POJAM, ZNAPOJAM, ZNAČČAJ I SADRAJ I SADRŽŽAJ AJ ORGANIZACIONE KULTUREORGANIZACIONE KULTURE

ORGANIZACIONA KULTURA U ORGANIZACIONA KULTURA U MENADMENADŽŽMENTU MENTU

Poslovno upravljanje

Organizaciono ponašanje

Organizaciona kultura

Upravljanje ljudskim resursima

ORGANIZACIONA KULTURA ORGANIZACIONA KULTURA ––INTERDISCIPLINARNI KONCEPT INTERDISCIPLINARNI KONCEPT

Organizaciona kultura ANTROPOLOGIJAMENADŽMENT

SOCIOLOGIJA

PSIHOLOGIJA

ZNAZNAČČAJ ORGANIZACIONE KULTURE ZA AJ ORGANIZACIONE KULTURE ZA RAZUMEVANJE PONARAZUMEVANJE PONAŠŠANJA LJUDI U ANJA LJUDI U

ORGANIZACIJAMA ORGANIZACIJAMA Organizaciona kultura je najmoOrganizaciona kultura je najmoććnije sredstvo za nije sredstvo za razumevanje ponarazumevanje ponaššanja ljudi u organizacijamaanja ljudi u organizacijamaSveobuhvatnostSveobuhvatnost uticaja organizacione kulture na uticaja organizacione kulture na ponaponaššanje ljudi u organizacijama dolazi otuda anje ljudi u organizacijama dolazi otuda ššto je to je svaki pojedinasvaki pojedinaččni postupak, reakcija ili odluka svakog ni postupak, reakcija ili odluka svakog ččlana organizacije uslovljena lana organizacije uslovljena znaznaččenjemenjem koji ljudima u koji ljudima u organizaciji nameorganizaciji namećće organizaciona kultura.e organizaciona kultura.Organizaciona kultura je vid iskustva koje je nagomilano Organizaciona kultura je vid iskustva koje je nagomilano u organizacijama i koje pomau organizacijama i koje pomažže njenim e njenim ččlanovima da se lanovima da se laklakšše snalaze u kompleksnom i neizvesnom svetu koji ih e snalaze u kompleksnom i neizvesnom svetu koji ih okruokružžujeujeKultura nadomeKultura nadomeššććuje kod uje kod ččoveka nedostatak genetski oveka nedostatak genetski programiranih ponaprogramiranih ponaššanja koja anja koja žživotinjama obezbeđuju ivotinjama obezbeđuju opstanakopstanak

POPULARNOST ORGANIZACIONE POPULARNOST ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

Organizaciona kultura je jedan od najviOrganizaciona kultura je jedan od najvišše e

korikoriššććenih koncepata menadenih koncepata menadžžmenta u menta u

IstraIstražživanju ivanju

Nastavi na poslovnim Nastavi na poslovnim šškolamakolama

KonsaltinguKonsaltingu

Praksi najboljih kompanija Praksi najboljih kompanija

Sve viSve višše prisutna u nastavi, istrae prisutna u nastavi, istražživanjima, ivanjima,

konsaltingukonsaltingu i praksi preduzei praksi preduzećća u Srbiji a u Srbiji

IZVORI INTERESOVANJA ZA IZVORI INTERESOVANJA ZA ORGANIZACIONU KULTURUORGANIZACIONU KULTURU

"Bum" "Bum" japanskogjapanskog menadmenadžžmentamentaGlobalizacijaGlobalizacija, multikulturalnost radne snage i , multikulturalnost radne snage i interkulturni menadinterkulturni menadžžment ment SpajanjaSpajanja ((megrersmegrers), ), pripajanjapripajanja ((AquisitionsAquisitions) i ) i preuzimanjapreuzimanja preduzepreduzeććaa (Takeovers)(Takeovers)PoslovnaPoslovna praksapraksa odliodliččnihnih preduzepreduzeććaa (excellent (excellent companies)companies) (primer (primer McDonaldsaMcDonaldsa))OrganizacionaOrganizaciona transformacijatransformacijaTehnoloTehnološške promene, ICT i njihov uticaj na ke promene, ICT i njihov uticaj na menadmenadžžment i organizaciju ment i organizaciju Socijalne i demografske promene Socijalne i demografske promene PovePoveććan znaan značčaj upravljanja znanjemaj upravljanja znanjem

RAZVOJ KONCEPTA ORGANIZACIONE RAZVOJ KONCEPTA ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

PreistorijaPreistorijaFayolFayol: : ““espirtespirt de de corpscorps””1952 1952 JaquesJaques: : ““The The ChangingChanging CultureCulture of the of the FactoryFactory””

PoPoččetak i rani razvoj etak i rani razvoj 1979 1979 PettigrewPettigrew ““On On StudyingStudying OrganizationalOrganizational CulturesCultures””1980 1980 HofstedeHofstede: : ““CultureCulture’’ss ConsequencesConsequences””1982 1982 DealDeal, , KennedyKennedy: : CorporateCorporate CulturesCultures1983 1983 SmirchichSmirchich; Martin, ; Martin, SiehlSiehl; ; 1983 specijalni brojevi ASQ i 1983 specijalni brojevi ASQ i OrganizationalOrganizational DynamicsDynamics1984 1984 DavisDavis ““ManagingManaging corporatecorporate CultureCulture””

1985 1985 Frost et al.Frost et al., Kilmann, Sathe , Kilmann, Sathe

RAZVOJ KONCEPTA ORGANIZACIONE RAZVOJ KONCEPTA ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

EtabliranjeEtabliranje disciplinediscipline1985 1985 EdEd ScheinSchein ““OrganizationalOrganizational CultureCulture andandLeadershipLeadership””1990 1990 HosfetdeHosfetde ““MeasuringMeasuring organizationalorganizational culturescultures: a : a qualitativequalitative andand quantitativequantitative studiesstudies acrossacross twentytwentycasescases””1990 1990 SchneiderSchneider (ed) (ed) „„OrganizationalOrganizational CultureCulture andandClimateClimate““1992 Martin 1992 Martin ““Culture in Organizations: three Culture in Organizations: three PerspectivesPerspectives””1992 Kotter 1992 Kotter ““Corporate Culture and PerformanceCorporate Culture and Performance””

RAZVOJ KONCEPTA ORGANIZACIONE RAZVOJ KONCEPTA ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

Zrelost disciplineZrelost discipline2000 2000 AshkenasyAshkenasy, , WilderomWilderom i i PetersonPeterson „„HandbookHandbook of of OrganizationalOrganizational CultureCulture & & ClimateClimate““2002 2002 AlvessonAlvesson, , ““UndrestandingUndrestanding OrganizationalOrganizationalCultureCulture““2002 Martin 2002 Martin ““Organizational Culture: Mapping the Organizational Culture: Mapping the TerrainTerrain2004 Edgar 2004 Edgar ScheinSchein, novo izdanje , novo izdanje ““OrganizationalOrganizationalCultureCulture andand LeadershipLeadership””Amazon. Amazon. ComCom: 3324 knjige sa klju: 3324 knjige sa ključčnom renom rečči i OrganizationalOrganizational cultureculture

RAZVOJ TEORIJSKIH KONCEPTARAZVOJ TEORIJSKIH KONCEPTA

Tri faze razvoja koncepta Tri faze razvoja koncepta I Uvođenje i I Uvođenje i elaboracijaelaboracija

Cilj: Cilj: legitimizacijalegitimizacija i definisanjei definisanjeViVišše nepovezanih definicijae nepovezanih definicijaPovezivanje novog koncepta sa postojePovezivanje novog koncepta sa postojeććimimInformisanje i edukacija publikeInformisanje i edukacija publikeDokazivanje korisnosti koncepta Dokazivanje korisnosti koncepta

II kritiII kritiččka analiza i ocena ka analiza i ocena Empirijska istraEmpirijska istražživanjaivanjaRekonceptualizacijaRekonceptualizacijaPovezivanje ideja i varijabli, stvaranje pristupa i perspektivaPovezivanje ideja i varijabli, stvaranje pristupa i perspektivaPovezivanje sa drugim oblastima i teorijama Povezivanje sa drugim oblastima i teorijama

III Konsolidacija i prilagođavanjeIII Konsolidacija i prilagođavanjeZreo koncept koji se ugrađuje u Zreo koncept koji se ugrađuje u ššire teorije i modele ire teorije i modele

INTELEKTUALNI IZVORI KONCEPTAINTELEKTUALNI IZVORI KONCEPTA

Kultura kao Kultura kao ““pozajmljenipozajmljeni”” konceptkonceptAntropologija je primarni izvor koncepta Antropologija je primarni izvor koncepta

1871 1871 TaylorTaylor uvodi termin uvodi termin ““kulturakultura””““kompleksna celina koja ukljukompleksna celina koja uključčuje znanje, verovanja, uje znanje, verovanja, umetnost, moral, zakon, kao i sve druge sposobnosti i umetnost, moral, zakon, kao i sve druge sposobnosti i navike koje navike koje ččovek stiovek stičče kao e kao ččlan drulan drušštvene zajednicetvene zajednice””Organizacije kao i plemena imaju svoju kulturu pa se Organizacije kao i plemena imaju svoju kulturu pa se ččitanjem kulture moitanjem kulture možže razumeti ponae razumeti ponaššanje njenih anje njenih ččlanovalanova

Ostali izvori znanja o konceptu Ostali izvori znanja o konceptu SociologijaSociologijaPsihologijaPsihologijaSocijalna psihologija Socijalna psihologija

MESTO KONCEPTA U MENADMESTO KONCEPTA U MENADŽŽMENTU MENTU

Koncept organizacione kulture pripada dvema Koncept organizacione kulture pripada dvema oblastima menadoblastima menadžžmentamenta

Organizaciono ponaOrganizaciono ponaššanje: anje: Uloga koncepta OK u objaUloga koncepta OK u objaššnjenju ponanjenju ponaššanja ljudi u anja ljudi u organizacijama organizacijama Empirijska istraEmpirijska istražživanja ivanja Obrazovanje istraObrazovanje istražživaivačča: psihologija, sociologijaa: psihologija, sociologijaAkademska perspektiva Akademska perspektiva

Upravljanje ljudskim resursima Upravljanje ljudskim resursima Uloga koncepta OK u upravljanju ljudskim resursima Uloga koncepta OK u upravljanju ljudskim resursima Modeli upravljanja kulturom Modeli upravljanja kulturom MenadMenadžžerska perspektivaerska perspektiva

PERSPEKTIVE ORGANIZACIONE PERSPEKTIVE ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

Kriterijumi razlikovanja Strukturalni funkcionalizam

Interpretativizam

Ontološke pretpostavke Objektivizam Subjektivizam

Sadržaj kulture Kognitivni Simbolički

Epistemiologija i metodologija

Pozitivistička, kvantitativno

Subjektivistička, kvalitativno

Svrha istraživanja Tehnička Hermeneutička

Kontrolabilnost kulture Kontrolabilna Nekontrolabilna

(Ne)konzistentnost, (ne)izvesnost, (ne)stabilnost kulture

Integracija Diferencijacija, fragmentacija

Priroda kulturnih procesa Kognitivni Emotivni

Vrsta znanja o kulturi Generalizovano Kontekstualno

DEFINISANJE ORGANIZACIONE DEFINISANJE ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

Set Set znaznaččenjaenja kojikoji deli deli grupagrupa ljudiljudi. (Louis, 1980). (Louis, 1980)KulturaKultura je je sistemsistem neformalnihneformalnih pravilapravila kojikoji vodevodeponaponaššanjeanje ljudiljudi najvenajvećći i deodeo vremenavremena. (Deal & Kennedy, . (Deal & Kennedy, 1982). 1982). KulturaKultura je model je model zajednizajedniččkihkih vrednostivrednosti kojekoje dajudajuzaposlenimazaposlenima institucionalnainstitucionalna znaznaččenjaenja kaokao i i pravilapravilaponaponaššanjaanja u u svakodnevnomsvakodnevnom žživotuivotu (Davis, 1984).(Davis, 1984).Model Model osnovnihosnovnih pretpostavkipretpostavki, , vrednostivrednosti i noi norrmi mi kojekoje je je data data grupagrupa razvilarazvila iliili otkrilaotkrila uuččeećći i kakokako dada rereššavaavaproblemeprobleme eksterneeksterne adaptacijeadaptacije i interne i interne integracijeintegracije i i kojikojifunkfunkccioniioniššu u dovoljnodovoljno dobrodobro dada bi bi bilibili prenetipreneti novimnovimččllaanovimanovima organizicjeorganizicje kkaao o ispravanispravan nanaččin miin miššlljjenjaenja i i oosseeććanjaanja u u vezivezi sasa timtim problemimaproblemima. (Schein, 1985).. (Schein, 1985).

DEFINISANJE ORGANIZACIONE DEFINISANJE ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

KulturaKultura je je zajednizajedniččkoko znanjeznanje ččlanovalanova organizacijeorganizacijekreiranokreirano njihovimnjihovim interakcijama interakcijama kojekoje odredjujeodredjuje pecifipecifiččniniorganizacioniorganizacioni sistemsistem vrednostivrednosti (Wilkins & Dyer, 1988)(Wilkins & Dyer, 1988)KulturaKultura predstavljapredstavlja set set medjuzavisnihmedjuzavisnih vrednostivrednosti, i , i nanaččinainaponaponaššanjaanja kojikoji susu zajednizajedniččkiki zaza zajednicuzajednicu i i kojikoji odrodržžavajuavajusebesebe, , ponekadponekad dugidugi period period vremenavremena ((KotterKotter & & HeskettHeskett, , 1992)1992)OrganizacionaOrganizaciona kulturakultura odnosiodnosi se se nana obrazacobrazac verovanjaverovanja, , vrednostivrednosti i i naunauččenihenih nanaččinaina postupanjapostupanja sasa iskustvomiskustvom kojikojisusu se se razvilirazvili krozkroz organizacionuorganizacionu istorijuistoriju i i kojikoji se se manifestujumanifestuju krozkroz materijalnematerijalne objekteobjekte kaokao i i ponaponaššanjeanječčlanovalanova organizacijeorganizacije. (Brown, 1995). (Brown, 1995)

ELEMENTI SLAGANJA U DEFINISANJU ELEMENTI SLAGANJA U DEFINISANJU ORGANIZACIONE KULTUREORGANIZACIONE KULTURE

Socijalni karakter Socijalni karakter

Uticaj na miUticaj na miššljenje i ponaljenje i ponaššanje ljudianje ljudi

Istorija, iskustvo i vremeIstorija, iskustvo i vreme

StabilnostStabilnost

Jedinstvenost, specifiJedinstvenost, specifiččnostnost

KonzistentostKonzistentost, izvesnost, smisao i poredak, izvesnost, smisao i poredak

ELEMENTI NESLAGANJA U ELEMENTI NESLAGANJA U DEFINISANJU ORGANIZACIONE DEFINISANJU ORGANIZACIONE

KULTUREKULTURE

SadrSadržžaj: kognitivne (ideacione) vs aj: kognitivne (ideacione) vs interpretativne (materijalne) definicije interpretativne (materijalne) definicije

ŠŠirina (obuhvat): intergacija, diferencijacija ili irina (obuhvat): intergacija, diferencijacija ili fragmentacijafragmentacija

Dubina: duboke definicije (pretpostavke, Dubina: duboke definicije (pretpostavke, vrednosti, verovanja) vs plitke definicije (norme, vrednosti, verovanja) vs plitke definicije (norme, obrasci ponaobrasci ponaššanja, simboli)anja, simboli)

DEFINICIJA DEFINICIJA ORGANIZACIONORGANIZACIONEEKULTURKULTUREE

pretpostavke, vrednosti, norme ponapretpostavke, vrednosti, norme ponaššanja i anja i

stavovi, manifestovani kroz simbole, koje su stavovi, manifestovani kroz simbole, koje su

ččlanovi jedne organizacije razvili i usvojili lanovi jedne organizacije razvili i usvojili

kroz zajednikroz zajedniččko iskustvo i koji im pomako iskustvo i koji im pomažže da e da

odrede znaodrede značčenja sveta koji ih okruenja sveta koji ih okružžuje i kako uje i kako

da se u njemu ponada se u njemu ponaššajuaju

ORGANIZACIONA KULTURA JE ORGANIZACIONA KULTURA JE ZNAZNAČČAJNA JERAJNA JER

Određuje znaOdređuje značčenja koja enja koja ččlanovi organizacije lanovi organizacije pridaju onome pridaju onome ššto se deto se deššava u organizaciji i van ava u organizaciji i van nje nje a time utia time utičče na njihovu interpretaciju realnosti e na njihovu interpretaciju realnosti a time utia time utičče na sve odluke, akcije i interakcije e na sve odluke, akcije i interakcije ččlanova organizacije (menadlanova organizacije (menadžžera i zaposlenih)era i zaposlenih)a time utia time utičče i na sve elemente organizacijee i na sve elemente organizacije

StretStretšške i operativne odluke ke i operativne odluke Sistem kontroleSistem kontroleOrganizacionu strukturu Organizacionu strukturu Liderstvo u organizaciji Liderstvo u organizaciji Motivaciju zaposlenih Motivaciju zaposlenih Upravljanje ljudskim resursima Upravljanje ljudskim resursima Upravljanje promenama Upravljanje promenama

Pretpostavke

Vrednosti Norme

Stavovi

KOGNITIVNE STRUKTURE

SIMBOLI

Jezički

Materijalni/ artefakti

Bihevioralni

Nacionalna kultura

Institucionalni kontekst

Sektor

Lider

Odluke

Akcije

Interakcije/relacije

Članovi / zaposleni i menadžeri

ORGANIZACIONA KULTURA

Strategija

Kontrola

Struktura

Motivacija i nagrađivanje

Liderstvo

HRM

Moć i uticaj

Upravljanje znanjem

Organizacione promene

PERFORMANSE

PONAŠANJE

MENADŽMENT

MODEL ORGANIZACIONE KULTUREMODEL ORGANIZACIONE KULTURE

SADRSADRŽŽAJ ORGANIZACIONE KULTUREAJ ORGANIZACIONE KULTURE-- LISTA ELEMENATA LISTA ELEMENATA

PretpostavkePretpostavkeObrazacObrazac komunikacijekomunikacijeStavoviStavoviModeliModeli ponaponaššanjaanjaVerovanjaVerovanjaCeremonijeCeremonijeKlimaKlimaAnegdoteAnegdotePosvePosveććenostenostObiObiččajiaji u u organizacijiorganizacijiEtikaEtikaNaNaččin in obavljanjaobavljanja poslovaposlovaZajedniZajedniččka oka oččekivanjaekivanjaNavikeNavikeOseOseććanjaanjaIstorijaIstorijaIdentitetIdentitetJezikJezik

ZnaZnaččenjaenjaŽŽargonargonIdeologijaIdeologijaPraksaPraksaNormeNormeFiziFiziččkiki objektiobjektiVrednostiVrednostiModeliModeli interakcijainterakcijaNeformalnaNeformalna pravilapravilaRitualiRitualiDuh Duh firmefirmePriPričče i e i legendelegendeNaNaččin miin miššljenjaljenjaSimboliSimboliVizijaVizijaTradicijaTradicijaPogledPogled nana svetsvetMitoviMitovi

SADRSADRŽŽAJ ORGANIZACIONE AJ ORGANIZACIONE KULTUREKULTURE

KognitivniKognitivni elementielementiPretpostavkePretpostavke

VrednostiVrednosti

NormeNorme

StavoviStavovi

SimboliSimboliččki elementiki elementiSemantiSemantiččki simboli ki simboli

Bihevioralni simboli Bihevioralni simboli

Materijalni simboli Materijalni simboli

ORGANIZACIONA KULTURA KAO ORGANIZACIONA KULTURA KAO LEDENI BREGLEDENI BREG

PRETPOSTAVKE

VREDNOSTI

SIMBOLI

NORME STAVOVI

KOGNITIVNI I SIMBOLIKOGNITIVNI I SIMBOLIČČKI SADRKI SADRŽŽAJ AJ KULTURE KULTURE

U osnovi sadrU osnovi sadržžaja organizacione kulture su aja organizacione kulture su znaznaččenja, kognitivni elementi sadrenja, kognitivni elementi sadržžaja kulture aja kulture determinideterminiššu a simboliu a simboliččki manifestuju znaki manifestuju značčenja enja realnosti realnosti

Kognitivni

sadržaj

kulture

Simbolički

sadržaj

kulture

ZNAČENJAProdukuje Manifestuje

Kultura i znaKultura i značčenja enja

ČČovek je ovek je žživotinja uhvaivotinja uhvaććena u mreena u mrežži znai značčenja koju enja koju je sam raje sam rašširio. Dririo. Držžim da je kultura ta mreim da je kultura ta mrežža.a.

Geertz, The Interpretation of Cultures, 1973.Geertz, The Interpretation of Cultures, 1973.

Jedan mali deJedan mali deččko nije niko nije niššt' ut' užživ'oiv'oSve je shvat'o tuSve je shvat'o tužžno, sve je shvat'o krivono, sve je shvat'o krivo

MuMuččila ga ila ga ččesto i ta mis'o crna:esto i ta mis'o crna:''Za''Zaššt' nijedna rut' nijedna ružža da nije bez trna?''.a da nije bez trna?''.

A taj deA taj deččko je im'o veseloga drugako je im'o veseloga drugaKoga nije lako obarala tugaKoga nije lako obarala tuga

A zaA zaššto ga nije, verujte mi zatoto ga nije, verujte mi zatoššto je svato je svaššta lepta lepšše, veselije shvat'oe, veselije shvat'o

Pa on njemu kaPa on njemu kažže: ''Radujem se drue: ''Radujem se družže,e,ŠŠto se i na trnu mogu nato se i na trnu mogu naćći rui ružže''e''

Jovan Jovan JovanoviJovanovićć ZmajZmaj

Prodavci cipela u Prodavci cipela u africiafrici, , ččaašša do pola puna i do a do pola puna i do pola prazna, trn na rupola prazna, trn na ružži i rui i ružža na trnu a na trnu LLjudijudi ne ne reagujureaguju nana socijalnesocijalne situacijesituacije onakveonakvekakvekakve one u one u stvaristvari jesujesu, , vevećć nana osnovuosnovu znaznaččenjaenjakojekoje one one zaza njihnjih imajuimaju

AKCIJA REAKCIJA INTERPRETACIJA

SIMBOLISIMBOLIČČKI INTERAKCIONIZAM KI INTERAKCIONIZAM

SIMBOLISIMBOLIČČKI INTERAKCIONIZAM KI INTERAKCIONIZAM

SimboliSimboliččki ki interkacionizaminterkacionizam: ljudi pridaju : ljudi pridaju znaznaččenja svetu koji ih okruenja svetu koji ih okružžuje i zatim se uje i zatim se ponaponaššaju u skladu sa tim znaaju u skladu sa tim značčenjima enjima Objektivna stvarnost postoji ali ona ne Objektivna stvarnost postoji ali ona ne determinideterminišše direktno ponae direktno ponaššanje ljudi anje ljudi Na ponaNa ponaššanje ljudi utianje ljudi utičču podjednako stimulansi u podjednako stimulansi iz okruiz okružženja kao i interpretacija tih stimulansa enja kao i interpretacija tih stimulansa od strane samih ljudi od strane samih ljudi ““Objektivna stvarnostObjektivna stvarnost”” postoji ali ne i postoji ali ne i ““objektivna objektivna istinaistina””, ona je uvek subjektivna , ona je uvek subjektivna ""SituacijaSituacija kojukoju ljudiljudi oznaoznaččee realnomrealnom, , postajepostajerealnarealna popo svojimsvojim posledicamaposledicama""

LjudiLjudi razumejurazumeju svetsvet okooko sebesebe nana osnovuosnovuznaznaččenjaenja kojakoja pridaju stimulansima iz okrupridaju stimulansima iz okružženja enja u procesu u procesu interpretacijeinterpretacije

ZnaZnaččenja koja ljudi enja koja ljudi pridajupridaju stvarimastvarima, , ljudimaljudima i i dogadjajimadogadjajima nastaju nastaju u u procesuprocesu socijalnesocijalneinterakcijeinterakcije

ZnaZnaččenjaenja se se generalizujugeneralizuju, , sistematizujusistematizuju i i memorimemoriššuu u u interpretativninterpretativnojoj ššememii

Interpretativna Interpretativna ššema je ema je ““kogitnivnakogitnivna struktura struktura koja predstavlja organizovano znanje o koja predstavlja organizovano znanje o određenoj vrsti stimulansaodređenoj vrsti stimulansa”” TeylorTeylor (1984)(1984)

INTERPRETATIVNA INTERPRETATIVNA ŠŠEMAEMA

INTERPRETATIVNA INTERPRETATIVNA ŠŠEMAEMA

Interpretativna Interpretativna ššema postaje izvor znaema postaje izvor značčenja koja enja koja se pridaju stimulansima i tako određuje reakcije se pridaju stimulansima i tako određuje reakcije ljudi na njih ljudi na njih Interpretativna Interpretativna ššema determiniema determinišše proces e proces interpretacije ali se i sama menja u toku toga interpretacije ali se i sama menja u toku toga procesaprocesaVrste Vrste ššema ema

ŠŠema liema liččnosti nosti ŠŠema ulogaema ulogaŠŠema događaja ema događaja ((skripteskripte))Samo Samo ššema (ema (samokonceptsamokoncept) )

Prednosti interpretativnih Prednosti interpretativnih ššema ema Redukuje neizvesnost Redukuje neizvesnost EkonomiEkonomišše energiju i vreme e energiju i vreme ččoveka oveka

Nedostaci interpretativnih Nedostaci interpretativnih ššema ema Pojednostavljuje realnost, ispuPojednostavljuje realnost, ispušštaju se taju se ““detaljidetalji”” koji se koji se ne uklapaju u ne uklapaju u ššemu emu Dopunjuje realnost, Dopunjuje realnost, ššema dodaje detalje koji ne ema dodaje detalje koji ne postoje u postoje u stavrnostistavrnosti ali postoje u ali postoje u ššemiemiModifikuje memoriju, zamenjuje zaboravljene detalje Modifikuje memoriju, zamenjuje zaboravljene detalje

Interpretativna Interpretativna ššema moema možže znae značčajno da ajno da deformideformišše percepciju i zakljue percepciju i zaključčke a time i ke a time i ponaponaššanje anje ččoveka oveka

INTERPRETATIVNA INTERPRETATIVNA ŠŠEMAEMA

ORGANIZACIONA KULTURA KAO ORGANIZACIONA KULTURA KAO KOLEKTIVNA INTERPRETATIVNA KOLEKTIVNA INTERPRETATIVNA ŠŠEMAEMA

OrganizacionaOrganizaciona kulturakultura jeje sistemsistem znaznaččenjaenja koja sukoja suprisutnaprisutna u u intepretativnimintepretativnim ššemamaemama veveććineine ččlanova lanova

(kultura kao kolektivni um)(kultura kao kolektivni um)koja su nastala njihovim interakcijama i zajednikoja su nastala njihovim interakcijama i zajedniččkim kim iskustvom iskustvom koja koja ččine da ine da ččlanovi organizacije reaguju na lanovi organizacije reaguju na stimulanse na slistimulanse na sliččan naan naččinin

ZnaZnaččenja koja enja koja ččine organizacionu kulturu mogu ine organizacionu kulturu mogu biti biti

PreskriptivnaPreskriptivnaDeskriptinvaDeskriptinva

PRETPOSTAVKEPRETPOSTAVKENNajdubljajdubljaa komponentkomponentaa kognitivnogkognitivnog sadrsadržžajaaja kulturekulture, , DeDeskriptivnskriptivnaa funkcijfunkcija: pretpostavke a: pretpostavke sistematizujusistematizuju i i generalizujugeneralizuju osnovnaosnovna ljudskaljudska saznanjasaznanja i i iskustvoiskustvo ljudiljudi o o tome tome kakokako svetsvet okooko njihnjih funkcionifunkcionišše i e i kakvakakva je je prirodaprirodastvaristvari kojekoje ihih okruokružžujuujuPretpostavke nastaju tako Pretpostavke nastaju tako ššto to ččlanovi socijalne zajednice lanovi socijalne zajednice (organizacije) re(organizacije) reššavaju probleme sa kojima se suoavaju probleme sa kojima se suoččavaju avaju u funkcionisanju zajedniceu funkcionisanju zajedniceUspeUspeššna rena reššenja nekog problema se ponavljaju i zatim enja nekog problema se ponavljaju i zatim potiskuju u potsvest kao jedini napotiskuju u potsvest kao jedini naččin razumnog in razumnog ponaponaššanja u vezi sa tim problemomanja u vezi sa tim problemomUspeUspeššna rena reššenja nekog problema polaze od nekih enja nekog problema polaze od nekih pretpostavki o realnosti u kojoj se problem pojavljuje pa pretpostavki o realnosti u kojoj se problem pojavljuje pa te pretposatvke postaju jedini nate pretposatvke postaju jedini naččin na koji se ta in na koji se ta realnost razume, tako realnost razume, tako ““ono ono ššto treba postaje ono to treba postaje ono ššto to jestejeste””

PRETPOSTAVKEPRETPOSTAVKE

Pretpostavke sublimiraju svo iskustvo socijalne zajednice Pretpostavke sublimiraju svo iskustvo socijalne zajednice koje se prenosi na njenog koje se prenosi na njenog ččlana lana –– daju odgovore na daju odgovore na osnovna pitanja sa kojima se socijalna zajednica suoosnovna pitanja sa kojima se socijalna zajednica suoččavaavaSvaka organizacija se suoSvaka organizacija se suoččava sa sliava sa sliččnim nim fundamentalnim pitanjima svoga funkcionisanja i fundamentalnim pitanjima svoga funkcionisanja i opstanka ali na njih daje razliopstanka ali na njih daje različčite odgovore ite odgovore Zato je svaka organizaciona kultura jedinstvena ali i Zato je svaka organizaciona kultura jedinstvena ali i uporediva sa drugim kulturama uporediva sa drugim kulturama Pretpostavke u organizacionoj kulturi se razvijaju kao Pretpostavke u organizacionoj kulturi se razvijaju kao rereššenja dva fundamentalna problema enja dva fundamentalna problema

Eksterna adaptacija Eksterna adaptacija Interna integracijaInterna integracija

PRETPOSTAVKE EKSTERNE PRETPOSTAVKE EKSTERNE ADAPTACIJEADAPTACIJE

Pretpostavke o misiji i strategijiPretpostavke o misiji i strategiji odgovaraju na pitanja: odgovaraju na pitanja: ZaZaššto mi postojimo? Koja je nato mi postojimo? Koja je našša osnovna strategija?a osnovna strategija?Pretpostavke o ciljevimaPretpostavke o ciljevima odgovaraju na pitanje: Koji su odgovaraju na pitanje: Koji su nanašši osnovni i operativni ciljevi? i osnovni i operativni ciljevi? Pretpostavke o sredstvima za ostvarenje ciljevaPretpostavke o sredstvima za ostvarenje ciljevaodgovaraju na pitanje: Kako odgovaraju na pitanje: Kako ććemo ostvarivati naemo ostvarivati našše e ciljeve? Koje kljuciljeve? Koje ključčne kompetentnosti treba da imamo da ne kompetentnosti treba da imamo da bi ostvarili ciljeve?bi ostvarili ciljeve?Pretpostavke o merenju rezultataPretpostavke o merenju rezultata odgovaraju na pitanje: odgovaraju na pitanje: ŠŠta je uspeh i kako se on utvrđujeta je uspeh i kako se on utvrđuje? Koji su kriterijumi ? Koji su kriterijumi uspeha?uspeha?Pretpostavke o korektivnim strategijama i merama Pretpostavke o korektivnim strategijama i merama odgovaraju na pitanje: Ko donosi korektivne mere? Na odgovaraju na pitanje: Ko donosi korektivne mere? Na osnovu kojih informacija? Koje korektivne mere su osnovu kojih informacija? Koje korektivne mere su legitimne?legitimne?

PRETPOSTAVKE INTERNE PRETPOSTAVKE INTERNE INTEGRACIJEINTEGRACIJE

Pretpostavke o zajedniPretpostavke o zajedniččkom jeziku i konceptualnim kom jeziku i konceptualnim kategorijamakategorijama obezbeđuju da isti pojmovi isto zna obezbeđuju da isti pojmovi isto značče e (konceptualni konsenzus) i da se ozna(konceptualni konsenzus) i da se označčavaju istim avaju istim terminom (semantiterminom (semantiččki konsenzus)ki konsenzus)Pretpostavke o granicama i identitetu grupePretpostavke o granicama i identitetu grupe određuju određuju kriterijume za pripadnost organizaciji kao kolektivu kao i kriterijume za pripadnost organizaciji kao kolektivu kao i identitet tog kolektivaidentitet tog kolektivaPretpostavke o moPretpostavke o moćći i uticajui i uticaju određuju izvore mo određuju izvore moćći i i i nanaččin njene alokacijein njene alokacijePretpostavke o intimnosti, prijateljstvu i ljubaviPretpostavke o intimnosti, prijateljstvu i ljubavi određuju određuju kako treba da se izrakako treba da se izražžavaju, kanaliavaju, kanališšu i reguliu i reguliššu emocijeu emocije u u organizaciji organizaciji Pretpostavke o nagradama i kaznamaPretpostavke o nagradama i kaznama određuju nagrade određuju nagrade i kazne i kazne ččlanova organizacije kao i nalanova organizacije kao i naččin njihovog in njihovog dodeljivanjadodeljivanjaPretpostavke o neobjaPretpostavke o neobjaššnjivim i njivim i nekontrolabilnimnekontrolabilnimpojavamapojavama omoguomoguććuju da uju da ččlanovi organizacije lanovi organizacije ““razumejurazumeju””neobjaneobjaššnjive pojavenjive pojave

VREDNOSTIVREDNOSTIVrednosti su preskriptivni kognitivni element Vrednosti su preskriptivni kognitivni element kulture i pokazuje ljudima kako se treba kulture i pokazuje ljudima kako se treba ponaponaššati i ati i ččemu treba teemu treba težžiti iti Vrednosti su centralni i najVrednosti su centralni i najččeeššćće istrae istražživani ivani kognitivni element organizacione kulture jer kognitivni element organizacione kulture jer

Vode ponaVode ponaššanje anje ččlanova organizacije i direktno utilanova organizacije i direktno utičču u na performansena performanseNisu toliko duboko u podsvesti, lakNisu toliko duboko u podsvesti, lakšše ih je otkriti i e ih je otkriti i menjati nego pretpostavkemenjati nego pretpostavke

Vrednosti determiniVrednosti determiniššu norme i stavove koji iz u norme i stavove koji iz njih proizilazenjih proizilaze

DEFINICIJA VREDNOSTIDEFINICIJA VREDNOSTI

„„Deo zajedniDeo zajedniččkog simbolikog simboliččkog sistema koji slukog sistema koji služži i kao kriterijum ili standard za izbor između kao kriterijum ili standard za izbor između intrinsiintrinsiččnono raspoloraspoložživih alternativnih orijentacija ivih alternativnih orijentacija u datoj situacijiu datoj situaciji““ (Parsons, 1951)(Parsons, 1951)„„Vrednost je koncepcija poVrednost je koncepcija požželjnog, eksplicitna ili eljnog, eksplicitna ili implicitna, karakteristiimplicitna, karakterističčna za pojedinca ili grupu, na za pojedinca ili grupu, koja utikoja utičče na izbor između raspoloe na izbor između raspoložživih naivih naččina, ina, sredstava i ciljeva akcijesredstava i ciljeva akcije““ (Kluckhon)(Kluckhon)““Stabilno verovanje da je određeni naStabilno verovanje da je određeni naččin in ponaponaššanja ili anja ili egistencijalnoegistencijalno stanje listanje liččno ili no ili drudrušštveno potveno požželjnije od suprotnog naeljnije od suprotnog naččina ina ponaponaššanja ili anja ili egistencijalnogegistencijalnog stanjastanja““ (Rokeach, (Rokeach, 1973)1973)

KARAKTERISTIKE VREDNOSTIKARAKTERISTIKE VREDNOSTI

PreskriptivnostPreskriptivnost –– vrednosti kao vodivrednosti kao vodičč mimiššljenja i ljenja i ponaponaššanja anja Podsvesni karakterPodsvesni karakterDvopolnost, dualitetDvopolnost, dualitetStabilnost jer su podsvesne, nastale u dugom Stabilnost jer su podsvesne, nastale u dugom periodu, konzistentne i periodu, konzistentne i ččine identitetine identitetSloSložženostenost : hijerarhija u sistem vrednosti: hijerarhija u sistem vrednostiNivoi vrednostiNivoi vrednosti

OpOpššte, generalne vrednosti te, generalne vrednosti Intermedijarni nivo Intermedijarni nivo –– nivo definicije i konteksta nivo definicije i konteksta Operativne vrednosti Operativne vrednosti

Radne vrednosti (Radne vrednosti (workwork relatedrelated valuesvalues))Individualne i kolektivne vrednostiIndividualne i kolektivne vrednosti

VREDNOSTI USPEVREDNOSTI USPEŠŠNIH I NEUSPENIH I NEUSPEŠŠNIH NIH MENADMENADŽŽERA U SADERA U SAD

VrednostiVrednosti uspeuspeššnihnih menadmenadžžeraera VrednostiVrednosti neuspeneuspeššnihnih

menadmenadžžeraera

1. 1. MaksimizacijaMaksimizacija profitaprofita 1. 1. DruDrušštvenotveno blagostanjeblagostanje

2. 2. PotroPotroššaaččii 2.Radnici 2.Radnici

3. 3. AgresivnostAgresivnost 3. 3. PosluPosluššnostnost

4. 4. IndividualnostIndividualnost 4. 4. KonformizamKonformizam

5. 5. SposobnostSposobnost 5. 5. PoverenjePoverenje

6. 6. PostignuPostignuććee 6. 6. LojalnostLojalnost

7. 7. KreativnostKreativnost 7. 7. TolerancijaTolerancija

8. 8. KonkurencijaKonkurencija 8. 8. SigurnostSigurnost

9. 9. KonfliktKonflikt 9. 9. JednakostJednakost

NORME NORME Norme: nepisana pravila ponaNorme: nepisana pravila ponaššanja, praktianja, praktiččna na uputstva za svakodnevno ponauputstva za svakodnevno ponaššanje anje Norme su spona vrednosti i ponaNorme su spona vrednosti i ponaššanja:proizilaze anja:proizilaze iz vrednosti i reguliiz vrednosti i reguliššu ponau ponaššanjaanjaNorme operacionalizuju vrednosti i Norme operacionalizuju vrednosti i ččine ih ine ih primenljivim u svakodnevnom primenljivim u svakodnevnom žživotu ivotu Norme su forma socijalnih oNorme su forma socijalnih oččekivanja koja se ekivanja koja se formiraju na osnovi zajedniformiraju na osnovi zajedniččkih vrednosti kih vrednosti Socijalna zajednica vrSocijalna zajednica vršši pritisak na sve i pritisak na sve ččlanove lanove da ispune socijalna oda ispune socijalna oččekivanja odnosno da ekivanja odnosno da prihvate norme ponaprihvate norme ponaššanja koje proizilaze iz anja koje proizilaze iz zajednizajedniččkih vrednosti kih vrednosti

NORMENORME

Norme imaju vaNorme imaju važžnu ulogu u regulisanju nu ulogu u regulisanju svakodnevnog svakodnevnog žživota u organizaciji ivota u organizaciji Norme utiNorme utičču ali ne determiniu ali ne determiniššu ponau ponaššanje, anje, norme ponanorme ponaššanja i samo ponaanja i samo ponaššanje nisu isto anje nisu isto Dimenzije normiDimenzije normi

Kognitivna: nude saznanja o Kognitivna: nude saznanja o žživotu u organizacijiivotu u organizacijiFunkcionalna: reguliFunkcionalna: reguliššu svakodnevno ponau svakodnevno ponaššanje anje SimboliSimboliččka: ska: simbolizuju određene vrednosti imbolizuju određene vrednosti

STAVOVI STAVOVI

Stavovi proizilaze iz vrednosti i utiStavovi proizilaze iz vrednosti i utičču na ponau na ponaššanje ljudi anje ljudi SliSliččnost normi i stavova: proizilaze iz vrednosti i regulinost normi i stavova: proizilaze iz vrednosti i reguliššu u ponaponaššanje anje Razlika između normi i stavovaRazlika između normi i stavova: norme su pravila : norme su pravila ponaponaššanja a stavovi verovanja o objektu ponaanja a stavovi verovanja o objektu ponaššanjaanjaStavovi predstavljaju Stavovi predstavljaju „„iskaze ljudi koji pokazuju njihov iskaze ljudi koji pokazuju njihov odnos prema određenom objektu i koji odnos prema određenom objektu i koji predisponirajupredisponirajunjihovo ponanjihovo ponaššanje prema tom objektuanje prema tom objektu““ ((LuthansLuthans, 1998), 1998)Stavovi imaju tri komponenteStavovi imaju tri komponente

KognitivnaKognitivnaAfektivnaAfektivnaBihevioralnaBihevioralna

Svaka vrednost implicira viSvaka vrednost implicira višše stavova e stavova

VREDNOSTI, NORME, STAVOVI I VREDNOSTI, NORME, STAVOVI I PONAPONAŠŠANJEANJE

ZajedniZajedniččke vrednosti, norme i stavovi kao elementi ke vrednosti, norme i stavovi kao elementi organiazcione kulture organiazcione kulture

Usmeravaju ponaUsmeravaju ponaššanja anja ččlanova organizacije lanova organizacije

ČČine ponaine ponaššanja predvidivim i kontrolabilnimanja predvidivim i kontrolabilnim

ČČine ponaine ponaššanja homogenim anja homogenim

MeđutimMeđutim, , vrednosti, norme i stavovi utivrednosti, norme i stavovi utičču ali ne u ali ne određuju u potpunosti ponaodređuju u potpunosti ponaššanje ljudi u organizacijianje ljudi u organizaciji

Na ponaNa ponaššanje ljudi u organizacijama utianje ljudi u organizacijama utičču i drugi faktoriu i drugi faktoriEskterni: organizacioni i faktori okruEskterni: organizacioni i faktori okružženjaenja

Interni: liInterni: liččnost, fizinost, fiziččke predispozicije, znanje i spsoobnostike predispozicije, znanje i spsoobnosti

TEORIJA ZA JAVNOST I TEORIJA ZA TEORIJA ZA JAVNOST I TEORIJA ZA UPOTREBU UPOTREBU

Diskrepanca između javno proklamovanih Diskrepanca između javno proklamovanih vrednosti, verovanja i normi i stvarnog vrednosti, verovanja i normi i stvarnog ponaponaššanja anja Razlika između onoga Razlika između onoga ššto ljudi kato ljudi kažžu i onoga u i onoga ššto to ččine ine -- hipokrizijahipokrizijaUzroci: Uzroci:

Odsustvo kompetencija Odsustvo kompetencija –– ljudi ljudi žžele da poele da pošštuju tuju vrednosti ali nisu sposobni vrednosti ali nisu sposobni Socijalni pritisak Socijalni pritisak –– ljudi ne veruju u vrednosti koje ljudi ne veruju u vrednosti koje javno proklamuju ali se plajavno proklamuju ali se plašše da to kae da to kažžu zbog okolineu zbog okolinePromena Promena –– hipokrizija je ponekad znak promena hipokrizija je ponekad znak promena ––stare vrednosti se komuniciraju a nove postare vrednosti se komuniciraju a nove pošštuju tuju Nekompatibilnost vrednosti sa pretpostavkamaNekompatibilnost vrednosti sa pretpostavkamaOdsustvo uOdsustvo uččenja enja -- vrednosti nisu rezultat kolektivnog vrednosti nisu rezultat kolektivnog uuččenja veenja većć socijalne validacijesocijalne validacije

VREDNOSTI, NORME, STAVOVI I VREDNOSTI, NORME, STAVOVI I PONAPONAŠŠANJEANJE

Vrednosti

Norme

Stavovi

Idealno ponašanje

Spoljni faktori

Unutrašnji faktori

Stvarno ponašanje

Socijalna očekivanja,

pravila ponašanja

Verovanja o objektu

Osećanja prema objektu

Predispozicija ponašanja

prema objektu

VREDNOSTI PO ROKIVREDNOSTI PO ROKIČČUU

TERMINALNE VREDNOSTI INSTRUMENTALNE VREDNOSTIUgodan (komforan) život Ambiciozan, vredan, radanUzbudljiv (stimulativan, aktivan) život Otvorenog duhaOsećaj postignuća (ostvarenja) Sposoban (kompetentan)Mir u svetu (odsustvo ratova) UredanSvet lepote (lepota prirode i umetnosti) Hrabar, odlučanJednakost (bratstvo, jednake šanse za sve) Spreman da opraštaSigurnost porodice Spreman da pomaže drugimaSloboda (nezavisnost, slobodan izbor) Iskren, pošten, častanUnutrašnja harmonija (odsustvo unutrašnjih

konflikata)Imaginativan

Sreća, zadovoljstvo životom NezavistanZrela ljubav (seksualna i duhovna bliskost) InteligentanNacionalna sigurnost Entuzijasta, pun dobrog duhaUživanje Logičan (racionalan)Samopoštovanje Osetljiv, nežanSpasenje (večni život) Poštuje naredjenja, poslušanDruštveno priznanje Uljudan, kulturanPravo prijateljstvo Odgovoran, pouzdanZnanje i mudrost (zrelo razumevanje života) Samokontrolisan, disciplinovan

ROKEACH TERMINALNE VREDNOSTI ROKEACH TERMINALNE VREDNOSTI STUDENATA HEC 2008STUDENATA HEC 2008

8,94

7,63

6,38

5,88

5,63

4,88

4,81

4,69

4,44

2,19

1,00 2,00 3,00 4,00 5,00 6,00 7,00 8,00 9,00

Spasenje (večni život)

Mir i harmonija u svetu

Priznanje od kolega

Sigurnost, odsustvo pretnji

Trajno prijateljstvo

Bogatstvo, ugodan i konforan život

Samopoštovanje

Priznanje za postignuće

Znanje i mudrost (zrelo razumevanje života)

Sreća, zadovojlstvo životom

VREDNOSTI PO SCHWARTZUVREDNOSTI PO SCHWARTZUTip Opis

Moć Socijalni status i prestiž, kontrola nad ljudima i resursima

Postignuće Lični uspeh kroz demonstraicju kompetentnosti

Hedonizam Zadovoljstvo, zadovoljavanje potreba

Stimulacija Uzbuđenje, noviteti, izazovi

Samousmeravanje

Nezavisnost u akciji

Univerzalizam Razumeva nje, prihvatanje, zaštita blagostanja svih ljudi i prirode

Benevolentnost Očuvanje i uvećanje blagostanja ljudi sa kojima je neko u ličnom kontaktu

Tradicija Poštovanje, primena i očuvanje običaja i ideja koje prenosikultura ili vera

Konformizam Uzdržavanje od akcija koje bi ugrozile druge ljude ili prekršilesocijalne norme i očekivanja

Sigurnost Sigurnost, harmonija i stabilnost društva, porodice i sopstvene ličnosti

VREDNOSTI ORGANIZACIOONE VREDNOSTI ORGANIZACIOONE KULTURE PO OKULTURE PO O’’REALLY REALLY

(ORGANIZATIONAL CULTURE PROFILE)(ORGANIZATIONAL CULTURE PROFILE)

Inovacije i preuzimanje rizikaInovacije i preuzimanje rizikaPaPažžnja na detalje nja na detalje Orijentacija na rezultateOrijentacija na rezultateAgresivnost i kompetitivnost Agresivnost i kompetitivnost PodrPodršškakaNaglasak na razvoj i nagradeNaglasak na razvoj i nagradeOrijentacija na timove i saradnju Orijentacija na timove i saradnju OdluOdluččnost nost

DIMENZIJE ORGANIZACIONE DIMENZIJE ORGANIZACIONE KULTURE PO ASHKANAZYKULTURE PO ASHKANAZY

LiderstvoLiderstvo: uloga lidera u kreiranu : uloga lidera u kreiranu struikturestruikture, kulture i , kulture i davanju pravca akcije davanju pravca akcije StrukturaStruktura: stepen u kome struktura uti: stepen u kome struktura utičče i ogranie i ograniččava ava ponaponaššanje anje ččlanova organizacije, stepen lanova organizacije, stepen centraliazcijecentraliazcijemomoćći u strukturii u strukturiInivativnostInivativnost: stepen do koga je : stepen do koga je organizaicjaorganizaicja voljna da voljna da preuzima rizik, menja i inovira preuzima rizik, menja i inovira Rezultati na posluRezultati na poslu: stepen do koga se u : stepen do koga se u organizaicjiorganizaicjinaglanaglaššava vaava važžnost ostvarivanja rezultata i do koga se ti nost ostvarivanja rezultata i do koga se ti rezultati nagrađuju rezultati nagrađuju PlaniranjePlaniranje: stepen do koga : stepen do koga organizaicjaorganizaicja ima jasne ima jasne ciljeve, planove za njihovo ciljeve, planove za njihovo ostavrivanjeostavrivanje i do koga i do koga sprovodi te planove sprovodi te planove

DIMENZIJE ORGANIZACIONE DIMENZIJE ORGANIZACIONE KULTURE PO ASHKANAZYKULTURE PO ASHKANAZY

KomunikacijaKomunikacija: sloboda protoka i deljenja informacija, tok : sloboda protoka i deljenja informacija, tok kretanajkretanaj informacija (informacija (dozgodozgo na dole ili odozdo na dole ili odozdo nagoenagoe, , vavažžnost neformalne komunikacije nost neformalne komunikacije OkruOkružženjeenje: stepen do koga je : stepen do koga je prganizacijaprganizacija responzivnaresponzivnana potrebe potrona potrebe potroššaačča i na akcije drugih organizacija a i na akcije drugih organizacija HumanizamHumanizam: stepen do koga : stepen do koga organizaicjaorganizaicja uvauvažžava ljude i ava ljude i njihove njihove portebeportebeRazvoj pojedincaRazvoj pojedinca: stepen do koga : stepen do koga organizaicjaorganizaicja ulaulažže u e u razvoj razvoj pojeidnapojeidnaččnihnih ččlanova organizacije i obezbeđuje lanova organizacije i obezbeđuje uslove za uslove za rauvojrauvoj njihovih znanja i venjihovih znanja i vešština tina SocijalizacijaSocijalizacija: stepen u kome novi : stepen u kome novi ččlanovi organizacije lanovi organizacije rauzmejurauzmeju njenu kulturu i vreme provedeno u procesu njenu kulturu i vreme provedeno u procesu socijalizacijesocijalizacije

NORME ORGANIZACIONE KULTURE PO NORME ORGANIZACIONE KULTURE PO ORGANIZATIONAL CULTURE INVENTORYORGANIZATIONAL CULTURE INVENTORY

HumanistiHumanističčke, podrke, podržžavajuavajućće normee norme. Od ljudi se o. Od ljudi se oččekuje da daju ekuje da daju podrpodrššku, da pomaku, da pomažžu drugima u organizaciji i budu otvoreni za u drugima u organizaciji i budu otvoreni za saradnju. saradnju. Afilijativne normeAfilijativne norme. Od ljudi se o. Od ljudi se oččekuje da budu otvoreni, spremni ekuje da budu otvoreni, spremni na saradnju i da vode rana saradnju i da vode raččuna o dobrobiti drugih u grupi. una o dobrobiti drugih u grupi. Norme saglasnostiNorme saglasnosti. L. Ljudi izbegavaju konflikte, cejudi izbegavaju konflikte, cene se dobri ne se dobri međuljudski odnosimeđuljudski odnosi, od ljudi se o, od ljudi se oččekuje da budu prijatni i u dobrim ekuje da budu prijatni i u dobrim odnosima sa drugima. odnosima sa drugima. Konvencionalmne normeKonvencionalmne norme. O. Organizaicja je vođena pravilimarganizaicja je vođena pravilima, , radicionalna i birokratska. Od ljudi se oradicionalna i birokratska. Od ljudi se oččekuje da poekuje da pošštuju pravila, tuju pravila, da se konformiraju, da ostavljaju dobar utisak. da se konformiraju, da ostavljaju dobar utisak. Norme zavisnostiNorme zavisnosti. Ceni se hijerarhija, centralizacija a nema . Ceni se hijerarhija, centralizacija a nema participacije. Od ljudi se oparticipacije. Od ljudi se oččekuje da sluekuje da sluššaju naredbe i poaju naredbe i pošštuju tuju autoritet. autoritet. Norme izbegavanjaNorme izbegavanja. U. U kulturi se ljudi ne nagrađuju za uspehe ali kulturi se ljudi ne nagrađuju za uspehe ali se kase kažžnjavaju za neuspehe. Ljudi nikada ne preduzimaju njavaju za neuspehe. Ljudi nikada ne preduzimaju samonicijativno akciju plasamonicijativno akciju plaššeećći se grei se grešške, izbegavaju svaki rizik. ke, izbegavaju svaki rizik.

NORME ORGANIZACIONE KULTURE PO NORME ORGANIZACIONE KULTURE PO ORGANIZATIONAL CULTURE INVENTORYORGANIZATIONAL CULTURE INVENTORY

Norme opozicijeNorme opozicije. K. Konfrontacija i negativizam preovlađujuonfrontacija i negativizam preovlađuju. Ljudi su . Ljudi su obiobiččno vrlo kritino vrlo kritiččni prema drugima, takvo ponani prema drugima, takvo ponaššanje se nagrađujeanje se nagrađuje. . Norme moNorme moććii. . ČČlanovi organizacije su nagrađeni za kontrolu nad lanovi organizacije su nagrađeni za kontrolu nad podređenima i slupodređenima i sluššanje nadređenihanje nadređenih. Autoritet proizilazi iz pozicije. . Autoritet proizilazi iz pozicije. Norme konkurencijeNorme konkurencije. Od ljudi se o. Od ljudi se oččekuje da se takmiekuje da se takmičče međusobno e međusobno i da pobede konkurenciju odnosno svoje kolege. Stvara se i da pobede konkurenciju odnosno svoje kolege. Stvara se „„vin vin ––looseloose““ situacija među kolegama situacija među kolegama. . PerfekcionistiPerfekcionističčke normeke norme. Ceni se perfekcionizam, istrajnost i te. Ceni se perfekcionizam, istrajnost i težžak ak rad. Od ljudi s eorad. Od ljudi s eoččekuje da mnogo rade, sve dokumentuju i obave ekuje da mnogo rade, sve dokumentuju i obave sve zadatke do detalja. sve zadatke do detalja. Norme postignuNorme postignuććaa. Ceni se uspeh, rezultat, postignu. Ceni se uspeh, rezultat, postignućće, individualno e, individualno ostvarenje ciljeva. Od ljudie oostvarenje ciljeva. Od ljudie oččekuje d aposatvljaju sebi ambiciozne ekuje d aposatvljaju sebi ambiciozne ciljeve i zatim d aih ispunjavaju. ciljeve i zatim d aih ispunjavaju. Norme samoNorme samo--aktualizacijeaktualizacije. Od ljudi se o. Od ljudi se oččekuje da se razvijaju, da ekuje da se razvijaju, da budu kreativni, da ubudu kreativni, da učče nove stvari, da preduzimaju nove i e nove stvari, da preduzimaju nove i interesantne zadatke, da preferiraju kvalitet u odnosu na kvalitinteresantne zadatke, da preferiraju kvalitet u odnosu na kvalitetet

VREDNOSTI KAO KRITERIJUMI VREDNOSTI KAO KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE KULTURAKLASIFIKACIJE KULTURA

DenisonDenisonEksternaEksterna versus versus internainterna orijentacija orijentacija FleksibilnostFleksibilnost versus versus stabilnoststabilnost. .

Competing values framework (Quinn, Cameron)Competing values framework (Quinn, Cameron)FleksibilnostFleksibilnost, promene, organska organizacija, dinamizam , promene, organska organizacija, dinamizam versus versus stabilnoststabilnost, poredak, kontrola, predvidivost, mehani, poredak, kontrola, predvidivost, mehaniččka ka organizacija organizacija Interna orijentacijaInterna orijentacija, integracija, jedinstvo, harmonija versus , integracija, jedinstvo, harmonija versus eksterna orijentacijaeksterna orijentacija, diferencijacija, konkurencija, rivalitet, diferencijacija, konkurencija, rivalitet

Handy i TrompenaarHandy i TrompenaarHijerarhijske vrednostiHijerarhijske vrednosti koje impliciraju diferenciranje mokoje impliciraju diferenciranje moćći i i i uticaja uticaja ččlanova organizacije versus lanova organizacije versus egalitarijanskeegalitarijanske vrednostivrednostikoje impliciraju ujednakoje impliciraju ujednaččavanje moavanje moćći i uticaja i i uticaja ččlanovbalanovbaorganizacijeorganizacijeOrijentacija na zadatkeOrijentacija na zadatke versus versus orijentacija na ljudeorijentacija na ljude u u organizaciji. organizaciji.

PRIMERI ORGANIZACIONIH PRIMERI ORGANIZACIONIH KULTURAKULTURA

SadrSadržžajaj organizacioneorganizacione kulturekulture C C marketamarketaautoritarizamautoritarizamspecijalizacijaspecijalizacijanabavnanabavna orijentacijaorijentacijadistributivnadistributivna logikalogikaprofitnaprofitna orijentacijaorijentacijaorijentacijaorijentacija ka ka supermarketimasupermarketima

SadrSadržžajaj organizacioneorganizacione kulturekulture SrpskeSrpske fabrikefabrike staklastaklaSvrhaSvrha ((""PreduzePreduzeććee postojipostoji dada bi bi zaposlenizaposleni primaliprimali platuplatu““))AutoritarizamAutoritarizam ((""VrhVrh preduzepreduzeććaa je je tutu dada rereššavaava problemeprobleme, mi , mi samosamo trebatreba dada izvrizvrššavamoavamo““))StabilnostStabilnost (("Ne "Ne talasajtalasaj““, , "Ne "Ne zalezaleććii se, se, sedisedi i i ččekajekaj, , nenešštoto ććee se se vevećć desitidesiti ““))

PRIMERI ORGANIZACIONIH KULTURAPRIMERI ORGANIZACIONIH KULTURA: : 14 oktobar, Kru14 oktobar, Krušševacevac

KKontrolontrolaastandardizacijastandardizacija -- zaza svakisvaki posaoposao trebatreba postavitipostaviti standard standard obavljanjaobavljanja i i odnaodna kontrolisatikontrolisati dada lili se on se on sprovodisprovodiformalizacija formalizacija -- svesve trebatreba dada budebude formalnoformalno propisanopropisanospecijalizacijaspecijalizacija -- zaposlenizaposleni trebatreba dada se se specijalizujuspecijalizuju ššto vito višše e zazauzakuzak krugkrug poslovaposlova i i zadatakazadatakacentralizacijacentralizacija. . -- svesve odluikeodluike trebatreba donositidonositi nana vrhuvrhu preduzepreduzeććaa

StabilnostStabilnostotporotpor promenamapromenama, , otporotpor rizikuriziku -- promenepromene i i rizikrizik trebatreba izbegavatiizbegavatioslonacoslonac nana tradicijutradiciju -- tradicijatradicija je je izvorizvor kvalitetakvalitetaodsustvoodsustvo inicijativeinicijative

SamoupravniSamoupravni sindromsindromKolektivizamKolektivizam, , -- kolektivkolektiv je duje dužžan an dada se brine se brine zaza svojesvoje ččlanovelanoveTolerancijaTolerancija -- gregrešškeke trebatreba tolerisatitolerisati a ne a ne odmahodmah kakažžnjavatinjavatiEgalitarizamEgalitarizam -- velikevelike razlikerazlike izmedjuizmedju primanjaprimanja susu nemoralnenemoralne i i neprihvatljiveneprihvatljiveNezameranjeNezameranje -- ne ne trebatreba se se zameratizamerati svojimsvojim kolegamakolegama zbogzbogposlaposla. .

VrednostVrednost fleksibilnostifleksibilnosti. . SintelonSintelon trebatreba dada budebudeotvorenotvoren zaza promenepromene i i imaima sposobnostsposobnost prihvatanjaprihvatanja i i realizacijerealizacije promenapromena ččakak i i onihonih kojekoje uvodeuvode diskontinuitetdiskontinuitetu u poslovanjeposlovanje. . VrednostVrednost razvojarazvoja. . SintelonSintelon moramora dada kontinuiranokontinuirano rasterastei i razvijarazvija se, se, usvajausvaja novenove tehnologijetehnologije a a zaposlenizaposleni uuččeenova nova znanjaznanja i i vevešštinetineVrednostVrednost svetskihsvetskih standardastandarda u u poslovanjuposlovanju. . SintelonSintelontrebatreba dada funkcionifunkcioniššee premaprema pravilimapravilima i i metodimametodima kojihkojihse se pridrpridržžavajuavaju i i svesve uspeuspeššnene svetskesvetske kompanijekompanije kojekojeposlujuposluju u u razvijenimrazvijenim trtržžiiššnimnim privredamaprivredama. . VrednostVrednost rezultatarezultata iliili efikasnostiefikasnosti. U . U SintelonuSintelonu se se vrednostvrednost i i uspeuspeššnostnost nekeneke aktivnostiaktivnosti iliili subjektasubjekta trebatreba dadamerimeri iskljuisključčivoivo prekopreko rezultatarezultata. . SvakoSvako je je dudužžanan dada u u svomesvome posluposlu ostvariostvari rezultatrezultat

VREDNOSTI KORPORATIVNE VREDNOSTI KORPORATIVNE KULTURE SINTELONAKULTURE SINTELONA

VrednostVrednost potrebapotreba ljudiljudi. . SintelonSintelon trebatreba dada vodivodi brigubrigu o o potrebamapotrebama svojihsvojih zaposlenihzaposlenih. . ZadovoljenjeZadovoljenje potrebapotrebazaposlenihzaposlenih je je prevashodnaprevashodna odgovornostodgovornost SintelonaSintelona. .

VrednostVrednost potrebapotreba potropotroššaaččaa. . PoslovanjePoslovanje SintelonaSintelonatrebatreba dada budebude u u funkcijifunkciji zadovoljenjazadovoljenja potrebapotreba potropotroššaaččaa. . PotrebePotrebe potropotroššaaččaa trebatreba dada budubudu u u osnoviosnovi svihsvih procesaprocesa i i aktivnostiaktivnosti u u preduzepreduzeććuu. .

VrednostVrednost privatizacijeprivatizacije. . SintelonSintelon trebatreba dada funkcionifunkcioniššeekaokao svasva akcionarskaakcionarska preduzepreduzeććaa u u razvijenimrazvijenim trtržžiiššnimnimekonomijamaekonomijama..

VREDNOSTI KORPORATIVNE VREDNOSTI KORPORATIVNE KULTURE SINTELONAKULTURE SINTELONA

3.94

1.06

3.75

1.25

3.53

1.47

3.49

1.51

3.46

1.54

3.35

1.65

2.88

2.12

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

4.50

5.00

VREDNOST RAZVOJA

VREDNOST REZULT

ATA

VREDNOST POTREBA LJ

UDI

VREDNOST FLEKSIB

ILNOSTI

VREDNOST SVETSKIH

STANDARDA

VREDNOST POTREBA P

OTROŠACA

VREDNOST PRIV

ATIZACIJE

Stepen neprihvatanjaili neslaganja

Prosecna ocena -stepen prihvatanja ilislaganja

VREDNOSTI KORPORATIVNE VREDNOSTI KORPORATIVNE KULTURE SINTELONAKULTURE SINTELONA

MEDJUSOBNA POVEZANOST MEDJUSOBNA POVEZANOST KULTURNIH VREDNOSTIKULTURNIH VREDNOSTI

POTREBE LJUDI

FLEKSIBILNOST

REZULTAT

RAZVOJ

SVETSKI STANDARDI

PRIVATIZACIJA POTREBE POTROŠAČA

Diversifikacija: ulazakulazak SintelonaSintelona u u poslovnaposlovna podrupodruččjajavan van svojesvoje osnovneosnovne delatnostidelatnosti -- proizvodnjeproizvodnje podnihpodnih i i zidnihzidnih oblogaobloga..MedjunarodnaMedjunarodna ekspanzijaekspanzija: : angaangažžovanjeovanje SintelonaSintelona nanamedjunarodnommedjunarodnom trtržžiišštutu i to ne i to ne samosamo krozkroz prodajuprodajuproizvodaproizvoda vevećć i i tehnologijetehnologijeOrganizacioneOrganizacione promenepromene: : promenepromene organizacioneorganizacionestrukturestrukture, , sistemasistema i i procesaprocesa poslovanjaposlovanjaIskustvaIskustva stranihstranih kompanijakompanija: : ukljuuključčivanjeivanje iskustavaiskustavastranihstranih kompanijakompanija, a , a posebnoposebno stratestratešškihkih partnerapartnera, u , u poslovanjeposlovanje SintelonaSintelonaInvesticijeInvesticije u u inostranstvuinostranstvu: : investiranjeinvestiranje slobodnogslobodnogkapitalakapitala u u inostranstvuinostranstvu umestoumesto u u zemljizemlji

VREDNOST FLEKSIBILNOSTIVREDNOST FLEKSIBILNOSTI

VREDNOST FLEKSIBILNOSTIVREDNOST FLEKSIBILNOSTI

3.57

1.43

4.03

0.97

3.62

1.38

3.20

1.80

3.01

1.99

3.49

1.51

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

4.50

5.00

Diversi

fikac

ija de

latno

sti

Medjun

arodn

a eks

panz

ija

Promen

e orga

nizac

ije i s

istem

a

Prihva

tanje

iskus

tava s

tranih

partn

era

Inves

tiranje

u ino

stran

stvu

VREDNOST FLEKSIBILN

OSTI

Stepenneslaganja ilineprihvatanja

Prosecna ocena- stepenslaganja iliprihvatanja

VREDNOST FLEKSIBILNOSTIVREDNOST FLEKSIBILNOSTI

20.1% 9.6% 13.5% 6.6% 50.2%

4.4%1.7%

25.3% 23.1% 45.4%

15.4% 11.0% 12.8% 18.1% 42.7%

25.8% 5.7% 23.1% 13.5% 31.9%

26.2% 10.9% 24.0% 13.5% 25.3%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Ne prihvata potpuno

Ne prihvata delimicno

Delimicno prihvata,delimicno neDelimicno prihvata

Prihvata potpuno

DIVERSIFIKACIJA

MEDJUNARODNA EKSPANZIJA

PROMENE ORGANIZACIJE I SISTEMA

PRIHVATANJE ISKUSTAVA PARTNERA

IZGRADNJA KAPACITETA U INOSTRANTSVU

VREDNOST RAZVOJAVREDNOST RAZVOJA

UUččenje i usavrenje i usavrššavanjeavanje: kontinuirano u: kontinuirano uččenje zaposlenih i enje zaposlenih i njihovo prihvatanje novih znanja i metoda radanjihovo prihvatanje novih znanja i metoda rada

Ulaganje u nove tehnologijeUlaganje u nove tehnologije: kontinuirano ulaganje u : kontinuirano ulaganje u razvoj tehnologijerazvoj tehnologije

Prijem mladih struPrijem mladih struččnjakanjaka: davanje prioriteta u : davanje prioriteta u zapozapoššljavanju mladim ljudima i to sa visokim ljavanju mladim ljudima i to sa visokim obrazovanjemobrazovanjem

Prihvatanje novih znanja i kompetentnostiPrihvatanje novih znanja i kompetentnosti: davanje : davanje prioriteta i veprioriteta i veććeg znaeg značčaja novim znanjima koja nose novi aja novim znanjima koja nose novi ljudiljudi

VREDNOST POTREBA LJUDIVREDNOST POTREBA LJUDI

SigurnostSigurnost plateplate: : zaposlenimazaposlenima se se garantujegarantuje sigurnasigurna isplataisplataplataplataSigurnostSigurnost radnogradnog mestamesta: : zaposlenimazaposlenima se se garantujegarantujesigurnostsigurnost radnogradnog mestamestaNepotizamNepotizam: u : u izjednaizjednaččenimenim uslovimauslovima prioritetprioritet u u zapozapoššljavanjuljavanju imajuimaju decadeca radnikaradnika SintelonaSintelonaEgalitarizamEgalitarizam: : primanjaprimanja zaposlenihzaposlenih se se ujednaujednaččujuuju a a njihvnjihvrasponraspon drdržžii pod pod kontrolomkontrolomKolektivizamKolektivizam: : pojedinacpojedinac moramora dada vodivodi raraččunauna prvoprvo o o interesimainteresima kolektivakolektiva pa pa tektek ondaonda o o liliččnimnim interesimainteresimaEksterniEksterni lokus lokus kontrolekontrole: : blagostanjeblagostanje pojedincapojedinca zavisizavisiiskljuisključčivoivo odod uspehauspeha kolektivakolektivaSocijalna atmosferaSocijalna atmosfera: dobri medjuljudski odnosi su va: dobri medjuljudski odnosi su važžniji niji od rezultata pojedinacaod rezultata pojedinaca

DEFINICIJA SIMBOLADEFINICIJA SIMBOLA

„„neneššto to ššto predstavlja ili sugerito predstavlja ili sugerišše nee neššto drugo zbog svog to drugo zbog svog odnosa, povezanosti, konvencije ili sluodnosa, povezanosti, konvencije ili sluččajne veze sa tim ajne veze sa tim drugimdrugim““„„akt, zvuk ili objekt koji ima kulturno znaakt, zvuk ili objekt koji ima kulturno značčenje i koji ima enje i koji ima kapacitet da izazove odgovorkapacitet da izazove odgovor““„„simboli su objekti, akti, relacije ili lingvistisimboli su objekti, akti, relacije ili lingvističčke formacije ke formacije koje odrakoje odražžavaju viavaju višše znae značčenja, evociraju emocije i enja, evociraju emocije i motivimotiviššu ljude na akcijuu ljude na akciju““Simboli su objekti, reSimboli su objekti, rečči ili pokreti koji odrai ili pokreti koji odražžavaju, avaju, uuččvrvrššććuju i prenose znauju i prenose značčenja kreirana kognitivnim enja kreirana kognitivnim elementima kulture i koja mogu da iniciraju emocije ili elementima kulture i koja mogu da iniciraju emocije ili akcije kod akcije kod ččlanova organizacijelanova organizacije..

KARAKTERISTIKE SIMBOLAKARAKTERISTIKE SIMBOLA

Simbol je stvar koja predstavlja ideju (maslinova Simbol je stvar koja predstavlja ideju (maslinova grangranččica, srp i ica, srp i ččekiekićć), fizi), fiziččka pojava koja nosi ka pojava koja nosi neko znaneko značčenje enje Simboli u organizaciji su vidljive, fiziSimboli u organizaciji su vidljive, fiziččke ke manifestacije ideja na kojima pomanifestacije ideja na kojima poččiva iva žživot u ivot u organizaciji organizaciji Simboli su sve ono Simboli su sve ono ššto se moto se možže detektovati e detektovati ččulima:ono ulima:ono ššto se vidi, to se vidi, ččuje, oseti, namiriuje, oseti, namiriššeeSimboli manifestuju znaSimboli manifestuju značčenja i pomaenja i pomažžu u ččlanovima organizacije da ih kreiraju lanovima organizacije da ih kreiraju Organizacije su sistemi koherentnih simbola Organizacije su sistemi koherentnih simbola

KARAKTERISTIKE SIMBOLAKARAKTERISTIKE SIMBOLASimbole je lako videti ali ih je teSimbole je lako videti ali ih je tešško razumeti ko razumeti ––otkriti koje znaotkriti koje značčenje noseenje noseSimboli imaju znaSimboli imaju značčenje za enje za ččlanove organizacije a lanove organizacije a ne za autsajdere (vrata na ne za autsajdere (vrata na šškoli)koli)Interpretacija simbola Interpretacija simbola –– otkrivanje znaotkrivanje značčenja koja enja koja nosenoseIstraIstražživaivačči i ččesto interpretiraju simbole dajuesto interpretiraju simbole dajućći im i im ““svojasvoja”” znaznaččenja a ne znaenja a ne značčenja koja im pridaju enja koja im pridaju ččlanovi organizacije lanovi organizacije ZnaZnaččenja koja nose simboli su konzistentna sa enja koja nose simboli su konzistentna sa vrednostima u organizaciji vrednostima u organizaciji Da bi se razumela interpretacija simbola iz ugla Da bi se razumela interpretacija simbola iz ugla ččlanova organizacije moraju se razumeti njene lanova organizacije moraju se razumeti njene vrednosti vrednosti

FUNKCIJE SIMBOLA FUNKCIJE SIMBOLA

Manifestacija znaManifestacija značčenjaenja: simboli otkrivaju : simboli otkrivaju ččlanovima lanovima organizacije njenu kulturu organizacije njenu kulturu -- znaznaččenja realnog sveta koji enja realnog sveta koji ona podrazumeva i vrednosti na kojima se zasnivaona podrazumeva i vrednosti na kojima se zasnivaUsmeravanje ponaUsmeravanje ponaššanja:anja: simboli simboli evociraju i iniciraju evociraju i iniciraju internalizovaneinternalizovane pretpostavke, vrednosti i norme i tako pretpostavke, vrednosti i norme i tako direktno usmeravaju ponadirektno usmeravaju ponaššanje pojedincaanje pojedincaOmoguOmoguććavanjeavanje komunikacije:komunikacije: Simboli obezbeđuju Simboli obezbeđuju podsvesnu komunikaciju između podsvesnu komunikaciju između ččlanova organizacije, lanova organizacije, kreiraju referentni okvir za konverzaciju kreiraju referentni okvir za konverzaciju ččlanova lanova organizacije i razmenu njihovih iskustavaorganizacije i razmenu njihovih iskustavaIntegracijaIntegracija: simboli intergi: simboli intergiššu pojedinau pojedinaččna iskustva u na iskustva u jedinstveni sistem znajedinstveni sistem značčena, ena, pomapomažžu da se dođe do u da se dođe do konsenzusa oko vrednosti, oni sukonsenzusa oko vrednosti, oni su koherentni i uzajamno koherentni i uzajamno kompatibilni kompatibilni

FUNKCIJE SIMBOLAFUNKCIJE SIMBOLA

SocijalizacijaSocijalizacija: simboli prenose zna: simboli prenose značčenja novim enja novim ččlanvimalanvimakulture u procesu socijalizacije ili kulture u procesu socijalizacije ili „„uuččenja kultureenja kulture““..

Određivanje granica organizacione kultureOdređivanje granica organizacione kulture: onaj ko deli : onaj ko deli simbole sa drugim je istovremeno i pripadnik kulture i simbole sa drugim je istovremeno i pripadnik kulture i deli njene vrednostideli njene vrednosti

UUččvrvrššććivanje organizacione kultureivanje organizacione kulture: kreiraju ambijent, : kreiraju ambijent, kontekst u kome su ljudi okrukontekst u kome su ljudi okružženi porukama koje su eni porukama koje su međusobno usklađene i koje sve govore u prilog međusobno usklađene i koje sve govore u prilog kulturnim kulturnim pretpostsvkamapretpostsvkama, vrednostima i normama, vrednostima i normama

Promene organizacione kulturePromene organizacione kulture: promenom simbola do : promenom simbola do promene kulturepromene kulture

VRSTE SIMBOLAVRSTE SIMBOLA

SemantiSemantiččkiki simbolisimboli: : jezikjezik, , žžargonargon, , mitovimitovi, , pripriččee, , metaforemetafore

BihejvioristiBihejviorističčkiki simbolisimboli: : ritualirituali i i ceremonijeceremonije, , obrasciobrasci ponaponaššanjaanja

MaterijalniMaterijalni simbolisimboli: : spoljnispoljni i i unutraunutraššnjinji izgledizgledprostorijaprostorija, logotip, , logotip, nanaččinin oblaoblaččenjaenja

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- JEZIK JEZIK

Funkcije jezika Funkcije jezika Jezik manifestuje znaJezik manifestuje značčenja sadrenja sadržžana u kulturi;ana u kulturi;Jezik omoguJezik omoguććuje komunikaciju pripadnika kulture uje komunikaciju pripadnika kulture Jezik aktivno oblikuje kulturu i znaJezik aktivno oblikuje kulturu i značčenja u njojenja u njoj

Jezik kao rezultat kulture: manifestacija znanja i Jezik kao rezultat kulture: manifestacija znanja i iskustva socijalne grupeiskustva socijalne grupeJezik kao determinanta kulture Jezik kao determinanta kulture ““kako kako ćću znati u znati ššta mislim, dok to ne kata mislim, dok to ne kažžemem””Pleme u Pleme u africiafrici ne mone možže da misli o snegue da misli o sneguGoalGoal, , aimaim, , targettarget, , objectiveobjective = cilj= cilj

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- ŽŽARGONARGON

„„ŽŽargon je posebna vrsta jezika koji se koristi u argon je posebna vrsta jezika koji se koristi u organizaicjiorganizaicji i koji uglavnom ne razumeju ljudi van i koji uglavnom ne razumeju ljudi van organizacije jer reorganizacije jer rečči nose i neka druga znai nose i neka druga značčenja u enja u odnosu na uobiodnosu na uobiččajena.ajena.““ŽŽargon nastaje kada u nekoj situaciji određena reargon nastaje kada u nekoj situaciji određena reččdobije dobije ponese neko novo znaponese neko novo značčenje koje prevazilazi enje koje prevazilazi izvorno ( izvorno ( ““gazdagazda””, , ““tatatata””))ŽŽargon manifestuje znaargon manifestuje značčenja i omoguenja i omoguććuje njihovu uje njihovu komunikaciju komunikaciju ŽŽargon kreira jedinstvenost kulture i time kreira identitet argon kreira jedinstvenost kulture i time kreira identitet socijalne grupe ili organizacije (socijalne grupe ili organizacije (žžargon mladih, argon mladih, žžargon argon zemunacazemunaca))ŽŽargon nosi i emocije (adresa: 666 5th argon nosi i emocije (adresa: 666 5th AvenueAvenue-- sicksick, , sicksick, , sicksick umesto umesto sixsix, , sixsix, , sixsix))

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- METAFOREMETAFORE

MetaforeMetafore: primena re: primena rečči na pojam koji ih inai na pojam koji ih inačče ne e ne oznaoznaččavaju kako bi se sugerisala komparacija sa avaju kako bi se sugerisala komparacija sa nekim drugim pojmomnekim drugim pojmomOrganizacija: porodica, maOrganizacija: porodica, maššina, piramida, pijacina, piramida, pijac““VoVožžnja bez lampice za benzin i uljenja bez lampice za benzin i ulje””, , ““Efekat Efekat dimnjakadimnjaka””, , ““Kavez za pticeKavez za ptice””, , ““TitanikTitanik””, , ““KuplerajKupleraj””, , ““MeMeččka i dudinjeka i dudinje””, , ““PreduzePreduzećće kao e kao partija partija ššaha sa pionima, kraljem, lovcem i aha sa pionima, kraljem, lovcem i topom, topom, žžrtvovanjem figura, rokadomrtvovanjem figura, rokadom””Uloga metafora u kreiranju, komuniciranju i Uloga metafora u kreiranju, komuniciranju i promeni kulture promeni kulture

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- PRIPRIČČEEPriPričče imaju dva elementa: e imaju dva elementa:

narativnarativ ( (opis događajaopis događaja, set sekvenci koji uklju, set sekvenci koji uključčuje i uje i glavne uloge u priglavne uloge u pričči) i) znaznaččenje ili poruka koju prienje ili poruka koju pričča nosi.a nosi.

PriPričče e imaju osnovnu funkciju da imaju osnovnu funkciju da ččlanovima lanovima organizacije prenoseorganizacije prenose

Osnovne pretpostavke, vrednosti i verovanjaOsnovne pretpostavke, vrednosti i verovanjaFormalna i neformalna pravila ponaFormalna i neformalna pravila ponaššanja anja Konsekvence prihvatanja ili odstupanja od pravila Konsekvence prihvatanja ili odstupanja od pravila ponaponaššanja (nagrade i kazne)anja (nagrade i kazne)Status pojedinaca i grupa u organizaciji Status pojedinaca i grupa u organizaciji

Primeri:Primeri:McDonaldsMcDonalds: : ččistoistoćća je vrhunska vrednosta je vrhunska vrednostVelefarm: usluga kupcima je vrhunska vrednost Velefarm: usluga kupcima je vrhunska vrednost

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLIKI SIMBOLI-- PRIPRIČČEEPriPričče ne samo e ne samo ššto odrato odražžavaju veavaju većć i i ččuvaju i prenose uvaju i prenose vrednosti vrednosti –– pripričče kao sredstvo socijalizacije e kao sredstvo socijalizacije PriPričče kreiraju posvee kreiraju posveććenost određenom ponaenost određenom ponaššanju anju PriPričče podre podržžavaju percepciju jedinstvenosti organizaicje avaju percepciju jedinstvenosti organizaicje Ipak, u priIpak, u priččama iz raznih organizacija mogu se naama iz raznih organizacija mogu se naćći isti i isti narativi i tipinarativi i tipiččne teme: ne teme:

““krkrššenje pravilaenje pravila””, , kada kada ćće zaposeni biti otpue zaposeni biti otpuššten, ten, da li se obida li se običčan an ččovek moovek možže popeti na vrh, e popeti na vrh, da li da li ćće organizacija pomoe organizacija pomoćći zaposlenom ako ovaj zapadne u i zaposlenom ako ovaj zapadne u tetešškokoćće, e, kako rukovodioci reaguju na grekako rukovodioci reaguju na grešške, ke, da li su rukovodioci humani, da li su rukovodioci humani, kako se organizacija bori sa tekako se organizacija bori sa tešškokoććamaama

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLIKI SIMBOLI-- PRIPRIČČEE

PriPričče pokazuju slue pokazuju sluššaocima, odnosno aocima, odnosno ččlanovima lanovima organizacije:organizacije:

Formalna i neformalna pravila ponaFormalna i neformalna pravila ponaššanjaanja: kako bi u : kako bi u pojedinim situacijama trebalo da se ponapojedinim situacijama trebalo da se ponaššaju, aju, ššta se ta se od njih ood njih oččekuje a ekuje a ššta ne ta ne Konsekvence odstupanja ili prihvatanja normi Konsekvence odstupanja ili prihvatanja normi ponaponaššanjaanja: : ššta ta ččeka one koji od njih odstupaju eka one koji od njih odstupaju (kazne) ili se njih pridr(kazne) ili se njih pridržžavaju (nagrade).avaju (nagrade).Status pojedinaca i grupa u organizacijiStatus pojedinaca i grupa u organizaciji: olak: olakššava ava ččlanovima organizacije da razumeju strukturu molanovima organizacije da razumeju strukturu moćći u i u njoj. njoj.

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLIKI SIMBOLI-- ŠŠALEALE

Svaka organizacija ima određenu vrstu humora koji Svaka organizacija ima određenu vrstu humora koji odraodražžava specifiava specifiččne kulture vrednosti i normene kulture vrednosti i normeTipiTipiččne teme anegdota i ne teme anegdota i ššalaala

Rasne razlike (SAD)Rasne razlike (SAD)Nacionalne razlike (Evropa) Nacionalne razlike (Evropa) Seks (svuda)Seks (svuda)

ŠŠale sluale služže e da se ljudi oslobode tenzije, da kada se ljudi oslobode tenzije, da kažžu neu neššto to ššto inato inačče ne bi smeli e ne bi smeli da odvoje da odvoje ččlanove lanove „„inin groupgroup““ od od ččlanova lanova „„outout groupgroup““da prenose poruke da prenose poruke novozaposlenimanovozaposlenima o poo požželjnim vrednostima i eljnim vrednostima i normama i tako vrnormama i tako vršše ulogu e ulogu sociojalizacijesociojalizacije

ŠŠale su efikasne zbog ale su efikasne zbog relaksiranogrelaksiranog tona i oputona i opušštene tene atmosfere koja ih pratiatmosfere koja ih prati

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI –– MITOVI MITOVI MitoviMitovi: organizacione fikcije koje su kreirane i odr: organizacione fikcije koje su kreirane i održžavane avane da bi se opravdala i uda bi se opravdala i uččvrstila organizaciona kultura,vrstila organizaciona kultura,nepotvrđena verovanja o nekom događajunepotvrđena verovanja o nekom događaju, ,

SliSliččnosti i razlike u odnosu na prinosti i razlike u odnosu na pričče e

MitoviMitovi racionalizujuracionalizuju i i opravdavajuopravdavaju proproššle, le, sadasadaššnjenje iliilibudubudućće e postupkepostupke i i akcijeakcije –– konsultantski konsultantski ““mit o mit o ekspertimaekspertima”” i i ““primeni naukeprimeni nauke””

MitoviMitovi pomapomažžu u dada se se razumejurazumeju odnosiodnosi uzrokauzroka i i poslediceposledicekadakada nemanema dovoljnodovoljno informacijainformacija i i zbivanjazbivanja u u promenljivompromenljivomsvetusvetu i i takotako ihih uuččineine podobnimpodobnim zaza predvidjanjepredvidjanje i i kontrolukontrolu(teorija zavere) (teorija zavere) –– ““mit o svemogumit o svemoguććoj droj držžaviavi””

MitoviMitovi sluslužže e dada opravdajuopravdaju neneččijeije intereseinterese iliili pozicijupoziciju momoććii ––““mit o momit o moćći ili kompetencijama rukovodstvai ili kompetencijama rukovodstva””

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- HEROJIHEROJI

HerojiHeroji: glavne li: glavne liččnosti u prinosti u priččama i mitovima ama i mitovima Funkcija heroja Funkcija heroja

PersonalizujuPersonalizuju najvanajvažžnije vrednosti, daju primer nije vrednosti, daju primer vrednosti i tako ih vrednosti i tako ih ččine jasnijim i lakine jasnijim i lakššim za usvajanje i im za usvajanje i humanizuju organizacijuhumanizuju organizacijuČČine organizaciju jedinstvenom ine organizaciju jedinstvenom SluSlužže kao model ponae kao model ponaššanja i daju jasne poruke o anja i daju jasne poruke o žželjenom ponaeljenom ponaššanju, podstianju, podstičču poistoveu poistoveććivanjeivanjeMotiviMotiviššu u ččlanove organizacije lanove organizacije Predstavljaju organizaciju u eksternom okruPredstavljaju organizaciju u eksternom okružženju enju

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- DOKUMENTIDOKUMENTI

IzveIzvešštaji, analize, memorandumi, planovitaji, analize, memorandumi, planovi kao kao formalni dokumenti mogu imati i simboliformalni dokumenti mogu imati i simboliččko ko znaznaččenje kada otkrivaju, poenje kada otkrivaju, potvrđujutvrđuju, razaraju, , razaraju, uvode nove vrednosti uvode nove vrednosti OdraOdražžavaju uglavnom vrednosti top avaju uglavnom vrednosti top menadmenadžžmentamentaMogu biti efikasan instrument promene kulturnih Mogu biti efikasan instrument promene kulturnih vrednosti i normi vrednosti i normi Koriste se u istraKoriste se u istražživanjima sadrivanjima sadržžaja aja organizacione kulture organizacione kulture

SEMANTISEMANTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- PORUKEPORUKE

Propagandne poruke, objavljene vrednosti, Propagandne poruke, objavljene vrednosti, misija, vizija kompanijemisija, vizija kompanijeEkonomski fakultet: Ekonomski fakultet: ““Prvi i praviPrvi i pravi”” –– tradicija, tradicija, kvalitet, pouzdanost kvalitet, pouzdanost NajNajččeeššćće e ““teorija za javnostteorija za javnost”” –– retko odraretko odražžavaju avaju stvarne vrednosti, stvarne vrednosti, ččeeššćće odrae odražžavaju avaju žželjene eljene vrednosti u organizaciji a najvrednosti u organizaciji a najččeeššćće vrednosti e vrednosti koje bi organizacija volela da im javnost koje bi organizacija volela da im javnost pripisujepripisujeVaVažžnost konzistentnosti propagadnog sadrnost konzistentnosti propagadnog sadržžaja i aja i stvarnih vrednosti: stvarnih vrednosti: ““...ali ne mo...ali ne možžeešš lagati sve lagati sve ljude svo vremeljude svo vreme”” (primer kasirke iz C marketa)(primer kasirke iz C marketa)

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLIKI SIMBOLI

PonaPonaššanje anje ččlanova organizacije je istovremeno lanova organizacije je istovremeno rezultat i simbol kulture rezultat i simbol kulture Ustaljeni naUstaljeni naččini ponaini ponaššanja u određenim anja u određenim standardizovanim situacijama mogu se standardizovanim situacijama mogu se „„proproččitatiitati““ znaznaččenja koja te situacije imaju za enja koja te situacije imaju za ččlanove organizacijelanove organizacijeBihevioristiBiheviorističčkiki simboli simboli

uuččvrvrššććuju organizacionu kulturuuju organizacionu kulturuprenose je kroz proces socijalizacije na nove prenose je kroz proces socijalizacije na nove ččlanove lanove organizacije organizacije sluslužže promenama kulturee promenama kulture

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- PRAKSEPRAKSE

Prakse ponaPrakse ponaššanja ljudi u organizaciji su anja ljudi u organizaciji su rutiniziranerutinizirane, , repetitivnerepetitivne aktivnosti koje dele i obavljaju pripadnici aktivnosti koje dele i obavljaju pripadnici jedne organizacione kulture jedne organizacione kulture Prakse obuhvataju obrasce socijalnih interakcija u Prakse obuhvataju obrasce socijalnih interakcija u situacijama koje se ponavljaju (sastanak direktora situacijama koje se ponavljaju (sastanak direktora sektora sa sektora sa ššefovima sluefovima služžbi, sastanak katedre na bi, sastanak katedre na fakultetu)fakultetu)Obuhvataju ponaObuhvataju ponaššanja anja ččlanova organizacije koja su: lanova organizacije koja su:

repetetitivnogrepetetitivnog karaktera odnosno ponavljaju se regularno i na karaktera odnosno ponavljaju se regularno i na isti naisti naččin; in; izazvana kulturnim pretpostavkama, vrednostima, normama, izazvana kulturnim pretpostavkama, vrednostima, normama, stavovimastavovima

Direktniji proizvod normi kao socijalnih oDirektniji proizvod normi kao socijalnih oččekivanja u ekivanja u pogledu ponapogledu ponaššanja koje nameanja koje namećće organizaciona kulturae organizaciona kultura

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- PRAKSEPRAKSE

PraksePrakseManifestuju znaManifestuju značčenja kultureenja kulturePrenose vrednosti i norme novim Prenose vrednosti i norme novim ččlanovima lanovima –– ““tihatiha”” socijalizacija socijalizacija UUččvrvrššććuju kulturne vrednosti i norme uju kulturne vrednosti i norme SluSlužže promenama kulture e promenama kulture

Hofstedeova tipologija praksi Hofstedeova tipologija praksi Procesno orijentisane prakse (orijentacija na sredstva) vs. Procesno orijentisane prakse (orijentacija na sredstva) vs. Rezultatski orijentisane prakse (orijentacija na ciljeve);Rezultatski orijentisane prakse (orijentacija na ciljeve);Prakse orijentisane na zaposlene vs. Prakse orijentisane na Prakse orijentisane na zaposlene vs. Prakse orijentisane na zadatke; zadatke; Parohijalne prakse (ljudi se identifikuju sa organizacijom ili Parohijalne prakse (ljudi se identifikuju sa organizacijom ili jedinicom) vs. Profesionalne prakse (ljudi se identifikuju sa jedinicom) vs. Profesionalne prakse (ljudi se identifikuju sa profesijom, poslom); profesijom, poslom); Prakse otvorenog sistema vs. Prakse zatvorenog sistema; Prakse otvorenog sistema vs. Prakse zatvorenog sistema; Prakse labave kontrole vs. Prakse Prakse labave kontrole vs. Prakse ččvrste kontrole; vrste kontrole; Normativne prakse (organizacija ima zadatak u okruNormativne prakse (organizacija ima zadatak u okružženju) vs. enju) vs. PragmatiPragmatiččne prakse (trne prakse (tržžiiššno no oprijentisaneoprijentisane organizacije)organizacije)

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- RITUALI RITUALI

RitualiRituali predstavljajupredstavljaju ""relativnorelativno razvijenerazvijene dramatidramatiččne ne aktivnostiaktivnosti kojekoje konsolidujukonsoliduju razlirazliččiteite formeforme kulturnogkulturnogizraizražžavanjaavanja u u jedanjedan dogadjajdogadjaj kojikoji se se odvijaodvija krozkroz socijalnesocijalneinterakcijeinterakcije””Rituali su stilizovane, programirane aktivnosti i postupci Rituali su stilizovane, programirane aktivnosti i postupci koji imaju za cilj ne samo da izazovu koji imaju za cilj ne samo da izazovu odredjeneodredjene efekte, efekte, vevećć i da izraze i prenesu i da izraze i prenesu odredjeneodredjene kulturne vrednosti i kulturne vrednosti i verovanja.verovanja.Rituali su kao drama, paRituali su kao drama, pažžljivo planirani set aktivnosti ljivo planirani set aktivnosti odigran u socijalnom kontekstu (publika) sa odigran u socijalnom kontekstu (publika) sa dramatizovanim i jasnim podramatizovanim i jasnim poččetkom i krajem, sa dobro etkom i krajem, sa dobro definisanim ulogama definisanim ulogama ččlanova organizacije. lanova organizacije.

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- RITUALIRITUALI

Rituali izraRituali izražžavaju, uavaju, uččvrvrššććuju i prenose uju i prenose pretpostavke, vrednosti i norme organizacione pretpostavke, vrednosti i norme organizacione kulture kulture –– ritual dodele zlatnog sataritual dodele zlatnog sataRituali definiRituali definiššu granice kulture i ko je u granice kulture i ko je inin a ko a ko outout–– ritual unapređenja u vi ritual unapređenja u višše zvanje na katedrie zvanje na katedriRituali se mogu koristiti za promene kultureRituali se mogu koristiti za promene kultureCeremonije Ceremonije slisličče e rutualimarutualima ali su uoali su uoččljivije i ljivije i ograniograniččene na slavljenje vrednosti ene na slavljenje vrednosti

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- RITUALIRITUALI

Rituali se mogu podeliti u 6 vrsta Rituali se mogu podeliti u 6 vrsta Rituali prelaza ili inicijacijeRituali prelaza ili inicijacije: bruco: brucoššijada, polaganje ijada, polaganje zakletve, prijem pripravnika, krzakletve, prijem pripravnika, kršštenje i tenje i zvezdenjezvezdenje itd. itd. Ritual postignuRitual postignuććaa: u: uččvrvrššććivanje vrednosti koje su ivanje vrednosti koje su dovele do dovele do upehaupeha ali i moali i moćći lidera i lidera –– proslava uspeproslava uspeššne ne poslovne godine ili projekta poslovne godine ili projekta Ritual degradacijeRitual degradacije: : diskreditacijadiskreditacija pojedinca ili grupe i pojedinca ili grupe i vrednosti koju on predstavlja vrednosti koju on predstavlja -- kritika i samokritika u kritika i samokritika u SK, SK, OrvelovihOrvelovih 5 minuta mr5 minuta mržžnje, otpunje, otpušštanje vozatanje vozačča a veledrogerijeveledrogerije

BIHEVIORISTIBIHEVIORISTIČČKI SIMBOLI KI SIMBOLI -- RITUALIRITUALI

Ritual redukcije konflikataRitual redukcije konflikata –– pregovori ili fudbalska pregovori ili fudbalska utakmica radnika i menadutakmica radnika i menadžžera, straera, stražžara i zarobljenika ara i zarobljenika u logoruu logoru

Ritual novog poRitual novog poččetkaetka: jasno pokazivanje da su : jasno pokazivanje da su promene neophodne promene neophodne –– promena direktora, promena direktora, angaangažžovanje konsultanta, promena frizure posle ovanje konsultanta, promena frizure posle razvoda razvoda

Ritual Ritual intergacijeintergacije:: stvaranje i stimulisanje pozitivnih stvaranje i stimulisanje pozitivnih odnosa u kolektivu odnosa u kolektivu –– ““petkovapetkovaččaa””u u SaachiSaachi&&SaachiSaachi, , proslava Nove godine, svadba kod kolege, sahrana proslava Nove godine, svadba kod kolege, sahrana kolege, proslava dana firme kolege, proslava dana firme

MATERIJALNI SIMBOLIMATERIJALNI SIMBOLINajvidljiviji deo kulture, predstavljaju i Najvidljiviji deo kulture, predstavljaju i komuniciraju kulturne vrednosti komuniciraju kulturne vrednosti ččlanovima lanovima organizacije ali i spoljnom svetu organizacije ali i spoljnom svetu Nije svaki objekt simbol veNije svaki objekt simbol većć samo onaj koji nosi samo onaj koji nosi određeno znaodređeno značčenje za enje za ččlanove organizacije lanove organizacije ––zastave u zastave u TarkettuTarkettu BP.BP.Primeri: otvorena vrata profesora, posebna vrata Primeri: otvorena vrata profesora, posebna vrata za profesore, parking, toaleti i liftovi za za profesore, parking, toaleti i liftovi za menadmenadžžere i radnike, zgrade osiguravajuere i radnike, zgrade osiguravajuććih ih kompanija, kompanija, dressdress codecode bankarskih slubankarskih služžbenika, benika, boja ekoloboja ekološških kompanija, kancelarije direktorakih kompanija, kancelarije direktora

MATERIJALNI SIMBOLIMATERIJALNI SIMBOLIArhitektura i lokacija zgrada Arhitektura i lokacija zgrada –– tradicija (stare zgrade u tradicija (stare zgrade u centru), mocentru), moćć (nove zgrade od (nove zgrade od ččelika i stakla; banke, elika i stakla; banke, konsalting agencije u centru grada)konsalting agencije u centru grada)Enterijer, veliEnterijer, veliččina kancelarije ina kancelarije –– opuopušštenost (tenost (kafikafićć u Sau Sačči i i i SaSačči), i), ččistoistoćća (a (MekdonaldsMekdonalds), obrazovanje (kabinet ), obrazovanje (kabinet profesora), profesora), ““pagoda efekatpagoda efekat””NaNaččin oblain oblaččenja enja –– solidnost (banke), kreativnost solidnost (banke), kreativnost (softverske firme), (softverske firme), egalitarnostegalitarnost (plavi radni materijali) (plavi radni materijali) PrezentacioniPrezentacioni materijal: logo, bromaterijal: logo, broššura, ura, sajtsajt na na internetuinternetu, , propagandne poruke, boja, zastava ili grb preduzepropagandne poruke, boja, zastava ili grb preduzeććaa(Eplova jabuka (Eplova jabuka –– Adam)Adam)organizacione organizacione ššeme, procedure, politike, vizije i misije eme, procedure, politike, vizije i misije preduzepreduzeććaaPisani kodeks ponaPisani kodeks ponaššanja anja

MATERIJALNI SIMBOLIMATERIJALNI SIMBOLI

Materijalni simboliMaterijalni simbolikreiraju ambijent u kome se odvija svakodnevni kreiraju ambijent u kome se odvija svakodnevni žživot ivot u organizaciji i time veoma snau organizaciji i time veoma snažžno utino utičču na u na ponaponaššanje anje ččlanova organizacijelanova organizacijePokazuju pripadnost kulturi (naPokazuju pripadnost kulturi (naččin oblain oblaččenja)enja)podstipodstičču emocije i olaku emocije i olakššavaju poistoveavaju poistoveććivanje sa ivanje sa organizacijom organizacijom Kreiraju jedinstvenost organizacije Kreiraju jedinstvenost organizacije

Posebno su vaPosebno su važžni za stvaranje slike u eksternoj ni za stvaranje slike u eksternoj javnosti javnosti –– vivišše teorija za javnost nego teorija za e teorija za javnost nego teorija za upotrebu upotrebu

UNIFORME KAO SIMBOL UNIFORME KAO SIMBOL

Medicinske sestre treba da nose svakodnevnu odeću

Medicinske sestre treba da nose uniforme

Ptertposatvke rehabilitacije Pretpostavke lečenja

Pacijenti su u svojoj odeći Pacijenti su u pižamama

Pacijenti šetaju okolo Pacijenti ostaju u krevetima

Pacijenti su sposobni da se staraju o sebi

Pacijenti zavise od medecinskogosoblja

Pacijenti ostaju od 1 do 4 meseca Pacijenti ostaju manje od 1 meseca

Pacijenti uče da funkcionišu naregularan, nebolnički način

Lečenje pacijenata zahteva specijalnuopremu

Medicinske sestre uče pacijente Medicinske sestre leče pacijente

Porodice učestvuju u brizi o pacijentima

Porodice posećuju pacijente, lečenje je posao medicinskog osoblja