Click here to load reader

Idejno rešenje zvučne instalacije u

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Idejno rešenje zvučne instalacije u

MergedFileJelena Vrea SA 5/13
univerzitetskom kampusu u Novom

, :
, :
, :
, :
, :
, :
, :

, : ,
, : 2017.
, :
, : 6, 21 000
, : (// ////)
. : 7/ . : 45 / . : 93 / 11
a/ . : 34 / . : 7
, :
, : ,
/q , : , , , ,


, :
, :
.

20. .
, :
, , ,
.
.
.
.
.

.
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Type of record, TR: Textual printed document
Contents code, CC: Bachelor Thesis
Author, AU: Jelena Vrea
Mentor, MN: Romana Boškovi ivanovi, PhD
Title, TI: Conceptual solution of sound installation for The University of Novi Sad
Language of text, LT: Serbian
Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Republic of Serbia
Locality of publication, LP: AP Vojvodina, Novi Sad
Publication year, PY: 2017.
Publication place, PP: Trg Dositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad
Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Chapters: 7 / Pages: 45 / Footnotes: 93/ Literature: 11/ Pictures: 34/ Graphical
attachments: 7
Scientific discipline, SD: Scene Architecture, Technique and Design
Subject/Key words, S/KW: Sound installation, sound walk, sound art, silence, contact microphones
UC
Holding data, HD: Library, Faculty of Technical Sciences, Trg Dositeja Obradovia 6, Novi Sad
Note, N:
Abstract, AB: The Bachelor thesis refers to designing a conceptual solution of sound installtions
located in The University of Novi Sad. The conceptual solution is precedeed by
theoretical research that deals with the theme of using sound in artistic practices of the
20th century. In addition, the thesis contains historical review of the devices used to
record and reproduce sound, as well as definitions of the terms: sound art, sound
installation, sound sculpture, soundscape and sound design. Artistic research presents
relevant works that use sound as primary form of expression. The work would be
performed in the form of a sound walk during which the individual would be visiting
chosen locations in the university campus. The main theme of the work is researching
the meaning of the term silence in said spaces. Silence is defined as the start of
listening. The aim of the work is for the individual to become aware of the soundscape
in which they are in, and to get to know the space and its auditory features.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
Defended on, DE:

21000 , 6
:
/:
4/45
: ,

: : 5/13
:
, (Bachelor) , :
- – ; - ,
; -

:
, . 20. . ; , , , , 20. . . ( , ), , .
: :
,
2.2.1. Kratka istorija zvuka ............................................................................................. 6
2.2.2. Kratka istorija snimanja zvuka .............................................................................. 7
2.2.3. Vani umetniki pravci i oblici umetnikog delovanja 20. veka ........................... 15
2.3. Pojmovi ..................................................................................................................... 23
3.1.3. Alvin Lusier - „I am sitting in a room” .................................................................. 29
3.1.4. Jakob Kirkegad - „Tørst” ..................................................................................... 30
4. Idejno rešenje .............................................................................................................. 32
4.4. Vrsta dramaturgije................................................................................................. 34
1. Uvod
Diplomski rad bavi se istraivanjem uticaja zvuka na percepciju i doivljaj prostora.
Prvi deo rada okrenut je ka teorijskom istraivanju. Istrauje se pojam „prostor”.
Definisanje ovog pojma je kompleksno i postoji više stanovišta sa kojeg se moe posmatrati,
tako da su u radu ponuene neke od moguih naina njegovog definisanja. Posebna panja
usmerena je na auditivni aspekat percepcije prostora. Nakon toga govori se o pojavi prvog
zvuka i prvih organizama koji su imali sposobnost da registruju zvuk. Napravljen je kratak
istorijski pregled ureaja koji su korišeni za snimanje i puštanje zvunih zapisa. Opisan je
razvoj upotrebe zvuka u umetnikim praksama 20. veka. Akcenat je stavljen na istraivanje i
teorijsko definisanje pojmova umetnost zvuka (sound art), zvuna instalacija (sound
installation), zvuna skulptura (sound sculpture), zvuno okruenje (soundscape) i dizajner
zvuka (sound designer).
Drugi deo rada fokusiran je na umetniko istraivanje relevantnih primera delovanja u
ovoj oblasti kroz prikazivanje studija sluaja.
Trei deo podrazumeva lino istraivanje i to prouavanje odreenog prostora na osnovu
kojeg bi se izloila ideja o zvunoj intervenciji koja ima za cilj da utie na percepciju
posmatraa i njegov doivljaj atmosfere datog prostora.
4
2. Teorijsko istraivanje
2.1. Percepcija prostora
2.1.1. Definicije prostora
Prostor je oduvek bio predmet razliitih istraivanja i znaajna tema mnogih
rasprava. Zbog toga predstavlja pojam koji je teško definisati. Kada se govori o prostoru kao
pojmu on se moe posmatrati na više naina.
Jedan od naina njegovog posmatranja i definisanja je kao fiziki prostor, koji se
moe zvati i egzistencijalni ili stvarni prostor. Fiziki prostor je onaj u kome ivimo, bilo da se
to odnosi na prirodnu sredinu ili artificijelnu tj. arhitektonsku ili graenu. Prostor moe biti i
perceptivni ili vizuelni prostor koji je svesno doivljeni prostor. Vizuelna percepcija prostora
jeste svet koji vidimo oko sebe koji je zapravo reprezentacija koju stvaraju naša ula.
Razvojem savremene tehnologije došlo je do pojave i koncepta virtuelnog prostora. Ovaj
prostor se moe definisati kao vidljiv prostor svih slikovnih prikaza, bilo da su to slike,
grafike, fotografije, video ili kompjuterski generisane slike. To je takoe prostor koji moemo
da sagledamo putem ula. Zbog toga su egzistencijalni i virtuelni prostori oni koji su vidljivi i
omoguavaju iskustvo ili doivljaj prostora. Ono što je znaajno za ove prostore jeste da oni
imaju odreene karakteristike poput visine, duine, širine, dubine itd. koje se ulaskom u
takav prostor i svojim prisustvom i interakcijom sa njim mogu sagledati.
Drugi nain na koji se prostor moe posmatrati je kao dramski prostor. To jeste onaj
prostor o kome moemo da mislimo jer moe biti zamišljen prostor drame ili nekog drugog
umetnikog dela. Ovaj apstraktni prostor ideje je misao o prostoru, unutrašnji kreativni
prostor oveka i prostor imaginarnog dogaaja koji se stvara u našoj svesti. Zbog toga mi
sami uspostavljamo ovaj prostor.
Još jedan nain posmatranja i definisanja prostora jeste kao scenski prostor koji se
uspostavlja transformacijom dramskog u fiziki prostor. Ovaj prostor nije ogranien samo na
artikulaciju dramske igre ve se mogu podrazumevati bilo koja vrsta zapisa ili scenskog
teksta kojim se izraava misao o prostoru. Suština je da se ono što postoji u mašti
materijalizuje u bilo kojem fizikom prostoru kao umetniki iskaz koji ima sadrinu, smisao i
dejstvo.
Veliki broj umetnika danas se specijalizovao u prostornom tretiranju zvuka putem
sistema za reprodukciju zvuka koji imaju više kanala tako da se disciplina zvune
arhitekture1 nalazi u razvoju. Zvuna arhitektura je oblast umetnikog delovanja gde se zvuk
posmatra kao element arhitekture koji kreira prostor, ali istovremeno sa njim interaguje i
nastanjuje ga. Na taj nain stvara se trodimenzionalna zvuna struktura. Ovaj zvuni prostor
se moe istraiti akustiki, na slian nain na koji se istrauje arhitektonski objekat. Osobine
klasine arhitekture, nematerijalne arhitekture i zvune arhitekture se uporeuju kako bi se
dao odgovor na pitanje - do koje mere zvuk moe da preuzme funkcije koje se uglavnom
pripisuju arhitekturi.
2.1.2. Prostorno slušanje
Jedna od najbolje razvijenih funkcija našeg uha je mogunost da prostorno lokalizuje
izvor zvuka koji percipira u pogledu ugla, visine ili rastojanja. Ovo je tehnika preivljavanja
koja je izuzetno znaajna, što pokazuje injenica da je nezavisna od mnogih faktora. Ne
zavisi od pozicije glave, stanja spavanja/buenja subjekta i radi za veliki radijus koji nije
ogranien vrstim preprekama koje mogu da onesposobe vid. Sve ovo upuuje na znaaj
uha kao primarnog alarmnog sistema koji je naš auditorni sistem preuzeo tokom svoje
evolucije. Kao što je to sluaj sa vidom, prisustvo dva senzora, uha u ovom sluaju, je
kljuno za prostornu percepciju prostora. Slušanje sa dva uha se zove binauralno slušanje2.
Postoji tri znaka na osnovu kojih se zasniva binauralno slušanje. Prvi je onaj koji
koristi takozvanu interauralnu razliku intenziteta: signal koji dolazi sa desne strane e se
initi glasnijim na desnom nego na levom uhu. Pored toga postoji i interauralno kašnjenje
(interauralna vremenska razlika). To znai da signal sa desne strane e se initi ranijim od
onog na levom uhu, zbog injenice da je zvuku potrebno oko pola milisekunde da proputuje
rastojanje širine glave. Auditorni sistem moe da reši ovu razliku vremena sa velikom
preciznošu. Trei prostorni znak se zasniva na spektralnim razlikama izmeu zvunih
signala koji se percepiraju putem dva uha. Oblik spoljašnjosti uha je najviše odgovoran za
ovo gde zvukovi koji se pojavljuju sa lea slušaoca ostaju u „senci” od strane spoljašnjosti
uha i zbog toga je spektar njihove frekvencije izmenjen. Bez ovog efekta, vreme i razlike u
nivou bile bi identine za izvore koji dolaze ispred i iza.
Zvuk je po svojoj fizikoj prirodi vibracija, fluktacija, talasanje vazdušnog pritiska. Uši
su delovi naše spoljašnje membrane specijalizovane za zadatak registrovanja tih vibracija.
Osim toga, cela naša koa je, u više ogranienom smislu, reaktivna prema njima. Znamo iz
primera izuzetno snanog zvuka niskih frekvencija gde doslovce moemo da osetimo
basove i vibracije u kontaktu sa našom koom. Na taj nain zvuk je sredstvo koje nas
povezuje sa spoljašnjim prostorom pomou promenljivih zvunih vibracija. Ne smemo ni
zaboraviti da moemo da ujemo zvukove koji dolaze iz unutrašnjosti našeg tela. ujemo
sebe kako govorimo i ponekad ujemo zvukove koji su produkt rada naših unutrašnjih
organa, telesnih tenosti i kostiju koji mogu ili ne moraju biti ujni drugima. Zvuk je tako
medij koji ne povezuje samo unutrašnjost i spoljašnjost našeg tela ve proima granice
našeg tela u oba pravca.
2 Binauralno slušanje - naziv potie od rei latinskog porekla, bin - dva i auris - uši. Predstavlja
sposobnost oveka i ivotinja da primaju zvune signale putem dva uha što im omoguava da odrede smer i poreklo zvuka.
6
2.2.1. Kratka istorija zvuka
Nekad nam se ini da je svet pun buke, ali nije tako bilo oduvek. Nisu oduvek
postojali zvuci koji su se prostirali kroz vazduh i nisu uvek postojale ivotinje i ljudi koji
proizvode zvukove. Svakako nije postojala ni tehnologija koja je omoguavala snimanje i
puštanje zvukova. Zato postoji duga istorija zvuka koja se prostire od prvog zvuka, prvog
organizma koji je mogao da uje pa sve do prvog zvuka koji je snimio ovek.
Za prvi zvuk ikada smatra se zvuk Velikog praska. Ono što je zanimljivo jeste da
uopšte ne zvui onako kako bismo to oekivali, što je utvrdio Don Kramer3 sa Univerziteta u
Vašingtonu. On je na osnovu svog istraivanja napravio dve reprodukcije o tome kako bi taj
zvuk mogao da zvui na osnovu podataka koje je prikupio od dva razliita satelita. Tokom
prvih 100 do 700 hiljada godina nakon Velikog praska, univerzum je bio znatno guši od
vazduha na zemlji što znai da su zvuni talasi mogli da se prostiru kroz njega. To je zbog
injenice da zvuku nije potreban vazduh kako bi se kretao, ve onaj medij koji je dovoljno
gust da raširi talase. Zvuni talasi u tom periodu bi bili toliko niskih frekvencija da ljudsko uho
ne bi moglo da ih uje. Kramer je u svom istraivanju zbog toga poveao frekvenciju
zvukova kako bi oni bili u dometu koje ljudsko uho moe da detektuje. Napisao je i kolumnu
2001. godine pod nazivom „BOOMERanG and the Sound of the Big Bang”4 u kojoj je
detaljnije objasnio ovaj eksperiment. U njemu je zabeleio temperaturu kosmike pozadine
mikrotalasa - radijacije koja je ostala nakon Velikog praska. Nakon dve godine, pošto je
dobio pismo od jedanaesto godišnje devojice koju je zanimalo da li postoji zvuni zapis
Velikog praska, došao je do ideje da taj zvuk reprodukuje. To je uinio uz korišenje
podataka koji je zabeleio satelit pod nazivom WMAP5 Nacionalne vazduhoplovne i
svemirske administracije6. Posle nekog vremena, 2013. godine napravio je novi zvuni zapis
ovog puta koristei podatke satelita Planck Mission7 Evropske svemirske agencije8. Zbog
injenice da pre Velikog praska nije postojao univerzum ini se da sa velikom sigurnošu
moemo tvrditi da je to prvi zvuk.
Kako bi se otkrilo koji je prvi zvuk koji je neko zapravo mogao da uje mora se
pokazati koji je prvi organizam koji je imao mogunost da uje. Istraivanje pokazuje da su
prvi organizmi koji su mogli da uju bile košljoribe9 koje su se pojavile na planeti pre oko 400
miliona godina. Ove ribe su razvile sposobnost da osete vibracije tako što su adaptirale
3 John Gleason Cramer, Jr. - je poasni profesor fizike na Univerzitetu Vašingtona u Sijetlu.
4 Analog Science Fiction & Fact Magazine, januar 2001, broj 121, Street & Smith, Njujork
5 Wilkinson Microwave Anisotropy Probe (WMAP) - je kosmiki brod koji je bio aktivan od 2001. do
2010. godine i merio temperaturne razlike neba u kosmikom pozadinskom zraenju tj. toplotno zraenje za koje se pretpostavlja da je ostatak Velikog praska. 6 National Aeronautics and Space Administration (NASA) - je agencija osnovana 1958. godine i
odgovorna je za civilni deo svemirskog programa Sjedinjenih Amerikih Drava kao i za dugorona civilna i vojna istraivanja u oblasti vazduhoplovstva. 7 Planck Mission - je svemirska letelica koja je bila aktivna od 2009. do 2013. godine i mapirala je
anizotropije (razliita svojstva u razliitim pravcima) kosmikog pozadinskog zaraenja na frekvencijama mikrotalasa i infracrvenih talasa sa velikom osetljivošu i malom ugaonom rezolucijom. 8 European space agency (ESA) - je meuvladina organizacija (sa 22 drava lanica) osnovana 1975.
godine i posveena istraivanju svemira. 9 Osteichthyes - naziv potie od rei grkog porekla: στον, στου (ostéon, ostéou) - kost i χθς,
χθος (ikhthús, ikhthúos) - riba
7
organ koji su koristile za odravanje ravnotee u vodi koji se zove lavirint ravnotee. Tokom
vremena taj lavirint je postao kompleksniji i pojavile su se krivine i osobine koje su se razvile
u prototip organa ula sluha.
Prvobitni organi sluha košljoriba su mogli da registruju vibracije koje su tekle njihovim
telom dok su se kretale kroz vodu. Ovaj sistem je dobro radio dok je voda bila u blizini, ali
kako su se ivotinje udaljavale iznad i izvan vode, vibracije u vazduhu nisu nosile toliko
energije i nisu mogle da im pomeraju kosti u velikoj meri. Tokom Trijas10 geološkog perioda
pojavile su se bubne opne koje su omoguile organizmima da uju zvuke koji su se prenosili
kroz vazduh. Nakon toga pojavili su se i drugi organizmi koji su imali sposobnost da uju jer
su organi ula sluha evoluirali.
2.2.2. Kratka istorija snimanja zvuka
Posle nekog vremena, pojavom oveka došlo je i do potrebe da se nae nain na
koji bi se zvuci mogli nekako zabeleiti. Naunici su poeli da govore o fizikim osnovama
zvuka ve poetkom srednjeg veka. Rimski filozof Boetius11 je opisao relaciju izmeu brzine
vibracija i visine tona ve pri kraju petog veka12. Tokom srednjeg veka mnogi istraivai su
pokušali da snime zvuk ali nisu bili uspešni zbog nedovoljnog znanja. ovani Batista dela
Porta13 je eleo da „zarobi” zvuk pomou metalnih cevi. Mislio je da ako pria u cevi i pokrije
ih veoma brzo da e zvuk biti „uhvaen” i moi e da ga presluša kasnije14 i iako je bio
veoma posveen ovom polju rada, nije došao do znaajnih rezultata. Francuski fiziar i
matematiar an Duhamel15 je bio prvi koji je predloio dobar plan zapisnika i ureaja za
puštanje zvuka. Otkrio je da povezivanjem olovke za zvunu viljušku i udaranjem zvune
viljuške olovka piše krivudave linije na papiru. Tako je prvi put bilo mogue videti kako zvuni
talasi izgledaju.16
Prvi put je zvuk snimljen pomou ureaja koji se zove fonoautograf17 (slika 1) koji je
izumeo Eduar Leon Skot de Martenvil18 1857. godine. Eduar je eleo da nae orue koje e
imitirati ljudski sluh koristei membranu kao bubnu opnu. Napravio je sklop koji transkribuje
zvune talase u liniju tako što pomera olovku prilikom vibracije membrane i ostavlja tragove
10
Trijas - geološki period koji obuhvata vremenski period od pre 251 do 199 miliona godina. 11
Anicius Manlius Severinus Boethius (Boethius) - bio je rimski senator, konzul i filozof. 12
Anicius Manlius Severinus Boethius, 1989, The Fundamentals of Music, Yale University Press. 13
Giambattista della Porta (Giovanni Battista Della Porta) - bio je italijanski naunik i dramski pisac koji se bavio istraivanjem razliitih oblasti poput astrologije, alhemije, matematike, meteorologije, filozofije i drugih. 14
Hendy David, 2013, Noise: A Human History of Sound and Listening, Profile Books Ltd, London 15
Jean-Marie Constant Duhamel - bio je francuski matematiar i fiziar. 16
L. Morton Jr. David, 2006, Sound Recording: The Life Story of a Technology, Johns Hopkins University Press 17
Phonautograph - potie od rei grkog porekla: φων (phon) - zvuk, ατς (autós) - samo i γρφω (gráph) - pisanje 18
Édouard-Léon Scott de Martinville - je bio francuski pronalaza koji je izumeo ureaj fonoautogram i tako zabeleio prvi i najstariji zvuni zapis u istoriji.
8
na papiru ili staklu. Prvi fonoautografski snimak koji i dalje postoji je iz 1860. godine i to je
snimak Eduarovog pevanja francuske narodne pesme „Pri meseevoj svetlosti”19.
Iako je ureaj za snimanje zvuka prvi patentirao Eduar sedamnaest godina pre,
Tomas Edison20 se esto spominje kao izumitelj prve mašine koja je mogla propisno da
snima zvuk. Edison je koristio cilindar obloen metalnom folijom i zvuk je zapisivao na njega
pomou igle, membrane i levka koji je sakupljao zvuk tako što bi njegov operater vikao u
njega. Vibracije su se prenosile preko membrane i igle na tanku metalnu foliju u vidu serija
malih znakova. Kako bi se ovaj snimak mogao reprodukovati bilo je neophodno da igla
prelazi po tragovima zvunih šara sa folije valjka i na taj nain prenosi vibracije na
membranu. Ovaj ureaj je dobio naziv fonograf21(slika 2).
slika 1: fonoautograf, 1865. god. slika 2: fonograf, 1877. god.
Edison je nakon izuma fonografa postao zaokupljen drugim projektima, što ga je
spreilo da nastavi da ga usavršava. Ovaj ureaj je imao neke nedostatke u svom dizajnu,
poput korišenja metalne folije koja je bila veoma krhka i teška za korišenje. Rešenje tih
problema došlo je od laboratorije Volta koju je posedovao Aleksandar Graham Bel22. Došao
je do novog rešenja, zajedno sa svojim roakom arlsom Tejnerom23, da koristi oštru
gramofonsku iglu za zapisivanje vibracija na cilindru od voska. Tako je korišenjem voska
19
Fra. Au Clair de la Lune - je francuska narodna pesma iz 18. veka nepoznatog autora. Ima jednostavnu melodiju koju esto ue poetnici u sviranju instrumenta. Danas se uglavnom peva kao uspavanka. 20
Thomas Alva Edison - je bio ameriki fiziar i pronalaza, od kojih su najpoznatiji izumi fonograf, kamera za snimanje filmova i dugotrajna elektrina sijalica. 21
Phonograph - potie od rei grkog porekla, φων (phon) - zvuk i γρφω (gráph) - pisanje 22
Alexander Graham Bell - bio je škotski naunik, izumitelj, inenjer i inovator kojem je pripisano patentiranje prvog praktinog telefona. 23
Charles Sumner Tainter - bio je ameriki izumitelj, inenjer i inovator koji je najznaajniji po svojoj saradnji sa Aleksandrom Belom u izumu grafofona.
9
popravio dugotrajnost korišenja snimaka koje je dovelo do usvajanja patenta zasnovanog
na vosku pod nazivom grafofon24 (slika 3) februara 1886. godine.
Nakon deset godina, 26 septembra 1887. godine, Emil Berliner25 je smislio patent za
novi ureaj za snimanje zvuka koji je nazvan gramofon26(slika 4). Gramofon snima zvuk na
disku a ne na cilindru. Objekti oblika diska - ploe, su nosioci zvuka i zauzimaju manje mesta
od cilindra fonografa i mogu se lako kopirati putem štampanja uzorka. Na taj nain stotine
kopija su se mogle napraviti od jedne ploe u kontrastu sa fonoautografima, fonografima i
grafofonima. Zbog ove prednosti je gramofon postao veoma popularan i polako istisnuo
fonograf iz prodaje.
slika 3: grafofon, 1895. god. slika 4: gramofon, 1890. god.
U poetku su ploe proizvedene na akustiki nain. Zvune brazde na ploi su
proizvedene putem mehanike vibracije igle koja je bila povezana sa membranom
napravljenom od koe visokog kvaliteta i koja je vibrirala od strane vazduha. Veliki levak je
poveavao vibracije vazduha (ovaj ureaj je parirao otporu vazduha sa otporom membrane).
Jedna ploa je sadrala 3 do 4 minuta zvunog zapisa. Prvo se zvuk zapisivao samo
sa jedne strane ploe, dok su gramofonske ploe sa…