Identifikacija opasnosti

Izvršiti procenu rizika od udesa na objektima za snabdevanje naftom i naftnim derivatima primenom softverskog paketaREHRA‐ 2.Procenu rizika dokumentovati kroz Izveštaj o stanju bezbednosti datog postrojenja.Izveštaj mora da sadrži:

opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri; opis postrojenja; opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa; popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i mestom u

procesu; osobine opasnih materija; osobine opasnih materija koje nastaju u udesu; identifikaciju opasnosti; prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario; analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata:

modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; modeliranje efekata eksplozije i požara; modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija; modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode;

širinu povredive zone; analizu povredivosti: broj radnika u postrojenju ili kompleksu; broj ljudi izvan kompleksa, koji mogu biti izloženi

uticaju udesa – izvršiti procenu; identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa; dati komentar izvršene procene rizika

Projektni zadatak

Analiza opasnosti od udesa

Elementi za procenu rizikaPolazeći od opšte definicije rizika kao mogućnosti realizacije neželjenog događaja, odnosno učestalosti ili verovatnoćenastanka nepoželjnih posledica pri realizaciji neke opasnosti, rizik u životnoj sredini se može definisati kao verovatnoćaugrožavanja ljudi i životne sredine pri nastajanju određene opasnosti. Pod opasnošću podrazumeva se takvo stanjetehnološkog sistema pri kome je moguć nastanak pojava ili procesa koji bi mogli da ugroze ljude ili životnu sredinu.

Sistemska analiza rizika podrazumeva:• Analizu opasnosti od udesa,• Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i• Otklanjanje posledica.

Cilj analize rizika je:• definisanje problema koji su u vezi sa tehnološkom delatnošću, a praćeni su emisijom materijala i

oslobađanjem energije u životnoj sredini,• izbor prioriteta za preduzimanje upravljačkih akcija i• određivanje efektivnosti realizacije mera za umanjenje rizika.

Rizik se javlja kod svih tehnoloških sistema, a posebno je izražen kod procesa u kojima se odvijaju hemijske,fizičkohemijske ili energetske transformacije.

Dokumenti Republike Srbije• Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09);• Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, („Sl.glasnik RS”, broj 135/04);• Zakon o proceni uticaja na zivotnu sredinu („Sl. glasnik RS”, br. 135/04);• Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije broj 135 od 2004. god.,• Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije broj 135 od 2004. god. I Zakon o postupanju sa otpadnim

materijama („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 25/96);• Zakon o zaštiti od požara („Službeni glasnik SRS”, broj 37/88); • Zakon o prevozu opasnih materija („Službeni list SFRJ”, broj 27/90);• Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (Službeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85 i 18/89, Službeni glasnik RS br. 53/93, 67/93 i 48/94); • Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju (Službeni list SFRJ, br. 41/80, 56/80 i 33/87);• Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Službeni glasnik RS, br.

60/94);• Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju Sl glasnik R. Srbije 53/2002.• Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl Glasnik RS br. 12/95,• Pravilnik o označavanju otrova koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu, (Službeni list SRJ, br. 18/92, 50/92);• Uredba o ratifikaciji Evropskog sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (Službeni list SFRJ, dodatak, br. 59/72 i 35/71); • Uredba o ratifikaciji Aneksa A i B Evropske konvencije o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju (Službeni list SRFJ, br. 32/86); • Pravilnik o tehničkim normama za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju (”Sl.list SFRJ”, br. 38/89)• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija („Sl.list SFRJ“, br. 24/87)• Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama za njihovo ispitivanje („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 11/90); • Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 54/92;

Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 30/97); • Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti („Službeni list SFRJ”, broj 20/71 i 23/71); • Klasifikacija eksplozivnih gasova i para JUS NS.8.003;• Karakteristike opasnih zapaljivih gasova, tečnosti i isparljivih čvrstih supstanci JUS Z.C0.010;• Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru JUS Z.C0.005;• Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa, „Službeni list SFRJ“, br. 24/71, 26/71;• Pravilnik o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara, „Službeni list SFRJ”, br. 30/91;• Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od požara, „Službeni list SRJ” br8/95;• Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru, „Službeni list SFRJ”, br. 35/80;• Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona, „Službeni list SFRJ”,br. 53/88;• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta, „Službeni list SFRJ”, br. 62/73;• Pravilnik o tehničkim propisima o gromobranima, „Službeni list SFRJ”, br. 17/68;• Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara, „Službeni list SRJ”, br. 87/93;• Propisi o tehničkim merama za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja, „Službeni list SFRJ”, br. 13/78.

Upoznavanje sa zakonskom regulativom

Upoznavanje sa zakonskom regulativom

Dokumenti EU• European Directive 82/501/CEE‐ Seveso I,• European Directive 96/82/CE‐ Seveso II,• UN/ECE Helsinki Convention,• European Directive 96/61/EC‐IPPC,• APELL ‐ Publikacija programa UNEP IE/PAC,• TransAPELL ‐ Publikacija programa UNEP IE/PAC,• Direktiva o opasnom otpadu (91/689/EC)• EIA Direktiva (85/337 i 97/11/EC)• ADR–Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnih

materija u saobraćaju na putevima (Accord europeen relatif au transport international des marchandises dangereuses par route).

• UN/ECE Arhus Convention,• UN/ECE Espoo Convention

Standardi• SRPS N.S8.003/81 Klasifikacija eksplozivnih gasova i para;• SRPS N.S8.007 Zone opasnosti prostora ugroženih

eksplozivnim smešama gasova i para‐• SRPS N.S8.007/1/92 Izmene;• SRPS N.S8.008/82 Klasifikacija prostora ugroženih

eksplozivnom prašinom;• SRPS U.J1.240/94 Stepen otpornosti zgrade prema požaru;• SRPS U.J1.010/73 Ispitivanje otpornosti prema požaru

materijala i konstrukcija;• SRPS ISO 1182/97 Građevinski materijali ispitivanje

negorivosti• SRPS ISO 834/94 Ispitivanje otpornosti prema požaru‐

elementi građevinskih konstrukcija;• SRPS U.J1.030/76 Požarno opterećenje;• SRPS U.J1.050/97 Ponašanje građevinskih materijala u

požaru – Pregled i klasifikacija građevinskih materijala;

• SRPS ISO 3941/94 Klasifikacija požara;• SRPS Z.C0.005/79 Klasifikacija materija i robe prema

ponažanju u požaru;• SRPS Z.C0.007/78 Klasifikacija zapaljivih tečnosti prema

temperaturi paljenja i temperaturi ključanja;

• SRPS Z.C0.010/79 Klasifikacija opasnih zapaljivih gasova, tečnosti i isparljivih čvrstih supstanci;

• SRPS Z.C0.012/79 Utvrđivanje kategorija i stepena opasnosti materijala prema požaru;

• SRPS Z.C2.020/80 Ručni prevozni aparati za gašenje požara.


procesu; osobine opasnih materija; osobine opasnih materija koje nastaju u udesu;

identifikaciju opasnosti; prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario; analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata:

modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; modeliranje efekata eksplozije i požara; modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija; modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode;


uticaju udesa – izvršiti procenu; identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa; dati komentar izvršene procene rizika

Opis lokacije sa kartografskim prikazom u

odgovarajućoj razmeri

Makrolokacija

Mikrolokacija

Opis postrojenja

Iskoristiti grafički prilog Projektnog

zadatka

Za svaki deo objekta dati kratak opis

(tehničke karakteristike,

dimenzije, namena, broj ljudi koji

obslužuju delove objekta)

Opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa

Popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih

materija i njihovim količinama i

mestom u procesu

Osobine opasnih materija

Osobine opasnih materija koje

nastaju u udesu

Prikazati i nabrojati sve fizičko‐hemijske

karakteristike opasnih materija zastupljenih u

objektu

Opis SEVESO postrojenja, odnosno kompleksa i njegove okoline

Identifikacija povredivih objekata

Identifikacija povredivih objekata i dobara na udaljenosti od 1000 m od granice lokacije

Broj radnika za koje se procenjuje da su ugroženi u slučaju udesa na postrojenju

Broj radnika za koje se procenjuje da su ugroženi u slučaju udesa na postrojenju

Procena broja ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloženi delovanju udesaProcena broja ljudi izvan kompleksa koji mogu biti izloženi delovanju udesa

Idenfitifikacija predškolskih ustanova, škola, zdravstvenih ustanova, stambenih objekta, tržnih i sportskih centara, i drugih objekata koji

eventualno mogu biti izloženi delovanju udesa

Idenfitifikacija predškolskih ustanova, škola, zdravstvenih ustanova, stambenih objekta, tržnih i sportskih centara, i drugih objekata koji

eventualno mogu biti izloženi delovanju udesa

Identifikaciju ostalih objekata i dobara koji mogu biti izloženi efektima udesa u pogledu rušenja, paljenja ili kontaminacije (saobraćajnice,

prirodna, kulturna i ostala dobra i dr.)

Identifikaciju ostalih objekata i dobara koji mogu biti izloženi efektima udesa u pogledu rušenja, paljenja ili kontaminacije (saobraćajnice,

prirodna, kulturna i ostala dobra i dr.)



identifikaciju opasnosti; prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario;

analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata: modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; modeliranje efekata eksplozije i požara; modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija; modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode;


uticaju udesa – izvršiti procenu; identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa;

dati komentar izvršene procene rizika

Identifikacija povredivih objekata

Identifikacija opasnosti obuhvata identifikaciju kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili napostrojenju koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja udesa. Uokviru identifikacije se posebno analizira ljudski faktor kao mogući uzrok udesa.

Identifikacijom kritičnih tačaka se proveravaju svi postupci odvijanja tehnološkog procesa i svi delovipostrojenja, uređaja, sredstva transporta i opreme, uočavaju i definišu kritična mesta na postrojenjima,uređajima i opremi, kao i uzroci koji mogu da izazovu poremećaje ili otkaze koji dovode do hemijskogudesa.

To podrazumeva analizu: tehničko‐tehnoloških specifičnosti i nedostataka u proizvodnji, transportu i skladištenju; specifičnosti fizičko‐hemijskih osobina opasnih materija; mogućih otkaza komponenti i materijala usled dotrajalosti opreme i prekida snabdevanjaenergentima; spoljašnjih izvora opasnosti (ekstremnih temperatura, vetra, padavina i poplava, požara,zemljotresa i klizišta zemljišta), aktivnosti operatera u susedstvu i analizu prethodnih udesa.

Identifikacija opasnosti

„Slabe tačke“ u sistemu

Uzrok događaja od značaja za procenu rizika

Redosled dešavanja događaja – stablo

događaja

Analizirati i prikazati moguće faktore koji mogu dovesti do udesa, tj. do pojave požara i eksplozija na prisutnim objektima u kompleksu (rezervoari I, II i III, pretakalište, autocisterni i pumpnoj stanici)


Gde se opasne materije proizvode i

koriste

Gde se opasne materije skladište

Kako se opasnim materijama rukuje u

objektima

Kako se rukuje opremom

Kako se transportuje opasna materija



• Pri određivanju „Slabih tačaka“ u sistemu odrediti sve objekte idelove objekta koji učestvuju u tehnološkom procesu a na kojimamože doći do udesa.

Rezervoar Pretakalište AutocisternaAutopunionica (točeći automat)

Za svaki objekat ili delove objekta, prethodno dati opis i namenu objekta, koji proces se odvija sa/na njima, koji su im sastavni elementi

Na osnovu tih elemenata odrediti „slabe tačke“ u sistemu


Potencijalni uzroci udesnih događaja uglavnom se mogu sistematizovati na sledeći način:

•nesavesna manipulacija opasnom materijom•ne pridržavanje propisanih procedura i uputstava o radu, zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti sa opasnim materijama•nehat i nemaran odnos prema radu sa TNG‐om,•neznanje,•rad pod dejstvom alkohola, droge i usled pušenja,•koriščenjem neadekvatnih i nekvalitetnih materijala u toku remonta instalacija i postrojenja i •diverzije i sabotaže (namerno podmetanje požara, namerno oštečenja opreme i sl.);

1. Faktor čovek:

•opremi,•cevovodima,•transportnim sistemima i•merno – regulacionaj opremi.

2. Faktor starenje i zamor materijala na:

•Prilikom distribucije TNG‐a internim cevovodima do skladišnih rezervoara ili od skladišnih rezervoara do punionice i autopunionice usled curenjima na spojevima i armaturi,•Prilikom pretakanja iz autocisterni prolivanje TNG‐a i•Kretanje (vožnja) cisterne.

3. Faktor transport:

4. Elementarne nepogode (olujni vetrovi, grm i sl.),

5. Električne instalacije.


Potencijalni uzroci udesnih događaja uglavnom se mogu sistematizovati na sledeći način:

•Neadekvatno povezivanje cisterne•Pomeranje cisterne za vreme istakanja•Kidanje creva za pretakanje•Ne povezivanje uzemljenja•Rad alatom koji varniči•Rad sa otvorenim plamenom

1. Faktor čovek:

•Otkaz zapornih organa•Procurenje creva•Otkaz sistema za uzemljenje•Otkaz spojne armature•Otkaz na gromobranskog instalaciji

2. Faktor starenje i zamor materijala na:

•Prilikom distribucije TNG‐a internim cevovodima do skladišnih rezervoara ili od skladišnih rezervoara do punionice i autopunionice usled curenjima na spojevima i armaturi,•Prilikom pretakanja iz autocisterni prolivanje TNG‐a i•Kretanje (vožnja) cisterne.

3. Faktor transport:

•Atmosfersko pražnjenje

4. Elementarne nepogode (olujni vetrovi, grm i sl.),

•Pregrevanje električne instalacije

5. Električne instalacije.



Uzrok događaja od značaja za procenu rizika

Redosled dešavanja događaja – stablo događaja

Na svakom objektu odrediti moguće događaje od značaja za procenu rizika i na osnovu tih definisanih događaja uraditi:

‐ Stablo događaja

1. isticanje opasne materije i stvaranje gasnog oblaka,2. požar na instalaciji ili autocisterni,3. eksplozija gasnog oblaka,4. eksplozija rezervoara autocisterne.




identifikaciju opasnosti; prikaz mogućeg razvoja događaja – scenario;

analizu posledica od hemijskog udesa koja obuhvata: modeliranje efekata i određivanje širine povredive zone; modeliranje efekata eksplozije i požara; modeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine opasnih materija; modeliranje efekata prodiranja i rasprostiranja tečnosti u zemljište, površinske i podzemne vode;


uticaju udesa – izvršiti procenu; identifikacija ostalih objekata koji će biti izloženi uticaju udesa;

dati komentar izvršene procene rizika

Analiza posledica od hemijskog udesa

Modeliranje efekata i određivanje širine povredive zoneModeliranje efekata eksplozije i paraModeliranje efekata ispuštanja i širenja gasova

ANALIZA POVREDIVOSTI

1. Identifikacija povredivih objekata u okruženju• Udaljenost povredivih objekata od kompleksa• Procena broja ljudi u povredivim objektima• Dati grafički prikaz povredivih objekata koji se nalaze u okruženju

2. Određivanje mogućeg nivoa udesaProcena širine povredive zone

2.1. Određivanje nivoa povredivosti

a) Definisanje mogućih akcidentnih situacijab) Simulacija definisanih akcidentnih situacija u

ALOHA‐i, za svaki rezervoar i autocisternu (od opasnih materija uzeti samo benzin i TNG)

Scenario Širina povredive zone Povredivi objekti Broj ugroženih ljudi

Određivanje nivoa povredivosti obuhvata procenu povredivih objekata unutar kruga čije je središte tačka udesa iispuštanja opasnih materija sa poluprečnikom koji predstavlja granicu opasnosti.Prikaz povredivih objekata za analizairane scenarije navesti u sledećem obliku:

Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes

Prva fazaprevencija

Druga fazapripravnost

Treća fazaodgovor na udes

Mere zaštite za svaki deo objekta (rezervoari I, II i III, pretakalište, autocisterna i pumpna stanica)• Pristup vatrogasnim vozila• Definisati potrebne vatrogasne aparate (tipovi i količina)• Postupak aktiviranja zastupljenih vatrogasnih aparata• Postupak reagovanja pri pojavi požara na svim delovima objekta• Definisati potrebne znakove i upozorenja na svim delovima objekta• Određivanje puteva i mesta evakuacije

Dati komentar izvršene procene rizika

Documents

Identifikacija opasnosti