštedela domove i useve.”

Niko se nije ni pomerio. Mrki vitez je zurio u njega, a usta su muradila. Dank se pravio da ga ne vidi. „Krenite”, ponovio je kmetovima.Kao da mu je neki bog stavio tu reč u usta. Ne Ratnik. Postoji li bogza budale? „Odlazite!”, ponovio je, ovog puta na sav glas. „Uzmitekoplja i štitove, ali odlazite inače nećete doživeti sutrašnji dan.Hoćete li ponovo da poljubite svoju ženu? Hoćete li da zagrlite decu?Odlazite kući! Da niste svi ogluveli?”

Nisu. Izbi luda trka među kokoškama. Veliki Rob zgazi kvočkudok je bežao, Pejt zamalo prosu creva Vilu Pasulju kad se sapleo osopstveno koplje, ali se svejedno hitro razbežaše. Tikve odoše najednu stranu, Pasulji na drugu, Ječmovi na treću. Ser Justas je

odozgo vikao na njih, ali se na njega niko nije osvrtao. Bar su zanjega gluvi, pomisli Dank.

Kada je stari vitez izašao iz kule i spustio se niz stepenište,među kokoškama su stajali samo Dank, Jaje i Benis. „Vratite se!”,viknuo je ser Justas za svojom vojskom koja je brzo odmicala.„Nemate moju dozvolu da odete. Nemate moju dozvolu!”

„Džaba, moj gospodaru”, reče Benis. „Odoše.”Ser Justas se okomi na Danka, a brk mu je igrao od besa. „Nisi

imao prava da ih otpustiš. Nisi imao prava! Rekao sam im da ne idu,zabranio sam im to. Zabranio sam tebi da ih otpustiš.”

„Nismo te čuli, moj gospodaru.” Jaje skide šešir da rastera dim.„Kokoške su preglasno kokodakale.”

Starac se spusti na najniži stepenik Postojana. „Šta ti je onažena ponudila da me izdaš?”, upita Danka poraženim glasom.„Koliko ti je zlata dala da rasteraš moje momke i ostaviš me ovdesamog, njoj na milost i nemilost?”

„Nisi sam, moj gospodaru.” Dank vrati mač u korice. „Ja samspavao pod tvojim krovom i jutros sam jeo tvoja jaja. Još ti dugujemnekakvu službu. Neću se odvući podvijenog repa. Moj mač je jošovde.” Dodirnuo je balčak.

„Jedan mač.” Stari vitez sporo se osovi na noge. „Šta možejedan mač protiv te žene?”

„Za početak, da proba da je otera s tvoje zemlje.” Dank je želeoda se oseća tako sigurno kao što je zvučao.

Brk starog viteza drhtao je pri svakom njegovom udahu. „Da”,reče on naposletku. „Bolje otići smelo nego se kriti iza kamenihzidova. Bolje umreti kao lav nego kao zec. Mi smo hiljadu godina bilimaršali Severne krajine. Moram po oklop.” Pošao je uz stepenice.

Jaje je odozdo gledao Danka. „Nisam znao da imaš rep, ser”,reče dečak.

„Hoćeš šljagu?”„Neću, ser. Hoćeš ti svoj oklop?”„Hoću oklop”, odgovori Dank, „i još nešto.”

Raspravljali su da li ser Benis treba da pođe s njima, ali mu jena kraju ser Justas naredio da ostane i drži kulu. Od njegovog mačaneće biti mnogo koristi kod odnosa snaga koji ih čeka, a ako gaugleda, Crvena Udovica bi mogla samo dodatno da se razjari.

Mrkog viteza nije trebalo posebno ubeđivati. Dank mu jepomogao da izbije gvozdene klinove koji su držali gornje stepenice.Benis se uspentrao na njih, odvezao staro konopljano uže i povukaoga svom snagom. Škripeći i stenjući, drveno stepenište se diže,ostavivši deset stopa praznine između najvišeg kamenog stepenika ijedinog ulaza u kulu. Grbavi Sem i njegova žena ostali su unutra.Kokoške će morati same da se snađu. Ser Justas se okrenu u sedlusvog zelenka pa viknu: „Ako se ne vratimo do noći...”

„...odjahaću u Visoki Sad, moj gospodaru, i ispričati lordu Tirelukako ti je ta žena spalila šumu a tebe mučki ubila.”

Dank je pratio Jaje i Meštra nizbrdo. Starac je išao za njima, aoklop mu je tiho čegrtao. Vetar je napokon počeo da duva i čuo jelepršanje sopstvenog plašta.

Tamo gde je nekada bila Votova šuma zatekli su zadimljenozgarište. Vatra je mahom bila zgasla kada su stigli do šume, ali je tu itamo poneki deo još goreo, vatreno ostrvo u moru pepela i žara.Drugde su stabla izgorelog drveća štrčala u nebo kao garava koplja.Drugo drveće palo je i ležalo preko zapadnog puta, s granama crnimi slomljenim, a mutne crvene vatre tinjale su unutar njihovih šupljihsrca. I na šumskom tlu bilo je vrelih mesta, i mesta gde je dimpolegao po vazduhu kao vrela siva magla. Ser Justasa je obuzeonapad kašlja i Dank se nekoliko trenutaka bojao da će starac moratinazad, ali ga je na kraju to prošlo.

Projahali su pored lešine crvenog jelena, a kasnije porednečega što je mogao biti jazavac. Ništa nije živelo, sem muva. Muveizgleda mogu sve da prežive.

„Polje vatre sigurno je ovako izgledalo”, reče ser Justas. „Tu sunaši jadi otpočeli, pre dvesta godina. Poslednji od zelenih kraljeva natom je polju stradao, okružen cvetom Hvata. Moj otac je pričao kakoim je zmajski plamen istopio mačeve u rukama. Posle su sečivapokupili i od njih iskovali Gvozdeni presto. Visoki Sad je od kraljevaprešao kućeupraviteljima, a Ozgreji su se osipali i slabili, sve dok

maršali Severne krajine nisu postali tek puki vitezovi zakleti navernost Rovenima.”

Dank na to nije imao ništa da kaže, tako da su neko vremećutke jahali, sve dok se ser Justas nije nakašljao i rekao: „SerDankane, sećaš li se priče koju sam ti ispričao?”

„Možda, ser”, odgovori Dank. „Koje?”„O Malom Lavu.”„Sećam se. Bio je najmlađi od pet sinova.”„Dobro.” Ponovo se nakašljao. „Kada je posekao Lansela

Lanistera, zapadnjaci su se okrenuli i vratili. Bez kralja nije bilo rata.Shvataš li šta govorim?”

„Da”, reče Dank oklevajući. Da li bih mogao da ubijem ženu?Jednom za promenu Dank je želeo da bude tup kao topuz. Do togane sme da dođe. Ne smem dozvoliti da do toga dođe.

Nekoliko zelenih stabala još je stajalo na mestu gde je zapadniput prelazio Zelen-zlatnu vodu. Debla su im s jedne strane bilačađava i crna. Odmah iza njih, tamno se presijavala voda. Plavo izeleno, pomisli Dank, ali zlata više uopšte nema. Dim je zakriosunce.

Ser Justas zastade kada je stigao do obale. „Svetu samzakletvu položio. Neću preći taj potok dokle god je zemlja s drugestrane njena.” Stari vitez je ispod požutelog ogrtača imao oklop. Obedru mu je visio mač.

„Šta ako ona uopšte ne dođe, ser?”, upitao je Jaje.S ognjem i mačem, pomisli Dank. „Doći će.”I došla je, za manje od sata. Prvo su im čuli konje, a onda tihi

metalni zveket oklopa, sve glasnije. Zbog oblaka dima bilo je teškoodrediti koliko su daleko, sve dok se njen barjaktar nije probio kroziscepkanu sivu zavesu. Koplje mu beše okrunjeno gvozdenimpaukom obojenim u belo i crveno, a crni barjak Vebera beživotno jevisio ispod njega. Kada ih je video preko vode, zaustavio se na obali.Ser Lukas Inčfild se pojavio delić trena kasnije, oklopljen od glave dopete.

Tek se tada pojavila i sama gospa Rohana, na vranoj kobiliukrašenoj trakama srebrnaste svile, nalik na paukovu mrežu.Udovičin plašt beše sazdan od istoga. Nadimao se na njenimramenima i člancima, lagan kao sam vazduh. Na sebi je imala ioklop od zelenih lakiranih pločica optočen zlatom i srebrom.Savršeno je pristajao njenom stasu, izgledala je u njemu kaoodevena u letnje lišće. Dugačka riđa pletenica visila joj je sa strane iposkakivala dok je jahala. Obrednik Sefton jahao je zajapuren krajnje, na velikom zelenku. S njene druge strane bio je njen mladimeštar Serik na mazgi.

Za njom je došlo još vitezova, pet-šest njih, u pratnji isto tolikoštitonoša. Na kraju je stupala povorka samostrelaca u sedlima, pa seraširila s obe stane puta stigavši do Zelen-zlatne vode i ugledavšiDanka kako ih čeka s druge strane. Sve u svemu, bilo je tri i tridesetboraca, ne računajući obrednika, meštra i samu Udovicu. Jedanvitez zapade Danku za oko: zdepasta i ćelava bačva od čoveka uoklopu, s besnim licem i ružnom gukom na vratu.

Crvena Udovica potera kobilu do obale potoka. „Ser Juštase,ser Dankane”, viknu ona preko vode, „videli smo požar kod vas kakogori u noći.”

„Videli ste?”, uzvrati ser Justas uzvikom. „Jeste, videli ste...pošto ste ga podmetnuli.”

„To je pogana optužba.”„Za pogano zlodelo.”„Ja sam sinoć spavala u svojoj postelji, okružena svojim

gospama. Probudila me je vika sa zidina, kao i sve ostale. Starci suse penjali strmim stepeništem kule da pogledaju, a odojčad su videlacrveno svetlo i plakala od straha. I to je sve što ja znam o tvompožaru, ser.”

„Ti si ga podmetnula, ženo”, bio je uporan ser Justas. „Moješume više nema. Nema, čuješ li!”

Obrednik Sefton se nakašlja. „Ser Justase”, zagrme on, „imapožara i u Kraljevoj šumi, pa čak i Kišegori. Zbog suše su sve našešume kao suvarak.”

Gospa Rohana diže ruku i pokaza. „Pogledaj moja polja,Ozgreju. Kako su suva. Bila bih luda da podmetnem požar. Da jevetar promenio pravac, plamen bi lako preskočio potok i spalio mipola useva.”

„Lako?”, viknu ser Justas. „Moja je šuma izgorela, a ti si jespalila. Verovatno si neku veštičju čin bacila da poteraš vetar, kaošto si svojim mračnim činima ubila muževe i braću!”

Lice gospe Rohane otvrdnu. Dank je video taj izraz u Studenomšancu, taman pre nego što će ga ošamariti. „Brbljarije”, reče onastarcu. „Neću više da trošim reči na tebe, ser. Predaj Benisa odMrkog štita ili ćemo doći da ga odvedemo.”

„To nećete”, objavi ser Justas zvonkim glasom. „To nikakonećete.” Brk mu zaigra. „Ni koraka dalje. Ova strana potoka je moja,i ovde niste poželjni. Moje gostoprimstvo nemate. Ni hleba i soli, čakni hlada i vode. Dolazite kao uljezi. Zabranjujem vam da kročite nazemlju Ozgreja.”

Gospa Rohana povuče pletenicu preko ramena. „Ser Lukase”,beše sve što je rekla. Inčfild dade znak, samostrelci sjahaše,zategnuše tetive kukom i uzengijom, pa izvadiše strelice iz tobolaca.„Dakle, ser”, viknu gospa kada je svaki samostrel bio napet, dignut ispreman, „šta mi to zabranjuješ?”

Danku je bilo dosta. „Ako pređete potok bez dozvole, kršitekraljev mir.”

Obrednik Sefton potera konja napred. „Kralj neće znati niti će gaza to biti briga”, viknu on. „Svi smo mi Majčina deca, ser. Nje zarad,skloni se.”

Dank se namršti. „Ja o bogovima ne znam mnogo, obredniče...ali zar nismo i Ratnikova deca?” Protrljao se po zatiljku. „Ako probateda pređete, zaustaviću vas.”

Ser Lukas Dugi se nasmeja. „Evo jednog viteza lutalice kome jelutanje dosadilo, moja gospo”, reče on Crvenoj Udovici. „Samo dajznak pa ćemo ga načičkati. Na ovoj razdaljini strelice probijaju oklopkao da je od papira.”

„Ne. Još ne, ser.” Gospa Rohana ga je proučavala prekopotoka. „Vi ste dva čoveka i dečak. Nas smo troje i trideset. Kako

misliš da nas zaustaviš?”„Reći ću ti”, reče Dank. „Ali samo tebi.”„Kako želiš.” Kucnula je petama konja i ujahala u potok. Kada je

voda stigla kobili do trbuha, stala je da sačeka. „Evo me. Priđi, ser.Obećavam da te neću zašiti u džak.”

Ser Justas uze Danka za ruku pre nego što je stigao daodgovori. „Idi tamo kod nje”, reče stari vitez, „ali ne zaboravi naMalog Lava.”

„Kako ti kažeš, moj gospodaru.” Dank hodom potera Gromadole u vodu. Zaustavio se pored nje i rekao: „Moja gospo.”

„Ser Dankane.” Podigla je ruku i položila dva prsta na njegovunatečenu usnu. „Jesam li ja ovo uradila, ser?”

„U poslednje vreme me nije ošamario niko drugi, moja gospo.”„To je bilo ružno s moje strane. Kršenje zakona gostoprimstva.

Dobri obrednik me je grdio.” Zagledala se preko vode u ser Justasa.„Adama jedva da još pamtim. To je bilo pre više od pola mog života.Mada, pamtim da sam ga volela. Od onih posle nisam volelanijednog.”

„Otac ga je položio u kupine, s braćom”, reče Dank. „Voleo jekupine.”

„Sećam se. Nekada mi ih je brao, pa smo ih jeli s pavlakom.”„Kralj je pomilovao starca zbog Demona”, reče Dank. „Krajnje je

vreme da ga ti pomiluješ zbog Adama.”„Daj mi Benisa pa ću razmislim o tome.”„Benis nije moj da ti ga dajem.”Ona uzdahnu. „Radije bih da te ne ubijem.”„Radije bih da ne poginem.”„Onda mi daj Benisa. Odseći ćemo mu nos pa ćemo ga vratiti i

to će biti kraj te priče.”„Ipak, neće”, reče Dank. „Tu će i dalje stajati brana s kojom

mora nešto da se uradi, kao i požar. Hoćeš li nam predati ljude kojisu to uradili?”

„U šumi je bilo svitaca”, reče ona. „Možda su oni izazvali požar,sa svojim malim fenjerima.”

„Sada dosta zavitlavanja, moja gospo”, upozori je Dank. „Ovonije čas za to. Sruši branu i pusti ser Justasa da dobije vodu, kaonadoknadu za šumu. To je pošteno, zar ne?”

„Moglo bi biti, da sam ja potpalila šumu. Ali nisam. Bila sam uStudenom šancu, na sigurnom u krevetu.” Pogledala je dole u vodu.„Šta nas može sprečiti da pregazimo pravo preko potoka? Da nisirazbacao gvozdene šiljke među kamenjem? Sakrio strelce u pepelu?Reci mi šta misliš da će nas zaustaviti.”

„Ja.” Skinuo je jednu oklopljenu rukavicu. „U Buvljoj rupi uveksam bio krupniji i jači od ostalih dečaka, tako da sam ih mlatio do krvii otimao im stvari. Stari me je naučio da to ne radim. To je pogrešno,rekao je, a sem toga, mali dečaci ponekad imaju stariju braću. Na,pogledaj ovo.” Dank skide prsten s prsta pa joj ga pruži. Morala je dapusti pletenicu da bi ga uzela.

„Zlato?”, reče ona kada oseti težinu. „Šta je to, ser?” Okrenulaga je u šaci. „Pečatnjak. Zlato i oniks.” Zelene oči joj usitniše dok jeproučavala žig. „Gde si to našao, ser?”

„U čizmi. Umotano u krpe i nabijeno u prste.”Prsti gospe Rohane stegnuše se oko njega. Pogledala je Jaje i

ser Justasa. „Izložio si se velikom riziku kada si mi ovo pokazao, ser.Ali kako nam to pomaže? Ako naredim svojim ljudima da pređu...”

„To bi značilo da ja moram da se borim” , reče Dank.„I da pogineš.”„Najverovatnije”, reče on, „a onda bi se Jaje vratio tamo odakle

je i ispričao šta se ovde zbilo.”„Ne ako pogine i on.”„Mislim da ti ne bi ubila desetogodišnje dete”, reče on, nadajući

se da ne greši. „Ili bar ne ovo dete. Tamo imaš tri i trideset ljudi, kaošto si rekla. A ljudi pričaju. Posebno onaj debeli. Koliko god dubokoda iskopaš grobove, priča će se pročuti. A onda, pa... ujed pegavogpauka može da ubije lava, ali je zmaj sasvim drugačija zverka.”

„Radije bih da budem zmajev prijatelj.” Probala je prsten. „Bio jeprevelik čak i na njenom palcu. „Zmaj ili ne, moram dobiti Benisa odMrkog štita.”

„Ne.”„Ti si sedam stopa tvrdoglavosti.”„Manje jedan palac.”Vratila mu je prsten. „Ne mogu da se vratim u Studeni šanac

praznih šaka. Reći će da Crvena Udovica više ne ubada oštro kaopre, da je preslaba da sprovodi pravdu, da ne može da zaštiti svojekmetove. Ti to ne razumeš, ser.”

„Mogao bih.” Bolje nego što znaš. „Sećam se kako je jednomneki neznatni lord u olujnim zemljama primio ser Arlana u službu, damu pomogne u borbi protiv nekog drugog neznatnog lorda. Kadasam starog upitao oko čega se tuku, ovaj je odgovorio: ‘Ni oko čega,momče. Kao da se u pišanju takmiče.’”

Gospa Rohana uputi mu preneražen pogled, ali je uspela da gazadrži samo delić trena pre nego što ga zameni obestan osmeh. „Uživotu sam čula hiljadu praznih učtivosti, ali si ti prvi vitez koji jepreda mnom rekao pišanje.” Pegavo lice joj se smrači. „Tatakmičenja u pišanju su ono po čemu lordovi procenjuju jednidrugima snagu i teško onome ko pokaže slabost. Žena mora da pišadvaput dalje, ako se nada da će vladati. Još ako je ta žena sitnograsta... Lord Stekhaus priželjkuje moju Potkovicu, ser Kliford Konklintvrdi da mu Senovito jezero pripada od davnina, oni bedni Darveližive od krađe stoke... a pod sopstvenim krovom imam LukasaDugog. Svakog jutra se budim pitajući se je li to dan kada će me onna silu uzeti za ženu.” Ruka joj se stegnu oko pletenice, snažno kaooko užeta o kome visi iznad provalije. „Znam da to želi. Uzdržava sesamo iz straha od moje srdžbe, baš kao što Konklin, Stekhaus iDarveli pažljivo stupaju kada imaju posla s Crvenom Udovicom. Akoneko od njih makar i na tren pomisli da sam postala slaba i meka...”

Dank vrati prsten na prst i poteže bodež.Udovičine oči se razrogačiše kada ugleda goli čelik. „Šta to

radiš?”, upita. „Da nisi s uma sišao? Tuce samostrela upereno je utebe.”

„Htela si krv za krv.” Prislonio je bodež na obraz. „Pogrešno su tirekli. Nije Benis isekao onog kopača, nego ja.” Pritisnuo je brid čelikana lice i povukao naniže. Kada je otresao krv sa sečiva, nekolikokapljica poškropi njeno lice. Još pegica, pomisli on. „Eto, CrvenaUdovica je dobila što joj pripada. Obraz za obraz.”

„Ti si potpuno lud.” Dim joj je ispunio oči suzama. „Da si boljegporekla, uzela bih te za muža.”

„Jeste, moja gospo. A da svinje imaju krila, krljušt i da bljujuvatru, bile bi isti zmajevi.” Dank vrati nož u kanije. Lice je počinjaloda ga peče. Krv mu je lila niz obraz i kapala na goržet. Od tog mirisaGrom zafrkta i stade da pljuska kopitima. „Daj mi ljude koji supodmetnuli požar u šumi.”

„Niko nije podmetnuo požar u šumi”, reče ona, „ali ako je touradio neki moj čovek, namera mu je bila da mi udovolji. Kako moguda ti predam takvog čoveka?” Ponovo je pogledala svoju pratnju.„Bilo bi najbolje da ser Justas samo povuče optužbu.”

„Pre će svinje da bljuju vatru, moja gospo.”„Ako je tako, moram da objavim svoju nevinost pred bogovima i

pred ljudima. Reci ser Justasu da zahtevam izvinjenje... ili suđenje.Izbor je njegov.” Okrenula je konja da odjaše nazad svojim ljudima.

Potok će im biti bojište.Obrednik Sefton je zagazio i izgovorio molitvu, zazivajući Oca

na nebesima da pogleda ta dva čoveka i da im pravično sudi,Ratnika da podari snage čoveku čija je strana u pravu, Majku zamilost za lažova, da mu se oproste gresi. Pošto je dovršio molitve,poslednji put se okrenuo ka ser Justasu Ozgreju. „Ser”, rekao je,„ponovo te preklinjem, povuci optužbu.”

„Neću”, reče starac, zadrhtalog brka.Debeli obrednik se okrenu gospi Rohani. „Snaho, ako si to

uradila, priznaj krivicu i ponudi ser Justasu neku nadoknadu zašumu. Inače mora poteći krv.”

„Moj megdandžija će dokazati moju nevinost pred bogovima ipred ljudima.”

„Suđenje borbom nije jedini način”, reče obrednik, do pojasa uvodi. „Hajdemo u Zlatogaj, preklinjem vas oboje, da iznesemo stvarpred lorda Rovena, da on presudi.”

„Nikada”, reče ser Justas. Crvena Udovica odmahnu glavom.Ser Lukas Inčfild pogleda gospu Rohanu, lica potamnelog od besa.„Ima da se udaš za mene kada se jednom ova lakrdijaška farsaokonča. Kao što je tvoj gospodar otac želeo.”

„Moj gospodar otac te nije poznavao kao ja”, uzvrati ona.Dank kleknu pored Jajeta, pa vrati pečatnjak dečaku u šaku;

četiri troglava zmaja, dva i dva, grb Mekara, princa od Letnjih dvora.„Nazad u čizmu”, reče, „ali ako se desi da poginem, idi najbližemprijatelju svog oca, pa mu reci da te vodi u Letnje dvore. Nepokušavaj da sam pređeš čitav Hvat. Pazi da to ne zaboraviš, inačeće moj duh doći da ti odvali šljagu.”

„Razumem, ser”, reče Jaje, „ali pre bih da ne pogineš.”„Previše je vruće da se gine.” Dank stavi kacigu i Jaje mu

pomože da je pričvrsti uz goržet. Krv mu je bila lepljiva na licu, madaje ser Justas otkinuo komad svog plašta da zaustavi krvarenje.Ustao je i prišao Gromu. Vetar je uglavnom razvejao dim, video jedok je skakao u sedlo, ali nebo još beše mračno. Oblaci, pomisli on,tamni oblaci. Odavno ih nije bilo. Možda je to znamenje. Samo, je lidobro za njega ili za mene? Dank se nije dobro snalazio saznamenjima.

Na drugoj strani potoka, izjahao je i ser Lukas. Konj mu je trkaćimrkov; sjajna životinja, hitra i snažna, ali ne krupna kao Grom.Međutim ono što je konju nedostajalo u veličini, nadoknađivao jeoklop; na sebi je imao oklop za vrat i glavu i laki verižni pokrovac.Sam ser Lukas imao je na sebi crni lakirani oklop i srebrnastuverižnjaču. Pauk od oniksa zlokobno je čučao navrh njegove kacige,ali je na štitu imao sopstveni grb: kosa greda od crno-belih kvadrata,na svetlo-sivom polju. Dank je gledao ser Lukasa kako ga daještitonoši. Ne namerava da ga koristi. Kada mu je drugi štitonošadoneo ubojnu sekiru, znao je zašto. Sekira je bila dugačka i

smrtonosna, s okovanom držaljom, teškim sečivom i oštrim šiljkompozadi, ali je bila dvoručno oružje. Lukas Dugi će morati da sepouzda u oklop da ga zaštiti. Moram ga naterati da zažali zbog teodluke.

Njemu je štit bio na levoj ruci, štit na kome mu je Tanselanaslikala njegov brest i zvezdu padalicu. Dečja pesmica odjeknu mukroz glavu. Hraste i gvožđe, čuvajte mi grudi, da me ne progutapakao hudi. Isukao je dugački mač iz korica. Njegova težina prijalamu je u ruci.

Mamuznuo je Groma i polako poterao velikog jurišnog ata uvodu. Na drugoj strani potoka ser Lukas uradi isto. Dank je išaoudesno, da izloži Lukasu svoj levi bok, zaštićen štitom. Ser Lukasnije bio spreman da mu prepusti tu prednost. Hitro je okrenuo konja,pa su se sudarili u vrtlogu sivog čelika i zelenih kapljica. Ser Lukasudari sekirom. Dank je morao da se izvije u sedlu da je dočekaštitom. Silina udarca prostruja mu rukom tako da mu zubizacvokotaše. On odgovori udarcem mača, bočnim zamahom kojipogodi drugog viteza ispod dignute ruke. Čelik zaškripa o čelik imegdan otpoče.

Inčfild je terao konja ukrug nastojeći da obiđe na Dankovunezaštićenu stranu, ali se Grom okretao da ga dočeka, pokušavajućida zubima dohvati drugog konja. Ser Lukas je upućivao jedan strašniudarac za drugim, uspravljajući se u uzengijama da bi uneo u udaracsvu svoju težinu i snagu. Dank je pomerao štit da dočeka udarce.Pogrbljen iza hrastovine, sekao je po Inčfildovim rukama, bedru inogama, ali je oklop odbijao udarce. Obišli su tako krug, pa jošjedan, a voda im je zapljuskivala noge. Ser Lukas je napadao aDank se branio, tražeći neku slabost kod protivnika.

Napokon je ugleda. Svaki put kada bi ser Lukas dizao sekiru zanov udarac, ispod ruke mu se pojavljivao otvor. Tu su bile verižnakošulja i tvrda koža, a ispod i postava, ali ne i čelične ploče. Dank jedržao štit visoko, pokušavajući da odredi pravi trenutak za napad.Još malo. Još malo. Sekira udari, iščupa se, diže. Sad! ObodeGroma, natera ga bliže i ubode dugačkim mačem, da utera vrh krozotvor.

Razmak međutim nestade jednako brzo kao što se pojavio. Vrhmača mu ogreba rondel i Dank, previše istegnut, zamalo ne pade izsedla. Sekira se uz tresak spusti, iskrivi gvozdeni okov Dankovogštita, ulubi mu kacigu sa strane i okrznu Groma po vratu.

Konj prestravljeno njisnu i prope se, očiju prevrnutih od bola, aoštri bakarni miris krvi ispuni vazduh. Razmahnuo se potkovanimkopitima baš kada se ser Dugi približio. Jedno ga pogodi u lice,drugo u rame. Onda se Grom sruši na njegovog konja.

Sve se desilo u treptaju oka. Dva konja padoše isprepletena,ritajući se i grizući jedan drugoga, komešajući vodu i mulj. Dankpokuša da skoči iz sedla, ali mu se jedno stopalo zaglavilo uuzengijama. Pao je potrbuške i očajnički usisao vazduh pre nego štomu voda pohrli u kacigu kroz prorez za oči. Noga mu je još bilazarobljena i osetio je zversko Gromovo cimanje, koje mu zamalo neiščupa nogu iz bedra. Jednako brzo bio je slobodan, okretao se,tonuo. Na tren je bespomoćno mlatarao po vodi. Svet je bio plav,zelen i smeđ.

Težina oklopa povukla ga je dole sve dok mu ramena ne udarišeu korito. Ako je tamo dole, gore je u suprotnom pravcu. Dankoveoklopljene šake zagrabiše po kamenju i pesku i on nekako privučenoge pod sebe i ustade. Ljuljao se, sa njega je kapao mulj, voda jecurila iz proreza za disanje u njegovoj ulubljenoj kacigi, ali je ipakstajao. Usisa vazduh.

Izubijani štit još mu je bio na levoj ruci, ali su mu korice bileprazne, a mača nije bilo nigde. U kacigi je bilo i krvi, ne samo vode.Kada je pokušao da prebaci težinu na drugu nogu, iz članka musevnu bol do bedra. Video je da su oba konja uspela da se pridignu.Okrenuo je glavu, jednim okom škiljeći kroz veo od krvi, tražećiprotivnika. Nema ga, pomislio je. Ili se udavio ili mu je Grom razbioglavu.

Ser Lukas iskoči iz vode tik pred njim, s mačem u ruci. Zverskiudari Danka po vratu i glava mu ostade na ramenima samozahvaljujući debljini goržeta. Nije imao oružje kojim bi uzvratio, samoštit. Uzmaknuo je, a ser Lukas je nasrnuo, urlajući i udarajući.Dankova podignuta ruka primi iznad lakta udarac od koga je utrnula.Od udarca u bok zastenjao je od bola. Dok je uzmicao, saplete se o

kamen i pade na koleno, do grudi u vodi. Digao je štit, ali ovog putaser Lukas udari tako snažno da rascepi debelu hrastovinu tačno posredini, a ostatke utera Danku na lice. Uši su mu odzvanjale, usta sumu bila puna krvi, ali je čuo kako odnekud iz velike daljine Jaje viče:„Sredi ga, ser, sredi ga, evo ti ga baš tu!”

Dank se baci napred. Ser Lukas je oslobodio mač za novudarac. Dank nalete u njega u visini struka i obori ga s nogu. Potokih obojicu ponovo proguta, ali ovog puta Dank je bio spreman.Jednom rukom je držao Inčfilda na dnu. Mehurići navreše izInčfildovog izubijanog, iskrivljenog vizira, ali se ovaj svejedno borio.Našao je kamen u koritu i počeo da udara Danka po glavi i šakama.Dank prepipa pojas. Jesam li i bodež izgubio?, upita se. Ne, evo ga.Ruka mu se stegnu oko drške pa je iščupa i polako zari krozuzburkanu vodu, kroz metalne alke i tvrdu kožu, pod pazuh LukasaDugog, uvrćući dok je gurao. Ser Lukas se cimnu i iskrivi i snaga ganapusti. Dank ga odgurnu i ostade da pluta. Grudi su mu gorele.Riba mu minu kraj lica, dugačka, bela i vitka. Šta je to?, pitao se. Štaje to? Šta je to?

Probudio se u pogrešnom zamku.Kada je otvorio oči, nije znao gde je. Bilo je blaženo sveže. U

ustima je imao ukus krvi a preko očiju krpu, tešku krpu mirisnu odnekakvog melema. Miriše na karanfilić, učinilo mu se.

Dank opipa lice, skloni krpu. Iznad njega je na visokoj tavaniciigrala svetlost baklji. Gavranovi su hodali po tavanskim gredama,zagledali ga sitnim crnim očima i graktali. Bar nisam slep. Bio je umeštrovoj kuli. Zidovi su bili pokriveni policama s biljem i napicima uzemljanim ćupovima i posudama od zelenog stakla, a obližnjidugački sto zatrpan pergamentima, knjigama i čudnim bronzaniminstrumentima, i sve je to bilo isprskano izmetom gavrana. Čuo ih jekako se sašaptavaju.

Pokuša da se pridigne. To se pokaza kao ozbiljna greška. Uglavi mu se zavrte a leva noga mu sevnu od bola kada se tek

malčice na nju oslonio. Video je da mu je članak previjen, i oko grudii ramena imao je trake platna.

„Miruj.” Iznad njega se pojavi lice, mlado i usukano, s tamnimsmeđim očima i kukastim nosom. Dank je znao to lice. Čovek komeje pripadalo bio je sav u sivom, s okovratnikom od karika,meštarskim lancem od mnogih metala. Dank ga zgrabi za ruku.„Gde?...”

„U Studenom šancu”, reče Meštar. „Bio si preteško povređen daostaneš u Postojanu, tako da je gospa Rohana naredila da tedovedu ovamo. Ispij.” Prineo je šolju... nečega... Dankovim usnama.Napitak je bio gorak, kao sirće, ali je bar sprao ukus krvi.

Dank se natera da ga čitavog popije. Posle je napeo prste nadesnici pa zatim na levici. Bar me šake i dalje služe, i ruke. „Šta...šta sam povredio?”

„Šta nisi?” Meštar prezrivo frknu. „Slomljen članak, iščašenokoleno, slomljena ključna kost, uboji... Trup ti je uglavnom žut i zelen,a desna ruka ti je ljubičastocrna. Mislio sam da ti je i lobanja naprsla,ali izgleda da nije. Imaš i tu posekotinu na licu, ser. Bojim se da će tiostati ožiljak. Oh, i udavio si se pre nego što smo te izbavili iz vode.”

„Udavio?”, upita Dank.„Nisam ni slutio da čovek može da proguta toliko vode, čak ni

čovek krupan kao ti, ser. Smatraj da imaš sreće što sam jaGvozdenrođeni. Sveštenici utopljenog boga znaju kako da utopečoveka i kako da ga vrate, a lično sam proučavao njihova verovanja iobičaje.”

Utopio sam se. Dank ponovo pokuša da se pridigne, ali u njemune beše snage. Utopio sam se u vodi koja mi nije ni do vrata.Nasmejao se, pa je zaječao od bola. „Ser Lukas?”

„Mrtav. Zar si sumnjao?”Nisam. Dank je sumnjao u mnogo toga, ali u to ne. Prisetio se

kako je snaga nestala iz Inčfildovih udova, odjednom. „Jaje”, izusti.„Hoću Jaje.”

„Glad je dobar znak”, reče meštar, „ali sada ti pre svega trebasan, a ne hrana.”

Dank odmahnu glavom, pa se smesta pokaja zbog toga. „Jaje jemoj štitonoša...”

„Zar? Hrabar momak, i snažniji nego što izgleda. On te jeizvukao iz potoka. Pomogao nam je i da te izvadimo iz oklopa isedeo je s tobom u kolima koja su te dovezla ovamo. Sam nije hteoda spava, već je sedeo uz tebe s tvojim mačem u krilu, za slučaj daneko pokuša da ti naudi. Čak je u mene sumnjao i zahtevao daproba sve čime nameravam da te hranim. Čudno dete, ali odano.”

„Gde je sada?”„Ser Justas je zamolio malog da ga prati na svadbenoj gozbi. S

njegove strane nije bilo nikog drugog. Bilo bi neučtivo da ga odbije.”„Svadbenoj gozbi?” Dank nije shvatao.„Ti to naravno ne znaš. Studeni šanac i Postojan izmirili su se

posle tvog megdana. Gospa Rohana je molila dozvolu ser Justasada pređe na njegovu zemlju i obiđe Adamov grob, i on joj je to dao.Klekla je pred kupinama i zaplakala, a on je bio tako dirnut da jeprišao da je uteši. Čitavu su noć proveli pričajući o mladom Adamu iplemenitom ocu moje gospe. Lord Vimen i ser Justas bili su velikiprijatelji, do Bune Crne Vatre. Lord i moja gospa uzeli su se jutros,venčao ih je naš dobri obrednik Sefton. Justas Ozgrej je lordStudenog šanca, a njegov zelen-zlatni lav vijori pored pauka Veberasa svake kule i zida.”

Dankov svet polako se vrteo svuda oko njega. Taj napitak. Onće me ponovo uspavati. Sklopio je oči i pustio da se sav bol istoči iznjega. Čuo je gavranove kako grakću i krešte jedni na druge, i zvuksopstvenog daha, i još nešto... neki tiši zvuk, ravnomeran, težak,nekako utešan. „Šta je to?”, promrmljao je pospano. „Taj zvuk?...”

„To?” Meštar oslušnu. „To je samo kiša.”

Video ju je tek na dan odlaska.„To je ludost, ser”, žalio se obrednik Sefton dok je Dank teško

ćopao po dvorištu, s nogom između udlaga, oslonjen na štake.

„Meštar Serik kaže da nisi ni upola zacelio, a ova kiša... prehladićešse, ako se ponovo ne utopiš. Sačekaj bar da kiša stane.”

„To može da potraje godinama.” Dank je bio zahvalan debelomobredniku, koji ga je posećivao gotovo svakog dana... da senavodno moli za njega, mada je više vremena trošio na priče igovorkanja. Nedostajaće mu njegov dugački živahni jezik i veselodruštvo, ali to ništa nije menjalo. „Moram da idem.”

Kiša je šibala, hiljadu hladnih sivih bičeva po njegovim leđima.Plašt mu se već promočio. Bio je to plašt od bele vune koji mu je serJustas dao, onaj sa zeleno-zlatnim kariranim obrubom. Stari vitezmu ga je ponovo predao, kao oproštajni dar. „Za tvoju hrabrost ivernu službu, ser”, rekao je. Broš koji mu je držao plašt na ramenutakođe je bio dar; pauk od slonovače srebrnih nogu. Grozdovi odmrvljenih granata bili su mu pege na leđima.

„Nadam se da to nije neka luda potera za Benisom”, rečeobrednik Sefton. „Toliko si izubijan da bih se bojao za tebe, ako te onnađe u ovakvom stanju.”

Benis, pomisli Dank jetko, prokleti Benis. Dok je Dank u potokustavljao glavu u torbu, Benis je vezao Grbavog Sema i njegovu ženu,poharao Postojan od podruma do tavana i pobegao sa svime što jeuspeo da nađe a da je išta vredelo, od sveća, odeće i oružja dostarog srebrnog pehara Ozgreja i male zalihe novčića koje je staracsakrio u primaćoj odaji iza plesnjive tapiserije. Dank se nadao da ćejednog dana ponovo sresti ser Benisa od Mrkog štita, a kada gasretne... „Sačekaće Benis.”

„Kuda ćeš onda?” Obrednik je teško dahtao. Bio je predebeo dadrži korak s Dankom, svejedno što je ovaj bio na štakama.

„Lepo ostrvo. Harendvor. Trozubac. Svuda može da se luta.”Slegnuo je ramenima. „Oduvek sam želeo da vidim Zid.”

„Zid?” Obrednik se naglo zaustavi. „Mnogo se brinem za tebe,ser Dankane!” viknu on stojeći u blatu raširenih ruku dok je kiša tuklasvuda okolo. „Moli se, ser, moli se da ti Starica obasja put!” Danknastavi da hoda.

Čekala ga je u štali, pored žutih bala slame, u haljini zelenoj kaoleto. „Ser Dankane”, reče kada se on probi kroz vrata. Riđa pletenica

padala joj je niz prsa, do butine. „Lepo je videti te ponovo nanogama.”

Nikada me nisi videla na leđima, pomisli on. „Moja gospo. Šta tedovodi u štalu? Kišan je dan za jahanje.”

„Mogla bih isto da kažem tebi.”„Jaje ti je rekao?” Čeka ga još jedna šljaga.„Budi srećan što jeste, ili bih poslala ljude za tobom da te

dovuku nazad. Svirepo je s tvoje strane da se iskradeš bez ikakvogpozdrava.”

Nijednom nije došla da ga obiđe dok se meštar Serik starao onjemu, ni jedan jedini put. „Zeleno ti odlično stoji, moja gospo”, rekaoje. „Ističe boju tvojih očiju.” Nespretno je prebacio težinu na štakama.„Došao sam po konja.”

„Ne moraš da ideš. Ovde ima mesta za tebe, kada se oporaviš.Da budeš zapovednik moje straže. A Jaje može da se pridružidrugim mojim štitonošama. Niko ne mora da zna ko je on.”

„Hvala ti, moja gospo, ali ne.” Grom je bio u jaslama desetakmesta dalje. Dank othrama ka njemu.

„Molim te da razmisliš još jednom, ser. Ovo su opasna vremena,čak i za zmajeve i njihove prijatelje. Ostani dok ne zaceliš.” Hodala jepored njega. „To bi veselilo i lorda Justasa. Veoma si mu drag.”

„Veoma drag”, složi se Dank. „Da mu kćerka nije mrtva, želeo bida pođe za mene. Onda bi ti mogla da mi budeš nešto kao gospamati. Nikada nisam imao nikakvu majku, pogotovo ne gospu.”

Na delić trena gospa Rohana izgledala je kao da će ga ponovoošamariti. Možda će mi samo izbiti štaku.

„Besan si na mene, ser”, reče ona umesto toga. „Moraš midozvoliti da se iskupim.”

„Pa”, reče on, „možeš mi pomoći da osedlam Groma.”„Nešto sam drugo imala na umu.” Pružila je svoju šaku ka

njegovoj, pegavu šaku, snažnih i vitkih prstiju. Kladim se da je svapegava. „Koliko dobro poznaješ konje?”

„Jednog jašem.”

„Stari jurišni at, odgajan za bitku, sporog koraka i prgave naravi.Nije to konj za putovanja.”

„Kada moram nekud da otputujem, imam ili njega ili njih.” Dankpokaza na noge.

„Imaš velika stopala”, primeti ona. „I velike šake. Sigurno si savvelik. Previše velik za većinu trkaćih konja. Izgledali bi kao ponijikada bi te poneli. Ipak, hitriji konj dobro bi ti poslužio. Veliki jurišnik, snešto dornske krvi zarad izdržljivosti.” Pokazala je na jasle prekoputa Groma. „Konj kao što je ona.” Bila je to riđa kobila blistavog okai dugačke vatrene grive. Gospa Rohana izvadi jabuku iz rukava idade joj pomilovavši joj glavu. „Jabuku, a ne prste”, rekla je konju,pre nego što se ponovo okrenula Danku. „Zovem je Vatra, ali je timožeš nazvati kako želiš. Zovi je Iskupljenje ako hoćeš.”

Na tren je zanemeo. Oslonio se na štaku i pogledao kobilunovim očima. Bila je veličanstvena. Bolji konj od svih koje je starinekada jahao. Bilo je dovoljno samo pogledati te dugačke, vitkeudove da bi bilo jasno koliko je hitra.

„Gajila sam je radi lepote i radi brzine.”Dank se ponovo okrenu Gromu. „Ne mogu da je uzmem.”„Zašto?”„Previše je dobra za mene. Pogledaj je samo.”Rohanino lice se zažari. Stegnula je pletenicu i uvijala je

prstima. „Morala sam da se udam, to znaš. Zaveštanje mog oca... o,ne budi takva budala.”

„Šta drugo da budem? Tup sam kao buzdovan, a pritom još ikopile.”

„Uzmi konja. Ne dozvoljavam da odeš bez nečega po čemu ćešme pamtiti.”

„Pamtiću te ja, moja gospo. To nemoj da brineš.”„Uzmi je!”Dank zgrabi njenu pletenicu i privuče njeno lice ka svome. Bilo

je nezgodno zbog štake i razlike u stasu. Zamalo da je pao pre negošto je usnama dodirnuo njene. Žestoko ju je poljubio. Jedna njenaruka obujmi ga oko vrata, druga oko leđa. Naučio je više o ljubljenju

u tom trenu nego što je ikada saznao gledajući, ali kada se konačnorazdvojiše, isukao je bodež. „Znam po čemu hoću da te pamtim,moja gospo.”

Jaje ga je čekao kod kapije, na naočitom novom kulašastomkonjiću, držeći Meštrove uzde. Kada Dank dokasa do njih na Gromu,dečak je izgledao iznenađeno. „Rekla je da hoće da ti pokloni novogkonja, ser.”

„Čak ni visokorođene gospe ne dobiju uvek sve što žele”, rečeDank dok su jahali preko pokretnog mosta. „Nisam konja želeo.”Šanac je bio toliko pun da je pretio da se izlije. „Uzeo sam neštodrugo po čemu ću je pamtiti. Uvojak te riđe kose.” Gurnuo je rukupod ogrtač, izvadio pletenicu i osmehnuo se.

U gvozdenom kavezu na raskrsnici, leševi su se još grlili. Izgledali susamotno, napušteno. Čak su ih i muve ostavile, kao i vrane. Tek jeponeki komadić kože i kose ostao na kostima mrtvaca.

Dank se namršten zaustavi. Članak ga je boleo od jahanja,. alito nije bilo bitno. Bol je deo viteškog života isto koliko mačevi i štitovi.„Na koju stranu je jug?”, upita Jaje. Bilo je teško to razabrati kad ječitav svet u blatu i kiši, a nebo sivo kao granitni zid.

„Tamo je jug, ser.” Jaje pokaza. „Onamo je sever.”„Letnji dvor je na jugu. Tvoj otac.”„Zid je na severu.”Dank ga pogleda. „To je dugačak put.”„Imam novog konja, ser.”„Stvarno, imaš.” Dank je morao da se osmehne. „A zašto bi ti

hteo da vidiš Zid?”„Pa”, reče Jaje. „Čujem da je visok.”

PRIČE OALVINU TVORCU

ORSON SKOT KARD

PRVA KNJIGA: S���� ��� (Seventh Son, 1987) DRUGAKNJIGA: C����� ������ (Red Prophet, 1988) TREĆAKNJIGA: Š���� A���� (Prentice Alvin, 1989) ČETVRTA KNJIGA:A���� ������ (Alvin Journeyman, 1996) PETA KNJIGA: V����� ���� (Heartfire, 1998) ŠESTA KNJIGA: K�������� ����(The Crystal City, 2003) U serijalu Priče o Alvinu Tvorcu,alternativnoistorijskom prikazu Amerike koja nikada nije postojala,Orson Skot Kard opisuje svet u kom nikada nije bilo Američkerevolucije i u kom narodna magija zaista deluje.

Amerika je podeljena na nekoliko pokrajina, a španski ifrancuski se još mnogo govore u Novom svetu. Naučna revolucijakoja je na pomolu u Evropi navela je mnoge ljude sa „darom”, to jestsposobnošću za magiju, da se isele u Severnu Ameriku i magijudonesu sa sobom. Knjige su hronike o životu Alvina, sedmog sinasedmog sina – što ga odmah obeležava kao čoveka velikih moći.Alvinova je neumitna sudbina da postane Tvorac, umešno bićekakvo nije postojalo hiljadu godina. Međutim, za svakog Tvorcapostoji i Poništitelj – biće ispunjeno velikim natprirodnim zlom koje jeAlvinov protivnik, i teži da iskoristi Alvinovog brata Kalvina protivnjega.

U svojim pustolovinama Alvin istražuje svet koji ga okružuje isusreće se sa problemima poput robovlasništva i trajnogneprijateljstva između doseljenika i američkih domorodaca kojivladaju zapadnom polovinom kontinenta. Čini se da se serijal bližikrajnjem sukobu između Alvina i Poništitelja, a od ishoda tog sukobazavisi sudbina celog kontinenta, možda i čitavog sveta.

KRALJICA JAZUA

ORSON SKOT KARD

Alvin je gledao kako kapetan Hauard na palubi dočekuje novu grupuputnika, imućnu porodicu s petoro dece i tri roba.

„Ovo je američki Nil”, reče kapetan. „Ali ni sama Kleopatranikada nije plovila u raskoši koju ćete vi iskusiti na Kraljici Jazua1.

Raskoš za porodicu, pomisli Alvin. Teško da će robovi iskusitimnogo od te raskoši – premda, pošto su to kućni robovi, proći ćebolje od dvadesetak odbeglih koji su celo popodne proveli okovanizajedno u luci pod žarkim suncem.

Alvin ih je držao na oku otkad su u jedanaest on i Artur Stjuartstigli ovamo, u rečnu luku grada Kartagine. Artur Stjuart je bioraspoložen da istražuje i Alvin ga je pustio. Grad koji je sebe nazivaoFenikijom Zapada imao je mnogo toga da pokaže pred momkomArturovih godina, pa makar taj momak bio i melezan. Pošto senalazio na severnoj obali Hija, sumnjičavi pogledi će svakako unjemu tragati za beguncem, ali u gradu Kartagini bilo je mnogoslobodnih crnaca, a Artur Stjuart nije bio budala. Pripaziće taj.

U Kartagini je bilo i dosta robova. Takav je bio zakon, da crni robsa Juga ostaje rob čak i u slobodnoj državi. A najveća je sramotabilo to što su svi oni okovani begunci prešli preko celog Hija zbogslobode, samo da bi ih pokupili Nalazači i odvukli natrag u lancimapod bičeve i druge užase ropstva. Ljutiti vlasnici će ih kazniti zaprimer. Zato i ne čudi što je toliko njih počinilo, ili pokušalo da počini,samoubistvo.

Alvin je video povrede na više robova u toj grupi od dvadesetpet okovanih, premda su mnoge od tih rana robovi mogli naneti isami sebi. Nalazači nisu bili naročito spremni da povrede imovinu začije su vraćanje kućama dobijali novac. Ne, te povrede na ručnimzglobovima i stomacima bile su pre izraz zaključka da je slobodavažnija od pukog života.

Alvin je hteo da sazna hoće li ti begunci biti ukrcani na ovaj brodili neki drugi. Begunce su najčešće prevozili preko reke i terali ih da

kopnom pešače kući – bilo je i previše priča o tome kako su roboviskakali s palube i tonuli na dno zajedno s lancima da bi Nalazačipreterano želeli rečni prevoz.

Povremeno bi, međutim, Alvin načuo razgovor robova – nemnogo, pošto su tako mogli da zarade šibu, i nedovoljno glasno dabi on mogao da razazna reči, ali po melodiji taj jezik nije zvučao kaoengleski, ni severnjački engleski, ni južnjački engleski, pa ni engleskikakvim obično govore robovi. Teško da je bio i neki afrički jezik.Pošto su Britanci krenuli u nemilosrdni rat protiv trgovine robljem,sada preko Atlantika nije moglo pristizati mnogo robova.

Dakle, govorili su možda španskim, ili francuskim jezikom. Kakogod bilo, vraćali su se, po svemu sudeći, u Nueva Barselonu, ili NoviOrlean, kako ga Francuzi još nazivaju.

A to je Alvina navelo da postavi u mislima nekoliko pitanja.Prevashodno ovo: kako je moguće da grupa begunaca iz Barselonedospe u državu Hio? Predalek je to put za pešačenje, naročito akone znaju engleski. Alvinova žena Pegi odrasla je u domuabolicionista, sa svojim tatom Horasom Gesterom, krijumčarećibegunce preko reke. Alvin je znao ponešto o tome koliko je dobraPodzemna železnica. Njeni su prsti bili čak i u novim vojvodstvimaMizipi i Alabam, ali Alvin nikad nije čuo da su neki robovi koji govorešpanski ili francuski pošli tim dugim i mračnim putem u slobodu.

„Opet sam ogladneo”, reče Artur Stjuart.Alvin se okrenu i vide da dečko – ne, mladić, već je bio tako

visok, a glas mu je bio toliko dubok – stoji iza njega sa rukama udžepovima i gleda u Kraljicu Jazua.

„Nešto mislim”, reče Alvin, „da bi, umesto da samo gledamo u tulađu, trebalo da se na nju ukrcamo i malo provozamo.”

„Dokle?”, upita Artur Stjuart.„Pitaš li to zato što se nadaš dugom putovanju, ili kratkom?”„Ovaj brod će očito da plovi za Barsi.”„Hoće ako mu to dopusti magla na Mizipiju”, reče Alvin.Artur Stjuart komično iskrivi lice. „O, tako je, pošto se u tvojoj

blizini ta magla obavezno zgusne.”

„Mogla bi”, reče Alvin. „A voda i ja se nikad nismo naročitoslagali.”

„Možda kad si bio mala beba”, reče Artur Stjuart. „Sada maglaradi ono što joj kažeš.”

„Misliš”, reče Alvin.„Sam si mi pokazao.”„Pokazao sam ti na dimu od sveće”, reče Alvin, „a samo zato što

to mogu da uradim, ne znači da svaka magla ili dim koje vidiš radeono što im kažem.”

„Ne znači ni suprotno”, reče Artur Stjuart široko se smešeći.„Samo čekam da vidim prevozi li ovaj brod roblje ili ne”, reče

Alvin.Artur Stjuart pogleda tamo gde je gledao Alvin, u begunce.

„Zašto ih prosto ne oslobodiš?”, upita on.„A kuda bi mogli da odu?”, reče Alvin. „Paze na njih.”„Ne baš pažljivo”, reče Artur Stjuart. „Ti takozvani stražari imaju

krčage koji sad ni blizu više nisu puni.”„Nalazači i dalje imaju njihove vrećice. Ne bi im mnogo trebalo

da ih ponovo pohvataju, pa bi se našli u još neobranijem grožđunego sad.”

„Znači, nećeš ni prstom da mrdneš?”„Arture Stjuarte, ne mogu ja prosto da skinem okove sa svakog

roba na Jugu.”„Video sam da topiš gvožđe kao da je od putera”, reče Artur

Stjuart.„Znači, grupa robova pobegne i ostavi za sobom lokve gvožđa

koje su nekada bile njihovi lanci”, reče Alvin. „I šta će vlasti dapomisle? Da se tu negde provukao kovač sa malecnim mehom itonom uglja, pa je upalio vatru kojom je istopio te lance? A onda jepobegao, ponevši sav svoj ugalj u džepovima?”

Artur Stjuart ga pogleda prkosno. „Znači, glavno je da ti budešbezbedan.”

„Biće da je tako”, reče Alvin. „Ti znaš kakva sam ja kukavica.”

Prošle godine Artur Stjuart bi trepnuo na to i izvinio se, ali sadamu se glas promenio i reč „izvini” nije mu tako lako dolazila na usne.„Isto tako ne možeš svakoga da izlečiš”, reče on, „ali te to nesprečava da izlečiš neke.”

„Nema svrhe osloboditi ih ako ne mogu ostati slobodni”, rečeAlvin. „I šta misliš, koliko bi njih pobeglo, a koliko bi se podavilo ureci?”

„Zašto bi se podavili?”„Zato što znaju jednako dobro kao i ja da ovde, u gradu

Kartagini, slobode nema za odbeglog roba. Možda je ovaj gradnajveći na reci Hio, ali više je južnjački no severnjački kad jerobovlasništvo posredi. Ovde se roblje čak i kupuje i prodaje, kakovele, a tržnice živim mesom skrivene su u podrumima, dok vlasti zato znaju i ništa ne preduzimaju, pošto se u tome vrti toliki novac.”

„Znači, ne možeš ništa da uradiš.”„Iscelio sam im ručne zglobove i gležnjeve tamo gde su ih okovi

preduboko zasekli. Rashladio ih na suncu i pročistio vodu koju su imdali da piju kako se ne bi razboleli.”

Sada je, konačno, Artur Stjuart izgledao pomalo posramljeno –premda i dalje prkosno. „Nikad nisam rekao da nisi dobar”, reče on.

„Jedino i mogu da budem takav”, reče Alvin. „U ovo vreme i naovom mestu. To, i ne nameravam da dajem novac ovom kapetanuako će robovi na jug njegovom lađom. Neću da plaćam za tamo nekibrod sa robljem.”

„Neće on ni primetiti to koliko naše putovanje košta.”„Primetiće, nego šta”, reče Alvin. „Taj kapetan Hauard je čova

koji ume da namiriše koliko para imaš u džepu.”„Pa to ne možeš čak ni ti”, reče Artur Stjuart.„Taj ti je nadaren za pare”, reče Alvin. „Tako cenim. Ima

navigatora da upravlja brodom i mašinistu da održava paru, stolarada se bakće oko točka i oštećenja koja lađa pretrpi kad plovi blizuleve obale skroz niz Mizipi. Pa zašto je onda on kapetan? Posredi supare. On zna ko ih ima, i zna kako da ljude obrlati da bi se od pararastali.”

„Koliko će para onda pomisliti da ti imaš?”„Dovoljno para da posedujem krupnog mladog roba, ali

nedovoljno da sebi priuštim nekog ko ne trtlja toliko.”Artur Stjuart se zapilji u njega. „Ne poseduješ ti mene.”„Rekoh ti, Arture Stjuarte, nisam hteo da pođeš sa mnom na

ovaj put, i ne želim to ni dalje. Ne volim da te vodim na jug zato štomoram da glumim da te posedujem, i ne znam šta je gore, to da se tiizdaješ za roba, ili ja da se izdajem za robovlasnika.”

„Idem i to je to.”„Stalno to ponavljaš”, reče Alvin.„I to ne sme da ti smeta pošto ne bi mogo da me nateraš da

ostanem ovde sve da to i išteš.”„Nemoj da govoriš ‘išteš’, Pegi sva izludi kad to kažeš.”„Ona nije ovde, a i sam tako govoriš.”„Mlađa generacija bi trebalo da bude bolja od starije.”„E, onda si ti tu bedno propô, moraš to da priznaš, pošto učim s

tobom stvaranje već toliko godina, a jedva uspem naterati sveću dazaplamti, ili kamen da napukne.”

„Ja mislim da ti sasvim dobro ide, i u svakom slučaju možešmnogo više od toga, samo kad mućneš glavom.”

„Mućkam glavom toliko da mi se napravi velika kô đule.”„Trebalo je možda da kažem kad se uneseš srcem u to. Nije

posredi teranje sveće ili kamena – pa ni gvozdenih lanaca, kad smoveć kod toga – nije posredi to da ih nagoniš da rade što poželiš, većda ih navedeš da postupe po tvojoj želji.”

„Nešto nisam vidô da si seo da se porazgovaraš sa gvožđem nebi li se savilo, ili s mrtvim drvetom da bi mu nikle grančice, ali oni torade.”

„Možda ne vidiš niti čuješ da to radim, ali svejedno razgovaram,samo što oni ne razumeju reči, već ono što mi srce smera.”

„Meni to zvuči kano da poželiš želju.”„Samo zato što sam još nisi naučio to da radiš.”

„Što će reći da i nisi baš neki učitelj.”„Nije ni Pegi, čim još govoriš ‘kano’.”„Razlika je u tom što ja znam kako da ne kažem ‘kano’ kad je

ona tu da to čuje”, reče Artur Stjuart, „samo što ne mogu da ulubimlimenu šolju bez obzira na to da l’ si ti tu il’ nisi.”

„Mogao bi da dovoljno za to mariš”, reče Alvin.„Želim da se vozim ovom lađom.”„Čak i ako prevozi roblje?”, reče Alvin.„Ako se ne ukrcamo na nj, neće taj brod ništa manje biti lađa za

prevoz robova”, reče Artur Stjuart.„Sad pričaš kano idealista.”„Ako se povezeš ovom Kraljicom Jazua, gospodaru moj, moći

ćeš robovima da olakšaš povratak u pakao.”Podrugljivost u njegovom glasu bila je razdražujuća, ali ne i

promašena, zaključio je Alvin.„Mogao bih”, reče Alvin. „Sitni blagoslovi mogu da donesu

krupna olakšanja, ako ništa drugo osim njih nemaš.”„Onda kupi kartu, jer ova lađa isplovljava odmah ujutro, pa bi

već trebalo da smo na njoj, zar ne?”Alvinu se nije dopadala mešavina nehajnosti i vatrenosti u

rečima Artura Stjuarta. „Nemaš valjda nekakav plan da oslobodiš tejadne duše tokom putovanja? Jer znaš dobro da bi oni svi poskakaliu vodu, a među njima nema niti jednog da ume da pliva, u to možešda se kladiš, pa bi se njihovo oslobađanje svelo na puko ubistvo.”

„Uopšte to ne planiram.”„Moraš mi obećati da ih nećeš osloboditi.”„Neću prstom mrdnuti da im pomognem”, reče Artur Stjuart.

„Umem ja kad god hoću da stvrdnem srce tako da bude kano tvoje.”„Nadam se da ne misliš kako mi je drago što ćeš mi praviti

društvo zbog toga što tako pričaš”, reče Alvin. „Naročito zato štomislim da znaš da to ne zaslužujem.”

„Hoćeš reći da ne stvrdneš srce kad vidiš nešto takvo i ništa nepreduzmeš?”

„Kad bih mogao da stvrdnem srce”, reče Alvin, „bio bih goričovek, ali srećniji.”

Tada je prišao kućici u kojoj je blagajnik Kraljice Jazua prodavaokarte za plovidbu. Sebi je kupio jeftinu kartu sve do NuevaBarselone, a kartu za služinčad svom robu. Naljutila ga je i samačinjenica da je morao da izgovori te reči, ali slagao je izrazom lica itonom glasa tako da se činilo da blagajnik nije primetio ništaneobično. Ili su možda svi robovlasnici bili pomalo ljuti na sebe, pase Alvin i nije toliko razlikovao od njih.

Živa je istina, međutim, bila da se Alvin izuzetno uzbudio zbog togputovanja. Voleo je mašine, sve te šarke, klipove, metalne lakat-cevi,vatru vrelu kao u kovačnici, paru koja narasta u kotlovima. Voleo jeveliki točak parobroda koji se okretao kao onaj kraj kojeg je odrastaou očevoj vodenici, samo što je ovde točak gurao vodu, umesto davoda gura točak. Voleo je osećaj naprezanja čelika – torziju,kompresiju, podizanje polugom, opružanje i hlađenje. Odaslao jesvoju bubicu tamo i protumarao kroz mašine, da ih upozna jednakodobro kao što poznaje sopstveno telo.

Mašinski inženjer je bio dobar čovek, koji se dobro starao osvojoj mašini, ali postojale su stvari za koje on nije mogao da zna.Male pukotine u metalu, mesta gde je pritisak bio prevelik, mestagde masti nije bilo dovoljno i gde je narastalo trenje. Čim je shvatiokako bi sve trebalo da bude, Alvin je počeo da podučava metal kakoda sam sebe leči, kako da zapuši majušne napukline, kako da seizravna da trenje bude manje. Ta lađa nije prevalila više od dva sataputovanja iz Kartagine kada je on doveo mašineriju u stanjesavršeno koliko god je to za parnu mašinu bilo moguće, i onda mu jepreostalo samo da putuje sa njom. Njegovo telo, kao i tela svihostalih, plovilo je na blago zaljuljanoj palubi, a njegova bubica jeskakutala kroz mašineriju kako bi osetila njen rad.

Ubrzo njegova pažnja nije više bila neophodna, pa se mašinerijapremestila negde pozadi u njegovoj glavi, a on je počeo da sezanima za zbivanja među putnicima.

U kabinama prve klase bili su ljudi s novcem, a odaje s njihovimslugama bile su pri ruci. Onda su tu bili ljudi kao Alvin, sa sasvimmalo novca, ali dovoljno za kabine druge klase, gde je bilo smeštenopo četvoro u prostoriji. Sve njihove sluge, ako ih je uopšte bilo,morale su da spavaju u potpalublju kao i posada, samo u jošskučenijem prostoru, ne zato što nije bilo dovoljno mesta, već zatošto je posada bila sklona da se ražesti ako im postelja bude jednakotesna kano imalincima.

I konačno su tu bili putnici u krmenom delu, koji nisu imali čak nikrevete, već samo klupe. Pošto su oni putovali kratko, samo jedandan ili tako to, dabome da je imalo smisla da se smeste kod krme.Mnogi među njima bili su puka sirotinja koja se zaputila u nekubestragiju, poput Tebe, Korinta, ili same Barsi, i ako im se guziceukoštrelje na klupama, pa, neće im to biti prvi bol u životu, a bogamini poslednji.

Ipak, Alvin je osećao donekle da mu je dužnost, pošto mu je zato trebalo vrlo malo truda, da nekako prilagodi klupe guzicama kojesu na njima sedele, a nije morao mnogo da se pomuči ni da bioterao stenice i vaši u kabine prve klase. Alvin je to smatrao nekomvrstom očigledne nastave, pripomaganja bubama da okuse maloživot na visokoj nozi. Tako fina krv mora da je za vašku kano otmenopićence, i trebalo bi da ga malo upozna pre nego se okonča njenkratki život.

Sve je to prilično dugo zaokupljalo Alvinovu koncentraciju.Premda, nikada nije dozvolio sebi da tome posveti svu pažnju – to bibilo previše opasno, u svetu koji nastanjuju neprijatelji namerni da gaubiju, a neznanci bi se pitali šta on to ima u džaku kad ganeprestano drži pri ruci. Zato je pazio na sve vatre u srcima na lađi, ida se neka od njih s namerom uputila prema njemu, on bi to odmahznao.

Samo što nije sve išlo baš tako. Nije slutio ni živu dušu u blizini,i kad mu se najednom neka ruka spustila pravo na rame, malo mu jefalilo pa da skoči sa palube u vodu onako preneražen.

„Šta ti to, kog đavola – Arture Stjuarte, nemoj se tako prikradatiljudima.”

„Teško je ne prikrasti se kad parna mašina toliko larma”, rečeArtur, ali cerio se taj kano stari Dejvi Kroket, toliko se dičio sobom.

„Zašto se trudiš da ovladaš samo onom veštinom koja menajviše jedi?”, upita Alvin.

„Mislim da valja znati kako se skriva... vatra u srcu.” Izgovorio jeposlednje reči vrlo tiho, zbog toga što nije bilo uputno govoriti ostvaranju tamo gde bi drugi mogli čuti i preterano se zainteresovatiza to.

Alvin je rado podučavao veštini svakoga ko ju je ozbiljnoprihvatao, ali nije se njom razmetao pred radoznalim neznancima,pogotovo stoga što je bilo u izobilju onih koji bi se setili da su čulipriče o odbeglom kovačevom šegrtu koji je ukrao čarobni zlatniraonik. Nije bilo važno to što je tri četvrtine te priče bila pukafantazija, a devet desetina – laž. Zahvaljujući njoj, Alvin je svejednomogao da skonča ubiven, mlatnut po glavi i opljačkan, a jedini istinitideo priče bio je taj živi lemeš u njegovom džaku, bez kog nije želeoda ostane, pogotovo sad, pošto ga je pola života nosao uzduž ipopreko Amerike.

„Nema na ovoj lađi niko da vidi vatru u tvom srcu sem mene”,reče Alvin. „Stoga je jedini razlog da naučiš da je kriješ želja da jeskriješ od jedinog čoveka od kog je svejedno ne bi trebalo kriti.”

„E, to je sad naskroz tupavo”, reče Artur Stjuart. „Ako rob moraod nekog da je skrije, onda je taj neko upravo njegov gospodar.”

Alvin se besno zapilji u njega. Artur mu se isceri. Palubom serazleže glas. „Volim da vidim kad je čovek popustljiv premaslužinčadi!”

Alvin se okrenu i ugleda omanjeg čovu širokog osmeha, čije jelice ukazivalo na to da je ovaj silno zadovoljan mišljenjem koje ima osebi samom.

„Zovem se Travis”, reče čova. „Vilijam Baret Travis, advokat,rođen, odgojen i obrazovan u Krunskim Kolonijama, sada u potraziza ljudima kojima trebaju pravne usluge ovde, na rubu civilizacije.”

„Narod s obe strane Hija voli da sebe smatra krajnjecivilizovanim”, reče Alvin, „ali opet, niko odavde nije išao u Kamelotkralju u posetu.”

„Zar se to meni učinilo kad sam čuo da se ovom ovde robuobraćate imenom Artur Stjuart?”

„Neko se drugi našalio kad je takvo ime momku nadenuo”, rečeAlvin, „ali držim da mu sad već to ime odgovara.”A sve vreme Alvinje razmišljao: Šta hoće taj čovek kad se usuđuje da se obratipreplanulom, mišićavom, bandoglavom čeljadetu kao što sam ja?

Čuo je kako Artur Stjuart hvata vazduh da progovori, ali Alvinnipošto nije hteo da se sada bakće s budalaštinama koje bi momakmogao da izvali, zato ga snažno ščepa za rame i od tog stiskaovome dah izađe iz pluća s jedva čujnim uzdahom.

„Vidim da imate znatna ramena”, reče Travis.„Kao i većina sveta”, reče Alvin. „Dva komada, fino uparena, po

jedno za svaku ruku.”„Umalo ne pomislih da ste možda kovač, osim što kovači uvek

imaju jedno rame ogromno, a drugo više kô u normalnih ljudi.”„Izuzev takvih kovača koji levom rukom rade upravo jednako

koliko i desnom da bi zadržali ravnotežu svog tela.”Travis se na to nasmeja. „E pa, time je onda tajna otkrivena. Vi

ste zaista kovač.”„Kad imam meh, ugljen, gvožđe i dobar kazan.”„Biće da to ne nosate sa sobom u svom džaku.”„Gospodine”, reče Alvin, „jednom sam bio u Kamelotu, i nešto

ne pamtim da je tamo bilo pristojno pričati s nekim kog ste tekupoznali o njegovom džaku, kao ni o ramenima.”

„Pa naravno, nepristojno je to u celom svetu, rekô bih, i ja seizvinjavam. Nisam želeo da vam uskratim dužno poštovanje. Alividite, ja novačim sada, ljude s potrebnim veštinama, koji se još nisuskrasili u životu. Tumarala, moglo bi se reći.”

„Sva sila sveta tumara okolo”, reče Alvin, „i nisu svi ono za štase izdaju.”

„Upravo sam vam se zato ovako i obratio, prikane”, reče Travis.„Jer se vi niste izdavali ama baš ni za šta. A na reci je susret sačovekom koji se ne hvališe prilično dobra preporuka.”

„To znači da ste na reku tek stigli”, reče Alvin, „jer se mnogiplaše da ih drugi ne prepoznaju, pa se stoga i ne hvališu.”

„Prepoznaju”, reče Travis. „Ne ‘prepoznadu’. Znači, išli ste uneke škole.”

„Nedovoljno da bi se od jednog kovača napravio gospodin.”„Ja novačim”, reče Travis. „Za ekspediciju.”„A kovači su naročito potrebni?”„Jaki ljudi s alatom svake vrste”, reče Travis.„Ali ja već imam posla”, reče Alvin. „Čeka me u Barsi.”„Znači, ne bi vas zanimalo da se zaputite na nove teritorije, koje

su sada u rukama krvoločnih divljaka što čekaju da hrišćani dođu iočiste zemlju od njihovih grozomornih rituala prinošenja ljudskihžrtava?”

Alvin istog trena oseti navalu besa pomešanog sa strahom, ikao i svaki put kad ga obuzme tako jako osećanje, on se osmehnuvedrije no ikad i ostade smiren koliko god mu je bilo moguće. „Rekôbih da morate za to smelo zaći u maglu i preći na zapadnu obalureke”, reče Alvin. „Čujem da crvenokošci s te strane reke imajuveoma moćne oči i uši, da su na oprezu od belaca i željni da mirnimnaseobinama donesu rat.”

„O, pogrešno ste me shvatili, prikane”, reče Travis. „Ne govorimja o prerijama kojima su traperi nekada lunjali, a sad crvenokošcitamo nikome ne daju da prođe.”

„Na koje ste onda divljake mislili?”„One južne, prikane, južne i zapadne. Iz zlih Meksika-plemena,

na onu gnusnu rasu koja čupa srce iz živog čoveka na vrhu svojihzigurata.”

„To mu dođe uistinu dugo putovanje”, reče Alvin. „I budalastopride. Zar mislite da ono što se oduprlo vlasti Španije nekolikoEngleza s advokatom na čelu može osvojiti?”

Sada se Travis već naslonio na ogradu kraj Alvina, zagledanpreko vode. „Meksika je pleme trulo iznutra. Drugi crvenokošcikojima oni vladaju mrze ih, zavise od Španije koja im prodajedrugorazredno oružje – velim vam, zreli su za osvajanje. Osim toga,

koliku pa vojsku mogu izvesti na bojište pošto su vekovima tolikeljude ubijali na svojim oltarima?”

„Samo budala traga za ratom koji mu niko nije doneo na kućniprag.”

„Jes’, budala, tušta i tma budala. Takve budale žele da budubogate kô Pizaro, koji je pokorio slavne Inke tek sa šačicom ljudi.”

„Ili mrtve kô Kortes?”„Svi su oni sada mrtvi”, reče Travis. „Ili vi možda mislite da živite

zanavek?”Alvin se dvoumio da li da kaže tom čovi da ode i gnjavi nekog

drugog ili da ga navede da nastavi i otkrije više o svojim planovima.Na duge staze, ne bi mu valjalo da se previše zbliži s njim, zaključioje ipak Alvin. „Biće da sam vam protraćio vreme, gospodine Travise.Ima drugih koji su sigurno zainteresovaniji od mene, pošto mene tone interesuje ama baš nimalo.”

Travis se osmehnu još šire, ali Alvin je primetio kako mu je biloubrzalo, a vatra u srcu se rasplamsala. Taj nije voleo da mu kažu ne,ali je krio to iza osmeha.

„Pa, svejedno valja steći prijatelja”, reče Travis i pruži ruku.„Nema ljutiš”, reče Alvin, „i hvala što ste pomislili da sam čovek

koga bi valjalo da imate uz sebe.”„Nema ljutiš, zaista”, reče Travis, „i premda vas više neću pitati,

ako se predomislite, dočekaću vas spremna srca i raširenih ruku.”Rukovali su se, pljesnuli jedan drugoga po ramenu, pa Travis

pođe dalje svojim putem i ne osvrnuvši se.„Vidi, vidi”, reče Artur Stjuart. „U šta bi se opkladio da nije

posredi ni invazija ni rat, već običan pljačkaški pohod s namerom dase prigrabi malo tog zlata Meksika?”

„Teško je to zaključiti”, reče Alvin, „ali on o tome priča sasvimlagodno, kao što ne bi čovek koji predlaže nešto što zabranjuju kralj ikongres. Ni Krunske Kolonije niti Sjedinjene Države ne bi imalemnogo strpljenja s njim ako bi u tome bio uhvaćen.”

„O, ne znam baš”, reče Artur Stjuart. „Zakon je jedno, ali šta akoje kralj Artur utuvio sebi u glavu da mu treba još zemlje i robova, a

ne želi da zbog toga zarati sa SAD?”„E vidiš, to ti je pravi zaključak”, reče Alvin.„I to prilično pametan, rekao bih”, reče Artur Stjuart.„Za tebe je dobro da putuješ sa mnom”, reče Alvin. „Konačno da

ta tvoja glava proradi kako valja.”„Prvi sam se toga setio”, reče Artur Stjuart.U odgovor na to, Alvin izvadi pismo iz džepa i pokaza ga

momku.„Ovo je od gospoje Pegi”, reče Artur. Čitao je malo. „O, pa

nemoj mi reći da si znao da će ovaj čova biti na brodu.”„Svakako da o tome pojma imao nisam”, reče Alvin. „Mislio sam

da ću početi da se raspitujem u Nueva Barseloni, ali sad makarznam na koga da pripazim kad tamo stignemo.”

„Ona pominje nekog čoveka po imenu Ostin”, reče Artur Stjuart.„Ali taj sigurno ima svoje ljude”, reče Alvin. „Ljude koji idu i

novače u njegovo ime, kano da se nada da će podići vojsku.”„A ovaj je eto, tek tako, prišao pravo tebi.”„Čuo je samo kako mi bezobrazno odgovaraš”, reče Alvin, „i

zaključio da nisam baš neki gospodar, pa bih možda zato mogao dabudem prirodni sledbenik.”

Artur Stjuart presavi pismo i vrati ga Alvinu. „A ako kralj zaistapriprema okupaciju Meksika, šta s tim?”

„Ako će napasti Meksiko”, reče Alvin, „neće moći da se tuče saslobodnim državama, je li tako?”

„Pa zato možda robovlasničke države neće biti toliko spremneda se zadevaju”, reče Artur Stjuart.

„Jednog će dana rat s Meksikom proći”, reče Alvin, „ukol’ko ratauopšte bude. A kad se on svrši, ili će kralj izgubiti, pa će u tomslučaju biti besan i posramljen, spreman da pravi gužvu, ili ćepobediti, u kom će slučaju imati riznicu punu meksičkog blaga, pa ćemoći da kupi sebi celu mornaricu ukol’ko mu se htedne.”

„Gospoja Pegi se ne bi mnogo obradovala da čuje kako tolikočesto kazuješ ‘ukol’ko’.”

„Rat je nepodopština kad ga zapodeneš protiv onih koji ti nisunaudili niti to smeraju.”

„Zar se njime ne bi sprečilo prinošenje ljudskih žrtava?”„Mislim da crvenokošci koji se mole da se otarase Meksika

nemaju baš robovlasnike na umu kao svoje nove gospodare.”„Bolje ipak rob nego grob, zar ne?”„Tvoja mati nije mislila tako”, reče Alvin. „A sad dosta takvih

priča. Samo me rastuže.”„Kad misliš na prinošenje ljudskih žrtava? Ili na robovlasništvo?”„Ne. Kad čujem da govoriš kano da je jedno bolje no drugo.” I

tako mračno raspoložen, Alvin ode u sobu koja je bila samo zanjega, spusti zlatni raonik na ležaj i sklupča se oko njega da razmisli,zadrema i malo odsanja, ne bi li uspeo da shvati šta sve to znači,pošto je taj Travis toliko smelo izlagao svoju zamisao, i pošto je ArturStjuart bio toliko slep kad su mnogi ljudi toliko toga žrtvovali da bisačuvali njegovu slobodu.

Novog putnika su u Alvinovu kabinu poslali tek kad su stigli u Tebu.Alvin je otišao na obalu da razgleda varoš – koju su oglašavali kaonajveći grad na američkom Nilu – a kada se vratio, neki je čovekspavao upravo na istom onom ležaju na kojem je spavao Alvin.

Bilo je to razdražujuće, ali razumljivo. Taj ležaj je bio najbolji,donji i na strani gde je sunce padalo u sveža jutra, umesto u vremepopodnevne vreline. Alvin takođe nije ostavio u kabini ništa svoječime bi označio da ležaj pripada njemu. Džak je poneo kad je sišao slađe, i u njemu je bilo sve što je imao na ovom svetu. Ako se neračuna beba koju je njegova žena nosila u sebi – i koju je, kad malobolje razmisli, nosila jednako dugo koliko je Alvin nosio zlatni raonik.

Zato Alvin nije ni budio čovu, samo se okrenuo i izašao dapotraži Artura Stjuarta ili neko mirno mesto gde bi mogao da večeraono što je sam doneo na brod. Artur je hteo da ostane na lađi i Alvinnije imao ništa protiv toga, ali nije imao nameru da traga za njim prenego što obeduje. Nije bila nikakva tajna da je zvižduk bio signal

svima da se ukrcaju. Stoga je Artur Stjuart trebalo da pripazi naAlvinov dolazak, a nije.

Alvin nije imao nikakve sumnje u to gde se ovaj nalazi. Unajvećem broju slučajeva mogao je da se podesi na Arturovu vatru usrcu i sumnjao je da bi momak mogao da se sakrije od njega kad biga zaista potražio. Sada je znao da je momak dole, u odajama zaroblje, na mestu gde ga niko neće pitati šta tu traži, niti gde mu jegospodar. A šta je naumio da uradi, to je već bila sasvim druga stvar.

Gotovo odmah pošto je Alvin otvorio džak da izvadi kukuruznihleb, sir i jabukovaču donesene iz varoši, video je Artura gde sepenje uz lestvice na palubu. I ne prvi put, Alvin se zapitao kolikomomak tačno poima od veštine stvaranja.

Artur Stjuart nije po prirodi bio lažov, ali umeo je da čuva tajnu,manje-više, i nije li bilo moguće da se prosto nije nakanio da Alvinusaopšti šta je sve naučio? Zar nije bilo izgleda da je momak odabraoovaj trenutak da se popne zato što je znao da se Alvin vratio izvaroši, i zato što je znao da se Alvin sprema da obeduje?

I zaista, Alvin nije stigao ni da zagrize prvo parče hleba sa siromkad se Artur Stjuart sručio kraj njega na klupu. Alvin je mogao dajede u obedovaonici, ali bi načinio prestup ako bi dopustio svom„slugi” da sedne tamo kraj njega. Napolju na palubi, to se nikoga nijeticalo. Možda će zbog toga nekim robovlasnicima izgledati da Alvinnema stila, ali on nije mnogo mario za to šta robovlasnici misle onjemu.

„Kako je bilo?”, upita Artur Stjuart.„Hleb ima ukus hleba.”„Nisam na hleb mislio, tutumraku jedan!”„Sir je prilično dobar, premda spravljen od mleka koje je poteklo

iz najbednije, najžgoljavije, najkrivošijastije, najćoravije, najkoščatije,najnaprasitije i najrazobadanije gomile preživarki hranjenihpiljevinom koja se ikad zateturala na ivici groba.”

„Znači, misliš da kažeš kako se nisu baš usavršili za pravljenjeprefinjenih mlečnih proizvoda?”

„Mislim da kažem kako bi ovi u Tebi, ako je to već navodnonajveći grad na američkom Nilu, mogli početi time što će isušitimočvaru. Hoću reći, ovde je ušće Hija i Mizipija zato što je zemljišteravno, a kad je već ravno, onda je i vodoplavno. Ne treba ti nikakavučenjak da to skonta.”

„Vala, nikad nisam čuo za učenjaka koji ume da razlikuje ravnicuod brda i planina.”

„E sad, Arture Stjuarte, nije obavezno da učenjaci budu glupikano mulj kad se radi... pa, o mulju.”

„O, znam ja. Negde mora da postoji učenjak koji ima i knjiškoznanje i zdrav razum, skupa. Samo što taj još nije došao u Ameriku.”

„Što držim da je dokaz onog dela sa zdravim razumom, jer ti jeovo zemlja u kojoj se velika varoš diže usred rita.” Zakikotali su sezajedno, a onda previše natrpali usta da bi pričali i dalje.

Kad hrane više nije bilo – Artur je pojeo više od polovine iizgledao je kao da bi rado pojeo još – Alvin priupita, sve kao da muto ni najmanje nije važno: „Čega to ima toliko zanimljivog dole kodslugu?”

„Kod robova, misliš?”„Pokušavam da govorim kano neko ko poseduje jednoga od

njih”, reče Alvin veoma tiho. „A i ti bi morao da probaš da govoriš kaoneko ko pripada drugome. Ili da ne putuješ sa mnom na jug.”

„Pokušao sam da saznam kojim to jezikom govore onihdvadeset pet okovanih begunaca.”

„I?”„Nije francuski, jer ima tamo jedan Kejdžun koji veli da nije. Nije

ni španski, jer ima jedan čova odrastao na Kubi koji veli da nije.Nema žive duše koja poznaje njihov jezik.”

„Pa, znamo makar šta nisu.”„Znam ja i više od toga”, reče Artur Stjuart.„Slušam.”„Taj sa Kube, odvukao me u stranu i rekao: ‘Da ti kažem,

momak, mislim da sam već čuo da tako govore’, na šta ću ja: ‘Koji je

to njihov jezik?’, a on će: ‘Mislim da oni nisu nikakvi begunci.’”„A zašto on to misli?”, reče Alvin, ali u sebi on vide kako Artur

Stjuart tačno ponavlja reči koje je taj čovek izgovorio, i naglasak, pase seti kako je Artur Stjuart svojevremeno umeo da ponovi svaki glaskoji je čuo – savršeni imitator. I nisu to bili samo ljudski glasovi već iptičji zov, životinjski krici, plač bebe, vetar u krošnjama ili grebanjecipele po zemlji. Ali to je bilo pre no što ga je Alvin izmenio, dubokounutra, izmenio sâm njegov miris tako da Nalazači više nisu mogli daga uporede s njegovom vrećicom. Morao je da ga izmeni unajmanjim, najskrivenijim njegovim delovima. Koštalo ga je todelimično dara, jeste, i bilo je to surovo učiniti jednom detetu, ali muje sačuvalo slobodu. Alvin nije mogao da zažali zbog toga što je touradio, mogao je jedino da žali zbog cene plaćene za to.

„Veli on, već sam jedared čuo da se tako priča, odavno, kadsam pripadô gosparu što je išô za Meksiko.”

Alvin mudro klimnu glavom, premda pojma nije imao šta bi tomoglo da znači.

„A ja ću onda njemu: ‘Otkud to da crna sirotinja nauči da pričakano u Meksiku?’ Na šta će on: ‘lma crna raja u celom Meksiku,odavno još.’”

„To ima smisla”, reče Alvin. „Meksike su oterali Špance presamo pedeset godina. Biće da ih je nadahnulo to što je TomDžeferson oslobodio Čerikije od kralja. Španci su dotad sigurnodoveli silu roblja u Meksiko.”

„Pa naravski”, reče Artur Stjuart. „Zato sam se zapitao, akoMeksike prinose tolike ljude kano žrtve, što prvo za to nisu iskoristilete afričke robove? A on na to veli: ‘Crni su ljudi prljavi, pa Meksike nemogu da ih skuvaju za svog boga.’ A onda se samo smejao ismejao.”

„Verovatno ima i prednosti u tome kad ljudi misle kako si nečistpo prirodi.”

„Čuo sam puno propovednika u Americi koji vele kako Bog mislida su svi ljudi prljavi u srcu.”

„Arture Stjuarte, ja znam da je to laž, jer ti u svom životu nikadnisi čuo da puno propovednika veli bilo šta.”

„E pa, čuo sam za propovednike koji tako pričaju. Štoobjašnjava zbog čega naš Bog ne drži do žrtvovanja ljudi. Niko međunama nije dovoljno vredan za to, pa bio on beo ili crn.”

„Samo što ja ne mislim da Bog tako posmatra svoju decu”, rečeAlvin, „a ne misliš ni ti.”

„Ja mislim što mislim”, reče Artur Stjuart. „A to nije uvek kano ti.”„Samo sam srećan što si se uopšte latio toga da misliš”, reče

Alvin.„Iz hobija”, reče Artur Stjuart. „Nisam nameran da se time bavim

kano zanimanjem.”Alvin se nasmeja, a Artur Stjuart se nasloni da malo uživa u

tome.Alvin poče da razmišlja naglas. „Znači, imamo dvadeset pet

robova koji su pripadali Meksikama. Samo što sada oni plove nizMizipi na istom onom brodu gde je i čovek koji novači vojnike protivMeksika. To mu dođe baš čudesna slučajnost.”

„Vodiči?”, reče Artur Stjuart.„Biće da je tako. Možda imaju lance iz istog razloga zbog kog ti

glumiš roba. Tako da ljudi pomisle da su oni jedno, iako su zapravodrugo.”

„Ili je možda neko toliko glup da misli kako će okovani robovi bitidobri vodiči kroz neistražene zemlje.”

„Znači kažeš kako oni možda neće biti pouzdani.”„Kažem kako oni možda misle da i nije loše umreti od gladi

izgubljen u pustinji ako mogu sa sobom da povedu i pokojegrobovlasnika.”

Alvin klimnu glavom. Momak je shvatio da bi robovima ipakmogla milija biti smrt. „Pa, ja ne govorim meksikanski, baš kano ni ti.”

„Još”, reče Artur Stjuart.„Ne vidim kako bi ga naučio”, reče Alvin. „Nikome ne daju da im

priđe.”„Još”, reće Artur Stjuart.

„Nadam se da nemaš u glavi neki glupavi plan o kojem ništanećeš da mi kažeš.”

„Ne smeta mi da ti kažem. Već sam izveo da mi dodele runduda ih nahranim i odnesem im kofu u koju se olakšavaju. Pred zoru,kad se niko u potpalublju ne trsi da to radi.”

„Čuvaju ih i dan i noć. Kako uopšte misliš da zapodenešrazgovor s njima?”

„Ma daj, Alvine, znaš da tamo mora biti makar jedan koji govoriengleski, inače kako bi ikoga ikud vodili?”

„Ili jedan od njih govori španski, baš kano i jedan odrobovlasnika, da li ti je to ikad palo na pamet?”

„Zato sam nagovorio čovu s Kube da me nauči španski.”To je bilo hvalisanje. „Proveo sam u gradu samo šest sati, Arture

Stjuarte.”„Pa nije me naučio ceo španski.”To je Alvina navelo da se opet zapita nije li Arturu Stjuartu

preostalo više dara nego što je hteo da pokaže. Da nauči jezik zašest sati? Naravno, nije bilo garancija da rob s Kube zna mnogošpanskog, baš kao što ne zna ni mnogo engleskog, ali šta ako jeArtur Stjuart nadaren za jezike? Šta ako on nikad i nije nikog imitirao,već je umesto toga po prirodi govornik svih jezika? Bilo je priča otakvima – o ljudima koji čuju neki jezik i od samog početka njimeprogovore kano domoroci.

Je li Artur Stjuart imao takav dar? Pošto je momak sad izrastaou muškarca, da li je time odista ovladavao? Načas je Alvinprepoznao zavist u sebi, a onda je morao da se sam sebi nasmeje –zamisli samo, čova s njegovim darom da nekome zavidi. Pa ja mogunaterati kamen da poteče kano voda, mogu stvoriti vodu jaku kanočelik i providnu kano staklo, mogu gvožđe pretvoriti u živo zlato, azavidan sam jer ne mogu učiti tuđe jezike onako kako mačka naučida se dočeka na noge? Greh nezahvalnosti, tek jedan od mnogihzbog kojih ću završiti u paklu.

„Čemu se ti to smeješ?”, upita Artur Stjuart.

„Samo mislim na to kako više nisi običan dečko. Verujem da ćešiznaći, ako ti zatreba neka pomoć od mene – na primer, ako te nekouhvati kako pričaš s tim robovima Meksika i počne da te bičuje –kako da mi staviš do znanja da ti je pomoć potrebna?”

„Naravski. A ako taj ubica s nožem koji spava na tvom krevetupočne da pravi nevolje, verujem da ćeš iznaći način da mi javiš štaželiš da ti piše na nadgrobnoj ploči?”Artur Stjuart mu se osmehnu.

„Ubica s nožem?”, upita Alvin.„Tako se priča u potpalublju, ali držim da ćeš ga i sam pitati, pa

će ti on sve to već ispričati. Obično tako radiš, zar ne?”Alvin klimnu glavom. „Obično krenem od prilično direktnih

pitanja o onom što želim da znam.”„I dosad uglavnom nisi zbog tog bio ubiven’, reče Artur Stjuart.„U proseku zasad dobro prolazim”, reče Alvin skromno.„Ipak nisi uvek saznao ono što si hteo”, reče Artur Stjuart.„Ali uvek otkrijem nešto korisno”, reče Alvin. „Na primer, koliko je

lako naljutiti neke ljude.”„Da ne znam kako imaš drugi, reko bih da je to tvoj dar.”„Da ljutim narod.”„Ponekad se prilično razbesne na tebe i kad im kažeš zdravo”,

reče Artur Stjuart.„Dočim se na tebe niko ne ljuti.”„Ja sam ti ljubak čova”, reče Artur Stjuart.„Ne baš uvek”, reče Alvin. „Ponekad si baš nesnosan kad se

razmećeš.”„To ne misle moji prijatelji”, reče Artur osmehnuvši se.„Ne”, prizna Alvin. „Ali zato familija hoće da ti izludi.”Dok se Alvin vraćao u svoju kabinu, „ubica s nožem” se

probudio i nekud otišao. Alvin se poigrao idejom da zaspi u istojpostelji, koja je na kraju krajeva isprva i bila njegova, ali time biverovatno započeo svađu, a Alvinu prosto nije mnogo ni bilo stalo dotoga. Bilo mu je milo što uopšte ima gde da spava, kad boljerazmisli, a kad već u prostoriji postoje četiri ležaja da se na njima

rasporede dva čoveka, nema razloga da se s bilo kim zapodevasvađa oko toga ko je tu bio prvi.

Dok je tonuo u san, Alvin je posegnuo kao i uvek, potraživšiPegi, ne bi li se uverio po vatri u njenom srcu da je s njom sve uredu. A onda i bebu, koja je lepo rasla u njoj i srce joj je već kucalo.Neće se to okončati kano prva trudnoća, kad se beba rodila preranotako da nije mogla da udahne. Neće on posmatrati kako ona brekćedok život ističe iz nje u nekoliko očajničkih minuta, kako modri iumire mu na rukama dok on mahnito traga u njoj za nekim načinomda je sredi, tako da može da živi. Šta vredi da si sedmi sin sedmogsina ako je jedino stvorenje koje ne možeš isceliti upravo tvoja prvabeba?

Alvin i Pegi su se držali zajedno prvih dana posle toga, ali unedeljama koje su usledile ona je počela da se udaljuje od njega, daga izbegava, sve dok on nije konačno shvatio kako ga se ona klonida joj ne bi napravio novu bebu. Tada je porazgovarao sa njom, otome kako se ne možeš od toga kriti, kako mnogi izgube bebu, pa ipoluodraslo dete, kako treba pokušati iznova, začeti novu, i opetnovu, da te teši kad pomisliš na telašce u grobu.

„Ja sam odrasla sa dva groba pred očima”, kazala je ona, „iznala sam da roditelji gledaju u mene i vide moje mrtve sestre kojesu se zvale isto kao ja.”

„Pa, ti si bila baklja, te si znala više nego što deca treba daznaju o tome šta se zbiva unutra u ljudima. Naša beba najverovatnijeneće biti baklja. Znaće samo koliko je volimo i koliko smo želeli da jedobijemo.”

Nije bio siguran koliko je uspeo da je ubedi u to da poželi novubebu, ili je možda samo odlučila da pokuša ponovo da njemuudovolji. Za vreme trudnoće, baš kao i prošli put, skitala se uzduž ipopreko po zemlji, zalagala se za aboliciju još dok je pokušavala dapronađe nekakav način koji bi doveo do slobode, ali bez rata. Za tovreme je Alvin boravio u Vigorskoj crkvi ili na reci Hetrek, ipodučavao one koji su to želeli osnovama stvaranja.

Sve dok ona ne bi smislila neki poslić za njega, kao sada.Poslala ga je nizvodno parobrodom u Nueva Barselonu, iako je Alvin

duboko u skrivenom kutku srca želeo samo da ona ostane kod kućes njim da može o njoj da vodi računa.

Naravno, pošto je bila baklja, savršeno dobro je znala da on toželi, pa to nije bila nikakva tajna. Stoga njoj sigurno treba da buderazdvojena od njega više no što njemu treba da bude s njom, i to jemogao da podnese.

Ali to nije moglo da ga spreči da traga za njom na obodima sna izadrema uz vatru njenog i bebinog srca, toliko jarku u njegovimmislima.

Probudio se u mraku, i znao je da nešto nije u redu. Bila je tu vatra usrcu, veoma blizu njega; a onda je začuo tiho disanje čoveka koji seprikradao. Bubicom je ušao u njega i osetio šta ovaj radi – posežepreko Alvina prema džaku koji mu je bio pod rukom.

Pljačka? Bila je to ludost na parobrodu, ako je čoveku uopšte tobilo na pameti. Osim ako nije vrlo dobar plivač koji može da stignedo obale noseći težak zlatni raonik.

Čovek je imao nož u koricama za opasačem, ali ruka mu nijebila na njemu, tako da nije tražio nevolje.

Zato Alvin progovori sasvim tiho: „Ako tražiš hranu, vrata su nadrugoj strani kabine.”

O, kako se čoveku srce trglo na to! I prvi mu je nagon bio damunjevito spusti šaku na taj nož – bio je on u tome brz i Alvin jeuvideo kako nije mnogo važno da li je ovome šaka na nožu ili nije,čovek je uvek bio spreman sa tim sečivom.

U trenutku dok je čova dolazio sebi, Alvin je, međutim, mogaosasvim lako da pogodi kako ovaj razmišlja. Noć je bila mračna, ikoliko je čovek mogao da zna, Alvin nije bio u stanju da vidi išta boljeod njega.

„Hrkô si”, reče čovek. „‘Teo sam date ćušnem da seokreneš.”Alvin je znao da je to bezočna laž. Kad mu je Pegi pre višegodina pomenula taj njegov problem s hrkanjem, proučio je uzroketoga što ljudi hrču i sredio svoje nepce tako da više ne pravi buku.

Imao je pravilo da ne koristi dar u sopstvenu korist, ali kontao je daje izlečenje hrkanja poklon za druge – on bi ga uvek prespavao.

Ipak, nije se osvrnuo na tu laž. „Baš vam hvala”, rekao je.„Premda, prilično sam lak na snu, pa je dosta da kažete ‘okreni se’ ija ću tako i učiniti. Ili mi makar to kaže moja žena.”

Tada je, drsko da drskije biti ne može, čovek praktično priznaošta je radio. „Znate, neznanče, šta god da imate u toj vreći, držite totoliko blizu sebe da bi neko mogao da se zapita šta je to tolikovredno.”

„Naučio sam ja da se narod jednako zapita i kad je ne držimblizu sebe, pa se ljudi osećaju slobodniji da zapipaju po mraku ipodrobnije pogledaju.”

Čovek se na to nasmeja. „Biće dakle da ne smerate mnogo dami kažete o tome.”

„Uvek odgovorim na učtivo postavljeno pitanje”, reče Alvin.„Ali pošto nije učtivo pitati šta vam je to u vreći”, reče čovek,

„biće da na takva pitanja uopšte ne odgovarate.”„Drago mi je što sam sreo čoveka koji zna šta je učtivo, a šta

ne.”„Učtivost i nož koji se ne lomi kod drške, to je ono što me miri s

ostatkom sveta.”„Za mene je učtivost oduvek bila dovoljna”, reče Alvin. „Premda

moram priznati da bi mi se taj nož više dopadao da je i dalje turpija,kano što je nekad bio.”

Čovek se u skoku nađe na vratima, s isukanim nožem. „Ko si ti,i šta znaš o meni?”

„Ne znam ja ništa o tebi, gospodine”, reče Alvin, „ali ja samkovač i umem da prepoznam turpiju prerađenu u nož. Više kanomač, ako me baš pitate.”

„Ja nisam isukao svoj nož na ovoj lađi.”„Drago mi je da to čujem, međutim kad sam ušao i zatekao tebe

kako spavaš, još je bilo dovoljno dnevnog svetla da vidim veličinu ioblik korica u kojima ga čuvaš. Niko ne pravi nož tako debeo koddrške, ali pravih je razmera za turpiju.”

„Ne možeš tako nešto zaključiti pukim gledanjem”, reče čovek.„Čuo si nešto. Neko je nešto pričao.”

„Ljudi uvek pričaju, ali ne o tebi”, reče Alvin. „Ja znam svojzanat, a biće da i ti znaš svoj. Zovem se Alvin.”

„Alvin Kovač, a?”„Ubrajam sebe u srećnike zbog toga što imam ime. Opkladio bih

se da ga imaš i ti.”Čovek se grleno nasmeja pa vrati nož u korice. „Džim Bouvi.”„To mi ne zvuči kao ime jednog zanatlije.”„Reč je škotska. Znači svetlokosi.”„Tebi je kosa tamna.”„Biće da je prvi Bouvi bio neki plavokosi Viking kome se dopalo

dok je silovao i pljačkao po Škotskoj, pa je tamo i ostao.”„Neko njegovo dete sigurno je ponovo osetilo taj vikinški duh i

našlo sebi put preko drugog mora.”„Ja sam Viking od glave do pete”, reče Bouvi. „I dobro si

pogodio što se ovog noža tiče. Prisustvovao sam pre nekolikogodina dvoboju kod jedne kovačnice u Načesu. Situacija se otela izruku kad su obojica promašili – biće da je narod došao da vidi krv, paniko nije hteo da ostane razočaran. Jednom je čovi uspelo da miprostreli tanetom nogu, pa sam mislio da sam izbačen iz igre svedok nisam video da se major Noris Rajt ostrvio na momka upolamanjeg i upola mlađeg od sebe, i zbog toga se ražestio. Toliko samse ražestio da sam skroz zaboravio na to da sam ranjen i da krvarimkano zaklano prase. Pomahnitao sam, dograbio kovačevu turpiju izario mu je skroz u srce.”

„Za tako nešto moraš da budeš jak.”„O, i više nego jak. Nisam mu je zavukao između rebara. Zabio

sam mu je pravo kroz rebro. Mi Vikinzi snažni smo kano divovi kadpomahnitamo.”

„Jesam li u pravu ako kažem da je nož koji nosiš upravo ta istaturpija?”

„Prepravio mi je jedan nožar iz Filadelfije.”

„I to brušenjem, a ne kovanjem”, reče Alvin.„Tako je.”„Nož koji ti donosi sreću?.”„Još nisam mrtav.”„Biće da za to treba dosta sreće, ako već imaš naviku da

posežeš preko usnulih ljudi da dođeš do njihovog džaka.”Osmeh zamre na Bouvijevom licu. „Šta mogu kad sam

radoznao.”„O, znam ja to, i sam imam istu falinku.”„Sad je na tebe red”, reče Bouvi.„Za šta to?”„Da ispričaš svoju priču.”„Ja? O, imam samo običan nož za guljenje kože, ali i sâm sam

dosta tumarao divljinom, pa mi je zgodno poslužio.”„Znaš ti da te to ne pitam.”„Ali ti ja to kažem.”„Ispričao sam ti o mom nožu, pa sad ti meni ispričaj o svojoj

vreći.”„Ti svima pričaš o svom nožu”, reče Alvin, „pa zato ne moraš

mnogo da ga koristiš, ali ja nikome ne pričam o svojoj vreći.”„To samo rasplamsava radoznalost u ljudima”, reče Bouvi. „A

neki ljudi bi mogli čak i da postanu sumnjičavi.”„Desi se to s vremena na vreme”, reče Alvin. Uspravio se u

sedeći položaj i prebacio noge sa strane, pa ustao. Već je odmeriotog Bouvija i znao je da je najmanje deset centimetara viši od njega,dužih ruku i s masivnim kovačkim ramenima. „Samo što se ja seosmehnem toliko ljubazno da im razvejem svaku sumnju.”

Bouvi se glasno nasmeja na to. „E baš si krupan baja! I nikog sene plašiš.”

„Plašim se ja raznih ljudi”, reče Alvin. „Naročito čoveka kojimože da nabije turpiju drugome kroz rebro i probuši mu srce.”

Bouvi na to klimnu glavom. „Pa sad, nisam ja baš toliko naročit.Svojevremeno me se plašilo puno sveta, ali što su me se više plašili,neskloniji su bili da to priznaju. Ti si prvi stvarno rekao da me sebojiš. Znači li to da me se ti najviše plašiš od svih? Ili najmanje?”

„Ajde ovako”, reče Alvin. „Ti lepo drži ruke dalje od mog džaka,pa nikad nećemo morati to da ustanovimo.”

Bouvi se ponovo nasmeja – ali taj kez je više ličio na divljumačku koja reži na svoj plen nego na pravi osmeh. „Dopadaš mi se,Alvine Kovaču.”

„Drago mi je što to čujem”, reče Alvin.„Znam čoveka koji traži takve kano što si ti.”Dakle, ovaj Bouvi je bio u društvu s Travisom. „Ako govoriš o

gospodinu Travisu, on i ja smo se već dogovorili da on ode svojimputem, a ja svojim.”

„Ah”, reče Bouvi.„Jesi li mu se upravo pridružio u Tebi?”„Ne smeta mi da ti pričam o svom nožu”, reče Bouvi, „ali neću

da ti pričam o svojim poslovima.”„Ja ću tebi ispričati o svojim”, reče Alvin. „Moj je posao sada da

ponovo zaspim i ustanovim hoću li ponovo pronaći san u kom sambio pre nego što si ti odlučio da prekineš moje hrkanje.”

„Pa, to ti je pametno”, reče Bouvi. „A pošto ja noćas ni okanisam sklopio zbog tvog hrkanja, valjalo bi i sam da probam prenego što svane.”

Alvin je ponovo legao i sklupčao se oko svog džaka. Leđa sumu bila okrenuta Bouviju, ali on je, naravno, zadržao svoju bubicu unjemu i znao za svaki njegov pokret. Čovek je stajao tamo i dugoposmatrao Alvina, a po tome kako mu je srce tuklo i kako je krvkolala po njemu, Alvinu je jasno bilo da je uznemiren. Besan?Uplašen? Teško je to bilo zaključiti kad ne gledaš čoveku u lice, ačak ni tada nije bilo lako, ali vatra u srcu mu je plamtela pa je Alvinzaključio da čova upravo donosi nekakvu odluku u vezi s njim.

Zadugo neće moći da zaspi ako ostane tako uzbuđen, pomislioje Alvin. Zato je posegnuo u čoveka i postepeno ga primirio, naterao

mu srce da sporije tuče, ujednačio mu disanje. Većina ljudi misli daim se telo uzbudi zbog osećanja, ali Alvin je znao da je upravoobrnuto. Telo vodi, a osećanja slede.

Za nekoliko minuta Bouvi se opustio dovoljno da zevne i ubrzozatim čvrsto je zaspao. I dalje sa pripasanim nožem, i rukom uvek unjegovoj blizini.

Taj Travis je imao baš zanimljive prijatelje.

Artur Stjuart se osećao previše drčno, ali kada znaš da se osećašpreviše drčno, i nadoknadiš to time što si posebno obazriv, onda ti tadrčnost ne može nauditi, je li tako? Osim što se zbog drčnosti moždaosećaš kao da si bezbedniji nego što zaista jesi.

To je gospoja Pegi nazivala „cirkularnim rezonovanjem” i ono ganeće odvesti nigde. Nikud. Bila je to jedna od tih reči. Nije znao kakoje pravilno. Kad god pomisli na gospoju Pegi, to ga natera daosluškuje ono što govori i pronalazi sopstvene greške. Samo, šta bimu vredelo i da govori pravilno? Bio bi i dalje samo melezan koji jenekako naučio da govori kano džentlmen – nešto kano dresiranimajmun, tako bi ga oni gledali. Kuče u čakšire. A ne pravidžentlmen.

Zato je verovatno i postao toliko drčan. Uvek se trudio da neštodokaže. Ali ne Alvinu, ne stvarno.

Ne, pogotovo ne Alvinu. Jer Alvin se prema njemu i daljeophodio kao prema dečaku, iako je on sad muškarac. Ophodio seprema njemu kano da mu je sin, ali on nije bio sin nikome.

Naravno, sve to razmišljanje nije bilo nimalo dobro po njega,kad mu je posao bio da uzme gnusno smradnu kofu u koju su seolakšavali i to odradi sporo i lenjo kako bi imao vremena da ustanovigovori li neko od njih engleski ili španski.

„Quien me comprende?” šapnuo je. „Ko me razume?”„Todos te comprendemos, pero calle la boca”, šapnu treći

muškarac. Svi te razumemo, ali umukni. „Los blancos piensan quehay solo uno que hable un poco de inglés.”

Bog te mazô, ala je taj pričao brzo, i bez onog akcenta koji jeimao Kubanac. Ali opet, kada se Artur u mislima navikao na melodijujezika, nije mu bilo teško da razume. Svi su govorili španski, ali su sepravili da samo jedan od njih govori malo engleskog.

„Quieren fugir de ser esclavos?” Želite li da se osloboditeropstva?

„La única puerta es la muerta.” Smrt je jedini izlaz.„Al otro lado del rio”, reče Artur, „hay rojos que son amigos

nuestros.” S druge strane reke ima crvenokožaca koji su namprijatelji.

„Sus amigos no son nuestros”, odgovori čovek. Tvoji prijateljinisu i naši.

Drugi čovek dovoljno blizu da to čuje klimnu glavom kao da seslaže. „Y ya no puedo nadar.”A ja i tako ne umem da plivam.

„Los blancos, que van a hacer?’ Šta će belci da urade?„Piensan en ser conquistadores.” Ovi ljudi očigledno nisu

smatrali planove svojih gospodara naročito pametnim. „Los Mexicosvan comer sus corazones.” Meksike će im srca pojesti.

Ubaci se još jedan. „Tu hablas como cubano.” Govoriš kaoKubanac.

„Soy americano”, reče Artur Stjuart. „Soy libre. Soy...” Nijenaučio kako se na španskom kaže građanin. „Soy igual.”Ravnopravan sam. Ali ne zaista, pomisli on. Opet, ravnopravniji samnego vi.

Nekoliko meksičkih crnaca frknu na to. „Ya hay visto, tudueño.”Artur je razumeo samo reč dueño, vlasnik.

„Es amigo, no dueño.” On je moj prijatelj, a ne gospodar.O, njima je to bilo urnebesno. Ali naravno, smejali su se nemo, a

nekolicina je pogledala u čuvara koji je dremao naslonjen na zid.„Me depromesa.” Obećajte mi. „Cuando elferro quiebra, no se

maten. No salguen sin ayuda.” Kad gvožđe popuca, nemojte se ubiti.Ili je to možda značilo: ne dajte da vas ubiju. Kako god bilo, nepolazite bez pomoći. Ili je Artur makar mislio da to govori. Gledali suga sa krajnjim nerazumevanjem.

„Voy quebrar el ferro”, ponovi Artur.Jedan od njih podrugljivo ispruži ruke. Lanci na to začangrljaše.

Nekolicina ponovo pogleda u čuvara.„No con la mano”, reče Artur. „Con la cabeza”Zgledali su se s očiglednim razočarenjem. Artur je znao šta

misle: Ovaj momak je lud. Misli da može razbiti gvožđe glavom.Nije znao kako bolje da im objasni.„Mañana”, reče on.Mudro su zaklimali glavom. Nijedan mu nije poverovao.Toliko o satima koje je proveo učeći španski. Premda je nevolja

možda bila u tome što oni nisu znali za veštinu stvaranja i nisu moglida pojme da bi neki čovek mogao mislima razlomiti gvožđe.

Artur Stjuart je znao da može. Bila je to jedna od Alvinovih prvihlekcija, ali tek je na ovom putovanju Artur konačno razumeo na šta jeAlvin mislio. Na to da on uđe u metal. Sve ovo vreme Artur je misliokako to može uraditi ako veoma jako napregne misli, ali uopšte nijebilo tako. Bilo je lako. Kano da samo promeni misao. Slično kao štoje radio sa jezicima. Okusio bi jezik u ustima, a onda se predao tomukusu. Nalik na to što je nekako znao da reč mano, iako se završavana o, mora ispred sebe ipak da ima član la umesto el. Prosto je znaoda tako treba.

Još tamo u Kartagini, dao je četvrt dolara čoveku koji jeprodavao slatki hleb, a ovaj je pokušao da izbegne da mu vratikusur. Umesto da se izviče na njega – kakve bi vajde od toga bilo,tamo na nasipu, da jedan melezan viče na belca? – Artur je samopomislio na novčić koji je celog jutra držao u ruci, na to kako je onbio topao, kako mu je prikladno ležao u ruci. Bilo je to kano da jerazumeo njegov metal, slično kao što je razumeo muziku jezika. Idok je mislio tako na njega, toplog, mogao je u mislima da vidi kakoovaj biva sve topliji.

Podsticao je to, mislio kako se novčić sve više zagreva, i čovekje najednom jeknuo i počeo da se udara po džepu u koji je spustiočetvrt dolara.

Pekao ga je.

Probao je da ga izvadi iz džepa, ali mu je novčić opržio prste ion je konačno zbacio kaput sa sebe, skinuo tregere i spustiopantalone, naočigled sviju. Istresao je novčić iz džepa na daske, gdese drvo zadimilo kad je ovaj zacvrčao.

Potom je čovek mogao da misli samo na bolno mesto na nozigde ga je novčić opekao. Artur Stjuart mu je prišao, misleći svevreme na to kako je novčić ponovo hladan. Posegnuo je i uzeo ga sadaske. „Biće da bi trebalo da mi vratite kusur”, rekao je.

„Dalje od mene, crni đavole”, rekao je čovek. „Ti si čarobnjak,eto šta si. Kad baciš kletvu čoveku na novac, isto je kô da si mu gaukrô!”

„To je jako smešno kad mi kaže čovek koji mi je naplatio četvrtdolara za parče hleba od pet centi.”

Nekoliko prolaznika se pridružilo.„‘Teo si da zadržiš dečakovih četvrt dolara, a?”„Ima zakon protiv toga, sve i da je dečko crn.”„Kradeš od onih koji ne mogu da ti uzvrate.”„Podigni čakšire, budalo.”Malo kasnije, Artur Stjuart je razmenio svojih četvrt dolara i

pokušao da čoveku da pet centi koliko mu je pripadalo, ali ovaj ganije pustio ni da mu priđe.

Pa, pokušao sam, pomislio je Artur. Ja nisam lopov.Ja sam tvorac.Nije to bilo ništa straobalno kano kod Alvina, ali bog te mazô,

naterao sam mislima četvrt dolara da se usija i skoro sebi progori putčoveku iz džepa.

Ako već umem to, onda mogu da naučim da radim sve, tako jemislio, i zato se večeras osećao toliko drčno. Jer vežbao je svakogdana na svakom metalu koji bi mu dopao šaka. Naravno, ne bivaljalo da zagreje gvožđe toliko da se istopi – ti mu robovi ne bizahvaljivali kad bi im spržio ručne zglobove i gležnjeve dok im skidaokove.

Ne, smerao je on da metal smekša a da se ne zagreje. To je bilomnogo teže od zagrevanja. Mnogo puta je uhvatio sebe kako seponovo napreže, pokušava da nagura mekoću u metal, ali kad seponovo opustio i upustio, kad je osetio metal u glavi kao pesmu,počeo je opet postepeno da njime ovladava. Toliko je smekšaosopstvenu kopču na opasaču da je mogao da je savije u koji godoblik poželi. Premda je posle nekoliko minuta shvatio kako želi da tajoblik bude kopča opasača, pošto mu je i dalje trebala da mu čakširene bi spadale.

S mesingom je išlo lakše nego sa gvožđem, pošto je bio mekšiod samog početka. Nije baš da je Artur Stjuart bio brz. Video je kakoAlvin smekšava puščanu cev dok je čovek pokušavao da puca unjega, eto koliko je on bio brz. Artur Stjuart je morao najpre darazmisli o tome. Dvadeset pet robova, svaki sa gvozdenim obručemoko gležnja i još jednim oko ručnog zgloba. Morao je da budesiguran da će svi sačekati dok i poslednji ne bude slobodan. Akoijedan od njih zaždi prerano, sve će ih pohvatati.

Naravno, mogao je da zamoli Alvina da mu pomogne, ali već jeznao Alvinov odgovor. Pusti to roblje, tako je Alvin odlučio. Artur to,međutim, nije hteo da uradi. Ti su ljudi bili u njegovim rukama. Sadaje on bio tvorac, na svoj način, i na njemu je bilo da odluči kad valjadelovati, a kad mirovati. Nije on mogao kao Alvin, da leči narod, teraživotinje da rade po njegovom i pretvara vodu u staklo. Mogao jeipak da smekša gvožđe, dođavola, pa zato ima da oslobodi terobove.

Sutra uveče.Sledećeg jutra uplovili su iz Hija u Mizipi i Alvin je prvi put posle

mnogo godina ugledao Tenskva Tavinu maglu na reci.Bilo je to kao da su naleteli na zid. Sunčano nebo, nigde

oblačka, a kad pogledaš napred, ne izgleda bogzna kako, tek običnaizmaglica na reci. Ali najednom više ne vidiš dalje od sto metaranapred – i to samo ako ploviš uzvodno ili nizvodno. Ako nastavišpravo na drugu obalu, kao da si oslepeo, ne vidiš čak ni pramacsvoje lađe.

Bila je to ograda koju je Tenskva Tava sagradio da zaštiticrvenokošce koji su se preselili na zapad posle neuspeha Ta-

Kumsovog rata. Svi crvenokošci koji nisu želeli da žive po zakonimabelaca, svi crvenokošci kojima je bilo dosta rata, prešli su prekovode i pošli na zapad, a onda je Tenskva Tava... za njima zatvoriovrata.

Alvin je slušao priče o zapadu od trapera koji su tamo odlazili.Govorili su o planinama.od toliko oštrog stenja, toliko grebenastim ivisokim da je na njima bilo snega čak i u junu. O mestima gde zemljabljuje vrelu vodu petnaest metara visoko u vazduh, ili još i više. Okrdima bizona toliko velikim da mogu prolaziti celi dan i noć, i dasutradan ujutro i dalje izgleda da ih ima jednako mnogo kao i juče. Opredelima pod travom i pustinjama, borovim šumama i jezerima nalikna dragulje ugnežđene među planinama toliko visokim da ako sepopneš na vrh, ostaneš bez vazduha.

A sve je to sada bila zemlja crvenokožaca, gde belci nikada višeneće zaći. Za to se pobrinula ova magla.

Za Alvina to, međutim, nije važilo, on je znao da može akopoželi razvejati tu maglu i preći preko. I ne samo to, njega tamo ne biubili. Tenskva Tava je tako rekao, a nijedan crvenokožac ne bi seusudio da postupi protiv Prorokovog zakona.

Jednim delom svog bića želeo je da se iskrca na obalu, sačekada parobrod produži, a onda nađe sebi kanu i odvesla preko reke upotragu za svojim starim prijateljem i učiteljem. Bilo bi dobrorazgovarati s njim o svemu što se u svetu zbivalo. O glasinama dase sprema rat, između Sjedinjenih Država i Krunskih Kolonija – ilimožda između slobodnih država i robovlasničkih država unutar SAD.O glasinama da će se ratovati sa Španijom zbog vlasti nad ušćemMizipija, ili da će Krunske Kolonije zaratiti s Engleskom.

A sad su tu i glasine o ratu s Meksikama. Šta li bi Tenskva Tavamislio o tome? Možda i sam ima nevolja – možda čak i sada radi natome da uspostavi savez crvenokožaca da bi pošao na jug i branionjihove zemlje od ljudi koji svoje zarobljenike odvlače na vrhovezigurata i čupaju im srce iz grudi ne bi li udovoljili svom bogu.

U svakom slučaju, takve su stvari prolazile Alvinu kroz glavu dokse naslanjao na ogradu na desnoj strani broda – „zvezdanoj strani”,što se kaže, premda on nije imao pojma zašto su lađari imali različitereči za desno i levo. Samo je stajao tamo zagledan u maglu kroz

koju nije video ništa bolje od drugih, kad je primetio nešto, ne očima,već onim unutrašnjim vidom kojim je motrio vatre u srcu.

Na vodi je bilo ljudi, tamo na sredini, gde nisu mogli da znaju ništa je gore, a šta dole. Okretali su se i okretali, jašta, uplašeni. Biomu je dovoljan trenutak da to oseti. Dva čoveka na splavu, samo štopod splavom nisu imali ništa što bi ih usporilo, a natovarili su ga naprednjem kraju. Dakle, to nisu bili lađari. Sigurno je to bio splavkućne izrade, i kad im se kormilo slomilo, nisu znali kako da usmeresplav da plovi i dalje nizvodno. Prepušteni struji na milost i nemilost,eto u kakvoj su situaciji bili, i nisu mogli da znaju šta se dešavametar i po od njih.

Ali Kraljica Jazua nije bila tiha. Opet, magla je umela da prigušizvuke, a sve i da su čuli parobrod, jesu li prepoznali njegov zvuk?Prestravljenim ljudima je on mogao da zvuči kao neki monstrum kojise kreće rekom.

Pa, šta je tu Alvin mogao da uradi? Kako je on mogao da tvrdida vidi ono što niko drugi ne bi uspeo da razabere? A rečni tok je biopreviše jak i komplikovan da bi on ovladao njime i poterao splavmalo bliže.

Došlo je vreme da malo laže. Alvin se okrenu i viknu. „Jeste ličuli to? Da li ste ih videli? Na reci je splav, ne mogu da upravljajunjime! Ima ljudi na splavu, vikali su upomoć, vrte se tamo na struji!”

Za tili čas, i krmanoš i kapetan su se naginjali preko ograde nanavigatorovoj palubi. „Ništa živo ne vidim!”, viknu krmanoš.

„Ne sad”, reče Alvin, „ali ja sam ih vidô sasvim jasno, maločas,nisu daleko.”

Kapetan Hauard je video na šta će sve ovo izaći, i to mu se nijedopalo. „Neću da zalazim Kraljicom Jazua još dublje u ovu maglu!Ne, gospodine! Domoći će se oni obale dalje nizvodno, nas se to netiče!”

„Rečni zakon!”, viknu Alvin. „Ljudi u opasnosti!”To nagna krmanoša da se trgne. Zakon jeste bio takav. Morala

se pružiti pomoć.„Ja nigde ne vidim ljude u opasnosti!”, viknu kapetan Hauard.

„Onda nemojte da okrećete veliku lađu”, reče Alvin. „Dajte mi tajmali čamac s veslima da odem po njih.”

Kapetanu se ni to nije dopadalo, ali krmanoš je bio pristojančova i Alvin je ubrzo bio u vodi, s rukama na veslima.

Pre nego što je stigao daleko da odmakne, tu se obreo ArturStjuart, koji je đipio preko razmaka i prućio se u čun. „Ništanespretnije u životu nisam video”, reče Alvin.

„Nema šanse da ovo propustim”, reče Artur Stjuart.Kod ograde je bio još jedan čovek i sad mu se obraćao. „Ne žuri

toliko, gospodine Kovaču!”, viknu Džim Bouvi. „Bolje dva jakamuškarca za ovakav posao nego jedan!” Tad i on skoči – i to izvedeprilično dobro, s obzirom na to da je sigurno bio najmanje desetgodina stariji od Alvina i dobrih dvadeset od Artura Stjuarta, pa ipakkada se dočekao, nije se prućio, i Alvin se zapitao kakav je dar togčoveka. Pretpostavio je da je ovaj nadaren za ubijanje, ali možda muje ubijanje bilo samo sporedni posao. Čovek je gotovo doleteo.

I eto ti njih, svaki s po jednim veslom, dok je Artur Stjuart sedeona krmi i pomno osmatrao.

„Koliko su daleko?”, zapitkivao je neprestano.„Struja ih je možda odnela dalje”, reče Alvin. „Ali tamo su.”Kad je Arturovo lice poprimilo sasvim skeptičan izraz, Alvin se u

njega zapiljio tako da je Artur Stjuart konačno shvatio. „Mislim da ihvidim”, reče on podržavši Alvinovu laž.

„Nećeš valjda da pređeš preko cele ove reke pa da nas pobijucrvenokošci”, reče Džim Bouvi.

„Ne, gospodine”, reče Alvin. „Nije mi takva namera. Vidô sam temomke, jasno kano dan, i neću da mi njina smrt bude na savesti.”

„Pa gde su sad?”Naravno da je Alvin to znao, i veslao je prema njima što je bolje

umeo. Nevolja je bila što Džim Bouvi nije znao gde su, a veslao je ion, samo ne baš u istom smeru kao Alvin. A pošto su obojica biliokrenuti leđima prema splavu, Alvin nije mogao čak ni da se pravi daih vidi. Mogao je samo da vesla snažnije nego Bouvi u željenomsmeru.

Sve dok Artur Stjuart ne prevrnu očima i reče: „Hoćete li vas dvada više prestanete da se pravite kako jedan drugom verujete izaveslate kud treba?”

Bouvi se nasmeja. Alvin uzdahnu.„Nisi ti ništa vidô „, reče Bouvi. „Jer ja sam te posmatrao kako

gledaš u maglu.”„Pa si zato pošao i ti.”„Morao sam da saznam šta smeraš s ovim čunom.”„Hoću da izbavim dva momka na splavu koji se vrti kako ga

struja nosi.”„Hoćeš reći da je to istina?”Alvin klimnu glavom, a Bouvi se ponovo nasmeja. „E, đavo da

me nosi.”„To je tvoja i đavolova stvar”, reče Alvin. „Više nizvodno, moliću

lepo.”„Pa koji onda ti to dar imaš, čoveče?”, reče Bouvi. „Vidiš kroz

maglu?”„Čini se tako, zar ne?”„Mislim da nije”, reče Bouvi. „Mislim da se u tebi krije više od

onog što se na prvi pogled vidi.”Artur Stjuart osmotri krupno Alvinovo kovačko telo. „Je li to

uopšte moguće?”„A ni ti nisi rob”, reče Bouvi.Nije bilo smeha kad je rekao to. Bilo je to opasno saznanje.„Jesam vala”, reče Artur Stjuart.„Nema tog roba koji bi tako odgovorio, sirota ludo”, reče Bouvi.

„Tako melješ da nema šanse da si ikad iskusio šibu.”„O, baš je bilo pametno da pođeš sa mnom na ovo putovanje”,

reče Alvin.„Ne brini”, reče Bouvi. „Imam ja i svojih tajni, pa mogu da čuvam

i vašu.”

Možeš – ali hoćeš li? „Nije to bogzna kakva tajna”, reče Alvin.„Samo ću morati da ga vratim na sever i kasnije se spustim drugimparobrodom.”

„Po tvojim rukama i ramenima vidim da si zaista kovač”, rečeBouvi. „Samo, nema tog kovača koji ume da pogleda nož u koricamai prepozna da je ovaj nekada bio turpija.”

„Ja dobro poznajem svoj posao”, reče Alvin.„Alvin Kovač. Zaista bi trebalo da počneš da putuješ pod drugim

imenom.”„Zašto?”„Ti si onaj kovač koji je pre nekoliko godina ubio par Nalazača.”„Ti su Nalazači ubili majku moje žene.”„O, nema te porote koja bi te osudila”, reče Bouvi. „Baš kano što

ne mogu ni mene da osude za moja ubistva. Čini se da imamo dostazajedničkog.”

„Manje nego što bi mogao da pomisliš.”„Isti onaj Alvin Kovač koji je pobegao od svog gospodara s

jednim naročitim predmetom.”„Laž”, reče Alvin. „I on to zna.”„Sigurno, ali tako priča ide.”„Ne smeš verovati u te priče.”„Znam”, reče Bouvi. „Nisi malo usporio s tim veslanjem, a?”„Nisam siguran da želim da stignem do splava dok još

razgovaramo o ovome.”„Samo ti govorim, na svoj tihi način, kako mislim da znam šta ti

je to u vreći. Tvoj je dar zaista moćan, ako su glasine tačne.”„Šta kažu, da umem da letim?”„Umeš da gvožđe pretvoriš u zlato, tako vele.”„Ala bi to bilo lepo”, reče Alvin.„Ipak nisi porekao, je li tako?”„Ne umem ja od gvožđa da pravim ništa osim konjskih potkovica

i šarki.”

„Jednom si to uradio, zar ne?”„Ne, gospodine”, reče Alvin. „Kazao sam ti da su sve te priče

laži.”„Ne verujem ti.”„Onda me nazivaš lažovom, gospodine”, reče Alvin.„O, nećeš valjda da mi se uvrediš? Jer ja znam kako se

pobeđuje u dvobojima.”Alvin ne odgovori na to, a Bouvi se zagleda dugo i pažljivo u

Artura Stjuarta. „Ah”, reče Bouvi. „Eto nam izlaza.”„Šta?”, reče Artur Stjuart.„Tebe od mene nije stra’”, reče Bouvi, s pojačanim akcentom.„Vala jeste”, reče Artur Stjuart.„Bojiš se onoga što znam, ali se ne bojiš da smaknem tvog

‘gospodara’ u dvoboju.”„Sav drhtim od stra’”, reče Artur Stjuart.Prošao je samo delić sekunde, ali odjednom su Bouvijeva vesla

visila, a nož mu je bio van korica i telo iskrenuto tako da mu nožbude pod Alvinovim grlom.

Jedino što to više nije bio nož. Samo drška.Osmeh je iščeznuo Bouviju s lica prilično sporo kad je ovaj

shvatio da njegov dragoceni nož napravljen od turpije u sebi nemaviše gvožđa.

„Šta si to uradio?”, upita on.„To je prilično čudno pitanje”, reče Alvin, „od čoveka koji je

nameran da me ubije.”„Nameran da te uplašim, to je sve”, reče Bouvi. „Nisi morao to

da uradiš s mojim nožem.”„Nemam dar da prepoznam kakve su tuđe namere”, reče Alvin.

„Sad se okreni i veslaj.”Bouvi se okrenu i ponovo prihvati vesla. „Taj nož mi je donosio

sreću.”„Biće onda da te je sreća napustila”, reče Alvin.

Artur Stjuart zavrte glavom. „Treba više da pripaziš na kogpotežeš, gos’n Bouvi.”

„Ti si čovek koji nam treba”, reče Bouvi. „To je sve što sam hteoda kažem. Nisi morao da mi upropastiš nož.”

„Kad sledeći put poželiš da nekog pozoveš u svoj tim”, rečeAlvin, „ne poteži nož na njega.”

„I ne preti da ćeš odati njegove tajne”, reče Artur Stjuart. Sada jeprvi put Bouvi izgledao pre zabrinut nego ozlojeđen. „E sad, nisam jarekô da znam tvoje tajne. Samo sam malo nagađao, to je sve.”

„Vidiš, Arture Stjuarte, gos’n Bouvi je upravo primetio da jeovde, nasred reke, u magli, na opasnom zadatku spasavanja, sdvojicom ljudi čije je tajne pripretio da oda.”

„Čovek mora da se zamisli kad se nađe u takvoj situaciji”, rečeArtur Stjuart.

„Neću napustiti ovaj čun bez borbe”, reče Bouvi.„Nemam nameru da ti naudim”, reče Alvin. „Jer ti i ja nismo

slični. Ja sam jednom ubio čoveka, u žalosti i besu, i kajem se zbogtoga sve do danas.”

„Ja takođe”, reče Bouvi.„To je trenutak kojim se najviše dičiš u životu. Sačuvao si to

oružje i nazvao ga svojom srećom. Nimalo mi nismo slični.”„Biće da nismo.”„A da sam ti želeo smrt”, reče Alvin, „ne bih morao da te bacam

iz čamca.”Bouvi klimnu glavom, zatim pusti vesla. Usplahireno zamlatara

oko obraza, oko usta.„Ne možeš da dišeš, jelda?”, reče Alvin. „Niko te ne sprečava.

Samo to uradi, čoveče. Udahni, izdahni. Radiš to celog života.”Nije se Bouvi baš gušio, samo nije mogao da natera telo da se

povinuje njegovoj volji.Alvin nije s tim nastavio dotle dok čovek ne pomodri, već tek

toliko dugo da se Bouvi oseti zaista bespomoćno. Potom se ovajsetio da diše, tek tako, i usisao vazduh u sebe.

„E sad, pošto smo ustanovili da ti na ovom čunu od mene nepreti nikakva opasnost”, reče Alvin, „hajde da spasemo te ljude kojiplove na splavu domaće izrade, bez sredstva da sebi usporeplovidbu.”

U tom trenutku se belina magle pred njima pretvori u splavudaljen manje od metar i po. Još jedan zamah veslima, i oni lupnušeu njega. Tek tad ljudi na splavu shvatiše da je neko uopšte pošao zanjima.

Artur Stjuart se već premeštao na pramac čamca, držeći se zakrmeno uže, da bi onda naskočio na splav i privezao uže tamo.

„Hvaljen budi, Gospode”, reče niži od dvojice.„Stižete baš u zgodnom trenutku”, reče onaj visoki dok je

pomagao Arturu da priveže palamar. „Ovaj nam je splav nepouzdan,a u ovoj magli nismo vidli mnogo od obale. Drugorazrednoputovanje, kako god da računaš.”

Alvin se nasmeja na to. „Milo mi je što vidim da niste klonuliduhom.”

„O, molili smo se i pevali crkvene himne”, reče krakati.„Koliko si ti visok?” reče Artur Stjuart dok se čovek nadnosio nad

njim.„Tu negde za glavu viši od mojih ramena”, reče ovaj, „ali

nedovoljno za moje hozentregere.”Čova je bio simpatičan, nego šta. Nisi mogao da mu odoliš.Alvin je zbog toga odmah postao sumnjičav. Ako je ovome to bio

dar, onda mu se nije moglo verovati. A opet, najgore od svega bilo ješto, sve i da mu ne veruješ, opet ne možeš da mu odoliš.

„Šta si ti, advokat?”, upita Alvin.Tad su već izmanevrisali čunom ispred splava, spremni da ga

vuku za sobom do parobroda.Čovek se uspravi do svoje pune visine, pa se nakloni, i Alvin nije

video nezgrapniji pokret od tog. Sav je bio od kolena i laktova, uglastna sve strane, čak i u licu, ništa na njemu nije bilo meko, i teško daje mogao postojati koščatiji čovek od njega. Nije bilo tu nikakvesumnje, taj je bio ružan samo tako. Obrve kano u majmuna, štrčale

su mu daleko preko očiju. A opet... nije ga bilo neprijatno gledati.Kad se osmehne, morao si da osetiš toplinu i dobrodošlicu.

„Abraham Linkoln iz Springfilda, na usluzi, gospodo”, reče on.„A ja sam Rod Džonston iz Springfilda”, reče drugi čovek.„Rod je od ‘Rođak’”, reče Abraham. „Svi ga tako zovu.”„Pa, od sada”, reče Rod.„Čiji to rođak?”, upita Artur Stjuart.„Moj nije”, reče Abraham. „Ali liči na rođaka, zar ne? On je pravo

oličenje rodbinskih veza, sušta suština srodstva. Zato, kad sampočeo da ga zovem Rod, samo sam ustvrdio ono očigledno.”

„Zapravo, ja sam sin druge žene njegovog oca od prvog muža”,reče Rod.

„Što nas čini nerodom”, reče Abraham. „Punopravno.”„Izuzetno mi je drago, momci, što ste nas pokupili”, reče Rod,

„jerbo stari Ejb sad više ne mora da dokrajči najgnusniju izmišljotinukoju sam ikad čuo.”

„Nije to bila nikakva izmišljotina”, reče stari Ejb. „Čuo sam to odčoveka po imenu Pripovedač. Imao ju je u svojoj knjizi, a taj ti tamozapisuje samo istinite stvari.”

Stari Ejb – kome nije moglo biti više od trideset godina – bio jebrza oka. Video je on kako su se zgledali Alvin i Artur Stjuart.

„Znači, vi ga znate?”, upita Ejb.„Taj stvarno priča samo suštu istinu”, reče Alvin. „Šta ti je to

ispričao?”„O detetu rođenom pre mnogo godina”, reče Ejb. „Tragičnu priču

o bratu koji završi ubiven kad poplava donese deblo nizvodno, kojega mlatne dok on spasava svoju mater, a ova je opet u taljigamanasred reke, gde se porađa. Ali kako je proklet bio, ostao je dovoljnodugo u životu na toj reci da, pošto se ta beba rodila, to bude sedmisin sedmog sina, a da svi sinovi budu živi.”

„Plemenita priča”, reče Alvin. „I ja sam je video u njegovojknjizi.”

„I veruješ u to?”

„Verujem”, reče Alvin.„Nikad nisam kazao da priča nije tačna”, reče Rod. „Samo sam

rekao kako to nije priča kakvu čovek želi da čuje dok se obrće nizstruju na rasklimatanom splavu usred magle na Mizipiju.”

Ejb Linkoln nije obratio pažnju na gotovo poetičan jezik svogkompanjona. „Zato sam ja pričao Rodu kako reka i nije bila tolikološa prema nama, kad se uporedi s onim što je mnogo manja rečicauradila narodu iz te priče. A sad eto vas ovde, spasavate nas – takoda se reka pokazala prilično ljubazna prema dvojici drugorazrednihsplavadžija.”

„Sami ste ovo napravili, a?”, reče Alvin.„Slomilo nam se kormilo”, reče Ejb.„Niste imali rezervno?”„Nisam znao da će nam zatrebati. Ali ako bismo uspeli da se

domognemo obale, mogao bih da napravim novo.”„Imaš vešte ruke?”„Ne zaista”, reče Ejb. „Samo sam voljan da radim dok to ne

bude kako valja.”Alvin se nasmeja. „Pa, vreme je da popravimo ovaj splav.”„Bilo bi mi drago kad bi mi pokazao u čemu smo pogrešili. Ne

mogu ovde da vidim ništa osim dobre splavadžijske rabote.”„Fali vam ono ispod splava. Ili radije, trebalo bi da bude tamo ali

nije. Treba vam kod krme nešto za usporavanje, da bi pozadi ostalopozadi. Povrh toga, natovarili ste mu prednji deo, pa nije ni čudo štose okreće kako god mu dođe.”

„E, đavo da me nosi”, reče Ejb. „Nema nikakve sumnje u to,nisam ja od čamdžijske fele.”

„Većina sveta nije”, reče Alvin. „Osim ovog mog drugara, gos’nBouvija. On prosto ne može da ne uskoči u čun čim se ukaže prilikada zavesla.”

Bouvi se stegnuto osmehnu i klimnu Ejbu i njegovomkompanjonu. Splav je sada već pljuskao za njima po vodi, a Alvin iBouvi su se upinjali da ga vuku napred.

„Možda”, reče Artur Stjuart, „vas dvojica možete da stanete nazadnji deo splava tako da napred ne uranja toliko, pa da nam budelakše da ga vučemo.”

Posramljeni, Ejb i Rod smesta poslušaše. U gustoj magli nasredini rečnog toka postali su gotovo nevidljivi i svaki zvuk kojim suse oglašavali bio je prigušen, tako da je razgovor s njima bio gotovonemoguć.

Trebalo im je neko vreme da pristignu parobrod, ali kormilar, kojije bio dobar čovek, vozio je polako iako je kapetan Hauard besneozbog gubljenja vremena, i najednom se magla razredila, a bukatočka prolomila se tik uz njih kad se Kraljica Jazua pomolila iz magle.

„E, nek me ošure i nataknu na ražanj”, viknu Ejb. „Mnogo vam jelep taj parobrod.”

„Nije naš”, reče Alvin.Artur Stjuart je primetio koliko je malo vremena trebalo Bouviju

da se podigne iz čuna i udalji, izbegavajući ruke koje su ga grabileza rame kao da je junak. Pa, Artur to nije mogao da mu uzme za zlo.Bilo je ipak sigurno da je Bouvi i dalje opasan po obojicu, koliko godda ga je Alvin zaplašio na vodi.

Kada je Čamac bio privezan za Kraljicu Jazua, i kada je i splavbio pričvršćen uz brod, digla se silna graja među putnicima koji suhteli da saznaju ono očigledno, recimo kako su uopšte uspeli da sepronađu u čuvenoj magli Mizipija.

„Kano što sam i rekao”, rekao im je Alvin. „Bili su vrlo blizu, aličak i tako, morali smo opet da tragamo za njima.”

Ejb Linkoln je to saslušao sa širokim osmehom i nije rekao nireč protiv toga, ali on nije bio budala, Artur Stjuart je to jasno video.Znao je on da splav nije bio ni blizu parobroda. Isto tako je znao daih je Alvin vodio pravo prema Kraljici Jazua kao da je mogao da jevidi.

Ali šta je njega za to bilo briga? Za tili čas, pričao je on svimakoji su marili da ga slušaju o tome kako je budalasto napravio splav, ikako im se zavrtelo u glavi dok su se obrtali i obrtali po magli. „Savsam se u čvor vezô tako da je nama dvojici trebalo pola dana daskontamo kako da razvežem ruke od nogu i izvučem glavu ispod

miške.” To zapravo i nije bilo toliko smešno, ali zahvaljujući tomekako je ispričao, izazvao je opšti grohot. Pa makar toj priči i nije bilosuđeno da završi u Pripovedačevoj knjizi.

Pa, te noći su pristali uz obalu kod jedne razvijene rečne varoši i naKraljicu Jazua se toliko dolazilo i s nje odlazilo da je Artur Stjuartodustao od svog plana da te noći oslobodi dvadeset pet meksičkihrobova.

Umesto toga, on i Alvin su otišli na predavanje koje je održano uobedovaonici parobroda. Govornik je bo niko drugi do KasijusMarselus Klej, slavni pobornik ukidanja ropstva, koji je upornopodučavao ljude protiv robovlasništva usred robovlasničke zemlje.Dok ga je slušao, međutim, Artur Stjuart je shvatao kako mu uspevada prolazi nekažnjeno. On nije pominjao imena niti proglašavaorobovlasništvo za strašan greh. Umesto toga, govorio je o tomekoliko štete robovlasništvo nanosi vlasnicima i njihovim porodicama.

„Šta to uradi čoveku kad vaspita svoju decu da poveruju kakonjihove ruke nikad ne treba da se late posla? Šta će biti kad onostari, a ista ta deca koja nikad nisu naučila da rade bez kočnicapotroše njegov novac ne mareći za sutra?

A kad ista ta deca vide drugog čoveka, koliko god ovome tamnakoža bila, kog drugi preziru, opovrgavaju njegova dela i poriču mupravo na slobodu – hoće li oklevati da prema svome ostarelom ocupostupaju kano prema nečem bezvrednom, što treba odbaciti kadviše nije od koristi? Jer kad se prema jednom ljudskom biću ophodiškao da je roba, zašto deca ne bi naučila da sve ljude dele na korisnei beskorisne, i odbacuju sve one koji spadaju u potonju kategoriju?”

Artur Stjuart je čuo mnoge govore abolicionista, ali ovaj je odneošnjur. Jer umesto da uzbuni rulju robovlasnika koji bi poželeli da ganamažu katranom i perjem, ili i gore od toga, nagnao ih je da sezamisle i s nelagodom zgledaju, verovatno razmišljajući o sopstvenojdeci i o tome koliko su se ona nesumnjivo izmetnula u beskorisnecrve.

Na kraju, ipak, činilo se da Klej nije doneo mnogo dobra. Šta bitrebalo da urade, da oslobode svoje robove i presele se na sever?To bi bilo kao ona priča iz Biblije u kojoj je Isus rekao mladiću daproda sve što ima, razdeli to siromasima i pođe za njim. Bogatstvotih ljudi merilo se brojem robova. Odustati od njih značilo jeosiromašiti, ili se makar pridružiti onim srednjacima koji moraju daplaćaju radnu snagu koju upošljavaju. Morali bi, takoreći, daiznajmljuju tuđa leđa umesto da ih poseduju. Niko od njih nije imaohrabrosti da to uradi, ili makar Artur Stjuart to nije primetio.

Zapazio je ipak da Ejb Linkoln izgleda baš pažljivo sluša sve očemu Klej govori, cakleći očima. Naročito kad je Klej govorio o onimakoji hoće crnu raju da pošalju natrag u Afriku. „Koliko bi vas radosaslušalo plan da vas vrate u Englesku, Škotsku ili Nemačku, ili nekodrugo mesto odakle su vam došli preci? Bogati ili siromasi, vezani ilislobodni, sad smo Amerikanci, a robovi čiji su dedovi rođeni naovom tlu ne mogu se vratiti u Afriku, jer im ona nije dom baš kano niKina ili Indija.”

Ejb je zaklimao na to, a Artur Stjuart je stekao utisak da je svedo tada krakati čova verovatno mislio kako je rešenje za crniproblem upravo to, da se oni odvezu natrag u Afriku.

„A šta je s mulatima? Sa crncima svetle kože koji u jednakojmeri imaju u sebi i krv Evrope i krv Afrike? Da se taj svet razdeli nadve pole kao šine, pa da se dobijeni delovi podele između zemaljanjihovih predaka? Ne, voleli mi to ili ne, svi smo zajedno vezani zaovu zemlju, u istom jarmu. Kad porobite crnog čoveka, porobljavate isebe same, jer sad ste za njega vezani koliko i on za vas, a njegovovam ropstvo karakter formira jednako koliko i njegov. Naterajte crnogčoveka da vam služi, pa ćete istim procesom od sebe stvoriti tirane.Naterajte crnog čoveka da drhti pred vama i od sebe ćete napravitiužasna čudovišta. Zar mislite da vas rođena deca neće videti u tomstanju i uplašiti se i sama od vas? Ne možete nositi jedno lice predrobom, a drugo pred svojom porodicom, i očekivati da i jedno i drugobude uverljivo.”

Kada je govor bio gotov, i pre nego što su se Artur i Alvin razišlina svoja mesta za spavanje, proveli su jedan trenutak zajedno na

ogradi s pogledom na splav. „Kako iko može da čuje taj govor”,rekao je Artur Stjuart, „ode kući svojim robovima i ne oslobodi ih?”

„Pa, pod jedan”, rekao je Alvin, „ja nemam nameru tebe daoslobodim.”

„Zato što se samo praviš da sam rob”, šapnu Artur.„Onda bih mogao da se pravim da sam te oslobodio, pa da to

bude dobar primer za ostale.”„Ne, ne možeš”, rekao je Artur Stjuart, „jer šta bi onda radio sa

mnom?”Alvin se samo malčice osmehnuo i klimnuo glavom, a Artur

Stjuart je shvatio. „Nisam rekao da bi bilo lako, ali kad bi svi touradili...”

„Ali neće svi to da urade”, rekao je Alvin. „Jer oni koji oslobodesvoje robove najednom će postati siromasi, dok oni koji to ne uradeima da ostanu bogati. I ko će onda da ima svu vlast u robovlasničkojzemlji? Oni koji zadrže robove.”

„Znači da nema nade.”„To mora biti sve odjednom, po zakonu, a ne mic po mic. Sve

dok bude dopušteno da se bilo gde drže robovi, zlikovci će dolazitido njih i koristiti to kao prednost. Ropstvo se mora nepobitnozabraniti. To ja ne mogu naterati Pegi da razume. Sve njenoubeđivanje na kraju neće izaći ni na šta, zato što onog trenutka kadneko prestane da bude robovlasnik, izgubiće sav uticaj među onimakoji svoje robove budu zadržali.”

„Kongres ne može da zabrani robovlasništvo u KrunskimKolonijama, a kralj ga ne može zabraniti u Sjedinjenim Državama.Zato šta god da uradiš, ostaće ti jedno mesto na kom ima robova idrugo na kom ih nema.”

„Biće rata”, reče Alvin. „Pre ili kasnije, kad se slobodnimdržavama robovlasništvo bude smučilo, a robovlasničke državepostanu još zavisnije od njega, planuće revolucija s jedne ili drugestrane razdelne linije. Mislim da neće biti slobode sve dok kralj nepadne i dok njegove Krunske Kolonije ne postanu države Unije.”

„To se nikad neće dogoditi.”

„Ja mislim da hoće”, reče Alvin. „Samo, krvoproliće će bitistrašno. Ljudi se najžešće tuku kad ne smeju sebi priznati da se boreza nepravedni cilj.” On pljunu u vodu. „Idi u postelju, Arture Stjuarte.”

Artur, međutim, nije mogao da zaspi. Govor Kasijusa Kleja naparobrodu uzbudio je ljude u potpalublju, a neki među njima bili suveoma ljuti na Kleja zato što tera beli narod da oseća grižu savesti.„Pazite šta vam kažem”, rekao je jedan čova iz Kenitaka. „Kad počnuda osećaju krivicu, moći će da se osećaju bolje jedino ako sami sebeubede da mi zaslužujemo da budemo robovi, a ako mi zaslužujemoda budemo robovi, sigurno smo vrlo zli i moraju nas stalnokažnjavati.”

To je Arturu Stjuartu zvučalo prilično zapetljano, ali opet, on jebio beba kad ga je mati odnela u slobodu, tako da nije sasvim znaoo čemu govori kad se raspravljalo o tome kako ropstvo zaistaizgleda.

Čak i kad su se stvari na kraju smirile, Artur nije mogao dazaspi, sve dok konačno nije ustao i iskrao se uz merdevine napalubu.

Noć je bila obasjana mesečinom, tu na istočnoj obali, gde je odmagle bilo samo niske sumaglice, pa je čovek mogao podići pogled ivideti zvezde.

Dvadeset pet meksičkih robova spavalo je na krmenoj palubi,neki među njima mumlali su u snu. I čuvar je spavao.

Smerao sam da vas ove noći oslobodim, pomisli Artur, ali sadabi to predugo potrajalo. Ne bih mogao da završim do jutra.

Onda pomisli da možda i nije tako. Možda bi mogao to da uradibrže nego što je mislio.

Zato je seo u senku i posle nekoliko neuspešnih pokušaja došaou mislima do gvožđa oko gležnja najbližeg roba, a onda počeo daoseća metal onako kako je osetio onaj novčić. Počeo je da gaomekšava kao što je omekšavao kopču na svom opasaču.

Nevolja je bila u tome što je gvozdeni prsten bio deblji i imao usebi više metala i od novčića i od kopče. Kad bi uspeo da omekšajedan deo, drugi bi se ponovo stvrdnuo, i tako je to išlo. Zaličilo mu jeto na priču koju mu je Pegi čitala o Sizifu, koji je provodio vreme u

Hadu tako što je gurao stenu uz planinu, ali sa svakim korakomnapred skliznuo bi dva koraka nazad, tako da je posle celodnevnogposla bio dalje od vrha nego kada je počeo.

Onda umalo nije naglas opsovao zbog toga što je bio tolikoglup.

Uopšte nije morao da smekša ceo prsten. Pa nije valjda trebaloda ga skinu kao rukav? Morao je samo da ga smekša kod šarke, gdeje metal bio najtanji i najslabiji.

Pokušao je i šarka je postala sasvim fina i meka, kad je onnešto shvatio.

Šarke nisu bile međusobno spojene. Jedna strana nije bilaspojena s drugom. Nije bilo čivije.

Ispitao je mislima bukagiju za bukagijom i otkrio da su sve iste.U svim šarkama nedostajale su čivije. Svi su robovi već bili slobodni.

Ustao je iz senki, izašao i stao među robove.Nisu spavali. Gotovo neprimetno, pomerali su ruke da oteraju

Artura odatle, van vidokruga.I tako se on vratio u senke.Kao na dati znak, svi su otvorili bukagije i spustili lance blago na

pod. Oni su malo začangrljali, naravno, ali čuvar se nije ni pomerio.Baš kao ni bilo ko drugi na utihnuloj lađi.

Tada su se crnci popeli i prebacili se preko ograde na straniudaljenoj od obale.

Podaviće se. Robove niko nije učio da plivaju, niti im jedozvoljavao da nauče sami. Odabrali su smrt.

Samo što, kad je već bio kod toga, Artur nije čuo da je ištapljusnulo u vodu.

Ustao je kad su svi robovi iščezli s palube i prišao drugom deluograde. I zaista, oni jesu sišli s lađe – okupljeni svi tamo na splavu,pažljivo su prebacivali tovar Ejba Linkolna u čun. Nije to bio bogznakoliki čun, ali ni tovar nije bio naročit, pa to nije potrajalo dugo.

Zbog čega nisu ukrali Ejbove stvari? Ionako su bili lopovi, poštosu se sami iskrali u bekstvo. Ili je to makar bilo teorijski. Kao da

čovek, time što je slobodan, krade nešto od nekog drugog.Polegli su na splav, svih dvadeset pet, sačinivši pravu ljudsku

hrpu, i koristeći ruke onih na ivicama kao vesla, zaplovili ka matici.Zaputili su se u maglu, prema obali crvenokožaca.

Neko spusti Arturu ruku na rame i on umalo ne iskoči iz kože.Bio je to Alvin, naravno.„Bolje da nas ne vide ovde”, reče Alvin tiho. „Hajdemo dole.”Tako Artur Stjuart pođe prvi u odaje za robove i oni ubrzo

počeše da šapuću u kuhinji, gde je bio mrak izuzev svetla jednogjedinog fenjera koji je Alvin prigušio koliko je god mogao.

„Pretpostavio sam da si smislio neki sličan budalasti plan”, rečeAlvin.

„A ja sam mislio da ćeš ih ostaviti da budu roblje kano da nemariš, ali trebalo je da znadem da nećeš”, reče Artur Stjuart.

„I ja sam to mislio”, reče Alvin. „Ne znam je li kriv Džim Bouvi štoje previše toga pogodio, ili to što je probao da me ubije onomnožekanjom – i ne, Arture Stjuarte, on nije zaustavio pokret navreme, da je taj nož imao sečivo preklao bi me samo tako. Moždame je strah od smrti nagnao da pomislim kako ne želim pred liceBožje sa saznanjem da sam mogao osloboditi dvadeset pet ljudi, alisam ipak odabrao da ih ostavim u ropstvu. A opet, možda je kriva ivečerašnja propoved gospodina Kleja. Preobratila me je do kraja.”

„Preobratila je gospodina Linkolna”, reče Artur Stjuart.„Može biti”, reče Alvin. „Premda on ne liči da je od fele koja bi

ikad pomislila da poseduje drugog čoveka.”„Znadem ja zašto si morao to da uradiš”, reče Artur Stjuart.„A zašto, moliću lepo?”„Zato što si znao da ću to uraditi ja, ako već ne ti.”Alvin slegnu ramenima. „Pa, znao sam da si se nameračio da

pokušaš.”„Mogao sam ja to.”„Veoma sporo.”

„Krenulo je, kad sam shvatio da moram da prionem samo našarku.”

„Biće da je tako”, reče Alvin. „Odabrao sam zapravo ovu noćzato što je splav bio tu. Dar za nas, šta misliš? Bila bi prava šteta daga ne iskoristimo.”

„Šta će se dogoditi kad stignu na obalu crvenokožaca?”„Tenskva Tava će se pobrinuti za njih. Dao sam im znamenje

koje će pokazati prvom crvenokošcu kog sretnu. Kad ovi to buduvideli, otpratiće ih pravo do Proroka, gde god on bio. A kad on tobude video, pustiće ih da bezbedno prođu. Ili će im dozvoliti da setamo nasele.”

„Ili će mu oni možda zatrebati za borbu protiv Meksika. Ako ovikrenu na sever.”

„Možda.”„Kakvo je to znamenje?”, upita Artur Stjuart.„Nekoliko ovih”, reče Alvin. On podiže svetlucavu kocku koja je

izgledala kano najčistiji led otkad je sveta i veka, ili možda staklo,samo što staklo ne svetluca.

Artur Stjuart uze to u ruku i shvati. „Ovo je voda. Kutija od vode.”„Pre blok od vode. Odlučio sam da to napravim danas, na reci,

kad sam bio toliko blizu da mi krv bude prolivena u vodu. Delimičnose to tako i pravi. Delić mene mora dospeti u vodu da bi ona postalajaka kao čelik. Ti poznaješ zakon. ‘Tvorac je onaj...’”

„Tvorac je onaj koji je delom to što stvori”, reče Artur Stjuart.„Idi da spavaš”, reče Alvin. „Niko ne sme znati da smo ove noći

bili budni. Ne mogu ih doveka držati uspavane.”„Smem li ovo da zadržim?”, reče Artur Stjuart. „Mislim da vidim

nešto u tome.”„Možeš da vidiš sve u tome, ako dovoljno dugo gledaš”, reče

Alvin. „Ali ne, ne smeš to zadržati za sebe. Ako misliš da je ono štodržim u džaku vredno, pomisli samo šta bi svetina uradila da dođedo čvrste kocke od vode koji im pokazuje istinite vizije stvari dalekih ibliskih, prošlih i budućih.”

Artur pruži ruku i ponudi kocku Alvinu.Umesto da je uzme, Alvin se samo osmehnu, a kocka najednom

postade tečna i pocuri Arturu Stjuartu kroz prste. Artur pogleda ulokvu na stolu, sav jadan.

„To je obična voda”, reče Alvin.„I malo krvi.”„Jok”, reče Alvin. „To sam uzeo natrag.”„Laku noć”, reče Artur Stjuart. „I... hvala ti što si ih oslobodio.”„Kad jednom primiš to u srce, Arture, šta drugo i možeš da

uradiš? Pogledao sam ih i pomislio: neko je njih nekada voleojednako koliko je tebe volela tvoja mama. Ona je dala svoj život da bitebe oslobodila. Ja to nisam morao da uradim. Samo sam se izložiomaloj neprijatnosti. Doveo sam pomalo sebe u opasnost, neveliku.”

„Ali video si šta sam uradio, zar ne? Smekšao sam ga a da senije ugrejalo.”

„Dobro si uradio, Arture Stjuarte. To se ne može poreći. Sad sitvorac.”

„Ne bogzna kakav.”„Kad god imaš dva tvorca, jedan će biti veći od drugog. Da se

taj ne bi uzoholio, uvek valja imati na pameti kako postoji neki treći,bolji od obojice.”

„Ko to može biti bolji od tebe?”, upita Artur Stjuart.„Ti”, reče Alvin. „Zato što će mi uvek biti draža mrvica samilosti

od sve sile trikova. Idi sad da spavaš.”Tek je tada Artur dozvolio sebi da oseti koliko je veoma, veoma

umoran. Ono što ga je držalo da ne zaspi sada je nestalo. Jedva jeuspeo da stigne do svog ležaja pre nego što je utonuo u san.

O, kakva je samo strka ujutro nastala. Sumnjalo se na sve i svakoga.Neki su pomislili da je to delo momaka sa splava, jer zašto bi inačerobovi ostavili za sobom njihov tovar? Onda je neko ukazao na to dasa tovarom na splavu ne bi bilo mesta za sve begunce.

Tada je sumnja pala na čuvara koji je zaspao, ali je većina ljudiznala da to nije tačno, jer ako je on to uradio, zašto onda i sam nijepobegao, već je umesto toga ostao da spava na palubi dok jedančlan posade nije primetio da su robovi nestali i digao uzbunu?

Tek sada, kad su oni otišli, postalo je jasno kome su robovipripadali. Alvin je mislio da je u to umešan gospodin Travis, ali čovekkoga je najviše ozlojedio njihov gubitak bio je kapetan Hauard lično.To je baš bilo iznenađenje, međutim objašnjavalo je zbog čega suljudi na putu za Meksiko odabrali ovaj brod da bi putovali nizvodno.

Na Alvinovo iznenađenje, Travis i Hauard su pogledali premanjemu i mladom Arturu Stjuartu kao da pretpostavljaju šta je istina.Pa, shvatio je on, nije trebalo da bude zbog toga iznenađen. Ako imje Bouvi rekao šta se dogodilo s njegovim nožem na vodi, naravnoda su se zapitali nije li čovek koji ima takvu moć nad gvožđemizvukao i klinove iz šarki na svim tim okovima.

Gomila se polako razišla, ali su kapetan Hauard i Travis ostali. Akad su Alvin i Artur krenuli odatle, Hauard pođe pravo prema njima.„Hoću da razgovaram s vama”, reče on, nimalo prijateljskim glasom.

„O čemu to?”, reče Alvin.„O tom vašem momku”, reče Hauard. „Video sam kako im

odnosi kofe za vreme jutarnje smene straže. Video sam darazgovara s njima. To mi je bilo sumnjivo, nego šta, pošto nijedan odnjih nije umeo da govori engleski.”

„Pero todos hablaban español”, reče Artur Stjuart.Travis ga je očigledno razumeo, i izgledao je ogorčeno. „Svi su

oni govorili španski? Tvorovi jedni lažljivi.”O, da, kao da vam robovi duguju nekakvu iskrenost.„To se može shvatiti kao priznanje”, reče kapetan Hauard.

„Upravo je priznao da govori njihov jezik i da je saznao od njih onošto nije znao čak ni njihov gospodar.”

Artur je nameravao da se pobuni, ali mu Alvin spusti ruku narame. Nije, međutim, zauzdao svoja usta. „Ovaj moj momak”, rečeAlvin, „upravo je naučio španski, pa je sasvim prirodno ugrabiopriliku da vežba. Ako nemate nekih dokaza da su ti okovi otvoreni

pomoću kofe, mislim da možete bez po jada da momka ostavite postrani.”

„Ne, biće da on nije taj koji je izbio klinove iz šarki”, rečekapetan Hauard. „Biće da je on bio nečiji špijun i da je crnjamapreneo plan.”

„Nisam ja nikome preneo nikakav plan”, reče Artur Stjuartžustro.

Alvin ga steže još jače. Nema tog roba koji sme tako da seobrati belcu, a kamoli kapetanu broda.

Tada se iza Travisa i Hauarda začu neki novi glas. „U redu je,momče”, reče Bouvi. „Možeš da im kažeš. Nema potrebe da to višetajiš.”

Tada se Alvin zapita, sluteći propast, kakvu će pirotehnikumorati da prizove ne bi li svima skrenuo pažnju dovoljno da on i ArturStjuart pobegnu.

Ali Bouvi uopšte nije rekao ono što je Alvin očekivao. „Nateraosam momka da mi kaže šta je saznao od njih. Spremali su nekignusni meksički ritual. Nešto u vezi s tim da jedne noći nekomeiščupaju srce dok nama glume vodiče. Podla banda, pa samzaključio da nam je bolje bez njih.”

„Ti si zaključio!”, zareža kapetan Hauard. „Odakle tebi pravo dao tome odlučiš?”

„Posredi je bezbednost”, reče Bouvi. „Mene ste zadužili zaizvidnike, a ovi su navodno bili izvidnici. Bila je to od samog početkavelika budalaština. Šta mislite zašto su Meksike ostavile te momke uživotu umesto da im iščupaju iz grudi srce dok još tuče? Bila je tozamka. Sve vreme je bila zamka. E pa, lepo, nismo naseli.”

„Znate li koliko su oni koštali?”, upita kapetan Hauard.„Tebe nisu koštali ništa”, reče Travis.To podsećanje je nateralo jarost kapetana Hauarda da malo

splasne. „Princip je posredi. To što si ih tek tako oslobodio.”„Ali nisam”, reče Bouvi. „Poslao sam ih preko reke. Šta misliš da

će im se tamo dogoditi – ako uspeju da se probiju kroz maglu?”

Usledilo je još malo gunđanja, ali i ponešto smeha, pa je stvartako rešena.

Kad se vratio u kabinu, Alvin sačeka da dođe i Bouvi.„Zašto?”, upitao je.„Već sam ti rekao da umem da čuvam tajnu”, reče Bouvi.

„Gledao sam kako ti i momak to radite, i moram da kažem da jevredelo posmatrati kako im skidaš okove iako ih nisi ni pipnuo. Ko birekao da ću ikad prisustvovati ispoljavanju takvog dara. O, tvorac siti, nego šta.”

„Onda pođi sa mnom”, reče Alvin. „Ostavi ove ljude za sobom.Zar ne znaš kakva im se propast sprema? Meksike nisu budale.Putuješ sa mrtvacima.”

„Može biti”, reče Bouvi, „ali njima je potrebno moje umeće, a tebinije.”

„Vala jeste”, reče Alvin. „Zato što ne poznajem mnogo ljudi naovom svetu koji mogu sakriti od mene vatru svog srca. To je tvoj dar,zar ne? Da nestaneš iz vidokruga svih ljudi kad poželiš. Jer ja uopštenisam primetio da nas posmatraš.”

„A ipak sam te preksinoć probudio samo time što sam posegnuoza tvojim džakom”, reče Bouvi i isceri se.

„Posegnuo za njim?”, reče Alvin. „Ili si ga vratio na mesto?”Bouvi slegnu ramenima.„Hvala ti što si nas zaštitio i primio krivicu na sebe.”Bouvi se nasmeja. „Nema tu mnogo krivice. Travisu se zapravo

smučilo da se bakće oko crnaca. Samo je Hauard toliko zapeo da ihima, a on čak i ne ide sa nama pošto nas bude ostavio na meksičkojobali.”

„Mogao bih da te poučim. Kao što je Artur Stjuart učio.”„Ne bih rekao”, reče Bouvi. „Upravo je kano što si kazô. Mi smo

ljudi od druge fele.”„Nismo toliko različiti, jer možeš da promeniš stvari kad se

nameračiš.”Bouvi samo odmahnu glavom.

„Pa onda, da ti zahvalim na jedini koristan način”, reče Alvin.Bouvi sačeka. „Pa?”„Upravo sam to uradio”, reče Alvin. „Upravo sam vratio.”Bouvi posegnu za koricama na opasaču. Nisu bile prazne. On

isuka nož. Bilo je tamo sečivo, jasno kao dan, ni malčicepromenjeno.

Čovek bi pomislio da Bouvi drži u rukama odavno izgubljenubebu.

„Kako si mu vratio sečivo?”, upita on. „Nisi ga ni pipnuo.”„Bio je on tu sve vreme”, reče Alvin. „Samo sam ga malo

raširio.”„Pa nisam mogao da ga vidim?”„Tako nije mogao ništa da poseče.”„Ali sad će moći?”„Mislim da ideš u smrt kad ih povedeš u Meksiko, gos’n Bouvi,

ali želim da sa sobom povedeš i pokojeg od onih što prinose ljudskežrtve.”

„Uradiću to”, reče Bouvi. „Izuzev onog dela s umiranjem.”„Nadam se da grešim, a da si ti u pravu, gos’n Bouvi”, reče

Alvin.„A ja se nadam da ćeš poživeti večno, Alvine Tvorče”, reče

ubica sa nožem.Tog jutra su se Alvin i Artur Stjuart iskrcali s broda, baš kao i Ejb

Linkoln i Rod, pa su otputovali zajedno do Nueva Barselone, svačetvorica, pričajući jedni drugima neprestano o nemogućimdogodovštinama. Ali to je za drugu priču, ne za ovu.

STRANKINJADAJANA GABALDON

S��������� (Outlander, 19912) V���� ������ � ��������(Dragonfly in Amber, 1992) P����� (Voyager, 1994) J�������������� (Drums of Autumn, 1997) V���� �� ������� �S��������� (The Outlandish Companion, publicistika, 1999)P������ ���� (The Fiery Cross, 2001) D���� ����� ������� (A Breath of Snow and Ashes, 2005) KNJIGE O LORDUDŽONU GREJU:

„V���� �� �����” (Hellfire, novela – objavljena u britanskojantologiji Otrovi iz prošlosti, 1998) L��� D��� � ������������� (Lord John and the Private Matter, 2003) L��� D��� �B������� ������� (Lord John and the Brotherhood of theBlade, 2007) Godine 1946, odmah posle Drugog svetskog rata,devojka po imenu Kler Bičam Rendal odlazi u škotske planine nadrugi medeni mesec. Njen muž Frenk i ona bili su razdvojeni tokomrata, on kao britanski vojni oficir, ona kao ratna bolničarka, i sada seponovo upoznaju, žele da ožive svoj brak i razmišljaju o tome dazasnuju porodicu. Ti planovi nailaze na prepreku kada Kler, koja sejednog popodneva probudi sama, prođe kroz krug od megalita inestane.

Prvi čovek koga sretne pošto dođe k sebi nosi uniformu oficiraengleske vojske iz osamnaestog veka – i neverovatno liči na njenogmuža Frenka. To nije nimalo čudno, pošto je kapetan DžonatanRendal daleki predak njenog muža. Međutim, Crni Džek, kako gazovu, ne podseća na svog potomka kad su karakterne crte posredi,pošto je sadista, biseksualac i perverznjak, i dok pokušava daumakne od njega, Kler pada u ruke škotskim gorštacima koji takođežele da izbegnu kapetana iz sopstvenih razloga.

Događaji dostižu vrhunac kad Kler bude obavezana da se udaza mladog gorštaka Džejmija Frejzera da bi ostala van domašajaCrnog Džeka Rendala. U nadi da će umaći od Škotlanđana dovoljnodugo da se vrati kamenom krugu i Frenku, Kler na to pristane –samo da bi shvatila da se postepeno zaljubljuje u Džejmija.

Knjige o Strankinji govore o Kler, Džejmiju i Frenku, ikomplikovanom dvostrukom braku u dva zasebna veka. One sutakođe i priče o ustanku jakobinaca pod Čarlsom EdvardomStjuartom, o kraju gorštačkih klanova i bekstvu gorštaka poslepokolja kod Kulodena u sklonište obećanog Novog sveta – sveta zakoji se ispostavlja da je jednako opasan kao i stari. Usput, serijalStrankinja istražuje nijanse, funkcionisanje i moralnu složenostputovanja kroz vreme – kao i istorije.

U serijalu se pojavljuju stotine likova, stvarnih i izmišljenih. Međunjima, jedan od najsloženijih i najzanimljivijih jeste lord Džon Grej,koga upoznajemo u Vilin konjicu u ćilibaru, i potom ga ponovosusrećemo u narednim knjigama. Homoseksualac u vreme kada ječovek zbog takvih sklonosti mogao da završi na vešalima, lord Džonje čovek koji je navikao da čuva tajne, i isto tako častan čovekveoma dubokih osećanja – bez obzira na to jesu li mu uzvraćena iline.

Pustolovine lorda Džona prepliću se s pričom glavnih romana oStrankinji – sledeći isti vremenski tok (koliko god to složeno bilo), ibaveći se istim svetom i ljudima – ali sa likom lorda Džona Greja usredištu pažnje.

LORD DŽON I SUKUBADajana Gabaldon

Istorijska napomena: Između 1756. i 1763. godine Velika Britanija seudružila sa svojim saveznicima Pruskom i Hanoverom u borbi protivkombinovanih snaga Austrije, Saksonije i drevnog neprijateljaEngleske – Francuske. U jesen 1757. vojvoda od Kamberlendamoraoje da se preda kod Kloster-Zevena, ostavivši savezničkevojske privremeno razbijene i snage Fridriha Velikog Pruskog uobruču francuskih i austrijskih trupa.

1. POGLAVLJESMRT JAŠE NA BLEDOM KONJU

Grej je sve bolje govorio nemački, ali je ustanovio da je trenutnomzadatku jedva dorastao.

Posle dugog, dosadnog dana punog kiše i papirologije, uhodniku ispred njegove kancelarije začula se glasna svađa i glavarazvodnika Helviga pojavila se na njegovim vratima sa izrazomizvinjenja na licu.

„Majore Greju?”, reče on, „Ich habe ein kleines Englisch-problem. „

Trenutak kasnije, razvodnik Helvig nestade u hodniku kaojegulja koja klizi u blato, a major Džon Grej, engleski oficir za vezu sPrvim pukom hanoverske pešadije, najednom shvati da mora da reši

trostrani spor između engleskog redova, ciganske prostitutke ipruskog krčmara.

„Mali engleski problem”, tako je Helvig to opisao. Problem se,kako je Grej shvatio, sastojao od nedostatka engleskog.

Krčmar je govorio lokalnim dijalektom toliko tečno i brzo da jeGrej uspevao da shvati tek jednu reč među deset. Engleski redov,koji inače verovatno nije od nemačkog znao ništa više od „Nein”, idve ili tri grube fraze neophodne da obavi nemoralne transakcije, bioje toliko obuzet besom da je praktično zanemeo i na sopstvenomjeziku.

Ciganka, čije su bujne čari jedva bile naružene nedostajućimzubom, u pogledu gramatike vladala je nemačkim u meri u kojoj jegotovo parirala Grejevom poznavanju tog jezika – premda joj jerečnik bio mnogo živopisniji i detaljniji.

Koristeći naizmenično ruke da utiša vojnikove izlive i Prusovubujicu reči, Grej je pažnju obazrivo usmerio na Cigankinoobjašnjenje – vodeći računa u međuvremenu o samom izvoru, što ćereći, odbacujući činjeničnu osnovu najvećeg dela onoga što je rekla.

„...a onda je ovaj odvratni engleski prasac turio svoj[nerazumljivi kolokvijalni izraz] u moju [nepoznata ciganska reč]! Aonda...”

„Rekla je, rekla je da će to da uradi za šest penija, ser! Jeste,rekla je – ali, ali, ali onda...”

„Ti varvari i svinjske džukele radili su gadosti pod stolom pa jeon pao tako da se noga stola slomila a sudovi su se polomili takođe,čak i moj veliki poslužavnik koji je koštao šest talira na vašaruSvetog Martina, a meso je upropašćeno kad je palo na pod, a sve ida nije, psi su se bacili na njega režeći pa su me ujeli kad samprobao da im ga otmem i sve vreme su se ove gnusne osobe parilena podu kao prljave lisice i onda...”

Konačno, pronađeno je rešenje, tako što je Grej zahtevao dasve tri strane pokažu koliko trenutno imaju novca kod sebe. Posleizvesnog nevoljnog skretanja pogleda i dramatične pantomimepretrage kesa i džepova dobijene su tri hrpice srebra i bakra, i on ihje odlučno preuredio po veličini i vrednosti metala, ne mareći za

samu denominaciju na novčićima, pošto se činilo da su tu valutenajmanje šest različitih kneževina.

Osmotrivši ono što je Ciganka imala na sebi, ubrajajući tu zlatnenaušnice i prost ali širok zlatni prsten na prstu, njoj i redovu koji se,kako se ispostavilo kad ga je upitao, zvao Bodžer, dodelio je otprilikepodjednake hrpice.

Krčmaru je dodelio nešto veću hrpicu, pa se žestoko namrštiona troje sukobljenih, uperio prstom u novac i trznuo palcem prekoramena, pokazavši im tako da svi treba da uzmu svoje i odu dok onjoš može da savlađuje svoju narav.

Tako su i uradili, a Grej se, pošto je upamtio najzanimljivijucigansku kletvu za kasnije, mirno vratio svojoj prekinutoj prepisci.

26. septembar 1757.Haroldu, erlu od MeltonaOd lorda Džona GrejaGrad Gundvic;Kraljevina PruskaUvaženi lorde,

U odgovoru na vaš zahtev za informacijama o situaciji ukojoj se nalazim, želim reći da mi je dobro. Moje suobaveze... Zastao je, razmislio, a onda napisao: zanimljive,osmehnuvši se malčice na pomisao kako bi Hal mogao toda protumači... a uslovi prijatni. Smešten sam s još nekolikoengleskih i nemačkih oficira u kući izvesne princeze FonLovenštajn, udove jednog nižeg pruskog plemića, koja imalepo imanje nadomak grada.Tu su nam smeštena dva engleska puka; 35. puk ser PiteraHiksa, i polovina 52. puka – kažu mi da njime komandujepukovnik Rajzdejl, ali još ga nisam upoznao, pošto je 52.stigao pre samo nekoliko dana. Pošto Hanoverci kojimasam dodeljen, i izvestan broj pruskih vojnika, zauzimaju sav

prigodan smeštaj u gradu, Hiksovi ljudi su ulogoreni neštojužnije; Rajzdejl je na severu.Francuske snage su navodno trideset kilometara odavde,ali ne očekujemo neposredno nevolje. Opet, u ovako poznodoba godine, snegće ubrzo pasti i prekinuti borbe; moždaće i pokušati poslednji nalet pre nego što dođe zima. SerPiter me moli da ti pošaljem njegove pozdrave.On ponovo umoči pero i promeni ton pisma.Zahvaljujem tvojoj dobroj ženi za čakšire, koje su izvrsnogkvaliteta u poređenju s onim što se ovde može nabaviti.

U tom trenutku bio je primoran da prebaci pero u levu ruku da bise žestoko počešao po unutrašnjoj strani leve butine. Ispod čakširaje imao domaći nemački veš, i premda je ovaj bio dobro opran i bezgamadi, bio je sašiven od grubog platna i činilo se da je uštirkannekom materijom dobijenom od krompira, koja ga je neviđenoiritirala.

Reci majci da sam još čitav, i da ne gladujem, zaključio jevrativši pero u desnu ruku. Zapravo, sasvim obrnuto;princeza Fon Lovenštajn ima odličnog kuvara.Tvoj ljubljeni brat Dž.

Zapečativši to žustrim otiskom svog pečatnog prstena u oblikupolumeseca, skinuo je jednu knjigu za evidenciju i hrpu izveštaja ipočeo mehanički da beleži slučajeve smrti i dezertiranja. Međuvojnicima je izbila dizenterija; u protekle dve sedmice zbog toga suizgubili više od dvadesetorice.

Ta pomisao ga je nagnala da se priseti poslednjih Cigankinihprimedbi. Bilo je tu i krvi i creva, premda se on plašio da su mupromakla neka tananija značenja. Možda je samo bacala na njegakletvu da dobije dizenteriju?

Sačekao je načas, igrajući se perom među prstima. Bilo jeprilično neobično da se dizenterija pojavi po hladnom vremenu; ta jebolest bila primerenija u vrelo leto, dok je zima bila doba za sušicu,upalu pluća, grip i groznicu.

On nije bio nimalo sklon da veruje u kletve, premda jesteverovao u otrove. Jedna kurva je imala dosta mogućnosti da otrujesvoje mušterije... mada, zašto bi to radila? Posvetio se novomsvežnju izveštaja i prelistao ih, ali nije primetio nikakav porastizveštaja o pljačkama ili nestalim predmetima – a drugovi mrtvihvojnika svakako bi primetili sve slično tome. Imovina mrtvacaprodavala se na licitaciji, pa se taj novac koristio za isplatu njegovihdugova, a u slučaju da štogod preostane, slalo se njegovoj porodici.

Vratio je izveštaje i slegnuo ramenima, odbacujući tu pomisao.Bolest i smrt stupaju u stopu za vojnikom, bez obzira na godišnjedoba ili cigansku kletvu. Opet, možda bi vredelo upozoriti redovaBodžera da pripazi šta jede, naročito u društvu radodajki i drugihsumnjivih žena.

Napolju je počela kišica, a njen zvuk na oknima kombinovao sesa umirujućim šuštanjem papira i grebanjem pera tako da je izazivaoprijatnu pospanost lišenu misli. Iz tog poluhipnotisanog stanja prenuoga je zvuk koraka na drvenim stepenicama.

Kapetan Štefan fon Namcen, landgraf od Erdberga, proturio jelepu plavokosu glavu kroz vrata i automatski se sagnuo da je ne birazbio o dovratak. Džentlmen koji ga je sledio nije imao tihpoteškoća, pošto je bio tridesetak centimetara niži.

„Kapetane fon Namcene”, reče Grej ustavši učtivo. „Mogu li vamnekako pomoći?”

„Sa mnom je ovde her Blomberg”, reče Štefan na engleskom,pokazavši na niskog, bucmastog, nervoznog čoveka koji ga je pratio.„On želi da od vas pozajmi konja.”

Greja je to toliko zaprepastilo da je samo rekao: „Kojeg tačno?”,umesto Ko je her Blomberg?, ili Šta će mu konj?

Prvo od tih pitanja i tako je bilo uglavnom akademskogkaraktera; her Blomberg je oko vrata nosio fino izrađeni zvaničnilančić sa širokim ravnim karikama od cakline i graviranog zlata, o

kom je visila sedmokraka zvezda sa pločicom od gleđi u sredini, gdeje bio naslikan neki prizor iz istorije. Po her Blombergovoj graviranojsrebrnoj dugmadi na kaputu i kopčama na njegovim cipelama videlose da je bogat; zvanični lančić je samo potvrđivao da je on važnagrađanska ličnost, a ne plemić.

„Her Blomberg je burgermajster”, objasni Štefan, krenuvšistrogo logičnim redom stvari, po navici. „Potreban mu je beli pastuvda bi pronašao i uništio sukubu. Neko mu je rekao da vi imate takvogkonja”, zaključi on, namrštivši se zbog nepromišljenosti onoga ko jepronosio takve informacije.

„Sukubu?”, upita Grej preuredivši automatski logički redrazgovora, što je pa bila njegova navika.

Her Blomberg nije znao engleski, ali je očigledno prepoznao tureč pošto je žustro zaklimao glavom, dok mu je staromodna perikaposkakivala, i započeo strastveni govor propraćen obilatimgestikuliranjem.

Uz Štefanovu pomoć, Grej je shvatio da se u gradu Gundvicunedavno zbio niz tajanstvenih i uznemirujućih događaja, pri čemu jeizvestan broj ljudi tvrdio da ih je u snu pohodila mlada ženademonskog ponašanja. Kada su ti događaji privukli pažnju herBlomberga, situacija je bila ozbiljna; jedan čovek je već umro.

„Nažalost”, nadoda Štefan, i dalje na engleskom, „taj mrtvac jejedan od naših.” Čvrsto je stisnuo usne da pokaže koliko mu se tasituacija ne dopada.

„Naših?”, upita Grej, ne baš siguran šta bi to trebalo da znači,osim da je žrtva bila vojnik.

„Mojih”, razjasni Štefan, sa izrazom još dubljeg nezadovoljstvana licu. „Jedan od Prusa.”

Landgraf od Erdberga je imao tri stotine hanoverskihpešadinaca, mobilisanih s njegove zemlje, opremljenih i finansiranihnjegovim ličnim imetkom. Pored toga, kapetan Fon Namcen jezapovedao još dvema pruskim konjičkim četama, a privremeno jekomandovao i delovima artiljerijske čete čiji su svi oficiri pomrli oddizenterije.

Grej je želeo da sazna više pojedinosti o toj konkretnoj smrti,kao i – pogotovo – o posetama demonke, ali njegova pitanja o tomeprekinuo je her Blomberg, koji je iz trenutka u trenutak bio svenestrpljiviji.

„Ubrzo će mrak”, napomenu burgermajster na nemačkom.„Bolje da ne padnemo u otvoreni grob, ovako vlažan.”

„Ein offenes Grab?” ponovi Grej, osetivši iznenadan dah jeze napotiljku.

„To je istina”, reče Štefan klimnuvši smrknuto glavom. „Bilo bistrašno da ti konj slomi nogu; divno je to stvorenje. Hajde onda,krenimo.”

„A šta je to s-sukuba, gospodaru?” Tom Bird je cvokotao zubima,uglavnom zbog hladnoće. Sunce je već odavno zašlo, a kiša jepadala mnogo jače. Grej je osećao kako mu se vlaga probija krozramena oficirskog šinjela; Birdova tanka bluza već je bila potpunonatopljena, prilepljena za trup mladog sluge kao kasapska hartijaoko komada govedine.

„Mislim da je to nekakav ženski... duh”, reče Grej, izbegavšiobazrivo evokativniju reč demon. Vrata crkvenog groblja zevnula supred njima kao otvorene čeljusti, i tama iza njih izgledala je krajnjezlokobno. Nije bilo potrebe da se momak nepotrebno plaši.

„Konji ne vole duhove”, reče Bird grubo. „Svi to znadu,gospodaru.”

Obavio je ruke oko sebe i zgurio se bliže uz Karolusa, koji jerastresao grivu kao da se slaže s tim, zapljusnuvši obilato vodom iGreja i Birda.

„Tome, ne veruješ valjda u duhove?”, reče Grej potrudivši se dazvuči veselo i ohrabrujuće. Pomerio je pramen mokre kose s lica,poželevši da Štefan požuri.

„Nije stvar u tome da l’ ja u nešto verujem ili ne verujem,gospodaru”, odgovori Bird. „Šta ako duh te gospe veruje u nas?Uostalom, ko je ona?” Fenjer koji je nosio povremeno je cvrčao od

vlage, i pored štitnika. Njegov slabi sjaj nije mogao da osvetli više odmutne konture momka i konja, ali im je perverzno hvatao blesak uočima dajući im nešto uznemirujuće natprirodno, nalik zagledanimutvarama.

Grej pogleda postrance, ne bi li ugledao Štefana iburgermajstera, koji su otišli da okupe grupu kopača. Nešto sekretalo ispred krčme, jedva vidljivo na suprotnom kraju ulice. Štefanje pametno postupio. Muškarci sa dosta piva u sebi pre će iskazatisklonost prema onome što sledi nego oni trezni.

„Pa, ne verujem da se tu baš radi o dusima”, reče on. „Međutim,Nemci izgleda veruju da sukuba... ovaj... ženski duh... možezaposesti telo nedavno preminule osobe.”

Tom pogleda u mračne dubine crkvenog groblja, pa ponovo uGreja.

„Oh?”, reče on.„Ah”, odgovori Grej.Bird navuče šešir širokog oboda nisko na čelo i podiže

okovratnik uz uši, stegnuvši uže vezano za oglav uz same grudi.Sada mu se od okruglog lica nije videlo ništa osim usta s uglovimaokrenutim naniže, ali i to je bilo sasvim rečito.

Karolus udari kopitom i premesti težinu zabacivši malo glavu.Činilo se da mu ne smeta ni kiša ni crkveno groblje, ali gubio jestrpljenje. Grej potapša pastuva po debelom vratu, uživajući učvrstini hladne kože i masivnog tela. Karolus okrenu glavu iprivrženo mu dunu vreo vazduh u uvo.

„Još malo pa smo spremni”, reče on umirujuće, umrsivši šakomvlažnu konjsku grivu. „Dobro, Tome. Kada kapetan Fon Namcenstigne sa svojim ljudima, ti i Karolus ćete veoma sporo krenutinapred. Ti ćeš ga voditi tamo-amo po groblju. Budi na oko metarispred njega, ali ostavi mu dovoljno užeta da ne bude zategnuto.”

Svrha tog postupka, naravno, bila je da se Karolus ne saplete oneki nadgrobni spomenik ili ne upadne u otvorenu raku, pošto bi seto najpre dogodilo Tomu. Idealno, kako je Grej razumeo, konja jetrebalo odvesti na crkveno groblje i pustiti ga da tumara preko

grobova kako mu je volja, ali ni on ni Štefan nisu bili spremni darizikuju da Karolus polomi svoje dragocene noge u mraku.

On je predložio da sačekaju do jutra, ali her Blomberg je biouporan. Sukuba se morala pronaći, bez odlaganja. Grej bi veomarado doznao pojedinosti o napadima, ali mu je do sada saopštenosamo da je redov Kenig pronađen mrtav u kasarni, te da su na telubili tragovi koji su jasno ukazivali na to kako je umro. Kakvi su to bilitragovi?, pitao se Grej.

Klasično obrazovan, on je čitao o sukubama i inkubusima, aliučili su ga da takve stvari smatra zastarelim sujeverjem, poputostalih srednjovekovnih papskih besmislica o svecima koji hodajuokolo sa sopstvenom glavom u rukama ili kipovima Device čije suzeisceljuju obolele. Njegov otac je bio racionalista, posmatrao jeprirodne procese i čvrsto verovao u logiku fenomena.

Posle dva meseca koja je proveo upoznajući Nemce, Grej je,međutim, ustanovio da su oni duboko sujeverni; sujeverniji i odprostih engleskih vojnika. Čak je i Štefan sve vreme sa sobom nosioizrezbareni kipić nekog paganskog božanstva da ga čuva od udaragroma, a činilo se da i Prusi veruju u slične stvari, sudeći poponašanju her Blomberga.

Ulicom su sad dolazili kopači osvetljeni pucketavim bakljama,oglašavajući se pesmom. Karolus frknu i načulji uši; Karolus je, kakosu Greju rekli, voleo parade.

„Dobro dakle.” Štefan se najednom pojavi iz pomrčine krajnjega, sav samozadovoljan pod širokim obodom šešira. „Je li svespremno, majore?”

„Jeste. Pođi sad, Tome.”Kopači – uglavnom radnici naoružani motikama, ašovima i

pijucima – ostali su pozadi, posrćući pripito i gazeći jedni drugima poprstima. Tom je podigao fenjer ispred sebe obazrivo poput insektakoji pruža antenu, pošao nekoliko koraka napred – a onda stao.Okrenuo se i povukao uže.

Karolus je stajao nepomično, odbijajući da se pomeri.„Rekô ja vama, gospodaru”, reče Bird, malo veselije nego ranije.

„Konji ne vole duhove. Moj je teča jednom imao staru ragu iz

zaprege, koja nije htela ni korak da napravi kraj crkvenog groblja.Morali smo tog konja da vodamo dve ulice okolo da bi prošao.”

Štefan se oglasi nekakvim gadljivim zvukom.„Nije to nikakav duh”, reče on kročivši napred i podižući isturenu

bradu. „To je sukuba. Demon. Nešto sasvim drugačije.”„Daemon?”, reče jedan kopač, prepoznavši englesku reč,

najednom sa izrazom sumnje na licu. „Ein Teufel?”„Demon?”, reče Tom Bird, pa uputi Greju pogled koji je govorio

da ga je ovaj bezdušno izdao.„Nešto tome nalik, izgleda”, reče Grej i nakašlja se. „Ako nešto

takvo uopšte postoji, u šta sumnjam.”Činilo se da je posle te demonstracije konjskog oklevanja čitavu

grupu obuzela nesigurnost i prožela jeza. Ljudi su vukli noge imrmljali, osvrtali se prema krčmi.

Ispoljivši veličanstven nedostatak obzira prema toj sklonostisvojih vojnika ka malodušnosti, Štefan pljesnu Karolusa po vratubodreći ga na nemačkom. Konj frknu i izvi vrat, ali se odupre kad sumu za probu cimnuli ular. Umesto toga okrenu ogromnu glavu premaGreju i izbaci Birda iz ravnoteže. Momak pusti uže, zatetura se uuzaludnom pokušaju da zadrži fenjer u rukama, pa se konačnookliznu na kamenu koji je virio iz blata i pade na tur uz nepristojnopljus.

Ta nezgodacija je imala dobrodošao učinak na kopače, koji suse grohotom smejali, ponovo obodreni. Kiša je dotad već ugasilanekoliko baklji i svi su bili potpuno mokri, ali se iz brojnih džepovapojaviše pljoske od jareće kože i krčažići da ponude Tomu Birduokrepljenje, pa zatim druželjubivo krenuše ukrug među okupljenima.

Grej i sam nategnu žestoko piće od šljive, vrati krčag, pa odluči:„Ja ću ga jahati.”

Pre nego što je Štefan stigao da se usprotivi, Grej se čvrstouhvatio za Karolusovu grivu i zamahom tela vinuo pastuvu na širokaleđa. Izgleda da je na Karolusa poznata Grejeva težina delovalaumirujuće; široke bele uši, koje su podozrivo štrčale u stranu,

ponovo su se digle i konj je sasvim poslušno pošao napred kad muje Grej blago stisnuo sapi.

Tom je takođe izgledao osokoljeno, te je otrčao da prihvati ularkoji se vukao po zemlji. Kopači hrapavo zaklicaše i grupa nespretnokrenu za njima kroz razjapljenu kapiju.

Na crkvenom groblju im se učini da je mnogo mračnije nego štoje izgledalo spolja. I mnogo tiše. Šale i ćeretanje zamrli su unelagodnu tišinu koju je povremeno prekidala samo pokoja psovkakad bi se neko u mraku sudario s nadgrobnom pločom. Grej je čuodobovanje kiše po obodu šešira i šljapkanje i trupkanje Karolusovihkopita dok se konj poslušno probijao kroz blato.

Grej je naprezao oči ne bi li video šta se nalazi napred, izaslabog kruga svetlosti iz Tomovog fenjera. Bilo je crno i mračno, a onje osećao hladnoću uprkos tome što ga je štitio mundir. Vlaga je sveviše jačala, izmaglica je izbijala iz tla; video je kako se njeni pramičcidižu s Tomovih čizama i nestaju u svetlu fenjera. Lebdela je izgušnjavala se oko mahovinom obraslih ploča na zapuštenimgrobovima, nakrivljenim poput trulih zuba u dupljama.

Kako su mu objasnili, verovalo se da beli pastuv ima moć daotkrije prisustvo nečastivih sila. Konj bi stao kraj groba sukube, te jeovaj potom mogao da se otvori ne bi li se preduzeli koraci da se tajstvor uništi.

Grej je u toj pretpostavci nalazio izvestan broj nelogičnosti,među kojima je ključna bila – ako se po strani ostavi postojanjesukuba, i razlog da razboriti konj ima ikakve veze s nekom od njih –to što Karolus nije sam sebi birao put. Tom se trudio koliko god jemogao da ne zateže uže, ali dok god ga on bude držao, konj će gaočigledno slediti.

S druge strane, pomislio je, Karolus verovatno neće stati nigdesve dok Tom bude hodao. S obzirom na tu istinu, krajnji ishod ovognapora biće jedino to da će svi oni propustiti večeru i ostati potpunomokri i prozebli. Opet, pretpostavljao je da bi bili još mokriji iprozebliji ako bi morali zaista da raskopavaju grobove i obavljajupotrebne rituale...

Neka šaka ga steže za list i on se ujede za jezik – na svu sreću,pošto ga je to sprečilo da vikne.

„Jeste li dobro, majore?” To se Štefan primakao, visok i mračanu vunenom ogrtaču. Odložio je svoj šlem s perjem i stavio šeširširokog oboda protiv kiše, pa je zbog toga izgledao manjeimpresivno i pristupačnije.

„Svakako”, reče Grej savladavši svoju preku narav „Koliko dugoovo moramo da radimo?”

Fon Namcen slegnu jednim ramenom.„Dok se konj ne zaustavi ili dok her Blomberg ne bude

zadovoljan.”„Mislite, dok se her Blomberg ne uželi večere.” Čuo je

burgermajsterov glas daleko iza njih, podignut radi upozorenja iohrabrivanja.

Beli oblak daha zalebdeo je ispod oboda Fon Namcenovogšešira, a smeh iza njega jedva da se čuo.

„On je... odlučniji?... nego što biste mogli da pretpostavite Zadobrobit varoši on je odgovoran. Istrpeće jednako koliko i vi,uveravam vas.”

Grej pribi ugrizeni jezik uz nepca da ne izgovori neštonepromišljeno.

Štefanova ruka još je bila obavijena oko njegove noge, tik iznadruba čizme. Premda je bilo hladno, on nije osećao nimalo topline odtog stiska, ali pritisak krupne šake bio je istovremeno i uteha i neštoviše od toga.

„Konj – dobro ide, nicht wahr?”„Divan je”, reče Grej sasvim iskreno. „Još jednom hvala.” Fon

Namcen na to s omalovažavanjem odmahnu slobodnom rukom, alise oglasi duboko iz grla zvukom zadovoljstva. On je, uprkosGrejevim protestima, hteo po svaku cenu da mu pokloni pastuva,„kao znak saveza i prijateljstva”, rekao je odlučno, pljesnuvši Grejapo oba ramena, da bi ga zatim ščepao u bratski zagrljaj i poljubio gazvanično u oba obraza i usta. Ili je makar Grej to morao da smatrabratskim zagrljajem, sve dok okolnosti možda ne pokažu drugačije.

Ali Štefanova šaka još je bila obavijena oko njegovog lista,skrivena pod skutom mundira.

Grej pogleda prema zdepastoj crkvi, crnoj masi koja se uzdizalaiza groblja.

„Čudi me da sveštenik nije sa nama. Zar on ne odobrava ovu –ekskurziju?”

„Sveštenik je preminuo, od nekakve groznice, die rote Ruhn, previše od mesec dana. Poslaće drugoga, iz Štrausberga, ali taj još nijedošao.” To ne treba da čudi; mnogobrojni francuski vojnici nalaze seizmeđu Štrausberga i varoši; putovanje bi bilo teško, ako ne inemoguće.

„Tako dakle.” Grej se osvrnu. Kopači su zastali da otvore novikrčag, i baklje su se nakrivile u trenutku rastrojenosti.

„Verujete li vi u tu – tu sukubu?”, upita on pripazivši da toizgovori tiho.

Iznenadivši ga poprilično, Fon Namcen mu ne odgovori odmah.Konačno, Hanoverac duboko udahnu i zgrbi široka ramena – to nijebaš sasvim bilo sleganje.

„Viđao sam... čudne stvari s vremena na vreme”, reče konačnoFon Namcen, veoma tiho. „Naročito u ovoj zemlji. Na kraju krajeva,čovek je mrtav.”

Šaka mu kratko stegnu nogu i ukloni se, odaslavši tanan drhtajuz Grejevu kičmu.

On duboko udahnu hladan, težak vazduh, prožet mirisom dima,i zakašlja se. Liči na miris zemlje iz groba, pomislio je, a ondapoželeo da mu to nije palo na pamet.

„Moram priznati da ne razumem jedno”, reče on uspravivši se usedlu. „Sukuba je demon, ako ne grešim. Otkud onda da takvostvorenje potraži utočište na crkvenom groblju, u osveštanom tlu?”

„O”, reče Fon Namcen, prilično iznenađen što Greju to nijeočigledno. „Sukuba zaposeda telo mrtvog čoveka i preko danapočiva u njemu. Naravno, takav čovek mora biti od kvarne i opakefele, izopačen i perverzan. Tako sukuba čak i na crkvenom grobljupronalazi podobno skrovište.”

„Koliko nedavno mora da je nastupila smrt takvog čoveka?”,upita Grej. Njihova bi pretraga svakako bila efikasnija kada bi otišlipravo do skorijih grobova. U oskudnom zaljuljanom svetlu Tomovogfenjera on je video da većina obližnjih nadgrobnih ploča stoji tudecenijama, ako ne i vekovima.

„To ne znam”, priznao je Fon Namcen. „Neki ljudi vele da se sasukubom diže i samo telo; drugi tvrde da telo ostaje u grobu, ademon noću huji vazduhom kao san, u potrazi za muškarcima kojispavaju.”

Prilika Toma Birda nejasno se videla u sve gušćoj magli, ali Grejje video kako se ovome ramena dižu i gotovo mu dodiruju rub šešira.Ponovo se nakašlja da pročisti grlo.

„Tako dakle. A... ovaj... šta tačno nameravate da uradite akopodobno telo bude pronađeno?”

Tu je Fon Namcen već bio na sigurnijem tlu.„O, to je jednostavno”, uveravao je Greja. „Otvorićemo sanduk i

kroz srce leša zariti gvozdenu šipku. Her Blomberg ju je poneo.”Tom Bird se oglasi nekakvim nerazumljivim zvukom, a Grej

pomisli kako je najbolje da na to ne obraća pažnju.„Razumem’, reče. Nos je počeo da mu curi od hladnoće i on ga

obrisa rukavom. Makar više nije bio gladan.Neko vreme su ćutke išli dalje. I burgermajster je utihnuo,

premda je udaljeno šljapkanje po blatu i glasno gutanje iza njihukazivalo na to da kopači odano istrajavaju, uz pomoć novih količinašljivovice.

„Taj mrtvac”, reče Grej konačno. „Redov Kenig. Gde su ganašli? A pomenuli ste i tragove na telu – kakvi su to tragovi bili?”

Fon Namcen zausti da odgovori, ali ne stiže. Karolus najednompogleda u stranu šireći nozdrve. Onda zabaci glavu s glasnimzaprepašćenim frktajem i umalo ne udari Greja u lice. U istomtrenutku Tom Bird se oglasi visokim, tankim krikom, ispusti uže ipobeže.

Veliki konj isteže sapi, okrenu se ukrug i dade se u trk,preskočivši malog kamenog anđela koji mu se našao na putu; Grej

ga vide blizu kao bledu mrlju, ali ne stiže da se zabrine zbog togapre nego što je spomenik prošao ispod ispruženih nogu pastuva,kamenih usta razjapljenih kao u neverici.

Bez uzda, nemoćan da dograbi konopac, Grej nije mogao drugodo da se obema rukama uhvati za grivu, da stegne kolena i ostanetako zakačen kao čičak. Iza njega se začuše povici i krici, ali on nijeimao nameru da posveti pažnju ičemu osim vetru u ušima i toj siliprirode između njegovih butina.

Đipali su kao đule u odskocima kroz mrak, udarali o tle i odbijalise uvis, tako da se činilo da jednim korakom prevaljuju silnuudaljenost. Pognuvši se, on se uhvati čvršće, dok mu je griva šibalalice kao kopriva, a konjsko dahtanje mu odjekivalo u ušima – ili je tomožda dahtao on?

Kroz suzne oči ugledao je treptaj svetla u daljini i shvatio da suse sada zaputili prema varoši. Na putu im se isprečio dva metravisok kameni zid; mogao je samo da se nada da ga je konjblagovremeno primetio.

I jeste; Karolus stade tako naglo, podigavši oko sebe grudveblata i busenje uvele trave, da se Grej trže napred na njegovomvratu. Konj se prope, spusti, oštro okrenu, potrča nekoliko metara,pa uspori u hod, odmahujući glavom kao bi hteo da se oslobodizavitlanog užeta.

Dok su mu se noge tresle od drhtavice, Grej skliznu i ščepa užeprstima ukrućenim od hladnoće.

„Ti veliki beli gade”, reče on ispunjen radošću zbog toga što jepreživeo, i nasmeja se. „Zaista si neverovatan!”

Karolus prihvati taj kompliment trpeljivo i dostojanstveno, pa gaćušnu, zanjištavši tiho. Činilo se da je gotovo sasvim savladao strah,šta god da ga je izazvalo; Grej je samo mogao da se nada da istovaži i za Toma Birda.

Grej se nasloni na zid, hvatajući žudno dah sve dok opet nijedisao normalno, a srce mu se malo umirilo. Još je osećao ushićenjeizazvano jahanjem, ali sada je mogao da posveti malo vremena idrugim stvarima.

Na suprotnoj strani crkvenog groblja baklje su, zbijene,osvetljavale maglu crvenkastim sjajem. Video je kopače gde setiskaju rame uz rame, svi u položaju koji je odražavao krajnjeinteresovanje, a prema njemu je kroz izmaglicu dolazila visoka crnaprilika, ocrtana otpozadi sjajem baklji. Načas je pretrnuo, pošto jeprilika izgledala zlokobno, dok se oko nje uvijao tamni ogrtač – alinaravno, to je bio samo kapetan Fon Namcen.

„Majore Greju!”, doviknu Fon Namcen. „Majore Greju!”„Tu sam!”, viknu Grej došavši do daha. Čovek malo promeni

putanju i pohita prema njemu dugim štrkljastim koracima u cikcak,izbegavajući prepreke na putu. Zaboga, kako li je samo Karolususpeo da se snađe na tom tlu, zapitao se Grej, a da nije slomionogu, ili obojici polomio vrat?

„Majore Greju”, reče Štefan, stegnuvši mu čvrsto obe ruke.„Džone. Dobro ste?”

„Jesam”, reče on uzvrativši mu stiskom. „Da, naravno. Šta sedogodilo? Moj sluga – gospodin Bird – da li je s njim sve u redu?”

„Upao je u jednu rupu, ali nije povređen. Pronašli smo telo.Mrtvaca.”

Grej iznenada oseti da mu je srce poskočilo.„Šta...”„Ne u grobu”, požuri kapetan da ga razuveri. „Ležao je na tlu,

naslonjen na jedan nadgrobni spomenik. Vaš sluga je ugledao liceleša u svetlu svog fenjera i preplašio se.”

„To me ne iznenađuje. Je li to jedan od vaših?”„Ne. Jedan od vaših.”„Šta?” Grej podiže pogled prema Hanovercu. Štefanovo lice je u

mraku izgledalo kao crni oval. On blago stegnu Greju šake pa ihpusti.

„Engleski vojnik. Idete li?”Klimnuo je glavom, osećajući hladan i težak vazduh u grudima.

To nije bilo nemoguće; engleskih pukova je bilo i severno i južno odvaroši, na jedva sat jahanja. Ljudi koji nisu bili na dužnosti često sunavraćali u varoš zbog pića, kockanja i žena. Najzad, upravo to je i

bio razlog njegovog prisustva – da postupa kao oficir za vezu izmeđuengleskih pukova i njihovih nemačkih saveznika.

Telo nije izgledalo onoliko užasno kao što je on pretpostavljao;premda očito mrtav, čovek je izgledao sasvim smireno, zguren upolusedeći položaj uz koleno stroge kamene gospođe s knjigom urukama. Nije se videla ni krv niti povreda, ali je Grej svejedno osetiokako mu se želudac steže od šoka.

„Poznajete ga?” Štefan ga je napregnuto posmatrao, a lice muje bilo strogo i čisto kao lica kamenih spomenika oko njih.

„Da.” Grej kleknu kraj tela. „Razgovarao sam s njim pre samonekoliko sati.”

Pažljivo je prislonio prste spoljnom stranom uz mrtvačevo grlo –opušteno meso je bilo lepljivo, vlažno od kiše, ali još toplo.Neprijatno toplo. On spusti pogled i vide da su čakšire redovaBodžera raskopčane i da mu kraj košulje viri, zgužvan preko butina.

„Ima li još kurac ili ga je demonka proždrala?”, reče tih glas nanemačkom. Slab, preneražen kikot začu se među ljudima. Grejstisnu usne i cimnu vlažni kraj košulje naviše. Redov Bodžer je bioviše nego netaknut, primeti on sa zadovoljstvom. Isto je važilo i zakopače; iza njega se čuo glasan uzdah masovnog olakšanja.

Grej ustade, najednom svestan umora i gladi, i kiše koja mu jedobovala po leđima.

„Umotajte ga u platno; ponesite ga...” Kuda? Mrtvac mora bitivraćen u njegov sopstveni puk, ali ne večeras. „Ponesite ga uzamak. Tome? Pokaži im put; zatraži od baštovana da ti nađeodgovarajuću šupu.”

„Da, gospodaru.” Tom Bird je bio gotovo jednako bled kao imrtvac, i sav blatnjav, ali ponovo priseban. „Da povedem konja,gospodaru? Ili ćete ga vi pojahati?”

Grej je potpuno zaboravio na Karolusa, pa ga je potražiopraznim pogledom. Kuda je on otišao?

Jedan kopač je očigledno uhvatio reč konj i razumeo je, pošto jegrupa zažamorila „Das Pferd”, a ljudi su počeli da se obaziru i podižu

visoko baklje kriveći vrat. Jedan čovek uzbuđeno viknu pokazavši umrak. Tamo je malo dalje stajala velika bela mrlja.

„Na grobu je! Stoji nepomično! Pronašao ga je!”To izazva iznenadno uzbuđenje; svi zajedno nahrupiše napred i

Grej se poboja da će se konj ponovo uzbuniti i pobeći.Nije bilo takve opasnosti; Karolus je bio obuzet žvakanjem

vlažnih ostataka nekoliko venaca nagomilanih u podnožju velikenadgrobne ploče, koja je stražarila nad grupicom porodičnih grobova– jedan je bio veoma svež, što se videlo po vencima i prekopanojzemlji. Kada je svetlost baklji obasjala to mesto, Grej je lako uspeoda pročita ime uklesano i crno na kamenu.

Tamo je pisalo B�������.

2. POGLAVLJEALI ŠTA ZAPRAVO JEDNA SUKUBA RADI?

Šlos Lovenštajn su zatekli obasjan svećama i vatrama koje supružale dobrodošlicu, iako su se vratili veoma kasno. Prošlo jevreme večere, ali hrane je na stolu bilo u izobilju, te su se Grej i FonNamcen temeljno okrepili, prekidajući tu improvizovanu gozbu svremena na vreme da bi opisali pojedinosti noćne pustolovinedrugim stanarima kuće, koji su bili uzbuđeni i radoznali.

„Ne! Mati her Blomberga?” Princeza Fon Lovenštajn je pritislausta prstima, razrogačivši oči od preneraženosti i zadovoljstva.„Stara Agata? Ne mogu da verujem!”

„Baš kao ni her Blomberg”, uveravao ju je Fon Namcen dok jeposezao za batakom pečenog fazana. „Reagovao je krajnje...naprasito?” Okrenuo se prema Greju podigavši obrve, a ondaponovo prema princezi, zaklimavši ubeđeno glavom. „Naprasito.”

I zaista je tako bilo. Grej bi kao bolji opis odabrao rečapoplektično, ali bio je prilično siguran da niko od prisutnih Nemaca

ne bi prepoznao taj izraz, a pojma nije imao kako bi ga preveo. Svisu oni govorili engleski, iz ljubaznosti prema britanskim oficirima,među kojima su bili i konjički kapetan po imenu Bilmen, pukovnik serPiter Hiks, i izvesni poručnik Dandas, mladi škotski oficir zadužen zaartiljerijsko izviđanje.

„Ta starica je bila svetica, prava-pravcata svetica!”, pobunila sestara udova princeza Lovenštajn, prekrstivši se pobožno. „Neverujem u to, ne mogu!”

Mlađa princeza okrznu hitro pogledom svoju svekrvu, a onda gaskrenu – susrevši se s Grejevim očima. Princezine oči su bilesvetloplave, još svetlije od sjaja sveća, rakije – i nevaljalstva.

Princeza je bila udovica već godinu dana. Grej je po velikomportretu iznad kamina u salonu prosudio da je princ bio otpriliketrideset godina stariji od supruge; ona se hrabro nosila sa svojimgubitkom.

„Pobogu”, rekla je trudeći se da izgleda ljupko, i pored teskobe.„Kao da nam Francuzi nisu dovoljni! Sad još treba da nam pretedemoni iz košmara?”

„O, madam, vi ste sasvim bezbedni, uveravam vas u to”, pokušada je ohrabri ser Piter. „Vidite li samo? Koliko galantnih džentlmenaimate u kući oko sebe?”

Stara udova pogleda u Greja i reče nešto na nemačkom s jakimnaglaskom, što Grej nije baš sasvim razumeo, ali princeza pocrvenekao božur u cvatu, a Fon Namcen, koji je bio dovoljno blizu da točuje, zagrcnu se gutljajem vina. Kapetan Bilmen uslužno potapkaHanoverca po leđima. „Ima li vesti o Francuzima?” upita Grejpomislivši da bi razgovor možda trebalo vratiti svetovnijim brigamapre nego što se povuku na počinak.

„Izgleda da se nekoliko dripaca muva okolo”, reče Bilmennehajno i pogleda prema ženama nagoveštavajući da je reč„nekoliko” bila krajnje diskretan eufemizam. „Očekujemo da se onipokrenu prema zapadu, za dan ili dva.”

Ili prema Štrausbergu da bi se sastali s francuskim pukom kojise, kažu izveštaji, tamo nalazi, pomisli Grej. Uzvratio je Bilmenu

značajan pogled. Gundvic je bio na dnu rečne doline – neposrednoizmeđu francuskih položaja i Štrausberga.

„Dakle”, reče Bilmen promenivši temu napadno veselo, „sukubavam je umakla, zar ne?”

Fon Namcen pročisti grlo. „Ne bih ja to baš tako rekao. HerBlomberg je odbio da ljudima dozvoli da raskopaju grob, naravno, alija sam im naredio da tamo stražare.”

„Ala će to biti popularna dužnost”, reče ser Piter pogledavši uobližnji prozor zaklonjen slojevima svilenih i vunenih draperija, kojeipak nisu uspevale da priguše dobovanje kiše i povremenu dalekututnjavu grmljavine.

„Pametno”, reče jedan nemački oficir, na engleskom s veomajakim akcentom, ali izuzetno korektnom. „Bolje da ne dopustimo dakolaju glasine kako neka sukuba pravi nepočinstva u blizini vojnika.”

„Ali šta zapravo jedna sukuba radi?” upita princeza zagledajući siščekivanjem lica oko sebe.

Najednom svi počeše da se nakašljavaju i gutaju vino, trudećise da izbegnu njen pogled. Stara udova jednim glasnim prezrivimzvukom ukaza na to šta ona misli o tom kukavičkom ponašanju.

„Sukuba je ženski demon”, reče starica precizno. „Dolazimuškarcima u snovima, pa opšti sa njima kako bi im uzela seme.”

Princezine oči se sasvim raširiše. Ona to nije znala, primeti Grej.„Zašto?”, upitala je. „Šta će joj to? Demoni ne mogu da rađaju,

je li tako?”Grej oseti ispod grudne kosti smeh koji se trudio da se probije

napolje, pa žurno otpi još malo vina.„Pa, ne”, reče Štefan fon Namcen, pomalo rumen, ali i dalje

pribran. „Ne baš. Sukuba uzima... ovaj... esenciju”, na to se on malonakloni udovi u znak izvinjenja, „pa se zatim pari sa inkubusom – kojije, vidite, muški demon.”

Stara gospa je izgledala smrknuto, i spustila je ruku na crkvenuznačku koja joj je bila prikačena za haljinu.

Fon Namcen duboko udahnu, primetivši da svi čekaju njegovereči, pa prikova pogled za portret pokojnog princa.

„Inkubus potom tokom noći potraži ženu, opšti sa njom i oplodije ukradenim semenom – te tako stvori novo demonsko potomstvo.”

Poručnik Dandas, veoma mlad i verovatno prezviterijanac,izgledao je kao da se davi. Ostali muškarci, svi prilično crveni u licu,trudili su se da izgledaju kao da im je fenomen o kom se razgovarapotpuno poznat i da ga ne uzimaju zaozbiljno. Udova je jezamišljeno gledala u snaju, da bi zatim podigla pogled prema slicisvog pokojnog sina, izvijenih obrva kao da s njim nemo razgovara.

„Ooh!” I pored kasnog sata i neformalnosti okupljanja, princezaje imala lepezu, koju je sada rasklopila ispred lica, šireći odzaprepašćenja krupne plave oči iznad nje. Te oči su se okrenuleprema Greju i trepnule u ljupkom preklinjanju.

„Zar zaista mislite, lorde Džone, da postoji takvo stvorenje...”,ona uzdrhta, uz primamljivo drhturenje grudi, „...i da nas vreba ublizini?”

Nisu ga zanele ni njene oči niti njene grudi, a bilo mu je jasno daprinceza u toj pomisli nalazi mnogo više uzbuđenja nego straha, alion se ohrabrujuće osmehnuo, kao pravi Englez siguran u svojuracionalnost.

„Ne”, rekao je. „Ne mislim.”I kao da istog trena protivreči tom sigurnom stavu, nalet vetra

zatrese zamak, noseći sa sobom grad koji začangrlja po kapcima isa šištanjem popada kroz dimnjak. Gromoglasna tuča po krovu,zidovima i pomoćnim zgradama bila je toliko jaka da je načassprečila svaki razgovor.

Za stolom svi zastadoše kao skamenjeni, osluškujući rikuelemenata. Grej pogleda Štefana u oči; Hanoverac malo podižebradu prkoseći oluji i uputi mu skriven, sasvim ličan osmejak. Grejmu uzvrati osmehom, pa skrenu pogled – taman na vreme da viditamno obličje koje je s prodornim krikom ispalo iz dimnjaka uplamen.

Taj krik smesta nađe odjek kod dveju žena – moguće i kodporučnika Dandasa, premda Grej nije baš mogao da se zakune u to.

Nešto se otimalo u vatri, lepetalo i koprcalo se, a smrad sprženekože navirao je u nozdrve, oštar i jedak. Postupivši sasvim

instinktivno, Grej dograbi žarač i odbaci stvora iz vatre na ognjište,gde on nastavi ludački da poskakuje, oglašavajući se zvucima koji suprobijali bubne opne.

Štefan jurnu napred i nagazi na to, okončavši zastrašujućiprizor.

„Šišmiš”, reče mirno, uklonivši čizmu. „Nosite ga odavde.”Sluga kome je uputio tu zapovest žurno priđe i, prebacivši

salvetu preko pocrnelog leša, uze ga i iznese na poslužavniku, a toceremonijalno uklanjanje natera Greja da pomisli, krajnjeneprikladno, kako se šišmiš ponovo pojavljuje za doručkom, pečen igarniran dinstanim suvim šljivama.

Iznenadan muk koji je zavladao među okupljenima prekidenagla zvonjava sata, koja ih sve nagna da poskoče, a potom da senervozno nasmeju.

Grupa se podelila, muškarci su ostali učtivo da stoje dok su sežene povlačile na počinak, da bi zatim ostali da popričaju jošnekoliko trenutaka, dok ne dovrše vino i rakiju. Ne iznenadivši sepreterano, Grej vide da je ser Piter kraj njega.

„Mogu li da porazgovaram s vama, majore?”, reče ser Piter tiho.„Naravno, ser.”Već su se bili razdelili u parove i trojke, nije bilo teško povući se

malo, tobože radi razgledanja izvrsne statuice Erosa izložene najednom stolu.

„Očekujem da ćete telo ujutro prebaciti natrag u Pedeset drugi,zar ne?” Svi engleski oficiri pogledali su redova Bodžera i izjavili daim ne pripada; po sistemu eliminacije, morao je pripadati Pedesetdrugom pešadijskom pukovnika Rajzdejla, koji je sada bio ulogoren sdruge strane Gundvica.

Ne sačekavši da Grej klimne glavom, ser Piter nastavi,dodirujući odsutno statuu.

„Francuzi nešto smeraju; ovog popodneva sam dobio izveštajizvidnika, trupe su im u zamašnom pokretu. Spremaju se da krenu,ali još ne znamo ni kuda će ni kada. Bio bih zadovoljniji kad bi se još

Rajzdejlove vojske premestilo na položaje za odbranu Ašenvalda, zasvaki slučaj.”

„Razumem”, reče Grej obazrivo. „A vi želite da ja pukovnikuRajzdejlu prenesem poruku u tom smislu.”

Ser Piter malo iskrivi lice.„Već sam jednu poslao, ali mislim da bi pomoglo ako biste vi

natuknuli kako je to i Fon Namcenova želja.”Grej se oglasi neutralnim zvukom. Svi su znali da se ser Piter i

Rajzdejl ne podnose. Pukovnik bi možda bio skloniji da udovoljinemačkom savezniku.

„Pomenuću to kapetanu Fon Namcenu”, reče on, „premdaočekujem da će se složiti.” On bi tada već pošao, ali ser Piter jeoklevao, stavljajući do znanja da postoji još nešto.

„Ser?”, reče Grej.„Mislim...”, reče ser Piter obazrevši se i još više utišavši glas,

„...da bi princezu možda trebalo obavestiti – obazrivo; nema potrebeza uzbunjivanjem – da postoji izvesna mogućnost... ako Francuzizaista pređu dolinu...” On zamišljeno spusti ruku na Erosovu glavu iobazre se po ostalom namešaju u sobi, koji je obuhvatao i brojneretke i skupe predmete. „Možda bi bilo dobro da povuče porodicu naneko sigurno mesto. Nije zgorega predložiti joj da u međuvremenuskloni nekoliko stvari na bezbedno. Ne bih voleo da vidim kako neštoovakvo krasi sto nekog francuskog generala, eh?”

„Nešto ovakvo” je bila lobanja ogromnog medveda – drevnogpećinskog medveda, kako je princeza ranije rekla za stolom – koja jestajala sama na malom zastrtom stolu. Lobanja je bila presvučenatankom pločom od kovanog zlata s ugraviranim primitivnim šarama,dok je celom dužinom njuške bio usađen niz poludragog kamenja,koji se razdvajao da bi uokvirio prazne očne duplje. Bio je toupečatljiv predmet.

„Da”, reče Grej, „Sasvim se... o. Vi želite da ja razgovaram saprincezom?”

Ser Piter se malo opustio, postigavši svoj cilj.

„Čini se da joj se veoma dopadate, Greju”, reče on pošto mu sevratila prvobitna šaljivost. „Možda bi vaš savet i poslušala? Osimtoga, vi jeste oficir za vezu, zar ne?”

„Svakako”, reče Grej, nimalo oduševljen, ali svestan da jeupravo dobio direktno naređenje. „Postaraću se za to čim budemoguće, ser.” Pozdravivši se sa onima koji su ostali u salonu, onpođe prema stepeništu koje je vodilo na gornje spratove.

Izgleda da se zaista veoma dopadao princezi Fon Lovenštajn;nije bio iznenađen time što je ser Piter primetio njene osmehe ičežnju. Na svu sreću, činilo se da joj se podjednako dopada i Štefanfon Namcen, pošto se potrudila čak i da se u njegovu čast za večeruredovno služe hanoverske delikatese.

Na vrhu stepenica je zastao. Sa odmorišta su se otvarala trihodnika, popločana kamenom, i uvek mu je bio potreban trenutak daustanovi koji od njih vodi do njegove odaje. Treptaj pokreta s levestrane privuče mu pogled i on se okrenu tamo, videvši da se nekozaklonio iza visokog ormara koji je stajao kraj zida.

„Wo ist das?”, upita on oštro; odgovori mu samo prigušenibrektaj.

Pošavši oprezno, on priđe i virnu iza ormara, gde pronađesitnog tamnokosog dečaka pribijenog uza zid, sa obema šakama naustima i očima okruglim kao tacne. Dečak je na sebi imao spavaćicui kapu, i očigledno je pobegao iz svoje sobe. Grej prepoznade dete,premda ga je ranije video tek jednom ili dvaput; bio je to princezinsinčić – kako ono dečaku beše ime? Hajnrih? Rajnhard?

„Ne boj se”, reče on dečaku blago na svom sporom, obazrivomnemačkom. „Ja sam prijatelj tvoje majke. Gde ti je soba?”

Dečak nije odgovorio, ali oči su mu se brzo okrenule niz hodnik.Mada nije video otvorena vrata, Grej pruži dečaku ruku.

„Veoma je kasno”, reče on. „Da nađemo tvoju postelju?”Dečak odmahnu glavom toliko snažno da kićanka kapice za

spavanje mlatnu o zid.„Neću u postelju. Tamo je jedna zla žena. Eine Hexe.”

„Veštica?”, ponovi Grej i oseti kako mu stara jeza mili niz leđa,kao da mu je neko dodirnuo potiljak hladnim prstom. „Kako izgledata veštica?”

Dete se zagleda u njega s nerazumevanjem.„Kao veštica”, reče on.„O”, reče Grej, načas zbunjen. Ipak, on pokaza mališi da priđe,

savivši prste ka njemu. „Hajde onda; pokaži mi. Ja sam vojnik, neplašim se veštice.”

„Hoćete li je ubiti, izvaditi joj srce i ispeći ga iznad vatre?”, upitadečak željno, odlepivši se od zida. Pružio je ruku da dodirne balčakbodeža koji je visio o Grejevom opasaču.

„Pa, možda”, oklevao je Grej. „Hajde najpre da je pronađemo.”Podigao je dečaka ispod pazuha, a maleni mu se spremno predade,obavivši noge oko njegovog struka, i pribi se uz njega da se ugreje.

Hodnik je bio mračan; samo je sveća pucketala u zidnom držačupri kraju, a iz kamenja je izbijala hladnoća zbog koje je toplinasamog deteta bila više nego dobrodošla. Kiša je i dalje snažnopljuštala; potočići vlage probili su se kroz kapke na kraju hodnika, atreperavo svetlo obasjavalo je lokvu.

Grmljavina zatutnja u daljini, i dete snažno zagrli Greja,zasoptavši.

„U redu je.” Grej umirujuće potapša mala leđa, premda je injemu srce grčevito poskočilo od tog zvuka. Nije bilo nikakve sumnjeu to da je dečaka probudila oluja.

„Gde je tvoja soba?”„Gore.” Dečak neodređeno pokaza prema drugom kraju

hodnika; tamo negde u blizini verovatno su bile stepenice. Zamak jebio ogroman i razuđen; Grej je o njegovoj geografiji saznao samoonoliko koliko mu je bilo neophodno da dođe do svoje odaje.Ponadao se da dečak bolje poznaje to mesto, tako da ne moraju datumaraju noću ledenim hodnicima.

Dok je prilazio kraju hodnika, munja je ponovo blesnula i oštrabela linija ocrta konture prozora – i pokaza mu jasno da je prozorotvoren, a kapci nepričvršćeni. Uz tutnjavu grmljavine nalete vetar i

jedan otkačeni kapak najednom polete unazad, propustivši unutraledenu kišu.

„Oooh!” Dečak ga stegnu oko vrata tako snažno da ga umalo neuguši.

„U redu je”, reče on što je mirnije mogao, pomerivši teret tako daoslobodi jednu ruku.

Nagnuo se da dograbi kapak, trudeći se istovremeno da telomzakloni dečaka. Nemi blesak obasja svet u crno-beloj eksploziji i ontrepnu, zaslepljen, dok su mu se pozadi u očima kovitlale oštre slike.Grmljavina protutnja kraj njih, bučno kao volovska zaprega punakamenja, te Grej i protiv svoje volje podiže pogled gotovo uočekivanju da ugleda nekog starog germanskog boga koji tamoprolazi, vozi se radosno kroz oblake.

Ali nije video olujno nebo, već nešto što je ugledao samo načas,u blesku munje. On snažno trepnu da bi jasnije video, a onda spustipogled. To je bilo tamo. Lestvice, prislonjene uza zid kuće. U redu,onda. Možda je dete zaista videlo u sobi nekog nepoznatog.

„Evo”, reče on dečaku, okrenuvši se da ga spusti. „Stoj dalje odkiše dok ja ne pričvrstim kapak.”

Okrenuvši se natrag, nagnuo se napolje u oluju i gurnuo lestviceda padnu u mrak. Onda zatvori kapke i pričvrsti ih, pa ponovo uzedečaka koji se tresao. Vetar je ugasio sveću u zidnom držaču, pa jemorao da napipa mesto gde je hodnik skretao.

„Veoma je mračno”, reče dečak s drhtajem u glasu.„Vojnici se ne plaše mraka”, razuveri on dete, pomislivši na

groblje.„Ja se ne plašim!” Dečak je pribio obraz uz njegov vrat.„Naravno da se ne plašiš. Kako se zoveš, gospodičiću?”, upita

on u nadi da će skrenuti dečaku pažnju.„Zigi.”„Zigi”, ponovi Grej napipavajući rukom put po zidu. „Ja sam

Džon. Johan, na tvom jeziku.”„Znam”, reče dečak, iznenadivši ga. „Sluškinje smatraju da ste

zgodni. Ne toliko krupni kao landgraf Štefan, ali lepši. Jeste li bogati?

Landgraf je veoma bogat.”„Neću umreti od gladi”, reče Grej pitajući se koliko je dugačak taj

prokleti hodnik i neće li otkriti stepenište tako što će u njega pasti umraku.

Makar se činilo da se dečak malo oslobodio straha; pribio seblizu i protrljao glavu ispod Grejeve brade. Imao je osoben miris;ništa neprijatno – ličilo je to na miris mesec dana starog okotaštenaca, pomislio je Grej; toplo i životinjski.

Tada mu nešto pade na pamet; nešto što je trebalo odmah dapita.

„Gde ti je dadilja?” Dečak njegovih godina svakako nije spavaosam.

„Ne znam. Možda ju je veštica pojela.”Ta vesela sugestija poklopila se s dobrodošlim treptajem svetla

u daljini i zvukom glasova. Pohitavši na tu stranu, Grej konačnopronađe stepenice prema dečjoj sobi, upravo kad se tamo pojavilažena izbezumljenih očiju, u spavaćici, sa kapom i šalom, držećisvećnjak od keramike.

„Zigfride!”, viknu ona. „Gosparu Zigi, kud ste se deli? Šta je to –oh!” U tom trenu ona shvati da je i Grej tu, pa se trže kao da ju jeneko silovito udario u grudi.

„Guten Abend, Madam”, reče on učtivo. „Je li ovo tvoja dadilja,Zigi?”

„Ne”, reče Zigi, s prezirom zbog takvog neznanja. „To je samoHeti. Mamina sluškinja.”

„Zigi? Zigfride, jesi li ti to? O, maleni moj, maleni moj!” Svetlostodozgo zakloni telo koje se usplahireno stuštilo niz stepenice, iprinceza Fon Lovenštajn dograbi dečaka iz Grejevih ruku, pa zagrlisina i poljubi ga sa toliko strasti da mu je spala noćna kapica.

Još je slugu silazilo niz stepenice, s više obazrivosti – dva lakejai žena koja je mogla biti sobarica, svi u različitim stadijumimarazodevenosti, ali opremljeni svećama ili noćnim svetiljkama.Očigledno, Grej je imao mnogo sreće kada je naleteo na tragaoce.

Usledio je prilično zbrkan razgovor, pošto je Grejev pokušajobjašnjenja prekidalo Zigijevo krajnje nepovezano prepričavanjenjegovih pustolovina, naglašavano usklicima užasa i iznenađenja odprinceze i Heti.

„Veštica?”, govorila je princeza zabrinuto gledajući odozgo usina. „Video si vešticu? Zar si ružno sanjao, dete?”

„Ne. Samo sam se probudio i u mojoj sobi je bila veštica. Moguli dobiti malo marcipana?”

„Možda bi valjalo pretražiti kuću”, uspe Grej da ubaci. „Mogućeje da je... veštica... još unutra.”

Princezina koža je bila veoma fina, bleda i presijavala se podsjajem sveća, ali je na ovo poprimila bolesnu boju, nalik na otrovnupečurku. Grej značajno pogleda u Zigija i princeza smesta predadedete Heti, rekavši sluškinji da ga vodi u dečju sobu.

„Kažite mi šta se dešava”, reče ona ščepavši Greja za mišicu tejoj on reče, završivši priču pitanjem: „Gde je detetova dadilja?”

„Ne znamo. Otišla sam u dečju sobu da obiđem Zigfrida prenego što legnem...” Princezina ruka polete prema grudima, pošto jeshvatila da na sebi ima prilično neprivlačnu vunenu spavaćicu i kapu,teški šal i debele, čupave čarape. „Nije ga bilo tamo; baš kao nidadilje. Jakove, Tomase...” Ona se okrenu slugama, preuzevšinajednom komandu. „Pretražite! Prvo kuću, onda oko kuće.”

Daleka tutnjava grmljavine podseti ih da napolju pljušti kiša, alilakeji hitro iščeznuše odatle.

Iznenadna tišina posle njihovog odlaska nagna Greja da senaježi, kao da su se debeli kameni zidovi jedva primetno približili.Gorela je jedna usamljena sveća, ostavljena na stepenicama.

„Ko bi to mogao da uradi?”, reče princeza, glasom najednomstegnutim i preplašenim. „Zar su smerali da otmu Zigfrida? Zašto?”

Greju se zbilja činilo da je planirana bila otmica deteta; nije muna pamet padala niti jedna druga mogućnost, sve dok ga princezanije ponovo uhvatila za mišicu.

„Mislite li – mislite li da je to bila... ona?”, šapnu, očiju raširenih uužasnuta jezerca. „Sukuba?”

„Mislim da nije”, reče Grej uzevši je za ruke da je razuveri. Bilesu hladne kao led – što nije bilo nimalo iznenađujuće, s obzirom natemperaturu u zamku. Osmehnuo joj se, stisnuvši joj nežno prste.„Jednoj sukubi svakako ne bi bile potrebne lestvice?” Uzdržao se dane doda kako bi dečak Zigijevih godina teško mogao da ima mnogoonoga što bi sukuba želela, ukoliko je on pravilno shvatio prirodutakvog jednog stvorenja.

Malo boje se vratilo princezi u lice, kao da je sagledala logiku usvemu tome.

„Ne, to je tačno.” Ugao usana joj se malo trznu u pokušaju da seosmehne, premda su joj oči još bile pune straha.

„Možda bi bilo pametno postaviti stražu u blizini sobe vašegsina”, predloži Grej. „Premda očekujem da je ta... osoba... dosad većpreplašena i oterana.”

Princeza zadrhta, ali on nije znao je li to bilo od hladnoće ili odpomisli na uljeze koji slobodno tumaraju po kući. Ipak, očigledno ju jeumirila pomisao na nešto što može da preduzme, a kad je već bilotako, on je s priličnim oklevanjem iskoristio priliku da joj preneseupozorenje ser Pitera Hiksa, pomislivši kako bi stvarni neprijateljpoput Francuza bio prihvatljiviji od fantazama i nejasnih pretnji.

„Ha, ti žabojedi!”, reče ona, dokazavši da je njegovapretpostavka bila tačna jer se ispravila, a u glasu joj se čuo prizvukprezira. „Već su oni pokušavali da zauzmu zamak i nikad im nijeuspelo, pa neće ni sada.” Mahnula je prema kamenim zidovima okonjih, kao da oni opravdavaju takvo gledište. „Čukundeda mog mužapodigao je ovaj zamak; imamo bunar u kući, štalu, skladišta hrane.Ovo je mesto sagrađeno da se odupre opsadi.”

„Siguran sam da ste u pravu”, reče Grej s osmehom, „ali moždabi bilo dobro da se malo postarate?” On joj pusti ruke, primoravši jeda završi razgovor. Pošto su uzbuđenja prošla, postao je veomasvestan da je dan bio veoma dug, a takođe i da se smrzava.

„Hoću”, obeća mu ona. Načas je oklevala, ne sasvim sigurnakako da se otmeno udalji, a onda stupi napred, prope se na prste i,spustivši mu ruke na ramena, poljubi ga u usta.

„Laku noć, lorde Džone”, reče mu tiho, na engleskom. „Danke. „Okrenula se i pohitala uz stepenice, zadigavši usput skute.

Grej je ostao na trenutak da zaprepašćeno zuri za njom, sauznemirujućim osećanjem pritiska njenih grudi bez korseta i dalje nasvojim prsima, pa priđe da uzme čirak koji mu je ostavila nastepenicama.

Kada se uspravio, napade ga snažno zevanje, a dnevni umorsručio se na njega kao teški topovski karteč. Nadao se samo da ćeumeti ponovo da pronađe svoju sobu u ovom drevnom lavirintu.Možda je trebalo da upita princezu kuda da pođe.

Vratio se hodnikom, dok je plamičak njegove sveće izgledaositan i beznačajan sred teške tmine velikih kamenih blokova šlosaLovenštajn. Tek kada je svetlost zasijala na lokvi na podu, njemupade na pamet: neko je morao da otvori kapke – iznutra.

Grej se vratio sve do odmorišta na glavnom stepeništu, gdesusrete Štefana fon Namcena, koji se tuda peo. Hanoverac je biomalo rumen od rakije, ali i dalje bistre glave, i zgađeno je saslušaoGrejevu pripovest o onome što se dogodilo.

„Dreckskerle!”, reče on i pljunu na pod da naglasi šta misli ootmičarima dece. „Sluge tragaju, velite – ali mislite da ništa nećepronaći?”

„Možda će pronaći dadilju”, reče Grej, „ali ako otmičar imasaveznika u kući – a on ga mora imati... ili je možda posredi ona”,dodade. „Dečak je rekao da je video vešticu.”

„Ja, razumem.” Fon Namcen je bio smrknut. Stisnuo je krupnupesnicu kraj boka, ali se onda opustio. „Možda ću otići da popričam sprincezom. Naložiću svojim ljudima da dođu i čuvaju kuću. Ako je unjoj neki zločinac, taj neće izaći.”

„Siguran sam da će vam princeza biti zahvalna.” Grej je osećaostrašan umor. „Ja ujutro moram odneti Bodžera – njegovo telo –natrag u puk. O – i kad smo već kod toga...” On objasni šta želi serPiter, a Fon Namcen prihvati odmahnuvši rukom.

„Imate li neku poruku koju bih mogao poneti vojnicima namostu?”, upita Grej. „Kad već idem tuda.” Jedan engleski puk bio jejužno od grada, a drugi – Bodžerov – severno, između varoši i reke.

Grupica pruskih artiljeraca pod Štefanovom komandom bila jestacionirana nekoliko kilometara dalje, gde je čuvala most kodAšenvalda.

Fon Namcen se namršti, razmisli, pa klimnu glavom.„Ja, u pravu ste. Najbolje da čuju zvanično za...” Najednom je

izgledao kao da mu je neprijatno, i Greja je donekle razveselilo štovidi da Štefan ne želi da izgovori reč sukuba.

„Da, bolje je izbegavati glasine”, saglasi se on, izbavivši Štefanaod daljih neprijatnosti. „Kad smo već kod toga – misliš li da će herBlomberg dozvoliti varošanima da mu iskopaju majku?”

Štefanovim licem širokih kostiju razli se osmeh.„Ne”, reče on. „Mislim da bi ih on pre pustio da gvozdenom

šipkom probiju njegovo srce. Ipak, bolje bi bilo”, dodade dok mu jerazveseljenost gasnula na licu, „kad bismo otkrili ko se tim trikovimabavi i okončali s tim. Brzo.”

I Štefan je bio umoran, video je Grej; sve je manje vladaoengleskom gramatikom. Stajali su načas zajedno, nemo, osluškujućidaleko dobovanje kiše, obojica i dalje s jezom groblja u kostima.

Fon Namcen se iznenada okrenu prema njemu i spusti mu rukuna rame, pa ga stisnu.

„Pripazi se, Džone”, reče on i pre nego što je Grej stigao daprogovori ili da se pomeri, Štefan ga privuče sebi i poljubi u usta.Onda se osmehnu, još jednom mu stisnu i rame s tihim: „GuteNacht”, pođe uz stepenice prema svojoj sobi.

Grej zatvori vrata sopstvene odaje za sobom i nasloni se na njih, kaočovek koga progone. Tom Bird, sklupčan u snu na tepihu predognjištem, uspravi se u sedeći položaj i trepnu prema njemu.

„Gospodaru?”„A ko bi drugi bio?”, upita Grej, šaljiv posle svih večernjih

premora i uzbuđenja. „Zar si očekivao posetu sukube?”Na to s Tomovog lica iščeznu sva pospanost i on s

nelagodnošću pogleda prema prozoru, zatvorenom i zaštićenom

kapcima pred noćnim opasnostima.„Ne biste se smeli tako šegačiti, gospodaru”, reče prekorno.

„Sada je jedan Englez mrtav.”„U pravu si, Tome; izvinjavam se redovu Bodžeru.” Grej je

smatrao da u tom prekoru ima pravednosti, ali bio je previše obuzetdogađajima da bi ga to zabolelo. „Opet, mi ne znamo od čega jeumro. Svakako da još nema dokaza da je smrt izazvala bilo kakvanatprirodna smetnja. Jesi li obedovao?”

„Jesam, gospodaru. Kuvarica je otišla u postelju, ali je ustala idonela nam malo hleba, moče i piva. Htela je da zna šta sam sve toja pronašao na groblju”, nadoda on praktično.

Grej se osmehnu sam sebi; mali naglasak na „ja” u toj tvrdnjiukazivao mu je na to da je Tomovo protivljenje u ime pokojnogredova Bodžera jednako poticalo iz posesivnosti koliko i izpristojnosti.

Grej sede da mu Tom svuče čizme i još vlažne čarape. Sobakoju su mu dali bila je mala, ali topla i svetla, a senke od dobrozaložene vatre treperile su na prugastim tapetama od damasta.Posle hladne vlage na groblju i turobne jeze kamenih hodnikazamka, toplina na koži stvarala je prijatno osećanje – veomapojačano otkrićem bokala s vrelom vodom za pranje.

„Da pođem s vama, gospodaru? Mislim, ujutro.” Tom razvezaGreju kosu i poče da je češlja, umačući povremeno češalj ukolonjsku vodu od lovorovog lista i kamilice, sa ciljem da obeshrabrivaši.

„Ne, mislim da ne treba. Odjahaću tamo i najpre porazgovarati spukovnikom Rajzdejlom; jedan sluga može da me prati s telom.” Grejzatvori oči, osetivši pospanost, iako su mu slabi nadražaji uzbuđenjajoš damarali kroz butine i stomak. „Molim te, Tome, da razgovaraš saslugama; saznaj šta oni pričaju o svemu.” Sam bog zna da imajumnogo tema za razgovor.

Čist, izriban, zagrejan i prijatno umotan u spavaćicu, kapu iogrtač, Grej otpusti Toma, a naručje njegovog ličnog sobara bilo jepuno prljavih delova uniforme.

Zatvorio je vrata za momkom i s oklevanjem zastao, zagledan uuglačanu površinu drveta kao da gleda kroz njega ne bi li video štaje s druge strane. Pogled mu je susretala samo mrlja njegovogsopstvenog lica i čulo se samo krckanje Tomovih koraka koji su seudaljavali hodnikom.

Zamišljeno je dotakao usne prstom. Tad uzdahnu, i zabravivrata.

Štefan ga je i ranije ljubio – ljubio je bezbroj ljudi, kad je već otome reč, taj je bio okoreli embrasseur. Ovo je, međutim, svakakobilo nešto više od bratskog zagrljaja kolege vojnika ili osobitogprijatelja. Još je osećao stisak Stefanove ruke obavijene oko njegovenoge. Ili su ga možda zaveli premor i rastrojenost, pa je u tome videoviše od onoga što je zaista značilo?

A šta ako je u pravu?On odmahnu glavom, izvadi posudu za zagrevanje između

pokrivača pa se zavuče ispod njih, pomislivši kako bar njemu, odsvih muškaraca te noći u Gundvicu, ne preti pažnja lutajućih sukuba.

3. POGLAVLJELEK ZA NESANICU

Glavni štab Pedeset drugog puka nalazio se u Boncu, malomzaseoku petnaestak kilometara od Gundvica. Grej je zatekaopukovnika Rajzdejla u centralnoj prostoriji najveće gostionice, nahitnom sastanku s još nekoliko oficira, nespremnog da odvoji vreme ipozabavi se lešom običnog vojnika.

„Grej? O, da, poznajem vašeg brata. Šta ste pronašli? Gde? Da,u redu... Vidite, ovaj... mlađi vodnik Sap. Da, tako je. Sap će većznati ko...” Pukovnik neodređeno odmahnu rukom stavljajući Grejudo znanja da će nesumnjivo pomoć koja mu je potrebna pronaćidrugde.

„Razumem, gospodine”, reče Grej zarivši potpetice čizama upiljevinu. „Odmah ću to uraditi. Ipak, treba li da razumem da je došlodo promene situacije o kojoj bi naši saveznici trebalo da buduobavešteni?”

Rajzdejl se zagleda u njega, hladnim očima, isturivši gornjuusnu.

„Ko vam je to rekao, gospodine?” Kao da je uopšte neko trebaloda mu kaže. Vojnici su bili postrojeni ispred sela, dobošari su pozivalina oružje, a kaplari vikali po ulicama, dok je ljudstvo kuljalo iz svojihodaja kao iz mravinjaka po kojem je neko zadžarao štapom.

„Ja sam oficir za vezu, gospodine, dodeljen hanoverskoj pešadijikapetana Fon Namcena”, odgovori Grej izbegavši pitanje. „Oni sutrenutno smešteni u Gundvicu; treba li vam njihova podrška?”

Rajzdejl je izgledao krajnje uvređen takvom zamišlju, ali jedankapetan sa artiljerijskom kokardom taktički se nakašlja.

„Pukovniče, da ja iznesem majoru Greju pojedinosti u vezi sasituacijom koje bi mogle biti korisne? Vi morate da se nosite svažnim pitanjima...” On klimnu glavom prema okupljenim oficirimakoji su izgledali pozorno, ali teško da se moglo reći kako su spremnida se odmah daju u akciju.

Pukovnik samo šmrknu pa odmahnu pokretom u kome se čitalonešto između velikodušnog dopuštenja i teranja kakvog nesnosnoginsekta, a Grej se nakloni, promrmljavši: „Na usluzi, gospodine.”

Napolju su se oblaci posle sinoćne oluje žurno razilazili, jezdećina svežem, hladnom vetru. Artiljerijski kapetan prinese šaku kapi patrznu glavom prema krčmi niz ulicu.

„Da se malo zgrejemo, majore?”Shvativši da selo nije u opasnosti od neposredne okupacije,

Grej klimnu i pođe za svojim novim kompanjonom u tamnu,zadimljenu matericu gde je smrdelo na svinjske papke i kiseo kupus.

„Bendžamin Hiltern”, reče kapetan zabacivši plašt na leđa ipodigavši dva prsta pred krčmarom. „Popićete nešto, majore?”

„Džon Grej. Hvala vam. Pretpostavljam da ćemo stići da gaispijemo pre nego što nas sasvim preplave?”

Hiltern se nasmeja i sede preko puta Greja, protrljavši zglavkommesto ispod nosa pocrvenelog od hladnoće.

„Trebalo bi da imamo toliko vremena da naš ljubazni domaćin...”– on klimnu prema smežuranom stvorenju koje je petljalo oko krčaga– „...ulovi vepra, ispeče ga i posluži s jabukom u ustima, ako vam jeveć do toga.”

„Mnogo vam hvala, kapetane”, reče Grej pogledavši načas ukrčmara, za koga se, kad se pobliže zagleda, ispostavilo da imasamo jednu nogu, dok je drugu podupirala izlizana debela štula.„Avaj, nedavno sam doručkovao.”

„Živa šteta. Ja nisam. Bratkartoffeln mit Rührei”, reče Hilternkrčmaru, koji klimnu glavom i nestade u još gnusnijoj jazbini uzadnjem delu kuće. „Krompir pržen s jajima i šunkom”, objasni onvadeći maramu da je zavuče u izrez košulje. „Izvrsno.”

„Zaista”, reče Grej učtivo. „Čovek bi se ponadao da su vam ivojnici dobro uhranjeni posle svih onih napora kojima samprisustvovao.”

„O, to.” Hilternovo anđeosko lice izgubi malo od svog veselja, aline preterano. „Siroti klipani. Makar je prestala kiša.” U odgovoru naGrejeve podignute obrve, on objasni: „Kazna. Juče je održana partijaigre s čunjevima, između grupe ljudi pukovnika Bampton-Hauarda inaših momaka – to je ovdašnja vrsta kuglanja. Rajzdejl se žestokoopkladio s Bampton-Hauardom, razumete?”

„A vaši su izgubili. Da, razumem. Dakle, vaši su momci onda...”„Morali su da se trkaju na petnaest kilometara, pod punom

ratnom opremom. Ako ništa drugo, ostaće u kondiciji i dalje odnevolja”, reče Hiltern, polusklopljenih očiju njušeći miris prženogkrompira koji je počeo da se oseća u vazduhu.

„Tako dakle. Znači, treba pretpostaviti da su se Francuzipremestili? Naš poslednji izveštaj govori da su bili samo nekolikokilometara severno od reke.”

„Da, priredili su nam uzbuđenja dan ili dva; mislili smo da bimogli naići ovamo, ali čini se da su skrenuli – zaobišli nas i otišli nazapad.”

„Zašto?” Grej oseti nelagodno bockanje niz kičmu. Postojao jemost kod Ašenvalda, logično mesto za prelaz – ali bio je još jedan,nekoliko milja dalje na sever, kod Grineberga. Ašenvald je branilačeta pruske artiljerije; detašman grenadira, pod pukovnikomBampton-Hauardom, navodno je držao drugi prelaz.

„Iza reke je prava masa Francuščića”, odgovori Hiltern. „Mislimoda im je palo na pamet da se udruže sa njima.”

To je bilo zanimljivo. Isto tako, bila je to informacija koju jehanoverskim i pruskim zapovednicima trebalo proslediti zvaničnomdepešom – a ne da se do nje dođe zahvaljujući slučajnoj posetioficira za vezu. Ser Piter Hiks je prilježno održavao komunikacije sasaveznicima; Rajzdejl očigledno nije uviđao potrebu za tim.

„O!”, reče Hiltern pogodivši njegove misli. „Siguran sam dabismo vam to javili, samo da nije ove zbrke. Zaista, nije to izgledalohitno; izvidnici su rekli da Francuzi samo glancaju opremu,uvećavaju zalihe, tako to. Najzad, oni moraju da odu negde pre negošto padnu snegovi.”

Podigao je jednu tamnu obrvu osmehujući se u znak izvinjenja –koje Grej prihvati posle samo sekunde oklevanja. Ako će Rajzdejlveć neredovno slati depeše, Greju će valjati da se informiše drugimsredstvima – a Hiltern je očigledno bio dovoljno dobro pozicioniranda zna šta se dešava.

Ćaskali su nehajno sve dok domaćin nije izašao s Hilternovimdoručkom, ali Grej nije saznao više ništa interesantno – osim da jeHiltern izuzetno nezainteresovan za smrt redova Bodžera. Takođe senije upuštao u dalja objašnjenja o toj „zbrci” koju je pomenuo,odbacivši je pokretom ruke kao „izvesnu zabunu u magacinu zahranu – neviđeno dosadna stvar”.

Topot kopita i zvuk točkova koji su se sporo kretali doprešespolja s ulice i Grej je začu snažan glas sa upadljivo hanoverskimnaglaskom koji je tražio da ga upute „Zum Englanderlager”.

„Šta je to?” upita Hiltern, okrenuvši se na svojoj hoklici.„Biće da se to redov Bodžer vraća kući”, odgovori Grej i ustade.

„Zahvalan sam vam, gospodine. Je li mlađi vodnik Sap još u taboru,znate li to?”

„Mmm... ne.” Hiltern je to izgovorio nerazgovetno, ustima punimkrompira i jaja. „Otišao je do reke.”

To je bilo nezgodno; Grej nije imao želje da tu ostane ceo dančekajući Sapa da se vrati kako bi predao leš i odgovornost za njega.Dosetio se ipak nečeg drugog.

„A lekar dodeljen puku?”„Mrtav. Od dizenterije.” Hiltern ubaci kašikom u usta još jajeta,

usredsredivši se. „Mmp. Probajte s Kiganom. On je lekarevpomoćnik.”

Pošto je većina ljudstva napuštala tabor, bilo mu je potrebno izvesnovreme da pronađe lekarev šator. Kada se našao tamo, Grej naloži dase telo položi na klupu pa odmah posla kola natrag u zamak. Niježeleo da rizikuje da ostane zadužen za redova Bodžera.

Ispostavilo se da je Kigan Velšanin smutljivac, opremljennaočarima bez okvira i neprikladnom ćubom crvenkastih vitica.Trepćući kroz naočari, on se nagnuo bliže lešu i ćušnuo ga ispitivačkiumrljanim prstom.

„Nema krvi.”„Ne.”„Groznica?”„Verovatno ne. Video sam ovog čoveka nekoliko sati pre nego

što je umro, i tada se činilo da je relativno zdrav.”„Hmmm.” Kigan se nagnu i pomno virnu u Bodžerove nozdrve,

kao da podozreva da bi se tamo mogao kriti odgovor o vojnikovojpreranoj smrti.

Grej se mrštio na prljave zglavke i tanku koricu skorene krvi okonjegove manžete. Iako hirurzima nije bila strana, prljavština jesmetala Greju.

Kigan pokuša palcem da podigne jedan očni kapak, ali ovaj muse opirao. Bodžer se preko noći ukrutio, i premda su mu šake i rukeponovo omlitavele, lice, telo i noge bili su mu tvrdi kao drvo. Kiganuzdahnu i poče da cima čarape sa leša. One su pa bile izuzetno

iznošene, na tabanima umazane blatom; u levoj je bila rupa iBodžerov nožni palac štrčao je kao glava nekog ljubopitljivog crva.

Kigan protrlja rukom skut svog ionako prljavog kaputa, ostavivšinove pruge, pa se počeša ispod nosa, šmrknuvši glasno. Grej jepoželeo da ustukne od tog čoveka. Tada shvati, uz izvesnozaprepašćenje pomešano s ozlojeđenošću, da ponovo misli na ženu.Frejzerovu ženu. Frejzer je veoma malo pričao o njoj – ali je zbogtog ustezanja utoliko postajalo značajnije ono što bi rekao.

Kasno jedne noći, u guvernerovim odajama u adrsmuirskomzatvoru, posedeli su duže nego obično nad partijom šaha – bio je toteško izboreni remi, u kom je Grej uživao više nego da je pobedionekog slabijeg protivnika. Obično su pili šeri, ali ne te noći; on jeimao poseban klaret, dar od majke, i insistirao je na tome da muFrejzer mora pomoći da ga dokrajči, pošto će se vino posle otvaranjaukvariti.

Bilo je to jako vino, i zahvaljujući njegovoj opojnosti istimulativnoj igri, čak je i Frejzer izgubio ponešto od svojezastrašujuće uzdržanosti.

Posle ponoći je Grejev posilni došao da odnese posuđe ostalood njihovog obeda i, posrnuvši pospano na pragu pri odlasku, prućiose koliko je dug, posekavši se gadno na staklenu krhotinu. Frejzer jeskočio kao mačka, podigao momka i presavijenom košuljompritisnuo ranu da zaustavi krvarenje, ali kada je Grej hteo da pošaljepo lekara, on ga zadrža, rekavši kratko da Grej može to da uradi akohoće da ubije momka, ali ako to ne želi, onda je najbolje da pustiFrejzera da se za njega pobrine.

Uradio je to s mnogo veštine i blagosti, opravši najpre ruke, azatim i ranu vinom, da bi potom zatražio iglu i svilen konac – koji jena Grejevo zaprepašćenje takođe umočio u vino, a iglu provukaokroz plamen sveće.

„Moja žena bi tako uradila”, rekao je namrštivši se malo odkoncentracije. „Vidiš, postoje veoma male zverčice po imenumikrobi, i ako one...” Načas je zagrizao usnu kada je zabo iglu prviput, a onda nastavio. „Ako dospeju u ranu, ona se zagnoji. Zato semoraš dobro oprati pre nego se pobrineš za ranu, a instrumenteprineti plamenu ili umočiti u alkohol, da bi pobio mikrobe.”

Osmehnuo se kratko posilnom, koji se migoljio na stoličici,prebledelog lica. „Nikad ne dozvoli da te dodirne lekar čije su rukeprljave, kazala je ona. Bolje da brzo iskrvariš i umreš nego da sporoumireš od gnoja, jelda?”

Grej je bio skeptičan prema postojanju mikroba jednako kao isukuba, ali otad pa nadalje, automatski je zagledao ruke svihmedicinara – i činilo mu se da oni čistiji među njima gube manjepacijenata, premda se nije potrudio da to zaista prouči.

U ovom slučaju, gospodin Kigan nije nikako mogao da ugrozipokojnog redova Bodžera, i uprkos gađenju, Grej se nije pobuniokada je lekar svukao leš, oglašavajući se tihim zvucimaljubopitljivosti u odgovor na posmrtne fenomene koje je otkrivao.

Grej je već bio svestan da je redov umro u stanju seksualnoguzbuđenja. Činilo se da je to stanje permanentno, iako su udovipočeli da mu se opuštaju iz grča, i izazvalo je iznenađenooglašavanje gospodina Kigana.

„Pa, makar je umro zadovoljan”, reče Kigan zatreptavši. „Blagibože svemogući.”

„Je li to... normalna pojava, šta mislite?”, upita Grej. On jeočekivao da se stanje redova Bodžera promeni posle smrti.Nasuprot tome, ono je izgledalo izuzetno naglašeno, tako na svetludana. Premda je, naravno, tome verovatno najviše doprinela boja,koja je sada bila kužno tamnoljubičasta, u oštrom kontrastu s bledimmesom tela.

Kigan oprezno bocnu taj deo tela kažiprstom.„Tvrd je kao drvo”, reče on, nepotrebno. „Normalno? Ne znam.

Treba da imate u vidu da ovde uglavnom viđam momke koji umiru oddizenterije ili groznice, a muškarcima koji su bolesni uglavnom nijedo... hmmm.” On se duboko zamisli nad telom.

„Šta je rekla žena?”, upita on prenuvši se trenutak ili dva kasnijeiz sanjarenja.

„Ko, žena s kojom je bio? Nestala je. Premda niko ne bi za tomogao da je krivi.” Pod pretpostavkom da je to uopšte bila žena,dodao je u sebi. Mada, ako se ima u vidu raniji susret redovaBodžera s Cigankom, dalo bi se pretpostaviti...

„Možete li ustanoviti od čega je umro?”, upita Grej videvši da jeKigan počeo da pregleda celo telo, mada mu se opčinjeni pogledvraćao... ako se izuzme boja, to je zaista bio izuzetan prizor.

Lekarev pomoćnik zatrese viticama, obuzet nespretnimskidanjem košulje s leša.

„Ne vidim nikakvu povredu. Možda od udarca u glavu?” Nagnuse bliže, začkiljivši u glavu i lice leša, bockajući tu i tamo kao daistražuje.

Odred uniformisanih ljudi u polutrku dođe prema njima, žurnoprikopčavajući remenje i dugmad, pritežući ruksake i muskete ipsujući usput. Grej skinu šešir i stavi ga na strateški odabrano mestopreko leša, ne želeći da izazove javnu reakciju – ali niko nije nipogledao prema prizoru kraj lekarevog šatora; mrtvac kô mrtvac.

Grej uze natrag šešir i isprati ih pogledom dok su prolaziligunđajući kao minijaturna olujna grmljavina u pokretu. Većina vojnikaveć se okupila na terenu za smotru. Video ih je u daljini kako sekreću sporo i bez reda, da bi na oštar povik mlađeg vodnikaobrazovali jasnu formaciju.

„Poznajem pukovnika Rajzdejla po glasu koji ga bije”, reče Grej,posle zamišljene stanke, „premda ne lično. Čuo sam da ga opisujurečima ‘sačuvaj bože’, ali nisam čuo da je baš sasvim magarac.”

Kigan se osmehnu, ne skidajući pogled s posla.„Mislim da nije”, saglasi se on. „Ne baš sasvim.”Grej oćuta pozivajući lekara da nastavi, što ovaj i uradi posle

nekoliko trenutaka.„Vidite, on smera da ih iscrpi. Vratiće se toliko umorni da će

zaspati usred večere.”„Zaista?”„Celu noć su probdeli, vidite? Niko nije hteo da spava da to

stvorenje – su-ku-ba, tako li beše? – ne bi došlo da ih pohodi u snu.Bogme, dobro je to za vlasnike krčmi, ali ne i za disciplinu, jer ćeljudi utonuti u san na straži, ili usred strojeve obuke...”

Kigan podiže pogled s predmeta svog ispitivanja i osmotri Grejasa zanimanjem.

„Ni vi ne spavate najbolje, majore?” On kucnu prljavim prstomispod oka da ukaže na podočnjake, pa se nasmeja.

„Sinoć sam kasno legao, tako je”, odgovori Grej pribrano.„Zahvaljujući otkriću redova Bodžera.”

„Hmmm. Da, shvatam”, reče Kigan uspravivši se. „Izgleda da sesu-ku-ba nahranila njime.”

„Dakle, vi znate za glasine o sukubi?”, upita Grejprenebregnuvši taj pokušaj pošalice.

„Naravno da znam.” Kigan je izgledao iznenađeno. „Svi to znaju.Zar vam upravo ne pričam o tome?”

Kigan nije znao kako su glasine došle do tabora, ali proširile suse kao šumski požar i svi su znali za njih već posle dvadeset četirisata. Prvobitni podsmeh pretvorio se u podozrivu pažnju, a zatim,preko volje, u verovanje, pošto su počele da kolaju nove priče osnovima i mukama na kojima su bili muškarci u varoši – da bi se topreobrazilo u pravu paniku posle vesti o smrti jednog pruskogvojnika.

„Pretpostavljam da niste videli to telo?”, upita Grej,zainteresovan.

Velšanin odmahnu glavom.„Jadnik je navodno ostao bez ijedne kapi krvi u sebi – ali ko

može znati šta je prava istina? Možda je to bila apopleksija; viđaosam ih tako, ponekad – krv prsne iz nosa da se smanji pritisak namozak. Vrlo gadno na pogled.”

„Čini se da ste trezveni, gospodine”, reče Grej, kao pohvalu.Kigan se oglasi kratkim, zahuktalim smehom odbacujući

kompliment i uspravi se, obrisavši još jednom dlanove o peševekaputa.

„Kad imate posla s vojnicima toliko dugo kao ja, majore,naviknete se na neverovatne priče, to je sve što vam govorim.Naročito se to odnosi na ulogorene ljude. Nemaju dovoljno posla, idobra priča raširi se kao buter na vrelom hlebu. A kad je reč osnovima...!” On naglo podiže ruke.

Grej klimnu glavom, prihvativši to kao istinu. Vojnici su mnogoverovali u snove.

„Znači da mi ništa ne možete reći o uzroku smrti redovaBodžera?”

Kigan odmahnu glavom, počešavši se pritom po nizu ujeda odbuva na vratu.

„Žao mi je što moram da kažem, gospodine, ali ne vidim bašništa. Izuzev... ovaj... onog očiglednog”, klimnu on diskretno premapreponama leša, „a to obično nije smrtonosno. Ipak, mogli biste dase raspitate među njegovim drugovima. Za svaki slučaj.”

Ta tajanstvena aluzija nagna Greja da upitno podigne pogled.Kigan se nakašlja.

„Rekao sam da ljudi nisu spavali, gospodine? Nisu želeli dapozovu su-ku-be u san, da tako kažem. E pa, neki su otišli i malodalje od toga i uzeli stvar – što bi se reklo – u svoje ruke.” Nekolikosmelih duša, rekao je Kigan, pomislilo je da sukuba želi muškusuštinu, te da bezbednost leži u uklanjanju tog iskušenja – „što bi sereklo, gospodine”. I dok je većina onih koji su pribegli takvomsredstvu verovatno gledala da se lati predostrožnosti u osami, ljudisu živeli veoma zbijeni jedni uz druge. U stvari, bilo je dosta pritužbigrađana zbog gnusne masovne nepristojnosti vojnika smeštenih unjihovim kućama, pa je to nagnalo pukovnika Rajzdejla da donesesvoj edikt.

„Samo pomišljam, gospodine, pošto vlažno groblje i nije nekomesto za romansu, možda se jednostavno ukazala prilika, alimoguće je i da je grupa ljudi pomislila da se suoči sa su-ku-bom nanjenoj teritoriji? I ako je redov... Bodžer, tako rekoste da se zvao,gospodine? ...nastradao u nekom takvom poduhvatu... pa, njegovisu drugovi sigurno mudro zbrisali da ne bi odgovarali na pitanja.”

„Veoma mi je zanimljivo kako razmišljate, gospodine Kigane”,reče Grej. „Veoma racionalno. Pretpostavljam da niste vi bili taj kojije predložio tu konkretnu... predostrožnost?”

„Ko, ja?” Kigan je pokušao – bezuspešno – da odglumiuvređenost i zaprepašćenje. „Kakva pomisao, majore!”

„Zaista”, reče Grej i pođe.

U daljini su vojnici napuštali teren za smotru uredno, stroj zastrojem, uz zveket i čangrljanje čuturica i musketa, praćeni stakatompovika kaplara i narednika. Načas je zastao da ih posmatra,uživajući u toploti jesenjeg sunca na leđima.

Posle besa noćne oluje, dan je osvanuo vedar i miran, iobećavao je blagu temperaturu, ali zemljište je bilo veoma blatnjavo,primeti on, zapazivši izrovan teren za smotru i busenje koje jeizletalo ispod stopala trkača, prskajući ih po čakširama. Biće to težakzadatak, a čišćenje posle njega biće đavolski nezgodno. Rajzdejlmožda tu vežbu i nije zamislio kao kaznu, ali u to će se onaizmetnuti.

Pošto je bio artiljerac, Grej je automatski procenio kvalitet terenaza prolaz komordžijskih kola. Nije bilo nikakve šanse za to. Tle je bilomeko kao gnjecav sir. Čak bi se i minobacači zaglavili za tili čas.

On se okrenu, osmotrivši daleka brda gde su navodno biliFrancuzi. Ako oni imaju topove, po svemu sudeći trenutno ne bimogli nikuda da krenu.

Zbog cele situacije i dalje je osećao izvesnu nelagodnost, kolikogod se ustezao da to prizna. Da, Francuzi će najverovatnije krenutina sever. Ne, nije postojao nikakav očigledan razlog da prođu krozdolinu; Gundvic nije bio strateški važan, a nije bio ni dovoljno velikida bi vredelo skrenuti s puta zbog pljačkanja. Da, Rajzdejlova vojskaje bila između Francuza i varoši. Ali on je pogledao u pusti teren zasmotru i vojsku koja je nestajala u daljini, a onda osetio golicanjeizmeđu plećki, kao da neko stoji iza njega s napunjenim pištoljem.

„Bio bih malo zadovoljniji kada bi se dodatni detašman mogaoposlati da čuva most.” Hiksove reči su mu odjeknule u sećanju.Dakle, i ser Piter je osećao taj svrab. Moguće je, pomisli Grej, daRajzdejl jeste magarac.

4. POGLAVLJETOPOVSKA POSADA

Prošlo je podne kada je stigao do reke. Iz daljine je to bio miranpejzaž pod visokim bledim suncem, reka je bila obrasla gustimdrvećem na kome je jesenje lišće svetlucalo bojama starog zlata icrvene krvi, u kontrastu s crnonarandžastim kolažem iskrčenih polja izapuštenih livada.

Malo bliže, sama reka je kvarila utisak pastoralnog šarma. Bilaje široka i duboka, uzburkana i brza, nadošla posle nedavnih kiša.Čak i iz daljine, on je video kako se u struji tumba iščupano drveće ižbunje, uz poneko truplo sitne udavljene životinje.

Pruska artiljerija je zauzela položaj na maloj uzvisini, skrivena ugrmlju. Video je, s izvesnom nelagodnošću, da su tamo samo jedanlaki top i mali bacač – premda je bilo dovoljno đuladi i baruta, koji subili čuvani dobro i za primer, uz pruski smisao za red, urednozaklonjeni od kiše ispod platna.

Ljudi su ga veoma srdačno dočekali; sve što je moglo poremetitidosadu stražarenja bilo je dobrodošlo – tim pre ako je donosilo sasobom i pivo, što je Grej uradio, nabavivši promišljeno dve velikemešine pre nego što je pošao iz tabora.

„Ješćete s nama, majore”, reče hanoverski poručnik koji jekomandovao položajem, primivši i pivo i depeše, pa velikodušnomahnu rukom prema zgodnom kamenu.

Prošlo je mnogo vremena od doručka i Grej je sa zadovoljstvomprihvatio taj poziv. Skinuo je šinjel i raširio ga preko kamena,podvrnuo rukave i druželjubivo prionuo na tvrdi dvopek, sir i pivo,prihvativši sa zahvalnošću i nekoliko zalogaja sočne, ljute kobasice.

Poručnik Ditrih, sredovečni gospodin bujne brade iodgovarajućih obrva, otvorio je depeše i pročitao ih dok je Grejvežbao svoj nemački s topovskom posadom, ali je ćaskajući pažljivoposmatrao poručnika, radoznao da vidi kako će artiljerac protumačitiFon Namcenovu depešu.

Poručnikove obrve su na divljenja vredan način pokazivalenjegovo unutrašnje stanje; ostale su ravne u prvih nekoliko trenutakačitanja, onda se zapanjeno izvile, ostavši tako prilično dugo, da bi sevratile svom prvobitnom položaju uz sitne drhtaje užasnutosti dok je

poručnik procenjivao koliko od tih informacija treba da prenesesvojim ljudima.

Poručnik presavi papir i uputi Greju upitan pogled. Grej malčiceklimnu glavom; da, znao je šta piše u depeši.

Obazrevši se po svojim ljudima, poručnik pogleda preko ramenakao da procenjuje udaljenost kroz dolinu do britanskog tabora ivaroši iza sebe. Onda ponovo pogleda u Greja, žvaćući zamišljenobrkove, pa malo zavrte glavom. Neće im pominjati sukubu.

Sve u svemu, Grej je mislio da je to mudro, i jedva primetno jepomerio glavu kao da je saglasan. Tamo je bilo samo deset ljudi; akoneko od njih već zna za glasine, znaće i svi ostali. I premda se činiloda poručnik sasvim lagodno njima komanduje, bila je tu i dalječinjenica da su to Prusi, a ne njegovi ljudi. Nije mogao da budesiguran u njihovu reakciju.

Poručnik presavi svoje papire i pridruži se razgovoru. Grej,međutim, sa zanimanjem primeti da je sadržina depeše izgledaporučniku teško pala, tako da je razgovor prešao – bez primetnogskretanja na tu stranu, ali uz neumoljivo okretanje igle kompasa – namanifestovanje natprirodnih pojava.

Pošto je dan bio lep, i zlatno lišće blago je padalo oko njih, rekažuborila u blizini, a pri ruci im je bilo dosta piva, raznovrsne priče odusima, krvavim opaticama i utvarnim bitkama na nebu bile su pukazabava. U hladnim noćnim senkama bilo bi drugačije – premda bi tepriče ipak bile ispričane. Više od karteča, bajoneta ili bolesti, dosadaje bila najveći vojnikov neprijatelj.

U jednom trenutku, neki artiljerac je ispričao priču o lepoj kući unjegovom gradu gde su krici avetnog deteta noću odjekivali usobama, na zgražavanje kućevlasnika. Posle izvesnog vremena,otkrili su da taj zvuk dolazi iz jednog zida, skinuli malter i otkrilizazidan dimnjak, u kom su ležali ostaci malog dečaka, kraj bodežakojim je bio preklan.

Na to je nekoliko vojnika pokazalo znak rogova, ali Grej jeprimetio upadljivu nelagodu na licu dvojice, koji su se zgledali, aonda žurno skrenuli pogled u stranu.

„Već si možda čuo tu priču?” upita Grej obrativši se neposrednomlađem od njih dvojice. Osmehnuo se, potrudivši se koliko god jemogao da izgleda bezazleno, prijatno.

Dečak – nije mu moglo biti više od petnaest godina – poče daokleva, ali pritisak zanimanja onih oko njega bio je toliki da nijemogao da odoli.

„Nije to priča”, reče on. „Ja – mi...”, klimnu glavom prema drugu,„...sinoć, u oluji. Samson i ja smo čuli kako neko dete plače blizureke. Otišli smo da pogledamo, s fenjerom, ali tamo nije bilo ničega.Opet, čuli smo to. Trajalo je i trajalo, iako smo išli tamo-amo,dozivajući i tragajući, sve dok nismo skroz pokisli i umalo se nismosmrzli.”

„O, to ste radili?”, ubaci momak od svojih dvadeset i nešto,iscerivši se. „A mi mislili da se ti i Samson trtite ispod mosta.”

Krv navre dečaku u lice toliko naglo da je iskolačio oči i on sebaci na starijeg vojnika oborivši ga sa mesta i otkotrljavši se s njim ulišće, uz sevanje pesnica i laktova.

Grej skoči na noge i rastavi ih udarcem noge, pa dograbidečaka za potiljak i trže ga uvis. Poručnik je ljutito vikao na njih,koristeći nemačke idiome na koje Grej nije obraćao pažnju. Malo jeprodrmao dečaka kako bi se ovaj pribrao, pa reče, veoma tiho:„Smej se. To je bila šala.”

Zagledao se pažljivo u dečakove oči, primoravajući ga da seurazumi. Mršava ramena pod njegovim šakama vibrirala su odpotrebe da zamahne, udari nešto – a smeđe oči su mu bile staklasteod ozlojeđenosti i zbunjenosti.

Grej ga prodrma još jače, pa ga pusti, i tobože otresajući uvelolišće s uniforme, nagnu se bliže. „Ako se tako budeš ponašao, bićeim jasno”, reče brzim šapatom. „Zaboga, smej se!” Samson, dovoljnoiskusan da zna šta da radi u takvim okolnostima, upravo to je i radio– laktom ćuškao drugove koji su se šegačili i odgovarao na grubepošalice još grubljim. Dečak pogleda u njega i na licu mu se ukazatreptaj spoznaje. Grej ga pusti i okrenu se ponovo prema grupi,rekavši glasno: „Ako već treba neko da se natrti, ja bih sačekao lepo

vreme. Čovek bi stvarno morao da bude pravi očajnik pa da guzi bilošta po takvoj kiši i grmljavini!”

„Prošlo je mnogo vremena, majore”, reče jedan vojnik krozsmeh. On nepristojno trznu kukovima unapred. „Sad bi mi dobroizgledala čak i ovca u mećavi!”

„Ha-ha. Jebi sam sebe, Vulfi. Tebe ni ovce ne bi htele.” Dečak jejoš bio rumen i oči su mu bile vlažne, ali ponovo je vladao sobom.Protrljao je usta rukom i pljunuo, iscerivši se na silu dok su se drugismejali.

„Ti bi stvarno mogao da pojebeš sam sebe, Vulfi – ako ti je đokatoliko dugačak kao što tvrdiš da jeste.” Samson se iskezi na Vulfa,koji mu odgovori isplazivši neverovatno dugačak jezik i podrugljivozaljuljavši njim tamo-amo.

„Šta li bi samo dao da saznaš je li tako!”U tom trenutku raspravu prekinuše dva vojnika koji su zadihani

dotrčali do uzvisine, mokri do pojasa, vukući za sobom krupnuuginulu svinju izvučenu iz reke. Taj dodatak večeri bio je pozdravljenpovicima odobravanja, i polovina ljudstva odmah prionu nakasapljenje, a ostali se nevezano vratiše razgovoru.

Ipak, razgovor je izgubio zamajac i Grej se spremao da pođekada jedan od ljudi kroz smeh reče nešto o Cigankama.

„Šta si rekao? Mislim – was habt Ihr das gesagt?” Tragao je zanemačkim rečima. „Cigani? Zar ste ih skoro videli?”

„O, ja, majore”, reče vojnik poslušno. „Jutros. Prešli su prekomosta, šest kola sa mazgama. Idu oni tamo-amo. Već smo ih viđali.”

S izvesnim naporom, Grej umiri glas.„Zaista?” Okrenuo se poručniku. „Zar vam ne izgleda moguće

da imaju nekakav dogovor sa Francuzima?”„Naravno.” Poručnik je izgledao blago iznenađen, a onda se

iscerio. „A šta će da kažu Francuzima? Da smo ovde? Mislim da ovito već znaju, majore.”

On pokaza prema procepu u krošnjama. Kroz njega je Grejvideo engleske vojnike iz Rajzdejlovog puka, udaljene oko kilometari po, kako se sve brojniji postrojavaju na obali reke nalik na

naplavljeno drvo, bacaju ruksake i gacaju po plićaku da se napijuvode, zagrejani i blatnjavi posle trčanja.

To je bilo tačno: prisustvo engleskih i hanoverskih pukovanikoga nije moglo da iznenadi; svako sa durbinom na liticama mogaoje verovatno da prebroji mrlje na psu pukovnika Rajzdejla. Što setiče informacija o njihovim pokretima... pa, pošto ni Rajzdejl ni Hiksnisu imali pojma kuda idu niti kada, nije postojala velika opasnost dati podaci budu otkriveni neprijatelju.

Grej se osmehnu i ljubazno se oprosti s poručnikom, premda jeu sebi odlučio da razgovara sa Štefanom fon Namcenom. MoždaCigani i jesu bezazleni – ali trebalo bi ih proveriti. Ako ništa drugo,Cigani su bili u poziciji da kažu svakome ko za to mari koliko maloljudi čuva taj most. A nekako, mislio je da Rajzdejl nije raspoložen darazmotri zahtev ser Pitera za pojačanjima, premda ga je Grejisporučio.

Nehajno je mahnuo artiljercima, koji to teško da su i primetili, dolakata u krvi i svinjskim crevima. Dečak je stajao sam i sekao mladodrvo za ražanj.

Pošto je otišao iz artiljerijskog logora, odjahao je do početkamosta i zastao, zauzdavši Karolusa kad se zagledao preko reke.Zemlja se nakratko pružala ravno, ali se onda prelamala u talasastabrda koja su se uzdizala u strmi greben. Gore, na liticama, Francuzisu navodno još vrebali. On uze mali durbin iz džepa i osmotri vrhovelitica, polako. Na visijama se ništa nije pomeralo: nije bilo konja, nijebilo ljudi, ni zanjihanih barjaka – a opet, tamo se dizala slabašna sivaizmaglica, oblak na nebu potpuno bez oblaka. Dim logorskih vatri;mnogo njih. Da, Francuzi su još tamo.

Osmotrio je brda ispod njih, zagledajući pažljivo – ali ako jetamo bilo Cigana, nije se video oblak dima koji bi odao njihovoprisustvo.

Trebalo bi da pronađe ciganski logor i ispita njegove stanovnike– ali već je bilo kasno, i on to sada ne bi mogao da podnese.Povukao je uzde i okrenuo konju glavu natrag prema dalekoj varoši,ne pogledavši prema šumarku gde se krio top i njegova posada.

Dečaku bi bilo najbolje da nauči – i to brzo – kako da sakrijesvoju prirodu, inače će postati kratkotrajna igračka za svakog kobude hteo da ga iskoristi. A mnogi bi to uradili. Vulf je bio u pravu:posle toliko meseci na terenu, vojnici nisu bili izbirljivi, a dečak je biomnogo privlačniji od ovce, sa tim mekim crvenim usnama i nežnomkožom.

Karolus zabaci glavu i s nelagodom uspori. Greju su rukedrhtale na uzdama, stežući ih preterano. On ih natera da se opuste,umiri drhtavicu, pa se mirno obrati konju, podstičući ga da ubrza.

Jednom su ga napali, u logoru negde u Škotskoj, u danimaposle Kulodena. Neko mu se primakao u mraku i nasrnuo s leđa,obavivši mu ruku oko grla. Pomislio je da će umreti, ali njegovomnapadaču je nešto drugo bilo na umu. Čovek nije prozborio ni reč, iobavio je svoje brutalno brzo, ostavivši ga nekoliko trenutaka kasnijesklupčanog na zemlji iza kola, zanemelog od šoka i bola.

Nikad nije saznao ko je to bio: oficir, vojnik ili neki nepoznatiuljez. Nikad nije saznao da li je čovek primetio nešto u njegovomdržanju ili ponašanju što je dovelo do napada, ili ga je uzeo samozato što se on tamo našao.

On jeste znao koliko je opasno da ikome priča o tome. Opraose, uspravio i krenuo čvrsto, govorio normalno i gledao ljudima u oči.Niko nije pretpostavljao da je meso ispod njegove uniformepomodrelo i razderano, niti kakva mu je praznina ispod grudnjače. Aukoliko je njegov napadač sedeo o obedu i lomio pogaču s njim, onto nije znao. Od tog dana nosio je stalno bodež sa sobom i niko ganikad više nije dodirnuo protiv njegove volje.

Sunce je tonulo iza njega i senka konja i jahača protezala sedaleko ispred njega, hitala, bezlična u svom letu.

5. POGLAVLJEMRAČNI SNOVI

Ponovo je zakasnio na večeru. Ovog puta su mu doneli poslužavnik ion je sedeo u salonu i obedovao dok je ostatak društva ćaskao.

Princeza se pobrinula za sve što mu je trebalo i neko vremeposedela s njim, laskavo pažljiva. Iscrpljen od celodnevnog jahanja,on je samo kratko odgovarao na njena pitanja. Ubrzo, ona se udaljilai ostavila ga da se na miru pozabavi hladnom divljači i pitom od gljivai crnog luka.

Gotovo je bio završio kad je osetio krupnu, toplu šaku naramenu.

„Dakle, videli ste topovsku posadu na mostu? Jesu li u dobromstanju?”, upita Fon Namcen.

„Da, veoma su dobro”, odgovori Grej. Nije imalo smisla – još ne– pominjati Fon Namcenu mladog vojnika. „Rekao sam im da će doćijoš ljudi, iz Rajzdejlovog puka. Nadam se da hoće.”

„Most?” Udova, koja je uhvatila tu reč, okrenula se od svograzgovora, namrštivši se. „Ne morate se brinuti, landgrafe. Most jebezbedan.”

„Siguran sam da će biti bezbedan, madam”, reče Štefankucnuvši galantno potpeticama dok se klanjao staroj dami. „Možetebiti uvereni, major Grej i ja ćemo vas štititi.”

Staricu ta pomisao kao da je donekle iznenadila.„Most je bezbedan”, ponovi ona, dodirnuvši crkvenu medalju na

gornjem delu haljine i zagleda se ratoborno od čoveka do čoveka.„Nijedan neprijatelj nije prešao preko mosta kod Ašenvalda već tristotine godina. I nema tog neprijatelja koji će preko njega ikadapreći!”

Štefan pogleda u Greja i malo pročisti grlo. Grej se i samnakašlja i učtivo pohvali hranu.

Kada se udova udaljila, Štefan je zavrteo glavom iza njenih leđai načas razmenio osmeh sa Grejom.

„Znate za most?”„Ne, ima li nečeg čudnog u vezi s tim?”„To je samo puka priča.” Fon Namcen slegnu ramenima, s

trpeljivim prezirom prema sujeverju drugih. „Kažu da tamo postoji

čuvar; nekakav duh koji brani most.”„Zaista?”, reče Grej prisetivši se s nelagodom priča topovske

posade u blizini mosta. Jesu li neki od njih bili iz tog kraja, pa suznali priču?

„Mein Gott”, reče Štefan odmahnuvši masivnom glavom kao dasu ga napale mušice. „Te priče! Kako samo razuman čovek možepoverovati u njih?”

„Koliko razumem, ne mislite baš na tu priču?”, reče Grej.„Možda mislite na sukubu?”

„Ne govorite mi o tome”, reče Fon Namcen smrknuto. „Moji ljudiizgledaju kao strašila i skaču čak i od ptičje senke. Svaki se plaši dapoloži glavu na jastuk, iz straha da se ne okrene i ne ugleda licenoćne veštičare.”

„Vaši momci nisu jedini.” Ser Piter je došao da sebi naspe jošjedno piće. On podiže čašu i otpi veliki gutljaj, pa malo zadrhta.Bilmen, iza njega, smrknuto potvrdi klimnuvši glavom.

„Svi su kao prokleti mesečari.”„Ah”, reče Grej zamišljeno. „Ako bih smeo izneti predlog... ne

moj, razumete. Nešto što mi je pomenuo Rajzdejlov lekar...”Objasnio je kakav je lek gospodina Kigana, govoreći diskretno

tiho. Oni koji su ga slušali bili su manje diskretni u svojoj reakciji.„Šta, zar sad svi Rajzdejlovi momci šetaju kožuru i razvijaju

desnicu ruku?” Grej pomisli da će ser Piter presvisnuti od prigušenogsmeha. Sva sreća što poručnik Dandas nije ovde, pomislio je on.

„Možda ne baš svi”, reče on, „ali očigledno znatan deo njih.Verujem da niste naišli na sličan fenomen među svojim vojnicima...još?”

Bilmen primeti tu obazrivu stanku i grohotom se nasmeja.„Šetaju kožuru?” Štefan ćušnu Greja laktom i zbunjeno podiže

guste plave obrve. „Desnica ruka? Šta to znači, moliću lepo?”„Ahhh...” Pošto nije znao za nemački ekvivalent tih izraza, Grej

je pribegao kratkom rečitom pokretu jedne ruke, osvrnuvši se da seuveri da nijedna žena ne gleda prema njima.

„O!” Fon Namcen je izgledao blago zaprepašćen, ali onda seširoko iscerio. „Razumem, da, vrlo dobro!” Ponovo ćušnu Greja,prisnije, i malo spusti glas. „Možda bi bilo pametno lično preduzetineku takvu predostrožnost, šta mislite?”

Žene i nemački oficiri, koji su dotad s pažnjom igrali karte,gledali su zbunjeno u Engleze. Jedan čovek postavi pitanje FonNamcenu, tako da je Grej na svu sreću bio pošteđen odgovora.

Nešto mu, međutim, pade na pamet i on zgrabi Fon Namcenaza mišicu dok se ovaj spremao da ode i pridruži se ostalima u partijiigre bravo.

„Trenutak samo, Štefane. Nameravao sam da pitam – taj vaščovek koji je umro – Kenig? Jeste li lično videli njegovo telo?” FonNamcen se još osmehivao, ali na ove reči mu je izraz postaoozbiljniji i on odmahnu glavom.

„Ne, nisam ga video. Rekli su mi da mu je grlo bilo strašnorazderano – kao da ga je zaklala neka divlja zver. A opet, nije bionapolju; pronašli su ga u njegovoj sobi.” Ponovo je odmahnuoglavom, pa ode da igra karte.

Grej dovrši obrok uz učtiv razgovor sa ser Piterom i Bilmenom,premda je neupadljivo držao na oku razvoj kartaške igre.

Štefan je večeras bio u paradnoj uniformi. Nekog nižegmuškarca ona bi progutala; Nemci su, po engleskom mišljenju, voleliizuzetno preterivanje u vojnim odlikovanjima. Ali sa tim krupnimtelom i lavovskom plavokosom glavom, landgraf od Erdberga jesamo... privlačio pogled.

Činilo se da je privukao pogled ne samo princeze Lujze več i trimlade princezine prijateljice, koje su ga okružile kao tri satelitauhvaćena u njegovoj orbiti. Sada je on zavukao ruku ispod bluze nagrudima i izvadio odatle neki mali predmet, nagnavši ih da se okupe ipogledaju.

Grej se okrenuo da odgovori Bilmenu na neko pitanje, ali ondase opet okrenuo natrag, potrudivši se da ne gleda preteranoupadljivo.

Pokušavao je da suzbije osećanja koja je Štefan budio u njemu,ali na kraju takve stvari nikad se ne mogu kontrolisati – same bujaju.

Ponekad kao rasprskavanje mine iz bacača, ponekad kao neumoljivizeleni klin krokusa koji se probija kroz sneg i led – ali same bujaju.

Zar se on to zaljubio u Štefana? To pitanje se nije ni postavljalo.On je Hanoverca voleo i cenio, ali u tome nije bilo ludila, niti čežnje.Da li je želeo Štefana? Blaga toplina u preponama, kao da jenjegova krv nekako počela polako da ključa nad slabim plamenom,ukazivala je na potvrdan odgovor.

Lobanja starog medveda nalazila se i dalje na svom počasnommestu, ispod portreta starog princa. Prišao je polako da je pogleda,držeći i dalje Štefana na oku.

„Niste valjda već zadovoljili glad, Džone!” On se okrenu osetivšinežnu ruku na laktu i pogleda odozgo u princezino lice, koje mu seosmehivalo lepo i koketno. „Snažan čovek, ceo dan napolju –dozvolite da pozovem sluge da vam donesu nešto naročito.”

„Uveravam vas, visosti...”Ali ona nije htela ni da čuje i, lupnuvšiga nestašno lepezom, otkliza odatle kao zlaćani oblak po nekinaročiti desert pripremljen za njega.

Pomislivši mračno da ga goje kao tele pred klanje, Grej jepotražio utočište u muškom društvu i skrasio se kraj Fon Namcena,dok je ovaj skrivao ono što je pokazivao ženama, koje su otišle dapogledaju u karte igrača preko njihovih ramena i opklade se.

„Šta je to?”, upita Grej klimnuvši glavom prema predmetu.„O...” Fon Namcen je izgledao donekle uznemireno zbog tog

pitanja, ali ga je pružio Greju posle samo trenutka oklevanja. Bila jeto kožna kutijica sa šarkama i zlatnom kopčom. „Moja deca.”

Unutra je bila minijatura, izrađena izvanrednom rukom. Glavedva deteta, jedna uz drugu, dečak i devojčica, oboje plavokosi.Dečak, očigledno malo stariji, imao je tri ili četiri godine.

Grej načas oseti kao da ga je neko zaista udario u donji stomak;usta su mu se otvorila, ali nije bio sposoban da progovori. Ili jemakar pomislio da nije. Na svoje iznenađenje, čuo je sopstveni glas,koji je zvučao smireno, učtivo ispunjen divljenjem.

„Zaista su lepi. Siguran sam da pružaju veliku utehu vašoj ženidok ste odsutni.”

Fon Namcen malo iskrivi lice, pa kratko slegnu ramenima.„Mati im je mrtva. Umrla je kad je rodila Elizu.” Ogromni kažiprst

dodirnu sićušno lice, veoma nežno. „Moja majka vodi računa onjima.”

Grej se oglasi prikladnim zvucima saučešća, ali više nije čuosam sebe od zbrkanih misli i spekulacija koje su mu ispunile glavu,zapravo u tolikoj meri da je, kad je stigao princezin naročiti desert –ogromna mešavina sušenih malina, rakije, biskvita i krema – on sveto pojeo, uprkos činjenici da su ga maline terale na svrab.

Nastavio je da razmišlja dugo pošto su gospe otišle. Pridružio sekartanju, preterivao u ulozima i igrao divlje – pobeđujući, uzuobičajenu perverznost Sreće, iako uopšte nije obraćao pažnju nakarte.

Zar je potpuno pogrešio? To je bilo moguće. Svi Štefanovigestovi prema njemu bili su u okvirima normalnog ponašanja – aopet...

A opet, bilo je sasvim uobičajeno da se muškarci kao što je onžene i dobijaju decu. Muškarci kao Fon Namcen, s titulom i imanjimakoje treba zaveštati, želeli su svakako da imaju naslednike. Tapomisao ga je umirila, i premda se povremeno češao po grudima ilivratu, obratio je više pažnje na to kako igra – i konačno počeo dagubi.

Kartanje je prekinuto sat kasnije. Grej je ostao još malo, u nadida bi Štefan mogao da ga potraži, ali Hanoverac se zadržao uraspravi s kapetanom Štefensom, i Grej se konačno popeo na sprat,češući se i dalje.

Hodnici su večeras bili dobro osvetljeni i on je pronašao svojbez ikakvih poteškoća. Nadao se da je Tom još budan; možda bimladi sobar mogao da mu donese nešto protiv svraba. Neku mast,možda, ili – tada on začu šuštanje tkanine iza sebe i okrenu se,opazivši princezu koja mu je prilazila.

Ponovo je bila u spavaćici – ali ne u onoj ružnoj vunenoj koju jeimala na sebi prethodne noći. Ovog puta je na sebi imala elegantnu

spavaćicu od providnog tankog platna koja joj je prianjala uz grudi iprilično jasno otkrivala bradavice kroz tkaninu. Pomislio je da joj jesigurno veoma hladno, uprkos bogato izvezenom ogrtaču koji jeprebacila preko spavaćice.

Nije imala kapu, a kosa joj je bila očešljana, ali ne i upletena zaspavanje: spuštala joj se ljupko u zlatnim talasima niz ramena. Grejpoče da oseća izvesnu hladnoću, i pored rakije.

„Moj lorde”, reče ona. „Džone”, dodade i osmehnu se. „Imamnešto za vas.” Video je da drži nešto u jednoj ruci; nekakvu kutijicu.

„Visosti”, reče on potisnuvši poriv da ustukne. Osećala se naveoma jak miris, nalik na tuberozu – miris koji mu je naročito bioodbojan.

„Ime mi je Lujza”, reče ona kročivši ponovo prema njemu. „Zarme nećete zvati po imenu? Ovde, nasamo?”

„Naravno. Ako to želite – Lujza.” Blagi bože, otkud sad ovo?Imao je dovoljno iskustva da shvati šta ona smera – bio je zgodanmuškarac, iz dobre porodice, s dosta novca; događalo se to sasvimčesto – ali ne sa ženama vladarske krvi, koje su navikle da uzmuono što požele.

Uzeo je njenu pruženu ruku, tobože da bi je poljubio; zapravo jeto uradio da bi je zadržao na bezbednoj udaljenosti. Šta to ona želi?I zašto?

„Ovo je – u znak zahvalnosti prema vama”, reče ona dok jepodizao glavu od njenih zglavaka punih prstenja. Tutnula mu je kutijuu drugu ruku. „I da vas štiti.”

„Uveravam vas, gospo, nije potrebno da mi zahvaljujete. Ništa janisam uradio.” Zaboga, šta li je to? Zar je mislila da mora leći s njimu znak zahvalnosti – ili pre, zar je sebe ubedila da mora zato što jeto zapravo htela? A htela je; video je njenu uzbuđenost u donekleraširenim plavim očima, rumenim obrazima, brzom damaranju navratu. Blago joj stisnu prste pa ih pusti, a onda pokuša da joj vratikutiju.

„Zaista, gospođo – Lujza – ne mogu to da prihvatim; to jesigurno blago koje pripada vašoj porodici.” Svakako je izgledalodragoceno; premda malo, bilo je izuzetno teško – napravljeno od

pozlaćenog olova ili punog zlata – i na tome je bilo mnoštvo grubobrušenih konveksnih dragulja, plašio se, veoma vrednih.

„O, jeste”, uveri ga ona. „Već je stotinama godina u porodici mogmuža.”

„O, pa onda svakako...”„Ne, morate to zadržati”, reće ona strastveno. „Štitiće vas od tog

bića.”„Bića. Mislite na...”„Der Nachtmahr”, reče ona spustivši glas i obazrevši se mimo

svoje volje preko ramena, kao da se plaši da u blizini u vazduhulebdi neka gnusoba.

Nachtmahr. „Mora”, to je značila ta reč. Protivno sopstvenoj volji,Grej oseti da mu ramena prožima kratka drhtavica. Hodnici su bilibolje osvetljeni, ali je u njima i dalje bilo promaje na kojoj su svećetreperile, a senke tekle kao voda koja se sliva sa zidova.

On pogleda kutiju. U poklopac su bila urezana slova, nalatinskom, ali toliko stara da je bilo potrebno podrobno zagledanje dabi se razabralo šta tu piše.

„To je relikvijar”, reče ona, primakavši se bliže, kao da nameravada mu pokaže zapis. „Mošti Svetog Orgevalda.”

„Ah? Ovaj... da. Veoma interesantno.” Njemu je to izgledalodonekle gadno. Od svih problematičnih papskih postupaka, ta navikaseckanja svetaca i razbacivanje njihovih ostataka širom sveta moždaje bila i najgora. Šta će princezi takav predmet? Fon Lovenštajnovisu bili luterani. Naravno, to jeste bilo veoma staro – nema sumnje daje ona to smatrala pukim porodičnim talismanom.

Bila je veoma blizu i osećao je u nozdrvama njen zagušljiviparfem. Kako da se otarasi te žene? Vrata njegove sobe bila suudaljena samo pola metra; osećao je snažan poriv da ih otvori,uskoči unutra, i zalupi ih za sobom, ali nije to mogao da uradi.

„Vi ćete me štititi, štititi mog sina”, promrmlja ona podigavšipogled prema njemu ispod zlatnih trepavica. „Zato ću i ja štititi vas,dragi Džone.”

Zagrlivši ga oko vrata ona još jednom prilepi usne uz njegove ustrastvenom poljupcu. Čista ljubaznost nalagala je da joj uzvratizagrljaj, premda su mu misli jurcale u grozničavoj potrazi za nekimbekstvom. Dođavola, gde su te sluge? Zašto ih niko ne prekine?

Tada ih neko zaista prekinu. Začu se nabusito kašljanje u blizinii Grej prekinu zagrljaj s olakšanjem – kratkotrajnim, pošto jepodigavši pogled i ustanovio da landgraf od Erdberga stoji polametra od njega i mršti se teškim obrvama.

„Izvinjavam se, visosti”, reče Štefan ledenim glasom. „Hteo samda porazgovaram s majorom Grejom; nisam znao da ovde imanekoga.”

Princeza je bila rumena, ali sasvim pribrana. Poravnala jespavaćicu uz telo i uspravila se da istakne svoju finu bistu.

„O”, reče ona, veoma hladno. „To ste vi, Erdberže. Ne brinite,upravo sam polazila od majora. Sad ga možete preuzeti.”Samozadovoljni osmejak trznu joj kraj usana. Krajnje namerno, onaspusti ruku na Grejev vreli obraz i pusti da joj prsti pređu prekonjegove kože pre nego što se okrenula. A onda je odšetala –prokleta bila ta žena, odšetala je, zanoseći kraj ogrtača.

U hodniku zavlada dubok muk.Grej ga konačno prekinu.„Hteli ste da razgovarate sa mnom, kapetane?”Fon Namcen ga odmeri hladnim pogledom, kao da razmišlja da

li da ga zgazi.„Ne”, reče konačno. „To može da sačeka.” Onda se okrenu na

peti i udalji, znatno bučnije nego princeza.Grej pritisnu čelo rukom, uveri se da mu glava neće eksplodirati,

pa zavrte njome i pohita prema vratima svoje sobe pre nego što muse dogodi još nešto.

Tom je sedeo na hoklici kraj vatre i krpio čakšire koje su se pocepalepo šavovima dok je Grej pokazivao napade sabljom jednom

nemačkom oficiru. Podigao je pogled čim je Grej ušao, ali ako je ičuo nešto od razgovora u hodniku, ničim to nije pokazao.

„Šta je to, gospodaru?”, upita on umesto toga ugledavši kutiju uGrejevoj ruci.

„Šta? O, to.” Grej je spusti, osetivši blago gađenje. „Relikvija.Svetog Orgevalda, ko god on bio.”

„O, znam ja njega!”„Znaš?” Grej podiže obrvu.„Da, gospodaru. Ima jedna kapela posvećena njemu, dole u

vrtu. Pokazala mi je Ilza – to je jedna od sluškinja u kuhinji. On jeovde veoma slavan.”

„Zaista.” Grej poče da se svlači, pa baci kaput preko stolice iprionu da otkopčava dugmad na prsluku. Prsti su mu bili nestrpljivi,klizali su se na malim dugmadima. „Slavan po čemu?”

„Sprečio ih je da ubijaju decu. Da vam pomognem, gospodaru?”„Šta?” Grej stade, zagledan u mladog slugu, a onda odmahnu

glavom i nastavi da petlja oko dugmadi. „Ne, nastavi. Kakvo je toubijanje dece?”

Tomu se kosa nakostrešila, kao i uvek kad bi se za neštozainteresovao, pošto je imao naviku da provlači ruku kroz nju.

„Pa, vidite, gospodaru, nekad je to bio običaj, kad god sagradenešto važno, kupe dete od Cigana – ili prosto otmu jedno, valjda – izazidaju ga u temelje. Naročito za most. Tako nijedan zlikovac nemože preći preko njega, vidite?”

Grej nastavi da se raskopčava, sporije. Kosa mu se odnelagode kostrešila na potiljku.

„Dete – ubijeno dete – jeknulo bi, pretpostavljam?”Tom je izgledao iznenađen njegovom bistrinom.„Da, gospodaru. Kako ste to znali?”„Nije važno. I tako je Sveti Orgevald sprečio da se to i dalje

praktikuje, zar ne? Lepo od njega.” On pogleda, nežnije, u zlatnukutijicu. „Kažeš, postoji kapela – da li se koristi?”

„Ne, gospodaru. Puna je uskladištenog smeća. Ili, bolje rečeno– ne koristi se za versku službu. Ljudi odlaze tamo.” Momak maloporumene i namršti se usredsređeno na svoj posao. Grej zaključi damu je Ilza možda pokazala za šta se još napuštena kapela koristi, aliodluči da ne navaljuje dalje s tim.

„Tako dakle. Da li je Ilza bila u stanju da ti kaže još neštointeresantno?”

„Zavisi od toga za šta biste rekli da je interesantno, gospodaru.”Tomove oči bile su i dalje prikovane za iglu, ali Grej vide po tomekako je uhvatio zubima gornju usnu da Tom raspolaže sočniminformacijama.

„U ovom trenutku najviše me interesuje moja postelja”, reče Grejizvukavši se konačno iz prsluka, „ali mi svejedno reci.”

„Znate, pretpostavljam, da dadilje i dalje nema?”„Znam.”„Jeste li znali da se prezivala Kenig i da je bila žena švapskog

vojnika kog se sukuba dokopala?”Grej je nedavno odvikao Toma od toga da Nemce naziva

Švabama makar kada ovi mogu da ga čuju, ali je odlučio da previditaj lapsus.

„Nisam.” Grej je polako razvezivao kravatu. „Znaju li to svesluge?” Još važnije, zna li to Štefan?

„O, da, gospodaru.” Tom je spustio iglu i sad je podigao pogled,željan da saopšti svoje vesti. „Vidite, taj vojnik je radio ovde, uzamku.”

„Kada? Zar je on bio odavde?” Bilo je sasvim uobičajeno davojnici dopunjuju platu radeći za domaće stanovništvo u slobodnovreme, ali Štefanovi ljudi su bili in situ manje od mesec dana. Ali akoje dadilja bila njegova žena...

„Da, gospodaru. Rođeni su ovde, oboje. On se priključiodomaćem puku pre nekoliko godina i došao ovamo da radi...”

„Čime se bavio?”, upita Grej, nesiguran ima li to ikakve veze sKenigovom propašću, ali želeo je da dobije trenutak da svariinformacije.

„Graditeljstvom”, odgovori Tom odmah. „Gornji spratovi su bilidelimično zahvaćeni crvotočinom i morali su se zameniti.”

„Hmm. Izgleda da si izuzetno dobro obavešten. Koliko si ti tovremena proveo u kapeli s mladom Ilzom?”

Tom ga pogleda s izrazom čiste nevinosti, koji ga je mnogo višekrivio nego da se neskriveno iscerio.

„Gospodaru?”„Nema veze. Nastavi. Je li taj čovek radio ovde u vreme kada je

ubijen?”„Ne, gospodaru. Otišao je s pukom pre dve godine. Došao je

pre oko nedelju dana, kazala je Ilza, samo da bi posetio prijateljemeđu slugama, ali nije ovde radio.”

Grej je sada stigao do gaća, koje je uklonio s uzdahomolakšanja.

„Zaboga, kakva je to samo perverzna zemlja u kojoj štirkajuljudima donji veš? Zar ne možeš izaći na kraj s praljom, Tome?”

„Izvinite, gospodaru.” Tom pohita da uzme bačene gaće. „Nisamznao kako se kaže štirak. Mislio sam da znam, ali šta god da sam imrekao, samo su mi se smejali.”

„Pa, nemoj terati Ilzu da se previše smeje. Ako ostaviš sluškinjutrudnu, zloupotrebio si gostoprimstvo.”

„O, ne, gospodaru”, uveri ga Tom iskreno. „Bili smo previšezauzeti razgovorom da bismo, ovaj...”

„Siguran sam da jeste”, reče Grej staloženo. „Da li ti je rekla jošnešto zanimljivo?”

„Mož’ bit’.” Tom je već bio provetrio spavaćicu i držao jeokačenu nad vatrom da se zgreje; on je pridrža da je Grej navučepreko glave, i vuneni flanel mu meko i prijatno skliznu preko kože.„Mada, to su samo glasine.”

„Mmm?”„Jedan od starijih lakeja, koji je nekada radio s Kenigom – pošto

je Kenig došao u posetu, razgovarao je s jednim slugom i kazao jedovoljno blizu da Ilza čuje kako mali Zigfrid izrasta da bude pljunuti

on – Kenig, hoću da kažem, a ne lakej. Ali onda je ovaj video njukako sluša i zaćutao.”

Grej zastade s rukom pruženom ka svom ogrtaču i zagleda se unjega.

„Zaista?”, reče on. Tom klimnu glavom, sa izrazom skromnogzadovoljstva usled učinka svojih otkrića.

„Ono je princezin stari muž, zar ne, iznad kamina u salonu? Ilzami je pokazala sliku. Izgleda kao pravi matori keša, zar ne?”

„Da”, reče Grej osmehnuvši se malčice. „I?”„Taj nije imô – imao, hoću reći – nijedno dete osim Zigfrida,

mada je već dvaput pre toga bio oženjen. A gospar Zigfrid se rodiotačno šest meseci pošto je starina umro. Takve stvari su uvek razlogza priče, zar ne?”

„Tako je, rekao bih da si u pravu.” Grej zavuče stopala uponuđene papuče. „Hvala ti, Tome. Odlično si se pokazao.”

Tom skromno slegnu ramenima, mada mu se okruglo liceozarilo kao da je osvetljeno iznutra.

„Da vam donesem čaja, gospodaru? Ili finog mlekca s rakijom?”„Ne, hvala. Idi u krevet, Tome, zaslužio si da se odmoriš.”„U redu, gospodaru.” Tom se nakloni; maniri su mu se znatno

popravljali, pošto se povodio za primerom slugu iz zamka. Uzeo jeodeću koju je Grej ostavio na stolici da je ponese na četkanje, alionda zastade da pogleda kutijicu s relikvijom koju je Grej ostavio nastolu.

„Lepa je, gospodaru. Relikvija, rekoste? Zar to nije nečije parče?„Jeste.” Grej zausti da kaže Tomu da nosi to sa sobom, ali se

predomisli. Predmet je nesumnjivo bio vredan; najbolje da ostane tu.„Verovatno prst ruke ili noge, sudeći po veličini.”

Tom se sagnu i zagleda u izbledela slova.„Šta tu piše, gospodaru? Možete li pročitati?”„Verovatno.” Grej uze kutiju i prinese je sveći. Pod tim uglom,

izlizana slova iskočila su tako da su se mogla pročitati. Isto je važilo i

za crtež urezan u poklopac, koji je sve do tog trenutka Grej smatraoobičnim ukrasom. Reči su to potvrdile.

„Zar to nije...?”, reče Tom zureći u kutijicu.„Da, jeste.” Grej je obazrivo spusti.Na tren su nemo gledali kutijicu.„Ah... a odakle vam to, gospodaru?” upita Tom konačno.„Dala mi je princeza. Da me štiti od sukube.”„O.” Mladi sluga premesti težinu s noge na nogu i pogleda ga

iskosa. „Ah... mislite li da će delovati?”Grej pročisti grlo.„Uveravam te, Tome, ako me falus Svetog Orgevalda ne zaštiti,

ništa neće.”

Pošto je ostao sam, Grej se zavalio u fotelju kraj vatre, zažmurio ipokušao da se pribere dovoljno da može da razmišlja. Razgovor sTomom mu je doneo makar malo odstojanja s kojeg je mogao dapromisli o situaciji sa princezom i Štefanom – samo što mu je biloteško da o tome uopšte misli.

Osetio je blagu mučninu, pa se uspravio da naspe sebi čašušljivovice iz bokala na stolu. To je pomoglo, pošto mu je umirilo istomak i misli.

Sedeo je i polako pijuckao, postepeno usmeravajući svojementalne sposobnosti na razmatranje manje ličnih aspekatasituacije.

Tomova otkrića su bacala novo i krajnje zanimljivo svetlo nadogađaje. Ako je Grej ikada i poverovao u postojanje sukube – a bioje dovoljno iskren da prizna kako je bilo takvih trenutaka, i na grobljui u mračnim i titravim hodnicima zamka – on u to više nije verovao.

Pokušaj otmice je sasvim očigledno bio delo ljudskog faktora, aotkriće veze između dvoje Kenigovih – iščezle dadilje i njenogmrtvog muža – jednako je očigledno ukazivalo na to da je smrt

redova Keniga deo iste zavere, bez obzira na sav hokus-pokussmišljen da se ona prikrije.

Greju je otac umro kad je on imao dvanaest godina, ali uspeo jeda u svoje sinove usadi sopstveno divljenje prema filozofiji razuma.Pored koncepta Okamove oštrice, otac ga je isto tako upoznao i sakorisnom doktrinom Cui bono?

Jasan i očigledan odgovor ukazivao je na princezu Lujzu.Ukoliko se privremeno prihvati istinitost glasina da je Kenig začeomalog Zigfrida... ta žena nipošto nije želela da se Kenig vrati i mota ublizini, tako da se mogu primetiti nezgodne sličnosti.

Grej nije imao pojma šta nemački zakon predviđa u vezi sočinstvom. U Engleskoj je vanbračno dete po zakonu bilo potomakmuža, čak i kada su svi živi znali da mu je žena bila neskrivenoneverna. Na taj način je nekoliko džentlmena koje je poznavao došlodo dece, premda je on bio sasvim siguran u to da ti muškarci nisunikada ni pomislili da pođu sa svojom ženom u postelju. Da Štefanmožda nije...

On dograbi tu misao za vrat i odgurnu je u stranu. Osim toga,ako je minijatura bila verna, Štefanov sin je bio očeva slika i prilika.Premda su slikari, naravno, slikali ono što naručilac najviše želi,uprkos stvarnosti...

Dohvativši čašu on stade da pije iz nje sve dok nije ostao bezdaha i dok mu nije zazujalo u ušima.

„Kenig”, reče on odlučno, naglas. Bez obzira na to jesu li glasinebile tačne – a pošto je poljubio princezu, bio je prilično uveren u toda jesu; ta nije bila sramežljivi cvetić! – i da li je Kenigov ponovnidolazak mogao da zapreti Zigijevoj legitimnosti ili ne, prisustvo togčoveka svakako nije bilo dobrodošlo.

Da li je bilo nedobrodošlo u dovoljnoj meri da se uredi da onumre?

Zašto, kad bi on i tako ubrzo ponovo otišao? Pokret vojsketrebalo je da usledi možda već za nedelju dana – svakako pre krajameseca. Zar se dogodilo nešto što je zahtevalo da se redov Kenighitro ukloni? Možda ni sam Kenig nije znao da je Zigfridov otac – pa

je došavši u zamak, po otkriću da dečak liči na njega, zaključio datreba od princeze da iznudi novac ili usluge?

Da bi stvari obišle pun krug... nije li čitava zamisao o sukubipredstavljena samo da bi se prikrila Kenigova smrt? I ako to jestetačno, kako? Glasine su obuzele maštu i vojske i varošana u priličnojmeri – a posle Kenigove smrti to se pretvorilo u paniku – ali kako sute glasine uopšte začete?

Načas je odbacio to pitanje, kao da ne postoji racionalan načinda se njime bavi. Što se smrti tiče...

Mogao je bez mnogo poteškoća da zamisli kako je princezaLujza smislila zaveru s ciljem da usmrti Keniga; već je ranije primetioda su žene krajnje nemilosrdne kad je u pitanju njihovo potomstvo.Ipak... princeza verovatno nije ušla u vojničke odaje i ubila čovekasopstvenim belim ručicama.

Ko je to uradio? Neko veoma odan princezi, verovatno. Premda,ako malo bolje razmisli, to nije morao da bude niko iz zamka.Gundvic nije bio gnojni čir poput Londona, ali varoš je svejedno biladovoljno velika da u njoj obitava određeni broj zločinaca; jedan odnjih se mogao lako navesti da počini ubistvo – ako je uopšte ubistvoposredi, podseti on sebe. Nije smeo izgubiti iz vida nijednu hipotezu,iako je goreo od želje da dođe do zaključka.

I dalje... čak i ako je princeza na neki način uredila i nastanakglasina o sukubi i smrt redova Keniga – ko je onda bila veštica uZigijevoj sobi? Zar je neko zaista pokušao da otme dete? RedovKenig je već bio mrtav; on očigledno nije mogao ništa da ima s tim.

Grej prođe rukom kroz kosu, trljajući sporo kožu ispod nje dapripomogne razmišljanju.

Odanost. Ko je princezi bio najodaniji? Njen sobar? Štefan?On iskrivi lice, ali pažljivo razmotri tu misao. Ne. Nisu se mogle

zamisliti okolnosti pod kojima bi Štefan učestvovao u zaveri da jedanod njegovih ljudi bude ubijen. Grej je mogao da sumnja u mnogestvari kad je posredi bio landgraf od Erdberga, ali ne i u njegovučast.

To ga je ponovo dovelo do princezinog ponašanja prema njemusamom. Je li ona postupala vođena privlačnošću? Grej je bio

skroman kad su posredi bile njegove čari, ali isto tako i dovoljnoiskren da prizna kako ih ima u izvesnoj meri, te da je njegova pojavadonekle privlačna ženama.

Smatrao je verovatnijim, ukoliko je princeza zaista učestvovala uzaveri da se Kenig ukloni, da su njeni postupci prema njemunamenjeni skretanju pažnje. Premda je tu postojalo još jednoobjašnjenje.

Jedan od manjih korolarijuma Okamove oštrice koji je on samizveo ukazivao je na to da je sasvim često primećeni rezultat nekogpostupka upravo ono zbog čega je taj postupak i bio preduzet.Krajnji rezultat tog susreta u hodniku bilo je to da ga je Štefan fonNamcen zatekao u zagrljaju s princezom i da ga je to otkrićeprimetno ozlojedilo.

Zar je Lujzin motiv bio jednostavno to da izazove FonNamcenovu ljubomoru?

I ako je uopšte bilo tako... na koga je Štefan bio ljubomoran?Soba je postala nepodnošljivo zagušljiva te on ustade, nemiran,

i priđe prozoru da otvori kapke. Mesec je bio pun, velika, plodnakugla nisko iznad mračnih polja, i obasjavao je crepom pokrivenekrovove Gundvica i bleđe more platnenih šatora koje je ležalo izavaroši.

Spava li Rajzdejlova vojska večeras čvrstim snom, iscrpljenazdravim naporima? Činilo mu se da bi i njemu takvi napori dobrodošli. Oslonio se o prozorski ram i gurnuo ga, osetivši da mu semišići podižu na rukama, zamislivši bekstvo u tu osvežavajuću noć,kroz koju trči nag i tih kao vuk, dok se meka i hladna zemlja ugibapod njegovim nogama.

Hladan vazduh je prostrujao kraj njegovog tela, podigavši mugrube maljice na koži, ali u sebi je osećao usijanje. Zbog vatre irakije prvobitna prijatna toplina spavaćice postala je neizdržljiva; znojmu je izbijao po telu, a vunena tkanina mlitavo je visila na njemu.

Najednom nestrpljiv, on je skinu sa sebe i stade pred otvorenimprozorom, pun žestine i nemira, dok mu je hladan vazduh milovaogolo telo.

U bršljanu nedaleko od njega začu se zujanje i šuštanje, a ondanešto – nekoliko primeraka nečega – prođe u apsolutnoj tišini tolikoblizu i toliko brzo kraj njegovog lica da nije stigao ni da se trgneunazad, premda mu je srce skočilo u grlo, pridavivši nenamerni krik.

Šišmiši. Stvorenja iščeznuše u trenu, mnogo pre nego što jenjegov zaprepašćeni um stigao da se pribere dovoljno da ihprepozna.

Nagnuo se napolje, pretražujući, ali šišmiši su odmah nestali umraku, loveći brzo. Nije bilo nikakvo čudo što je legenda o sukubibilo toliko mnogo, na mestu s toliko šišmiša. Ta stvorenja su sezaista naizgled ponašala natprirodno.

Granice male odaje najednom su mu izgledale nepodnošljivoskučeno. Mogao je sebe da zamisli kao nekog vazdušnog demonakoji uzleće da pohodi snove ljudi, grabi usnulo telo i jaše ga – da li bimogao da odleti čak do Engleske?, zapitao se. Traje li noć dovoljnodugo?

Drveće na ivici vrta nemirno se pomeralo zanjihano na vetru.Činilo se da i samu noć muči jesenji nemir, slutnja stvari u kretanju,promeni, fermentaciji.

Krv mu je još bila vrela, dosegla je stanje punog, divljegključanja, ali za to nije imao oduška. Nije znao da li se Štefan ljutiona njega – ili na Lujzu. Mada on sada u svakom slučaju nije mogaoda ispolji svoja osećanja prema Fon Namcenu ni na kakav otvorennačin; bilo je to preopasno. Nije bio siguran u stav Nemaca popitanju sodomije, ali teško da je mogao biti popustljiviji od engleskog.Bila u pitanju kruta protestantska moralnost ili širi katolički misticizam– on brzo pogleda u kutijicu s relikvijom – ni jedno ni drugo nije sasimpatijama gledalo na njegove sklonosti.

Ipak samo razmišljanje o otkrovenju, i gubitku mogućnosti za to,dovelo ga je do nečeg značajnog.

Štefan fon Namcen ga je istovremeno privlačio i uzbuđivao, aline zbog svojih nesumnjivih fizičkih kvaliteta. Pre je posredi biostepen u kom su Greja te osobine podsećale na Džejmsa Frejzera.

Fon Namcen je bio gotovo jednako visok kao Frejzer, moćanmuškarac širokih ramena, dugih nogu i momentalno dominantnog

nastupa. Štefan je međutim bio teži, grublje građen i manjegraciozan od Škotlanđanina. I dok je Štefan Greju zagrevao krv,činjenica je bila da mu Nemac nije goreo u srcu kao živi plamen.

Konačno je pošao u postelju, ugasivši sveću. Ležao je iposmatrao kako svetlost vatre poigrava po zidovima, ali nije videotreptaje plamena iz drveta, već igru sunca na riđoj kosi, sjaj znoja napreplanulom bledom telu...

Posle kratke i brutalne doze leka gospodina Kigana ostao jeiscrpljen, ako već ne i umiren. Zurio je uvis u senke na izrezbarenojdrvenoj tavanici, ponovo u stanju da makar misli.

Jedino što je zaključio i u šta je bio siguran nalagalo je velikupotrebu da razgovara s nekim ko je video Kenigovo telo.

6. POGLAVLJEHOKUS-POKUS

Jednostavno je pronašao poslednje konačište redova Keniga.Naviknuti na to da primaju vojsku u svoje odaje, Prusi su razboritogradili kuće sa zasebnom prostorijom namenjenom upravo za to. Izaista, stanovništvo na takav smeštaj nije gledalo kao na nametanje,već kao na božji dar, pošto vojnici ne samo što su plaćali za smeštaji hranu već su često obavljali kućne poslove poput donošenja drva ivode – ali su isto tako bili bolja zaštita od lopova nego kakav krupanpas čuvar, a nisu pričinjavali nikakve troškove.

Naravno, Štefanovi podaci su bili besprekorni; taj je u svakomtrenutku znao gde je svaki njegov čovek. I premda je primio Grejaizuzetno hladno, udovoljio je zahtevu bez ijednog pitanja, uputivšiGreja prema zapadnoj strani varoši.

U stvari, Fon Namcen je načas oklevao, zapitavši se očiglednoda li mu dužnost nalaže da sledi Greja za vreme tog posla, alirazvodnik Helvig se pojavio sa novim problemom – tako da mu je

prosek sada iznosio tri dnevno – i Greju je preostalo da posao obavisam.

Kuća u kojoj je Kenig odseo nije bila ni po čemu izuzetna, kolikoje Grej mogao da vidi, ali vlasnik kuće je bio vrlo izuzetan, pošto jebio kepec.

„O, taj jadnik! Toliko krvi nikad ranije video nisam!”Her Hukel je bio visok otprilike Greju do struka – bio je za njega

nov osećaj da gleda s tolike visine u odraslog sagovornika. HerHukel je svejedno bio inteligentan i pribran, što je prema Grejevomiskustvu takođe bila novost; većina svedoka nasilja obično je gubilaono pameti što je imala i trudila se ili da zaboravi sve pojedinosti, ilida izmisli one nemoguće.

Ali her Hukel mu je drage volje pokazao sobu u kojoj se smrtdogodila, i objasnio šta je lično video.

„Vidite, gospodine, bilo je kasno, moja žena i ja smo otišli upostelju. Vojnici su bili napolju – ili smo makar mi takopretpostavlja!i.” Vojnici su upravo primili platu, većina je bila zauzetanjenim trošenjem u krčmama ili burdeljima. Hukelovi nisu čulinikakve zvuke iz vojničke sobe, pa su stoga pretpostavili da su svačetvorica smeštena kod njih trenutno odsutni po takvim poslovima.

Negde u sitne sate, međutim, dobre ljude su probudili strašnipovici iz odaje. Njima se nije oglasio redov Kenig, već jedan odnjegovih drugova, koji se vratio u stanju velike opijenosti i natrapaona krvavu klanicu.

„Tu je ležao, gospodine. Evo ovako.” Her Hukel mahnu rukamada pokaže u kom je položaju telo bilo na suprotnom kraju udobnesobe. Tamo sada nije bilo ničega, izuzev nepravilnih tamnih mrlja podrvenom podu.

„Čak ni lužina neće to da skine”, rekla je frau Hukel, koja jeprišla do vrata sobe i otuda ih posmatrala. „Posteljinu smo morali daspalimo.”

Na veliko Grejevo iznenađenje, ona ne samo što je bilanormalnog stasa već i vrlo lepa, svetle i meke kose koja joj je virilaispod kape. Mrštila se na njega kao da ga optužuje.

„Sada više nijedan vojnik neće ovde da boravi. Misle da će i njihodneti Nachtmahr!” Očigledno, za to je Grej bio kriv. On se nakloni uznak izvinjenja.

„Žalim zbog toga, gospođo”, reče on. „Kažite mi, jeste li videlitelo?”

„Ne”, reče ona odmah, „ali sam videla noćnu vešticu.”„Zaista?”, reče Grej, iznenađen. „Pa... kako je to stvorenje – ona

– kako je izgledala?” Ponadao se da neće uslediti neka vrstaZigijevog logičnog, ali beskorisnog opisa: „Kao noćna veštica. „

„De-de, Margareta”, reče her Hukel spustivši ruku ženi na mišicukako bi je upozorio. „To nije mogla biti...”

„Jeste, bila je!” Ona se sad namršti na muža, ali ne stresenjegovu ruku sa sebe, već je umesto toga prekri svojom i ondaponovo obrati pažnju na Greja.

„Bila je to starica, gospodine, belih pletenica. Šal joj je skliznuozbog vetra i ja sam to videla. Istina, u blizini žive dve starice – alijedna ne može da hoda bez štapa, dok druga uopšte ne hoda. Ovo...stvorenje se kretalo veoma brzo, malo zgureno, ali okretno.”

Her Hukel je ispoljavao sve jaču nelagodnost kako je odmicaloto opisivanje i otvorio je usta da je prekine, ali nije dobio priliku za to.

„Sigurna sam da je to bila stara Agata!”, reče frau Hukelspustivši glas u značajan šapat. Her Hukel sklopi oči iskrivivši lice.

„Stara Agata?”, upita Grej s nevericom. „Mislite na frauBlomberg – gradonačelnikovu majku?”

Frau Hukel klimnu glavom, lica staloženog u ozbiljnojubeđenosti.

„Nešto se mora učiniti”, objavi ona. „Noću su svi u strahu – daizađu ili ostanu unutra. Muškarci koje njihove žene ne žele da čuvajupreko noći tonu u san na poslu, dok jedu...”

Grej načas pomisli da pomene preventivu koju je smisliogospodin Kigan, ali odbaci tu zamisao i umesto toga se okrenuprema her Hukelu da ga upita za pobliži opis stanja u kojem je telobilo.

„Rečeno mi je da mu je vrat bio ugrizen, kao zubima nekeživotinje”, reče on, na šta her Hukel brzo pokaza znak protiv uroka iklimnu glavom, malo prebledevši. „Je li mu grlo bilo sasvimrastrgnuto? Kao da ga je napao vuk? Ili...” Ali her Hukel je većodmahivao glavom.

„Ne, ne! Samo dva traga – dve rupice. Poput zmijskih očnjaka.”On pribi dva prsta uz svoj vrat kako bi to dočarao. „Ali toliko krvi!”Zadrhtao je i skrenuo pogled s tragova na podnim daskama.

Grej je jednom video čoveka koga je ujela zmija, kada je bioveoma mlad – ali tada tamo nije bilo krvi, toga se jasno sećao.Naravno, taj čovek je imao ujed na nozi.

„Dakle, rupe su bile velike?”, bio je uporan Grej, kome se nijedopadalo što tera čoveka da se priseća tako upečatljivo neprijatnihpojedinosti, ali je bio rešen da dođe do što više informacija.

S izvesnim trudom, ustanovio je da su tragovi zuba bili oveći –možda pet ili šest milimetara u prečniku – i to negde na srediniKenigovog grla. Terao je Hukela da mu pokaže, iznova i iznova,pošto je utvrdio da na telu nije bilo nijedne druge rane kad je ovo biloskinuto radi pranja i sahrane.

Pogledao je zidove sobe, koji su bili sveže okrečeni. Bez obzirana to, nisko u blizini dovratka nazirala se velika tamna mrlja – tamose Kenig verovatno otkotrljao do zida u samrtničkim trzajima.

Nadao se da će mu opis Kenigovog tela omogućiti da otkrijenekakvu vezu između dve smrti – ali jedina sličnost izmeđuKenigove i Bodžerove smrti bila je naizgled u tome da su obojicauistinu bili mrtvi, te da su umrli pod nemogućim okolnostima.

Zahvalio je Hukelovima i pripremio da pođe, kada je shvatio dase frau Hukel vratila svom toku misli i da mu se sada usrdno obraća.

„...pozvati vešticu da baci rune”, reče ona.„Izvinite, gospođo?”Udahnula je duboko razdražena, ali se uzdržala od otvorenog

prekora.„Her Blomberg”, ponovi ona, pogledavši Greja oštro. „On će

pozvati vešticu da baci rune. Onda ćemo otkriti istinu o svemu!”

„Šta će da uradi?” Ser Piter začkilji s nevericom u Greja.„Veštice?”

„Samo jedna, rekao bih, gospodine”, uveri Grej ser Pitera. Porečima frau Hukel, situacija u Gundvicu bila je sve gora i gora.Glasine da se sukuba nastanila u pokojnoj majci her Blombergadivljale su po varoši i mali burgermajster je bio u opasnosti da gaproguta javno mnjenje.

Međutim, her Blomberg je bio tvrdoglav čovek, i veoma odanuspomeni na majku. Nepokolebljivo je odbijao da se njen sandukiskopa i da joj se telo oskrnavi.

Jedino rešenje koje je her Blomberg u očajanju smislio bilo je,izgleda, da se otkrije stvarni identitet i skrovište sukube. Zbog toga jeburgermajster pozvao vešticu koja će baciti rune... „Šta je sad pato?”, upita ser Piter, zbunjen.

„Nisam sasvim siguran, gospodine”, priznao je Grej.„Pretpostavljam, neki rekvizit za proricanje.”

„Zaista?” Ser Piter sumnjičavo protrlja zglavcima ispod dugog,tankog nosa. „To zvuči prilično sumnjivo, zar ne? Ta veštica možereći bilo šta, je li tako?”

„Pretpostavljam da her Blomberg očekuje, ako već bude platioza tu... ovaj... ceremoniju, da će ta gospa verovatno reći neštopovoljno po njega”, natuknu Grej.

„Hmmm. I dalje mi se to ne dopada”, reče ser Piter. „Uopšte mise ne dopada. Moglo bi da bude nevolja, Greju, to svakako uviđate?”

„Ne verujem da ga možete sprečiti, gospodine.”„Možda ne, možda ne.” Ser Piter je napregnuto razmišljao,

zboranog čela ispod perike. „Ah! Pa, može li onda ovako – idite vi,Greju, lepo tamo i sredite to. Recite her Blombergu da može obavitisvoj hokus-pokus, ali da to mora biti ovde u zamku. Tako možemodržati stvar pod kontrolom, zar ne, da ne bi izazvala preteranouzbuđenje?”

„Razumem, gospodine”, reče Grej, suzbivši muževno uzdah usebi, pa ode da izvrši naređenje.

Kada je došao do svoje sobe da se presvuče za večeru, Grej seosećao prljavo, razdraženo i sasvim neraspoloženo. Najveći deopopodneva utrošio je na to da pronađe her Blomberga i ubedi ga daodrži svoje... zaboga, šta je to zapravo? Svoje bacanje runa? ...uzamku. Onda je natrapao na onu napast od Helviga, i pre nego što jestigao da umakne, upetljao se u strahovitu raspravu sa grupomgoniča mazgi koji su tvrdili da im vojska nije platila.

Zbog toga je potom morao da obiđe dva vojna logora, pregledatrideset četiri mazge i pokuša da razgovara sa ser Piterovim i FonNamcenovim blagajnikom – da bi obavio još jedan hladan razgovorsa Štefanom, koji se ponašao kao da je Grej lično odgovoran za celustvar, da bi mu onda okrenuo leđa prekinuvši ga usred rečenice, kaoda ne može očima da ga gleda.

Zbacio je sa sebe mundir, poslao Toma po vruću vodu irazdraženo skinuo šal, sa željom da može nekoga da udari.

Na vratima se začu kucanje i on se ukoči, a njegovarazdraženost u trenu iščeznu. Šta da radi? Da se pravi da nije tu, toje bio očigledan postupak, za slučaj da je posredi Lujza, u svojojprovidnoj spavaćici ili nečem još gorem Ali šta ako je to Štefandošao da se izvini ili zatraži dodatna objašnjenja?

Kucanje se ponovi. Bilo je odlučno i snažno. Nije to bilo kucanjekoje se moglo očekivati od neke žene – pogotovo ne od žene kojasmera da koketira. Zar princeza ne bi pre pribegla diskretnomgrebuckanju?

Kucanje se začu opet, oštro, bespogovorno. Udahnuvši veomaduboko, trudeći se da umiri zahuktalo srce, Grej naglo otvori vrata.

„Želim da razgovaram s vama”, reče stara udova, pa uplovi usobu ne sačekavši poziv.

„O”, reče Grej, zaboravivši istog trena nemački. Zatvorio je vratai okrenuo se prema starici, nagonski zakopčavajući košulju.

Ne obrativši pažnju na njegov nemi pokret kojim ju je pozvao dasedne, ona stade ispred vatre, ne skidajući s njega čelični pogled.Bila je potpuno odevena, video je, s izvesnim olakšanjem. Zaista nebi mogao da podnese pogled na udovu en deshabille.

„Došla sam da vas pitam”, reče ona bez uvoda, „imate li namereda se oženite Lujzom.”

„Nemam”, reče on, pošto mu se poznavanje nemačkog naglo ičudesno vratilo. „Nein.”

Jedna iskrzana seda obrva trže se uvis.„Ja? Ona ne misli tako.”Protrljao je lice rukom, u potrazi za nekakvim diplomatskim

odgovorom – i pronađe ga, opipavši čekinje na sopstvenoj vilici.„Ja se izuzetno divim princezi Lujzi”, reče on. „Malo je žena koje

bi joj bile dorasle...”, i bogu hvala za to, nadoda u sebi, „...ali žalimšto moram da kažem kako nisam slobodan da prihvatim bilo kakvuobavezu. Već imam... dogovor. U Engleskoj.” Njegov dogovor saDžejmsom Frejzerom podrazumevao je da će mu ovaj, ako Grejikada spusti ruku na njega ili mu kaže šta oseća, istog trena skršitivrat. Bio je to, međutim, nesumnjivo dogovor, čist kao irski kristal.

Udova ga pogleda skupljenim očima toliko prodorno da jepoželeo da ustukne nekoliko koraka. Ipak, ostao je na svom mestu iuzvratio joj pogledom strpljive iskrenosti.

„Hmf!”, reče ona najzad. „Tako dakle. To je dobro.” Bez ijednedodatne reči, okrenu se na peti. Pre nego što je stigla da zatvorivrata za sobom, on pruži ruku i dograbi je za mišicu.

Starica se naglo okrenu prema njemu, iznenađena i besna zbognjegove nečuvene drskosti, ali on na to ne obrati pažnju, obuzetonim što je video kada se okrenula.

„Izvinite, visosti”, reče on. Onda dodirnu medalju prikačenu zagornji deo njene haljine. Video ju je stotinu puta i uvek pretpostavljaoda je tamo slika nekog sveca – a pretpostavio je i da jeste tako,samo svakako ne na tradicionalan način.

„Sveti Orgevald?” upita on. Slika je bila grubo ugravirana, i lakose mogla protumačiti kao nešto drugo – ukoliko čovek nije videoveću verziju na poklopcu kutije s relikvijom.

„Svakako.” Starica prikova svetlucavi pogled za njega, zavrteglavom i izađe, zatvorivši snažno vrata za sobom.

Greju tada prvi put pade na pamet kako je sasvim moguće daOrgevald, ko god on zaista bio, prvobitno i nije bio svetac.Razmišljajući o tome, on ode na spavanje češući se odsutno poujedima buva koje je stekao od mazgi.

7. POGLAVLJEZASEDA

Sledeći dan je osvanuo hladan i vetrovit. Dok je jahao, Grej je videoseljake zgurene u zaklonu ispod žbunja, vrane pribijene uz tle napožnjevenim poljima i mnoštvo golubova na krovovima od crepa,pernatih tela zbijenih u potrazi za toplotom. Uprkos tome štonavodno nisu imale razuma, morao je da pomisli kako su pticepametnije od njega.

Ptice nisu imale nikakvu dužnost – ali njega nije baš dužnostnagnala da izjaše u to neprijatno, hladno jutro. Delom je to bilajednostavna radoznalost, a delom i zvanično podozrenje. Želeo je dapronađe Cigane; pogotovo jednu od njih: ženu koja se posvađala sredovom Bodžerom neposredno pre nego što je ovaj umro.

Ako će već da bude sasvim iskren – a smatrao je da može sebito da dozvoli, sve dok je ograničeno na privatnost njegovih misli –imao je još jedan motiv za putovanje. Bilo bi sasvim prirodno dazastane kod mosta da srdačno porazgovara s artiljercima, i moždase lično uveri u to kako je momak s crvenim usnama.

I dok su ti motivi nesumnjivo bili osnovani, stvarni razlog zanjegovu ekspediciju bilo je jednostavno to što će otići iz zamka. Nijese osećao bezbedno u kući u kojoj je bila i princeza Lujza, a kamolitek njena svekrva. Opet, nije mogao da ode ni u svoju uobičajenukancelariju u varoši, iz straha da ne naiđe na Štefana.

Čitava situacija mu je izgledala krajnje nalik na farsu; opet, nijemogao da spreči sebe da ne misli o tome – o Štefanu.

Zar je sam sebe zavaravao da je Štefanu privlačan? Jeste da jebio sujetan kao i svaki drugi muškarac, pretpostavljao je, a opet jemogao da se zakune... misli su mu se vrtele u jednom te istomkrugu. Ipak, kad god je pomislio da potpuno zaboravi na to, ponovobi osetio sveobuhvatnu toplinu i nehajnu posesivnost s kojom ga jeŠtefan poljubio. Nije on to zamišljao. A opet...

Upleten u tu tegobnu, ali neizbežnu zavrzlamu, stigao je domosta sredinom prepodneva, samo da bi ustanovio kako mladivojnik nije u logoru.

„Franc? Možda je otišao da nabere nešto u šumi”, rekao jehanoverski poručnik slegnuvši ramenima. „Ili ga je uhvatila nostalgijaza kućom pa je pobegao. Dešava se to mladoj vojsci.”

„Uplašio se”, natuknuo je jedan od ostalih, koji ih je čuo.„Čega se uplašio?”, upita Grej oštro, zapitavši se nije li, uprkos

svemu, glas o sukubi stigao do mosta.„Taj se plaši i sopstvene senke”, reče čovek koji se, kako se

Grej prisetio, zvao Samson, iskrivivši lice. „Stalno govori o detetu, otome da noću čuje uplakano dete.”

„Mislio sam da si ga čuo i ti, a?”, reče Hanoverac, ne bašprijateljski. „One noći kad je pljuštalo?”

„Ja? Nisam ja čuo ništa osim Francovog pištanja.” Začu segrohotan smeh i Greju na taj zvuk srce siđe u pete. Prekasno,pomisli on. „Zbog sevanja munje”, nadoda Samson bezizražajno,uhvativši njegov pogled.

„Pobegao je on kući”, objavi poručnik. „Pustite ga; šta će namkukavica.”

Grej je pomislio kako u ponašanju tog čoveka ima izvesnognespokoja ispod prividnog samopouzdanja – a opet nije mogao ništada uradi u vezi s tim. Nije imao neposrednu komandu nad timljudima i nije mogao da im naloži da pođu u potragu.

Ipak, dok je prelazio most, nije mogao da odoli i da ne pogleda.Reka je tek malo opala; bujica je još hujala, puna iskidanog lišća ipoluvidljivih natopljenih predmeta. Nije želeo da se zaustavlja, da gauhvate kako gleda, a opet je zagledao što je pažljivije mogao, gotovo

očekujući da ugleda Francovo nežno telo izlomljeno na stenama ilislepe oči davljenika zarobljene ispod vode.

Nije video ništa osim uobičajenih naplavina, pa je s izvesnimolakšanjem nastavio da jaše prema obroncima.

Nije znao ništa osim pravca kojim su ciganska kola prolazila kadih je poslednji put video. Bilo je malo verovatno da će ih pronaći, aliuporno je tragao, zastajkujući s vremena na vreme da osmotriokolinu kroz durbin, ili da potraži uzdizanje oblaka dima.

Potonje se događalo sporadično, ali uvek bi se ispostavilo da suto seljačke kolibe ili mesta gde su sagorevali ćumur. Seljaci bismesta iščezli kad bi opazili njegov crveni mundir, ili bi se zapiljili unjega i prekrstili, ali niko od njih nije priznao da je čuo za Cigane, akamoli da ih je video.

Sunce je zalazilo i on je shvatio da ubrzo mora krenuti natrag daga noć ne bi uhvatila nasred otvorenih prostranštava. Imao je kutijusa kresivom i bocu piva u bisagama, ali ne i hrane, i mogućnost daostane tako napolju nije bila dobrodošla, pogotovo kad su francusketrupe bile samo nekoliko kilometara zapadnije. Ako je britanskavojska imala izvidnice, isto je važilo i za žabare, a on je bio lakonaoružan, sa samo dva pištolja, prilično iskrzanom konjičkomsabljom i bodežom pri ruci.

Pošto nije želeo da rizikuje da Karolus nezgodno stane namočvarnom tlu, jahao je jednog od svojih drugih konja, zdepastogdorata koji je nosio prilično uvredljivo ime Svinjska Njuška, ali seodlično ponašao i sigurno koračao. Dovoljno sigurno da Grej nijemorao da se obazire na tle dok se trudio da usredsredi pažnju,napregnut od trajne napetosti, na poslednju potragu po okolini.Rastinje na brdima oko njega izbledelo je i stopilo se, pomerajući seneprestano na uzburkanom vetru. Iznova i iznova, činilo mu se davidi koješta – ljudske prilike, životinje u pokretu, načas opaženkrajičak kola – samo da bi se ispostavilo da su to bile varke kad bi sezaputio prema njima.

Vetar mu je neprestano njištao u ušima, nadodajući avetneglasove prividima koji su ga mučili. Protrljao je lice rukom, obamrood hladnoće, zamislivši na tren da je čuo zapomaganje Francovog

deteta-utvare. Zatresao je glavom da se otarasi tog utiska – ali on jebio istrajan.

Zaustavio je Svinjsku Njušku, okrećući glavu levo-desno,osluškujući napregnuto. Bio je siguran da je čuo – ali šta to? Nikakvereči nisu se mogle razaznati od stenjanja vetra, ali zvuk je postojao,u to je bio siguran.

Istovremeno, činilo se da zvuk ne dolazi s nekog određenogmesta; koliko god da se trudio, nije mogao da ga locira. Ipak, i konjje čuo – video je kako se doratu uši ćule i plašljivo okreću.

„Gde?”, reče on tiho položivši uzdu konju na vrat. „Gde je to?Možeš li ga pronaći?”

Konja očigledno nije naročito zanimalo da pronađe zvuk, ali muje očito bilo stalo da umakne od njega; Svinjska Njuška jeuzmaknuo, pomerajući noge po peščanom tlu, podižući hrpicevlažnog žutog lišća. Grej ga naglo zaustavi, sjaha i obavi uzde okomladice s ogolelim granama.

Rukovodeći se odbojnošću konja, ugledao je ono što je ranijeprevideo: izrovanu zemlju pred jazavčevom jazbinom, poluskrivenomraširenim korenjem velikog bresta. Pošto se usredsredio, uspeo jeda ustanovi kako se zvuk čuje odatle.

I đavo da ga nosi ako je ikada čuo da se ijedan jazavac takooglašava!

Izvukavši i nategavši pištolj, on oprezno priđe zemljanoj humci,obazrivo osmatrajući obližnje drveće.

Neko je svakako plakao, ali plač nije bio dečji; bilo je to nekakvoprigušeno cviljenje, isprekidano zastajkivanjem daha čestim kodranjenika.

„Wer ist da?”, upita on zastavši tik ispred otvora jazbine, spodignutim pištoljem. „Jesi li povređen?”

Začu se iznenađeno gutanje knedle, posle čega odmah usledišezvuci grebanja.

„Majore? Majore Greju? Vi ste to?”„France?”, reče on, zaprepašćen.„Ja, majore! Pomozite mi, molim vas, pomozite!”

On otpusti otponac pištolja i gurnu ga ispod opasača, pa kleknui zagleda se u rupu. Jazavčevi tuneli su obično duboki i pružaju sepravo naniže gotovo dva metra pre nego što skrenu i zavijugajupostrance u njegovu jazbinu. Ni ovaj nije bio izuzetak; prljavo,uplakano lice mladog pruskog vojnika zurilo je odozdo u njega,dobrih trideset centimetara ispod ruba uske rupe.

Dečak je u padu slomio nogu i nije bilo nimalo lako izvući gapravo uvis. Grej je napokon uspeo tako što je od svoje i dečakovekošulje improvizovao nosiljku koju je privezao za uže pričvršćeno zasedlo Svinjske Njuške.

Konačno je polegao dečaka na tle, pokrio ga mundirom i daomu da srkne malo piva iz boce.

„Majore...” Franc se zakašlja i ispljunu, pokušavši da se pridignena lakat.

„Ćuti, ne pokušavaj da govoriš.” Grej ga utešno potapša po ruci,zapitavši se kako bi najbolje bilo da ga vrati do mosta. „Biće sve...”

„Ali majore – crveni mundiri! Die Englander!”„Šta? Šta pričaš ti to?”„Mrtvi Englezi! To je uradilo dete, čuo sam ga, pa sam kopao i...”

Dečakova priča se prolila u bujici reči na pruskom, pa je Greju bilopotrebno dosta vremena da ga uspori dovoljno da rasplete niti onogašto je govorio.

Franc je, kako ga je Grej razumeo, neprestano čuo plač blizumosta, ali njegovi drugovi ili to nisu čuli, ili nisu hteli da priznaju,samo su ga nemilosrdno zadirkivali. Na kraju je odlučio da pođe sami ustanovi može li da nađe izvor zvuka – možda vetar koji stenje krozneku rupu, kao što je natuknuo njegov prijatelj Samson.

„Nije bilo to.” Franc je još bio bled, ali tačkice grozničavogrumenila sijale su kroz providnu kožu na obrazima. Čačkao je okopodnožja mosta i na kraju otkrio malu pukotinu u kamenu ispodstuba na suprotnoj strani reke. Pomislivši da je to možda zaista izvorplača, zavukao je bajonet ispod kamena i podigao ga – a ovaj sesmesta odvalio i on je ostao licem u lice sa šupljinom unutar stuba,gde se nalazila mala, okrugla i veoma bela lobanja.

„Mislim da je bilo još kostiju. Nisam se zadržavao da proverim.”Dečak proguta knedlu. Jednostavno je pobegao, previše uspaničenda bi mislio. Kada se konačno zaustavio, potpuno bez daha, snogama koje su se pretvorile u pihtije, seo je da se odmori i razmislišta da uradi.

„Nisu mogli da me istuku više nego jednom zbog toga što samotišao”, reče on s nagoveštajem osmeha. „Pa sam pomislio da sezadržim još malo.”

Tu odluku je pojačalo otkriće šumarka oraha, i Franc se popeouzbrdo, sakupljajući orahe i divlje kupine – usne su mu još bileljubičaste od njihovog soka, primetio je Grej.

U tom mirnom poslu prekinula ga je puščana paljba. Bacio se nazemlju, a onda otpuzao malo dalje, sve dok nije bio u mogućnosti dapogleda preko ruba niskog kamenog bedema. Niže u dolini ugledaoje grupicu engleskih vojnika u borbi na život i smrt s Austrijancima.

„Austrijanci? Jesi li siguran?”, upita Grej, zapanjen.„Znam kako Austrijanci izgledaju”, uveravao ga je momak,

pomalo kiselo. Pošto je isto tako znao za šta su sve Austrijanci kadri,odmah je uzmaknuo, osovio se na noge i pobegao iz petnih žila usuprotnom smeru – samo da bi u žurbi upao u jazavčev tunel.

„Sreća tvoja što jazavac nije bio kod kuće”, napomenu Grej, doksu mu zubi cvokotali. Navukao je na sebe ostatke košulje, ali oni subili nedovoljna zaštita od temperature u padu i prodornog vetra.„Pomenuo si mrtve Engleze.”

„Mislim da su svi bili mrtvi”, reče dečak. „Nisam otišao daproverim.”

Grej je, međutim, to morao da uradi. Ostavivši dečakapokrivenog svojim mundirom i humkom od uvelog lišća, razvezao jekonja i okrenuo ga u smeru koji mu je Franc pokazao.

Pošao je oprezno za slučaj da u blizini vrebaju Austrijanci, takoda je sunce već gotovo zašlo pre nego što je pronašao dolinu.

Bili su to Dandas i njegovi izviđači; smesta im je prepoznaouniforme. Opsovavši sebi u bradu, skočio je s konja i žurno zašao od

tela do tela, u nerazumnoj nadi dok je drhtavim prstima pritiskaomlitave obraze i prsa koja su se hladila.

Dvojica su još bili u životu: Dandas i neki kaplar. Kaplar je bioteško ranjen i u nesvesti; Dandas je dobio udarac kundakom u glavui ubod bajonetom u grudi, ali rana se na svu sreću zatvorila.Poručnik je bio onesposobljen i u bolovima, ali još ne na ivici smrti.

„Stotine dripaca”, zakrkljao je on bez daha, dograbivši Greja zamišicu. „Video sam... ceo bataljon... topove. Idu... Francuzima.Fenšo – pratio ih je. Uhodio. Čuo. Ta posrana suk... suk...” Teško sezakašljao, ispljunuvši malo krvi sa pljuvačkom, ali činilo se da mu jeto nakratko olakšalo disanje.

„Bio je to njihov plan. Imaju kurve – agentkinje. Spavale su snašima, dale im o-opijum. Snovi. Panika, da?” Još je bio upolusedećem položaju i upinjao se da formira reči, natera Greja darazume.

Grej je razumeo, i te kako dobro. Jednom je dobio opijum, odlekara, i živo se sećao neobično erotskih snova koji su usledili.Uradite to ljudima koji najverovatnije za opijum nikada nisu ni čuli, akamoli da su ga okusili – i istovremeno proširite glasine o demonkikoja za žrtve uzima muškarce dok sanjaju? Pogotovo s glasnikom odkrvi i mesa, koji može da ostavlja tragove dovoljno ubedljive da sezaključi kako je čovek podlegao kao žrtva takvog napada?

Krajnje efektno, kao jedna od najpametnijih zamisli na koju je onikad naišao, sa ciljem da se neprijatelj demorališe pred napad. Isamo to mu je ulilo izvesnu nadu dok je udobnije nameštao Dandasana hrpi mundira koje je skinuo s mrtvih, a kaplara je dovukao da ležikraj poručnika da bi se međusobno grejali i prekopao je jedan bačeniruksak u kome je pronašao vodu i napojio ga.

Da su udružene snage Francuza i Austrijanaca bile veomavelike, ne bi bilo potrebe za tako suptilnim postupcima – neprijatelj bijednostavno preplavio engleske i nemačke saveznike. Ali ako susnage otprilike brojčano izjednačene – a i dalje ih je trebalo prebacitipreko tog uskog mosta kao kroz levak – u tom slučaju da, bilo jepoželjno suočiti se s neprijateljem koji nekoliko noći nije spavao, čijeje ljudstvo umorno i nervozno, čiji oficiri ne obraćaju pažnju na

moguću pretnju pošto su previše zaokupljeni neposrednimpoteškoćama.

Jasno je to sagledao: Rajzdejl je bio zauzet osmatranjemFrancuza, koji su sasvim zadovoljno sedeli na liticama i kretali setaman toliko da skrenu pažnju s austrijskog napredovanja.Austrijanci će se obrušiti na most – verovatno noću – a za petama ćeim odmah biti i Francuzi.

Dandas je drhtao, zatvorenih očiju, zuba snažno zarivenih udonju usnu zbog bola od pomeranja.

„Kristofere, čuješ li me? Kristofere!” Grej ga prodrma, što jeblaže mogao. „Gde je Fenšo?” Nije poznavao pripadnike Dandasovegrupe; ako je Fenšo bio zarobljen, ili ako je – ali Dandas jeodmahivao glavom i slabašno pokazivao na jedan leš, koji je ležaorascepljene glave.

„Idite samo”, šapnu Dandas. Lice mu je posivelo, i to ne samozbog sve slabijeg svetla. „Upozorite ser Pitera.” On spusti drhtavuruku preko onesvešćenog kaplara i klimnu Greju. „Mi ćemo...sačekati.”

8. POGLAVLJEVEŠTICA

Grej je nekoliko trenutaka krajnje pažljivo zurio u lice svog sluge prenego što je uopšte shvatio u šta to gleda, a kamoli zašto.

„Uh?”, reče on.„Rekoh”, ponovi Tom naglasivši tu reč, „da je najbolje da ovo

popijete, gospodaru, da ne biste ljosnuli na lice, što baš ne bi valjalo,je li tako?”

„Ne bi? O. Ne. Naravno da ne bi.” On uze čašu i nadoda sazakašnjenjem: „Hvala, Tome. Šta je to?”

„Dvaput sam vam već rekao, i neću pokušavati da ponovoizgovorim taj naziv. Ilsa kaže da će vas to držati na nogama.”Nagnuo se i s odobravanjem onjušio tečnost mrke boje i penušavu,sa naznakom da u njoj ima jaja, kako je Grej pomislio.

Uradio je što i Tom i onjušio i sam, trgnuvši se tek malo predsmradom od kog su mu zasuzile oči. Jelenski rog, možda? Bilo je utome veoma mnogo rakije, šta god još bilo unutra. A zaista je moraoda ostane na nogama. Uz malo stezanje stomačnih mišića, izpredostrožnosti, on zabaci glavu i iskapi čašu.

Bio je budan gotovo četrdeset osam sati, a svet je oko njegaizlazio iz žiže i vraćao se, kao kakav prizor u durbinu. Isto tako je biosklon da s vremena na vreme ogluvi, tako da nije čuo šta su mugovorili – Tom je bio u pravu, to ne bi valjalo.

Odvojio je sinoć izvesno vreme da podigne Franca na konja –uz izvesno pištanje, moralo se to priznati, pošto Franc nikada ranijenije bio na konju – i odvede ga do mesta gde je ležao Dandas,pomislivši da će im bolje biti zajedno. Utisnuo je svoj bodež Francu uruke i ostavio ga da stražari nad kaplarom i poručnikom, koji je tadaveć naizmenično gubio svest i dolazio sebi.

Grej je tada odenuo svoj mundir i vratio se da podigne uzbunu,nateravši posustalog konja u galop po crnom tlu, uz svetlost mesecana zalasku. Pao je dvaput, kad se Svinjska Njuška sapleo,uzdrmavši kosti i ugruvavši bubrege, ali je na sreću oba putaizbegao povrede.

Uzbunio je artiljerijsku posadu na mostu, odjahao doRajzdejlovog logora, podigao sve na noge, video se s pukovnikomuprkos svim pokušajima da mu ne dozvole da ga budi, okupio odredza spasavanje, i odjahao natrag po Dandasa i ostale, stigavši udolinu pred zoru, samo da bi zatekao kaplara mrtvog, a Dandasa nasamrti, s glavom u Francovom krilu.

Kapetan Hiltern je naravno poslao nekoga da javi šta se dešavaser Piteru u zamak, ali bilo je neophodno da Grej lično raportira serPiteru i Fon Namcenu, o podnevu, kada se vratio sa odredom zaspasavanje. Posle toga, oficiri i ljudstvo su izleteli kao roj šišmiša ičitav vojni aparat pokrenuo se kao armatura neke velike mašine, uzkrckanje i stenjanje, ali je oživela neverovatno brzo.

Tako je Grej ostao sam u zamku u suton, praznog uma i tela,bez ikakvih novih zadataka. Više nije bio potreban oficir za vezu;kuriri su strelovito jurili od puka do puka i prenosili naređenja. Nijeviše imao nikakvu dužnost; nikome nije imao da komanduje, nikogada sluša.

Ujutro će izjahati sa ser Piterom Hiksom, kao deo ser Piterovelične garde. Ali sada za njim nije bilo potrebe; svi su se bavili svojimposlom; Grej je ostao zaboravljen.

Osećao se čudno; ne bolesno, premda mu se činilo da predmetii ljudi blizu njega nisu sasvim stvarni, da nisu potpuno čvrsti na dodir.Trebalo je da spava, znao je to – ali nije mogao, ne dok je čitav svetoko njega bio u pokretu, a po koži mu je brujala slutnja hitnje, kojaipak još nije uspela da mu se probije u središte uma.

Tom mu se obraćao; on se nije ni trudio da ga sluša.„Veštica”, ponovi on dok se svest upinjala da se obznani.

„Veštica. Hoćeš reći da her Blomberg i dalje namerava da održisvoju – ceremoniju?”

„Da, gospodaru.” Tom je brisao Grejev mundir i mrštio se trudećise da ukloni tamnu mrlju s peša. „Ilza veli da se on neće umiriti dokne ukloni ljagu s majčinog imena, i nema tog Austrijanca koji bimogao da ga u tome spreči.”

Svest se probi Greju kroz maglu kao da je neko probušio mehurod sapunice.

„Pobogu! Pa on ne zna!”„Šta to, gospodaru?” Tom se okrenu da ga radoznalo pogleda, s

krpom i sirćetom u ruci.„Za sukubu. Moram da mu kažem – objasnim.” Još dok je to

izgovarao, shvatio je koliko bi mali učinak takvo jedno objašnjenjeimalo po stvarni problem her Blomberga. Ser Piter i pukovnikRajzdejl su mogli da prihvate istinu – ali varošani su bili mnogomanje skloni da prihvate kako su nasamareni – i da su ih, pride,nasamarili Austrijanci!

Grej je znao dovoljno o tračevima i glasinama da bi shvatio kakonikakvo njegovo objašnjenje ne bi bilo dovoljno.

Još manje ako bi to objašnjenje bilo profiltrirano kroz herBlomberga, koji je očito u toj stvari bio pristrasan.

Čak se i Tom sumnjičavo mrštio na njega dok je on ubrzanoobjašnjavao. Sujeverje i senzacije uvek su mnogo privlačniji od istinei racionalnosti. Te reči su mu odjekivale u ušima kao da ih je nekoizgovorio, sa istom žalosnom intonacijom kojom ih je njegov otacobojio kada mu ih je kazao pre mnogo godina.

Žustro je protrljao lice rukom i osetio da se vraća u život. Moždamu je ipak preostao još jedan zadatak u ulozi oficira za vezu.

„Ta veštica, Tome – žena koja treba da baca rune, šta god to zaime božje podrazumevalo – znaš li gde je?”

„O, da, gospodaru.” Tom je sada spustio krpu, zainteresovan.„Ovde je – u zamku, hoću reći. Zaključana u smočnici.”

„Zaključana u smočnici? Zašto?”„Pa, tamo je na vratima dobra brava, gospodaru, da sluge ne bi

– o, vi mislite zašto je uopšte zaključana? Ilza kaže da ova niježelela da dođe; ukopala se petama u zemlju i nije htela ni da čuje, aliher Blomberg nije hteo ni da čuje za to da ona ne dođe, pa su jedovukli ovamo, i zaključali do večeras. On dovodi gradsko veće,magistrata i sve glavonje do kojih je uspeo da dođe, kaže Ilza.”

„Vodi me kod nje.”Tom zinu. Onda zatvori naglo usta i odmeri Greja pogledom od

glave do pete.„Ne tako. Pa niste ni obrijani!”„Upravo tako”, uveri ga Grej zataknuvši peševe košulje za

pantalone. „Odmah.”

Smočnica za divljač bila je zaključana, ali, kao što je Grejpretpostavio, Ilsa je znala gde čuvaju ključ i nije odolela Tomovomšarmu. Sama prostorija je bila u niši iza kuhinja, i nije bilo teško doćido nje a da ih niko ne primeti.

„Ti ne moraš dalje, Tome”, reče Grej tihim glasom. „Daj miključeve; ako me iko ovde zatekne, reći ću da sam ih ja uzeo.”

Tom, koji se iz predostrožnosti naoružao viljuškom za pečenje,samo je čvršće stegao ključeve u drugoj ruci i odmahnuo glavom.

Vrata se tiho otvoriše na kožnim šarkama. Neko je uzapćenojženi dao sveću; ona je obasjavala mali prostor i bacala fantastičnesenke po zidovima, sa obešenih tela labudova i fazana, pataka igusaka.

Piće je Greju povratilo umnu i telesnu energiju, ali nije sasvimuklonilo utisak nestvarnog koji mu je prožimao svest. Stoga senimalo nije iznenadio kada je ugledao ženu koja se okrenula premanjemu i prepoznao cigansku prostitutku koja se svađala s redovomBodžerom nekoliko sati pre vojnikove smrti.

Očigledno je i ona njega prepoznala, premda ništa nije rekla.Njene oči su prešle preko njega s hladnim prezirom, a onda se onaokrenula, očigledno zauzeta nekom nemom komunikacijom saodsečenom svinjskom glavom koja je ležala na porcelanskomtanjiru.

„Gospođo”, reče on tiho, kao da bi njegov glas mogao da oživimrtvu perad i nagna je u iznenadan let. „Želim da razgovaram svama.”

Ne obraćajući pažnju na njega, pažljivo je prekrstila ruke.Svetlost je zlatno zasijala bojom na prstenju i alkama u ušima – iGrej vide da jedan od tih prstenova ima grubi kružić sa amblemomzaštite Svetog Orgevalda.

Obuze ga iznenadno predosećanje, premda u predosećanja nijeverovao. Osećao je oko sebe stvari u pokretu, stvari koje nijerazumeo i nije mogao da kontroliše, stvari koje su zauzimale svojapredodređena i dodeljena mesta, kao sfere koje su se okretale okoose u mehaničkom modelu Sunčevog sistema kod njegovog oca – ion je želeo da se usprotivi tom stanju stvari, ali nije mogao.

„Gospodaru.” Tomov šištavi šapat prenu ga iz trenutnedezorijentisanosti i on pogleda u momka podigavši obrve. Tom jezurio u ženu, koja je još bila okrenuta, ali joj se lice videlo iz profila.

„Hana”, reče on i klimnu glavom prema Ciganki. „Ona liči naHanu, Zigijevu dadilju. Znate, gospodaru, onu koja je nestala?”

Žena se naglo okrenu na pominjanje Haninog imena i ostade dastoji piljeći s mržnjom u obojicu.

Grej oseti da mu se mišići na leđima opuštaju, vrlo malo, kao daga je neka sila uzela i podigla za kožu na potiljku. Kao da je i onjedan od objekata koje neko pomera, postavljen na mesto koje mu jebilo namenjeno.

„Imam za vas jedan predlog, gospođo”, reče on smireno i izvučebačvicu s usoljenom ribom ispod jedne police. Sede na nju, posegnuiza sebe rukom i zatvori vrata.

„Ne želim da čujem ništa što imaš da mi kažeš, Schweinehund”,reče ona, veoma hladno. „A što se tebe tiče, prascu jedan...” Oči jojse neprijatno smračiše kad je pogledala u Toma.

„Niste uspeli”, nastavi Grej ne obrativši pažnju na digresiju. „I uvelikoj ste opasnosti. Austrijski plan je razotkriven; čujete da sevojska sprema za boj, zar ne?” To je bilo tačno; zvuci doboša idaleka vika, topot mnoštva nogu u marševskom koraku, čuli su sečak i tu, premda prigušeni kamenim zidovima zamka.

Ljubazno joj se osmehnuvši on prstima dodirnu srebrnastiokovratnik koji je dograbio pre nego što je izašao iz svoje sobe. Visiomu je oko vrata, preko poluzakopčane košulje, znamenje oficira nadužnosti.

„Nudim vam život i slobodu. Zauzvrat...” On zaćuta. Ona ne rečeništa, ali joj se jedna prava crna obrva polako podiže.

„Hoću samo malo pravde”, reče on. „Hoću da znam kako jeumro redov Bodžer. Bodžer”, ponovi on videvši izraz neshvatanja ishvativši da ona verovatno nikada nije saznala njegovo ime.„Engleski vojnik koji vas je navodno prevario.”

Prezrivo je šmrknula, ali borica ljutnje i razveseljenosti pojavi jojse oko usana.

„Taj. Njega je bog ubio. Ili đavo, sam biraj. Ili, ne...” Borica seprodubi i ona pruži ruku s prstenom gotovo do samog njegovog lica.„Mislim da je to uradio moj svetac. Veruješ li u svece, vojničkasvinjo?”

„Ne”, reče on smireno. „Šta se dogodilo?”

„Video je kako izlazim iz krčme i pošao za mnom. Nisam znalada je tu; uhvatio me je u jednom sokaku, ali ja sam mu se izvukla izruku i pobegla na crkveno groblje. Mislila sam da me tamo nećepratiti, ali jeste.”

Bodžer je bio ljutit i napaljen, i zahtevao je da mu ona pružizadovoljenje koje mu je ranije uskratila. Otimala se i borila, ali on jebio jači od nje.

„A onda...” Ona slegnu ramenima. „Puf. Prekinuo je to da radi ioglasio se nekim zvukom.”

„Kakvim zvukom?”„Otkud znam. Muškarci se svakako oglašavaju. Prde, stenju,

podriguju... pft.” Ona skupi prste i naglo ih raširi, kao da će se timpokretom rešiti svih muškaraca i njihovih nepočinstava.

U svakom slučaju, Bodžer se tada skljokao na kolena i, držećise i dalje za njenu haljinu, preturio se u stranu. Ciganka je brzoodvojila njegove prste o sebe i pobegla, zahvaljujući SvetomOrgevaldu na pomoći.

„Hmmm.” Iznenadna srčana slabost? Apopleksija? Kigan jerekao da je nešto takvo moguće – a nije bilo dokaza koji bi opovrgaoCigankinu tvrdnju. „Dakle, ne kao redov Kenig”, reče Grejposmatrajući je pažljivo.

Glava joj se trže uvis i ona se prodorno zagleda u njega,stisnutih usana.

„Gospodaru”, reče Tom tiho iza njega. „Hana se preziva Kenig.”„Nije tačno!”, odbrusi Ciganka. „Preziva se Mulengro, kao i ja!”„Jedno po jedno, gospođo, moliću lepo”, reče Grej potisnuvši

poriv da ustane, pošto se ona naginjala nad njim i mrštila se. „Gde jeHana? I šta je ona vama? Sestra, rođaka, kćerka?”

„Sestra”, reče ona presekavši tu reč zubima kao konac. Usne sujoj bile stegnute kao šav, ali Grej ponovo dodirnu svoj okovratnik.

„Život”, reče on. „I sloboda.” Posmatrao ju je netremice, gledaokako se neodlučnost poigrava njenim crtama nalik na lelujave senkena zidovima. Ona nikako nije mogla da zna koliko je onbespomoćan; on nije mogao ni da je osudi ni da je oslobodi – baš

kao ni bilo ko drugi, jer su svi bili zahvaćeni nastupajućim ratnimvrtlogom.

Na kraju, dobio je svoje, baš kao što je i znao da će biti, i sedeoje i slušao u stanju koje nije bilo ni trans ni san; samo smirenoprihvatanje dok su delići padali pred njim, jedan po jedan.

Ona je bila jedna od žena koje su Austrijanci regrutovali da šireglasine o sukubi – i veoma je uživala u tome, sudeći po načinu nakoji je oblizivala donju usnu dok je o tome pričala. Njena sestra Hanaje bila udata za vojnika Keniga, ali odbacila ga je, pošto je on bioneverni skot, kao i svi muškarci.

Pošto je imao na umu glasine o Zigfridovom očinstvu, Grej jezamišljeno klimnuo glavom, pokazavši joj rukom da nastavi.

Poslušala ga je. Kenig je otišao s vojskom, ali se onda vratio, iimao je dovoljno drskosti da dođe u zamak i pokuša da ponovopodstakne plamen ljubavi sa Hanom. Uplašivši se da bi mu moglouspeti da opet zavede njenu sestru – „Hana je slaba”, rekla jeslegnuvši ramenima, „ta stvarno veruje muškarcima!” – ona je otišlanoću Kenigu u posetu, s namerom da ga opije vinom začinjenimopijumom, kao što je radila s ostalima.

„Samo što je ovog puta, pretpostavljam, doza bila fatalna.” Grejse oslonio laktom o prekršteno koleno, sa šakom ispod brade. Umormu se vratio; lebdeo je u blizini, ali još mu nije mutio mentalneprocese.

„I htela sam da bude tako, da.” Ona se kratko nasmeja. „Ali onje prepoznao ukus opijuma. Bacio ga je na mene i dograbio me zagrlo.”

Tada je ona isukala bodež koji je uvek nosila za opasačem iubola ga – odozdo u otvorena usta, probivši mu mozak.

„Nikad u životu niste videli toliko krvi”, uveravala je CigankaGreja, nesvesno oponašajući her Hukela.

„O, biće da jesam”, reče Grej učtivo. Spustio je ruku dosopstvenog opasača – ali naravno, on je svoj bodež ostavio Francu.„Molim vas, nastavite. Tragovi, nalik na životinjske očnjake?”

„Nokat”, reče ona, i slegnu ramenima.

„Dakle, to je bio on – hoću reći, Kenig – je li on to pokušao daotme malog Zigija?” Tom, duboko obuzet otkrovenjima, nije mogaoda se uzdrži i ne istrtlja to pitanje. Onda se nakašlja i pokuša dapostane nevidljiv, ali Grej pokaza da je to pitanje koje mu je i samomdonekle zanimljivo.

„Niste mi rekli gde vam je sestra, ali pretpostavljam da je dečakvideo vas u svojoj sobi?”

„Kako je izgledala?” pitao ga je on. „Kao veštica”, odgovorilo jedete. Zar? Ona nije bila nalik Grejevoj zamisli o veštici – ali šta je tozapravo, ako ne samo proizvod ograničene mašte?

Bila je visoka za ženu, tamnoputa, a na licu joj se mešalaneobična seksualnost sa veoma zastrašujućim aspektom – bila je tokombinacija koja je za mnoge muškarce mogla da bude intrigantna.Grej je smatrao da Zigiju to ne bi bilo upečatljivo, ali nešto drugoočigledno jeste.

Klimnula je glavom. Video je da se poigrava prstenom iposmatra ga proračunato, kao da pokušava da odluči da li da gaslaže ili ne.

„Video sam medalju princeze udove”, reče on učtivo. „Je li onaAustrijanka po rođenju? Pretpostavljam da vi i vaša sestra jeste.”

Žena se zagleda u njega i reče nešto na svom jeziku, što jezazvučalo veoma neprijatno.

„I vi mislite da sam ja veštica!”, reče ona, očigledno prevevši tumisao.

„Ne, ne mislim”, reče Grej, „ali drugi misle, i zbog toga smoovde. Molim vas, gospođo, da završimo naš posao. Očekujem da ćeneko ubrzo doći po vas.” U zamku je bila večera; Tom je Greju ranijedoneo poslužavnik, ali on je bio previše umoran da bi jeo. Nije bilonikakve sumnje da će bacanje runa biti zabava posle večere, i on jemorao jasno da iznese ono što hoće pre toga.

„Pa dobro, onda.” Ciganka ga pogleda i njeno strahopoštovanjeprema njegovoj pronicljivosti izblede natrag u uobičajenu porugu. „Viste krivi za to.”

„Kako, moliću lepo?”

„Bila je to princeza Gertruda – udova, kako je vi zovete. Ona jevidela Lujzu – tu drolju...” Ciganka pljunu nehajno na pod, gotovobez stanke, pa nastavi: „...kako blene u vas kao ovčica i uplašila seda joj je namera da se uda za vas. Lujza je mislila da će se udati zavas i otići u Englesku, gde će biti bezbedna i bogata, ali onda bipovela sa sobom i sina.”

„A udova nije želela da se rastane od unuka”, reče Grej polako.Bile glasine istinite ili ne, starica je zaista volela dečaka.

Ciganka klimnu glavom. „Zato je uredila da otmemo malog –moja sestra i ja. Sa nama bi bio bezbedan, i malo kasnije, pošto vasAustrijanci sve pobiju ili oteraju, mi bismo ga joj vratili.”

Hana je prva sišla niz lestvice, da bi utešila Zigija ako se onprobudi na kiši, ali Zigi se probudio pre toga i upropastio plan takošto je pobegao. Hani nije bilo druge do da umakne kad je Grejpreturio lestvice, i ostavi sestru da se krije u zamku i napusti ga uosvit, uz pomoć udove.

„Ona je s našom porodicom”, reče Ciganka, slegnuvši jošjednom ramenima. „Bezbedna.”

„Prsten”, reče Grej klimnuvši glavom prema Cigankinom kružiću.„Služite udovi? Zar on to znači?”

Pošto je već toliko toga priznala, Ciganki je sada očiglednolaknulo. Nehajno je odgurnula tanjir s mrtvim grlicama i sela napolicu, tako da su joj noge visile u vazduhu.

„Mi smo Romi”, reče ona i uspravi se gordo. „Romi ne služenikome. Ali poznajemo Trauhtenbergove – udovinu porodicu –generacijama, i među nama postoji tradicija. Njen čukundeda jekupio dete koje čuva most – a to je dete bilo mlađi brat mog kurđela.Tada je prsten dobio moj predak, kao znak pogodbe.”

Grej je čuo kako je Tom nešto progunđao, zbunjen, ali nije na toobratio pažnju. Te reči su ga pogađale jednako snažno kao fizičkiudarci, i on na trenutak nije mogao da govori. Sve ga je to suvišeuzdrmalo. Duboko je udahnuo, boreći se s vizijom iz Francove priče– vizijom male, okrugle, bele lobanje koja ga je gledala iz šupljine umostu.

Prenuše ga lupnjava i treskanje sudovima iz obližnje perionice ion shvati da je vremena sve manje.

„U redu onda”, reče što je bodrije mogao. „Želim još samoposlednji delić pravde, i naša pogodba biće sklopljena. AgataBlomberg.”

„Stara Agata?” Ciganka se nasmeja, i uprkos tome što joj jenedostajao zub, on shvati koliko je mogla da bude privlačna. „Bašsmešno! Zar su mogli da pretpostave da je takva matora drtinademon požude? Veštica, da, ali noćna?” Ona poče da se cereka, aGrej skoči na noge i zgrabi je za rame da je ućutka.

„Tišina”, reče, „neko će doći.”Prestala je, iako je i dalje veselo frktala.„Dakle?”„Dakle”, reče on odlučno, „kada budete obavljali svoj hokus-

pokus – to zbog čega su vas doveli ovamo – hoću da posebnooslobodite krivice Agatu Blomberg. Ne marim za to kako ćete to rećiili uraditi – prepuštam to vašoj dovitljivosti, koja je, kako očekujem,znatna.”

Gledala ga je načas, a onda spustila pogled na njegovu rukukoja joj je bila na ramenu i stresla je sa sebe.

„Znači, to je sve?”, upita ona sarkastično.„To je sve. Onda možete otići.”„O, mogu otići? Baš ljubazno.” Stajala je i osmehivala mu se, ali

nimalo ljubazno. Sasvim iznenada, palo mu je na pamet da joj netrebaju njegova uveravanja; nije zatražila čak ni njegovudžentlmensku reč – premda je pretpostavljao da ona to ionako ne bicenila.

Nije marila, shvati on, uz mali šok. Nije mu rekla ništa da spasesebe – jednostavno se nije plašila. Zar je mislila da će je udovazaštititi, zbog njihove drevne tradicije ili zbog onoga što je znala oneuspeloj otmici?

Možda. A možda se uzdala u nešto drugo. Ako jeste, on nijehteo ni da misli šta bi to moglo biti. Ustao je s bačvice ribe i gurnuoje natrag ispod polica.

„I Agata Blomberg je bila žena”, reče on.Ustade i ona, i ostade zagledana u njega, trljajući prsten, pošto

se očigledno nečega setila.„Bila je. Pa, možda ću onda to i uraditi. Zašto da ljudi iskopaju

njen sanduk i jadno staro truplo razvuku po ulicama?”Osećao je kako Tom iza njega treperi od želje da pobegne;

larma raspremanja večere bila je mnogo glasnija.„Ali vi, s druge strane...”Pogledao ju je, zaprepašćen tonom njenog glasa, u kojem je

bilo nečeg drugačijeg. Nije to bila podrugljivost ni zajedljivost, nitiijedna njemu poznata emocija.

Oči su joj bile ogromne, sjajne u svetlu sveće, ali toliko tamneda su izgledale kao prazna jezera na bezizražajnom licu.

„Da vam kažem ovo. Vi nikada nećete zadovoljiti ženu”, rečeona tiho. „Nikad. Svaka žena koja s vama bude delila posteljuostaviće vas posle jedne jedine noći, s kletvama na usnama.”

Grej protrlja čekinjavu bradu zglavkom i klimnu glavom.„Vrlo moguće, gospođo”, reče. „Laku noć.”

EPILOG

MEĐU TRUBAMA

Borbeni poredak je bio uspostavljen. Jesenje sunce jedva što sepodiglo, a vojska će stupati da se sretne sa svojom sudbinom namostu kod Ašenvalda.

Grej je u boksu štale proveravao Karolusov đem, zatezao kolan,podešavao dizgine, brojao sekund po sekund do trenutka kada treba

da pođe, kao da svaki sekund predstavlja nepovratnu inajdragoceniju kap njegovog života.

Izvan štala je vladala opšta zbrka, ljudi su trčali tamo-amo,prikupljali svoje stvari, tragali za decom, dozivali žene i roditelje,bacali predmete prikupljene pre samo nekoliko trenutaka, nemarni usvom rastrojstvu. Srce mu je brzo tuklo u grudima, i sitno uzbuđenjemu je povremeno kolalo pozadi uz noge da bi se sklupčalo izmeđunjih i steglo mu mošnice.

Doboši su udarali u daljini i prenosili naređenja vojsci. Njihovritam mu je strujao u krvi, u kostima. Ubrzo, ubrzo, ubrzo. Grudi sumu bile stegnute; bilo mu je teško da udahne do kraja.

Nije čuo da mu se primiču koraci po štalskoj slami. Onakonapet, ipak, naslutio je u blizini poremećaj u vazduhu, taj nagoveštajneželjenog upada koji bi mu povremeno sačuvao život, pa se naglookrenuo, spustivši ruku na bodež.

Bio je to Štefan fon Namcen, nakinđuren u punoj uniformi, svelikim perjanim šlemom pod rukom – ali lica trezvenog, u kontrastusa odećom koju je imao na sebi.

„Čas samo što nije kucnuo”, reče Hanoverac tiho. „Želim darazgovaram s vama – ako ste voljni da me saslušate.”

Grej polako pusti da mu ruka padne s bodeža, pa udahnu dokraja, kao što je odavno žudeo.

„Znate dobro da jesam.”Fon Namcen nakrivi glavu prihvatajući to, ali ne progovori

odmah, pošto se činilo da mora da prikupi reči – premda su govorilina nemačkom.

„Oženiću se Lujzom”, reče on, konačno, zvanično. „Ako doživimBožić. Moja deca...” Oklevao je, sa slobodnom šakom položenom nagrudi mundira. „Biće za njih dobro da još jednom imaju majku. A...”

„Ne morate mi iznositi razloge”, prekide ga Grej. Osmehnuo sekrupnom Nemcu s neskrivenom privrženošću. Oprez više nije bioneophodan. „Ako je to ono što hoćete, onda vam želim svako dobro.”

Fon Namcenu se lice malo razvedri. Povio je malo glavu, paudahnu.

„Danke. Kažem, oženiću se, ako poživim. A ako ne...” Ruka muje i dalje počivala na grudima, iznad minijature njegove dece.

„Ako ja poživim, a vi ne, otići ću u vaš dom”, reče Grej. „Kazaćuvašem sinu ono što o vama znam – o vama kao ratniku, i o vamakao čoveku. Je li to ono što želite?”

Hanoverčeva ozbiljnost se nije promenila, ali sive oči mu jesmekšala duboka toplina.

„Jeste. Vi ste me upoznali, možda bolje nego iko drugi.”Stajao je nepomično, zagledan u Greja, i najednom je neumoljivi

let nestalnog vremena bio zaustavljen. Zbrka i opasnost i dalje su sekovitlale napolju, doboši su glasno udarali, ali je unutar štalezavladao veliki mir.

Štefan pomeri ruku s grudi i pruži je. Grej je uze i oseti kakoljubav struji između njih. Pomisli da mu se srce i telo potpuno tope –makar samo u tom trenu.

Onda se rastaviše, obojica ustuknuše, primetivši odsevnapuštenosti jedan drugome na licu, obojica sa žalosnim osmehomzbog toga.

Štefan se okrenu da pođe, kad se Grej seti.„Sačekajte!”, doviknu i okrenu se šeprtljajući po bisagama.

Pronađe ono što je tražio i tutnu Nemcu u šake.„Šta je ovo?” Štefan poče da okreće u rukama tešku kutijicu,

zbunjen.„Amajlija”, reče Grej s osmehom. „Blagoslov. Moj – i blagoslov

Svetog Orgevalda. Neka vas štiti.”„Ali...” Fon Namcen se sumnjičavo namršti i pokuša da mu vrati

kutiju sa relikvijom, ali Grej odbi da je primi.„Verujte mi”, reče on na engleskom, „vama će više koristiti nego

meni.”Štefan ga pogleda još na tren, pa klimnu glavom i, zavukavši

kutijicu u džep, okrenu se i izađe. Grej se ponovo okrenu Karolusu,koji je, sve nemirniji, bacakao glavu i frktao kroz nozdrve.

Konj lupi nogom, snažno, i vibracija od tog udara prože dugekosti Grejevih nogu. „Jesi li ti dao konju snagu?”, navede on tiho,milujući rukom upletenu grivu koja se spuštala glatko kao zmija nizveliki hrbat pastuvovog vrata. „Jesi li ti okitio njegov vrat rzanjem?Kopa zemlju, veseo je od snage: ide na susret oružju. Ruga sestrahu i ne plaši se niti uzmiče ispred mača.”3

Nagnuvši se bliže on pritisnu čelo uz konjsko rame. Ogromnimišići su se napinjali pod kožom, topli i spremni, i ispunio ga je čistmošusni miris konjskog uzbuđenja. On se tada uspravi, pa pljesnupo zategnutoj, drhtavoj koži.

„Kad truba zatrubi, on vrišti, izdaleka čuje boj, viku vojvoda ipoklič.”4

Grej ponovo začu bubnjeve i dlanovi počeše da mu se znoje.Istorijska napomena: U oktobru 1757. snage Fridriha Velikog i

njegovih saveznika prevalile su u brzom pokretu znatno rastojanje iporazile francusku i austrijsku vojsku okupljenu kod Rosbaha uSaksoniji. Varoš Gundvic ostala je netaknuta, a neprijatelj nikada nijeprešao preko mosta kod Ašenvalda.

SIMFONIJA EONAELIZABET HEJDON

TRILOGIJA O RAPSODIJI (The Rhapsody Trilogy):

R��������: D��� ���� (Rhapsody: Child of Blood, 1999)P�����������: D��� Z����� (Prophecy: Child of Earth,2000) S������: D��� ���� (Destiny: Child of Sky, 2001)R������� �� S���� (Requiem for the Sun, 2002) E�������� ����������� ������� (Elegy for a Lost Star, 2003)Simfonija eona napisana je kao istorija u kojoj se vremenski rasponiuniverzuma opisuju u sedam različitih doba. Početna trilogijaRapsodija, Proročanstvo i Sudbina, kao i potonji nastavci, smeštenaje na kraju Petog eona – doba Raskola – i početku Šestog eona –doba Sumraka.

Džinovsko drvo stoji na svim onim mestima gde se rađa Vreme,gde se pet praiskonskih elemenata – vazduh, vatra, voda, zemlja ieter – prvi put pojavilo u svetu. Najstarije takvo drvo je Sagija, i onoraste na ostrvu Serender, mestu gde se rodio eter. Upravo krozmeđusobno povezano korenje Sagije troje ljudi, svi polutani, ubekstvu od različitih progonitelja, beže od kataklizme koja potapaostrvo da bi se obreli na drugoj strani sveta, šesnaest vekovakasnije.

Troje saputnika su prvobitno antagonisti. Rapsodija, ženaizmešane ljudske i lirinske krvi, Imeniteljka je, koja proučavapredanja i muziku i koja je naučila kako da manipuliše vibracijama odkojih nastaje život. U bekstvu je od starog smrtnog neprijatelja, inehotice nalazi spas od njegovih poslušnika zahvaljujući dvojicimuškaraca. Brat je razdražujući i gnusno ružan ubica sa urođenimdarom koji mu omogućava da prepozna i prati otkucaje srca svakežrtve. Njegov jedini prijatelj Gruntor džinovski je mlađi vodnik Firbolgsa kljovama, impresivnom zbirkom oružja i sklonošću premabezobraznim koračnicama. Dvojica muškaraca beže od demonavatre koji kontroliše Bratovljevo stvarno ime. Rapsodija slučajnopromeni Bratovljevo ime u Ahmed Zmija, prekinuvši demonovu vlastnad njim, te mu tako omogući bekstvo. Njih troje putuju korenjem

Drveća sveta kroz Zemljinu utrobu uz pomoć Rapsodijinesposobnosti da manipuliše imenima. Pritom nepoverljivi suparnicinehotično postaju prijatelji. Kada izađu s druge strane, ustanove dasu se preobrazili; vreme kao da se za njih zaustavilo. Pored toga,otkrivaju priču o uništenju svoje otadžbine i saznaju da su izbeglicesa Serendera, upozorene na nastupajuću kataklizmu zahvaljujućiviziji jednog kralja, preputovale ceo svet do mesta na kom su se onipojavili, sagradile novu civilizaciju i razorile je ratom u vekovima kojisu u međuvremenu prošli. Sada se ljudi iz njihove otadžbine, poznatikao Kimrijanci, kriju ili ne obznanjuju svoje poreklo. Trojekompanjona shvataju da je sa izbeglicama s ostrva pošao i jedan oddemona zvanih f’dori, u nepoznatom domaćinu, te da čeka svoj čas iseje seme propasti. Rapsodija govori o putovanju njih troje, dokpokušavaju da pojme gubitak svog sveta i pronađu sebi nov život utoj novoj zemlji, kao i o usponu Firbolga, poluljudskih nomada skojima se na kraju sažive i kojima Ahmed zavlada, u kraljevstvuIlork, sa ruševinama kimrijske civilizacije usečenim u zastrašujućimplaninama. U Proročanstvu, otkriće zmajeve kandže u drevnojbiblioteci u Ilorku navodi Rapsodiju da pođe na put kopnom s Ešom,čovekom koji krije svoje lice, da bi pronašla ženku zmaja po imenuElinsos i vratila joj kandžu pre nego što ova iz osvete uništi Bolge.Otkrivaju se nove pojedinosti o f’dorovoj zaveri, premda je njegovidentitet i dalje tajna. Ahmed otkriva dete žive zemlje u beskrajnomsnu u ruševinama kolonije Drakijanaca, dok nad njim bdi Baba,jedina preživela iz kolonije, i shvata da f’dor traga za tim usnulimženskim detetom zato što njeno rebro, sazdano od Živog kamena,može da se upotrebi za pravljenje ključa nalik na onaj kojim je onotvorio Sagiju – ali u rukama demona on bi poslužio da otključaTamnicu podzemlja i oslobodi ostale demone vatre koji žele samouništenje i haos. Sudbina prati priču do njenog svršetka,raskrinkavanja demona, bitke koja usledi, i ponovnog formiranjakimrijskog saveza.

Nastavci Rekvijem i Elegija produžavaju priču tri godine kasnije,i objašnjavaju faktore koji su konačno doveli do rata međukontinentima. Sa svakom novom knjigom saznaje se više o istoriji,otkrivaju se nove tajne, i priča se dodatno raspliće u stilu muzičkerapsodije.

Pripovest u ovoj antologiji događa se u Trećem eonu i opisujepotapanje Serendera, donoseći priču o onima koji su ostavljeni posleegzodusa.

PRAG

Elizabet Hejdon

Pre dva eona, na propast osuđeno ostrvo Serender preživelo jekataklizmu kada je plamena zvezda kojoj su kasnije nadenuli imeUsnulo Dete pala s neba u more i odnela dobar deo obale, ali jepoštedela unutrašnjost. Ovog puta, dok Dete koje je vekovimaspavalo pod talasima daje znakove buđenja, zemlja i morepripremaju se za njegovo dizanje, a Gvilijam, vidoviti kralj Ostrva,predskazuje propast Serendera u viziji druge kataklizme.

Gotovo svi su otišli, Naini sa severnih planina, Lirini iz središnjihšuma i ravnica, i ljudi, za svojim kraljem u tri velike flote, da bi svojucivilizaciju ponovo izgradili na nekom drugom kontinentu. Oni kojinisu verovali, budalasti, tvrdoglavi, izmireni sa sudbinom, te nekolikouistinu napuštenih, ostali su da sačekaju kraj.

Po kraljevoj zapovesti, tamo je ostao i mali odred garde daodržava red i štiti one koji su ostali, te da sačuva makar delićkraljeve vlasti, za slučaj da ipak ne bude druge kataklizme. I premdasu bili tako osuđeni na propast, oni nikako nisu mogli da predvide štaće se dogoditi kad zastanu na pragu između života i smrti.

Ovo je njihova priča, koju istorija inače ne poznaje.

Vrela isparenja pokrivala su more tako da je izgledalo mirno inepomično kao jutarnja izmaglica.

Danas nad severnim ostrvima ima više pare, pomisli Hektorzaklonivši oči od bolnog sjaja podnevnog sunca koje je plamtelo namreškajima talasa, zaslepljujuće snažno. Tu nema nikakve sumnje.

Pogledao je desno, gde je stajao Anais, zagledan u neprozirnumaglu. Izraz u srebrnim očima njegovog prijatelja bio je smiren,zamišljen, kao i uvek; retko se menjao još od detinjstva. Hektor jeznao da je i on zapazio kako se magla zgušnjava.

Gledao je još trenutak kako se dižu oblaci izmaglice, a ondaustao i rukavom obrisao znoj sa čela, pogleda i dalje prikovanog zapodizanje pare.

„Još nisi u stanju da razabereš uvećanje, Sevirime?”, upita onšaljivo. Već je znao šta će mu odgovoriti mladi vojnik.

„Ne vidim nikakvu promenu u odnosu na juče”, odgovori Sevirimmehanički. „Niti prekjuče.”

Džarmon, dvostruko stariji od ostalih, spusti i sam ruku s očijupa ozlojeđeno otpuhnu.

„Nastaviće on svejedno tako, dok mu talasi ne ispune usta imore mu se ne sklopi iznad glave”, reče on. „Vide njemu očisavršeno, ali ipak je slep kao krtica. Ne pitaj ga više, Hektore.Poslednji ostaci strpljenja su mi na izmaku.”

Sevirim pljunu u more i ustade da krene za Hektorom, koji seokrenuo i pošao teškim korakom s napuštenog pristaništa.

„Nemam ja iluzija, šta god ti mislio, Džarmone”, promrmlja on.„Prosto ne vidim potrebu da prihvatim neumitnost propasti. Možda jekraljeva vizija bila pogrešna, ili ju je on pogrešno protumačio. Ili jemožda Usnulom Detetu zaista suđeno da ustane, ali more nećeprogutati celo ostrvo; to se nije dogodilo čak ni kad je zvezda prvi putpala na Zemlju. Svakako, izgubićemo deo obale, ali ako se popnemona viši teren, kao što smo rekli svima ostalima da urade...”

„Molim te, prekini”, reče Kanta.Gruba oporost njenog glasa prosekla je vetar i nagnala Sevirima

da odmah zaćuti. Kanta je bila škrta na rečima, kao da joj je mučnoda govori. Bilo je teško ne poslušati sve što je imala da kaže.

Hektor stade, okrenuvši se da pažljivo pogleda svoje saputnikeprvi put otkad je pamtio, četiri potpuno različite duše kojima je bilozajedničko jedno jedino: svako od njih je svojevoljno žrtvovaopreostalo vreme koje im je život darovao da bi ostali na Ostrvupomažući mu u njegovoj jalovoj misiji.

Iznenadilo ga je koliko su se fizički promenili posle egzodusaFlota, ali ga je još više prenerazila činjenica da je on sve dosadpropustio to da primeti. Džarmonova brada, koja je celog njegovog

života imala slavnu nijansu mrkocrvene boje, posedela je dovoljnoda se stopi s maglom u kojoj je stajao; Kantino telo, uvek mršavo itamno kao senka, smežuralo se u jedva nešto više od šapata uvetru. Oči su joj netremice zurile u njega iz izmaglice; snaga njenevolje bila je takva da je zauzimala prostor koji je njeno fizičkoprisustvo nekada zauzimalo u vazduhu.

Sevirim je zurio u zemlju, a na licu mu se videlo koliko su gazabolele Kantine reči. Tek jedva nešto više od dečaka u trenutkukada se prenagljeno pridružio Hektoru, ostario je u proteklih petmeseci dvadeset godina, ali je i dalje s vremena na vreme ispoljavaoidealizam koji je Džarmona dovodio do rastrojstva. Sa svakimrazočaranjem, svakim prekorom od starijeg čoveka, život kao da jejoš malo curio iz njega i ostavljao ga vidno ostarelog.

Hektor polako udahnu, a onda uhvati pogled pun razumevanjakoji mu je uputio Anais poput dobačene lopte. Njegov najbližiprijatelj, brat po svemu osim po krvi, Anais je uvek razumeo njegovemisli bez potrebe da ih čuje naglas izgovorene; možda je posredi bilonjihovo zajedničko lirinsko poreklo zahvaljujući kojem su njihova dvauma postala jedno, premda su razvili sasvim suprotne fizičkeosobine. Anais je rođen s tradicionalnim crtama lica Liringlasa,srebrnim očima, rumenom kožom i glatkom kosom u kojoj seogledalo sunce; Hektor je više bio na majčinu lozu, tamnih očiju ikose, s krunom uvojaka povrh glave koja je dosezala Anaisu tek dočela. Sada su izgledali neverovatno slično – obojica su izbledeli, licasu im potamnela u sivu bezbojnost usled okolnosti, iscrpljenosti ivreline proključalog mora.

Posmatrao je još trenutak, i dalje očaran tišinom koju je Kantanaredila, nesposoban da oseti išta u vezi s promenama koje jeprimetio. Onda im je bez reči pokazao da krenu.

Ta tišina je potrajala dok su išli kamenitom obalom sve dok nestigoše do mesta gde su ih čekali konji, ne primećujući promene ujutarnjem vetru. Tada Anais otpozadi klepi Sevirima po glavi.

„Sad primećujem razloge tvog oklevanja!” našali se on. „Hoćešda se izvučeš sa dužnosti postavljanja džakova s peskom.”

Sevirim je uspeo da se malčice osmehne. „Zar možeš zbog togada me kriviš?”

„Svakako da ne”, reče Anais ljubazno. „Mogao bih da ti sepriključim, Sevirime; mogli bismo da se pobunimo i zatražimoodustajanje od tog otupljujućeg zadatka.”

Hektor se nasmeja dok je uzjahivao svog šarca. „Bilo bi toobično traćenje vremena. Propast Ostrva možda i omane, ali džakovis peskom i dalje su neumitni kao smrt.”

„To je dekoracija za vetar, Hektore”, reče Džarmon kiselo. „Aliako ti zaokuplja misli dok čekamo, pretpostavljam da se ništa protivtoga ne može reći.”

Anais se izvuče u sedlo. „Govori u svoje ime. Ja ću to poreći. Dasam znao da će nas ovako koristiti, ne bih ostao. Jedno je saglasitise da se suočiš sa smrću uz svog najboljeg prijatelja, sasvim neštodrugo uništiti svoje brižljivo negovane nokte igrajući se u zemlji iučestvujući u beskrajnom poduhvatu podizanja beskorisnih utvrda oddžakova s peskom. To je previše tegobno da bi se trpelo. Duguješ minoć veoma skupog pijančenja, Hektore.”

Hektor se ponovo zasmejao i podbo šarca u lagani galop.Odjahali su bez reči severozapadnom obalom do ruba

napuštenog ribarskog sela i sjahali tamo, da bi započeli pretraguonoga što je ostalo od koliba s krovinom i izlomljenih dokova. Maloim je truda bilo potrebno da evakuišu to mesto; ribari su poznavalimore, oni su među prvima shvatili šta nailazi.

Njih petoro su išli ćutke po utabanom pesku i smrvljenimškoljkama na ulicama, vodeći konje za sobom; čulo se samozavijanje obalskog vetra, pucketanje krovine ili stenjanje drveta,bežanje pristanišnih pacova i povremeno frktanje konja.

Kraj ostataka svake zgrade po jedan pripadnik grupe izdvojio bise od ostalih i pročačkao među krhotinama; malo je šta ostalo, poštosu ribari bili praktičan svet i pokupili su iz sela sve što se daloiskoristiti pre nego što su spakovali lađe i otplovili u jednoj od prvihflotila na severni kontinent, najbliže utočište.

U dva ranija navrata pronašli su bespravno naseljene,muškarce, žene i decu divljih očiju koji su došli iz unutrašnjostiOstrva u potrazi za nekim načinom da otplove posle odlaska Flota.Te izgubljene duše pronašle su sklonište u ljušturama preostalih

koliba, moleći se za čudo u besciljnoj obespamećenosti. Na svusreću, za njih se moglo pronaći mesto na nekoliko preostalihspasilačkih brodova koji su došli posle egzodusa Flota. Hektor semolio da nikad više ne bude primoran da ikome saopšti kako jeprošlo vreme kada je bekstvo bilo moguće; vapaji koji su usledilipreviše su podsećali na jecaje koje je čuo kada je donosio drugetakve vesti.

Kao i uvek, misli su mu odlutale do Talteje i dece. Ako bizatvorio oči, gotovo je mogao da je vidi, nabreklog stomaka, rukespuštene na rame njihovog sina...

„Telo”, doviknu Kanta iz ruševina stare šupe za usoljavanje.Džarmon i Anais su se probili preko otpadaka limenih ljuštura

fenjera i zarđalih gvozdenih šarki na pesku, a onda otvorili vrata.Kanta je stajala odmah iznad praga, prekrštenih ruku, zureći u lešstarca koji se sklupčao ispod stola koji je nekada služio za čišćenjeribe, gde nije bilo gornje ploče. Muve su se rojile na vrućini.

„Nije bio ovde kad smo poslednji put prolazili – to je bilo premanje od dve sedmice, Hektore, zar ne?”, upita Anais.

Hektor samo klimnu glavom, izvukavši kutiju s kresivom dok suostali izlazili iz šupe. Udario je kresivom o čelik i potpalio iskromkomadiće krtih grančica koje su preostale u svežnjevima krovine.

„Ko god bio, predajem tvoje telo vetru, i tvoju dušu na briguBogu, Jedinom, Posvemašnjem”, izreče on bezizražajno napev kojije proteklih sedmica izgovorio mnogo puta. Bio je to blagoslovImenitelja, samo bez imena.

Kanta, Kitanka po rođenju, dete već pomenutog vetra, dunublago u varnice dok je prolazila. One zasijaše jače, onda se raspirišei trenutak kasnije buknuše u tanani plamen.

Kada su ostaci šupe počeli da se pune dimom, a plamen daguta krov, grupa se okrenula i nastavila svoj zadatak. Pošto nikogdrugog nisu pronašli u praznom selu, ponovo su uzjahali i odjahalina jug, ne osvrćući se prema oblacima dima i plamenu iza njih.

Kaldrmisane ulice Kingstona, velikog lučkog grada koji je ležao naobali južno od ribarskog sela, unele su element buke u putovanjedok su konjska kopita glasno kloparala po kamenju, odjekujući upraznim sokacima koji su vodili prema gradskom trgu.

Stoicizam urezan na licima putnika kao da je donekle izbledeokad su se vratili u prestonicu zapadnih zemalja, pretvorivši se u tihizajednički užas. Sa svakim ciklusom blistavi dragulj zapadne obaleizgledao je sve otrcanije, sve razlomljenije, pusto utočište za duhovei gamad, za razliku od nekada blistavog grada koji je pre više vekovapodigao kralj vizionar.

Sjahaše kad su došli do suvog vodoskoka na trgu. Sevirimovastopala prva su pala na kaldrmu, praćena prigušenim udarimačizama ostalih.

„Prokletstvo”, promrmlja on podigavši pogled prema mestu gdese nekada uzdizala statua tog davno mrtvog kralja na leđimahipogrifa, iznad mozaika na dnu fontane. Figura je bila divljačkiizudarana, a nekada raširena krila životinje na kojoj je kralj sedeobila su razmrskana u mermerne opiljke koji su ležali razbacani usuvom bazenu. Kamena glava kipa bila je odvaljena sa ramena i sadje ležala na ulici tik iza ugaonih kamenova, očiju bez zenica slepozagledanih u magleno nebo.

Džarmon je celog svog života služio potomcima tog kralja.Zagacao je kroz prašinu i šut do podnožja statue i tupo obrisaoprljavštinu s natpisa: C������ ���� ������� ����������� �� �� ��������� ����; ���� �������� �������� ����� ������� ������.

„Podbacili ste za pola, Vaše veličanstvo”, reče stari gardista tiho,prelazeći žuljevitim prstima preko slova.

„Kakva je svrha ovoga?”, upita Sevirim ne obrativši se nikomeposebno. „Kakva je to potreba bila? Zar nisu imali dovoljno svojihbriga pa su izdvojili vreme za ovo? Zar već ne nailazi dovoljnouništenja pa im treba još? Proklete životinje.”

„Mirno”, reče Hektor tiho. „To je običan kip. Sad više nije važno.Ideal je ostao.”

Sevirim zaguši u sebi gorki smeh i dograbi uzde svog konja, dapovede životinju dalje od prašnjave fontane.

„Vama zapadnjacima sigurno teško pada ovo jahanje u stalnojpetlji”, reče Anais trenutak kasnije kada su Džarmon i Kanta poši zaSevirimom s gradskog trga da bi prečešljali ostale ulice koje su imbile dodeljene. „Makar smo mi, koji smo živeli istočno od Velike reke,pošteđeni toga da gledamo kako nam zavičaj postepeno propada.”

Hektor je oćutao i samo coknuo svom šarcu. Anais i on su sepredali rutini posla, pridruživši se ostalima u potrazi kroz prazangrad.

Koračao je otupelo kraj napuštenih prodavnica gde jeoduševljeno provodio vreme dok je bio dete, vodeći konja oko humkisrče i šuta u koje se pretvorio izlog poslastičarnice; u toj prodavnicije nekada bilo pekarskih proizvoda toliko izuzetnih da je stanovništvobilo ubeđeno kako u njima ima magije. Dopustio je sebi da seponovo zadrži tu, poslednji put, i pokušao da se priseti mirisapahuljastog peciva, prizora zamkova sačinjenih u potpunosti odkolača i slatkiša, čokoladnih figurica krilatih konja i zmajeva skrljuštima od jagoda, ali video je samo šuplju ljušturu zgrade samrljama svetla koje su padale na pod kroz rupe u krovu, osetio samomiris katrana, ulja i uništenja.

Nije znao koliko je dugo stajao i zurio jalovo u prošlost, ali kadamu je Anaisov glas konačno dopro do svesti, bio je kao zvono kojega budi iz dubokog sna.

„Ništa osim nekoliko pasa lutalica i jata vrana koje je sebi našloskrovište na gredama stare kancelarije prelata.”

„Jato vrana?”Anais se tobože uozbiljio. „Tako je, i bogme su velike i gadne.

Moguće je da je jedna od njih bila prelatova žena.”Hektor se osmehnu. „Ta je svakako umela da krešti, ali avaj,

nijedna od tih ptica ne može biti ona. Neka mi Bog Jedini,Posvemašnji, sačuva oca – otplovila je njegovom lađom.”

Anais saosećajno zavrte glavom. „Siroti Makvit. Kao da već nijeimao dovoljno muka.”

Hektor klimnu glavom, odustavši od pokušaja da prizove boljasećanja na poslastičarnicu. „Najveći teret poslednjih dana preegzodusa bila je mom ocu ironija svega toga. Mladost je proveoboreći se u Serenskom ratu da bi Ostrvo bilo pošteđeno vatripodzemlja, da demoni rođeni u toj vatri ne bi uništili Serender. Asada, pošto su f’dori poraženi, i poslednji od njih su ostali zatvorenizauvek u Tamnici podzemlja, Ostrvo će ipak podleći vatri – vatri sneba koja je odavno već usađena u more.”

„Nekako sumnjam u to da je ironija bila najveći teret tvom ocu”,reče Anais šutnuvši polomljenu tablu s pročelja prodavnice sakaldrmisane ulice.

„Jesi li pogledao u štalu?”„Jesam.”„Da li je neki konj još u životu?”„Neverovatno, ali svi su, sirote životinje. Većina se pretvorila u

kost i kožu. Kanta im daje poslednje ostatke sena.”Hektor duboko uzdahnu. „Mislim da treba da skrenemo s naše

redovne trase, Anaise. Pre nego što odemo odavde, povedimo ih izgrada na polja kod raskršća i pustimo ih na slobodu. To je svakakobolje nego da ih ostavimo u boksovima da se hrane jedino kad minaiđemo. Tamo će moći da pronađu travu i vodu.”

„Saglasan”, reče Anais. „Ljudskog stanovništva sada više inema. Zašto onda ne bismo okasnili s trasom koja i tako nikoga nečuva?”

Hektor se osvrnu niz glavnu ulicu koja se završavala na ulazu uZabravljeni Grad, na severu Kingstona.

„Nisu svi ljudi otišli”, prigovori tiho. „Samo oni koji su imalislobodu da odu.”

Anais je ispratio njegov pogled, a onda duboko uzdahnuo. Dokje morski vetar duvao pustim ulicama Kingstona, šibao peskom kojiim je nosio u oči, obojica su pomislila na ranije dane, posleegzodusa Flota, ali pre nego što su spasilački brodovi iz drugihzemalja prestali da dolaze na Serender. Mladi kralj Gvilijam, upravokrunisan, tvorac evakuacije koja je većinu njegovih podanika izbavila

od smrti u predstojećoj kataklizmi, otplovio je poslednjim brodom uposlednjoj Floti, uveren da je već otišao i svaki građanin Seren koji ježeleo da ode.

Potpuno je zaboravio na Zabravljeni Grad.Nije bilo nimalo čudno što je Grad izostavljen iz Gvilijamovog

popisa i misli. Iako je zauzimao geografski prostor u njegovomkraljevstvu, bio je to svet za sebe, nekadašnja kaznena kolonijasitnih lopova i secikesa koja se razvila u samostalni entitet, mračno iživopisno društvo sa slojevima vladavine i pretnji nezamislivim zasve one nastanjene izvan njegovih zabravljenih kapija.

Uprkos tome što je izgledao zatvoren, Zabravljeni Grad jeočigledno imao tunela koji su vodili u svet izvan njegovih utvrđenihzidina koliko i dabrova brana ili pacovsko gnezdo. Čak i pre dvestagodina, u danima pre završetka Serenskog rata, Grad je bio podeljenna Spoljni i Unutrašnji prsten. U Spoljnom prstenu se nalazilaraskošna pijaca egzotične robe i ekscentričnih usluga, na koju sugrađani spoljnog sveta mogli da dolaze pod uslovom da budupretreseni na kapijama.

Ulazili su na središnji dan nedelje, poznat kao Pijačni dan, uzzvuk velikog mesinganog zvona, da bi kupovali na bazaru, stežući uruci žeton sa kojim su mogli ponovo da izađu iz Grada pošto zvonooznači zatvaranje, kupujući mirise koji su mogli da prenesu um namesta izvan obzorja stvarnosti, platno i svilu neopisivih boja, draguljei napitke, umirujuće balsame i bezbroj drugih proizvoda iz dalekihkrajeva zemlje. I samo postojanje te egzotične robe bilo je vrlo dobranatuknica o tome koliko su debeli zidovi Zabravljenog Grada zaistabili porozni.

Unutrašnji prsten je bio još tajanstveniji, mračno mesto do kojegniko osim stalnih stanovnika Grada nije imao pristup. U njegovimgrađevinama bez prozora, sokacima punim senki, obavljala se drugavrsta posla, kakvu su oni nastanjeni izvan Zabravljenog Grada moglida zamisle samo u svojim košmarima.

Kada su Hektor i njegovi saputnici shvatili da je Zabravljeni Gradbio izostavljen, pokušali su da njegovim stanovnicima ponudeutočište na prvom brodu koji se pojavio posle egzodusa. Otišao je uGrad lično – masivne kapije više nisu bile čuvane spolja. Otključao je

brave i širom otvorio kapije, pozvavši zaprepašćeno stanovništvokoje je zatekao s druge strane da beži, da se spase uništenja koje ćesvakako nastupiti kad se Usnulo Dete probudi i digne da ponese sasobom ostrvo Serender natrag pod talase, kao što je kralj prorekaoda će se ubrzo dogoditi.

Zabravljeni Grad je tada vrveo ljudima. Zurili su u njega kao daje lud, a onda se okrenuli, skrenuli poglede i nastavili svoj posao kaoda njega tamo nema.

Sutradan, kada se vratio da ih ponovo ubeđuje da sepredomisle, da još jednom objasni kako nailazi kataklizma, zatekaoje iznova zatvorene kapije. Spolja je bila prikačena učtiva poruka ukojoj je njegova ponuda odbijena sa zahvalnošću, uz najbolje želje.

Pomisao na hiljade duša s druge strane tih kapija proganjala jezatim Hektora nedeljama, dok su on i ostali pažljivo otpremali onešto bi još dolutali iz zemalja istočno od Velike reke, ili one koji sunekako propustili egzodus, na poslednje od spasilačkih brodova.Često je hodao ispred zidina Grada priželjkujući da nađe način inatera silu koja je njima vladala da se predomisli i poštedi svojeljude.

Posle izvesnog vremena, to je pitanje postalo besmisleno.Brodovi su prestali da pristižu dok je temperatura mora iznad grobaUsnulog Deteta sve više rasla, tako da je voda u dnu čamacaključala od vreline, a neke lađe pucale po šavovima. Hektor više nijemogao da prizove snagu potrebnu za razmišljanje o onima koji sumožda i dalje bili s druge strane zida, sada osuđenima da ostanu naOstrvu do kraja, baš kao što je bilo osuđeno i stanovništvo istočnood Velike reke koje je odlučilo da ostane.

Baš kao što su bili osuđeni on i četvoro njegovih saputnika.Sada je bilo prekasno da o tome brine.Hektor trepnu; popodnevno sunce se pomerilo i zaslepilo ga.

Zaklonio je čelo i pogledao u Anaisa, koji klimnu glavom premadokovima.

„Hodi”, reče njegov prijatelj Liringlas, dok su mu se srebrne očiiskrile na svetlu.

Bez ijedne reči, Hektor coknu svom konju i pođe za njim.

Lomače su gorele duž pristaništa, a pepeo se mešao sa parom kojase dizala s mora. Kanta, Džarmon i Sevirim su sigurno pronašli joštela, ljudskih ili ne, znao je Hektor, ili nešto kužno što je zahtevalo dase utroši dragoceno gorivo za pravljenje lomača.

Više ga nije mučila ironija u tim paklenim vatrama. Tih nedeljakoje su prošle od dolaska i odlaska poslednjeg broda bilo je mnogotakvih lomača duž njihovog puta, duge petlje u pravcu jug-sever pozemljama zapadno od Velike reke. U istočne teritorije su zašli samojednom – na tom prostranom zemljištu bila su vazalska kraljevstvakoja su odlučila da ostanu, bilo zato što nisu verovala u viziju svogkralja ili, čak i ako su je prihvatila, radije su želela da ostanu do krajana svojoj rodnoj grudi. Pošto je poslednji brod Treće flote isplovio izluke Kingston, okasnele lutalice su dolazile na zapadne teritorije, paje zato Hektor smatrao da treba patrolirati tim delom kraljevstva dase u poslednjim danima održi jalovi osećaj reda. Neredi i pljačkeprestali su kad su se pojavili glad i bolesti, i zapadna obala je gorelalomačama pročišćenja koje bi bile izvanredne signalne vatre, znaciopasnosti, samo da je na moru bilo ijedne lađe da na njih odgovori.

Oblaci dima su se kovitlali i poigravali, nošeni nestalnimmorskim vetrovima. Hektor je video crne senke svojih prijatelja doksu se tiho kretali kroz jaru, razgrtali pepeo, bacali naplavljeno drvona lomače.

Na dokovima ga mahanjem pozva sen koja je sigurno pripadalaAnaisu.

Hektor je koračao kroz kiselu izmaglicu, dok su ga oči pekle oddima, prema kraju pristaništa gde je čekao njegov prijatelj izdetinjstva i onda stao kraj njega, zagledavši se kroz neprobojnumaglu u ustalasano more. Bio je to ritual koji su obojica sledili mnogoputa otkad je otišla Druga flota, nemo bdenje. Dok su stajali tamo,zajedno, kao što su stajali onog užasnog dana kad su obojica predalisvoje žene i decu Makvitu na čuvanje, na trenutak je postojala veza,karika koja ih je vratila kroz Vreme do poslednjeg mesta gde je životza njih još imao nekakav smisao.

„Više ih ne sanjam”, reče Anais, zureći u paru. Glas mu je bioprigušen zavijanjem vetra.

„Ne?”

„Ne. A ti?”Hektor duboko udahnu, unevši u sebe so i težak zadah pepela,

pomislivši na Talteju i njihovog sina, i na njihovo nerođeno dete. „Da.Svake noći.” Skrenuo je pogled i spustio ga kroz izmaglicu na talasekoji su se penili pod pristaništem. „Ništa drugo i ne sanjam.” Jedinomu je to omogućavalo da pregura dan, spoznaja da će doći noć idoneti mu takve snove.

Anais zamišljeno klimnu glavom. „Kad sam budan, mogu snaporom da se prisetim njihovih lica”, reče on, „ali noću sanjam Drvosveta.”

Hektor trepnu i okrenu lice prijatelju. „Sagiju?”Anais opet klimnu glavom. „I šumu Ilijesan, u kojoj sam rođen.”U vrelini popodnevnog sunca Hektor najednom oseti jezu zbog

toga što je njegov prijatelj pomenuo veliko drvo; bio je to sveti entitetAnaisovog naroda, Lirina, dece neba. Sagija je bila jedno od petmesta gde se rodilo Vreme, mesto rođenja etera, i njegova moć jebila životna krv Ostrva.

„Šta vidiš u tim snovima, Anaise?”Anais nakrivi glavu kao da će tako lakše da se priseti vizije.

„Stojim u Ilijesanu, u podnožju Drveta, zurim uz njegovo masivnodeblo do najnižih grana koje se protežu iznad krošnji drugog drvećau šumi. Srebrna kora mu blista. Oko Drveta su postrojeni Lirini svakefele: Lirindarci, stanovnici šume; Lirinvedi, oni između, nomadi kojižive i u šumi i na poljima, ali im dom nije ni tamo ni ovamo; Lirinpaniiz gradova – svi oni čekaju. Liringlasi, moj narod, nebeski pevači, nakraju su stroja, mašu cvetnim vencima dok čekaju.

Jedan po jedan, penju se na najniže grane, a onda sve više,praveći nekakve zaklone, gnezda, u nedostatku bolje reči. Liringlasiukrašavaju deblo Sagije cvetnim vencima.”Anais je zatvorio oči,usredsredivši se na viziju. „Pevaju. Lirini nalaze utočište na Sagiji ičekaju kraj u Njenom naručju.” Sevirimov glas se prolomi kroz tišinupristaništa. „Hektore! Hektore! Brod! Brod uplovljava u luku!”

Ljudi na kraju doka iznenađeno se okrenuše i zapiljiše još jače uizmaglicu.

Na spoljnom rubu svog vidokruga ugledali su ga na tren, sajedrima koja su se spuštala pod vetrom dok se primicao donjempristaništu na južnom kraju glavnog doka. Hektor potrča natragpristaništem, da bi ga trenutak kasnije sledio Anais, i njih dvojica setamo pridružiše ostalima.

Džarmon je vrteo glavom. „Budale”, promrmlja on posmatrajućilađu koja je iščezavala u pari iznad lukobrana. „Sigurno su seizgubili. Nemoguće da na svetu postoji kapetan koji ne zna koliko jesada ovde opasno.”

I Kanta odmahnu glavom. „Nisu se izgubili. Brod se krećesigurno.”

„Ho-ej!”, viknu Sevirim, potrčavši molom, zamahavši rukom ukovitlacu lebdećeg crnog pepela sa lomača. „Ho-ej! Ovamo!”

Odgovorio im je samo morski vetar.Stajali su u teškoj izmaglici, kako se činilo, pola sata ili više, sve

dok Anais nije ugledao mutno svetlo koje im se primicalo prekotalasa, poskakujući blizu površine vode.

„Porinuli su čamac”, reče on pokazavši prema sjaju koji sepribližavao. „Fenjer mu obasjava pramac, nisko iznad vode.”

„Brod je škuna sa dve ili tri katarke”, izvesti Džarmon. „Brigandinmožda – ne mogu da razaberem. Čudovišno velik. Sigurno su bacilisidro tik iza lukobrana. Ne mogu da ih krivim za to. Ne bih voleo daupravljam po ovoj luci usred ovakve magle, s pogašenimsvetionicima.”

„Sevirime, upali granu i maši njom”, viknu Hektor dok je išaoprema kraju doka. Naprezao se da nešto vidi kroz dim i izmaglicu, alije samo povremeno uspevao da uoči maleni fenjer koji je poskakivaou prostranom zalivu.

„Ludilo”, promrmlja Džarmon sebi u bradu dok se Sevirim peopovrh masivnog zida od džakova s peskom koji su podigli duž obale ipodizao upaljenu granu visoko, da im pokaže put. „Sigurno su prošladva puna mesečna ciklusa od poslednjeg – zbog čega bi neki brodsad došao? Zar ne vide paru koja se diže? Sigurno ide visoko unebo; kako su samo mogli da ne vide s pučine?”

„Možda su im oči kao Sevirimove”, natuknu Anais. „Sačekajmoda vidimo.”

Dugo su posmatrali u strpljivoj tišini, a onda zajedno pošli dugimpristaništem kroz svetlu maglu koja je progutala Hektora nanjegovom kraju.

Svetlost fenjera na pramcu čamca bila je sada blizu i sjaj mu jebio prigušen svetlom sunca u pari koja je skrila obalu. Preko zvukatalasa koji su udarali o pristanište čuli su dozivanje grubog glasa.

„Ho-ej!”Dalje u luci, više glasova prihvatilo je promukli povik.„Ho-ej! Ima li koga? Ho-ej!”Pred očima pet kompanjona ukazaše se treperava svetla

raspoređena u formaciji vrha strele iza prvog signala. Čamac kojimje pilotirao krmanoš, sa četiri veslača, izroni iz magle, da bi se zanjim pojavilo još pet takvih.

U prvom čamcu je stajao neki čovek; videli su kako njegovasenka poprima oblik i određenost dok se čamac približavaopristaništu.

„Ho-ej! Tražim ser Hektora Monodijerea! Da nije među vama?”„Ja sam taj”, reče Hektor dograbivši pilon i nagnuvši se preko

kraja pristaništa da osmotri čoveka u čamcu kroz svetlu maglu.„Zašto ste došli ovamo?”

Čovek zakloni oči. „Ja sam Petaris Flint, kapetan Jahača oluje,koji plovi pod zastavom Marinkera. Donosim vesti; dobacite mi uže.”

Džarmon i Anais prionuše na privezivanje prvog čamca, dok seKanta vratila kako bi pomogla Sevirimu da navede preostale dopristaništa pomoću zapaljene grane. Hektor pruži ruku kapetanu iustanovi, pošto je povukao čoveka na dok, koliko mu je stisakoslabio, koliko mu je mišica izgubila snage.

Kapetan je bio krupan muškarac, stamen i plećat, sa gustomsedom bradom i očima crnim poput morskih dubina. Pogledao jeodozdo u Hektora, koji je za pola glave bio viši od njega, a ondadopustio očima da odlutaju prema ostalima i iza praznog doka. Onzavrte glavom i uzdahnu.

„Ko je uopšte mogao da zamisli da će svetionik u Kingstonu bitiugašen za mog života?”, reče zamišljeno. „Mislio sam da se premože rađanje sunca dovesti u pitanje nego vatra na toj svetilji. Avaj,propasti.” On pokaza mornarima u čamcu da podignu vesla, paponovo pogleda Hektora u oči.

„Došli smo po poslednji tovar, ser Hektore – po zaostale lutalice,one koji su propustili poslednji brod koji je isplovio – jer ovo je zaistaposlednja prilika koja će im se ukazati. More iznad Severnih ostrvaključa od vreline; sada ključa i voda na dnu svakog broda nadvadeset kilometara od Balatrona. Ne znamo hoćemo li i mi uspeti –isplovljavamo u suton s plimom i polazimo na jugozapad koliko godnas vetar brzo bude nosio sve dok ne dođemo do Ledenpolja, paćemo tamo zaokrenuti natrag na sever. Ko god se ukrca u sutonmože sa nama. Svi drugi ostaju – bez izuzetaka.”

„Neka mi Bog, Jedini i Posvemašnji, oprosti zbog nezahvalnosti,ali zašto ste došli ovamo?”, upita Hektor s nevericom. „Brodskiputevi su za ovo mesto zatvoreni već duže od dva meseca. Egzodusje završen tri meseca pre toga; Treća flota je isplovila sredinomproleća. Nije preostao više niko za spasavanje – svi koji su bili voljnida pođu već su otišli.”

Flint nabra čelo. „Došao sam po naređenju kralja Marinkera, kojime je poslao na zahtev Stefastiona, jednog od barona Manose.”

„Manose?” Hektor pogleda u Džarmona i Anaisa, koji slegnušeramenima. Manosa je bila velika država s druge strane sveta, naistočnoj obali Severnog kontinenta, daleko od zemalja u koje supobegle izbeglice što su odbile da plove s Flotom.

„Da”, reče Flint. „Iz Manose stižu i vesti. Flota vašeg oca je tamopristala.”

„U Manosi?”, upita Hektor zabrinuto. „Zašto? Šta se dogodilo?Nisu se tamo zaputili.”

„Izgleda da ih je zahvatila velika oluja”, odgovori Flint, govorećibrzo. „Skrenula ih je kod prvog meridijana. Mnogi su brodoviizgubljeni. Deo preživele flotile iskrcao se na Gematriji, Ostrvumorskih magova, premda je to za većinu ljudi zabranjeno mesto. Vašotac je ostale poveo natrag u Manosu, verovatno zato što je znao da

oslabljeni brodovi ne bi izdržali ostatak putovanja na istok doZmajeve zemlje, kuda su se prvobitno zaputili. Kako mi je rečeno,smeraju da tamo i ostanu.”

Hektor klimnu glavom. „A šta je s Prvom flotom? I Trećom?”Kapetan odmahnu glavom. „Nema vesti o njima. Ako su one

plovile u Zmajevu zemlju, plašim se da niko nikada više neće ni čutiništa o njima. Postoji razlog zbog kog to mesto nije deo Poznatogsveta.” On se plašljivo obazre oko sebe.

„Znate li nešto o mojoj porodici?”, upita Hektor.„Rekli su mi da su vam žena i sin bezbedni u Manosi. I vaša kći

– dete vam je rođeno, bezbedno i zdravo, to treba da vam poručim.”„Da li znate koje su joj ime dali?”„Ne, ali vaša žena je navodno rekla da vi to znate.”„A moj otac – je li on dobro? I brod?”Flint skrenu pogled. „On je preživeo putovanje. Kažu mi da mu

je brod ostao netaknut.”Hektor i Anais se zgledaše s olakšanjem; to je bila dobra vest i o

Anaisovoj porodici, koja je putovala s Hektorovom, iako je bilo jasnoda je kapetan nešto prećutao.

„Recite mi šta je s mojim ocem, to što niste kazali”, upita Hektor.„Zar je bolestan?”

„Koliko ja znam, nije.” Kapetan nervozno pokaza posadi svogčamca da zavesla prema obali, a onda ponovo obrati pažnju namladića.

„Vaš otac bdi nad morem, ser Hektore. Pošto su pristali ostaciDruge flote, i pošto mu je dužnost prestala, on je otišao napoluostrvo Sitgrejd, na krajnjem jugu Manose, i zagacao u talase.Kažu da stoji tamo, danju i noću, odbijajući svaku hranu i ičijedruštvo osim vaše žene i sina. Kad je baron upitao vašu ženu šta onto radi, samo mu je kazala da čeka.”

Hektor je razmišljao o tim rečima ćutke, zagledan u istočnihorizont. „Hvala vam.”

Nestrpljenje je sada obuzelo kapetana. „U redu, onda, serHektore; preneo sam vesti. Kao što sam vam rekao, došao sam dapreuzmem poslednje duše koje žele da pođu pre nego što Ostrvopropadne. Okupite ih.”

Kao da prvi put čuje te reči, Hektor se okrenu i napregnutopogleda u Flinta, pa klimnu glavom.

„U redu.”

„Otvori kapiju, Sevirime.”Mladi vojnik je izgledao podozrivo dok je pogledom prelazio

preko velikog ulaza i praznih stražarskih kula s obe strane. Zurio je uzid kojim je Zabravljeni Grad bio opasan, pa primetivši da na njemunema nikoga, dograbi zarđalu ručicu i povuče iz sve snage.

Teška drvena kapija, okovana mesingom, tiho se otvori. „Vidi tito”, promrmlja Džarmon ogorčeno. „Četiri stotine godina bilo jepotrebno da tri čoveka otvore te mesingane brave, sedmorica daotvore kapiju ovog gnezda lopova, a sad se ona otvara lako kaovrata kuhinje moje majke. Uistinu sam predugo poživeo.”

Hektor kroči kroz ulaz, kraj debelih zidova iznutra ojačanihgvozdenim šipkama, pokušavajući da pojmi prizor iza njih.

Zabravljeni Grad je bio prazan.Ili je možda samo tako izgledalo. Na svakom uličnom uglu, iza

svakog daskama zakovanog prozora, u svakom sokaku slutio jeprisustvo senki, osećao težinu pogleda na sebi, iako se niko videtinije mogao.

Hodali su utihnulim ulicama, stupali preko otpadaka bazara kojihje bilo posvuda, komada odeće i polomljenih pijačnih kolica,svetlucave srče i pruga čađi zaostalih od davno već hladnih vatri zapečenje na ražnju. Na svakom ćošku Hektor bi stao i zavirio uskrovita mesta Spoljnog prstena, ali nije video ništa; dozivao je, ali jeostao bez odgovora.

Konačno su došli do velikog bunara u središtu ZabravljenogGrada, do mesta koje je jedan ugledni istoričar opisao u svojim

spisima kao „uvis okrenut grlić jazbine stanovnika Donjeg sveta, ljudikoji žive u potpunoj tami ispod gradskih ulica, u leglima sa višetunela nego što ih ima u kraljevstvu mrava”.

Hektor nije znao veruje li u predanje o tim mitskim ljudima-pacovima, a nije ni mario; znao je samo da će zvuk u bunaruodjeknuti celim gradom. Nagnuo se preko ivice i viknuo.

„Izađite sada, svi koji mi čujete glas! Zapovedam vam, u imeGvilijama, uzvišenog kralja Serendera, odmah pođite odavde!Poslednja lađa koja će ikad doći čeka u luci i isplovljava u suton splimom. Hodite! Usnulo Dete se diže na severozapadu – spasavajtese!”

Reči su mu se odbijale od kamenja u sokacima, odjekivale ubunaru i kroz ulice. Hektor sačeka.

Nije bilo odgovora.„Anaise”, reče Hektor ne okrenuvši se, držeći na oku ulice i

sokake pred sobom, „vrati se do kapije i zazvoni Pijačnim zvonom.”„Siguran si da je ono još tamo?”, upita Anais sumnjičavo.

„Većina zvona u Kingstonu istopljena je da bi se opremilo brodovljekad je počeo egzodus.”

„To je zvono bilo unutar Zabravljenog Grada, koji niko nije uzeou obzir dok je egzodus planiran. Bilo je preveliko da bi ga ukrali onikoji su već zaždili odavde kroz rupe u zidovima. Zvoni samo, sve dokzidovi ne počnu da se ruše.”

Ostalo troje su se nesvesno pomerili ukrug, tako da su leđimabili okrenuti Hektoru, pa su osmatrali sve četiri strane sveta ne bi livideli nekakav odgovor. Nije ga bilo, izuzme li se pomeranje senki ilepršanje tu i tamo u tami.

Stajali su tako, sa samostrelima zapetim, ali uperenim ukaldrmu, nepomični kao to kamenje, dok je veliko zvono glasnozvonilo povrh zida kod kapije.

Talasi prodornog limenog zvuka prožimali su prazne ulice dok jeAnais udarao i udarao. Mahniti lepet uzdigao se s greda daskamazakovane zgrade od blatne opeke blizu bunara; jato golubova koji suse tamo ugnezdili poletelo je u nebo, pišteći ljutito.

Petnaest dugih minuta veliko zvono je zvonilo, a zvečanje bizamrlo u tišinu posle nekoliko uzdržanih trenutaka, da bi potomnastavilo s gromoglasnom larmom. Hektor je i dalje zurio u mračnesokake, trpeći kakofoniju bez trzaja, sve dok se konačno tamnekonture nekog čoveka nisu pojavile na kraju ulice kod bunara. Čovekje sačekao da Anais zastane sa zvonjavom, a onda je viknuo nizpraznu ulicu: „Reci mu da odmah prestane, inače ću narediti da gaustrele.”

„To ne bi bilo mudro naređenje”, doviknu Hektor kada je trojkaoko njega uperila samostrele, „a svakako bi bilo poslednje.”

Koščata prilika se oglasi isprekidanim kikotom i čovek na krajusokaka pođe napred, zašepavši malo, na popodnevno sunce kad sezvono ponovo oglasilo.

„Prekini, Anaise”, viknu Hektor dok je jedan mršav muškaracistupao na trg onog trena kad je zvonjava ponovo zastala. Nestrpljivoje posmatrao kako se čovek naslanja na svoj štap i okreće glavuprema jugu da osmotri udaljeni zid. Ostali nisu spustili oružje.

„Moliću lepo, kaži mi šta vi to radite?”, upita dronjavac smešavinom ozlojeđenosti i radoznalosti. „Osim što uznemiravategolubove i moju popodnevnu dremku.”

„Poslednji spasilački brod je uplovio u luku. Došao sam ovamo uposlednjem pokušaju da spasem ono što je preostalo od kraljevihljudi.”

Koščati čovek se široko osmehnu ustima u kojima je tu i tamojoš bilo zuba.

„Ah”, reče on samozadovoljno, prešavši mršavom šakom prekosivih čekinja na licu. „Sad je jasan uzrok našeg nesporazuma. Ti si tosamo zbunjen.” Ton mu je postao pomirljiv, s nagoveštajempreterane snishodljivosti, kao da se obraća deci. „Vidiš, ovo nisukraljevi ljudi; nikad nisu ni bili. Kralj je odavno već zaboravio na ovomesto, baš kao i njegov otac i deda pre njega. Ja sam sada ovdekralj – pa, zapravo me zovu Despotom – pošto su svi sa stvarnomvlašću odavno otišli. Ovo su moji ljudi. Ja im naređujem da dođu iliodu, žive ili umru.” On se pognu oslonjen na štap i iskrzani osmehmu postade još vedriji. „A ja kažem da ostanu. Zato idi svojim

poslom, viteže; beži i ukrcaj se na taj svoj brod. Zahvaljujemo ti seza ljubaznu ponudu, ali s poštovanjem, kao kralj onih koji ostaju, ja jeodbijam.”

„Nisi ti kralj ničega”, viknu Džarmon podrugljivo.Despot se nasmeja. „Pa, znači da imam nečeg zajedničkog sa

Gvilijamom. Baš odvratno. Ja sam kralj više nego što je on ikad bio,on koji je preplašio narod svojim vizijama, predskazanjimakataklizme, a onda ga napustio, kralj koji je ostavio nasleđenu zemljuizbavljajući svoju kožu. Ja sam makar ostao uz svoje ljude – nasvom mestu. Za razliku od Gvilijama, ja nisam kukavica.”

Džarmonu se lice smrknu i on podiže samostrel da nacilja.„Samo kaži, Hektore”, reče stari gardista ljutito. „Hoću ovoga.”„Nema vremena za tvoje igre, tvoje budalaštine”, reče Hektor

kratko Despotu, podigavši ruku u znak upozorenja Džarmonu.„Onda prestanite da traćite vreme koje vam je ovde preostalo”,

reče Despot ravnim glasom. „Zar ne znate za poreklo ovog mesta?Šta to još ima ovde što vredi spasavati?”

Pre nego što je odgovorio, Hektor ga je odmerio. Uvek su mugovorili da je grad iza kapija pun trikova, ali žgoljavi muškarac prednjim nije imao oružje koje bi on mogao da primeti, a nije video nivrata ili prozore iza kojih bi mogli da se kriju strelci. Nije mogao dabude siguran je li Anaisov položaj bezbedan ulicu ili dve dalje.

„Tu su oni”, reče jednostavno, pokazavši na tamne ulice isokake. „Svako ko nije imao prilike da odabere život; svako ko jeosuđen tek tako. Jedan muškarac. Jedna žena. Jedno dete. Svi kojižele da pođu, koliko god bili krivi, koliko god bili nevini. U imeGvilijama kralja, ovde sam da im ponudim šansu. A sad se skloni!Nemamo vremena za ovo! Stojimo na pragu smrti.”

Despotu se oči smrknuše, otkrivši dubine lišene duše.„Onda svakako stupi ovamo”, reče on ledeno. „Nevaspitano je

stajati na vratima.”„Posle vas, Vaše veličanstvo”, odgovori Hektor.On spusti ruku.

Tri strele poleteše istovremeno, proburazivši iznurenog čovekakroz oko, srce i čelo. Despot pade na izlomljenu kaldrmu trga,podigavši novo jato golubova u nebo. Zvuk njegovog pada i njihovogleta odjekivao je praznim ulicama, a usledila je zaglušujuća tišina.

„Anaise, zazvoni još triput”, doviknu Hektor preko ramena.Metalna zvonjava započe ponovo, pa prestade, zamirući polako.„Hodite sad!”, viknu Hektor u Spoljni prsten. „Hodite sa nama

ako želite da živite!”Jedan dug čas posle toga ne bi nikakvog odgovora. Tada, na

spoljnim granicama svog vidokruga, Hektor vide gde se senke umračnim sokacima malo zgušnjavaju, a onda pomeraju.

Polako, po jedna ili dve, ljudske prilike počeše da se pomaljajuna svetlosti trga, kao duhovi u jari sunca, žmirkajući kao od bola.Mršavi muškarci, izgladnele žene i pokoje odrpano dete istupišenapred, držeći se jedni blizu drugih, očiju praznih i oborenih. Hektorodahnu; sve do tog trenutka nije bio siguran da je u tamnom gradupreostao iko za spasavanje.

„Sevirime”, reče on mladom vojniku, „povedi ove ljude upristanište i ukrcaj ih na brod. Pošalji mi Anaisa kad budeš prolaziokroz kapiju; proći ćemo brzo od kuće do kuće, pa u Unutrašnjiprsten.”

Sevirim samo klimnu glavom na pominjanje mračneunutrašnjosti Zabravljenog Grada, a onda se okrenu i uzbuđenomahnu dvadesetini ljudskih senki koje su polako tumarale premakapijama.

„Pođite”, viknu on. „Za mnom do broda – do prilike da poživitejoš jedan dan.”

Ulicu po ulicu, zgradu za zgradom, otkrivali su da tamo nema nikogživog, da su tu samo izlomljeni ostaci. Svakako je u ZabravljenomGradu bilo više tela nego što su ih pronašli na drugim mestima uzapadnim zemljama, previše da bi se spalila, pa čak i da bi se nadnjima očitala molitva.

Dok su trčali od vrata do vrata, od stuba do stuba, vikali su uprazne hodnike i udarali po zidovima i stepenicama ne bi li prenulione na gornjim spratovima ili u potkrovljima, ali uspeli su samo dauznemire pacovska gnezda, ptice i čopore podivljalih mačaka kojesu pokušavale da pronađu još nešto za hranu u toj mrtvačnici.

Konačno je Anais, koji se kroz veći deo grada kretao s krova nakrov, sišao i stao nasred ulice pred unutrašnjim zidom koji se pružaopod pravim uglom u odnosu na ostale zgrade, tako da je delioSpoljni prsten od mračnih ulica iza njega. Crna kapija od kovanoggvožđa u obliku džinovske ključaonice bila je odlomljena od šarki,metal izuvijan divljom žestinom. Anais se presamiti, dahćući odnapora i osujećenosti.

„Ovde sigurno počinje Unutrašnji prsten’, reče on izmeđuudisaja. „Ti bi da uđeš tamo, Hektore, zar ne?”

„Da.”Anais uzdahnu. „Naravno. Džabe sam trošio dragoceni vazduh

što sam uopšte pitao. Budi toliko dobar pa mi daj trenutak da dođemdo daha. Postajem previše star za ove besmislice.”

Hektor oćuta. Šta bih samo dao kad bi ti imao priliku da ostariš,Anaise, pomisli.

„Sunce zalazi”, reče Kanta zaklonivši oči dugoprstom šakom,zagledana u gotovo neprobojnu izmaglicu „Još dva sata i nestaće izahorizonta.”

„Tako je; dakle, još najviše trideset minuta traganja”, reče Hektorklimnuvši glavom Džarmonu da otvori izobličeni portal. „I držimo seovde skupa. Ovo je, u svoje doba, bila veoma gadna enklava,najbliže mesto Tamnici podzemlja na ovom Ostrvu; bolje da nenapravimo pogrešan korak.”

Brzo se provukoše kroz portal, izbegavajući nazubljeni metal, iprvi put u životu stupiše na ulice Unutrašnjeg prstena.

Bilo je to zapanjujuće dosadno.Zgrade na mestu koje je svojevremeno bilo jedno od

najmračnijih kutaka na svetu nisu bile nimalo drugačije od onih uSpoljnom prstenu, pa čak ni u naseljenijim delovima zapadnih

zemalja, kad smo već kod toga. Ulice su tu bile, ako je to uopštemoguće, još tiše nego u spoljnom svetu, još lišenije svega vrednogšto je moglo biti ostavljeno. Zgrade su stajale, netaknute, i izgledalesu krajnje obično, poput zgrada u rezidencijalnoj oblasti Kingstona.Jedina primetna razlika bila je njihova međusobna blizina; kao da suse borile za prostor, tiskajući se na uskim ulicama. Užad susporadično visila s prozora i povezivala ulice čvrsto i u vazduhuiznad tla.

Hektor povuče krilo vrata koje je visilo s jedine preostale šarke izaviri u unutrašnjost oronule prodavnice.

„Moj otac je često išao ovim ulicama”, razmišljao je naglas.„Rekao je da se nad celim ovim mestom nadvija tama, da se oseća usamom vazduhu. To je sigurno bilo svojstveno zloglasnomovdašnjem življu; izgleda da su tu tamu poneli sa sobom kad suotišli.”

„Dobro”, promrmlja Džarmon. „Možda im je ona zaprečila put namoru, pa su potonuli bez traga i glasa.”

Pročešljali su svaku ulicu, svaki sokak, dozivajući na smenu kaoi u Spoljnom prstenu, ali u ovom manjem, skučenijem deluZabravljenog Grada reči im je gutala gladna tišina koja je tu vladala.

Na jednom ćošku, na pola puta, Kanta je stala i skrenula udrugu ulicu; ostali su pošli za njom pored grupe tamnih građevina domesta gde se činilo da jedna nedostaje. Na njenom mestu stajala jesiva rupa puna hladnog pepela među inače netaknutim zgradama,kao ispali zub u turobnom osmehu.

Kitanka nakrivi glavu prema vetru i udahnu.„Trovači”, reče ona. Bila je to jedina građevina u Unutrašnjem

prstenu koja je sravnjena sa zemljom.„Poneli su sa sobom i svoje tajne”, reče Anais.„Hektore, ovde nema nikoga”, doviknu Džarmon nestrpljivo dalje

niz ulicu, prigušenim glasom. „Možemo li sad da idemo odavde?Pretražili smo tako da ni Bog Jedini i Posvemašnji ne bi mogao boljeda zahteva; hajdemo odavde pre nego što odapnemo neku zamku iliotkrijemo neki drugi znak prezira ostavljen za snage Njegovogveličanstva.”

Hektor se obazre po pustim ulicama, praznim zgradama, nemimsvedocima postupaka koji bi prkosili opisu sve i da je njihovokamenje umelo da govori. Još jedna riznica misterije odlazi uletopise Vremena, pomisli on zbunjeno, a onda se okrenu ostalimakoji su ga napregnuto posmatrali dalje niz ulicu.

„Da”, reče on konačno. „Dovoljno smo tragali. Krenimo.”Drugi čamac se pripremao za polazak kada su se Hektor i ostali

vratili na dok u luci Kingstona.Sevirim mahnu krmanošu da sačeka i potrča uz dok, zagledajući

iza prijatelja u izmaglicu.„Ima li još koga?”„Nikoga”, reče Hektor bezizražajno. „Grad je pust.”Kapetan Jahača oluje žurno istupi iz magle.„Nismo napunili ni dve petine tovarnog prostora”, reče smrknuto.

„Nije valjda da su ovo svi?”„Plašim se da jesu.”„Teško da je vredelo rizika, truda”, promrmlja Petaris Flint.

„Dvadesetak bednih ljudskih pacova – zbog toga smo rizikovali dabudemo skuvani i rascepljeni?”

Pod sve slabijom svetlošću zalazećeg sunca Hektoru se smrknučelo.

„Ako izbaviš makar jednu dušu, vredelo je truda”, reče onogorčeno. „Da sam samo ja imao priliku da to uradim. Pođite na svojbrod, kapetane, i razvijte jedra. Pohitajte kući onima koje volite,zajedno sa svojim ljudskim tovarom. Idite s ovog mesta dok jošmožete.”

Kapetan žustro klimnu glavom. „Vrlo dobro. Ukrcajte se, onda,ser Hektore, pa da zaplovimo za Ledenpolja.”

Pet pari očiju zurilo je skamenjeno u njega kroz izmaglicu.„Pogrešno ste razumeli”, reče Anais konačno posle jednog

dugog neprijatnog trenutka. „Mi ne idemo.”„Ja sam se zakleo da ostanem ovde”, prekinu ga Hektor

mahnuvši mu da zaćuti. „Na zapovest mog kralja i gospodara,

moram ostati da čuvam red u poslednjim danima, i održim naslednired.”

„Bezumlje!”, huknu Flint. „Kralja više nema, ser Hektore;egzodus je prošao, i to uspešno. Nije više ostalo šta da se čuva. Vaškralj svakako nije mislio da ostanete tu do smrti, pošto vam jedužnost potpuno ispunjena! Ukrcajte se.”

„Zahvaljujem, ali ne mogu.”„Po kraljevoj komandi?”„Po kraljevoj komandi, da.”„Onda je vaš kralj bio budala”, reče kapetan s prezirom. „Ako

nije preostalo ništa za čuvanje, zašto bi jedan suveren osudio dobreljude na sigurnu smrt dok ne čuvaju ništa? Kakav bi čovek, kakav bikralj to uradio?”

„Moj kralj”, zareža Džarmon, čije su oči plamtele besom dok selaktovima probijao između Anaisa i Hektora da bi zastao na dlaku odkapetanovog lica. „Naš kralj. Bilo bi vam pametnije da ga neolajavate ako nećete i sami da se suočite sa sigurnom smrću.”

„Pomislite na svoju porodicu, čoveče”, reče kapetan sočajanjem, ne obrativši pažnju na starog gardistu i okrenuvši se jošjednom prema Hektoru.

Hektor se nagnu bliže. „I mislim, sa svakim dahom”, rečepovukavši blago Džarmona natrag. „Ali zakleo sam se svom kralju, aoni” – on klimnu prema ostalih četvoro – „oni su se zakleli meni.Zahvaljujem vam za vašu brigu, kapetane Flinte, i za vaš junački trudu korist preostalog stanovništva ove zemlje. Sa vama će ipak krenutisamo jedan od nas.” Kapetan trepnu; napetost koja je strujalavazduhom, snažna poput čeličnih obruča, nestala je da bi jezamenila preneraženost dok je ostalih četvoro iskosa gledalo jedno udrugo, zbunjenog lica.

Hektor se okrenu i dade znak svojoj pratnji, klimnuvši glavomniz pristanište. Zajedno se vratiše do polovine doka, vrteći glavom,zgledajući se zbunjeno, sve dok Hektor nije stao dovoljno daleko dakapetan ne može da ih čuje i pokazao kroz izmaglicu prema obali,gde se uzdizala tamna humka od džakova s peskom.

„Kanta, Džarmone, produžite dalje”, reče on tiho. „I ti, Anaise.”„Ja?”, viknu Sevirim, previše uzrujan da bi obuzdao reči koje su

mu navrle na usne. „Mene teraš? Ne, Hektore. Ja neću poći.”Hektor ponovo pokaza zbunjenim prijateljima da se udalje od

pristaništa.„Da, Sevirime”, reče tiho, spustivši ruku Sevirimu na mišicu.

Mladi vojnik je ljutito strese sa sebe. „Da, poći ćeš.”„Zašto? Zar je moja odanost prema tebi bila manja od njihove?

Zar sam te obeščastio, izneverio te...”„Nikad”, prekinu ga Hektor uzevši ga ponovo za mišicu.

„Saslušaj me, Sevirime; vremena nema i moram biti škrt na rečima,tako da njihovo značenje ne bude razvodnjeno. Nema tog čovekakoji bi mogao tražiti odanijeg družbenika i boljeg prijatelja nego što siti bio meni, ostalima – ovoj zemlji na umoru. Ali sada treba da pođešs kapetanom i čuvaš izbeglice, i da se postaraš da ne buduraspoloženi za kavgu.” Nehotice se trže od bola koji se pojavio nalicu njegovog prijatelja.

„Hoću da ostanem ovde, Hektore.”Hektor uzdahnu. „Pa, ti si onda jedini od nas koji to želi,

Sevirime. Ja ne želim – ali ono što ja želim nije važno. Niti ono štoželiš ti. Obojica smo zatočenici onoga što se mora uraditi premaodluci onog koji nam zapoveda.” Glas mu je omekšao. „Ti izvršavašisto kraljevo naređenje koje i mi ostali: ‘Čuvajte moj narod uposlednjim danima’. Te odrpane izbeglice – oni su kraljevi podanicikoliko i ti ili ja. Potrebna im je naša zaštita. Vodi ih odavde, Sevirime.Vodi ih na bezbedno.”

Sevirim obori oči, nesposoban da sačuva mirno držanje.„Zapovedaš mi da uradim ovo protivno mojoj volji i mom zavetu?”,reče on, zagrckujući se od jada.

„Samo ako me primoraš na to”, odgovori Hektor blago. „Radije,molim te da uradiš ovo za mene, kao moj prijatelj i brat. Zakleo si seda ćeš ostati uz mene, pomoći mi u izvršavanju onoga što mi jenaređeno da uradim. Ako pođeš ovim brodom, pomoći ćeš mimnogo više nego ako ostaneš.”

Jedan dug trenutak Sevirim je nastavio da zuri u trule daskepristaništa, osluškujući zapljuskivanje talasa pod izmaglicom. Ondakonačno klimnu glavom.

Hektor tada i sam klimnu prema trojci koja je stajala nadokovima i okrenu se da pođe sa Sevirimom do kraja prištaništa.Anais podiže ruku; Sevirim malodušno podiže ruku da mu odgovori.Džarmon pognu glavu, pa se okrenu. Samo je Kanta ostalanepomično, zureći prodorno kroz maglu, bezizražajnog lica.

„Napuštam ih, i tebe”, promrmlja Sevirim dok su se vraćaliprema mestu gde su čekali čamci i kapetan broda. „Možda ću živeti,ali ti me osuđuješ na život kukavice.”

Hektor naglo stade, uhvati Sevirima za ruku i grubo ga zaustavi.„Proklet ti bio jezik ako samo još jednom istrtljaš nešto tome

nalik”, reče oštro. „I prokleta ti bila glava ako veruješ u to. Ono što jaod tebe tražim zahteva više hrabrosti nego da ostaneš, Sevirime;tražim od tebe da živiš. Umreti je lako; svaka budala to može – životje ono što zahteva hrabrost. A sad marš na taj prokleti brod, daobaviš svoju dužnost prema kralju, meni i sebi samom.”

Trenutak kasnije, Sevirim pogleda Hektora u oči. „Zašto ja?”,upita tiho. „Idem, Hektore, ali samo želim da znam zašto si odabraomene, a ne Anaisa, Džarmona ili Kantu.”

Hektor ispusti dah. „Zato što ti nikada nisi zaista poverovao daćeš umreti, Sevirime. Za razliku od nas ostalih, ti si se neprestanonadao da će Ostrvo biti pošteđeno, da smrt nije neizbežna – amožda je upravo znak Boga, Jedinog i Posvemašnjeg, to što za tebezaista nije.”

Sevirim je nastavio dugo da zuri u njega, a onda konačnoklimnu glavom, s prihvatanjem u očima.

„Pronaći ću Talteju i tvoju decu, Hektore, i čuvaću ih dok umojim grudima bude daha.”

Hektor ga zagrli. „Hvala ti, prijatelju. Reci Talteji da su mi oni umislima ostali sve do kraja, i šta se ovde dogodilo. Sve, Sevirime,reci joj sve; ne štedi je. Ona je jača od svih nas.” Stegnuo ga je jače.„Reći ću ti ovo, Sevirime, a to nisam rekao, niti ću reći, nikom

drugom.” Prignuo se bliže i šapnuo prijatelju u uho: „Niko od nas nebi trebalo da bude primoran da ostane.”

Nesposoban da nađe reči, Sevirim ponovo klimnu glavom.Pošli su do kraja pristaništa, obavijeni neprozirnim isparenjima.

Kapetanova senka još je nepomično čekala. Hektor je gledao kakokrmanoš podiže fenjer na pramcu čamca da osvetli Sevirimu put, aonda poslednji put diže ruku na pozdrav.

U maglenom sjaju fenjera sa čamca, Sevirim uzvrati podižućiruku.

Hektor je zurio, trudeći se da mu oči ne izgube fokus, sve doksenka nije skliznula u morsku izmaglicu, a onda se ponovo okrenuokapetanu.

„Hvala vam”, reče on.„Je li to, dakle, sve?”, reče Petaris Flint sa žaljenjem u glasu.

„Ne mogu vas naterati da se predomislite, ser Hektore?”„To je sve”, odgovori Hektor. „Možete li povesti i nekoliko konja

iz štale? I ti konji su svojim životom služili kralju; ako imate za njihmesta, veoma bih rado gledao kako ih spasavate.”

Flint tupo klimnu glavom. „Kakav besmislen gubitak”, promrmljaon. „Šačica ljudskih pacova, malo konja mršavih poput kostura, ijedan vojnik, dok dobri ljudi ostaju da se suoče sa propašću. Molimvas da prenesete izvinjenje svom postarijem prijatelju, ser Hektore,za to što sam ga uvredio; svaki kralj koji nadahnjuje takvu odanost ilojalnost u tako očigledno iskrenim ljudima mora da je uistinu bioveliki kralj.”

Hektor ravnomerno ispusti dah. „Bio je naš kralj”, rečejednostavno.

„Razumem”, reče Flint. Osvrnuo se ka suncu na zalasku. „Nekavaši ljudi sakupe te životinje i ukrcaju ih u čamce – možemo samojoš jednom da dođemo na obalu pre nego što isplovimo.” Kapetan sepripremi da uđe u najbliži od preostalih pet čamaca.

Hektor ga zaustavi. „Ustanovio sam da svaki život koji spasempomalo spasava moj”, reče on dok se rukovao sa sagovornikom.„Hvala vam što ste mi ovako pomogli, kapetane Flinte.”

Kapetan klimnu glavom. „Žao mi je što neću imati priliku da vasduže poznajem, ser Hektore”, reče. Onda stupi u čamac, viknuposadi naređenja i nestade u gladnoj magli.

Dok je sunce tonulo iza horizonta, preostalih četvorokompanjona stajalo je na bedemima od džakova s peskom;posmatrali su kako se tamne katarke Jahača oluje stapaju sasumrakom iza teške izmaglice, osluškujući nadiranje talasa izavijanje morskog vetra.

„Onda je to – to”, reče Džarmon konačno kad je pao mrak,prognavši poslednju svetlost s neba.

Ostali su oćutali. Anais je sišao sa zida od džakova s peskom,dodao Džarmonu zapaljenu granu i otrčao do kraja pristaništa, takoda ga je progutala magla. Kada je došao do ivice, zagledao se utamu, ali ništa nije video.

„Zbogom, Sevirime”, viknu on u vetar. „Pripazi na led!”Hektor takođe siđe sa džakova. „Pretpostavljam da bi trebalo

možda sat vremena popravljamo džakove”, reče otirući pesak s ruku.„Platna odavno više nema, ali možemo nastaviti da ašovima kopamoi slažemo oko osnove...” Reči mu stadoše u grlu kad mu se očizaustaviše na dve senke što su lebdele na rubu tame iza njih.

Neka žena je stajala na drugom kraju mola koji je obilazio okograda i stezala ostatke odrpanog šala oko mršavih ramena. Višeutvara nego ljudsko biće, nije progovarala, samo je zurila u maglupraznim očima.

Kraj nje je bilo neko dete, dečak, kako se činilo, duge kose isitan, još dovoljno mali da ga ona drži za ruku, premda je stajaosam. Kao i majci, oči su mu bile krupne i izgledale su tamne u svetluzapaljene grane, ali za razliku od nje, on je u tim očima još imaotragove života.

Vatra načas blesnu jače kad je Džarmonu ruka zadrhtala.„O, ne”, promrmlja on. „Ne.”Za trenutak se na ivici mola čulo samo sveprisutno zavijanje

vetra. Raštrkane kapi ledene kiše šibale su po napuštenom doku,

peckale pri padu. Tada se Hektor okrenu ostalima, ljutito sklanjajućikosu s očiju.

„Džarmone, Kanta – nađite mi čamac. Ovde mora da je ostalojoš nešto, čun sa veslima, ribarska brodica, nešto...”

„Hektore...”, reče Anais tiho.„Daj mi tu granu”, reče Hektor mahnito mašući Džarmonu. „Brzo

ću odveslati s njima. S broda će videti svetlost...”„Prestani, Hektore”, reče Anais odlučnije.Oči mladog viteza jarko su sijale očajanjem u senkama vatre.„Zaboga, nađite mi prokleti čamac... „„Prekini”, reče Kanta. Glas joj se probi kroz vetar. Ostali se

okrenuše i ugledaše njeno ravnodušno lice, oči sjajne od saučešćaili, verovatnije, od potočića hladne vode koji su joj se sada upornoslivali niz trepavice. „Skloni ih sa kiše.”

Kompanjoni su nemo posmatrali svog vođu, napregnuto, neprimećujući da su im odeća i glave najednom sasvim mokre. Hektorse savi u struku i spusti ruke na kolena, kao da je najednom ostaobez vazduha. Ostao je tako jedan dug trenutak, a onda klimnuoglavom, gutajući vazduh.

„Sklonićemo se u štalu dok ne prođe oluja”, reče Anais stisnuvšiHektoru rame dok je prolazio kraj njega prema ženi i detetu. „To jejedina preostala zgrada s dobrim delom krova.”

Hektor klimnu glavom, i dalje presamićen.„Povešćemo ih da sa nama provedu noć u krčmi na raskršću”,

reče,on kada je ponovo mogao da progovori.Žena se nije pomerala dok je Anais prilazio, ali detetu su se oči

raširile od straha i on je jurnuo iza nje. Liringlaski vojnik stade, pa seokrenu ostalima.

„Hektore, bolje da se ti ovim pozabaviš”, reče glasombezizražajnim na vetru. „Mislim da nikada ranije nije video nekogpripadnika moje vrste.”

Hektor se uspravi, otrese kišu sa ramena i glave.„I ja sam delom Liringlas, Anaise.”

Anais nestrpljivo odmahnu. „Da, ali više ličiš na čoveka, zato štoto jesi. Dođi ovamo.”

Hektor duboko uzdahnu, pa brzo priđe do Anaisa. „Pođite snama”, reče ženi, ali ona kao da ga nije čula; da nije stajalauspravno, poverovao bi da je život već napustio njeno telo. On čučnui pruži ruku detetu.

„Pođi sa mnom”, reče istim tonom kojim je umeo da nagovarasvog sina, starijeg od ovog deteta tek možda godinu dana.„Povešćemo te na suvo.”

Dete je zurilo iza ženinih leđa, dok mu je voda kapala iz kose.Hektor ga pozva rukom sebi. „Dođi”, ponovi.

Dečak je razmišljao još trenutak, a onda uzeo ženu za ruku ipoveo je, dok je ona još stezala svoj sada natopljeni šal, premamestu na kom su stajali muškarci.

Sa šištanjem, upaljena grana u Džarmonovoj ruci ugasi se nakiši.

Dete je spavalo sve do raskršća, naslonjeno na Hektora, sedeći prednjim u sedlu. Žena, koja je jahala iza Anaisa, takođe je spavala, ili jemakar tako izgledalo; prazne oči su joj bile i dalje otvorene, staklastei bez žiže, ali disanje joj je poprimilo ravnomerniji ritam posle oko dvakilometra.

Niko nije progovorio ni reč sve vreme koje je šestoro ljudiprovelo zgureno u štali. Uporni pljusak brzo je ustupio mestorazgoropađenoj oluji, burnoj i vrlo kišnoj; kiša je pljuštala tako da jetresla ono što je ostalo od krova štale i kuljala u malim vodopadimakroz otvore.

„Pa, makar su se konji izvukli”, napomenu Džarmon kiselo,pomerivši se da izbegne novo prokišnjavanje.

„Treba biti zahvalan za to”, rekao je Anais. Hektor je oćutao.Kada je najgori bes oluje protutnjao, ostavivši velike oblake

izmaglice pri hladnom tlu, putnici su pošli putem na istok izKingstona, kroz polomljene gradske slavoluke koji su nekada bili

arhitektonsko čudo, ali su sada ležali u komadima na drumu. Pomraku uništenje nije bilo toliko očigledno kao po danu, i kada je gradostao iza njih, bilo je malo naznaka da nešto nije u redu sa svetom utoj kišnoj noći. Konji su lako kaskali po blatnjavom drumu, naizgledživahniji, možda s olakšanjem zbog toga što su daleko od lomačapročišćenja i ponovo napolju u hladnoj izmaglici na prostranimpoljima.

Posle jednog sata jahanja, stigli su do raskršća gde je stajalalegendarna krčma, napuštena i lišena najvećeg dela nameštaja.Krčma Raskršće bila je istorijski značajnija od svake drugegrađevine; bilo je to kritično sastajalište i utočište na blagoslovenojzemlji u Serenskom ratu pre dva veka, pa čak i posle toga, čuvenopo svojoj gostoprimljivosti, bezbednosti i ogromnom kamenomognjištu gde se vatra nikada nije gasila. Sada je krčma bila tamna,prazna kao ženine oči. Nekada pozlaćena vrata sa zlatnim grifonom,koji je navodno bio talisman zahvaljujući kojem je krčma ostalanetaknuta čak i u doba kad je neprijatelj zaposeo zapadne zemlje,sada više nisu bila tamo, pošto su ih odneli preko mora s Prvomflotom. Ulaz u krčmu zjapio je kao otvor mračne pećine.

Gostoprimstvo krčme možda je prirodno zračilo sa tog mesta,pošto je ona i dalje stajala tamo, makar i tako, kao ljuštura. Bilo je tonjihovo omiljeno odmorište, mirno pribežište, pa makar i bezkrčmara, šankera, kućnih duhova i bez vrata.

Džarmon je sjahao, zapalio jednu granu i ušao da izvidi i uverise da se tu ništa nije uselilo otkad su poslednji put dolazili. Dok je onbrzo proveravao praznu krčmu i sobe, Kanta je pomagala Hektoru iAnaisu da spuste s konja svoj ljudski tovar.

„Odakle su oni došli?”, upita Hektor dok ga je dečak pospanogrlio mršavim rukama oko vrata.

„Sa pijace, opkladio bih se”, reče Anais pomažući ženi da sespusti iz sedla.

„Kako su nam samo promakli?”Njegov prijatelj slegnu ramenima. „Ne znam baš jesu li. Možda

su došli iz zemlje istočno od Velike reke, ili iz nekog sela na samoj

reci. Ne možemo svakoga spasti, Hektore, premda ti vrlo upornopokušavaš. To sada već svakako znaš.”

Hektor blago pređe rukom preko leđa usnulog dečaka,pomislivši na jedno drugo dete nalik njemu. „Znam, Anaise.”

Kanta se zaputi u tamu; obojica su primetila da se udaljila, alinisu komentarisali. Navikli su se na njene noćne nestanke kada jeodlazila da se sjedini, kao i svi pripadnici njene rase, s vetrom.

„Unutra je sve čisto”, doviknu Džarmon iz krčme u kojoj jepalacala svetlost.

„Dobro. Upali vatru, Džarmone. Anaise, siđi do skladišta i donesinamirnice ako je nešto preostalo.” Stupivši kroz mračni otvor, on uđeu hladnu krčmu.

Anais, koji je išao za njim, klimnu glavom. „Trebalo bi da ihbude, osim ako štetočine nisu došle do njih. Sevirim je tamo doleostavio veliku zalihu.” Poveo je ženu unutra, a onda joj pustio ruku is tihim smehom otišao ka stepeništu što se spuštalo do skrivenogprolaza u kom su čuvali hranu. Okrenuo se u mraku na stepenicama,i srebrne oči mu zsvetlucaše. „Sećaš se kako je govorio da nemasmisla preživeti kataklizmu samo da bi čovek umro od gladi?”

Hektor mu uzvrati osmejkom. „Da.”„Dobro si učinio kad si ga poslao sa Jahačem oluje, Hektore”,

doviknu Anais preko ramena dok je silazio niz stepenice.„Drago mi je što tako misliš, Anaise”, reče Hektor.„Da”, saglasi se Džarmon kiselo kada je dunuo u varnice da

razgori plamen na ognjištu. „Sad makar možemo da pomremo namiru.”

Dečak se probudio kad su mu pipci dima sa mirisom šunke usebi došli do nozdrva; kada se Kanta vratila, halapljivo je jeo podtreperavom svetlošću vatre.

Anais prestade da žvaće dovoljno dugo da bi je ćušnuo.„Pa, Kanta, šta vetar večeras ima da kaže?”, upita on šaljivo,

gurnuvši joj bliže tanjir koji su sačuvali za nju preko debelog stola.Sačekao je taj sažižući pogled u kojem je on jedini iz grupe uživao.

„Mnogo toga”, odgovori Kanta ravnim glasom, bacivši prsluk krajognjišta da se suši, pa sede kraj njega. „Ali ništa nije jasno.”

Tri muškarca prikovaše oči za nju kad je uzela tanjir i prionulana obed. Čekali su u zamišljenoj, gotovo napetoj tišini, ali Kitanka jesamo dovršila večeru i otpila veliki gutljaj Sevirimove omiljenejabukovače.

Dugo se u krčmi koja je sad podsećala na pećinu čulo samopucketanje vatre. Konačno Hektor dade dečaku večeru koju njegovamajka nije ni pipnula i bez reči mu pokaza da je natera da jede.

„Kanta”, reče on, zagledan u ženu koja je uzela komad tvrdogsira sa tanjira i zagledala se u njega držeći ga u ruci, „šta kažuvetrovi?”

Pošto je bila s leđa obasjana vatrom s ognjišta, Kantine oči subile crnje od mraka oko njih. Kestenjasta koža na njenom mršavomlicu svetlucala je narandžastom nijansom u odbijenom svetluplamenova.

„Nešto dolazi”, reče ona jednostavno.„Šta?”, upita Džarmon. „Šta dolazi?”Kanta odmahnu glavom. „Kad vetrovi govore, obično govore kao

jedan”, reče ona razgovetno svojim promuklim glasom.Onda se on promeni, zagrebavši im po ušima. U njemu je bilo

zavijanja mnoštva jednoličnih glasova, kakofonija krikova koji su sepovremeno uzdizali i spuštali u nesaglasju.

„Sada to ne rade”, reče ona raštimovanim zvucima vetra.„Stenju mahnito, kao da su užasnuti. Ono što govore je kao vrtlog;nejasno. Ali šta god da dolazi, vetrovi se toga plaše.”

Muškarci se zgledaše. U Kantinom glasu čuli su zavijanjemorskih vetrova, tutnjavu grmljavine, košmarnu kadencu uništenjadok bura svojim naletima ruši zgrade. Zvučalo je to gotovo kao bitka,zbrka, vika, potpuna izgubljenost u besnilu rata. Vetar jepredskazivao nešto opasno, ali ne i neočekivano.

Anais je svejedno želeo da to bude naglas izgovoreno.„Dakle, šta onda ti misliš da dolazi?”, upita on.„Kraj”, reče Kanta.

Pošto je postojana vatra u ognjištu proterala hladnoću iz velikihpraznih soba krčme, putnici su jedno po jedno počeli da tonu u san.Najpre Džarmon; pošto je ceo svoj vek proveo u kraljevoj gardi,naučio je podjednako da danima neprekidno ostane budan i naoprezu, i da se odmara istog trena kad mu se prilika za odmorukaže. Njegova prostirka za spavanje ležala je iza nekadašnjegkrčmarevog šanka, iz obzira prema ostalima; Anais se jednompožalio da mu se od Džarmonovog gromoglasnog hrkanja luk krivi, ana maču hvata rđa.

Žena, koja još nije odgovorila niti jednom jedinom rečju,obeznanila se ubrzo posle Džarmona. Dečak je veselo odigrao sAnaisom partiju piljaka i proveo više od jednog sata u Hektorovomkrilu dok su njih dvojica na smenu pravili lutke od senki na zidu, usvetlu vatre, pre nego što se konačno sklupčao kraj majke podHektorovim ogrtačem.

Kanta je na kraju zauzela svoje mesto u blizini otvorenih vrata,gde je vetar mogao da je obliva dok spava, tako da je u neku rukustražarila, premda su bili slabi izgledi da bi razbojnici preostali u ovojzemlji osuđenoj na propast prišli krčmi. Njen ugled utočišta za dobroi bastiona onih koji to dobro brane nadživeo je i evakuaciju,nastavivši da traje i u ovo pozno doba.

Pošto su ostali zaspali, dvojica prijatelja iz detinjstva dodavalasu jedan drugome mešinu s vinom i razmišljala u druželjubivoj ćutnji.Konačno, Anais podiže pogled prema Hektoru, koji je zamišljenozurio u vatru, i nagnu se napred, srebrnih očiju bistrih ali ozbiljnih.

„Znači, devojčica”, reče tiho.Hektor klimnu glavom.„Bliznakinje su sigurno zadovoljne zbog toga”, reče Anais

misleći na svoje kćerke. „Bile su malo razočarane kad se ispostaviloda je tvoj Ejdan dečak.”

„Njih troje su se svejedno sasvim lepo igrali zajedno”, rečeHektor, zavali se i prekrsti noge na kamenju ognjišta.

„Utešno mi je što znam da je naše prijateljstvo prešlo na novopokolenje.”

„Kako joj je ime? Flint reče da ti to znaš.”

Hektor ponovo klimnu glavom. „Dogovorili smo se za slučaj dase rodi devojčica da joj ime bude Elsinor, a Talteja svakako nijepomislila, pošto ju je videla, da je to ime neprikladno za nju.”

Anais ponovo otpi iz mešine s vinom.„Lepo, imenjakinja”, reče on podigavši mešinu u komičnoj

zdravici prema vatri. „Elsinor od Divlje ruže. Dobar serenski uzor.”„Da, ali ime nismo odabrali samo zbog toga”, reče Hektor,

zagledan u plamenove koji su plesali i treperili nad blistavim žarom ustarom ognjištu. „Ženka zmaja koja je u svoju zemlju pustila kralja iizbeglice...”

„Ah, naravno, Elinsinos, da? Nadenuo si svojoj kćeri to ime unjenu čast.”

„Uz pomoć liringlaskog Imenitelja. Dali smo detetu oba imenakoja smo odabrali, i muško i žensko, tako da se moglo imenovati prerođenja.”

Anais se nasmeja. „Zar si očekivao da će ženka zmaja oklevatida je pojede ako joj daš ime slično njenom?”

Iz Hektorovih očiju nestade toplina i on se okrenu da posmatrauvijanje i koprcanje senki u tami iza njih. Zurio je u tamno Kantinoobličje, usnulo na golom pragu, a onda pogledao prema mestu gdesu spavali dete i njegova mati. Nije video Džarmona, ali prodornohrkanje koje se dizalo i spuštalo u ravnomernom ritmu, gotovo kaomarševski korak, ukazivalo je na to da on i dalje mirno spava.

„Priznajem da je saznanje o tome da su moj otac i Druga flotamorali da skrenu u Manosu za mene bilo ohrabrujuća vest”, reče onkonačno. „Manosa je udaljena čitav okean od Zemlje zmajeva; to jestara civilizacija sa zdravim pomorstvom, vojskom, trgovinom – svesu to znaci koji ukazuju na stabilnost. To što sam ih prepustionjegovoj brizi kada smo svi bili u uverenju da će oni na kraju doći uneistražene zemlje daleko od poznatog sveta, zemlje kojima vladadrevni zmaj o čijem je gostoprimstvu govorio samo Meritin,verovatno je bilo najteže što sam ikada uradio. Sad makar znam daće biti bezbedni.”

„Sve dok ostanu u Manosi”, reče Anais ozbiljno. „Sve izbeglicesu se zaklele na vernost kralju na rogu prilikom ukrcavanja, sećaš se

toga? Imaju obavezu da dođu ako se rog ikada oglasi, i ta obavezaprelazi s kolena na koleno. Ako Gvilijam pozove, oni neće imatiizbora do da ponovo zaplove prema Zemlji zmajeva.” On primeti dasu ramena njegovog prijatelja malo klonula. „Trebalo bi ipak da tehrabri što Meritin smatra da je to mesto bezbedan raj izobilja. Kadaje on pošao sa ostalim kraljevim istraživačima da pronađe mesto nakoje bi naš narod mogao da se odseli, niko još nije bio zašao uZemlje zmajeva i poživeo da o tome pripoveda. Pošto je on bio jediniGvilijamov istraživač koji se vratio, i to sa velikodušnom ponudom zapribežište, pretpostavljam da zna o čemu govori.”

„Ko zna?”, reče Hektor tupo. „Ko zna je li iko od njih uopšteuspeo da stigne do Zemlje zmajeva? Flint je rekao da nije bilonikakvih vesti ni od Prve ni od Treće flote. Ko zna? Ali Bog, Jedini iPosvemašnji, podario nam je slatku nagradu u našim poslednjimdanima. Makar znamo da su naše porodice na bezbednom, uManosi. Kada su polazili, nisam očekivao da ikada čujem išta novo onjima. A sada, kako to Džarmon često voli da kaže, mogu mirno daumrem.”

Anais se diže od ognjišta i lenjo protegnu. „Da, ali najverovatnijene večeras”, reče on. „Kakvi su sada planovi, Hektore? Postoji liikakav razlog da se vratimo našem redovnom obilasku? Ako to, kaošto Kanta misli, nailazi kraj, zašto da ga ne dočekamo ovde? Imamokrov nad glavom, hrane, drva za vatru i, iznad svega, piva. Čini mi seda je ovo dobro mesto da čovek na njemu provede svoje poslednjedane.”

„Da”, saglasi se Hektor. „Mislim da u tome ima mudrosti, premdapodozrevam da je tvoja ljubav prema dobrom pivu i te kako uticalana taj predlog.” On pogleda u ženu i dečaka. „Bila bi ludost pokušatida s njima izjašemo u redovni obilazak. Žena je leš na nogama, nemože sama da se brine o detetu. Nema razloga da njima, baš kao isebi, ne olakšamo poslednje trenutke što više možemo.” Razvio jesvoje ćebe za logorovanje i položio ga ispred ognjišta za spavanje,pa se opružio na njemu.

„Osim toga, dovoljno smo blizu grada da dnevno odradimo podve smene sa džakovima.”

Anais zastenja i okrenu se prema vatri.

I tako su ostali, umotani u snove o Drvetu Sveta i o licima kojanikada više neće videti, mirno usnuli ispred žara, sve dok taj mir nijeprekinuo oštar metalni zvuk kada je Kanta isukala mač.

Jednim glatkim pokretom, koji nipošto nije svedočio o njenimgodinama, drevna kitanska bojovnica ustade, isuka mač i pređepreko praga krčme napolje, gde je praskozorje podarilo dimno sivilonebu, označavajući da nailazi jutro.

„Stoj i pokaži se”, doviknu ona oštro u tminu.Muškarci se obreše iza nje tek trenutak kasnije. Zagledaše se

kroz vrata, s oružjem u rukama kao i ona, pretražujući polumrak nebi li pronašli izvor zvuka koji joj je privukao pažnju.

Na raskršću je stajao konj i iscrpljeno poigravao u mestu. Nanjemu je bio jahač, presamićen od napora, i borio se da ostane usedlu.

„Pomozite mi”, začu se starački glas. „Ja sam Bran, iz sela SuviZaton sa severne obale, kod Kirlan de la Mara. Tražim kraljevevojnike.”

„Džarmone, donesi mi fenjer”, naredi Hektor.Istupio je na hladan sivi vazduh, gledajući pozorno kako jahač

klizi s konja, nesigurno korača, a onda pada nasred druma. Kada jejahač pao, konj je ustuknuo nekoliko koraka od njega, što je Hektorprotumačio kao znak loše obuke ili nedostatka jahačeve umešnosti.Čim mu se fenjer našao u ruci, pokazao je Anaisu da sačeka sdečakom i ženom, a onda pozvao Kantu i Džarmona da pođu s njim.

„Šta hoćeš?”, doviknu on dok je prilazio.„Ja... tražim kraljeve... vojnike”, zašišta starac ponovo. Hektor

podiže fenjer da bolje osvetli čoveka na raskrsnici. Pripadao jeljudskoj vrsti, koliko se moglo razabrati u senkama, i bio je star, belakosa mu je visila oko zbrčkanog lica poput suvog lišća koje visi susnulog drveta.

„Ja sam Hektor Monodijere, u službi Njegovog veličanstvaGvilijama, uzvišenog kralja Serendera. Šta tražiš od mene?”

„Pomoć, viteže”, zakrklja čovek, odmahnuvši rukom predčuturicom sa vodom koju mu je Džarmon pružio. „Usnulo Dete sebudi.”

„To dobro znam. Šta želiš da uradim u vezi s tim??U starčevim očima, zakrvavljenim od iscrpljenosti, bilo je

očajničke svetlosti vidljive čak i u sivo praskozorje. „Možda postojinačin da se to spreči – ili makar da se delimično osujeti plavljenjekoje će svakako posle toga uslediti.”

Tri kompanjona se zgledaše, a onda Džarmon pljunu na zemlju.„Ludilo”, promrmlja on dok je Hektor hvatao čoveka iza ramena i

pomagao mu da ustane. „Dojahao si čak sa severne obale da bi namto rekao? Zašto nisi pobegao sa ostalima na istočne visije ili uGornje teritorije?”

U svetlu fenjera mogli su bolje da razaberu crte čovekovog lica.Kao što su videli trenutak pre toga, bio je ljudsko biće, tamnih očiju istar, premda je ta starost najvećim delom poticala od teškog života usevernom podneblju, gde je obala stenovita, a talasi jaki, i samo oninajsnažnijeg srca i dalje oru uzburkane vode blizu ušća Velike reke.Bio je odeven kao ribar, u odrpane prnje od voštanog platna. Trulež iraspadanje zapahnuli su ih iz njegove odeće i daha, baš kao što jebio slučaj sa ostalim stanovnicima na koje su nailazili posle odlaskaflota; počelo je to sada da se hvata i za njihovu odeću i dah.Čovekov zadah je bio izuzetno jak, izmešan sa užeglim ribljimsmradom od života na moru, koji nikada nije mogao u potpunosti dase ispere s ribarevih šaka i odeće.

„Moj narod je star”, reče on. „Ono što tražite možda izgledajednostavno, i možda bi to i bilo za one mlađe, čilijih tela. Ali mi većvrlo dugo živimo kraj mora, ser Hektore. Slabi smo. Bekstvo bi bilotežak poduhvat i mnogi među nama to ne bi preživeli. Ako većBuđenje treba da odluči o našoj sudbini, mi smo spremni da gadočekamo.”

„Zašto si onda uopšte došao ovamo?”, upita Džarmon ljutito.„Ima drugih kao što ste vi širom ovog osuđenog ostrva – Liringlasa,Bolga, Bengarda, Gvada, ljudi – i svi su oni odlučili, iz sopstvenihrazloga, da se ne obaziru na kraljevu viziju i da ostanu ovde. Mi vam

sada ne možemo pomoći. Ponuđeno vam je da odete, svima. Odbiliste to. Već ste zapečatili sopstvenu sudbinu.”

„Mir, Džarmone”, reče Hektor tiho. Okrenuo se prema starcukoga je još držao ispod ruke. „Uđi i ugrej se. Imamo hrane i pića irado ćemo to podeliti s tobom.”

Starac odmahnu glavom. „Ne, ne, ser Hektore. Nema vremena.Morate mi pomoći... ja... ja verujem... da smo pronašli način...”

„Kanta, pozovi Anaisa”, reče Hektor. Sačekao je da liringlaskivojnik priđe dovoljno blizu da može da čuje, pa ponovo upita: „Šta bito želeo da uradim?”

Iz središta osvetljenog kruga oko fenjera, Bran pokaza u mrakprema jugoistoku, gde se svetlost pomaljala na horizontu.

„Idite u Elisijski zamak”, reče on, snažnijim glasom. „Znam dačuvate kraljev simbol – njegovo žezlo, ser Hektore. Ja... ono mi jepotrebno.”

Džarmonova ruka suknu i dograbi čoveka za košulju, odigavšiga sa zemlje gotovo bez ikakvog otpora.

„Drski psu”, zareža on starcu u lice jedva obuzdavajući bes.„Stojimo na rubu smrti ove zemlje; dali smo sve što smo imali dabismo ostali s imbecilima i nevernicima koji su radije izabrali smrtumesto života koji vam je ponudio kralj, i ti sad zaista veruješ daćemo se obeščastiti tako što ćemo nešto tome nalik predati nekomekao što si ti?”

„Pusti ga, Džarmone”, zapovedi Hektor ljutito. „Priberi se.”Gardista s prezirom ispusti starca na tle. Hektor čučnu kraj ribara,koji je sada drhtao od straha, i uhvati čoveka za rame da ga umiri.„Kakva je to potreba? Ponovo te pitam, šta bi ti to hteo da uradim?”

Načas su čovekove oči strelovito na smenu zagledale lica kojasu zurila u njega. Konačno se on usredsredi na Hektorovo lice,umirivši se zbog onoga što je tamo video.

„S najvišeg mesta u našem selu ljudi su oduvek mogli dagledaju preko moreuza koji pokriva grob Usnulog Deteta premasevernim ostrvima, u vedrim danima, u svakom slučaju”, reče on sustezanjem. Reči su mu posustale; Hektor klimnu glavom

ohrabrujući ga nemo. „More sada ključa; dobar deo obale sepovukao usled buđenja zvezde, koja sakuplja u sebi vrelinu i snagu.Nekadašnji plimni pojas Suvog Zatona sada je pesak, viteže, a poštose more privremeno povuklo, otkrilo je nešto ogromno, nešto štopotiče iz drugog eona.”

„Šta to?”, upita Anais.Starac proguta knedlu skrećući pogled prema liringlaskom

vojniku, a onda se ponovo usredsredi na Hektora.„To liči na neki drevni rudnik, ser Hektore – rudnik srebra, ko

zna, premda je u Prvom eonu, u Danu bogova, pre nego što jezvezda pala na zemlju, bilo raznih rudnika zarivenih u koru sveta,odakle su pripadnici drevnih vrsta izvlačili dragocenosti kao štodanas ljudi izvlače ribu iz mora. Rečima se ne da opisati koliko jeovaj ogroman, ili makar ja nemam reči za to, osim što mogu dakažem da se vide hrbati i udoline koji ga delimično ocrtavaju, ali nesasvim, sada otkriveni povlačenjem vode iz plimnih oblasti mora dokse Dete priprema za buđenje. Ti hrbati i udoline protežu se doklegod pogled dopire.”

Hektor slegnu ramenima. „I dalje ne vidim kakve to veze ima samnom, ili sa kraljevim žezlom.”

Čovek po imenu Bran progovori sporo, oprezno, prelazećinervozno pogledom sa vojnika na vojnika.

„Priča se da je u danima pred kraj Prvog eona dobar deo onogašto je sad pod morem bilo kopno. Kada je zvezda padalica Melita,sada poznata kao Usnulo Dete, udarila s neba u Serender, odnela jesa sobom dobar deo ostrva, ser Hektore. Ono što su sada severnaostrva, Balatron, Brijala i Kverel, bili su tada planinski vrhovi; gotovopolovina obradivih polja kraljevstva potonula je u more za vremepotopa koji je usledio. Vekovima je Serender bio poznat kaoPoluzemlja, toliki je njegov deo progutao okean posle udara.

U tim danima, pre prve kataklizme, ovaj rudnik, ako je uopšte toposredi, jednom iscrpljen, bio je verovatno zaključan po naređenjukralja drevne vrste koja je tamo kopala. Tako veliki rudnikpredstavljao bi opasnost i zbog puke svoje ogromnosti, ali možda supostojali i drugi razlozi – iscrpljeni rudnici puni su reka kiseline i u

njima gore vatre koje može ugasiti samo vreme; tamo su opasneprovalije, duboka okna. Ovako veliki rudnik bio bi izuzetno opasnomesto, pa je zato zatvoren, velika vrata su mu zapečačena izaključana, naizgled zauvek.” Starčev glas, promukao od napora,sada je bio tiši, i on se nagnuo da bude siguran da ga Hektor možečuje. „Mislimo da smo pronašli ta vrata, ser Hektore.”

„I ti veruješ da bi kraljevo žezlo moglo da ih otključa?”„Da”, reče Bran, a u tamnim očima mu zaiskri uzbuđenje. „U ruci

kralja – ili kraljevog zatočnika. Mogao bi to biti ključ – a svakako jeovde poslednji preostali znak kraljeve vlasti, jedini simbol njegovevladavine koji on nije poneo sa sobom. Ta vrata gledaju na Detetovgrob i zaključana su više kraljevskim naređenjem nego fizičkombravom. Možda se vi, kao kraljev namesnik, možete poslužitinjegovim autoritetom da se ona otvore. Ako uspete da otvorite tavrata pre Buđenja, možda – samo možda – rudnik može poslužitikao neka vrsta prirodne prepreke, brane, nasipa – to je mamutskapodzemna pećina na rubu mora. Svakako ima smisla pomisliti da sedeo uništenja može skrenuti ako se nailazak mora zadrži, ili makarograniči, pomoću te velike rupe u zemlji.” Čovek utihnu, zagledannapregnuto u vitezove dok su se udaljavali od njega da semeđusobno posavetuju.

„Smešno”, promrmlja Džarmon sebi u bradu. „Ne možešzadržati more rupom u zemlji baš kao što to ne bi uspeo da uradišpomoću šolje za čaj.”

„Ne mora biti”, reče Anais razmišljajući. „Ribar je u pravu kadkaže da su ostrvo prvi put poštedele prirodne prepreke – planine,sprudovi, nizije – u prstenu oko šireg Serendera. More je odnelo deoobale, ali ne sve.”

„Kao da slušam Sevirima”, podrugnu se Džarmon. „Reci mi,Anaise, molim te, da ti nisu tegobe dužnosti sa džakovima za pesaktoliko pomutile razum.” On se okrenu prema Hektoru i vide njihovogvođu izgubljenog u mislima. „Zar i ti, Hektore? Ovo je ludost – krajnjabesmislica.”

„A šta ako nije, Džarmone?”, prekinu ga Hektor. „Šta ako namje, u ovim poslednjim danima, Bog, Jedini i Posvemašnji, dao

odgovor? Zar je toliko teško poverovati, ponadati se, da možemo bitipošteđeni, ili delimično pošteđeni, zahvaljujući Njegovoj milosti?”

„Zar ti to dovodiš kraljevu viziju u sumnju?”, upita Džarmonuzbuđenim glasom.

„I sam kralj ju je dovodio u sumnju”, reče Hektor tiho. „Da je biosigurniji u to da kataklizma koju je predvideo na dan svog krunisanjapodrazumeva potpunu propast Ostrva, nikada ne bi ostavio nas – nebi ostavio mene – da čuvam nasledni red za presto.” On pogleda uKantu, čije su oči sada bile podozrivo skupljene. „Nije li tako, Kanta?Ja stojim u kraljevoj senci. Pripadam njegovoj lozi, njegov samnamesnik postavljen zato da bi njegova vlast nad zemljom ovdeostala. Ukoliko Ostrvo preživi Buđenje, zato što sam ja ostao ovde, uGvilijamovo ime, njegov nasledni red ostaće neprekinut. On će moćida se vrati i neprikosnoveno polaže pravo na presto.”

„Da”, reče Kanta kratko.„Dakle, ako je i kralj lično pomišljao da postoji mogućnost da

potpuno uništenje ne bude neizbežno, zar je nerazumno da na topomišljamo i mi?”

Anais dodirnu Hektorov lakat. „Nije li moguće i to da si sadaspremniji da se nadaš zbog onih koji nisu stigli da se ukrcaju naJahača oluje?”, upita on na liringlaskom.

Hektor načas zaćuta, pa slegnu ramenima. „Više ni sam neznam koji su mi razlozi”, reče otvoreno „Nisam u stanju čak ni daustanovim šta bi moj otac uradio u ovim okolnostima, a to mi je uvekbio oslonac, vođstvo. Kao vetru koji je Kanta sinoć opisala, i meni sučula izgubljena u vrtlogu zbrkanosti. Anaise, vrlo mi je malo toga idalje jasno. Mogu samo da ti kažem da ta mogućnost imaobećavajući prizvuk u mojoj glavi, možda zato što, ako ništa drugo,podrazumeva da se nešto uradi. Koliko god moglo biti prijatnoprovesti poslednje dane u dokolici i uživanju u krčmi, ta pomisao mene privlači naročito. Slava leži u nastojanju. Radije bih otišao u smrtu nekom jalovom poduhvatu, pokušaju, nego propustio priliku dasačuvam ono što sam mogao sačuvati.”

Ostalo troje zaćutaše, razmišljajući. Konačno, Anais se oglasi.

„Pa, čak i kada si zbrkan, i dalje si naš vođa, kome smo sezakleli na vernost, Hektore. Ako hoćeš da pokušaš, uz tebe smo.”On pogleda u Kantu i Džarmona. „Zar ne?”

„Jesmo”, reče Džarmon. Kanta jedva primetno klimnu glavom.Hektor je razmišljao još trenutak, a onda se okrenu prema

starcu nasred druma.„Uradiću to što tražiš”, reče on konačno. „Ali da jedno bude

jasno – žezlo neće napustiti moju ruku.”Čoveku se lice opusti od olakšanja. „Razumem. Niko od mojih i

tako ne bi želeo da bude drugačije. I znajte, viteže, bili uspešni ili ne,narod iz mog zavičaja biće vam večito zahvalan za svaki pokušaj unašu korist.”

Čak je i Kanta, po prirodi sumnjičava, čula neporecivu istinu unjegovim rečima.

Sunce je sasvim granulo, bio je onaj čas kad se do kraja vinulo iznadhorizonta, kada je sedmoro putnika krenulo na istok, sledeći svesvetlije jutro. Izmaglica je bila priljubljena uz tle, tako da se činilo dajašu zlatnom stazom u oblake.

Dečak, koji još nije rekao kako se zove, sedeo je ispred Hektorau sedlu, upijao sveži lahor i jesenju raskoš koja je polako ovladavalaokolinom. Dete čađavih gradskih ulica bilo je opčinjeno prizoromlivadskog cveća svelog od prvih mrazeva, brežuljkastih polja koja suse pružala u velikim talasima kao more trave, još zelenog drveća duždruma ili u daljini, gde je lišće poprimalo boju vatre.

Elisijski zamak se nalazio na jugoistoku, preko Velike reke kojaje odsecala zapadni kraj Ostrva pravcem sever-jug. Ležao je povrhvisoke litice iznad južne morske obale udaljene petnaest kilometara.Za vedrih dana s najviših kula zamka video se okean gde se blagovalja prema obalama zaklonjenim od vetra, u oštrom kontrastu sljutim i zapenjenim visokim talasima koji su zapljuskivali plaže naseveru, odakle je Bran došao.

Kad su se primakli na oko dva kilometra od reke, Anais i Hektorse zbunjeno zgledaše. Reka je ovako daleko na jugu zapravo bilaplimni estuar i veličanstveno je hučala među svojim obalama,nadošla od voda severnog mora i svih većih reka i tokova s obesvoje strane. Njena duboka, neprekidna pesma mogla se čutikilometrima daleko; sada je tu bila tišina, vetar nije nosio nikakavzvuk osim plašljivog cvrkuta ptica i sopstvenog zavijanja.

„Reka je opala poslednji put kad smo preko nje prešli, ali nesećam se da je bila toliko tiha”, reče Anais privukavši ženinu rukučvršće sebi oko struka kad se ona zabrinjavajuće nakrivila u stranu.

„Sada je gotovo presušila”, reče Bran, glasom tankim odnaprezanja. „Na nekim mestima od nje nije ostalo ništa semblatnjavih baruština usred bezvodnog, kamenitog dna. Jahao samistočnom obalom prema vama, i kad sam prošao kraj kamenevodenice kod Pristaništa nade, točak je mirovao.”

„Vrelina zvezde povlači morsku vodu natrag u njen grob”, rečeHektor pokazujući dečaku jastreba koji je visoko kružio.

„Obala se na severu povukla za više od dva kilometra, serHektore”, reče ribar. „Inače se vrata nikad ne bi ukazala.”

Čim je on te reči prevalio preko usana, zemlja je zatutnjala.Vojnici podbodoše konje. Čak i pre egzodusa, Usnulo Dete je na

ovaj način obznanjivalo svoje prisustvo, odašiljući potrese krozzemlju kao da se proteže u snu kojem se bliži kraj. Ti potresi su bilisve jači.

Ostatak puta do reke prejahali su ćutke. Most kod Prajsovogprelaza bio je najveći u zemlji i nadnosio se ispred njih, a drvo mu jebilo tamno spram jutarnjeg sunca, koje je sada bilo već na poloviniputa uz nebeski svod.

„Jesi li poneo malo hleba za trolove, Hektore?”, upita Anaisšaljivo kad su usporili da pređu most. Prema starom predanju,trebalo je baciti parče dvopeka ili hleba u reku za sreću, da se umirelegendarne zveri koje su obitavale ispod vekovima stare građevine.

„Ne”, reče Hektor osmehnuvši se malo. „Sada bi trebalo dačuvamo svaku mrvicu, Anaise. Najzad, nema smisla preživetikataklizmu samo da bi umro od gladi.”

„Trolovi su ionako otplovili s Drugom flotom”, reče Džarmon.Svež vazduh i otvorena prostranstva kao da su mu popraviliraspoloženje.

„To objašnjava zbog čega je prelatova žena bila na lađi tvogoca”, reče Anais.

„Nazvati prelatovu ženu trolom uvreda je za trolove”, rečeDžarmon.

Konjska kopita zakloparaše po daskama postavljenim prekogotovo suvog rečnog dna, zaglušivši zvuk njihovih glasova. Dok suposlednju put izlazili iz zapadnih zemalja, pogledali su preko ivicemosta kod Prajsovog prelaza; videli su kamenito dno tamo gde jedubina obično bila čoveku preko glave i sićušne pritoke koje su jošprkosno tekle stenovitim koritom, kao da bi htele da dokažu da rekajoš nije sasvim mrtva.

Sunce je doseglo zenit kad su im se ukazale kule Elisijskogzamka. Kao i mnogo puta ranije kad su to videli, vojnici su i protivvolje načas usporili da bi u potpunosti sagledali izdaleka tajveličanstveni prizor, beli mermer što je još blistao spram plavetnilajesenjeg neba povrh krša iz kog se dizao trijumfalno kao svetionik.

Hektor se rodio u tom dvorcu, kao i njegova mati pre njega. Natren je nemo posmatrao, a onda podbo konja napred, zagalopiravšibrzinom koja je oduševila njegovog malog saputnika.

Nedugo zatim, melanholija se vratila. Jahali su kroz beskrajnevoćnjake jabuka kojima je zemljište zamka nekada bilo okruženo,sada pustim i golim. Drveće nizija, zapadno od Kingstona prekoŠirokih dolina do Anaisovog rodnog mesta Ilijesana, Začarane šumena istoku, bilo je brzo i surovo posečeno da bi se obezbedila drvnagrađa potrebna za egzodus. Čak su i stabla jabuka, beskorisna zaizgradnju brodova, iskorišćena za sanduke, bačve, pa i za potpalupeći u kojima se topio čelik za okov, vrhove strela i hiljadu drugihnamena. Nekoliko preostalih stabala rodilo je kržljave plodove, ipakdovoljno vredne da putnici zbog njih stanu i naberu ih.

Teže im je palo jahanje kroz Ertvud, kamenitu šumu koja jenekada vodila do podnožja litica na kojima je dvorac stajao. Za tle izkog su nicala drevna stabla govorilo se da je Živi kamen, čisti

element zemlje preostao iz Doba pre Vremena, ere koja je prethodilaprvom eonu u istoriji, kad je svet još bio nov. Seme drveća iz šumebilo je raštrkano širom žive zemlje, kako veli legenda, da iz njegaizrastu mamutske sekvoje, heveralti i hrastovi puni magije. Todrveće, čija je kora bila raskošnih nijansi zelene, ljubičaste,svetlocrvene i žute, bilo je i samo kao Živi kamen, i nikad se nijecepalo niti padalo pred jakim vetrom, nikad nije gorelo u vatri, nikadnije trulilo od bolesti, već je stajalo, postojano i nepromenljivo, adrevni sokovi strujali su mu korom i lišćem u beskrajnoj, mističnojsimfoniji eona. Anais i Hektor su proveli detinjstvo u kamenoj šumi, injih je duša bolela kada su videli da je ona posečena tako da suostali samo panjevi, da bi od njenog izvrsnog drveta bila sagrađenakorita, katarke i palube brodova koji neće truleti, goreti niti se cepatipred jakim vetrovima na putovanju morem.

Ti brodovi su odneli naše porodice na bezbedno, podsetio jeHektor sebe dok su prolazili kroz ostatke opustošene šume. Nabezbedno.

S druge strane Ertvuda, videli su se bedemi i zidovi zamka,povrh tri stotine stepenica koje su vodile do njih. Hektor je zaustaviokonja povukavši uzde, a onda pogledao ostale, primetivši nemuužasnutost na licu iscrpljenog starog ribara.

„Ne treba da očajavaš, Brane”, reče on hrabreći ga. „To jepretežak uspon za većinu ljudi, pošto više nema rampi sa kolicima.Ostanite tu, Džarmone, Anaise. Kanta i ja ćemo se odmah vratiti.”

Dvojica vojnika, jedan star, drugi mlad, udahnuše duboko, alioćutaše.

Svih tih godina koje je proveo u dvorcu, Hektor je neprestanobio opčinjen njenim izgledom i načinom na koji je bila sagrađena.Dok su se on i najstarija prijateljica njegovog oca žurno peli uzkamene stepenice uklesane u stenju, prolazeći kroz prazne vrtove ilođe koje su odavno krasile terase na putu do Elisijana, oboje su senesvesno osvrtali ka bedemima skrivenim ispod njih. U svoje vreme,više od deset hiljada vojnika bilo je stalno raspoređeno unutarpalisadom obloženih zidina, koje su se, prsten za prstenom,uspinjale iz litice na kojima je dvorac stajao. Zasluga za to što subedemi bili tako skriveni pripadala je Vandemeru, kralju koji je

projektovao i sagradio zamak kao blistavi spomenik novom dobumira, znajući sve vreme da rat vreba u daljini, uvek spreman.

Kralj na leđima hipogrifa, čija je polomljena statua sada bilapretvorena u šut na suvom dnu vodoskoka na trgu u Kingstonu.

Hektorov deda.„Poznavala si ga, Kanta?”, upitao je Hektor dok su hitali po

granitnim gazištima kraj zasada sasušenih biljaka i svenule živice.„Vandemera?”

„Jesam.” Kitanka je gledala pravo u velika vrata koja suobeležavala bočni ulaz u dvorac, sada nebranjen. Jedno krilo jestajalo delimično otvoreno, svedočeći o potpunosti evakuacije. Usvoje vreme, ta vrata je čuvalo najmanje dvadeset vojnika.

Trčali su kroz visoke prolaze, netremice posmatrajući hodnikeispred sebe, radije nego da sagledaju prazninu nekada divnogutvrđenja. Njihovi koraci su odjekivali kroz prostorije kao u pećinama,golim i praznim u mraku.

Hektor je mogao tu da se snađe i slep; samo su ga hitnja koju ječuo u ribarevom glasu i komešanje odavno uskraćene nade sprečilida odvoji vreme da stane i zagleda se poslednji put u prostorije, nišei udubljenja koja je voleo u detinjstvu. Većina tapiserija još je visilana zidovima; dobar deo umetnina ostao je na svom mestu, pošto ihpljačkaši i lopovi koji su očistili ostatak zemlje nisu dirali. Bilo jenečeg svetog u Elisijanu što ga je činilo nedodirljivim; sila koja ga ještitila, čak i bez kralja na prestolu.

Ušavši u hodnik koji je vodio u Veliku dvoranu, Hektor shvati štaje posredi.

U neku ruku, na prestolu je i dalje bio kralj. Gvilijam je Hektorapostavio za kraljevu senku, pripadnika iste krvne linije, pa stoga, naneki način, kralj nikada nije ni otišao, ne sasvim.

„Ovo je bilo neverovatno mesto za detinjstvo”, reče Hektorprošavši kraj vrata dečje sobe u kojoj su se njegova mati i njenabraća i sestre igrali dok su njihovi roditelji vladali. „Bilo je tolikoprostorija za istraživanje, toliko mesta za skrivanje. Više puta su zvalistražare iz dvorca da me pronađu. Ja sam sebi napravio gnezdoispod draperije na podijumu u Dvorani istorije i tamo bih zaspao. Bilo

je to veoma zabavno – sve dok nisam dobio dete i dok Ejdan to nijepočeo da radi.” On udahnu dublje. „I dalje ne znam gde su taj dečaki njegova mati mogli da budu skriveni kad ih nismo primetili.”

„U gradskoj nekropoli”, reče Kanta, očiju prikovanih za ogromnavrata od mahagonija koja su vodila u Veliku dvoranu pred njima. „Ujednoj grobnici.”

„Zašto to misliš?”„Odavali su od sebe zadah smrti.” Kitanka dohvati masivnu

mesinganu ručicu. „I dalje je tako, ali sad je drugačije.”Tamna, ogromna prostorija otkrila je presto sa kog je vladao

poslednji, neoženjeni kralj, široku mermernu stolicu s plavim i zlatnimžlebovima koji su se pružali uz rukonaslone do naslona za leđa.Hektor pođe po prostrtoj stazi do podnožja podijuma, pope se brzouz stepenice i bez ustezanja sede na kraljevo mesto. Pogleda načasuvis u Vandemerovo geslo, zapisano za sva vremena na ziduneposredno pred njegovim očima, gde je svaki sledeći kralj moraoda ga vidi u svakom trenutku dok sedi na prestolu: O��� ������� ����� ����� ��� �������

������� �� ����� ���� �������.Tada pruži ruku preko desnog rukonaslona prestola.„Traan der, singa ever monokran fri”, zapovedi on tiho,

progovorivši jezikom drevnih serena, mistične rase Prvorođenih bićarođenih iz elementa etera, prvih stanovnika Ostrva. Istupi, u imekralja.

Mermerni rukonaslon stolice raspuče se duž skrivene linije iotvori. Ispod podijuma se izdiže mehanička ruka do visine stolice,držeći u metalnom stisku kraljevsko žezlo Serendera.

Simbol države izgledao je jednostavno, zakrivljeno parčetamnog drveta dugo kao ljudska butina, pozlaćeno i ispisanokomplikovanim runama. Ispod zlatnog premaza još su se moglerazabrati tanke pruge ljubičaste i zelene, zlatne i svetlocrvene, bojekamenog drveća u Ertvudu, odakle je žezlo verovatno i bilo

doneseno. Navrh njegovog pljosnatog kraja usađen je bio dijamantvelik kao dečja pesnica; zasvetlucao je mutno u tami dvorane.

Hektor je načas zurio u žezlo, unutar mehanizma koji je kraljprojektovao. Onda ga uze, ubra ga iz metalne ruke, izvuče napolje.

Kantine tamne oči su to posmatrale sa sjajem koji on ranije nijevideo. On je pogleda upitno, pozivajući je da progovori, i iznenadi sekad se ona na to odazva. Kanta je ljubomorno čuvala svoje misli zasebe.

„Da je kruna pripala prvom Vandemerovom detetu, a neposlednjem, ovaj prizor se mogao već odavno videti; ti, Hektor, naprestolu kao kralj.”

Hektor ustade s prestola i pođe iz dvorca. „Pretpostavljam ondada to znači kako mi je suđeno da na ovaj način dočekam svoj kraj”,rekao je dok su se vraćali istim putem. „Jer da sam ja bio kralj, nebih otišao. Ti, međutim, Kanta, ti i Džarmon, Anais i Sevirim, otišlibiste po naređenju s ostalima, da ih čuvate u novom svetu, i živitedalje. Iz tog razloga, i samo tog, žao mi je što nasledna loza nijezapala meni.”

Kitanka ne reče ništa.Ćutke su pohitali iz dvorca. Na rubu bedema Hektor joj dodirnu

mišicu.„Reci mi jedno, Kanta, pošto je sada prošlo vreme za učtivost, i

ljubaznošću se ništa ne može postići”, reče on. „Kada si objavila daje kralj Kita odlučio da ti ostaneš kao predstavnik svoje rase, mislimda je to bilo zato što si se javila kao dobrovoljac za taj zadatak. Ti sinajbolja prijateljica mog oca. Zbog njega si ostala sa mnom, zar ne?”

Kitankine oči se nezadovoljno skupiše. „Makvit nikada ne bizahtevao nešto takvo od mene. Ni od koga.”

Hektor se osmehnu. „Znam, ali nije morao da zahteva.”Kanta dunu, mršteći se na njega. Konačno se saglasi.„Ne”, reče. „Nije morao da zahteva. Da, zbog njega sam ostala,

da budem rame uz rame s njegovim sinom, kad on to nije mogao.”Gledala je preko travnatih polja punih zlatnih senki sunca nazalasku. „Bio je to sasvim dobar izbor za kraj.”

„Hvala ti”, reče Hektor. „Zato što si ostala, i zato što si mi rekla.”Kitanka samo klimnu glavom.„Imam da te zamolim za samo još jednu uslugu”, reče Hektor

dok su silazili niz kamene stepenice. „Sada ćemo se razići. Akobismo poveli ženu i dete na sever sa nama, oni bi nas samo usporili itako okončali svaku šansu da prežive. Elisijan je najviša tačka najužnoj polovini Ostrva. Ako more bude poštedelo išta od kopna, ondaće to biti ovde. Ostani sa njima, Kanta, u ovim poslednjim danima;štiti ih, naročito dečaka. Ostavićemo vam zalihe, i možeš naćiplodove u voćnjacima. Uspemo li da zadržimo more, a vamaponestane namirnica, možete se vratiti u krčmu.” Kanta klimnuglavom, ali je Hektor uze za lakat i načas zadrža. „Ali ako talas dođe,popnite se na najvišu moguću tačku. Savetujem ti da ostanete ublizini vezirove kule.” On klimnu glavom iza njih, prema najvišoj kulidvorca, gde je nekada obitavao Gral, kraljev savetnik i vidovnjak.Kanta ponovo klimnu.

Džarmon je pripremio konje za polazak odmah po Hektorovompovratku. Dok su uzjahivali, Hektor je začuo ciku ispod sebe.

„Ne”, vriskalo je dete, otimajući se u čvrstom Kantinom stisku.„Ne!” On se okrenu prema Hektoru, s preklinjanjem u očima. „Ne! Stobom! Hoću s tobom!”

Te reči su odjeknule u Hektorovoj glavi; bile su to iste one rečikoje je izgovorio Ejdan na dokovima onog dana kada je odveo svojuporodicu ocu na brod.

Ostaću s tobom! Tajo! Hoću s tobom!Grlo mu se steglo kad se setio kako je Talteja, tako snažna i

hrabra, briznula u suze pred bolom u glasu njihovog sina. On spustiruku i nežno pomilova po glavici dete koje se koprcalo, pa klimnuglavom Kanti. Poslednji put je pogledao u dečaka dok se on silovitootimao u njenom nepokolebljivom naručju. Nastavio je da se rita ibori sve dok mu volja nije presahla jer mu je duh slomio prizor konjakoji nestaju s vida.

Baš kao i Ejdan.Jahali su sada na sever uz reku, prateći put za mazge koje su

svojevremeno tuda vukle teglenjače natovarene robom sa severnih

ostrva i iz dalekih luka, kojom se trgovalo na svakom raskršću i usvakom selu sve dok te lađe ravnog dna konačno ne bi došle doSautporta, ogromnog grada kod rečne delte.

Kamenje je na putu za mazge podrhtavalo dok su prolazili; naseveru su potresi dobili veću snagu i učestalost, a nebo se iznad njihsada gotovo uopšte nije videlo kroz izmaglicu. Mrlje plavetnila bile sumeđusobno sve udaljenije.

Muškarci su jahali ćutke. Svaki dan koji je prolazio još jače ih jepritiskao izmaglicom, tako da su najpre pošalice, a zatim i govorpostali previše tegobni da bi se njima zamarali.

Naposletku su stigli u Pristanište Nade, najveću mlinsku varošna Velikoj reci, tamo gde su se ukrštali putevi u pravcu istok-zapad.U svoje vreme Pristanište Nade bilo je srce reke, uzavreli grad ukom se zapad sretao s istokom i gde se iz kola naređanih dokle godoko seže istovarivalo žito za mlinove, hrana namenjena pijacama najugu, da bi se potom na njih natovarila sva moguća roba steglenjača. Sada je grad bio pust, a točkovi velikih mlinovazaglavljeni u blatu ili zatrpani kamenjem tamo gde je voda nekadaslobodno tekla.

Pratov mlin je bio najveći od svih, premošćavao je reku tamogde je bila najdublja i najbrža. Nekada su istočna i zapadna obalabile povezane mostovima, sa mlinom između, esplanadom prekokoje je putnik mogao preći posmatrajući rečne struje pod sobom.Zapadni most je nestao, ali istočni je još bio tamo, primetili su, azatim projahali tuda dok im je odozgo u glave tukla vrelina sunca,jedini znak da je sada podne.

Odmah posle nemog mlina, na mestu gde je drum skretao naistok, Hektor je dao znak da se stane da bi konji mogli da pasu.Uzeo je pregršt glatkih rečnih oblutaka, a onda pozvao Anaisa, pa suzajedno prišli obali Velike reke, koja je sad bila presušila i u širokomrečnom koritu nakupljala se i curkala samo tanušna struja.

„Sećaš se kad je ova reka izgledala kao da je dva kilometraširoka?” reče on zamišljeno, zagledan u vodu koja je vijugala okokamenja i slomljenih bačvi na dnu.

„Da”, saglasi se Anais. „Svakoga ko je ovde upao čekala jesigurna smrt. Taj žrvanj je mleo dan i noć; da si pao u vodu severnood njega, sutradan bi se pretvorio u hleb.”

„A sad bismo lako mogli da pređemo a da gotovo i nepokvasimo noge. Kao da reka nikad nije ni delila Ostrvo.” Hektorpogleda oblutke u ruci. „Otac mi je jednom rekao nešto što samkonačno uspeo da shvatim.” Zaćutao je na trenutak trudeći se da sevaljano priseti reči. „On je bio Srodnik, pripadnik bratstva vojnika čijije gazda bio vetar, pa je tako naučio kako da prolazi kroz vrata navetru koji ga je nosio na velike udaljenosti za malo vremena. Kadsam ga upitao kakva to magija omogućava, rekao je da nije posredinikakva magija, već naprosto spoznaja da je udaljenost iluzija.

Povezani smo, Anaise, svi mi, prijatelji i neprijatelji, i ta vezameđu nama prevazilazi ono što se obično vidi kao prostor u svetu.Ta daljina, taj prostor, samo je prag između jednog predela i drugog,jedne duše i druge; vrata, ili most, ako hoćeš. Što je jača vezaizmeđu dva mesta, to je prag manji; ili ga je u svakom slučaju lakšepreći. Fizička daljina između njih postaje sekundarna. Koristeći to,Makvit je bio u stanju da pobedi u svom najvećem boju i potučevatrenog demona, f’dora Coltana. Njegova mržnja prema tomdemonu, i toj praiskonskoj rasi, bila je veza kojoj se nije mogloumaći. Nije bilo dovoljno prostora na svetu da ih zadrži razdvojene.”On udahnu duboko. „Verujem da je to isto tako i razlog što mi jeporodica udaljena koliko i moj sledeći udisaj, što ih vidim u snovima,onakve kakvi su sad, a ne kao sećanje. Zato ti sanjaš Drvo Sveta, imesto gde si rođen.”

Anais klimnu glavom, pa su neko vreme postajali u prijatnojtišini, zagledani u curkanje rečice.

„Kako ti se čini vreme u sledećih nekoliko dana?”, upita Hektorkonačno, bacivši oblutak u ono što je preostalo od vode.

„Osim što će najverovatnije nastupiti katastrofalno uništenje, činise da će nedelja biti lepa”, odgovori Anais šaljivo. „Zašto pitaš?”

Hektor ubaci još jedan oblutak u rečicu. „Samo sam želeo daznam kako ćeš proći na svom putovanju, hoćeš li biti suv ili pokisaodo gole kože.”

Osmeh iščeznu s Anaisovog lica. „Putovanju?”Hektor ispusti dah i klimnu glavom. „Šaljem te sada kući,

Anaise. Nema potrebe da odavde ideš sa nama. Ili ćemo uspeti usvom naumu, ili ćemo propasti, ali tvoje prisustvo nama neće tumnogo značiti. Sanjaš Ilijesan i kako te Sagija doziva kući. Ako teDrvo Sveta zove, ne valja da te sprečavam da odeš tamo.”

U sjaju srebrnih očiju njegovog prijatelja videli su seistovremeno tuga i razumevanje.

„Sada prihvatam mnogo tog što pre samo godinu dana nisammogao ni da zamislim, Hektore, mnoge tragične i užasne stvari, alisve do ovog trenutka nikada mi nije palo na pamet da neću dočekatikraj pored tebe.”

Hektor baci ostale oblutke u rečno korito i obrisa sitan pesak sruke o košulju.

„Živeli smo celog života jedan kraj drugog, Anaise, i to živelidobro”, reče on smirenim glasom. „Nema potrebe da i umremo jedankraj drugoga, ukoliko umremo valjano.”

Anais se okrenu.„Možda, ako je Sevirim bio u pravu, i ako ti uspeš u svom

naumu, na kraju i nećemo umreti”, reče.„Možda”, reče Hektor. „Ali ti svejedno idi kući.”Kao da bi htela to da potvrdi, zemlja je zatutnjala pod njihovim

nogama jače nego pre.Dok su se vraćali u tabor, Hektor poslednji put zaustavi

prijatelja.„Znaj da ćeš, gde god da smo kad dođe kraj, ti uvek biti uz

mene, Anaise”, reče jednostavno.Liringlaski vitez se osmehnu. „I posle kraja, Hektore. Ni smrt ne

može da te razdvoji od mene.” On pljesnu prijatelja po ramenu. „Idalje mi duguješ noć veoma skupog pijančenja.”

Kada je Anais otišao, dani i noći su se stopili u jedno.

U daljini je nebo počelo da sija žuto kroz izmaglicu iznadsevernih ostrva. Pojačali su se zvuk i učestalost tutnjave, unevšinervozu i strah među ljude koji nisu imali odmora. Činilo se da je sanluksuz koji nisu sebi smeli da dopuste, a opet, iscrpljenost jezapretila da ih skrene s puta, tako krmeljive u gustoj magli.

Kada se konačno čulo more u daljini, i kad je lizanje plamenovapostalo primetno daleko iznad horizonta, zaključili su da su dovoljnoblizu Suvog Zatona i ulogorili se, kako su odlučili, poslednji put.Hektor je ostatke njihovih namirnica promešao u kazančetu iznadvatre dok su stari ribar i Džarmon davali konjima hranu pre nego štoće sesti za poslednji obed i odmor.

„Brane”, reče Hektor pokušavajući da razbije neprijatnu tišinurazgovorom, „Jesi li ceo život proveo u Suvom Zatonu?”

Starac odmahnu glavom. „Ne. Tamo sam rođen, ali vratio samse tek nedavno.”

„O?”, upita Džarmon spustivši svoj krčag. „To je neobično zajedno ribarsko selo, zar ne? Čini se da većina porodica na takvimmestima ostaje tamo pokolenjima.”

Bran klimnu glavom. „Tačno, ali meni se nekada davno ukazalaprilika da odem i ja sam je iskoristio. Proputovao sam ceo svet, radiosve i svašta, ali rodno mesto mi nikada nije bilo daleko od misli. Kadje postalo očigledno da se Dete budi, poželeo sam samo da sevratim kući, da pomognem koliko god mogu.”

„Ti znaš da su izgledi da išta učinimo, a kamoli da spasemotvoje selo, veoma mali?”, reče Džarmon ozbiljno. „Ovo je izlišanposao.”

„Ne, nije”, reče Hektor brzo videvši kako svetlost u ribarevimočima malo gasne. „Šanse su male, ali su svejedno – šanse.Pokušaji nikada nisu izlišni.”

„To je sve što tražim, da bi moj narod mogao da živi”, promrmljaBran navukavši grubo juteno ćebe oko ramena, pa se okrenu daspava.

Kada je po starčevom disanju bilo jasno da je utonuo u najdubljideo sna, Džarmon je uzeo iz ranca često korišćeno pakovanje smešavinom duvana i gotovo poslednje ostatke sasuo u lulu.

Ispod njih zemlja zadrhta. Hektoru se činilo da potresi sada trajuduže, a nije se moglo poreći da nailaze sve češće.

Anais je napomenuo, neposredno pre nego što je odjahao naistok, da bi čak i Sevirim to morao da primeti.

Hektor podiže pogled u tamno nebo, i oseti da mu nedostajuzvezde. „Ti i ja, Džarmone; mi smo jedini preostali”, reče zamišljeno,posmatrajući oblake sve gušće magle kako jure po tamnom nebunošeni razvigorenim vetrom.

„I Bran”, reče gardista dunuvši kolut dima koji se stopi saizmaglicom oko njih.

„I Bran. Možda bi trebalo da budeš ljubazniji prema njemu –očigledno puni gaće od straha pred tobom.”

Stari gardista se osmehnu. „Dobro.” Nagnuo se napred prekougaraka vatre. „Više nikome ne verujem, Hektore, naročito onimapreviše glupim ili sebičnim da iskoriste šansu koja im se ukazala, pasada žele da budu spaseni u poslednji čas. Bolje da me se plaše.Imaju i razloga za to.”

Hektor okrenu kraljevo žezlo u rukama. „Ne moraš biti naoprezu pred njim, Džarmone. Kraljevo žezlo je sazdano od drevnogelementa moći; odzvanja istinom u ruci onoga ko ga drži. Bio bih ustanju da ustanovim da li stari ribar laže, i sve do sada govorio namje samo istinu.”

Džarmon slegnu ramenima. „Zar je uopšte važno?”, rečenehajno. „Jedino još ti i on i imate nešto da izgubite.” Hektor mudade znak da objasni, ali stari gardista samo ponovo slegnuramenima.

„Kažeš da misliš kako je slava u nastojanju”, reče Džarmonpućkajući zadovoljno svoju lulu. „Ali zapravo, plašiš se neuspeha.Plašio si ga se sve vreme – kao da postoji nešto što bi mogao dauradiš pa da odagnaš neuspeh od sebe. Ova situacija je bilaosuđena na neuspeh od samog početka, Hektore, ali samo si se tiborio s tim. Mi ostali sledimo, nismo vođe. Znamo da čak i uneumitnom neuspehu ima slave. Na kraju, vojniku i nije važan ishodbitke. Važno je kako se borio, da li je plemenito čuvao svoj položaj ilije, suočen sa smrću, posustao. Vojnik ne odlučuje s kim će se boriti,

niti kad, niti gde. Odluka da ostanem s tobom bila je jedini moj izboru životu. I zbog tog izbora se ne kajem.

Ti si se ćutke borio s kraljevom odlukom da te ostavi za sobom, isa našom odlukom da ostanemo s tobom. Mogao si da odustanešod toga i proživiš svoje dane u nekakvom miru, samo da nisi rođenza vođu. Za razliku od tebe, ja znam da moje mišljenje o odluciNjegovog veličanstva nije važno. Kako ću živeti od sadašnjegtrenutka do kraja – jedino je to važno.”

Hektor se zagleda u tamu. „Ja stojim u kraljevoj senci. Pripadamnjegovoj lozi; njegov sam namesnik, postavljen da on ne bi izgubiopravo na vladavinu zemljom. Sada sam ja umesto njega odgovoranza sve. Ako od toga odustanem, pretrpeću neuspeh.”

„Nemoj se zavaravati, momče”, reče Džarmon ozbiljno,automatski vrativši paketić sa duvanom tamo odakle ga je izvukao.„Ona kraljeva vlast koja je nešto značila nestala je kad i on – UsnuloDete je počelo da se diže dok se njegov brod primicao horizontu iisplovljavao van domašaja pogleda sa Serendera. I premda netvrdim kako on ne može da polaže pravo na presto zahvaljujući tvomprisustvu, na kraju to neće značiti ništa. Prekinuta je moć koja jenekada neprikosnoveno vladala ovom zemljom. Zaštita koju je onanudila gotovo je nestala. Postoje rupe u njoj, Hektore, velike rupekoje su bile popunjene u kraljevo vreme, i vreme svih vladara prenjega; dominion nekada jak kao gvožđe sada je zarđao i izrovašen.Ti ne možeš da zapušiš te rupe, koliko god se borio. Već jeodlučeno. Pokušaj da zaštitiš Ostrvo u njegovim poslednjim danimapreko svog zaveta, ali tvoja vlast ne znači više ništa.” Izvadio je luluiz usta i pogledao pravo u mlađeg čoveka. „Ali to ne znači da tvoježrtvovanje nije bilo dostojno. Možda nikad nećeš dostići samuuzvišenost, ali kada se neko celog života priprema za uzvišenost,odustajanje od prilike da se dokaže, e to je već pravo žrtvovanje. Dapopustiš po naređenju svog kralja, predaš borbu u kojoj osećaš damožeš pobediti, to je žrtvovanje najstrašnije od svih. Sve je ostalositno pred tim.” Džarmon se smesti u hrpu lišća kraj vatre. „Izuzevmožda dužnosti postavljanja džakova s peskom.”

Te poslednje noći Hektor je sanjao, kao i uvek, Talteju i decu.Kamenito tle ispod njegovog uha gorelo je od sve jače vreline sasevera, tako da su njegove noćne vizije bile mračne i maglene iakosu nekada bile jasne.

U svojim snovima on je držao kćerku, igrao se sa sinom, uživaou tihom zadovoljstvu kraj žene, kada je osetio da ga poziva nekasenka. Podigavši pogled, video je kako senka koja ga pozivapoprima oblik. Bila je to utvara odavno mrtvog kralja, pretka kojeg onnikad nije upoznao. Obezglavljeni kip, razbijen u komade na trguKingstona, ponovo ceo. Njegov deda.

Vandemer.Kralj ga je ponovo pozvao, bez reči. Hektor je spustio pogled i

video da su mu ruke prazne, da su mu žena i sin nestali.Sledio je sen kralja kroz zeleni lug praiskonske lepote, unazad

kroz samo Vreme. U svom snu on je koračao stazom istorije, koja seodvijala unatrag dok je on zalazio duboko u tihu šumu kroz veo odslatke izmaglice.

Svuda oko njega svet se okretao i poništavao ono što se ranijedogodilo. Sadašnjost, treće doba kojim je istorija sada bilaoznačena, odvijalo se pred njegovim očima. Video je kako se flotevraćaju na dokove s kojih su se otisnule u očekivanju drugekataklizme, posmatrao rastakanje novog carstva u ono rascepkanokoje je bilo rezultat Serenskog rata, sam rat. Video je kako krvavapolja puna izlomljenih tela ponovo postaju zelena, video je kako eoniklize kraj njega, bez žurbe, prepravljajući istoriju dok je Vremeprolazilo unazad.

Hektor pogleda napred; kraljeva sen se sada udaljila od njega,iščezavala je u izmaglici.

On se dade u trk, a kada je potrčao, odmotavanje istorijeunazad se ubrza. Od Serenskog rata natrag do rasnih ratova koji sumu prethodili, dolaska ljudske vrste na Serender u Drugom eonu,dok je Vreme ludački hrlilo unatrag. Hektor pozva kralja, ili to pokuša,ali se nikakav zvuk nije začuo na tom pospanom mestu, u maglenojdolini hladnog, bujnog zelenila.

Pošto je sada jurio, u neodoljivoj želji da otkrije svrhu ovogukazanja ili zapovesti, jedva je primetio kad je Drugi eon skliznuonatrag u Prvi, Dan bogova, kada su Starije vrste hodale zemljom.Krajičkom oka Hektor vide kako se prva kataklizma posuvraćuje,vide kako se voda koja je potopila dobar deo ostrva povlači, zvezdaodleće natrag na nebo, vide kako se Tamnica podzemlja u kojoj suf’dori nekada bili zarobljeni ponovo zatvara, zadržavajući tamo jošjednom bezoblične duhove koji su, po njenom provaljivanju, umakli iuzeli sebi ljudske domaćine, poput Coltana, onog kojeg je porazionjegov otac.

Sa svakim poništenim događajem, svet kroz koji je on trčao bioje sve zeleniji, noviji, mirniji, življi. Upravo je tada, dok je posmatraopovratak Vremena, Hektor počeo da shvata koliko je magije nestaloiz sveta koji je on poznavao, koliko je nje bilo nekada, mnogo ranije,kada je svet bio nov.

Dok se Prvi eon topio u Pređašnje vreme, preistoriju, video jerađanje praiskonskih rasa koje su nikle iz samih pet elemenata –zmajeve, velike crve rođene iz žive zemlje; kite, Kantinu rasu, decuvetra; mitline, vodena bića koja su bila prethodnica ljudi, kako gradedivni podzemni grad Tartehor; serene, prvu rasu koja je sišla sazvezda; i f’dore, bezoblične demone iznikle iz drevne vatre,destruktivne i haotične, koje su četiri ostale vrste zatvorile u Tamnicuda bi zemlju poštedele uništenja.

Video je praiskonski svet, veličanstven i neiskvaren, tih takođe.Čak mu je i to izmaklo iz vidokruga dok je posmatrao; zemlja jenestala u moru kada je vetar zamro, ostavivši površinu sveta da gorisve dok više nije bilo ničeg osim komada blistave zvezde koja seodlomila i sama suknula nebesima. Ta usijana kugla hrlila je unazad,da se stopi s plamenim telom iz kog je potekla.

Oko njega je ostala samo zvezdana tama i u njoj sen odavnomrtvog kralja.

Konačno, Vandemerova senka se okrenu i tužno zagleda unjega.

Šta, deda?, upita Hektor, iako se s njegovih usana nije čuonikakav zvuk, ali je pitanje svejedno odjeknulo u mračnoj prazninioko njih. Šta to pokušavaš da mi pokažeš?

Večnost, reče kralj. Hektor mu nije čuo glas, ali je svejedno čuotu reč.

Šta je sa večnošću?, upita Hektor upinjući se da diše u teškojizmaglici mračne praznine.

Kraljeva sen poče da bledi.U večnosti nema vremena. Vandemerov glas je odjekivao u

praznini. Time što si ostao, borio si se da im daš više vremena.Umesto toga, trebalo bi da se boriš da ne izgubite večnost.

Hektor se naglo probudi.Tle ispod njegove glave se cepalo, velika pukotina kidala je

zemlju nadvoje.Za tili čas je bio na nogama, grabio zaprepašćenog ribara kraj

sebe i odvlačio ga sa ivice ponora, dok se Džarmon hitro dao uodvezivanje konja.

Rika nalik na grmljavinu zatrese oprljena stabla oko njih, a ribarviknu nešto što Hektor nije mogao da čuje. Uzmicali su, vukli iz svesnage preplašene životinje, trčali slepo na sever u izmaglicu bojevatre, sve dok tle pod njihovim nogama nije prestalo da se trese iumirilo se u šištavu tutnjavu koja nije prestajala.

„Brane, jesi li dobro?”, upita Hektor pokušavajući da umiri šarca,bez uspeha; životinja je njištala u strahu i poigravala u mestu,poleglih ušiju i mahnitih očiju.

Starčeve oči su bile staklaste kao i oči konja, ali on je svejednoklimnuo glavom.

„Buđenje – dolazi”, šapnu on, glasom jedva čujnim usredtutnjave iz zemlje. „Nema više vremena za spavanje, ser Hektore.Nismo više toliko daleko; ako požurimo, stići ćemo pre jutra u SuviZaton. Pohitajmo, preklinjem vas! Moj narod čeka izbavljenje.”

„Tvoj narod čine budale ako već dosad nisu napustili selo,starče”, promrmlja Džarmon. „Vrelina je već ovde strašna. Ako subliže njenom izvoru, već su skuvani u vatri iz utrobe zemlje.”

Hektor uze uzdrhtalog ribara za ramena i pomože mu da uzjaše.

„Idemo”, reče on. „Više se nećemo zaustavljati, sve dok nestignemo tamo, ili dok se ne nađemo u Zagrobnom životu.”

Jahali su nizijom gde su nekad bile varoši i sela u blizini ušća Velikereke, a vazduh je bio gust od crnog dima koji je zaklanjao pogled nasve osim na rečno korito.

Konji, koje su gonili neumorno i lišavali čestog zastajkivanja dabi se napojili svežom vodom, počeli su da pokazuju znakeposustajanja. Kad se Branov konj konačno srušio u drhtavici na putuza mazge, Džarmon je povukao ribara, sivog u licu od iscrpljenosti istraha, iza sebe u sedlo i podbo svoju kobilu napred.

„Oprosti, Rozi, stara moja”, promrmljao je potapšavši životinjupo vratu. Šaka mu je bila oblivena znojem i konjskim balama.„Uskoro će kraj, pa ćeš moći da počineš.” Konačno se kroz urlanjevetra probi zvuk nadiranja mora u daljini.

„Evo! Tu smo!”, šapnu Bran, cimnuvši grubo Džarmonov rukav.„More se prilično povuklo, ali još se čuje.”

Hektor zauzda šarca i zaustavi ga. Na severu su varniceistopljenog plamena, nalik na providne svice, mahnito izbijale u vetarnad morem, kovitlale se u pretećim oblicima spram sve crnjeg neba.On se napregnu da vidi kroz dim, i pomisli da je razabrao siluetečatrlja i dokova, ugljenisano drvo koje se stapalo s mrakom.

Sjahali su i ostavili konje kod obale, a onda zagacali po mokrompesku, nailazeći tu i tamo na nešto što je verovatno bilo telo, sadazakopano ispod debelog sloja pepela.

Hektor pogleda u Brana, ali ribarev pogled je bio odlučan;umesto da ga skrene, starac je zaklonio oči i trudio se da zuri krozsivu i crnu maglu tamo gde je video ono što je prepoznao kao vratadžinovskog rudnika.

„Ovuda”, reče ribar, a glas mu je sada bio snažniji. „Bilo je toodmah severno od onog urušenog zemljouza, posle vrha poluostrva,gde se voda nekad sastajala s tri strane.”

Kao da naglašava njegove reči, peščano tle se silovito zatrese.

„Vodi dalje”, viknu Hektor dok je išao za ribarom po peščanomdnu.

Naslepo su prešli preko plimne pustoši, gde je more nekadanadiralo prema kopnu, i gde sada nije bilo ničeg osim pustinjeokeanskog peska. Kada se povuklo, more je ogolilo kosti brodovlja,izlomljene koralne grebene, školjke svih zamislivih oblika, iskrzane inazubljene u mokrom pesku tamo gde se voda nekad slamala oobalu.

Oblak vatre izbi u crno nebo nedaleko od njih, pa se sruči natragu more.

Iza srušenog zemljouza kilometar ili dva, zatim još jedan, jošjedan i još jedan, trojica ljudi žurno su hramali po mokrom pesku, kojije sada goreo pod njihovim čizmama. Konačno, kad su došli domesta gde je vazduh bio sasvim crn od dima, Bran stade blizunetaknutog ribarskog brodića uglavljenog u morsko dno, pade nakolena i pokaza ispod niskog dima u daljinu.

„Eno”, šapnu on.Hektor čučnu i pogleda za starčevim iskrivljenim prstom; oči su

ga pekle od vreline i pepela.Isprva nije video ništa osim beskrajnog peska i crnog dima, ali

trenutak kasnije, oči su mu se prilagodile i dah mu je zastao urovitom grlu.

Stajali su na nečemu što je izgledalo kao veliki greben namorskom dnu, na visokom zidu koji se spuštao u pukotinu dubokunajmanje trista metara, na čijem su se dnu sakupljali ostaci morskevode. Hektor je pogledom ispratio rub grebena i nije mogao da muvidi ni početak ni kraj. Ulegnuće kao da se protezalo sve dohorizonta; zahvaljujući litici na kojoj su stajali, činilo im se da su naplanini ispod koje se nalazi ogromna dolina. Kakve god bile stvarnedimenzije drevnog rudnika, bilo je jasno da ga čovek ne bi mogaosagledati odjednom čak ni kada je vazduh čist; protezao se podpeskom, milenijumima skriven ispod mora, prema mestu na koje sevoda povukla. Sada je konačno razumeo Branove uporne tvrdnje dase dovoljno mora moglo skrenuti u tako džinovski prostor da makardeo Ostrva bude pošteđen.

„Gde su vrata?”, viknu on da nadjača gromoglasnu riku koja sedizala iz mora na severu.

„U podnožju”, doviknu mu Bran, pokušavajući da ostaneuspravan na vrelom vetru.

„Možemo li da siđemo niz liticu, Hektore?”, upita Džarmontražeći bezuspešno oslonac za nogu. „Ako padnemo s ove visine,nećemo se zaustaviti; makar će nam to doneti brz kraj.”

„Izgleda da postoji nekakva staza, ili makar mesto gde je liticapod nagibom”, reče Hektor i sagnu se ponovo da bolje pogleda.

Bran je nervozno osmatrao nebo. „Moramo da požurimo!”,podstače ih on kada je tečna vatra ponovo suknula uvis razbacujućipepeo i potresajući im tle pod nogama. Otrčao je do ivice i počeo daklizi niza zid na mestu koje je Hektor pokazao, da bi trenutak kasnijeza njim pošla i dvojica vojnika.

Hitali su dole u procep, trčali i klizali se, na kolenima, pa čak i naleđima, samo da bi ustali, gonjeni nužnošću i blizinom Buđenja. Tu jemorsko dno bilo čvrsto, kao stenje ispod peska, ali bez naplavinakoje su videli na višem zemljištu kod obale.

Konačno, kada su se spustili dovoljno daleko da je iza njihostala čitava mala planina, obreli su se u podnožju gole litice, noguvlažnih u ostacima mora koje je nedavno prekrivalo to mesto, zurećiuvis u čvrst kameni zid.

Vetar je urlao i kreštao iznad njih, ali se zadržavao na nivoumora, zavlačeći se u kanjon tek toliko dugo da im zaspe oči peskom.„Gde su vrata?”, upita Hektor ponovo, tišim glasom u gotovopotpunom muku.

Bran pokaza na uzdignutu stenu na severu. „Tamo”, rečedrhtavim glasom.

Trojica muškaraca su sada puzali preko razbacanog stenjamorskog dna, verali se i suljali, sve dok konačno nisu stali na mestukoje im je ribar pokazao.

Iznad njih su se nadnosile dve masivne ploče od čvrste zemlje,glatke kao granit i bele kao ostatak mora peska. Između njih se

video uski usek tame; inače se ni po čemu nisu razlikovale odostatka stenovitih podmorskih brda.

Zemlja se ponovo zatrese pod njihovim nogama, silovitije negopre. Vetrovi povrh kanjona zaurlaše, podigavši se u atonalnozavijanje i nesaglasje. Daleka vatra suknu u nebo dajući oblacimaboju krvi.

Hektor izvuče žezlo iz ranca. Ono jarko zasija u njegovoj ruci, apozlaćeni držak blesnu ispod dijamanta koji zasvetluca, gotovozlokobno.

Ispred njih, činilo se da kamene ploče omekšavaju. Trojicamuškaraca su posmatrali, opčinjeni, kako pesak koji ih je prekrivaoodvajkada počinje da klizi u stranu, sakuplja se u podnožju i otkrivavisoka vrata titanskih dimenzija, okovana mesingom, s masivnimdrškama koje su štrčale iz ploča od istog tog metala i čudnomključaonicom u desnom krilu. Džinovska vrata bila su ispisanadrevnim hijeroglifima i simbolima, znacima i runama kakve Hektornikada ranije nije video.

Bran se nervozno osvrtao prema severnom nebu. „Požurite,viteže”, zamoli on.

Hektor je zurio u drevni ključ u svojoj ruci. Nekako je izgledaodrugačije nego maločas; tamno parče nekada živog drveta koje je,kako je on mislio, bilo grana s kamenog stabla, sada je višepodsećalo na kost, a dijamant na njegovom vrhu bio je tamo gde bise nalazio zglob. Obazrivo ga je prineo ključaonici pokušavajući daustanovi pod kojim uglom bi ključ mogao da stane unutra.

„Viden, singa ever monokran fri”, reče on. Otvori, u ime kralja.Hijeroglifi na vratima sinuše i oživeše.Pozlata poče da spada sa držalje skiptra, u peščanim zlatnim

ljuspama.Hektor gurnu ključ u bravu i polako ga okrenu nasuprot smeru

kazaljki na satu.Pod rukom pre oseti nego što začu odjekujući udar. Raspuklina

između krila kamenih vrata malčice se proširi. Hektor gurnu desno

krilo, ali jedva uspe da ga pomeri. Pokušao je da zaviri unutra. Maloje šta video.

Tama je bila toliko duboka da je sve proždirala. Hektor opreznogurnu vrata još malo, upinjući se zbog peska nakupljanog eonima upodnožju. Bran stade kraj njega, pridodavši njegovom naporuposlednje ostatke svoje snage.

Iza njega, vatra Buđenja najednom buknu uvis, goreći jošsnažnije, bacajući senke u crnu pećinu iza vrata. Hektor proviri krozpukotinu.

Prostor je bio toliko ogroman da Hektor nije mogao ni da gapojmi. Po onome što je uspeo da vidi, činilo se da mu nema granice,da nema zidova koji bi se pružali po njegovim rubovima, već je preizgledalo kao da otvara vrata pred noćnim nebom, ili dubinamavasione.

„Opet, viteže”, šapnu Bran, bled od naprezanja. „Moramo jošotvoriti. Požurite; više nema vremena.”

Džarmon takođe upre iz sve snage. Uz stenjanje od kogaHektor zadrhta, desno krilo kapije pomeri se dalje u beskrajni mrak.

Hektor ponovo pogleda unutra. Isprva ne ugleda ništa, kao i pre.Onda, na krajnjem rubu vidokruga, on pomisli da može da razaznasićušne plamenove, možda ostatke vatri iz rudnika koje bi mogle jošda gore, posle više hiljada godina. Ali kada su ti plamenovi počeli dase pomeraju, najednom je osetio slabost, vrtoglavicu, kao da mu jeglavu iznutra saletela kakofonija hiljadu žurnih glasova, zacerekanih ipiskutavih od oduševljenja.

Kao vatra na borovini, živi plamenovi pohitaše niz dalekeispuste unutar džinovske jame, neki bliži, neki udaljeniji, i svinahrupiše prema vratima, tako da je vazduh uzavreo destruktivnimhaosom razaranja.

Hektor, čija je glava sada damarala od radosnog vrištanja kojese sve više primicalo, mogao je samo užasnuto da gleda kako sevatra nadima, snažno gori, i kako bezbroj pojedinačnih plamenovahita niz tamne zidove prema vratima.

Načas se povede u mislima pred mučnom i iznenadnomspoznajom o tome šta su uradili. Vreme je stalo dok mu je istina

gromoglasno tutnjala oko ušiju, jača od potresa Usnulog Deteta.Upravo je razorio jedinu barijeru koja je razdvajala život od

praznine, jedinu prepreku koja je stajala između zemlje i uništenja, ine samo toga.

Uništenja koje je pretilo čak i postojanju Zagrobnog života.„Bože”, šapnu on osetivši da su mu ruke klizave od znoja. „Bože

blagi! Džarmone – ovo je Tamnica! Otvorili smo Tamnicu podzemlja!”Džarmonova grlena kletva izgubi se u zvuku nailazećeg

uništenja i orgijastičke vriske vatrenih demona koji su se primicali,odavno zatočeni, jurišajući sada prema slobodi.

Vojnici dograbiše ručicu na vratima i zajedno je povukoše svomsnagom. Uspeše da povuku vrata gotovo do kraja, ali su ih zatvorilisamo koliko je dopuštalo isprečeno ribarevo telo.

Bran je preprečio vrata, opkoračivši prag.Džarmon pruži ruku da odgurne starca. „Pomeri se, budalo!”,

viknu on i zagrcnu se od bola kada mu je ruka ostala prignječena uzvrata, u strahovitom stisku.

Oni pogledaše u starca. Lice mu je ogrubelo, pretvorilo se ugotovo providnu masku neskrivenog oduševljenja. Smežurana kožasada mu se napela preko divljeg osmeha iznad kojeg su blistala dvatamna, zakrvavljena oka.

„Ja”, reče Bran tiho. „Ja sam ono na šta su te vetroviupozoravali, ser Hektore. Ja sam ono što dolazi.”

„Ne”, šapnu Hektor hrapavo. „Ti – ti...”Demon u starčevom telu zacokta nezadovoljno, iako mu je

osmeh blistao od veselja. „De, de, ser Hektore”, reče on sprenaglašenom učtivošću. „Ovo je istorijski trenutak, treba u njemuuživati! Da ga ne kvarimo uvredama, važi?” On pusti Džarmonuruku.

Vojnici ponovo povukoše teška vrata, ali f’dor se samo uglavi jošjače, sprečavajući njihovo zatvaranje snagom koja je iz trenutka utrenutak rasla. Hektor povuče iz sve snage, ali uspe samo da ogulikožu sa oznojenih dlanova o vrele metalne drške.

Džarmon ljutito odstupi i isuka mač, ali ribar samo mahnu premanjemu. Tamna vatra suknu mu iz prstiju i liznu oružje; sečivo se istopiu Džarmonovoj ruci, ističući u reci tečnog čelika. Gardista zaurla odbola i sruči se na pesak.

„Žezlo...”, zagrcnu se Hektor.„Pomoglo bi ti da sagledaš istinu?”, upita demon brižno,

pogledavši prema svojoj sabraći koja su prilazila sve bliže. „I zaista,nisi pogrešio. Sve što sam rekao bilo je istina. Moj narod jesteveoma dugo živeo na ivici mora; naša tela jesu krhka, premda smosnažni duhom. Bez domaćina, ili nekoga da nam pomogne, nikad nebismo uspeli sami da otvorimo vrata. A bio sam krajnje iskren i kadasam te uveravao da niko od mojih ni u snu ne bi dodirnuo žezlo; jernekome od nas dodir Živog kamena s dijamantskom krimom doneobi sigurnu smrt. Zato si nam trebao ti; zahvaljujemo ti za tvojuuslugu.”

„Blagosloveno mesto”, šapnu Hektor dok je jalovo vukao vrata iborio se s vrištanjem glasova koji su se nadimali u njegovoj glavi.„Krčma je blagosloveno mesto...”

„Ja nikada nisam ušao u krčmu”, reče f’dor. „Niti u dvorac, akose sećaš. Ne, ser Hektore, ja nikada nisam prešao preko praga nitijednog od ta dva mesta; sreo si me na raskršću i ostavio me upodnožju zamka. Ljubazno od tebe.” Demon se ponovo nasmeja. „Ai ono što sam ti ispričao o svom životu bilo je istina. Nekada davnoukazala mi se prilika da napustim svoje rodno mesto – bilo je to ustaro doba, za vreme prve kataklizme, kada je zvezda prvi putprobila Tamnicu. Mnogi od nas su pobegli pre nego što je onaponovo zatvorena, samo da bi nas lovili kroz čitavu istoriju,prinuđene da bežimo iz domaćina u domaćina, krijemo se i čekamo.Sada ćemo ponovo izaći u svet, zahvaljujući tebi, ser Hektore. Želeosi da spaseš sve koje možeš od kataklizme, pa evo ti! Poštedeo sičitavu vrstu zatočeništva! I ne samo što si nas oslobodio Tamniceveć će naš gospodar – koji odavno već osmatra vrata, čeka ovaj dan– tebe uzeti za domaćina! Ima li ičeg uzvišenijeg od toga?”

Vatra u demonovim očima bila je jednako snažna kao ona nanebu.

„Kada je stari ribar zaveslao u svom malom čamcu da pogledašta je otkrilo povlačenje mora, ja sam čekao, bezobličan. Vratio samse kući kada sam čuo za nastupajuće Buđenje, baš kao što sam ti irekao.” Demon uzdahnu. „Više bih voleo mlađeg, snažnijegdomaćina, ali mora se prihvatiti ono što se nudi u slučaju kataklizme.Nije li istina čudesna?

Veština je u tome da se ispripoveda tako da je čovek možeprotumačiti kako poželi.

Konačno, rekao sam ti da ćemo biti večito zahvalni, viteže. Ijesmo. Jesmo. Večito.”

Džarmon se nesigurno osovi na noge i pogleda Hektora u oči.„Hektore”, reče tiho, „otvori vrata.”Iako je bio ošamućen, te reči su zazvonile sasvim jasno.

Hektoru se oči načas skupiše, a onda malo raširiše od razumevanja.Poslednjom snagom on se baci na desno krilo kapije Tamnice,

gurnuvši ga tako da se otvorilo više nego ranije. Glavu mu je gotovorascepilo mahnito vrištanje demonske horde koja je praktično bilanadomak vrata; on pokuša da skrene pogled sa tog užasnog prizora,ali shvati da mu oči neumoljivo privlači nailazeća vatra koja je gorelasva crna od uzbuđenja, hrleći prema slobodi.

U istom trenutku Džarmon se baci na Brana i obuhvati ga okokolena. Krhko telo demonovog domaćina pokleknu u gardistinomsnažnom naručju i inercija ih obojicu ponese preko praga u Tamnicu.

To Hektoru dade taman toliko vremena da povuče mamutskavrata i zatvori ih pre nego što je mnoštvo f’dora zatočenih još odPrvog eona prešlo preko praga u materijalni svet.

Izvukao je ključ iz ključaonice i bacio ga iza sebe. Onda provučeruke iza ogromnih mesinganih drški, držeći se svom snagom koju jemogao da prikupi dok su blistava vrata tamnela i ponovo sepretvarala u beživotni kamen.

Hektorov um je posustajao pred vriskom koju je čuo i osetio izatih vrata. Kamen se zastrašujuće zatresao dok su demoni udarali sdruge strane, izazivajući potrese koji su mu uzdrmavali čitavo telo.Pognuo je glavu, da bi podupro zatvorena vrata i da bi pokušao da

priguši užasavajuće zvuke koji su ga grebali po ušima. Učinilo mu seda među demonskim kricima besa čuje kako se Džarmonov glasdiže u sličnom tonu, a telesna i duševna agonija oštro odzvanja unjemu.

Dok je držao vrela vrata koja su mu pržila meso na grudima ilicu, nebo je nad njim pobelelo.

S gromoglasnom rikom koja je rascepila nebeski svod, UsnuloDete se probudilo u dubinama mora i uzdiglo u nebo u plamenombesu.

Vrištanje s druge strane vrata zgasnu u rici pakla iza njega.Sada je osećao samo neizdrživu vrelinu, vrelinu koja mu je kuvalatelo do srži otpozadi, i zračila kroz kamena vrata ispred njega, dok jeistopljena vulkanska vatra pljuštala da ga večito zarobi u okoštalojljušturi uz mesingane drške.

Dok je prelazio preko praga smrti, iz života u Zagrobni život,Hektor je konačno video ono o čemu mu je otac govorio, i ono što jeon preneo Anaisu. Odmah izvan njegovog vidokruga, bliže odvazduha njegovog poslednjeg daha, i jednovremeno pola svetadalje, video je svog prijatelja na granama Drveta Sveta, video jesvog oca do kolena u talasima, kako bdi, dok Talteja i Ejdan stoje izanjega na obali, ona s bebom u naručju. Makvitove oči su bile nanjemu, posmatrale su ga s druge strane zemlje, s druge straneVremena.

Dok je duh napuštao njegovo telo, rasipao se i istovremeno širiodo najdaljih krajeva vasione, Hektor je snagom volje za trenutakostao da se drži za nevidljivi povodac, dovoljno dugo da uposlednjem dahu poljubi ženu i decu, da šapne ocu u uho prekopraga nad kojim ih je vezivala ljubav: Gotovo je, oče. Možeš prestatida čekaš; sada se vrati životu.

Poslednja misao bila mu je ironična i vesela. Dok je morenaviralo i još jednom zatvaralo ulaz u Tamnicu pod svojim dubinama,njegovo telo je ostalo tamo, vatrom pretvoreno u ilovaču, kaokatanac koji zabravlja kapiju, budan do kraja u smrti jednako kao štoje bio i u životu.

Ključ žive zemlje ležao je iza njega, zakopan u peskuokeanskog dna, taman izvan domašaja za celu večnost.

„Jabuku, Kanta, molim te.”Kći vetra ozbiljno spusti pogled na usrdno ljudsko lišce. Onda se

osmehnu i protiv svoje volje. Ona lako posegnu u čvornovato granjekržljavog drveta koje je bilo izvan domašaja njegovih mršavih ruku,pa ubra tvrdi crveni plod i pruži ga dečaku.

Pogledala je ulevo, gde je žena sedela na tlu desetkovanogvoćnjaka, i odsutno jela jabuku koju je dobila trenutak pre toga,zureći tupo u Kantinu srebrnu kobilu koja je pasla jesenju travu ublizini.

Smrtni muk se spusti, kao da su se zalupila vrata.Vetrovi, koji su bezbroj nedelja jarosno urlali, zamreše u

potpunu tišinu.I Kanta shvati.Stajala je zamrznuta još trenutak u ogromnoj praznini sveta bez

kretanja vazduha, na ivici kataklizme. Neposredno pre nego što suvetrovi zavrištali, ona dograbi dete za leđa košulje, podiže ga kroztežak vazduh i ponese do konja dok mu je jabuka ispadala iz ruke nazemlju.

Vukla je zaprepašćenu ženu na noge i podizala na konja kada jenebo pobelelo. Uzjahala je i podbola životinju kada naseverozapadnom horizontu izbi erupcija plamena koji je suknuo unebo kao iskra sa sveće zahvaćena vetrom, a onda se raširio po dnuistopljenih oblaka, puneći ih svetlošću, bolno jakom. Kanta izgovorigrlenu zapovest konju i odgalopira, držeći ženu i dečaka ispredsebe.

Čak su i na južnom kraju Ostrva osećali potrese i videli kakozemlja podrhtava pod konjskim kopitima. Kanta je osetila kako sebokovi deteta nadimaju, pomislila da ono možda vapi, ali kakvim godda se zvukom oglašavalo, ovaj je bio zaglušen užasavajućim

lamentom vetrova. Pomolila se sada tim vetrovima da je ubrzaju,olakšaju joj put i korak, ali odgovora nije bilo.

U podnožju bedema ona povuče ljudska bića s konjskih leđa,preseče remenje sedla i pusti životinju na slobodu, nemo jojpoželevši sreću. Onda dograbi ženu za ruku i uze dečaka ispodmiške, započevši zastrašujući uspon uz stepenice na litici.

Bila je na polovini puta, mišići su joj popuštali od napora, kad suvetrovi ojačali, podivljali, puni teškog pepela i otpadaka. Šibali su je,izvlačili joj vazduh iz pluća, ugrožavali joj ravnotežu. Konačno je bilaprimorana da pusti ženu da ne bi ispustila dečaka.

„Penji se!”, viknu Kanta ženi, ali ova samo stade, ukrućena,tamo gde je bila. Kanta je potera ponovo, i ponovo, gurajući jejalovo, da bi je konačno napustila, potrčavši slepo uz stepenice dokje nebo crnelo iznad nje.

Kroz mračne dvorane i uz stepenice kule, po dve odjednom,Kanta je nosila dete, sada u naručju, okačeno oko vrata. Kula jezadrhtala ispod njih, zanjihala se pod udarom bure, i kameni zidovikoji su pet stotina godina stajali stameni, nepomični, opsedaniuraganima i vetrovima rata, zatresli su se oko njih.

Konačno stigoše do vrha najviše kule, prašnjave prostorije punepolica s knjigama i teglama, gde je nekada bilo prebivalište kraljevogvezira. Kanta, iznurena, spusti dečaka, uze ga za ruku i potrča krozradnu sobu, otvarajući širom vrata koja su već udarala na vetru,hitajući bezglavo po oštroj srči rasutoj po kamenom podu, uzposlednje drveno stepenište, pa gurnu i otvori kapak krajnjeg vrhagrudobrana. Čvrsto je zagrlila dečaka kada su stupili napolje naplatformu s koje je vezir nekada opštio s munjama i zagledala se usvet ispod sebe.

Preko širokih dolina i iskrčenih šuma oko Elisijana prašina seokupljala u velikim spiralama, a rastresita zemlja letela je uvisuzvitlana haosom vetrova. U daljini je videla kako srebrni konj trči,galopira slobodno, bez sedla. Potražila je pogledom ženu, ali nijevidela stepenice bedema.

Osetila je da se dečak kraj nje pomera; ona spusti pogled i videkako on pokazuje na sever.

Zid od vode visok kao kula nailazio je, tamnosiv u daljini, nosećipred sobom zbrku otpadaka u koje su se pretvorile nekadašnjevaroši i gradovi, mostovi i mlinovi.

Bio je to tek talas prethodnik.Iza njega se uzdizao stvarni talas, čiji vrh Kanta nije mogla da

vidi, dok se on nadimao da se sretne s tamnim nebom.Drhteći, ona se sagnu i podiže dete na ramena, mahom da bi se

on našao na najvišem mogućem mestu, ali isto tako i da bi izbeglada mu ponovo vidi izraz u očima. I njen je pogled bio prikovan zauspravno more dok se nadimalo preko Ostrva, gutajući reku, polja,posečeni voćnjak na njene oči. Neposredno pre nego što je prekriokulu, nadirući napred da se spoji sam sa sobom kod južne obale,pomislila je na legende o enklavama Lirina koji su živeli uz obale uvreme prve kataklizme i čije su zemlje bile potopljene kada je Detepalo na zemlju. Predanje je govorilo o tome kako su se preobrazili,nekada deca neba, a sada deca mora, koja su počela da žive upodvodnim pećinama i špiljama, gradeći čitave civilizacije u zaklonuod okeanskog peska, krijući se u grebenima koji su ih čuvali, dišućipod talasima. Ako je takva bajka uopšte moguća, onda neka budemoguća za tebe, dete, pomisli ona potapšavši nožicu koja joj je visilapreko ramena.

Svu svetlost pomrači gromoglasni nalet sivoplave furije.„Zadrži dah, dete”, reče Kanta.

S krmene palube Jahača oluje Sevirim je gledao kako se u daljinidiže vatra. Ostrvo je sada bilo toliko daleko, tu na rubu Ledenpoljana južnom kraju sveta, da je on isprva to jedva i primetio. Buđenje jepodsećalo na jedva nešto više od veličanstvenog useka boje koju jedoneo suton, ali kada su oblaci planuli na horizontu, i kad su istogtrenutka zamrli morski vetrovi, shvatio je u šta gleda.

Nije mogao da odvoji oči od vatre što je buktala, pruga belogusijanja blistavija od sunca. A onda, ne mareći za posadu i putnikeoko sebe, koji su takođe zurili prema istoku, on pognu glavu ipredade se žalosti dok je vatra bledela i iščezavala u moru.

Talas se prelio ka spoljnim ivicama Ostrva, potapajućiugljenisanu zemlju, gutajući Visije na severu sve do jugoistočnogugla. Lio je preko nekadašnjih velikih ustalasanih polja i šuma, sadamahom pocrnelih ili podlivenih svetlucavom lavom, sve do Ilijesana,gde je naizgled zastao iznad Sagije, čije je granje ukrašenocvetovima i krilo decu neba koja su tamo potražila poslednjeutočište. Onda se sručio, sastavši se s morem na rubovima zemljesa svih strana.

Dok se plima dizala do ravnomerne visine primajući dotok vode,vrh talasa se sklopio iznad Ostrva, prvog mesta gde je rođenoVreme, progutavši ga i sakrivši od pogleda.

Zatim se vratio mir.Vrela isparenja pokrila su more, tako da je izgledalo mirno i

nepomično kao jutarnja izmaglica.

ŠANARATERI BRUKS

M�� Š����� (The Sword of Shannara, 1977)V������������ Š����� (The Elfstones of Shannara, 1982)P���� ����� Š����� (The Wishsong of Shannara, 1985)ŠANARINO NASLEĐE (The Heritage of Shannara):

P������ Š����� (The Scions of Shannara, 1990) D����Š����� (The Druid of Shannara, 1991) V������������Š����� (The Elf Queen of Shannara, 1992) T��������Š����� (The Talismans of Shannara, 1993) P��� �����Š����� (First King of Shannara, 1996) PUTOVANJE DŽERLEŠANARE(The Voyage of The Jerle Shannara): O�������������� (Ilse Witch, 2000) A������ (Antrax, 2001) M�����(Morgawr, 2002) VRHOVNI DRUID ŠANARE (High Druid ofShannara):

D����� R�� (Jarka Ruus, 2003) T�������� (Tanequil, 2004)Vreme Šanare usledilo je posle apokalipse koja je razorila stari svet igotovo sasvim zbrisala njegove stanovnike. Hiljadu godina divljaštvai varvarstva završilo se na početku serijala, pojavom nove civilizacijeu kojoj je magija zamenila nauku kao preovlađujući izvor moći.Druidski savet, koji čine najdarovitiji pripadnici novih rasa – ljudi,patuljaka, trolova, gnoma i vilovnjaka, na osnovu imena preuzetih izstarih legendi – započeo je težak posao ponovne izgradnje sveta iokončanja ratova među vrstama, koji su odnosili preživele iztakozvanih Velikih ratova.

Ratovi, ipak, traju i dalje, premda u drugačijem obliku. Magija je,kao i nauka, često neuhvatljiva, može se koristiti i za dobro i za zlo, imože imati pozitivan ili negativan učinak po one koji dođu u dodir snjom. U Maču Šanare druid koji je podlegao svojoj gladi za moćimagije manipulisao je trolovima i gnomima u pokušaju da ovladadrugim vrstama. Pretrpeo je neuspeh zahvaljujući Šeju Omsfordu,

poslednjem pripadniku vilovnjačke porodice sa šanarskimprezimenom. Šej je uz pomoć svog brata i grupice saputnika uspeoda dođe do bajkovitog Mača Šanare i potuče Mračnog Gospodara.

Posle toga, u Vilinkamenovima Šanare, njegov unuk Vil suočiose s drugom vrstom izazova, koji zahteva magiju sadržanu uVilinkamenovima, ali ta magija izaziva promenu u Vilovomgenetskom ustrojstvu, tako da su njegova deca rođena s magijom ukrvi. Zahvaljujući tome, u trećoj knjizi iz serijala, Pesma želja Šanare,Brin i njenog brata Džaira regrutuje druid Alanon da potraže i uništeIldač, knjigu crne magije koja je iznedrila lorda Vorloka i upravoiznedruje vešce Morda.

Priča koja sledi zbiva se nekoliko godina posle završetka Pesmeželja i njen junak je opet Džair Omsford, koji mora da se pomiri sasvojom opsednutošću prošlim vremenima i upotrebom magije kojoj,kako ga je sestra upozorila, ne sme da veruje.

NESAVLADIVI

Teri Bruks

Prošlost je uvek sa nama.Premda je tek stasao da se može smatrati muškarcem, Džair

Omsford je značenje tih reči shvatao još od malih nogu. Značilo je toda će ga život kovati i iznova oblikovati, tako da će sve što se desibiti na neki način posledica onoga što se već ranije zbilo. Značilo jeto da će ljudi koje upozna uticati na njegovo vladanje i njegovaubeđenja. Značilo je to da će iskustva iz prošlosti uticati na odlukekoje bude donosio u budućnosti.

Značilo je to da je život kao lanac, a karike od kojih je sazdan nemogu se raskinuti.

Za Džaira je najsnažnija karika bila ona koja ga je spajala sGaretom Džaksom. Ta karika, za razliku od svih ostalih, bila jespremište za sećanja koja su mu bila toliko draga da ih je štitio kaostaklene ukrase koji se skidaju s polica gde počivaju, brišu se ipotom ponovo odlažu s velikom pažnjom.

U leto druge godine posle povratka iz Grejmarka još je bio podvelikim uticajem tih sećanja. Često se budio usred noći iz snova oGaretu Džaksu usred bitke sa Džahirom, čuo odjeke tuđih glasova urazgovorima s prijateljima i susedima, ili bi načas ugledao likMajstora Oružnika u licima neznanaca. Nisu ga takvi događajirastrojavali; stvarali su mu prijatno uzbuđenje. Bili su potvrda dauspeva da sačuva živu prošlost za koju je toliko mario.

Onog dana kada je devojka ujahala u Senoviti Do, on je radio uporodičnoj krčmi, pomagao krčmaru i njegovoj ženi da bi ugodiosvojim roditeljima. Stajao je na verandi osmatrajući spoljni zid gde jezamenio daske koje je oluja probila zavitlanom granom. Nešto utome kako je devojka sedela na konju privuklo mu je pažnju i odvojiloga od zagledanja obavljenog posla. Zaklonio je oči spram bleštanjasunca na metalnom krovu kada je ona izjahala ispod krošanja.Sedela je pravo kao strela opkoračivši ogromnog crnog pastuva sbelim belegom na čelu, a slap tamnih uvojaka, gustih i sjajnih, padao

joj sve do struka. Nije bila krupna, ali se odmah videlo da imasamopouzdanje koje prevazilazi potrebu za fizičkom snagom.

Ugledala ga je u istom trenutku kad i on nju i okrenula krupnogvranca prema njemu. Dojahala je do njega i stala, sa nestašnimosmehom na okruglom, pomalo drskom licu, s koga je sklonilanekoliko zalutalih pramenova. „Zar si zaboravio da govoriš, DžaireOmsforde?”

„Kimber Boh”, reče on, ne sasvim siguran da je to zaista ona.„Ne mogu da verujem.”

Ona sjaha, ostavi uzde pokretom koji je ukazivao da vrancuništa drugo nije trebalo, pa priđe da zagrli Džaira, dugo i snažno.„Baš si porastao”, reče ona i pomazi mu kovrdžavu plavu kosu damu pokaže kako nije time naročito impresionirana.

Mogao je i on to isto da kaže za nju. Ono što je osetio uz sebedok ga je grlila jasno mu je ukazivalo na to da ni ona više nije dete.Nije mu bilo lako da to prihvati. Još je pamtio sitnu vitku devojčicu odpre dve godine, kad ju je prvi put sreo u ruševinama Krega poslesvoje bitke da spase Brin. Zavrteo je glavom. „Umalo da te neprepoznam.”

Ona uzmaknu. „Ja sam tebe odmah prepoznala.” Obazrela seoko sebe. „Oduvek sam želela da vidim gde živiš. Je li Brin tu?”

Nije bila. Brin je živela na Visijama s Ronom Lejom, za koga seudala proletos. Već su čekali prvo dete; ako bude dečak, ime će mubiti Džair.

Odmahnuo je glavom. „Ne. Ona sada živi u Leju. Zašto nisijavila da dolaziš?”

„Nisam ni sama znala do pre nešto više od nedelju dana.”Zavirila je u krčmu. „Od jahanja sam se umorila i ožednela. Zašto nebismo ušli unutra da popričamo?”

Povukli su se u svežu unutrašnjost krčme i seli za sto krajprozora gde je nagnuti krov zaklanjao sunce. Krčmar je doneo vrčpiva i dve čaše, namignuvši prepredeno Džairu dok se udaljavao.

„Namiguje li ti on ovako kad god uvedeš neku lepu devojku uovu krčmetinu?”, upita Kimber kad krčmar više nije mogao da ih

čuje. „Zalaziš li ovde redovno?”Pocrveneo je. „Moji roditelji su vlasnici krčme. Kimber, šta ćeš ti

ovde?”Razmislila je malo o tom pitanju. „Nisam sasvim sigurna. Došla

sam da te nađem i ubedim da pođeš sa mnom, ali sad kad sam tu,ne znam hoću li naći neophodne reči. U stvari, možda čak neću nipokušati. Možda ću samo ostati ovde, u gostima, dok me ne oteraš.Šta bi rekao na to?”

Džair se zavali u stolicu i osmehnu. „Pretpostavljam da bihrekao da možeš slobodno ostati ovde koliko god poželiš. Da li toželiš?”

Kimber gucnu pivo i odmahnu glavom. „Nije važno šta ja želim.Možda nije važno ni šta ti želiš.” Pogledala je kroz prozor u svetlostsunca. „Poslao me je deda. Rekao mi je da ti kažem kako ono štosmo mislili da smo završili pre dve godine ipak nije svršeno do kraja.Izgleda da je preostala labava nit koju treba odseći.”

„Labava nit?”Ona ga pogleda. „Sećaš se kad je tvoja sestra kod Grejmarka

spalila knjigu Ildač?”Klimnuo je glavom. „Teško da ću to ikad zaboraviti.”„Deda kaže da je propustila da spali jednu stranu.”

Obedovali su u njegovoj kući, a on je lično pripremio hranu, čorbu odsvežeg povrća iz bašte, hleb i tanjir sa sirevima i voćem koje susušili njegovi roditelji pre nego što su pošli na putovanje po jugu imestima gde je bio neophodan njihov poseban dar za isceljivanje.Sedeli su za trpezarijskim stolom i gledali kako mrak sporo padazaogrćući okolinu zavesom senki kao crnom svilom. Nebo je ostalovedro i pojavile su se zvezde, blistave i svetlucave na tamnomsvodu.

„Nije hteo da ti kaže zašto sam mu ja potreban?”, upita Džairveć peti ili šesti put.

Strpljivo je odmahnula glavom. „Samo je rekao da tebe treba dadovedem, ne tvoju sestru, niti roditelje, ni Rona Leja. Samo tebe.”

„Nije ništa rekao ni o Vilinkamenovima? Sigurna si u to?”Pogledala ga je pomalo razdraženo. „Znaš li da sam retko kad

jela išta bolje od ovoga? Odlično je, zaista. Čorba je čudesna, volelabih da znam kako se pravi, ali ću se zasad zadovoljiti time da jejedem. Zašto ne prestaneš da mi postavljaš pitanja i ne uživaš i samu njoj?”

Odgovorio joj je žalostivom grimasom i srknuo malo čorbe,poćutavši dok je gutao još nekoliko kašika i razmišljao o svemu.Teško mu je bilo da prihvati ono što mu je govorila, a kamoli da sesaglasi sa onim što je tražila. Pre dve godine, Omsfordovi blizancipošli su različitim putevima da bi došli do mesta gde se krio Ildač,knjiga crne magije iz koje su se ispilili najpre Lord Vorlok i njegoviNosači lobanja u vreme Šeja i Flika Omsforda, a potom i vešciMorda u njihovo doba. Magija je u toj knjizi bila toliko moćna da jeona poprimila sopstveni život, postala duh sposoban da podjarmi ikonačno preobrazi bića od krvi i mesa u čudovišna neupokojenastvorenja. Radila je to toliko učestalo, a i nastavila bi s tim, samo daBrin i on nisu uspeli da je unište.

Naravno, malo je nedostajalo da ona uništi Brin. Obuzetamagijom pesme želja, moći da stvara i uništava muzikom i rečju, Brinje bila zastrašujući protivnik, ali zato i privlačan saveznik. Možda bipostala ovo drugo umesto prvog da Džair nije stigao do nje na vremeda to spreči. Upravo ga je zbog toga kralj Srebrne reke i poslao da jepronađe pošto je otišla s Alanonom, pa je tako unapred znao šta seod njega očekuje. Njegova je magija bila slabija – sposobnost dasamo naizgled menja stvari – ali se pokazalo da je u tom slučaju biladovoljna.

Zbog toga ga je donekle zbunjivalo što je Kimberin deda sadatako uporno nastojao da dozove njega. Kakve god vrste bilaopasnost da Ildač ponovo nastane, u celoj porodici on je bionajmanje sposoban da sa njom izađe na kraj. Isto tako je sumnjao učoveka čiji je to izbor bio, pošto je od nepredvidivog Koglina mahnitihočiju video dovoljno da zna kako njemu nisu uvek svi klikeri na broju.

Kimber mu je možda verovala, ali to ne znači da je i Džair trebalo nato da se oslanja.

Još ga je više brinula starčeva tvrdnja da Ildač nekako nijepotpuno uništen kad se Brin toliko potrudila da bude sigurna unjegov kraj. Svojom magijom ona ga je spalila u pepeo, čitav tom,svaku pojedinu stranu, pa kako je onda mogao da preživi, u ma komobliku? Kako je Brin mogla da pogreši u vezi s nečim toliko važnim?

Znao je da to neće saznati ako ne ode s Kimber kod starca i nesasluša ga, ali put do Kamenog ognjišta, duboko u Istočnimzemljama, bio je dug, iscrpljujuće trošenje vremena i energije.Naročito ako se ispostavi da je starac pogrešio.

Zato je postavljao pitanja, u nadi da će saznati nešto korisno,čekajući otkrovenje. Ubrzo je međutim postavljao stara pitanja češćenego što je bilo potrebno, a ostao je bez novih.

„Znam da misliš da moj deda ne razmišlja sasvim suvislo”, rečeKimber. „Toliko znaš čak i posle tako malo vremena koje si proveo snjim pre dve godine, pa ne moram da glumim drugačije. Znam da onume da bude težak i neuravnotežen. Isto tako znam da on vidi i onošto drugi ljudi ne vide, da raspolaže i onim što je njima uskraćeno. Jaumem da prepoznam trag i da ga pratim, ali on ume da čita znake usamom vazduhu. Može da stvara nove stvari iz smesa i praškovakoji niko drugi ne zna da spravlja još od propasti Starog sveta. Ima unjemu više nego što se na prvi pogled čini.”

„Misliš dakle da treba da pođem jer postoje izgledi da bi onmogao biti u pravu što se Ildača tiče?” Džair se ponovo nagnunapred, zaboravivši na svoj obrok. „Reci mi istinu, Kimber.”

„Mislim da bi bilo pametno da obratiš pažnju na ono što on imada kaže.” Lice joj je bilo mirno, ali su joj oči bile zabrinute. „I samaponekad sumnjam u dedu, ali videla sam kakav je bio kad mi jerekao da te pronađem. Nije to uradio iz hira, već posle mnogorazmišljanja. Došao bi i sam, ali ja nisam htela da mu dozvolim.Suviše je star i slab. Pa pošto nisam htela da mu dozvolim da putuje,morala sam doći sama. Pretpostavljam da se i po tome vidi kakogledam na sve ovo.”

Kimber spusti pogled na svoju hranu i odgurnu je u stranu.„Hajde da pospremimo ovo, pa onda da sednemo napolju.” Odnelisu posuđe, oprali ga i odložili, a onda izašli na verandu i seli zajednona drvenu klupu okrenutu prema jugozapadu. Noć je bila topla imirisala na jasmin i zimzeleno rastinje, a negde u tami žuborio jepotok. Neko vreme su sedeli ćutke, osluškujući srebrnasti zvuk vode.Kraj njih je proletela sova, i njeno tamno obličje načas se ocrtalospram mesečine. Iz sela je slabašno dopirao nečiji smeh.

„Kao da je mnogo vremena prošlo otkad smo bili u Grejmarku”,tiho reče ona. „Mnogo vremena otkad se sve desilo pre dve godine.”

Džair klimnu glavom, setivši se. „Često sam mislio na tebe i tvogdedu. Pitao sam se kako ste. Ne znam zašto sam se brinuo. Bilovam je dobro pre nego što su vas pronašli Brin i Ron. Verovatno vamje bilo dobro i potom. Imate li još onu močvarnu mačku?”

„Šaputala? Da. Čuva nas od onoga čega ne možemo da sečuvamo sami.” Načas je zaćutala. „Možda nam baš i nije bilo tolikodobro kao što misliš, Džaire. Stvari se menjaju. I deda i ja smo stariji.Potrebnija sam mu; on je meni nepotrebniji. Šaputalo češće odlazi iređe se vraća. Zemlja raste oko nas. Nije onako divlja kao nekada.Jedno selo patuljaka nalazi se na svega osam kilometara od nas, agnomska plemena sve vreme prolaze od Volfsktaga do Rejvenšornai natrag.” Slegnula je ramenima. „Nije kao pre.”

„Šta ćeš da radiš kad tvog dede više ne bude?”Kimber se tiho nasmeja. „To se možda nikada neće dogoditi.

Možda će živeti zauvek.” Uzdahnula je, mahnuvši neodređenotananom rukom. „Ponekad pomislim da se odselim daleko odKamenog ognjišta, da živim na nekom drugom mestu. Priznajem dabih rado videla sveta.”

„Da li bi možda sišla u Krajinu?” On je pogleda. „Da li bi došlada živiš ovde? Moglo bi da ti se dopadne.”

Klimnula je glavom. „Moglo bi.”Zaćutala je, pa se on ponovo zagledao u tamu, razmišljajući o

svemu. Dopalo bi mu se da je ona ovde. Dopadalo mu se darazgovara s njom. Pretpostavljao je da bi s vremenom mogli dapostanu dobri prijatelji.

„Potrebno mi je da se vratiš sa mnom”, reče ona iznenadapogledavši ga sa neočekivanom snagom. „Bolje da ti kažem. Ima toviše veze sa mnom nego s dedom. Iznurio me je. Ne volim to dapriznam, pošto zvučim kao slabić, ali što je stariji i teži, sve me višegnjavi. Ne znam je li ovo s Ildačem stvarno ili ne. Ne verujem da bihsama mogla da proniknem do istine. Prilično je sebično od mene štosam došla da zatražim da pođeš sa mnom do Kamenog ognjišta.Deda je čvrsto uveren da se ovo zaista dešava. Možda će bitidovoljno da razgovaraš s njim pa da se predomisli.”

Džair sumnjičavo zavrte glavom. „Jedva da ga i poznajem. Nevidim kako bi moje prisustvo moglo bilo šta da promeni.”

Oklevala je, a onda oštro ispustila dah. „Moj deda je bio tamokada je tvojoj sestri zatrebala pomoć, Džaire. Tražim od tebe da seodužiš. Mislim da si mu potreban, bila opasnost od Ildača stvarna iline, ono što njega muči sasvim je stvarno. Hoću da se vratiš samnom i pomogneš da se to sredi.”

Dugo je razmišljao o tome, primoravši se na to iako je već znaošta će reći. Razmišljao je o tome šta bi uradio Garet Džaks.

„U redu, poći ću”, reče konačno.Jer znao je da bi Majstor Oružnik upravo to uradio na njegovom

mestu.

Ostavio je kod krčmara pismo roditeljima sa objašnjenjem kuda jeotišao, spakovao malo odeće i zatvorio kuću. Već je znao da će biti unevolji kad se vrati, ali ga to nije sprečilo da pođe. Krčmar mu jepozajmio konja, mirnog, pouzdanog dorata na kog čovek može da seosloni da neće učiniti ništa neočekivano niti budalasto. Džair nijemnogo voleo konje, ali je shvatao da je konj potreban kad već morada se prevali tolika udaljenost.

Prošla je cela sedmica dok nisu stigli do Kamenog ognjišta,jašući na sever iz Senovitog Dola i šuma Duln, oko zapadnog krajaJezera duge, a zatim kroz Kalahorn uz reku Mermidon sve doravnica Rab. Prešli su Rab, kraj tamošnje reke, i ušli u Gornji Anar, aonda projahali kroz procep između planina Volfsktag i prostranstva

Darklina kao kroz ušice igle, zadržavajući se na bezbednojudaljenosti od rubova i jednog i drugog. Dok su jahali, Džair jeustanovio da razmišlja koliko su okolnosti sada drugačije nego kad jeprethodni put bio u Istočnim zemljama. Tada su ga lovili na svakomkoraku i pretilo mu je toliko opasnosti da nije želeo ni da ih sepriseća. Garet Džaks mu je spasao život svaki put. Sada je putovaobez straha od napada, bez potrebe da se osvrće, a Garet Džaks sepreselio u njegova sećanja.

„Šta misliš, jesmo li pre ovog života imali možda i neke ranije?”,upitala ga je Kimber poslednje noći koju su proveli napolju, pe negošto su stigli do Kamenog ognjišta.

Sedeli su kraj vatre u šumarku kraj južne račve Raba, duboko ušumama Darklina. Konji su zadovoljno pasli nedaleko od njih, amesečina je preplavila travnate ravnice unaokolo. Ove noći se uvazduhu osećao nagoveštaj hladnoće, upozorenje da dolazi jesen.

Džair se osmehnu. „Uopšte ne razmišljam o tome. Imamdovoljno nevolja u ovom životu da ne moram da se pitam je li većbilo drugih.”

„Čak ni da li će biti drugih posle ovog?” Kimber je češljala dugukosu, koju bi vezivala dok su jahali, ali ju je noću raspuštala u bujanslap. „Deda tako misli, a čini mi se da se i ja slažem s njim. Mislim daje sve međusobno povezano. Životi, kao trenuci u vremenu,povezani su kao ribe u potoku, koje plivaju i plivaju. Prošlost hrlinapred da bi se pretvorila u budućnost.”

Džair se zagleda u mrak. „Mislim da smo povezani s prošlošću,ali mahom s događajima i ljudima koji su je oblikovali. Mislim da uveknekako posežemo unazad, iznoseći napred ono što pamtimo,ponekad obaveštenosti radi, ponekad samo radi utehe. Ja nepamtim druge živote, ali pamtim prošlost iz ovoga. Pamtim ljude kojisu u njemu bili.”

Sačekala je jedan trenutak, a onda se premestila do njega. „Potome kako si to rekao – misliš li to na ono što se pre dve godinedogodilo kod Nebeskog izvora?”

On slegnu ramenima.„Na onoga koga si nazivao Majstorom Oružnikom?”

Zagledao se u nju. „Otkud ti to znaš?”„Nije to baš tolika tajna, Džaire. Potom si samo o njemu pričao.

Samo o njemu, onome koji te je izbavio na Kregu, onome koji seborio sa Džahirima. Zar se ne sećaš?”

Klimnuo je glavom. „Valjda.”„Možda tvoja veza s njim seže dalje kroz vreme nego samo u

ovom životu.” Upitno je podigla obrvu. „Jesi li pomislio na to? Moždaste bili zajedno i u nekom drugom životu, pa je zato ostavio tolikiutisak na tebe.”

Džair se nasmeja. „Mislim da je ostavio utisak na mene zato štoje bio najbolji borac koga sam ikada video. Bio je toliko...” On zaćuta,tražeći pravu reč. „Nesavladiv.” Osmeh mu zgasnu. „Ništa mu se nijemoglo odupreti, čak ni neki Džahira. Čak ni nešto prejako i zaAlanona.”

„Svejedno, ja bih ipak mogla da imam pravo što se tiče prošlihživota”, bila je ona uporna. Spustila je ruku na njegovo rame istisnula. „Toliko možeš da mi priznaš, Čoveče iz Dola, zar ne?”

Mogao je, to i još mnogo drugog. Hteo je to da joj kaže, ali nijeznao kako a da ne zvuči budalasto. Privlačila ga je, a on je time bioiznenađen. Toliko je dugo mislio o njoj kao o devojčici da je sadteško prihvatao da je sasvim odrasla. Takav mu je preobražaj bioneverovatan. Zbog toga nije mogao jasno da razmišlja, prošlost jebila u sukobu sa sadašnjošću. Šta je ona osećala prema njemu, nasvoj način promenjenom podjednako kao i ona na svoj? Želeo je toda zna, ali nije mogao sebe da prisili da pita.

Predveče sledećeg dana stigli su do Kamenog ognjišta. Onnikada ranije nije bio tu, ali čuo je kako Brin opisuje stenu u oblikudimnjaka dovoljno često da je odmah prepozna. Ugledao ju je dok sujahali između stabala, tamnu kulu iznad plitke šumovite doline. Njenosoben, grubi oblik izgledao je prikladno za ovaj predeo, zemljumračnih glasina i čudnih dešavanja. A opet, i to je bilo u prošlosti.Sada je sve bilo drugačije. Došli su putem, onuda gde do pre dvegodine puteva nije bilo. Prošli su kraj nedavno naseljenog selapatuljaka, videli kuće i čuli dečje glasove. Zemlja se širila, divljina se

povlačila. Jedino je promena bila stalna u svetu koji se neprekidnorazvijao.

Ubrzo zatim stigli su do kolibe. Bila je sagrađena od drveta, sverandom napred i nazad, zidovima obraslim debelim bršljanom, aoko nje su bile zasađene bašte i grmlje, i napravljene staze.Izgledalo je da je veoma dobro održavaju; sve je bilo urednozasađeno i potkresano, mešavina boja i oblika prijala je oku. Nijetoliko ličila na brvnaru u divljini koliko na seoski dom. U konjušnici izakuće bili su kobila i ždrebe. Jedna krava muzara pasla je tu pored.Iza konjušnice su bile naređane uredno ofarbane šupe. Drveće sgustim krošnjama doprinosilo je da zgrade budu skrivene odpogleda; Džair nije ni na časak ugledao krovove dok su prilazili.

Pogledao je u Kimber. „Sama se brineš o svemu ovome?”„Uglavnom.” Oporo mu se osmehnula. „Volim da se staram o

kući. Oduvek je bilo tako, otkad sam porasla dovoljno dapripomognem.”

Ušli su u dvorište i sjahali, a Koglin se iznenada pojavio navratima. Bio je star i mršav kao grančica ispod šljampave odeće, abela kosa mu je štrčala na sve strane, kao da se možda upravoprobudio. Čupnuo se za bradu dok im je prilazio, prstima prolazećikroz jake dlake. Oči su mu bile oštre i upitne, i već je odmeravaoDžaira kao da nije sasvim siguran šta da misli o njemu.

„Tako dakle!” Prišao je sa tim rečima i stao toliko blizu da jeČovek iz Dola bio primoran da ustukne. Napregnuto se zapiljio uDžairove plave oči i pažljivo osmotrio njegovo vilinsko lice. „Je li toon?”

„Jeste, deda.” Kimber je to rekla kao da joj je neprijatno.„Sigurna si? Nema greške?”„Da, deda.”„Jer mogao bi to biti i neko drugi, znaš. Mogao bio to biti bilo ko

drugi!” Koglin nabra ionako duboko izborano čelo. „Jesi li ti mladiOmsford? Dečak, Džair?”

Džair klimnu glavom. „Jesam. Zar me se ne sećaš? Sreli smo sepre dve godine u ruševinama Grejmarka.”

Starac se zagleda u njega kao da nije čuo pitanje. Džairu tajoštar ispitivački pogled nije bio baš sasvim prijatan. „Je li ovo zaistaneophodno?”, upita on konačno. „Zar ne možemo ući i sesti?”

„Kad ja to budem rekao!”, odgovori starac. „Kad budem kazaoda sam završio! Ne prekidaj me dok te zagledam!”

„Deda!”, uskliknu Kimber.Starac nije obraćao pažnju na nju. „Da ti vidim ruke”, reče.Džair pruži ruke, dlanovima okrenute naviše. Koglin ih je na

trenutak pažljivo zagledao, a onda je zagunđao kao da je pronašaoono što je tražio, pa kazao: „Uđite, da vam spremim nešto za jelo.”

Ušli su u brvnaru i smestili se za trpezu od grubo tesanogdrveta, ali im je na kraju Kimber pripremila gulaš za jelo. Dok je toradila, koreći dedu kad god je mislila da je to neophodno, Koglin jetrabunjao o prošlosti i Džairovoj ulozi u njoj, sipajući zbunjujućigalimatijas informacija i zapažanja.

„Sećam te se”, reče on. „Bio si običan dečak, izlazio si izruševina Grejmarka sa sestrom, oboje ste bili prekriveni prašinom imirisali na smrt! Hah! Znam ja kako to miriše, da ti kažem! Borio samse s mnogim monstrumima koji su došli iz podzemnog sveta, mnogopre tvog rođenja, pre nego što su rođeni svi koji danas žive, i još višenjih koji su odavno već mrtvi. Možda sam istupio iz reda, ali nisamizgubio veštine. Niti jednu. Nikad me nisu slušali, niko od njih, ali tome nije nagnalo da odustanem. Nova ogledala su stara. Ne možešrastaviti nauku i magiju. Sve je to jedno te isto, a lekcije iz jednog suujedno lekcije iz drugog. Alanon je znao. Znao je taman toliko dapogine.”

Džair nije imao pojma o čemu on to priča, ali je naćulio uši kadaje čuo druidovo ime. „Poznavao si Alanona?”

„Ne dok je bio živ. Ali poznajem ga sad, kad je mrtav. Tvojasestra, ona je za njega bila dar. Ona je bila odgovor koji mu je trebaokada je primetio da dolazi kraj. Tako je to za neke, dar. Možda i zatebe, jednog dana.”

„Kakav dar?”„Znaš, nekad sam i ja bio dečak. A bio sam i druid.”

Džair je zurio u njega, ne baš siguran da li da to prihvati. Bilo jeteško zamisliti ga kao dečaka, ali još teže kao druida. Ako je staracbio druid – premda Džair ni na tren nije pomislio da zaista jeste – štaonda traži ovde, u divljini, zašto živi sa Kimber? „Mislio sam da jeAlanon bio poslednji druid”, reče.

Starac frknu. „Mislio si ti mnogo toga što nije tačno.” Odgurnuoje svoj tanjir sa gulašem, koji jedva da je i taknuo. „Želiš li da znaššta radiš ovde?”

Džair prestade da jede usred zalogaja. Kimber, koja je sedelapreko puta njega, trepnu jednom i reče: „Možda bi trebalo dasačekaš da dovrši večeru, deda.”

Starac nije obraćao pažnju na nju. „Tvoja sestra je mislila da jeIldač uništen”, reče on. „Pogrešila je. Nije ona kriva za to, alipogrešila je. Sagorela ga je u pepeo, pretvorila u ugljenisane ostatkei to je trebalo da bude kraj, ali nije bilo tako. Hoćeš da sedimonapolju dok pričamo o ovome? Ponekad je lakše razmišljati navazduhu, pod noćnim nebom.”

Izašli su na prednju verandu; nebo se na zapadu bojiloblistavom mešavinom ljubičaste i rumene boje iznad krošanja, dokse na istočnom nebu već video deo meseca i mnoštvo zvezda.Starac je zauzeo jedinu stolicu za ljuljanje, a Džair i Kimber su selizajedno na drvenu klupu s visokim naslonom. Čoveku iz Dola palo jena pamet da treba da istimari i nahrani konja, i taj bi zadatak većodavno obavio samo da je normalno razmišljao.

Starac se neko vreme ljuljao, da bi zatim naglo mahnuo premaDžairu. „Prošlog meseca, jedne noći kada je mesec bio pun, a nebomore zvezda, divne noći, probudio sam se i odšetao do jezerceta tu,odmah na jugu. Ne znam zašto, prosto jesam. Nešto me je nagnalo.Ležao sam u travi i spavao, a dok sam spavao, sanjao sam. Samošto je to pre bila vizija nego san. Nekada sam često imao takvevizije. Bio sam u to vreme bliži senkama mrtvih, i oni su mi seobraćali zato što sam bio prijemčiv za njihove potrebe. Bilo je todavno i mislio sam da je takvim stvarima došao kraj.”

Činilo se da načas duboko razmišlja o tome. „Tada sam biodruid.”

„Deda”, podstaknu ga Kimber tiho.Starac ponovo pogleda u Džaira. „U snu je Alanonova sen

istupila iz donjeg sveta prema meni. Obratila mi se. Rekla mi je daIldač još nije uništen, da je jedan njegov deo ipak opstao. Samojedna strana, nagorela po ivicama, istrgnuta i oduvana pod kamenjezamka za vreme plamenog uništenja ostatka. Možda je knjigapronašla način da spase tu jednu stranu u svojim samrtnimgrčevima. Ne znam. Sen mi to nije rekla. Samo da je stranapreživela sav trud tvoje sestre da bi je u kršu pronašli mvelreti upotrazi za predmetima koji bi im podarili moć nekada čuvanuisključivo za vešce Morda. Oni su znali šta su pronašli zato što im jestranica to rekla, šapatom koji im je obećao veličanstvene stvari!Imala je života u sebi, čak i kao fragment, tako je to moćna magija!”

Džair pogleda Kimber, koja nesigurno trepnu prema njemu.Očigledno je to bila novost i za nju. „Jedna stranica”, reče starcu,„nije dovoljna da bi bila opasna, je li tako? Osim ako tamo nije nekačarolija koju bi mvelreti mogli da upotrebe?”

Koglin prođe rukom kroz gusti busen bele kose. „Nije dovoljna?Da, tako sam i ja pomislio. Jedna stranica, od tolikog mnoštva. Štamože da škodi? Odbacio sam tu viziju posle buđenja, uveren da jeona zlobno remećenje mirnog života, neosnovani strah koji je načasnašao sebi mesto zahvaljujući slabosti jednog starca. Ali došla jeponovo, drugi put, sada dok sam spavao u sopstvenoj postelji. Bilaje snažnija nego pre, upornija. Sen me je prekorila zbogneodlučnosti, zbog manjkavosti bivših i sadašnjih. Rekla mi je da tepronađem i dovedem ovamo. Nije mi dala mira, ni te noći ni potom.”Sada je izgledao zaista uznemireno, kao da ga je sećanje nadolaske seni proganjalo na način koji nije želeo nikada da iskusi.Džair je sada bolje shvatao zašto je Kimber smatrala da je tolikovažno da ga dovede. Koglin je bio starac na rubu emocionalnogkolapsa. Možda halucinira ili se povezao sa senima mrtvih, sAlanonom ili ne, ali šta god da je iskusio, gadno ga je uzdrmalo.

„Pošto sam sada ovde, šta treba da radim?”, upita on.Starac ga pogleda. U drevnim očima ogledala se duboka tuga.

„Ne znam”, reče on. „To mi nije rečeno.”Onda se zagleda u tamu i ne reče više ni reč.

„Izvini zbog svega ovoga”, kazala mu je Kimber kasnije. U njenomglasu jasno se čuo umor. „Mislila sam da neće biti toliko zagonetankad mu se pruži prilika da s tobom razgovara. Trebalo je da znam.Nije trebalo da te dovodim.” Sedeli su ponovo zajedno na klupi,pijuckali hladno pivo iz vrča i osluškivali noć. Smestili su malo ranijestarca na spavanje, ušuškali ga u krevet i posedeli uz njega sve doknije zahrkao. Kimber je dala sve od sebe da požuri taj proces šoljomčaja za uspavljivanje.

Osmehnuo joj se. „Nemoj da se izvinjavaš. Drago mi je što sime dovela. Ne znam mogu li pomoći, ali mislim da si bila u pravukada nisi želela sama da se nosiš s ovim. Vidim da bi samo postajaosve nezgodniji da si pokušala da ga odbiješ.”

„Sve su to čiste besmislice! Mesecima nije napuštao krevet. Nijespavao kraj jezerceta. Kakve god snove da sanja, izaziva ih svojimodbijanjem da se pravilno hrani.” Ona oštro ispusti dah,obeshrabrena. „I sve to, da je Ildač nekako preživeo u fragmentujedne strane! Nekada sam verovala svemu što mi je govorio, kadsam bila mala i još mislila da je on najmudriji čovek na svetu. Sadapomišljam da silazi s uma.”

Džair gucnu pivo. „Šta znam. Izgleda mi prilično ubeđen.”Ona se zagleda u njega. „Nisi mu valjda poverovao?”„Ne sasvim, ali može biti da je otkrio nešto čemu treba pokloniti

pažnju. Snovi umeju da otkriju ponešto što ne razumemo odmah.Potrebno je vreme da budu dešifrovani, ali kada malo o tomerazmislimo...”

„Zašto bi Alanonova sen došla dedi u snu i zatražila da tedovede ovamo, umesto da se jednostavno ukaže tebi?”, prekinu gaona žustro „Kakvog smisla ima da to radi kroz dedu? On baš i nijevisoko na spisku ljudi koje bi ti mogao da poslušaš!”

„Sigurno postoji razlog, ukoliko mu je zaista sen donela viziju.Mora da on ima u tome udela na neki značajan način.”

Pogledao ju je tražeći potvrdu, ali ona se okrenu od njega,usana stisnutih u čvrstu crtu neodobravanja. „Hoćeš li mu pomoći,Džaire? Hoćeš li pokušati da ga nateraš da uvidi kako samo umišlja

stvari ili ćeš pothranjivati njegovo razorno ponašanje besmislenimohrabrenjima?”

Pocrveneo je zbog tog prekora, ali ipak ostade smiren. Kimberje očekivala od njega da pomogne njenom dedi da pronađe izlaz izživog peska zabluda, a on se umesto toga ponudio da i sam uskoči unjega. Nije mogao da odbaci starčeve reči tako lako kao ona. Njeganije opterećivalo breme zajedničkih godina i iskustava; on nijeKoglina video istim očima kao ona niti je bio spreman da tako žustroporiče verovanje u snove i seni. I sam se susreo s više njih, a tu jeposebno mislio na posetu kralja Srebrne reke, pre dve godine, usličnim okolnostima. Da nije bilo te posete, posete koju je mogaoodbaciti da mu je um bio manje otvoren, ostao bi bez Brin i ceo svetbi bio promenjen. Nije tako lako mogao da zaboravi na to.Nespremnost da se poveruje nije uvek najbolji pristup onome štočovek ne razume.

„Kimber”, reče on tiho, „još ne znam šta ću uraditi. Ne znamdovoljno da bih doneo odluku. Ako tek tako odbacim reči tvog dede,to bi se moglo pokazati gore nego ako bih pokušao da ih prozrem dabih saznao šta se krije iza njih.”

Čekao je dok je ona gledala u daljinu, i dalje usplamtelih očiju istisnutih usana. Onda se konačno okrenula prema njemu i polakoklimnula glavom. „Izvini, nisam nameravala da se okomim na tebe.Bio si toliko dobar da dođeš kad sam zatražila, a sad dopuštam dami razočaranje pomuti zdrav razum. Znam da želiš da pomogneš.”

„I želim”, pokuša on da je ubedi. „Pusti ga da prespava, paćemo videti da li mu se vizija ponovila. Možemo da popričamo otome kada bude budan i svež. Možda ćemo biti u stanju da otkrijemoizvor vizije.”

Ona brzo odmahnu glavom. „Šta ako je vizija stvarna, Džaire?Šta ako je istinita? Šta ako sam te dovela ovamo iz sebičnih razlogai tako te izložila stvarnoj opasnosti? Nisam htela da se to desi, ali štaako bude tako?”

Ponovo je izgledala kao dete, izgubljena i bez doma. On seosmehnu i podiže jednu vilovnjačku obrvu prema njoj. „Maločas si migovorila kako nema nikakvih izgleda da to bude stvarno. Jesi li sepredomislila samo zato što sam rekao da se to ne sme olako

odbaciti? Ni ja nisam rekao da verujem. Samo sam kazao da bi utome moglo biti neke istine.”

„Ne želim da je uopšte bude. Želim da je to samo dedinaneobuzdana mašta na delu, i ništa više od toga.” Zagledala senapregnuto u njega. „Želim da sve ovo nestane, negde daleko, da seviše ne vrati. Dosta nam je bilo veštaca Morda i knjiga o crnojmagiji.”

Polako je klimnuo glavom, a onda pružio ruku i dotakao jojobraz, iznenadivši sam sebe svojom drskošću. Kad je ponovozatvorila oči, osetio je kako joj se lice žari i brzo odmaknuo ruku.Najednom je osetio vrtoglavicu. „Sačekajmo pa ćemo videti, Kimber”,reče on. „Možda mu se san neće vratiti.”

Otvorila je oči. „Možda”, šapnu.Džair se ponovo okrenu prema tami i otpi veliki gutljaj hladnog

piva čekajući da mu se razbistri u glavi.

Kako se ispostavilo, san te noći nije došao Koglinu. Umesto toga,došao je Džairu Omsfordu.

Nije ga očekivao kada se zavukao u svoju postelju, umoran oddugog putovanja i pomalo ošamućen posle previše čaša piva. Konjisu bili istimareni i nahranjeni, njegove stvari sklonjene u ormar, ibrvnara je bila u mraku. Nije znao koliko je spavao pre nego što jepočeo da sanja, samo da se sve dogodilo odjednom, a tad mu seučinilo da je potpuno budan i napetih čula.

Stajao je na ivici ogromne vode koja se protezala koliko jepogled dopirao, na sivoj glatkoj površini odražavalo se nebo ravno ibezbojno poput nje same, tako da i nije bilo razlike među njima. Senje već bila tamo, lebdela iznad površine, ogromna tamna utvara predkojom se osećao patuljasto, koja je zaklonila čitav horizont iza sebe.Kapuljača joj je skrivala lice i videle su se jedino tačkice crvenogsvetla kao oči koje gore iz crne rupe.

– Poznaješ li me? –

Poznavao ga je, naravno. Znao je nagonski, bez potrebe darazmišlja o tome, bez ičega osim te tri reči. „Ti si Alanon.”

– U životu. U smrti, njegova sen. Pamtiš li me kakav sam bio –Džair je ponovo ugledao druida, kako čeka da se Brin, Ron Lej i

on sam vrate kući kasno uveče, mračna i impozantna figura, nekakoprevelika za njihov dom. Čuo je kako im druid govori o Ildaču ivešcima Morda. Snažan lik i odlučan glas hipnotisali su ga. Onnikada nije upoznao nikoga toliko dominantnog kao Alanon – izuzev,možda, Gareta Džaksa.

„Pamtim te”, reče on.– Gledaj –U vazduhu pred njim pojavi se slika, mračna i nejasna. Otkrivala

je ruševine ogromne tvrđave, humke od krša spram šume i planina uzaleđu. Razoreni Grejmark. Senovite prilike kretale su se kroz krš,čačkale između slomljenog kamenja. S bakljama u rukama, šačica jeušla duboko unutra, kroz tunele koji su pretili da se sruše. Bile suzaogrnute plaštovima i kapuljačama, ali treperenje svetla na njihovimrukama i licima otkrivalo je reptilsku krljušt. Mvelreti. Zašli su dubokou ruševine, u tek nastale katakombe, na mesta gde se mogla naćisamo tama i smrt. Išli su polako, bez žurbe, zastajkujući često dapretražuju udubljenja i skrovita mesta, svaku šupljinu u zemlji gde senešto moglo sakriti.

Tada jedan mvelret poče da kopa, gotovo mahnito, uklanjajućikamenje i drvo, šišteći kao zmija. Proveo je mnogo minuta radećisasvim sam, pošto su ostali otišli drugde. Prašina i krv ubrzo su senataložili na njegovoj krljuštastoj koži, a disao je u brektajima koji suukazivali na to da je gotovo sasvim iscrpljen.

Na kraju je ipak pronašao ono što je tražio, izvukavši izotpadaka stranicu iscepanu iz knjige, stranicu na kojoj je zapispulsirao poput vena ispod kože...

– Gledaj –Pojavi se druga slika, slika druge tvrđave, koju nije isprva

poznao, premda mu se činila poznata. Bila je jednako mračna itmurna kao Grejmark, isto tako puna senki i pomrčine, oštrih ivica igrubo tesana. Slika je samo na trenutak prikazivala spoljne zidove,

da bi zatim Čoveka iz Dola prenela duboko unutra, kroz kapije ibedeme, u donje prostorije. U sobi mutno osvetljenoj bakljama kojesu se dimile i isparavale u vlažnom, ustajalom vazduhu, grupamvelreta naginjala se iznad usamljene stranice knjige donesene izruševina Grejmarka.

Bavili su se nekim tajanstvenim ritualom. Džair nije bio siguran,ali imao je jasan osećaj da oni nisu sasvim svesni šta im se dešava.Pomerali su se skladno kao zupčanici u mašini, svaki jednovremenos ostalima. Glave su im bile pognute, oči prikovane, u glasovima imje bio hipnotički prizvuk, a po pokretima se moglo zaključiti dareaguju na nešto što on nije mogao da vidi. U pomrčini i dimu,podsetili su ga na Pauk-gnome na grebenu Tofer, koji su došli da sežrtvuju čovekolikim zverima, da daju život nekolicine u pogrešnomuverenju da će to biti dobro za većinu.

Kao jedan, pomerali su dlanove preko površine papira, upijali usebe vene zapisa, mrmljali potajne napeve i kratke molitve. Podnjihovim reptilskim prstima stranica je svetlela, a zapis pulsirao. Onaje odgovarala na njihov trud. Džair je osećao sirovu snaguisisavanja, uvlačenja života.

Ostatak Ildača, u potrazi za načinom da se vrati s iviceuništenja, s potrebom da se nahrani tako da može da prizove natragčarolije koje je izgubio, sada je jeo.

Slika je izbledela. Ponovo je bio sam s Alanonovom seni, dveusamljene prilike okrenute jedna prema drugoj u praznom prostoru.Pomrčina je bila sve gušća, nebo sve tamnije. Na jezeru se više nijevideo nikakav odraz.

Tek pošto je vizija minula, shvatio je zbog čega mu je drugatvrđava izgledala toliko poznato. Bio je to Dan Fi Aran, gnomskizatvor u koji ga je odveo mvelret Stitus da tamo iz njega izmamitajne njegove magije i na kraju mu uzme život. Setio se svog očajakada su ga bacili u ćeliju duboko pod zemljom u utrobi zamka, kad jeostao sam u mraku i tišini. Setio se svog straha.

„Ne mogu da se vraćam tamo”, šapnu on, već predvidevši štaće sen zatražiti od njega.

Sen od njega nije zatražila ništa. Umesto toga je mahnula i treći,poslednji put, vazduh je zatreperio pred Čovekom iz Dola.

– Gledaj –„Znao sam!”, uskliknu Koglin radosno. „Još je živo! Zar nisam

tako i rekao? Zar nisam upravo tako rekao? Mislila si da sampoludeli čiča, unuko, ali koliko lud sada izgledam? Halucinacije?Neobuzdana mašta? Hah! Zar ćeš i dalje postupati prema meni kaoda sam nežan cvet? Zar ćeš mi i dalje povlađivati i tetošiti me?”

On zaigra po sobi cerekajući se kao ludak, što je, pretpostavljaoje Džair, zapravo donekle i bio, mada je u izvesnoj meri i daljeostajao razuman. Čovek iz Dola ga je strpljivo posmatrao, trudeći seda ne gleda u Kimber, koja je bila toliko besna i zgađena da jeosećao kako iz njenog prodornog pogleda zrači vrelina. Sada je bilojutro, i sedeli su jedno preko puta drugoga za starim drvenimtrpezarijskim stolom, okupani jarkim suncem koje je kuljalo krozotvorene prozore, u neskladu s tim mračnim trenutkom.

„Još nam nisi rekao šta to sen očekuje od tebe”, reče Kimbertiho, premda joj je on sasvim jasno čuo oštrinu u glasu.

„Ono što si već verovatno i sama pretpostavila”, odgovorisusrevši se preko volje s njenim pogledom. „Ono što sam znao i prenego što mi je pokazala treću sliku. Moram da odem u Dan Fi Aran isprečim ono što se dešava.”

Koglin prestade da igra. „Pa, biće da možeš to da uradiš”, rečeslegnuvši ramenima kao da ne mari za ono što takav zaključakpodrazumeva. „Već si jednom to uradio, zar ne?”

„Ne, deda, nije”, ispravi ga Kimber nestrpljivo. „To je bila njegovasestra, i ja ne razumem zbog čega ona nije pozvana, ako je celazamisao bila da dovrši posao koji je započela pre dve godine. Ona jekriva za to što je Ildač još živ.”

Džair odmahnu glavom. „Niko nije kriv za to. Jednostavno sedogodilo. U svakom slučaju, Brin je udata i trudna, i više ne koristimagiju.”

Niti će je ikada više koristiti, pomislio je. Trebalo joj je mnogovremena da preboli ono što joj se dogodilo u Melmordu. On je videokoliko je to dugo trajalo. Otad ona više nije bila kao pre. Upozorila ga

je da je magija opasna, da joj se ne može verovati, da se možeokrenuti protiv njega čak i kada pomisli da mu je prijatelj. Setio seizraza progonjenosti u njenim očima.

Nagnuo se prekrstivši ruke ispred sebe. „Alanonova sen jasno jerekla da se ona ne sme izlagati Ildaču drugi put – čak ni fragmentustranice. Previše je ranjiva pred njegovom magijom, previšepodložna onome što on može da uradi ljudskim bičima, čak i takomoćnim kao što je ona. Neko drugi mora poći, neko ko nije bio ranijeizlagan moći knjige.”

Kimber impulsivno posegnu i uze ga za ruke. „Ali zašto ti,Džaire? I drugi to mogu.”

„Možda i ne mogu. Dan Fi Aran je uporište mvelreta, a stranicaje sakrivena negde duboko u njemu. Već je i pronaći je dovoljnoteško da većinu spreči da joj se makar približe, ali ja vladammagijom pesme želja, i mogu je upotrebiti tako da se maskiram.Mogu izvesti da izgleda kao da nisam tamo. Na taj način mogu daraspolažem s dovoljno vremena da pronađem stranicu a da me neotkriju.”

„Dečko je u pravu!”, uskliknu Koglin, iznova uzbuđen tomidejom. „On je savršen za to!”

„Deda!”, obrecnu se na njega Kimber.Starac se okrenu, provlačeći čvornovate prste kroz umršenu

bradu. „Prestani da vičeš na mene!”„Onda ti prestani da naprečac donosiš smešne zaključke! Džair

nije savršen za to. Možda će i uspeti da prođe kraj reta i uđe utvrđavu, ali onda tamo mora da uništi stranicu i ponovo izađe. Kakoto da uradi kad njegova magija može samo da stvara iluzije? Trikovei obmane! Kako će se braniti od stvarnog napada, koji će ga svakakou nekom trenutku zadesiti?”

„Idemo i mi sa njim!”, objavi starac. „Mi ćemo ga štititi!Povešćemo Šaputala – čim se ovaj vrati otuda gde je sad odlutao.Nesnosni mačor!”

Kimber pređe rukom preko očiju, kao da se trudi da jasnije vidi.„Džaire, razumeš li ti šta ti ja pričam? Ovo je beznadežno!”

Čovek iz Dola nije odmah odgovorio na to. Sećao se treće vizijekoju mu je pokazala Alanonova sen, one o kojoj im nije govorio.Zbrka nejasnih slika, zaklonjenih tamnim pokretima i mahnitošću,plašila ga je i zbunjivala. Opet, ulivala mu je takođe uverenost uuspeh, ubeđenje toliko jako i jasno da nije mogao da ga odbaci.

„Sen je rekla da ću pronaći način”, odgovorio joj je. Oklevao je.„Ako samo budem verovao u sebe.”

Kimber se zagleda u njega. „Ako samo budeš verovao u sebe?”„Znam. Zvuči budalasto. Užasno se bojim Dan Fi Arana, još

otkad me je tamo zatočio mvelret Stitus pre dve godine, kada samišao da pronađem Brin. Mislio sam da ću umreti u tim ćelijama. I daće mi se pre toga možda dogoditi nešto još gore. Nikad se ničeganisam toliko uplašio. Zakleo sam se kad sam se odatle izvukao dase nikad neću vratiti, ni iz kog razloga.”

Uzdahnuo je polako i duboko. „Mislim ipak da svejedno moramda se vratim, delom zato što je neophodno uništiti Ildač, ali i zato štomi je Alanon pokazao da više ne treba da se plašim. Ubedio me jeda neće biti kao prošlog puta, da će biti drugačije zato što sam sadastariji i jači – sposobniji da se suočim s onim što tamo čeka.”

„Možda ti je sve to rekao samo da te natera da uradiš ono štoželi”, napomenu Kimber. „Možda je to neki druidski trik, obmana pokakvima su seni poznate.”

Klimnuo je glavom. „Možda, ali nemam takav osećaj. Ne izgledami lažno. Osećam da je to istina.”

„Naravno”, reče ona tiho. Izgledala je jadno. „Dovela sam teovamo da bi pomogao dedi da pronađe mir u snovima, ne da bistavio svoj život na kocku zbog njih. Dešava se sve ono što čegasam se plašila. Ne mogu to da podnesem.”

Stiskala mu je šake toliko snažno da ga je bolelo. „Da ja nisamdošao, Kimber”, reče on, „ko bi delao na osnovu snova tvog dede?Nismo mi to tako naumili, niko od nas, ali ne možemoprenebregavati ono što je neophodno. Moram poći. Moram.”

Ona polako klimnu glavom, povukavši ruke s njegovih. „Znam.”Pogleda u Koglina, koji je sada stajao veoma mirno, zabrinutog lica,

kao da je najednom svestan šta je prouzrokovao. Nežno mu seosmehnula. „Znam, deda.”

Starac polako klimnu glavom, ali radosti više nije bilo u njemu.

Odlučili su da krenu sutradan. Bio je to prilično dalek put, čak i nakonjima. Biće im potreban dobar deo nedelje da prođu kroz planineRejvenšorn i zaobiđu rubove Starog rita do mesta odakle je Dan FiAran iz senke Visokih bregova nadzirao Srebrnu reku. Bio je to težakteren, uglavnom i dalje divljina, izvan domašaja naselja patuljaka ilignomskih tabora. Većim delom je to bila močvara i džungla, apojedini krajevi bili su previše opasni da bi oni pokušali da prođukroz njih. Neposredan Pristup nije dolazio u obzir. U najboljemslučaju biće u mogućnosti da pronađu stazu uz istočnu ivicuRejvenšorna. Moraće da nose namirnice i vodu. Moraće da budupripravni za najgore.

Džair nije bio zadovoljan zbog pomisli da će Kimber i Koglin ići snjim, ali nije mogao ništa da uradi. Vraćao se u predele koji su mubili nepoznati pre dve godine, baš kao i sada. Neće uspeti dapronađe put bez tuđe pomoći, a pri ruci mu je bila jedino pomoćdevojke i njenog dede, koji su poznavali Anar mnogo bolje od svihdrugih kojima je mogao da se obrati. Bilo bi lepo ostaviti ih nabezbednom, ali sumnjao je da bi oni to dozvolili sve i da mu nisu bilipotrebni. Iz sasvim očiglednih razloga, nameravali su da s njimdovedu ovo do kraja.

Proveli su ostatak dana pripremajući namirnice, a taj posao jebio tegoban i nekako emocionalno iscrpljujući, kao da je čin pripremabio ravan usponu na ivicu litice pre skoka sa nje. Nisu mnogorazgovarali, a i ono što su govorili ticalo se uglavnom samogzadatka. O čitavom tom trudu nije se moglo reći ništa bolje sem daim je pomogao da ubiju vreme.

Mnogo češće nego što je želeo da prizna, Džair je hvatao sebekako se pita koliko izaziva sreću time što se vraća u zemlju odakle jepukim slučajem jednom već pobegao. Mogao je da tvrdi kako i ovogputa, baš kao i ranije, odlazi tamo zato što nema izbora, ali je izbor

zapravo imao. Mogao je da okrene leđa snovima i onome što su oniznačili. Mogao je da tvrdi kako je Kimber u pravu i kako ga nekokoristi iz razloga koje nije uvažavao. Mogao je čak i da tvrdi kako jetrud da se Ildač oživi u svakom slučaju osuđen na propast, kako gaje magija njegove sestre toliko potpuno uništila da je pokušajnjegovog ponovnog stvaranja na osnovu samo jedne stranicenemoguć. Mogao je da prekine sve što su radili tako što bijednostavno rekao da će otići da zatraži pomoć od roditelja i sestre.U svakom slučaju bi bilo pametnije da i njih umeša u ovo, zar ne?

Ali on to nije hteo da uradi. Znao je da neće tako postupiti jošdok je sebi predočavao tu mogućnost. Navikao se na status odraslogčoveka taman toliko da ne poželi tuđu pomoć osim ukoliko nijeapsolutno primoran na to. Unizilo bi ga pred samim sobom, ako većne i zaista, kad bi zatražio pomoć od porodice. Gotovo kao da su toočekivali od njega, najmlađeg i najneiskusnijeg, kome su toliko dugopomagali. U takvom činu bilo bi priznanja neuspeha, što on nijesmeo da dopusti. Bilo je to nešto u čemu je, na kraju krajeva, mogaoda uspe. Već je jednom bio u toj zemlji, i bila ona opasna ili ne,mogao je to da učini ponovo.

Raspoloženje mu se nije popravilo ni kad je pao mrak i kada jeshvatio da mu je preostalo samo da sačeka jutro. Večerali su ono štoim je Kimber pripremila, a starac je tišinu koristio da naglas razmišljao starim vremenima i novom svetu, o negdašnjim druidima ibudućnosti bez njih. Doći će vreme njihovog povratka, tvrdio je.Druidi će ponovo zatrebati, u to svi mogu da budu sigurni. Džair jećutao. Nije želeo da kaže šta misli o druidima i potrebi za njima.

Ponovo je sanjao te noći, ali ne Alanonovu sen. U snu je već biou tvrđavi kod Dan Fi Arana, prolazio memljivim mračnim hodnicima,beznadežno izgubljen, u potrazi za izlazom. Neki piskav glas čijiizvor nije mogao da pronađe šaputao mu je u uho: Nikad nećeššnapusstiti ovo messto. Zastrašujuća stvorenja su ga opkolila, ali onje od njih video samo senke. Što je duže tumarao, to je veća bilanjegova strepnja, sve dok se konačno nije jedva uzdržavao da nevrisne.

Kada se jedna prostorija otvorila pred njim, crna kao mastilo, onje stao na pragu, uplašen da kroči dalje, znajući da će se ako to

uradi dogoditi nešto strašno. Ali nije mogao drugačije, zato što su muse senke približavale s leđa, sve bliže i bliže, i ubrzo će ga potpunozgnječiti pod sobom. Zato je stupio napred u sobu – jedan korak,dva, tri – opipavajući oko sebe s oprezom, moleći se da ga taj oprezspase, istovremeno u strahu da neće biti dovoljan za to.

Tada se neka ruka pruži prema njemu, vitka i smeđa, i on shvatida je to Kimber. Posezao je za njom, toliko zahvalan da mu je došloda zaplače, kad ga nešto snažno gurnu otpozadi i on se stumbanapred u jamu. Padao je, ne uspevajući da se izbavi, a ruka koja sepružala za njim nestala je, dok su njegovi pokušaji da umakne biliosuđeni na propast. Nastavio je da pada, čekajući da od udaraostane smrskanih kostiju, beživotan, znajući da je kraj sve bliži...

Tada je neka druga ruka posegnula da ga uhvati stiskomneverovatno snažnim, i pad je bio zaustavljen...

Trgao se iz sna, uspravivši se na krevetu, brekćući zavazduhom i stežući rukama ćebe koje je ritanjem zbacio sa sebe. Biomu je potreban trenutak da do kraja izađe iz sna i ponovo ovladasvojim osećanjima tako da više ne mora da se plaši da će ponovopočeti da pada. Spustio je noge s kreveta i ostao da sedi spustivšiglavu među kolena, udišući dugo, polako. Zbog tog sna osećao seuplašeno i usamljeno.

Konačno je podigao pogled. Napolju, prva svetlost zore videlase iznad krošanja. Prože ga iznenadna panika.

Šta on to radi?U tom trenutku je shvatio da nije dorastao zadatku koji je sebi

postavio. Nije bio dovoljno jak niti hrabar. Nije imao neophodneveštine niti iskustvo. Nije poživeo još ni dve pune decenije. Možda sunegde i mogli da ga smatraju muškarcem, ali tamo gde je bilonajvažnije, u svom srcu, on je još bio dečak. Ako je iole pametan,istog trena će šmugnuti kroz vrata i odjahati tamo odakle je i došao.Dići će ruke od ovoga i sačuvati sebi život.

Podugo je razmišljao o tome da upravo tako i uradi, svestan datreba da postupi po sopstvenim instinktima, znajući jednako dobroda ne može.

Napolju se polako razdanjivalo. Ustao je, konačno, i počeo dase oblači.

Pošli su kad je jutro poodmaklo, izjahavši iz Kamenog ognjišta nasever prema prolazima ispod grebena Tofer koji će ih odvesti krozRejvenšorn duboko u Istočne zemlje. Brbljivi Koglin bio je na čelu,pošto je napravio kartu puta koji će im omogućiti da jašu sve dosamog Dan Fi Arana pod uslovom da ih ne iznenade nepogode ilinepredviđene okolnosti, i tu je činjenicu istrajno ponavljao kad godmu se za to ukazala prilika. Doduše, starac je poznavao zemlju boljeod ikoga osim nomadskih gnomskih plemena i nekoliko lokalnihTragača. Džaira je brinulo koliko će se starac valjano prisetiti onogašto zna kada to bude važno, ali nije mogao ništa da uradi u vezi sKoglinovom nepredvidljivošću; mogao je samo da se nadanajboljem. Trenutno, činilo se da je sa starcem sve u redu, da čakjedva čeka da prione na posao, a Džair više od toga i nije mogao daočekuje.

Bio je isto tako uznemiren zbog toga što se Šaputalo nijepojavio pre njihovog polaska, jer bi im močvarni mačor biodobrodošao saputnik. Malo se živih bića, ljudi ili zverinja, usudilo daizazove odraslu močvarnu mačku. Ali ni tu nije bilo nikakve pomoći.Moraće da se snađu i bez Šaputala.

Vreme je prva tri dana ostalo lepo, a putovanje bez značajnihdogađaja. Jahali su na sever do prolaza ispod grebena Tofer,zadržavši se dosta ispod Starog rita, gde su živele čovekolike zveri, iputovali su po danu da ne bi zalutali. Svake noći bi se ulogorili namestu koje je pažljivo birao Koglin, a odobravala Kimber, mestu gdesu mogli da stražare i budu relativno sigurni u to da su bezbedni.Kimber im je svake noći pripremala obed, a onda smeštala dedu naspavanje. I svake noći starac bi bez prigovora legao i istog trenazaspao.

„To je zbog čaja”, poverila se Kimber Džairu. „Stavim malonjegovog leka unutra da ga umirim, istog onog leka koji sam koristilau Kamenom ognjištu. Ponekad jedino uz to može da zaspi.”

Na druge putnike retko su nailazili i putovanje im je bilo sasvimobično, u suprotnosti s njegovom prirodom. Povremeno se Džairučinilo da nema u tom putovanju ničeg zahtevnijeg od pukog izleta udivljinu, istraživanja nepoznatog predela bez ikakvog drugog ciljaosim jednostavnog razgledanja. U takvim trenucima bilo je teškorazmišljati o onome što čeka na kraju. Kraj je izgledao daleko i bezikakve veze sa sadašnjicom, kao da pripada nekom sasvim drugomiskustvu.

Takvi trenuci smirenosti nikada nisu dugo trajali, a kad bi prošli,on se vraćao mračnom razmatranju pojedinosti onoga što će moratida uradi kada stigne u Dan Fi Aran. I uvek bi došao do istogzaključka. Biće sasvim lako da uđe. Znao je da će se poslužitisvojom magijom da bi se prerušio i da bi ostao skriven. Za razliku odBrin, on nikada nije prestao da je koristi, primenjivao ju jeneprestano, iskušavao njene granice. Sve dok bude vodio računa otome da ne pređe te granice, s njim će sve biti u redu.

Brinulo ga je hoće li biti uhvaćen i raskrinkan kad se jednomnađe unutra. Nije nameravao da se to dogodi, ali ako se desi, šta ćeonda? Bio je stariji i jači nego pre dve godine, i proučavao jekorišćenje oružja i samoodbranu otkad se vratio u Do, ali on nije bioiskusan borac, a naći će se u samom srcu neprijateljskog uporišta.To što su mu jedini saveznici bili mlada žena i poluludi starac nije biloohrabrujuće. Kimber je nosila te noževe za bacanje koji su u njenimrukama bili smrtonosni, a starac je imao svoju torbu sa čudnimpraškovima i hemikalijama, i neke od njih mogle su da sruše čitavezidove, ali Džair nije bio sklon da se oslanja ni na jedno ni na drugo.Kada nije pomišljao na to da se okrene i pođe kući – a pomišljao jenajmanje jednom dnevno – smišljao je kako da ubedi Kimber injenog dedu da ne uđu sa njim u Dan Fi Aran. Kakva god da mu jesudbina, nije želeo da oni nastradaju. Njega je dozvala i na putposlala Alanonova sen. Zadatak da uništi fragmenat Ildača bio jepoveren njemu.

Proganjali su ga strahovi i snovi. Držali su se za njega kaoprašina sa druma, sićušni podsetnici na to da se ovaj posao nećedobro svršiti, da nije dorastao zadatku koji mu je poveren. Nijemogao da ih se otrese, nije mogao sebe da ubedi u to da su ti glasići

samo laži smišljene da mu uruše ionako slabašno samopouzdanje.Sa svakim prevaljenim kilometrom sve se više osećao kao onajdečak koji je već išao tim putem. Dan Fi Aran je bio vatrena jamaužasa, a mvelreti čudovišta koja su džarala po njegovom žaru.Shvatio je da priželjkuje uz sebe svoje stare saputnike – GaretaDžaksa, Krajišnika Helta, vilovnjačkog princa Edejna Elesedila ipatuljka Forakera. Rado bi pozdravio čak i ćutljivog gnoma Slantera.Ali ako se izuzme gnom, koga nije sreo otkad su se rastali pre dvegodine, svi su oni poginuli kod Grejmarka. Nije postojala mogućnostda budu zamenjeni, da pronađe saveznike istog kova. Ako je većodlučio da mu Koglin i Kimber budu vodiči i saputnici, moraće tamoda uđe sam.

Četvrtog dana uhvatila ih je oluja. U zoru se tamni zid oblakadovaljao sa zapada, a sredinom prepodneva već je pljuštalo. Bili sutada već prošli kroz Rejvenšorn i jahali su na jugoistok u senciplanina. Kamenit i pun žbunja teren primorao ih je da sjašu i povedukonje kroz sve jači pljusak. Pod ogrtačima i kapuljačama bili supraktično izolovani jedno od drugoga i sve troje su se pretvorili usenovita, bezlična obličja zgurena na kiši.

Zarobljen u vlažnoj hladnoći plašta natopljenog vodom, Džair jeustanovio da nedolično pomišlja kako je potcenio svoje izglede nauspeh, kako je bolje pripremljen nego što je ranije mislio, kako će ganjegova magija sačuvati. Trebalo je samo da uđe u Dan Fi Aran,sačeka svoju priliku i uništi oštatak Ildača. Nije to bilo kao prošlogputa, kada je knjiga magije bila svesno biće, sposobno da samosebe štiti. Nije morao da izbegava vešce Morda. Mvelreti su biliopasni, ali ne na isti način kao hodači. Mogao je to da uradi. Mogaoje da uspe.

Mislio je tako oko dva sata, potom su mu se sumnje i strahovivratili, a samopouzdanje isparilo. Dok je šljapkao kroz pomrčinu iblato, video je sebe kako korača stazom do ivice litice, putem koji semogao završiti samo na jedan način.

Mračno raspoloženje mu se vratilo, težina njegovih nedostatakaiznova mu je pritisnula pleća.

Te noći su se ulogorili ispod Grejmarka, na obalama Srebrne reke,zaklonjeni duboko u skrovištu među razgranatim stablima. Upalili suvatru u zaklonu hrastova koji su rasli toliko gusto da im je granjezastiralo sve osim pukih delića neba. Bilo je dosta opalih grana, aneke su bile dovoljno suve da gore čak i posle pljuska. Bliže Dan FiAranu i mvelretima mogli su da se odluče da se ne izlažu takvojopasnosti, ali u ovim šumama najopasnija stvorenja bila su onačetvoronožna. Ovako daleko u divljini, teško da bi susreli bilo štadrugo.

Ipak, nedugo pošto su skuvali večeru i jeli, iznenadio ih jezveket i oštro njakanje tegleće marve. Tada im je neki glas doviknuoiz tame, zatraživši dozvolu da priđe. Koglin ju je dao, gunđajućipritom sebi u bradu, i njihov posetilac dođe na svetlost vodeći mazguza ular. Čovek je bio visok i mršav, zaogrnut od glave do pete u star,veoma iznošen šinjel. Mazga je bila stamena životinja i na leđima jeimala drvene nosače sa desetinama šerpi, tiganja i drugog priboraza kuvanje. Na njih je to nabasao putujući trgovac sa svojom robom.

Čovek je privezao mazgu i seo kraj vatre, odbivši ponuđenušolju čaja zarad jedne napunjene pivom, koje je sa zahvalnošćuiskapio. „Dug, mokar dan”, reče on umornim glasom. „Ovo pomažeda stvari dođu na svoje mesto.”

Dali su mu preostalu hranu, još toplu iz lonca, i posmatrali kakojede. „Ovo je dobro”, objavi on klimnuvši glavom Kimber. „Prvi topaoobrok posle dosta vremena, a verovatno i poslednji. Ovde nisamvideo mnogo logorskih vatri. Ni mnogo ljudi, kad sam već kod toga,ali sam još kako spreman da se ove noći družim s vama. Nadam seda vam to ne smeta.”

„Šta radiš u ovim krajevima?” upita ga Džair iskoristivši prilikukoju mu je čovek ponudio.

Trgovac zastade ne prinevši sasvim zalogaj do usta i šturo muse osmehnu. „Putujem ovuda nekoliko puta godišnje, opslužujemmesta koja drugi trgovci izbegavaju. Možda ne izgleda tako, ali imasela u podnožju planina gde ljudima treba ono što prodajem.Prođem, istrgujem i vratim se kući, kod Raba. Ima tu podostaputovanja, ali meni se dopada. Moram da se brinem samo o sebi isvojoj mazgi.”

Konačno je stavio zalogaj u usta, pažljivo ga sažvakao i ondarekao: „A vi? Šta vas dovodi istočno od Rejvenšorna? Izvinite što tokažem, ali ne izgledate kao da vam je ovde mesto.”

Džair se zgledao sa Kimber. „Putujemo u Dan Fi Aran”, rečeKoglin pre nego što su stigli da ga spreče. „Imamo i sami tamo nekaposla. Sa retima.”

Trgovac iskrivi lice. „Ja bih dobro razmislio da li da poslujem snjima.” Po tonu u glasu bilo je jasno koliko je zgađen. „Dan Fi Arannije mesto za vas. Nađite nekog drugog za svoj posao, nekog malomanje...”

Zaćutao je, gledajući od lica do lica, očito nesposoban dapronađe reči kojima bi izrazio svoju brigu zbog toga što jedanmomak, devojka i starac uopšte pomišljaju da posluju sa mvelretima.

„Neće to dugo trajati”, reče Džair pokušavši da malo ulepša celutu zamisao. „Samo moramo nešto da preuzmemo.”

Trgovac klimnu glavom, a suvonjavo lice bilo mu je uzdržanijenego što bi se očekivalo zbog hladnoće i vlage. „Pa, budite naoprezu. Mvelretima se ne može verovati. Znate kako kažu za njih.Ako im pogledate u oči, njihovi ste. Ukrašće vam dušu. Oni nisuljudska bića i ne ponašaju se kao ljudi. Ja nikada ne idem tamo.Nikada.”

Nastavio je da jede, i sve dok nije završio, niko nije ponovoprogovorio, ali kada je odložio tanjir i ponovo podigao čašu s pivom,Kimber ju je ponovo napunila i rekla: „Nikada nisi poslovao s njima?”

„Jednom”, odgovori on tiho. „Slučajno. Uzeli su mi sve što samimao i ostavili me da umrem. Poznavao sam okolinu, pa sam uspeoda nađem put do kuće. Nikada im više nisam prišao, ni kod Dan FiArana, ni na drumu. Oni su čudovišta.” Načas je zaćutao. „Da vamkažem nešto o Dan Fi Aranu, pošto tamo idete. Nikome ovo nisamrekao. Nisam imao razloga za to, a mislim da mi i tako niko ne bipoverovao, ali vi treba da znate. Ja sam bio unutar tih zidova. Držalisu me tamo dok nisu odlučili šta će sa mnom pošto su mi uzeli robu imazge. Video sam čudne stvari. Senke, koje prolaze kroz zidove kaoda su od vazduha. Video sam moju majku, mrtvu već petnaestgodina. Dozivala me je, pokušavala da me izvede odatle, ali ja nisam

mogao da pođem za njom zato što nisam mogao da prolazim krozzidove kao ona. Živa istina. Kunem se. Bilo je i drugih stvorova, okojima ne želim da govorim. Bilo ih je tamo, u Dan Fi Aranu. Reti kaoda ih nisu videli. Ili možda nisu marili.”

Odmahnuo je glavom. „Kad se jednom izvučete iz tih zidova, nebiste hteli da se među njih ponovo vratite.”

Glas mu je zamro i on se zagledao u tamu kao da traga zaopipljivijim ispoljavanjima uspomena od kojih nije mogao sasvim dapobegne. Strah mu se ogledao u očima, uz jarki sjaj koji jeupozoravao na neka oštećenja kakva su uspomene poput tih mogleda nanesu. Nije izgledao kao kukavica, niti kao sujeveran čovek, aliu tečnim noćnim senkama on je očito pronalazio demone koje drugičak i ne primećuju.

„Da li mi verujete?”, upitao je tiho.U trenutnoj tišini koja je usledila Džair je osećao da su mu usta

suva, a grlo stegnuto. „Ne znam”, reče on.Čovek klimnu glavom. „Bilo bi mudro da mi poverujete.”

U zoru je trgovac pošao dalje. Gledali su ga kako vodi mazgu krozdrveće i skreće na sever duž Srebrne reke. Kao jedna od senki kojeje tvrdio da je video u lagumima Dan Fi Arana, kročio je u zidizmaglice ranog jutra i polako izbledeo.

Putovali su tog dana kroz predeo pun gustog žbunja i sivihslojeva maglenog pokrivača. Svet je bio prazan i nepomičan, mestona kom su vlaga i pomrčina ugušili sav život i od okoline ostavilisamo divlji gustiš. Da nije bilo tanane niti Srebrne reke, lako su moglida se izgube. Čak je i Koglin više puta zastajkivao da proveri kojimse putem kreću. Nebo je iščezlo na horizontu, a horizont je nestao uzemlji, tako da je teren pružao izgled i utisak čaure. Ili mrtvačkogsanduka. Zatvorio se oko njih i odbijao da popusti svoj samrtničkistisak. Grlio ih je s ledenim obećanjem trajnosti koja dolazi samo sokončanjem života. Pustoš ih je tištala, onako strašna, i nimalo nijepomagala Džairovom ionako urušenom samopouzdanju. Bilo jedovoljno loše to što je trgovac ohladio i ono malo vatre preostale u

njegovoj odlučnosti da nastavi; sada je zemlja pretila da zaguši i samžar.

Koglin i Kimber su mu se slabo obraćali dok su hodali obuzetisopstvenim mislima, u senovitim zaklonima ogrtača i kapuljača, kaoutvare u magli. Vodili su konje poput umornih ratnika koji se vraćajuiz rata presamićeni od iscrpljenosti i sećanja, izgubljeni na mračnimmestima. Tog je dana to bilo dugo i sporo putovanje i Džair jepovremeno bio toliko siguran u jalovost onoga što preduzima da ježeleo da zaustavi svoje saputnike i kaže im kako treba da se vrate.Samo ga je sramota zbog sopstvene slabosti sprečavala da to uradi.Nije mogao da otkrije tu slabost, nije mogao da je prizna. Ako touradi, znao je, može isto tako i da umre.

Te noći su spavali kraj reke, pronašavši šumarak jela koji ih jezaklonio i sakrio, i privezali su konje u blizini, postavivši stražu. Nisupalili vatru. Bili su previše blizu Dan Fi Aranu. Večeru su pojelihladnu, popili piva da odagnaju hladnoću, pa zaspali mrzovoljni isuprotstavljenih osećanja.

Probudili su se promrzli i ukočeni jer je celu noć rominjala kiša.Oko dva kilometra od svog tabora pronašli su čistiji prolaz duž rečneobale, ponovo uzjahali i nastavili da jašu sve do popodneva kada su,dok je padao mrak i dok se dizao ledeni vetar, ugledali svoj cilj.

To nije bio dobrodošao trenutak. Dan Fi Aran se dizao prednjima u masi zidova i kula ovenčanih izmaglicom i zaogrnutih kišom.Svetlost baklji treperila je na grubim površinama gvožđem okovanihkapija i kroz uske proreze prozora sa rešetkama kao da se tamouzapćene duše bore za dah. Dim se dizao u pipcima s nemirnihplamenova, pa je zamak izgledao kao tinjajuća ruševina. Nije bilonikakvog znaka života, čak ni senki koje bi bacale prilike u pokretu.Iznutra se nije čuo nikakav zvuk. Činilo se da je zamak prepuštenpomrčini i trgovčevim dusima.

Troje putnika povelo je konje natrag među drveće, gde malokasnije sjahaše. Stajali su zajedno dok se spuštala noć, a mrakzgušnjavao, posmatrajući i čekajući da se nešto ukaže. Bio je tojalov trud.

Džair je zurio u zastrašujuću masu zamka i osećao kako mu sekoža ježi od sigurne spoznaje o onome što čeka unutra.

„Ne smeš unutra”, reče mu Kimber najednom, glasom tankim inapregnutim.

„Moram.”„Ne moraš ti ništa. Hajdemo. Osećam zadah zla na ovom

mestu. Prisutan je u vazduhu.” Ona ga uhvati za ruku. „Onaj trgovacje bio u pravu. Tu je samo avetima mesto. Deda, reci mu da ne moradalje ići s ovim.”

Džair pogleda u Koglina. Starac ga pogleda u oči, a ondaskrenu pogled. Odlučio je da to prepusti Čoveku iz Dola. Prvi putotkad su se upoznali, on je zauzeo neutralan stav u vezi s Ildačem.To je i te kako govorilo o onome što je osećao sada, pošto je Dan FiAran bio ispred njih.

Džair duboko udahnu pa ponovo pogleda u Kimber. „Bio bi ovopredug i uzalud prevaljen put ako ne bih makar pokušao.”

Pogledala je u kišu i mrak, tamo gde je zamak mvelreta čučao usenci planina, pa odmahnula glavom. „Briga me. Nisam znala da ćebiti ovako. Ovo mesto zrači mnogo gorim zlom nego što sam mislila.Već sam ti rekla – ne želim da ti se nešto dogodi. Ovo” – ona pokazana utvrđenje – „izgleda previše teško za bilo koga.”

„Izgleda napušteno.”Oštro ga je pogledala. „Ne budi glup. Ne veruješ u to. Ti znaš

šta je tamo. Zašto uopšte glumiš da bi to moglo biti nešto drugo?”Usne joj se stisnuše u čvrstu crtu. „Vratimo se. Odmah. Neka seneko drugi nosi s Ildačem, neko sposobniji. Džaire, ovo je previše!”

U njenom glasu čuo se očaj koji je pretio da iz njega iscrpi i onomalo preostale odlučnosti. Nešto od trgovčevog straha odražavalojoj se sada u očima, naznaka mračnih mesta i još mračnijihosećanja. Reagovala je nagonski na Dan Fi Aran, na njegovutvrdoću i neprobojnost, masivnost i nepromenljivost. Ona nije bilakukavica, ali je bila uplašena. Nije mogao da je krivi za to. Sam jesebe jedva primoravao da pomisli na ulazak. Bilo mu je lakše dapomisli kako jednostavno odlazi odatle.

Obazreo se oko sebe, kao da bi upravo to mogao da uradi.„Prekasno je da večeras idemo bilo kuda. Ulogorićemo se među

stablima, gde makar ima nekakvog zaklona. Poješćemo nešto i maloodspavati. Smislićemo već šta ćemo. Odlučićemo ujutro.”

Činilo se da ona to prihvata. Ne raspravljajući dalje o tome,pošla je prva u šumu, van vidokruga i dometa zvuka za tvrđavu injene skrivene stanovnike, uklanjajući se od onoga što bi mogloodlučiti da se pojavi. Kiša je nastavila da pada, vetar da duva, i taneprijatna mešavina potirala je i najmanje izglede za udobnost.Pronašli su zavetrinu među jelama, najbolje što su mogli da očekuju,privezali i rasedlali konje, a onda se smestili na počinak.

Zalihe su im bile na izmaku i Džair je iznenadio devojku i njenogdedu iznevši mešinu s pivom koju je, kako im je rekao, čuvao za ovajtrenutak. Popiće ga sada, udovoljiti malo sebi i proslaviti bezbedandolazak, a ujedno odagnati zle slutnje i još gore vremenske uslove.Izdašno im je napunio čaše i posmatrao kako piju, postaravši se dasamo glumi kako pije iz sopstvene.

Mučila ga je sopstvena pritvornost, ali postupao je, kako jesmatrao, u korist višeg cilja, a to je u njegovim mislima bilo i te kakodobro opravdanje.

Zaspali su posle samo nekoliko minuta, opruženi na šumskomtlu. Lek koji je ukrao od Kimber i sipao ga u pivo obavio je svoje.Razmotao je ćebad, uvio ih čvrsto, ušuškao pod zaklonom jelovogšumarka i ostavio ih da spavaju. Gledao je kako Kimber daje dedi leksvake noći otkad su pošli iz Kamenog ognjišta, i već je sveisplanirao. Ako je dobro procenio meru koju im je sipao u pivo, nećese probuditi pre jutra.

Do tada, on će se ili vratiti, ili biti mrtav.Opasao je kratak mač, zavukao bodež u čizmu, umotao se u

šinjel i krenuo da sazna šta će se od to dvoje dogoditi.

Nije osećao ni naročitu hrabrost ni sigurnost u vezi s onim što jeodlučio da uradi. Mahom se osećao izmireno sa sudbinom. Nije imaonikakvog izbora, čak i ako je Kimber verovala da jeste. Džair nije biood onih koji bi okrenuli leđa odgovornosti i nije bilo nimalo važno da liih je on tražio ili ne. Alanonova sen ga je dozvala s ciljem i

konkretnom namerom. Nije mogao da prenebregne značaj tečinjenice. Već je putovao ovom stazom u svom kratkom životu, i takospoznao osnovnu istinu koju su drugi možda radije previđali, ali ontako nije mogao. Ako on propusti da dela, po svemu sudeći, tajposao neće obaviti niko drugi.

U njegovoj glavi to je bilo odlučeno gotovo od samog početka, asve sumnje i strahovi bili su jednostavno ispit njegove odlučnosti.

Malo ga je tešila činjenica da je uspeo da spreči Kimber i njenogdedu da pođu s njim. Oni bi to uradili, naravno, dobronamerno, imožda bi mu čak u ponečemu i pomogli, ali on bi se brinuo za njih, azbog toga bi njegov trud bio nedelotvorniji. Pored toga, moraće dapruži sve od sebe kako ga ne bi otkrili. Sakriti još dvoje pri ulasku uDan Fi Aran bilo je preveliki zahtev.

Izmaglica i kiša zaklanjale su mu pogled i bio je primoran da sekreće oprezno, pošto nije video više od nekoliko metara oko sebe.Ispred njega, mutni žuti sjaj baklji Dan Fi Arana odbijao se krozpomrčinu kao kroz koprenu. Pod njegovim čizmama tle je bilosunđerasto, puno otpadaka drveta i lišća koje je oborio vetar. Hladanvetar je nosio zadah vlažne zemlje i mokre kore. Oštar miriszapaljenog katrana prosecao se kroz to i vodio ga prema njegovomodredištu.

Tada se drveće pred njim otvorilo i masivni zidovi tvrđaveukazali su mu se pred očima, crni i treperavi u kiši i sumaglici.Usporio je korak, zagledajući pažljivo grudobrane i prozore, u potraziza pokretom. Već je pevao, prizivao magiju pesme želja. Za razlikuod Brin, dočekao ju je kao starog prijatelja. Možda je to imalonekakve veze s razlogom što je upravo on sada bio tu.

Pred njim se izdizala glavna kapija zamka, od debele hrastovineokovane gvožđem, viša od šest metara. Zastrašujuća prepreka, alion je već primetio manja vrata na jednoj strani, koja bi bilaupotrebljena da bi se unutra primio putnik u ovakvoj noći, kada jepreviše opasno da se otvaraju veće kapije. On pođe prema timvratima, pevajući i dalje, više ne zaogrnut nevidljivošću, već pravećise da je neko drugi.

Počeo je polako da poprima oblik, izgled koji će mu omogućitida uđe.

Kada je došao do manjih vrata, šapatom je pozvao stražara nadužnosti unutra. Nije ni sumnjao da tamo ima nekoga. Kao Kimber, ion je osećao zlo ovog mesta i znao da njegov izvor nikada ne spava.Za odgovor je bilo potrebno samo nekoliko trenutaka. U gvozdenojprednjoj ploči otvorio se prorez i napolje su provirile žute očiizduženih zenica. Ono što su one videle nije zaista bilo tamo. One suvidele drugog mvelreta, pokislog, ljutitog i zaodenutog autoritetomkoji se nije smeo dovoditi u pitanje. Odluka je donesena brzo, vratasu se zanjihala napolje uz stenjanje zarđalih šarki i reptilsko lice sepojavilo u otvoru.

„Kažžži šššta tražžžiššš...”Stražar se snažno zagrcnu ne dorekavši ono što je još hteo da

kaže. Mvelret koga je očekivao više nije bio tamo. Umesto toga, tu jestajalo u crno zaogrnuto obličje visoko preko dva metra, koje susmatrali mrtvim već više od dve godine.

Stražar je video da ga tamo čeka druid Alanon.Bilo je to Džairovo smelo kockanje, ali imalo je željeni učinak.

Zašištavši od straha i gnušanja, stražar posrnu unazad u svojukućicu, previše preneražen da bi se setio da ponovo zabravi vrata.Džair smesta stupi unutra, primoravši mvelreta da se povuče jošdublje u skučenu kućicu. Ret okasnelo dograbi džilit, ali jedan jedinipreteći pokret bio je dovoljan da ga natera da užasnuto ispusti oružjei još jednom ustukne, ovog puta sasvim do zida.

„Krijete fragment Ildača!”, grmnu druidov glas iz Džaira. „Dajtemi ga!”

Mvelret zaždi na zadnja vrata stražarske kućice u unutrašnjostDan Fi Arana, zapomažući pritom tako da mu je piskavi glaspromukao i pre nego što je stigao do glavne kule i nestao u njoj. Nijeni pokušao da se osvrne i proveri sledi li ga Alanon, previše obuzetbekstvom, dizanjem uzbune, pronalaženjem bilo kakve pomoći. Dase osvrnuo, ustanovio bi da je druid nestao i da se ponovo pojaviomvelret koga je isprva mislio da pusti unutra. Zaodenut novommaskom, Džair je išao za odbeglim stražarem sa odlučnošću kojanije dopuštala nikakva zamajavanja. Kad god bi drugi reti protrčalikraj njega prema stražarskoj kućici i opasnosti koje više nije bilo, on

bi ustuknuo u senke ili se uklonio s poštovanjem, kao potčinjeni predpretpostavljenima, neko ko ih ni najmanje ne zanima.

Onda se obreo u glavnom utvrđenju, i pošao hodnicima istepeništima, zaplivavši uzvodno spram iznenadnog naleta. Celatvrđava je oživela rojem reptilskih obličja, kao gnezdo otrovnicahladnih, prodornih očiju. Ne gledaj u te oči! Znao je priče o tomekako one umeju da ukradu ljudima svest. Jednom je već bio žrtvanjihovog hipnotičkog učinka i nije nameravao da ga to ikad ponovozadesi. Izbegavao je poglede mvelreta u prolazu, i napredovaodublje u tvrđavu, ostavljajući za sobom povike i krike koji su sadadopirali mahom iz glavnog dvorišta.

Osećao je kako ga vreme i prilika pritiskaju kao zidovi koji seruše. Gde je taj stražar?

Pronašao ga je malo dalje, gde je brektao saopštavajući vestidrugom mvelretu, koji je izgledao znatno sposobniji da se nosi sneočekivanim. Taj drugi ret je saslušao bez komentara, otpraviouplašenog stražara natrag odakle je i došao, a onda krenuohodnikom koji je vodio još dublje u zamak. Prikupivši hrabrost, Džairpođe za njim.

Njegova lovina se odlučno kretala hodnikom, a zatim nizvijugavo stepenište. Obazreo se jednom ili dvaput, ali Džair je sadaponovo promenio svoj izgled, i više nije bio mvelret, već deo samogutvrđenja. Pretvorio se u zidove, pod, vazduh, i ništa od svega.Mvelret je mogao da se osvrće koliko god hoće, ali morao bi pažljivoda gleda pa da zapazi išta pogrešno u onome što vidi.

Džaira je brinulo da ga ret možda ipak ne vodi fragmentu Ildača.Pretpostavio je da će stražar pohitati da upozori na Alanonovupretnju i tako dovesti Džaira do onih što čuvaju fragment stranice kojije on došao da uništi. Opet, ništa nije ukazivalo na to da ga ret voditamo kuda je on želeo da ide. Ako je pogrešio, naći će se u nevolji okojoj nije nameravao ni da razmišlja. Njegova sposobnost primenemagije nije bila neiscrpna. Pre ili kasnije, umoriće se, a onda ćeostati ne samo izložen već i bez ikakve zaštite.

Svetlost baklji je preplavila hodnik pred njima. Vrata okovanagvožđem i stražari s teškim džilitima zaprečili su put. Mvelret zakojim je on išao nehajno je mahnuo straži kada je istupio iz mračnog

hodnika na svetlo, na šta stražari otključaše brave i pomeriše se ustranu pred njim. Još nevidljiv za one oko sebe, Džair je iskoristioprednost promene svetla, brzo prišao svojoj lovini na ulazu išmugnuo u odaju iza njega baš kad su se vrata ponovo zatvorila.

Dok je stajao na samom ulazu, brzo se obazreo po prostranoj,dimom ispunjenoj odaji i onima koju su se nalazili u njoj. Sedam, ne– osam mvelreta bilo je okupljeno oko ogromnog drvenog stola nakom su se nalazile flaše, bočice i slične posude među razbacanimstarim knjigama i tablicama. U samom središtu između njih, brižljivopostavljen na kosi stalak tako da stoji iznad svega, bio je jedan jedinilist starog papira, nagorelih i uvijenih ivica. Neobičan sjaj je izbijao iztog fragmenta, a zapis na njegovoj istrošenoj površini neprestano jedamarao. Aura oko njega bila je toliko ogavna da se Džair i protivvolje trgao i osetio kako ga preplavljuje iznenadna mučnina.

Nije imao nikakvih sumnji u to što je video. Na silu savladavšiodvratnost, prikupio je iskrzane niti odlučnosti i namaknuo rezu kojaje zaključavala vrata iznutra.

Devet glava se okrenulo kao jedna, krljuštasta lica su se podiglaprema svetlu iz senki kapuljača. Trenutak nesigurnosti prikovao jemvelrete za mesto, a onda onaj kojeg je Čovek iz Dola sledio izgornjih dvorana pođe prema vratima s dugačkim nožem koji mu sepojavio u kandži. Džair se već pomerao u stranu, obilazio odaju porubovima i išao prema stolu i njegovoj sadržini. Mvelreti su pošlinapred, isprečivši se između vrata i svog blaga, usmerivši pažnju naono što bi moglo da se dešava u hodniku. Čoveku iz Dola bilo jepotrebno samo nekoliko trenutaka da im zađe iza leđa i dograbistranicu. Mogao je da je spali na baklji pre nego što bi oni uspeli daga spreče. Ako bude dovoljno brz, oni neće ni shvatiti da je bio tu.

Samo mirno. Ne žuri. Nemoj se odati.Mvelret na ulazu ukloni rezu i naglo otvori vrata. Zatečeni

stražari iznenađeno su se okrenuli dok je on bez reči izvirivao izanjih pretražujući pogledom hodnik. Džair je stigao do stola ineometan se primicao kraj ivice fragmentu stranice. Mvelreti su sadamrmljali, s nelagodom se obazirali oko sebe, trudili se da zaključejesu li izloženi pretnji ili ne. Ostalo mu je još samo nekoliko sekundi.

Džair pruži ruku prema postolju, dograbi fragment stranice iispusti ga s jaukom, pošto mu je opržila prste kao žar.

Mvelreti se istog trena okrenuše, videvši kako njihovadragocena relikvija leprša kroz vazduh da bi se ponovo spustila nasto među otpatke, pušeći se i koprcajući kao živi stvor. Njenizaštitnici povikaše, a neki isukaše sečiva ispod ogrtača i raširiše se uprostoriji. Besan na sebe i prestravljen zbog neuspeha, Džairustuknu, boreći se da ostane smiren. Magija je čuvala fragmentIldača baš kao što je čuvala i samu knjigu. Bez obzira na to je liposredi bila magija same knjige ili njenih čuvara, ona je promenilaono što je bilo neophodno. Ako ne može ni da drži stranicu, kako ćeje onda baciti u vatru? Kako će je uništiti?

On se pribi leđima uza zid, skliznuvši dalje od reta u potrazi, kojii dalje nisu bili sasvim sigurni šta traže. Znali su da je nešto tu, ali nei šta. Ako uspe da ih navede da dovoljno dugo nagađaju...

Misli su mu jurcale, a sve malobrojnije mogućnosti poskakivaleokolo kao pacovi u kavezu.

Tada jedan mvelret, možda pretpostavivši prirodu njegoveobmane, dograbi drvenu posudu sa stola, posegnu u nju i počeokolo da baca pregršti belog praha. Prah je prekrivao sve na šta bipao. Džair je znao šta sledi. Kada prah bude bačen prema njemu, onće se ocrtati jasno kao senka na jarkom suncu. Mogao je jedino dase ponada da će pronaći način da uništi fragment Ildača pre negošto se to desi, a za to je imao najverovatnije samo još jednu priliku.

Osvrnuo se prema mestu gde je baklja gorela u zidnom držačuiza njega. Ako je dograbi i jurne napred, moći će da je položi krajpapira. To bi trebalo da bude dovoljno.

Polako. Bez žurbe.Mvelreti su se sada vraćali oko stola, rukama zahvatajući

prazan vazduh u pokušaju da isteraju na videlo nevidljivog uljeza.Mvelret sa prahom nastavio je da baca pregršti u vazduh, ali on jejoš bio s druge strane stola, nedovoljno blizu da bi mu već zapretio.Čovek iz Dola je mirno održavao pesmu želja, usredsređen na svojcilj dok mu se polako primicao. Trebalo mu je neko novo odvraćanjepažnje, mala prilika da dela.

Tada se ret sa prahom naglo okrenu i poče da baca pregrštiprema njemu.

Ta neposredna pretnja bila je prevelika za Čoveka iz Dola.Reagovao je nagonski, napustivši magiju koja ga je obavijala dajućimu nevidljivost, zarad nečeg snažnijeg. Prostoriju preplaviše slikeGareta Džaksa koji je obema rukama vitlao mačevima i kretao sekao iskusni borac. Bilo je to sve što je Džair uspeo da izvede unadirućoj panici i nuždi, i on se toga pričepao kao davljenik užeta zaspasavanje.

Isprva, činilo se da će ta iluzija biti dovoljna. Mvelreti suustuknuli, užasnuti, zatečeni, nespremni za pojavu toliko brojnihprotivnika odjednom. Povukli su se čak i stražari, koji su sadazaprečili vrata. Kakva god magija bila na delu, prevazilazila je svešto im je bilo poznato, i oni nisu znali šta da preduzmu.

Bilo je to odvraćanje pažnje koje je Džairu bilo potrebno, i on gaje odmah iskoristio. Posegnuo je za jednom od baklji u zidnimdržačima, dograbio je za dršku i povukao, ali dlanovi su mu biliznojavi i on nije mogao da je izvuče. Mvelreti su besno zašištali,videvši ga sada jasno iza zida njegovih zaštitnika, shvativši istogtrena šta smera da uradi. Pod drugačijim okolnostima, možda bi višeoklevali pre delanja, ali gonila ih je iracionalna i nesavladiva potrebada zaštite fragment Ildača. Šta god im stajalo na putu, nisunameravali da mirno gledaju i izgube priliku da steknu besmrtnost.

Nahrupivši u roju na slike Gareta Džaksa, zamahivali supomamno svetlucavim noževima i kratkim mačevima, zasecajući iudarajući, ne mareći za sopstvenu bezbednost. Jarost i iznenadnostnjihovog naleta iznenadile su Džaira i koncentracija mu je posustala.Jedna po jedna, njegove slike iščeznuše. Mvelreti shvatiše da prednjima ne stoje stvarni ratnici, već ljudi sazdani tek od malo obojenihisparenja.

Čovek iz Dola odustade od napora da izvuče jogunastu baklju iokrenu se prema mvelretima. Svi su bili oko njega i primicali se, anjihova sečiva obrazovala su krug od oštrog čelika kraj kog nijemogao da prođe. Bio je prespor, previše je oklevao. Njegova prilikaje prošla. U očajanju, on isuka mač da se brani. Pomisli načas na

Gareta Džaksa, trudeći se da se seti kako se on kretao kada bi gaopkolili neprijatelji, trudeći se da zamisli šta bi on sada uradio.

I kao odgovor na to, pojavi se nova slika, nezvana i sasvimneočekivana. U treptaju tamnog vazduha pojavi se Majstor Oružnik,kopija slika koje su već bile razvejane, u crnom plaštu, zamahujućijednim od smrtonosnih sečiva koja je nosio celog života. Ova slikase nije odvojila od Džaira kao ostale. Umesto toga, sklopila se prekonjega kao druga koža.

Dogodilo se toliko brzo da Čovek iz Dola nije imao vremena dapokuša to da spreči.

Za nekoliko sekundi, on se pretvorio u tu sliku.Istog trena ta hibridna verzija njega samog stopljenog s

Majstorom Oružnikom skoči među mvelrete sa odlučnošću koja jeoduzimala dah. Reti, pomislivši da je on samo bezopasna prikaza,jedva zamahnuše oružjem prema njemu. Dvojica pogiboše zbog teneopreznosti u jednom prolazu. Još jedan pade na zamah kojim senjegovo sečivo zarilo toliko duboko da je morao silom da ga istrgne.Mvelreti sa zakašnjenjem shvatiše da su se suočili s nečim novim.Počeše da vitlaju sečivima da bi mu se osvetili, ali bilo je to kao dasu zamahivali drvenim igračkama. Džair je čuo oštre udisaje kada binjegovi noževi pronašli cilj; osećao je drhtaje tela i trzaje udova.Mvelreti su posrtali, umirali na nogama, zapanjeni, dok ih je on kosio,ubijao precizno kao srpom.

Bilo je to užasno i ushićujuće, i Čovek iz Dola je uronio u taosećanja, živeo kroz njih. Nekoliko zapanjujućih trenutaka bio jeneko sasvim drugi, neko s tuđim mislima i iskustvima. On nije samogledao Gareta Džaksa – bio je Garet Džaks. Toliko je izgubio sebe,toliko postao deo Majstora Oružnika, da ga je ono što je iskusio,premda mračno i zastrašujuće, ispunilo zadovoljstvom i dubokomčežnjom da bude ponovljeno.

Sada su i stražari pohrlili da se priključe borbi, pokušavajući daga nabodu na džilite. Stražari su bili izvežbani i stoga tvrd orah.Zakrivljeni vrh mu je zasekao ruku kojom je držao mač i telo mu jeprožeo blesak oštrog bola. Fintirao je i izbegao sledeći udar. Stražarisu pokušali da ga zaseku, ali on je sada bio spreman i lako im jeizmicao. Kao fantom koji glatko klizi ispod svakog zamaha njihovog

oružja, našao se unutar njihovog ubilačkog zamaha i sručio se nanjih pre nego što su uopšte shvatili da nisu uspeli da ga zaustave.

Nekoliko sekundi kasnije, i poslednji ret je beživotno ležao napodu.

Ali kada se on okrenuo na peti da osmotri razaranje koje jeostavio za sobom, ugledao je mladog Čoveka iz Dola koji je ostao sdruge strane stola. Oči su im se srele, i on je osetio da se nešto unjemu pomera. Čovek iz Dola je čileo na njegove oči, polakopostajao providan, pretvarao se u duha.

Iščezavao je.Uradi nešto!On otrže baklju sa zida iza sebe i baci je među praškove i

napitke na stolu. Istog trena, ta nestabilna mešavina buknu u belomusijanju, pršteći. Fragment Ildača pulsirao je u središtu, a onda seuzdigao sa stola u vrelom vazduhu, nošen nevidljivim strujama kojeje stvorila toplota.

Bežao je...Isukavši bodež iz čizme, on iskoči napred, probode ukleto parče

papira u vazduhu i pribi ga za drveni sto tamo gde su plamenovi bilinajžešći. Papir se uvi uz njegovu kožu u pokretu hvatanja i njemu seglava trže od bolova oštrih kao brijač koji su mu jurnuli uz rukuprema grudima. Ipak je odbijao da ga pusti. Ne obazirući se na bol,držao je papir prikovan. Kada je vatra konačno postala toliko jaka daje bio prisiljen da pusti bodež i ustukne, fragment Ildača jedva semogao prepoznati. Stajao je i držao se za opečenu šaku s drugestrane zapaljenog stola, posmatrao kako se parče papira polakonabire i kruni u prah.

Onda je obišao natrag oko stola, prošao kroz sliku Čoveka izDola i ponovo se obreo u sopstvenom telu. S osećajem da mu jetežina skinuta s pleća, pogledao je tamo gde je sen prilike u crnomogrtaču s kojom se sjedinio bledela, vraćala se etru iz kog je i došla,natrag u zemlju mrtvih.

Pobegao je iz te odaje, protrčavši kroz razbacana tela mvelreta, pakroz vrata, držeći se zidova hodnika i stepeništa ispunjenih dimomkoja su vodila na bezbedno. U glavi mu se vrtelo od slika onoga štoje upravo iskusio, tako da se osećao nesigurno i podozrivo. Iako jena raspolaganju imao pesmu želja koja mu je maskirala bekstvo,osećao se kao da je potpuno vidljiv.

Šta se to tamo dogodilo?Zar je Garet Džaks pronašao način da se sam vrati iz mrtvih

odlučivši da još jedan, poslednji put bude Džairov zaštitnik? Zar ga jeto Alanon poslao pomoću nekog trika druidske magije kojaprevazilazi ono što grob neumoljivo nalaže?

Možda.Džair je ipak mislio da nije bilo tako. Mislio je da je samo on bio

odgovoran za to, da je nekako pesma želja podarila život tojposlednjoj slici.

Premda je to bilo nemoguće, on je verovao da je baš tako bilo.Disao je duboko i sporo da se umiri dok se peo na slobodu iz

tamnica Dan Fi Arana. Pomisao na to da njegova magija možemrtvima podariti život bila je ludost. Ukazivala je na mogućnosti kojeje jedva bio u stanju da razmatra. Davanje života mrtvima kršilo jesve prirodne zakone. Koža mu se ježila od toga.

Ali to ga je i spaslo, zar ne? Omogućilo mu je da uništi fragmentIldača, a on je zbog toga i došao u Dan Fi Aran. Zar je važno kako jeuspeo to da izvede?

Opet, bilo je važno. Setio se kako se osećao dok je bio deoGareta Džaksa. Setio se kako mu je bilo dok je ubijao te mvelrete,slušao njihove mahnite krike, gledao njihova preneražena lica, njušionjihovu krv i strah. Setio se struganja svog sečiva po njihovimkostima i iznenađujuće mekog i popustljivog krljuštastog mesa. Nijemu to bilo mrsko; uživao je – dovoljno da u tim kratkim trenucimakoliko je bio povezan s Majstorom Oružnikom žudi za tim. Čak i sad,u strašnim, krvlju natopljenim trenucima kada je ponovo došao isvojim mislima i svom telu, osećao je glad i želeo još.

Šta bi bilo da se u poslednjem trenutku nije osvrnuo i video sebekako čili?

Šta bi bilo da nije naslutio neočekivano opasan položaj u komse našao, spojen s duhom izvan vremena?

Pronašao je put iz tamnica lakše nego što je očekivao i kretaose brzo i glatko kroz haos. Nije više nailazio na mvelrete sve dok nijedošao do gornjih hodnika, gde su se oni podelili u ljutite grupe, i daljeu potrazi za nečim čega tamo nije bilo, još nesvesni da je druid zakojim tragaju bio tek iluzija. Možda su zvuci bili prigušeni kamenimzidovima i gvozdenim vratima, ali oni još nisu otkrili šta se dogodilo upodzemlju. Nisu ga videli dok je prolazio, zaogrnut svojom magijom, ion se za nekoliko trenutaka vratio do kapije. Skrenuvši pažnjuionako rastrojenim stražarima dovoljno dugo da oni poslednji putotvore vrata, stopio se s noćnim mrakom.

Zaputio se iz tvrđave kroz kišu i izmaglicu, koristeći pesmu željasve dok nije stigao do drveća, a onda je stao i magija mu je zamrlana usnama. Kolena su mu zaklecala, i on je seo na vlažno tle izagledao se u prazno. Opečena šaka mu je damarala, a rana na rucisevala. Bio je živ, ali osećao se mrtav unutra. Opet, sam je bio krivza to kako se osećao unutra. Zar i tako sve vreme nije priželjkivaoda vrati Gareta Džaksa iz mrtvih? Zar to nije bila svrha čuvanja svihtih uspomena na Grejmark i Kreg? Da prošlost koju je toliko ceniopretvori u deo sadašnjosti?

On spusti šaku na hladnu zemlju i zagleda se u nju.Nešto nije bilo u redu.Ako se Majstor Oružnik borio protiv mvelreta i uništio fragment

Ildača, zbog čega je njemu ruka bila opečena? Zašto je njegova rukaranjena?

Zagledao se podrobnije, prisećajući se. Garet Džaks je poneosamo jedan mač u svoj boj sa mvelretima, a ne dva, kao sve ostalenjegove slike.

Džairov mač.Grlo mu se stegnu od preneraženosti. Sve je pogrešno

sagledao. Pesma želja nije vratila Gareta Džaksa iz mrtvih. Uopštenije vratila Gareta Džaksa. Te noći je u onoj klanici bio samo jedanod njih.

On sam.

Sada je shvatio istinu, celu, ono što je potpuno pogrešnoprotumačio. Brin ga je upozoravala da se ne pouzdaje u magiju,napominjala mu da je ona opasna, ali on nije obraćao pažnju.Pretpostavljao je da zbog toga što je on koristi drugačije nego Brin,manje moćno i naizgled bezazleno, magija ne može na isti način damu zapreti. Brin je mogla zaista da menja stvari, stvara ili uništava,dok je on mogao samo da stvara iluziju. Šta je tu moglo da škodi?

Ali njegova magija se razvila. Možda zbog toga što je porastao.Možda je to samo bila prirodna posledica proticanja vremena. Štagod bilo posredi, u nekom trenutku u protekle dve godine ona jeprošla kroz strašan preobražaj, a ove noći, u lagumima Dan FiArana, u reakciji na nepoznatu hitnju njegovog očajanja i straha prviput mu je pokazala svoje nove mogućnosti.

Nije on prizvao sen Gareta Džaksa. Nije na neki tajanstveninačin podario život mrtvom čoveku. On je sebe preobrazio po uzoruna lik Majstora Oružnika. Sve vreme je tamo bio samo on, zaodenutu lik svog nekadašnjeg zaštitnika, kopija te mašine za ubijanje. Zatoje sve tako jasno osetio, zato mu je sve izgledalo tako stvarno. I biloje. Onaj Garet Džaks u odajama Dan Fi Arana bio je odraz njegasamog, njegove mračne prirode, onoga što je ležalo zakopano tikispod površine.

Odraz, setio se on s jezom, u kojem je gotovo potpuno nestao.Zato što je rizikovanje te sudbine bilo neophodno ukoliko je hteo

da preživi i ukoliko je želeo da Ildač bude uništen.Tada mu dođe još jedno otkrovenje, toliko strašno da je znao

gotovo istog trena da je istinito. Alanon je znao šta će njegovamagija učiniti kada ga je dozvao kroz Koglinove snove. Alanon jeznao da će ona izroniti na površinu da bi ga zaštitila od mvelreta.

Kimber Boh je bila u pravu. Druid ga je iskoristio. Čak i mrtav,mogao je i dalje da manipuliše živima. Okolnosti su to zahtevale,nužnost je tako nalagala, i Džair je bio žrtvovan oboma po cenupogleda u najcrnji deo svoje duše.

Ponovo je zatvorio oči pred onim što je osećao. Želeo je da odekući. Želeo je da zaboravi sve što se te noći dogodilo. Želeo je da

pokopa saznanje o onome za šta je njegova magija bila kadra. Želeoje da nikada nije došao ovamo.

Prošao je prstima kroz vlažno lišće i zemlju meku od kiše krajsvojih nogu, podigao prodoran miris jednoga i drugoga, pravećidokone šare dok je čekao da mu se osećanja primire i glavarazbistri. Izdaleka je čuo nove povike iz tvrđave. Otkrili su odaju samrtvima. Pokušaće, ali neće biti u stanju da shvate šta se dogodilo.

Samo će on znati.Posle nekoliko dugih trenutaka ponovo je otvorio oči i otresao

zemlju i trunje s povređene šake. Vratiće se Kimber i njenom dedi,pa će ih probuditi. Ispričaće im ponešto o onome što se dogodilo, alinipošto sve. Možda nikome nikada neće ispričati sve o tome.

Upitao se hoće li poslušati sestrin savet i sasvim prestati dakoristi magiju. Upitao se šta će se dogoditi ako ponovo budeprenebregnuo taj savet, ili ako ga sudbina i okolnosti primoraju da semagije lati, kao što se dogodilo ove noći. Upitao se kakve ćeposledice biti sledećeg puta.

Prošlost je uvek sa nama, ali ponekad je ne prepoznamoodmah.

Osovio se na noge i pošao.

Napomene←1] Jazu (Yazoo) – reka duga 302,5 km, u državi Misisipi, s tokom

jugozapadno od reke Misisipi. (Prim. prev.) [←2] Svi datumi seodnose na prva tvrdo ukoričena izdanja u SAD, osim ako nijedrugačije rečeno.

←3] Biblija, Knjiga o Jovu, 39.22; prevod Đura Daničić, izdanje GLASCRKVE, 2005. (Prim. prev.)

←4] Ibid. (Prim. prev.)