i las, gra do na ~el nik nik Beograd }e biti dobar Novi grip doma}in Odbrana.pdf · Broj 91 1. jul 2009. cena 100 dinara 1,20 evra Beograd }e biti dobar doma}in Novi grip Intervju

Go

di

na

V

Br

oj 9

11

. ju

l 2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Beograd }e

biti dobar

doma}inNovi grip

IntervjuIntervju

TemaTema

Dra gan \i las, gra do na ~el nik Dra gan \i las, gra do na ~el nik

Specijalni prilogSpecijalni prilog Vojni udari u 20. veku

PRODAVNICA „VOJNA KWIGA”

magazin "Odbrana"

vojnostru~ni ~asopisi

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda"

audio kursevi stranih jezika

izdawa na kompakt-diskovima

posteri, geografske karte i planovi

makete tenkova, aviona i brodova

replike naoruàwa i vojne opreme

sabqe i bodeì

pribor za boravak u prirodi

baterijske lampe, busole i dr.

vojna obu}a i ode}a

majice i ka~keti, privesci, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

perorezi, hemijske olovke i upaqa~i

sa oznakama Vojske Srbije

suveniri sa nacionalnim simbolima

U BEOGRADU

Ulica Vase ârapi}a 22

Tel/faks 011 21 84 925

Radno vreme od 8 do 21 ~asova

subotom od 8 do 16 ~asova

CITROËN SE PONOVO RAĐA...

VITRO GROUP, OVLAŠĆENI UVOZNIK I DISTRIBUTER ZA SRBIJU, RADNIČKA 22, ADA, BEOGRAD, 011/35 38 555BEOGRAD - Karađorđeva 69, 011/20 22 300; NIŠ - 09. brigade 59, 018/20 22 08; JAGODINA - Slovenski put bb, 035/25 25 97TENAX MOTORS - Katanićeva 18, Beograd, 011/2436 402; ASTOR AUTO - Vladimira Popovića 48, Novi Beograd, 011/260 1515; BEL CAR - Bulevar Vojvode Stepe bb, Novi Sad, 021/679 1004; AUTOSTIL-M - Arsenija Čarnojevića 16, Subotica, 024/571 111; AUTO AS - Jovana Mikića 42, Bačka Topola, 024/715 414; A&C GROUP - Prislonica bb, Čačak, 032/485 401; OFFICE CENTAR - Koste Racina 1, Podgorica, Crna Gora, 081/627 780; COMPANY D.A.J.M.I. - Sava Ilića 6, Igalo, Crna Gora, 082/88 678 148; DELFIN LTD - Zona industriale p.n. Veternik, Priština, Kosovo, 038/550 556

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

26Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio D

arimir BA

ND

A

D O G A \ A J ISastanak ministara odbrane Srbije i Kipra

ISTI BEZBEDNOSNI IZAZOVI 6

Zavr{eno {kolovawe oficira 52. klase [NO

SPREMNI DA BRANE SRBIJU 8

I N T E R V J UDragan \ilas, gradona~elnik Beograda

BEOGRAD ]E BITI DOBAR DOMA]IN 10

Pripreme sistema odbrane za Univerzijadu

KVALITETNO I NA VREME 12

Per aspera[PAJZ ZA TROTIL 15

T E M ANovi grip

PREVENTIVA– NAJBOQA ZA[TITA 16

O D B R A N AMultinacionalna kompjuterska komandno-{tabna ve`ba

BALKANSKA STRA@A 22

Logorovawe pripadnika Sedmog centra za obuku

PRVI VOJNI^KI KORACI 26

Krstarewe {kolskim brodom „Jadran”

PLOVE]A UÎONICA 28

1. jul 2009.

72

re~ urednika

5

28

Univerzijada

Sve pripreme za odràvawe 25. letwe Univerzijade, najve}e

i najzna~ajnije ovogodi{we sportske manifestacije u svetu,

privedene su kraju. Od 1. do 12. jula na borili{tima u

Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu, Vr{cu, Smederevu,

In|iji, Staroj Pazovi i Obrenovcu, u petnaest sportova,

nadmeta}e se vi{e od 6.000 sportista iz 143 zemqe.

Ogromnim trudom i zalagawem organizatora prevazi|eni su

brojni problemi i neda}e. Ipak, svi planirani poslovi

realizovani su kvalitetno i na vreme. Imaju}i u vidu da su

zavr{ne pripreme sprovedene u krajwe nepovoqnim uslovima

ekonomske krize to je podvig vredan pa`we. I ne samo to, ve}

sada se moè re}i da su u organizaciji te najve}e sportske

manifestacije ikada odràne u Srbiji u mnogim segmentima

dostignuti najvi{i standardi, poput onih na olimpijskim igrama.

Ta ~iwenica iskreno raduje, imaju}i u vidu da je pre samo

ne{to vi{e od {est meseci situacija u organizaciji Univerzijade

bila takva da je weno odràvawe bilo pod velikim znakom

pitawa i da se ve} uveliko {u{kalo o alternativnom doma}inu.

Do toga, na sre}u, nije do{lo. Bila bi to bruka koja bi umnogome

naru{ila visok ugled u organizaciji velikih sportskih doga|aja

koji na{a zemqa ve} godinama ima u svetu.

Posle mnogo lutawa, afera i nesporazuma, iza tog projekta

stala je cela dràva. Za posledwih {est meseci ura|eno je vi{e

nego za prethodne tri i po godine, a znatan doprinos uspe{noj

organizaciji dali su i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.

Svi potrebni resursi, qudski i materijalni, stavqeni su u

funkciju Univerzijade, {to sistem odbrane na neki na~in

svrstava u red najzna~ajnijih partnera i suorganizatora te

manifestacije.

Najve}i teret podne}e Vojna akademija, na ~ijim terenima

}e se odvijati takmi~ewa u streli~arstvu i treninzi atleti~ara

i xudista, i Vojnomedicinska akademija koja je preuzela

odgovornost za zdravstvenu za{titu u~esnika Univerzijade.

Te institucije ostvari}e i najve}e koristi od ovog sportskog

doga|aja, jer }e na kori{}ewe dobiti moderne sportske objekte,

sanitetska vozila i savremenu medicinsku opremu.

Sistem odbrane pruì}e i logisti~ku podr{ku Univerzijadi,

a Reprezentativni orkestar Garde i studenti Vojne akademije

u~estvova}e u protokolarnim aktivnostima za vreme trajawa

manifestacije.

Odràvawe tako velikih sportskih doga|aja nosi, naravno,

i brojne pote{ko}e, probleme i rizike. Javne slu`be u srpskoj

prestonici u~ini}e sve da wih bude {to mawe, a gra|ani

Beograda i ostalih gradova u kojima }e se odràti takmi~ewa

i vi{e od 10.000 volontera pokaza}e {irukogrudost dobrog

doma}ina i ovom prilikom.

Ipak, radost sportskog doga|aja ne sme potisnuti oprez zbog

pove}anog rizika koji donosi skup brojnih gostiju iz celog sveta

i mogu}nosti da se u Srbiji pove}a {irewe novog gripa.

Nadle`ne slu`be preduzele su sve neophodne preventivne mere i

nadamo se da ta bolest, koja sve vi{e uzima maha, ne}e baciti

senku na veli~anstvenu sportsku manifestaciju u na{oj zemqi.

P R I L O GVojni udari u 20. veku

ORGANIZOVANI HAOS 31

D R U [ T V OSa galerije

HLEB U OGLEDALU 55

Vujadin \orovi}, profesor istorije

VERNOST DUGA ÊTIRI DECENIJE 56

Slovo o jeziku

GOSPO\ICA ÊTNI STARE[INA 59

S V E TProvokacije na Dalekom istoku

NUKLEARNI ZEMQOTRES 60

Paralele

KRIZA NA NEBU 63

K U L T U R AOlga Oqa Ivawicki, slikar

ULOGA LEPTIRA I PAUKA USTVARAWU UNIVERZUMA 64

Studenti Vojne akademije na Hilandaru

DUHOVNO OBRAZOVAWE 72

U~enici Vojne gimnazije na Krfu i Vidu

STAZAMA SRPSKE VOJSKE 74

6

P

S a s t a n a k m i n i s t a r a o d b r a n e S r b i j e i K i p r a

re ma re ~i ma mi ni stra [u ta nov ca,

we gov ki par ski ko le ga is ka zao je bez -

re zer vnu po dr {ku Sr bi ji na evrop skom

pu tu i sta vu o jed no stra no pro gla {e noj

ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je.

– Bez ob zi ra na to {to ne ma ju za jed -

ni~ ke gra ni ce, Sr bi je i Ki par de le iste

bez bed no sne iza zo ve, ri zi ke i pret we. Kon -

sta to va no je da su od no si dve dr ̀ a ve na vi -

so kom ni vou – is ta kao je [u ta no vac.

Srp ski mi ni star od bra ne re kao je da

}e u Be o gra du bi ti pa ra fi ran Spo ra zum o

sa rad wi u obla sti bez bed no sti iz me |u Sr -

bi je i Ki pra, a da }e taj do ku ment bi ti i zva -

ni~ no pot pi san to kom we go ve po se te Ki pru.

Po nu dio je da se na Voj noj aka de mi ji i Voj -

no me di cin skoj aka de mi ji u Be o gra du {ko lu ju

i pri pad ni ci ki par skih oru ̀ a nih sna ga.

Ta ko |e je do dao da }e mi ni star Pa pa -

ko stas ima ti pri li ku da se de taq ni je oba -

Isti bezbednosni

izazoviMi ni star od bra ne

Re pu bli ke Sr bi je

Dra gan [u ta no vac

i mi ni star od bra ne

Re pu bli ke Ki par

Ko stas Pa pa ko stas

sa sta li su se 16. ju na

u Do mu Gar de na

Top ~i de ru, gde su

raz go va ra li o sa rad wi

u obla sti od bra ne i

od no si ma Sr bi je

i Evrop ske uni je

7

S

M i n i s t a r [ u t a n o v a c u B r i s e l u

ve sti o si ste mu od bra ne Re pu bli ke Sr bi je,

pre sve ga to kom po se ta Voj noj aka de mi ji i

Voj no me di cin skoj aka de mi ji, ali i u Ju go -

im por tu – SDPR, gde }e mu bi ti pri ka za ni

re sur si srp ske od bram be ne in du stri je.

– Ki par ima is ku stva u pri me ni po je -

di nih sred sta va na o ru ̀ a wa i voj ne opre -

me ko ja do la zi sa pro sto ra biv {e Ju go sla -

vi je. Ube |en sam da }e mo kva li te tom pro -

iz vo da na {e od bram be ne in du stri je stvo -

ri ti jo{ pro sto ra za re a li za ci ju zna ~aj -

nih ugo vo ra u bu du} no sti – re kao je mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac.

To kom su sre ta zva ni~ ni ci su raz go va -

ra li i o sa rad wi u obla sti spe ci jal nih je -

di ni ca. Srp ski mi ni star na ja vio je po se tu

de le ga ci je ki par ske voj ske na red nog me se -

ca i u~e {}e wi ho vih pri pad ni ka na tak mi -

~e wu u voj nom vi {e bo ju, u Ni {u.

[u ta no vac je in for mi sao ko le gu sa

Ki pra o u~e {}u na {ih sna ga u mi rov noj mi -

si ji u â du, pod po kro vi teq stvom Uje di we -

nih na ci ja i Evrop ske uni je, i na gla sio da je

to je dan od naj bo qih ob li ka me |u na rod ne

voj ne sa rad we.

Ki par ski mi ni star od bra ne Ko stas

Pa pa ko stas oce nio je raz go vo re sa mi ni -

strom [u ta nov cem o od bram be noj po li ti -

ci dve ze mqe, {ko lo va wu i ob ra zo va wu

pri pad ni ka voj ske, kao ve o ma kon struk tiv -

ne. Pa pa ko stas je in for mi sao mi ni stra

[u ta nov ca o ak tu el nom bez bed no snom mo -

men tu Ki pra i pre neo mu „po dr {ku Re pu -

bli ke Ki par brat skom srp skom na ro du“.

– Ne }e mo za bo ra vi ti da Sr bi ja po dr -

à va na {e prin ci pe i da se uvek na la zi uz

ki par ski na rod ka da je re~ o po nov nom uje -

di we wu i oslo ba |a wu na {e ze mqe. Ve ru je -

mo da Sr bi ja pred sta vqa sa stav ni deo

Evro pe i da tre ba da po sta ne ~la ni ca

Evrop ske uni je, uko li ko to è le we na Vla -

da i na rod, na rav no bez uslo vqa va wa ko ja

se od no se na Ko so vo i Me to hi ju.

Pi ta we Ko so va je ste pi ta we prav de,

za {ti te te ri to ri jal nog in te gri te ta i su ve -

re ni te ta i ne tre ba da ima ve ze sa kri te -

ri ju mi ma za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Jed -

no stra no pro gla {e we ne za vi sno sti Ko so -

va Re pu bli ka Ki par ni ka da ne }e pri zna ti,

jer re {a va we tog pro ble ma tre ba da se za -

sni va na Za vr {nom hel sin {kom ak tu, me |u -

na rod nom pra vu, kao i na kar ti Uje di we nih

na ci ja – re kao je mi ni star Pa pa ko stas.

Mi ni star od bra ne Ki pra go vo rio je i

o ak tu el noj si tu a ci ji ko ja se od no si na uje -

di we we ki par skog ostr va. Is ta kao je da je

Ki par je di na ze mqa u Evro pi ko ja se na la -

zi pod oku pa ci jom.

Ka ko tvr di Pa pa ko stas, Re pu bli ka Ki -

par i wen pred sed nik Di mi tris Hri sto fi -

jas ula ̀ u na po re da bi se pro na {lo pra -

ved no re {e we spo ra oko po de le ostr va i

dr ̀ a va ko na~ no sta vi la pod je din stve nu

upra vu, or ga ni zo va nu po fe de ral nom prin -

ci pu. Za hva lio je na iz u zet nom pri je mu i go -

sto prim stvu u Sr bi ji i po zvao mi ni stra

[u ta nov ca da usko ro po se ti Ki par.

A. PE TRO VI]

r bi ja sma tra da ne tre ba is hi tre no

sma wi va ti sna ge Kfo ra na Ko so vu

za to {to jo{ ni je po stig nut po tre -

ban ni vo bez bed no sti kad su u pi ta-

wu kosov ski Sr bi i dru gi ne al ban ci –

iz ja vio je 11. ju na na mi ni star skom za -

se da wu Na toa u Bri se lu srp ski mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac.

stri od bra ne Na toa da nas u Bri se lu,

ali }e tek {e fo vi di plo ma ti ja Na toa

do ne ti o to me i po li ti~ ku od lu ku.

Srp ski mi ni star je, ta ko |e, re kao

da je u su sre ti ma sa {e fo vi ma mi si ja,

am ba sa do ri ma Ne ma~ ke, Dan ske, Ho -

lan di je i Nor ve {ke do bio po dr {ku za

pri stu pa we Sr bi je Evrop skoj uni ji i za

sta vqa we na „be lu {en gen sku li stu".

Mi ni star od bra ne je na veo da je

mi ni star ku od bra ne Nor ve {ke An-Gre te

Strem-Erik sen (An ne-Gre te Strem-Erik sen)oba ve stio da je srp ski par la ment od lu -

~io da, u okvi ru nor ve {kog kon tin gen ta

mi rov nih sna ga, upu ti le kar ski tim Voj -

ske Sr bi je u âd.

Po red su sre ta sa mi ni star kom od -

bra ne Nor ve {ke, mi ni star [u ta no vac

imao je u Bri se lu bi la te ral ne su sre te i

sa mi ni stri ma od bra ne Ne ma~ ke, Bel gi -

je, Dan ske i Ho lan di je.

Be ta

[u ta no vac se sa stao s ge ne ral nim

se kre ta rom i {e fo vi ma mi si ja vi {e

~la ni ca Atlant skog sa ve za i re kao da je

pre neo za bri nu tost Be o gra da zbog na -

me re da se sma wi broj voj ni ka Kfo ra.

– Ko li ko god je mo gu }e tre ba za dr -

à ti po sto je }e broj ~a no sta we Kfo ra, s

ob zi rom na to da Sr bi i dru gi ne al ban -

ci ima ju naj ve }e po ve re we u Kfor kad je

re~ o bez bed no snim struk tu ra ma na Ko -

so vu i Me to hi ji – ob ja snio je mi ni star

[u ta no vac i do dao da su o mo gu }em sma -

wi va wu Kfo ra i pre la sku te mi si je u

„fa zu od vra }a wa" ras pra vqa li mi ni -

Sma we we

Kfo ra ugro ̀ a va

bez bed nost Sr ba

8 1. jul 2009.

S

Z a v r { e n o { k o l o v a w e o f i c i r a 5 2 . k l a s e [ k o

ve ~a nom za vr {et ku ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa 52. ge ne ra ci je [ko le na ci o -

nal ne od bra ne Voj ne aka de mi je, ko ja je or ga ni zo va na u Do mu Na rod ne skup {ti -

ne, pri su stvo va li su pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}, pred sed nik Na -

rod ne skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -

vac, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le -

ti}, pred stav ni ci mi ni star sta va srp ske vla de, ver skih za jed ni ca u Sr bi ji, Uni ver -

zi te ta u Be o gra du, or ga ni za cij skih ce li na Mi ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba

Voj ske, oru ̀ a nih sna ga BiH, pre sto lo na sled nik Alek san dar Ka ra |or |e vi}, iza sla -

ni ci od bra ne akre di to va ni u na {oj ze mqi, ali i po ro di ce sta re {i na ko je su upra -

vo ste kle naj vi {e voj no usa vr {a va we.

Pred sed nik Ta di} uru ~io je ofi cir ske sa bqe sta re {i na ma ko je su uspe {no

okon ~a le jed no go di {we {ko lo va we za naj od go vor ni je du ̀ no sti u si ste mu od bra ne.

Di plo me je ofi ci ri ma 52. ge ne ra ci je [NO uru ~io mi ni star [u ta no vac.

Tom pri li kom pred sed nik Re pu bli ke re kao je da bez do bro opre mqe ne Voj ske i

ospo so bqe nog ka dra ne ma ni bu du} no sti Sr bi je. Ge ne ral {tab nim ofi ci ri ma po ru -

~io je da uvek bu du sprem ni da bra ne Sr bi ju i wen in te gri tet, jer je to wi ho va voj -

ni~ ka oba ve za.

– Vla da Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je do ku men te od naj vi {e va ̀ no sti za sta bi lan

od bram be ni si stem. Sr bi ja je pr vi put u isto ri ji do bi la Stra te gi ju na ci o nal ne bez -

bed no sti i Stra te gi ju od bra ne. De fi ni sa la je po li ti ku bez bed no sti i od bra ne, i

stvar nost vi {e ne po sma tra pre ma za sta re lim bez bed no snim iza zo vi ma. Ia ko su

bez bed no sni ri zi ci i pret we da nas znat no dru ga ~i ji ne go pre de set ili dva de set go di -

na, Sr bi ja je po ka za la da je sprem na da na iza zo ve od go vo ri mir nim, po li ti~ kim i di -

plo mat skim pu tem, bez upo tre be si le i na si qa. Ra to vi su za nas pro {lost. Da nas je

Sr bi ja kqu~ ni i ne za o bi la zni fak tor sta bil no sti u ju go i sto~ noj Evro pi i, ako u Sr -

bi ji ne ma sta bil no sti i si gur no sti, on da je ne ma ni ~i tav re gi on – is ta kao je Ta di}.

Ta ko |e je na gla sio da Voj ska Sr bi je, or ga ni zo va na na mo de ran na ~in, do pri -

no si mi ru i sta bil no sti u ~i ta vom re gi o nu, ali i od vra }a ne pri ja te qa, te ga ran tu je

bez bed nost ze mqe.

– Re pu bli ka Sr bi ja je u pro te klom pe ri o du po ka za la da je ~vr sto opre de qe na da

svoj in te gri tet bra ni mir nim pu tem. Voj ska Sr bi je je ste ga rant ta kve mi ro qu bi ve

dr ̀ av ne po li ti ke, ko jom se stva ra ju part ne ri i sa ve zni ci u sve tu i ko jom se obez be -

|u je raz voj ze mqe. Kao {to prin ci pi jel no bra ni mo in te gri tet na {e ze mqe, ta ko i

Spremni da brane

Sve~anost

povodom zavr{etka

{kolovawa dvadeset

i osam polaznika

52. klase

general{tabnog

usavr{avawa [kole

nacionalne odbrane,

koju su zavr{ila

25 oficira iz

Ministarstva odbrane

i Vojske Srbije,

dvojica iz oruànih

snaga Bosne i

Hercegovine i jedan

iz Vojske Crne Gore,

odràna je 26. juna

u Domu Narodne

skup{tine Republike

Srbije

9

l e n a c i o n a l n e o d b r a n e

po {tu je mo i po dr ̀ a va mo in te gri tet sva ke su sed ne, ~la ni ce Uje di -

we nih na ci ja. Sr bi ja ̀ e li da se u pot pu no sti ukqu ~i u Pro gram Na -

toa Part ner stvo za mir, ko jim do bi ja sna ̀ an spoq no po li ti~ ki kva -

li tet i gra di od nos po ve re wa i part ner stva sa osta lim ze mqa ma –

re kao je pred sed nik.

Ta di} je jo{ jed nom po tvr dio da Sr bi ja, za hva qu ju }i Voj sci,

ni je sa mo ne za o bi la zni ~i ni lac sta bil no sti u ju go i sto~ noj Evro pi,

ve} da Voj ska Sr bi je i we ni ofi ci ri su {tin ski do pri no se sta bil -

no sti ze mqe i we nom raz vo ju.

– Za hva qu ju }i va ma ko ji ~a sno oba vqa te voj ni~ ku du ̀ nost,

na {a voj ska da nas ima za slu ̀ e no ve li ki ugled u na ro du. Uvek mi -

sli te na Sr bi ju, we ne gra |a ne i we nu bu du} nost – za kqu ~io je Bo -

ris Ta di}.

U ime po la zni ka 52. ge ne ra ci je ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa,

pu kov nik Mla den Bo {ko vi} is ta kao je da su na {ko lo va wu ste kli no -

va zna wa i ospo so bi li se da ru ko vo de sna ga ma u sa vre me nim ope ra -

ci ja ma, u svim vr sta ma mi si ja Voj ske, i u ze mqi i u ino stran stvu.

– Po {tu ju }i slav nu tra di ci ju srp skih ofi ci ra, uva ̀ a va ju }i

zah te ve na {e dr ̀ a ve, ko ja de li evrop ske vred no sti i za la ̀ e se za

po {to va we evrop skih stan dar da u sa vre me nim re gi o nal nim i glo -

bal nim okvi ri ma, po no sni smo {to slu ̀ i mo ostva ri va wu dr ̀ av nih

ci qe va – na gla sio je pu kov nik Bo {ko vi}.

V. PO ̂ U^

Sni mi o D. BAN DA

Poseta na~elnika General{taba

oruànih snaga Austrije

Na putu u Evropu

Pripadnici Vojske Srbije imaju dobar

imix kod stru~waka u Austriji kao

hrabri i kompetentni vojnici, istakao

je na~elnik General{taba oruànih

snaga Austrije general Edmund Entaher

u susretu sa na~elnikom General{taba

Vojske Srbije general-potpukovnikom

Milojem Mileti}em

Na~elnik General{taba oruànih snaga Austrije general Ed-

mund Entaher, sa saradnicima, boravio je sredinom juna u trodne-

vnoj poseti Srbiji. U razgovorima sa na~elnikom General{taba Vo-

jske Srbije general-potpukovnikom Milojem Mileti}em istaknuta je

dobra vojna saradwa dveju dràva.

– Ovo je prilika da na ovom nivou razmenimo mi{qewa o ak-

tuelnoj vojnobezbednosnoj situaciji u regionu i aktuelnim pitawima

bilateralne saradwe vojski na{ih dveju zemaqa. Ta saradwa je od

2006. sna`no uznapredovala, ali ima kapaciteta i interesa da se

pro{iri i jo{ vi{e

unapredi. Osnovni

zna~aj ovog susreta

jeste da se {ire pri-

jateqstvo i poverewe

me|u zemqama u re-

gionu. S druge stra-

ne, ti susreti u veli-

koj meri doprinose i

pospe{uju integraci-

je. Za nas je saradwa

sa OS Austrije

zna~ajna stoga {to

Austrija kao ~lanica

Evropske unije ima dugogodi{we iskustvo u Programu Partnerstvo za

mir, preko koga ostvaruje svoje bezbednosne interese u okviru ev-

ropskih i evroatlantskih integracija – izjavio je na konferenciji

za novinare general Mileti}.

General Entaher je istakao da je wegova poseta oruànim

snagama Srbije veoma va`na, budu}i da postoje dobri kontakti koji

}e se i daqe razvijati u korist obe strane.

– Pripadnici VS imaju dobar imix kod stru~waka u Austriji

kao hrabri i kompetentni vojnici. Sada, uprkos komplikovanoj is-

toriji i situaciji, postigli ste velike uspehe u reformi i upravo

mar{irate putem u dana{wu Evropu. Veoma je zanimqivo da se, na

osnovu istorijskog razvoja u najnovije vreme, obe zemqe i wihove

oruàne snage nalaze u istoj situaciji – rekao je na~elnik G[ OS

Austrije.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa o vojnoj saradwi dve

zemqe, general Mileti} izneo je podatak da je od 2006. godine do

danas ostvareno 97 zajedni~kih aktivnosti, {to je u vrhu kada je

re~ o bilateralnoj vojnoj saradwi. Izme|u ostalog, u Austriji su

na raznim oblicima usavr{avawa bila 44 pripadnika OS Srbi-

je, a stru~waci iz OS Austrije nedavno su u~estvovali u real-

izaciji jednog kursa iz oblasti logistike. Tih aktivnosti bi}e i

ubudu}e.

General Entaher je istakao da su predava~i na me|unarodnim

seminarima iz raznih zemaqa, te da i eksperti iz Vojske Srbije,

ako èle, mogu da drè predavawa u Austriji.

S. \OKI]

Spremni da brane Srbiju

Usmenoj odbrani stru~nog rada grupe slu{alaca 52. klase

general{tabnog usavr{avawa u [koli nacionalne odbrane

prisustvovao je 17. juna i ministar odbrane Dragan [utanovac.

Veoma zanimqiv rad osmorice oficira Vojske Srbije –

Osnove za studiju razvoja Kopnene vojske – osmi{qen je u neko-

liko poglavqa, od kojih su najva`niji dostignuti stepen razvoja

Kopnene vojske i projekcija za 2020. godinu.

To kom voj no stru~ nog {ko lo va wa, ofi ci ri su iz u ~a va li voj -

nu stra te gi ju, glo bal nu, re gi o nal nu i na ci o nal nu bez bed nost,

ope ra ti ku i ko man do va we i ru ko vo |e we. Pre da va li su im pro -

fe so ri Voj ne aka de mi je, ali i srp ski mi ni star od bra ne, ~la no -

vi Vla de Re pu bli ke Sr bi je, na ~el nik Ge ne ral {ta ba na {e voj -

ske, te broj ni am ba sa do ri u Be o gra du, na ~el nik Ge ne ral {ta ba

ki ne skih oru ̀ a nih sna ga, mi ni star od bra ne Bo sne i Her ce go vi -

ne, pred stav ni ci Cen tra „Xorx Mar {al“, Rat nog ko le xa SAD i

pro fe so ri be o grad skih fa kul te ta.

Po red na sta ve u ka bi ne ti ma, za po la zni ke 52. kla se or ga -

ni zo va na su raz li ~i ta stu dij ska pu to va wa u ze mqi i ino stran -

stvu, kao i ko man dant ska pu to va wa po Sr bi ji. Ob i {li su ve }i nu

ko ma di je di ni ca i usta no va Voj ske, in sti tu ci je re pu bli~ ke i lo -

kal ne vla sti, isto rij ske spo me ni ke i spo me ni ke kul tu re. Ima li su

pri li ku da raz me ne i is ku stva sa ofi ci ri ma sli~ nog ni voa usa -

vr {a va wa iz Na rod ne Re pu bli ke Ki ne i SAD. U ino stran stvu su

bo ra vi li u Kra qe vi ni Bel gi ji, Sek to ru za jav nu di plo ma ti ju Na -

toa u Bri se lu, Ko man di Na toa za ope ra ci je u Mon su. Ta ko |e su

po se ti li kom pleks na ko me se vo di la ~u ve na bit ka kod Va ter loa.

Odbrana stru~nih radova

Studijska putovawa

1. jul 2009.

Ne po sred no pred po ~e tak tak mi ~e wa na

25. let woj Uni ver zi ja di u Be o gra du

raz go va ra li smo sa Dra ga nom \i la -

som, gra do na ~el ni kom srp ske pre sto -

ni ce. Pre ma we go vim re ~i ma Be o-

grad }e bi ti sja jan do ma }in: svi ob jek ti su

pri pre mqe ni, or ga ni za to ri su sprem ni,

grad ske ko mu nal ne slu ̀ be oba vqa ju po sled -

we pri pre me i, {to je naj va ̀ ni je, Be o gra -

|a ni je dva ~e ka ju da se mla di iz ~i ta vog sve -

ta sja te na na {e uli ce.

– Dra go mi je {to je Be o gra du pri pa la

~ast da ugo sti vi {e od de set hi qa da mla dih

qu di, spor ti sta i go sti ju iz ce log sve ta. Mo -

ram da ka ̀ em da ovo ni je ma li „za lo gaj“ za

Be o grad u vre me kri ze, ali smo iz u zet nom

ra ci o na li za ci jom svih tro {ko va i uz po mo}

Re pu bli ke u pot pu no sti sprem ni – re kao je

Dra gan \i las za ma ga zin „Od bra na”.

Œ Ko ji }e fak to ri od re di ti da po za -

vr {et ku Uni ver zi ja de taj ve li ki

sport ski do ga |aj oce ni te uspe {nim?

– Uni ver zi ja da je iz u zet no va ̀ an pro -

je kat. Na woj }e u~e stvo va ti na hi qa de mla -

dih ko ji upra vo za vr {a va ju fa kul te te {i -

rom sve ta. Za ne ko li ko go di na ti qu di }e u

svo jim ze mqa ma od lu ~i va ti i pro ce wi va ti

da li ne ke in ve sti ci je tre ba da idu u Sr bi -

ju ili ne ku dru gu ze mqu. Mi slim da }e upra -

vo go sto prim stvo Be o gra da i dru gih me sta u

ko ji ma spor ti sti bu du bo ra vi li bi ti naj bo -

qe mo gu }e is ku stvo i na {a naj bo qa pre po -

ru ka. To }e bi ti na{ naj ve }i uspeh.

Œ Grad ske slu ̀ be su ura di le ve li ki

po sao na ure |e wu i do grad wi in fra -

struk tu re u Be o gra du. Da li ste za do -

voq ni po stig nu tim?

– Be o grad je odav no po znat po do broj

or ga ni za ci ji ve li kih tak mi ~e wa, ali ovo je

sva ka ko naj ve }e ka ko po bro ju ze ma qa ta ko

i po bro ju tak mi ~a ra. Ve li ki broj qu di ra -

dio je na pro jek tu Uni ver zi ja de, na ro ~i to

mla dih i vo lon te ra, ali je va ̀ no da je iza

Beograd }e

biti dobar

doma}in

10

Be o grad je odav no po znat po do broj or ga ni za ci ji ve li kih tak mi ~e wa,

ali Uni ver zi ja da je sva ka ko naj ve }a sport ska ma ni fe sta ci ja ko ja je

do sa da odr ̀ a na u na {oj ze mqi. Ve li ki broj qu di ra dio je na tom

pro jek tu, na ro ~i to mla dih i vo lon te ra, ali va ̀ no je da je iza we ga

sta la ce la dr ̀ a va. Mi, kao grad u ko me }e se odr ̀ a ti ovo tak mi ~e we,

ura di }e mo sve da Uni ver zi ja da bu de or ga ni zo va na na naj vi {em

ni vou, ka ko ona to i za slu ̀ u je, re kao je Dra gan \i las,

gra do na ~el nik Be o gra da ne po sred no pred po ~e tak naj ve }eg

ovo go di {weg sport skog do ga |a ja u sve tu.

Dra gan \i las, gra do na ~el nik Be o gra da

– Iz u zet no sam za do vo qan {to je Grad,

po sle for mi ra wa tzv. Kri znog {ta ba, uspeo

da „uve ̀ e“ sve ko mu nal ne slu ̀ be i sva jav -

na pred u ze }a i da oni sve po slo ve oba ve u

re kord no krat kom ro ku. Pre sa mo go di nu

da na iz gle da lo je ne mo gu }e da se sve pri -

pre me uspe {no pri ve du kra ju, ali on da se

ukqu ~i la Re pu bli ka da po mog ne i da nas vi -

di mo re zul tat tog ra da i te sa rad we.

Ko ri stim pri li ku da za hva lim svim

grad skim pred u ze }i ma i slu ̀ ba ma ko je su

da no no} no ra di le, a po seb no Me |u na rod noj

kon fe ren ci ji uni ver zi tet skog spor ta {to je

ve ro va la u nas. Za hval nost du gu je mo i pri -

vat nim in ve sti to ri ma i hi qa da ma qu di ko ji

su ra di li da bi za dve go di ne na No vom Be -

o gra du ni kao ~i tav je dan grad. Si gu ran sam

da }e Be o grad ì ve ti sa Uni ver zi ja dom i da

}e de set hi qa da u~e sni ka ka da se vra te svo -

jim ku }a ma po ne ti naj bo qe mo gu }e uti ske.

@elim da na gla sim da }e po sle Uni ver zi ja -

de sav na me {taj bi ti do de qen stu dent skim i

u~e ni~ kim do mo vi ma. Isto vre me no, to }e

bi ti naj ma sov ni ja ob no va na me {ta ja u stu -

dent skom sme {ta ju i je dan od naj zna ~aj ni jih

ma te ri jal nih le ga ta Uni ver zi ja de u~e ni ci -

ma i stu den ti ma.

Œ Ko li ko }e gra |a ni glav nog gra da

„tr pe ti“ u vre me odr ̀ a va wa tak mi ~e -

wa na Uni ver zi ja di od 1. do 12. ju la?

– Ne }e tr pe ti uop {te. Be o gra |a ni su

qu di {i ro kog sr ca, {to su po ka za li ne bro -

je no pu ta do sa da. Se ti te se sa mo pro {lo -

go di {we at mos fe re ko ja je vla da la na uli -

ca ma glav nog gra da u vre me odr ̀ a va wa Evr -

o son ga. Mno {tvo kul tu ra, raz li ~i ti je zi ci,

{a re no li kost na sva kom ko ra ku. To mno go

zna ~i i na {im mla dim qu di ma, vo lon ti ra -

li na Uni ver zi ja di ili ne, jer ima ju pri li ku

da upo zna ju svo je vr {wa ke iz ce log sve ta,

da na u ~e ne {to no vo {to }e su tra ko ri sti -

ti i wi ma i na {em Be o gra du.

Œ Da li }e gra do na ~el nik mir no spa -

va ti u tom pe ri o du?

– Na rav no. Sve grad ske slu ̀ be su uve -

za ne, sprem ni smo za po ~e tak.

Alek san dar PE TRO VI]

we ga sta la ce la dr ̀ a va. Mi, kao grad u ko -

me }e se odr ̀ a ti ovo tak mi ~e we, ura di }e mo

sve da ova ma ni fe sta ci ja bu de odr ̀ a na na

naj vi {em ni vou, ka ko ona to i za slu ̀ u je.

Uslo vi sme {ta ja za u~e sni ke Uni ver zi ja de u

Be o gra du bo qi su od svih do sa da {wih jer

sta no vi u „Bel vi lu“ za do vo qa va ju sve svet -

ske stan dar de.

Œ Ka ko gle da te na si ner gi ju or ga ni -

za to ra i part ne ra Uni ver zi ja de, od

ko jih je je dan i Mi ni star stvo od bra -

ne? Ka ko u ce li ni oce wu je te sa rad wu

Gra da sa Mi ni star stvom i Voj skom

Sr bi je?

– Grad Be o grad sa Mi ni star stvom od -

bra ne ima sjaj nu sa rad wu i ona uvek do no si

vi dqi ve re zul ta te. Pod se ti }u vas da smo za -

jed ni~ kim sna ga ma or ga ni zo va li i ne dav no

odr ̀ a ni ma ra ton, tj. da je ove go di ne u Be o -

gra du pr vi put odr ̀ a no Svet sko voj no pr -

ven stvo u ma ra to nu.

Œ Ako je or ga ni za ci ja Uni ver zi ja de

mo gla bi ti bo qa, {ta se jo{ mo glo

u~i ni ti kva li tet ni jim i efi ka sni jim?

11

25. let wa Uni ver zi ja da

PONOS

SRBIJE

Oko 10.000 stu de na ta spor ti sta

iz 140 ze ma qa to kom pr vih

12 da na ju la tak mi ~i }e se

i dru ̀ i ti u Be o gra du na

25. let woj Uni ver zi ja di.

Bi }e to naj ve }a sport ska

ma ni fe sta ci ja odr ̀ a na u

Sr bi ji, pri li ka za pro mo ci ju

na {e ze mqe i kul tu re na svim

kon ti nen ti ma.

Po sle Olim pij skih iga ra, Uni ver zi ja -

da je naj ma sov ni je tak mi ~e we ko je se mo ̀ e

or ga ni zo va ti u jed noj ze mqi. Odr ̀ a va se

sva ke dru ge go di ne u ne kom od gra do va ze ma -

qa ~la ni ca Me |u na rod ne fe de ra ci je uni -

ver zi tet skog spor ta – FI SU. Or ga ni za ci ja

ta kvog tak mi ~e wa pred sta vqa ~ast i oba ve -

zu od na ci o nal nog zna ~a ja. Dva de set pe ta

let wa Uni ver zi ja da ove go di ne sta vqa Sr -

bi ju u ì ̀ u svet ske sport ske jav no sti. Oko

10.000 stu de na ta spor ti sta iz 140 dr ̀ a va

sa svih kon ti ne na ta tak mi ~i }e se u 15 spor -

to va i 208 di sci pli na od 1. do 12. ju la. Tak -

mi ~e wa i tre nin zi odr ̀ a va }e se na 60 lo -

ka ci ja u Be o gra du, No vom Sa du, Zre wa ni nu,

Vr {cu, Sme de re vu, In |i ji, Sta roj Pa zo vi i

Ob re nov cu, dok }e u~e sni ci bi ti sme {te ni

u no vo i zgra |e nom Uni ver zi tet skom na se qu u

No vom Be o gra du.

Po red sme {taj nih ka pa ci te ta, zbog

Uni ver zi ja de re kon stru i san je ve li ki broj

sport skih obje ka ta ali i grad ska in fra -

struk tu ra. Or ga ni za to ri tvr de da je u~i we -

no sve ka ko bi 25. let wa Uni ver zi ja da bi la

do ga |aj za pam }e we.

Po red ma te ri jal nih do ba ra ko ja }e

osta ti kao le pa i ko ri sna us po me na na Uni -

ver zi ja du, ma ni fe sta ci ja bi tre ba la da

osta vi i ne ma te ri jal ni le gat u vi du pro mo -

ci je po ve za no sti spor ta i aka de mi zma, kon -

tak ti ma i pri ja teq stvi ma me |u omla di nom

ce log sve ta. Sr bi ja bi mo gla ovog le ta da do -

bi je de se tak hi qa da am ba sa do ra svo je kul tu -

re, tra di ci je, spor ta, na u ke, pri vre de...

O~e ku ju se i za pa ̀ e ni sport ski re zul -

ta ti u atle ti ci, xu dou, fud ba lu, ko {ar ci,

ma ~e va wu, pli va wu, od boj ci, rit mi~ koj gim -

na sti ci, sko ko vi ma u vo du, sport skoj gim na -

sti ci, sto nom te ni su, stre li ~ar stvu, te kvon -

dou i va ter po lu.

Voj na aka de mi ja bi }e jed no od me sta gde

}e se od vi ja ti bor ba za me da qe. Na no vom

po li go nu za stre li ~ar stvo svi ra }e se him na

i vi jo ri ti za sta va po bed ni ka, dok }e na sta -

di o nu i sport skom cen tru tre ni ra ti atle ti -

~a ri i xu di sti. A. P.

12

P

Kvalitetno

i na vreme

Ministar odbrane

Dragan [utanovac,

sa saradnicima, posetio je

22. juna Vojnu akademiju,

Vojnomedicinsku akademiju

i Univerzitetsko selo

u novobeogradskom bloku

67, kako bi sagledao

dostignuti stepen

pripremqenosti resursa

sistema odbrane za

25. letwu Univerzijadu

o sle obi la ska Voj ne aka de mi je, Voj no -

me di cin ske aka de mi je i Uni ver zi tet -

skog se la, mi ni star [u ta no vac je za -

kqu ~io da je si stem od bra ne kva li tet -

no i na vre me za vr {io deo po slo va-

ko ji se od no se na pri pre mu Uni ver zi ja de.

Iz ra zio je, ta ko |e, na du da no va po li -

kli ni ka, ko ju je VMA opre mi la u Uni ver zi -

tet skom se lu, ne }e ima ti pu no po sla to kom

pred sto je }e sport ske ma ni fe sta ci je. Ona

is pu wa va stan dar de ka kvi su po {to va ni i

to kom Olim pi ja de u Pe kin gu.

[u ta no vac je pod se tio da je vi {e od

1.500 pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne

i Voj ske Sr bi je an ga ̀ o va no za Uni ver zi ja -

du, te da }e oko 900 pri pad ni ka Mi ni star -

stva unu tra {wih po slo va bi ti sme {te no u

ob jek ti ma Voj ne aka de mi je i Voj -

ne gim na zi je. To po ka zu je da je

si stem od bra ne je dan od naj -

zna ~aj ni jih part ne ra i su or -

ga ni za to ra Uni ver zi ja de.

Pre ma re ~i ma mi ni stra od bra ne, me -

di cin ska opre ma i vo zi la ko ja }e se ko ri -

sti ti na pred sto je }em sport skom nad me ta wu

osta }e u vla sni {tvu Voj no me di cin ske aka -

de mi je i osta lih voj no me di cin skih cen ta ra.

Za Uni ver zi ja du je sta di on Voj ne aka de mi je

opre mqen naj sa vre me ni jom atlet skom sta -

zom, pa pred sta vqa je din stven voj ni sport -

ski obje kat me |u sli~ nim u Evro pi.

Ne boj {a Ili}, pred sed nik Iz vr {nog

ko mi te ta Uni ver zi ja de, za hva lio je mi ni -

stru [u ta nov cu i Mi ni star stvu od bra ne za

po mo} u or ga ni za ci ji tak mi ~e wa. Po seb no

je is ta kao ~i we ni cu da su do sa da {wi po -

slo vi, ko ji su po ve re ni si ste mu od bra ne,

kva li tet no za vr {e ni i da su um no go me pre -

ma {i li zah te va ne stan dar de.

Voj no me di cin ska aka de mi ja bi }e nad -

le ̀ na za zdrav stve nu za {ti tu u~e sni ka Uni -

ver zi ja de. Za to je u Uni ver zi tet skom se lu

opre mqe na po li kli ni ka, raz me {te na u 15

pro sto ri ja cen tral nog ob jek ta, a le kar ski

ti mo vi naj ve }e voj no me di cin ske usta no ve

na la zi }e se na 44 me sta, gde }e se odr ̀ a va -

ti tak mi ~e wa i tre nin zi – u Be o gra du }e bi -

P r i p r e m e s i s t e m a o d b r a n e z a U n i v e r z i j a d u

13

ti 33 ti ma, u Vr {cu je dan, u No vom Sa du je -

dan, u In |i ji dva, u Sta roj Pa zo vi je dan, u

Zre wa ni nu je dan, u Sme de re vu dva, La za -

rev cu dva i Ob re nov cu je dan.

Po li kli ni ka i le kar ske eki pe, ko je }e

na te re ni ma bri nu ti o zdra vqu spor ti sta,

opre mqe ne su naj sa vre me ni jom me di cin skom

opre mom. U po li kli ni ci ima osam spe ci ja -

li sti~ kih slu ̀ bi, sa la bo ra to ri jom, dnev -

nom bol ni com i izo la to rom. Po red na men -

skih sred sta va, u iz no su od 192 mi li o na di -

na ra, Voj no me di cin ska aka de mi ja ulo ̀ i la

je 126 mi li o na di na ra iz sop stve nih pri ho -

da, dok je iz bu xe ta do da to jo{ 37 mi li o na.

Na atlet skom sta di o nu Voj ne aka de mi je

pri pre ma }e se atle ti ~a ri za nad me ta wa, a u

we nom Sport skom cen tru trenira}e xu di -

sti. Za to je pot pu no re kon stru i san sta di on

Aka de mi je – po sta vqe na je tar tan-sta za –

tre }a u Be o gra du, po sle onih na sta di o ni ma

Cr ve ne zve zde i Par ti za na, a u Sport skom

cen tru no va kli ma ti za ci ja.

Re kon struk ci ju atlet skog sta di o na fi -

nan si ra lo je Pri vred no dru {tvo „Uni ver -

zi ja da Be o grad 2009” u iz no su od 129 mi li -

o na di na ra. Voj na aka de mi ja je, iz sop stve -

nih sred sta va, iz dvo ji la tri mi li o na za

ure |e we tri bi na. Za ra do ve u Sport skom

cen tru ulo ̀ e no je osam mi li o na di na ra.

U kru gu ka sar ne Voj ne aka de mi je za vr -

{a va ju se ra do vi na te re nu za stre li ~ar -

stvo, gde }e se odr ̀ a va ti i tre nin zi, i zva -

ni~ na tak mi ~e wa. Vred nost tih po slo va do -

sti ̀ e oko pe de set mi li o na di na ra.

Si stem od bra ne pru ̀ i }e i lo gi sti~ ku

po dr {ku Uni ver zi ja di. Ugo vo re ni su uslu ̀ no

pra we i tran sport 22.000 kom ple ta po ste -

qi ne i 99.000 kom ple ta pe {ki ra. Za po tre -

be Uni ver zi ja de bi }e us tu pqe no 60 {a to ra

za sport ske ob jek te u Be o gra du. U Voj noj aka -

de mi ji i Voj noj gim na zi ji bi }e sme {te no 900

pri pad ni ka Mi ni star stva unu tra {wih po -

slo va, ko ji se an ga ̀ u ju na Uni ver zi ja di. Voj -

ska Sr bi je }e nad me ta we po dr ̀ a ti si ste mom

ve za iz me |u sa ni tet skih, sport skih i pra te -

}ih obje ka ta, gde god to teh ni~ ki bu de mo gu }e.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je

za pri pre mu i odr ̀ a va we Uni ver zi ja de an -

ga ̀ u ju 1.592 pri pad ni ka – ofi ci re, pod o -

fi ci re, voj ne slu ̀ be ni ke i na me {te ni ke, te

stu den te Voj ne aka de mi je, pro fe si o nal ne

voj ni ke, voj ni ke na re dov nom i ci vil nom slu -

è wu voj nog ro ka i slu {a o ce {ko le re zer -

vnih ofi ci ra. Re pre zen ta tiv ni or ke star

Gar de i stu den ti Voj ne aka de mi je u~e stvo va -

}e u pro to ko lar nim ak tiv no sti ma to kom

pred sto je }e sport ske ma ni fe sta ci je.

Aleksandar PETROVI]

U re zi den ci ji

iza sla ni ka od bra -

ne SAD pu kov ni ka

Eri ka Von Ter {a u

Be o gra du, 17. ju na,

pri re |en je pri jem

za pri pad ni ke Mi -

ni star stva od bra -

ne i Voj ske Sr bi je

ko ji od la ze na {ko -

lo va we u SAD ili

su se upra vo vra ti -

li sa {ko lo va wa.

– Sma tra mo

da se ula ga we u

{ko lo va we du go -

ro~ no is pla ti na

obo stra nu ko rist

– is ta kao je pu kov -

nik Von Ter{ i do dao da je pr ven stve no

re~ o iz grad wi me |u sob nog po ve re wa. – S

na {e stra ne je da pri mi mo pri pad ni ke

srp ske voj ske, a s va {e da po {a qe te naj -

bo qi ka dar. Ve ru je mo da }e va {i ofi ci ri

i pod o fi ci ri na pre do va ti u ka ri je ri.

Pu kov nik Von Ter{ na gla sio je da su

ofi ci ri ko ji su se vra ti li sa {ko lo va wa

iz Ame ri ke po sti gli vi so ke re zul ta te i na -

veo pri mer za stav ni ka Go ra na Ra di }a,

glav nog pod o fi ci ra Voj ske Sr bi je.

To kom 2009. go di ne 61 pro fe si o nal -

ni pri pad nik Mi ni star stva od bra ne bio

je na {ko lo va wu u SAD. Sle de }e go di ne na

{ko lo va we u Ame ri ku oti }i }e oko 50 srp -

skih ofi ci ra i pod o fi ci ra, ali i u~e ni ka

i stu de na ta na {ih voj nih {ko la.

S. \.

[kolovawe u SAD

Po se ta nael ni ka Ge ne ral {ta ba Oru ̀ a nih sna ga Kra qe vi ne [pa ni je

Po dr {ka Sr bi ji u pro ble mu Ko so va

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Oru ̀ a nih sna -

ga Kra qe vi ne [pa ni je Ho ze Hu lio Ro dri gez

Fer nan dez bo ra vio je u dvo dnev noj po se ti

Sr bi ji.

U Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je 18. ju na

su sreo se sa na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba VS

ge ne ral-pot pu kov ni kom Mi lo jem Mi le ti }em.

Dvo ji ca ge ne ra la raz go va ra li su o po li ti~ -

ko-bez bed no snoj si tu a ci ji u re gi o nu.

Ge ne ral Fer nan dez po no vio je prin -

ci pi jel ni stav [pa ni je o re {a va wu sta tu sa

Ko so va i Me to hi je, po tvr |u ju }i to ne dav nom

od lu kom {pan ske Vla de o po vla ~e wu pri -

pad ni ka oru ̀ a nih sna ga te dr ̀ a ve iz sa sta -

va Kfo ra.

Ka da je re~ o una pre |e wu bi la te ral ne

voj ne sa rad we, po seb no je zna ~aj no pot pi -

si va we spo ra zu ma iz me |u Vla de Re pu bli ke

Sr bi je i Vla de Kra qe vi ne [pa ni je o sa -

rad wi u obla sti od bra ne, {to pred sta vqa

prav ni okvir za da qu ope ra ci o na li za ci ju

do go vo re nog.

Sa go vor ni ci su u Ge ne ral {ta bu Voj ske

za kqu ~i li da u okvi ru bi la te ral ne voj ne sa -

rad we po sto je broj ne obla sti od obo stra nog

in te re sa. U tom smi slu, do go vo ren je sa sta -

nak eks pert skih ti mo va dve voj ske, ko ji }e

de fi ni sa ti kon kret ne ak tiv no sti sa rad we

za na red nu go di nu u obla sti obu ke, {ko lo -

va wa, usa vr {a va wa i raz me ne is ku sta va.

To kom bo rav ka u Sr bi ji, go sti iz [pa -

ni je ob i {li su Spe ci jal nu bri ga du i 250.

ra ket nu bri ga du PVO Voj ske Sr bi je.

S. \.

Na gra de za ve ̀ bu

Di plo mac 2009

i sport ska tak mi ~e wa

Ofi ci re i stu den te, ko ji su an ga ̀ o va wem i re zul ta ti ma do -

pri ne li da ne dav no odr ̀ a na ve ̀ ba Di plo mac 2009 bu de uspe {na,

i ko ji su kva li tet no or ga ni zo va li 42. svet sko voj no pr ven stva u

ma ra to nu i 1. FI FA-CISM FUT SAL kup, na gra dio je 23. ju na mi ni star

od bra ne Dra gan [u ta no vac.

Stu den ti za vr {ne go di ne Voj ne aka de mi je na ovo go di {woj ve -

`bi Di plo mac po ka za li su vi sok ni vo ospo so bqe no sti za ofi cir -

ske du ̀ no sti ko je ih o~e ku ju. Za to su naj bo qi me |u wi ma – Vla di -

mir Je gar ~ev, Dar ko Pe tro vi}, Bo ja na Stan ku li} i Da li bor Kr -

sto vi} – na gra |e ni ru~ nim sa tom.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je pr vi su put bi li do -

ma }i ni i or ga ni za to ri Svet skog voj nog pr ven stva u ma ra to nu i

FUT SAL ku pa. Mi ni star [u ta no vac, za do pri nos uspe hu tur ni ra i

kva li te ta tak mi ~e wa, na gra dio je ofi ci re, ko je je pred vo dio pu -

kov nik Bran ko Bo {ko vi}.

Pri je mu i uru ~e wu na gra da pri su stvo va li su dr ̀ av ni se kre tar

Mi ni star stva od bra ne dr Zo ran Jef ti} i ge ne ral-ma jor mr Vi do -

sav Ko va ~e vi}, na ~el nik Voj ne aka de mi je.

Ofi ci ri ko mand no-{tab nog

usa vr {a va wa u Ma ke do ni ji

Ofi ci ri 55. kla se ko mand no-{tab nog usa vr {a va wa [ko le

na ci o nal ne od bra ne Voj ne aka de mi je, na ~el nik [ko le pu kov nik

Mi lo qub Sre te no vi} i na ~el nik ko mand no-{tab nog usa vr {a va wa

pu kov nik Vi to mir Stan ko vi}, sa na stav ni ci ma, u okvi ru stu dij skog

pu to va wa, bo ra vi li su 16. ju na u Re pu bli ci Ma ke do ni ji. Tom su

pri li kom ob i {li srp ska voj na gro bqa i isto rij ske zna me ni to sti u

Ku ma no vu, Ve le su i Sko pqu.

Pro mo ci ja 55. ge ne ra ci je ofi ci ra na stru~ nom usa vr {a va -

wu odr ̀ a }e se 3. ju la u [ko li na ci o nal ne od bra ne.

doga|aji

Ra ste po ve re we u Voj sku

Istraìvawe Centra za slobodne izbore i demokratiju, koje

je sprovedeno od 11. do 17. maja na uzorku od 4.700 ispitanika,

pokazalo je da je poverewe gra|ana u Vojsku Srbije poraslo

posledwe godine za {est odsto.

Prema rezultatima istraìvawa, Vojska beleì najve}i rast

poverewa u dràvi. Taj podatak nedvosmisleno pokazuje da gra|ani

Srbije smatraju da je stawe u srpskoj vojsci boqe nego ranije.

CESID je u istraìvawu ispitivao poverewe gra|ana u

Vladu, predsednika, Skup{tinu Republike Srbije, sudstvo, polici-

ju, crkvu i nevladine organizacije zemqe.

14 1. jul 2009.

Institut za javno zdravqe Srbije bio je doma}in konferen-

cije povodom me|unarodnog dana posve}enom borbi protiv

zloupotrebe droga.

Na skupu su govorili ministar zdravqa profsor dr Tomica

Milosavqevi}, Vilijam Infante, stalni koordinator Ujediwenih

nacija u Srbiji, Slavi{a Zlatanovi}, dràvni sekretar Mini-

starstva omladine i sporta, Milorad Veqovi}, direktor policije

Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, docent dr Ivan Dimi-

trijevi}, predsednik Stru~ne komisije za prevenciju bolesti zavi-

snosti Sekretarijata za zdravstvo Beograda, predstavnici Mini-

starstva prosvete i brojni stru~waci u toj oblasti.

Budu}i da je Ministarstvo odbrane podràlo akcione pro-

grame u prevenciji i suzbijawu narkomanije, s posebnom pa`wom

saslu{an je rad prof dr Gordane Dedi}, neuropsihijatra sa Klini-

ke za psihijatriju VMA, Odeqewa za mentalno zdravqe i vojnu psi-

hologiju. B. K.

Jav na ras pra va o Na cr tu

za ko na o Voj no be zbed no snoj

i Voj no o ba ve {taj noj agen ci ji

Na pred log Mi ni star stva od bra ne, Od bor za prav ni si -

stem i dr ̀ av ne or ga ne Vla de Re pu bli ke Sr bi je od re dio je Pro -

gram jav ne ras pra ve o Na cr tu za ko na o Voj no be zbed no snoj i

Voj no o ba ve {taj noj agen ci ji.

Jav na ras pra va o pred lo ̀ e nim do ku men ti ma tra ja }e 30

da na, od 20. ju na 2009. go di ne.

Una pre |e we zdrav stve ne

za {ti te voj nih osi gu ra ni ka

Fond za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka i Re pu bli~ -

ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we pot pi sa li su Ugo vor o po slov -

no-teh ni~ koj sa rad wi, ko jim }e se znat no una pre di ti kva li tet

zdrav stve nih uslu ga voj nih osi gu ra ni ka.

Ugo vor, ~i ja pri me na po ~i we 1. ju la 2009, omo gu }i }e voj nim osi -

gu ra ni ci ma da ko ri ste pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu u svim zdrav -

stve nim usta no va ma Sr bi je, {to je po seb no zna ~aj no za one osi gu ra -

ni ke u ~i jim me sti ma vi {e ne po sto je voj no zdrav stve ni cen tri.

Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we pre u ze }e oba ve -

zu i da an ga ̀ u je ras po lo ̀ i ve ka pa ci te te voj no zdrav stve nih usta -

no va u No vom Sa du i Ni {u.

S v e t s k i d a n b o r b e p r o t i v z l o u p o t r e b e d r o g a

Znam bar dve ma to re ri bo kra di ce ko ji su osta li

bez pr sti ju. Je dan od wih, bo ga mi, i bez ce le {a -

ke. Ume sto {ta pa, ka na pa, udi ce i cr va, oni su ko -

ri sti li ru dar ski eks plo ziv „kam nik tit“. Svo ju pri mi tiv -

nu lov nu na pra vu, sa pra {ka stom mi nom i spo ro go re }im

{ta pi nom, ba ca li bi u Mo ra vu, a po sle sa ku pqa li re -

zul ta te svog ne de la. Dok su ima li ~i me.

Se tio sam se tih ne sre} ni ka po sle „no vo sad skog

slu ~a ja“. U ku }i ne kog uzor nog gra |a ni na, ko ji ima za ni -

mqi vu bi o gra fi ju i uti caj nu è nu, pro na |e na je ~i ta va

zbir ka sred sta va za ubi ja we. Po seb no se isti ca la ko -

lek ci ja vi so ko bri zant nih eks plo zi va, ne ki ka ̀ u ~e ti ri,

ne ki se dam ki lo gra ma, me |u ko ji ma se la ko pre po zna je

tri ni tro to lu ol, ili kra }e tro til. Ili jo{ kra }e TNT!

Uop {te, gra |a ni ima ju ~ud ne na vi ke, i sva ko sa bi ra

se bi ono {to mu pri ~i wa va za do voq stvo i is pu wa va ga.

Ne ko ima ko lek ci ju zna ~a ka, po {tan skih mar ki ili ret kih

an ti kvar nih kwi ga. Onih ko je su is pi sa ne ru kom ili

{tam pa ne dav no pre Gu ten ber ga. Ali, ~o vek iz No vog Sa -

da vo li ne ke dru ge ma te ri je! Po li ci ja nam ni je sa op {ti -

la sve. Mo ̀ da je on u ne koj men zu ri ~u vao i ae ro sol ne

eks plo zi ve, do 12 pu ta ja ~e od tro ti la! A jo{ su u te~ nom

sta wu, bez uku sa i mi ri sa. Ra de sa mo kad se po me {a ju.

Ko ne ve ru je, ne ka pi ta in ̀ i wer ca, pu kov ni ka u pen -

zi ji Emi la [u ste ra, eno ~o vek ì vi na Vi di kov cu. On je

ì va (eks plo ziv na) en ci klo pe di ja, pa sam jo{ ‘99. dok je

Na to ga |ao Stra ̀ e vi cu, oko 500 me ta ra va zdu {ne li ni je

od [u ste ro vog do ma, oda tle, za jed no s wim pre po zna vao

pro jek ti le ko ji su pa da li na to na mu ~e no br do. î me su

pu we ni i ka ko de lu ju, sve je to [u ster znao po zvu ku.

Ali, [u ste ra ni ko od no vi na ra ni je pi tao, ni je se

se tio ili ni je znao, {ta se sve mo ̀ e sa ~e ti ri ili se dam

ki lo gra ma kla si~ nog TNT, ko ji je bio uskla di {ten u jed nom

~a snom no vo sad skom do mu. Da me je ne ko pi tao, ne bih se

usu dio da ka ̀ em, ma da sam u svo joj ka ri je ri tro til „pa -

lio“ bar de se tak pu ta. [to za obu ku, {to za za pre ~a va -

we. Uglav nom po dve sto ti ne gra ma, a naj vi {e {est sto -

ti na. Jer je isti, to jest tri ni tro to lu ol, ta da bio pa ko -

van is kqu ~i vo u bri ke ti ma od po dve sta.

No, za mi sli te, po no vo mi se na met nu la te ma epi -

de mi je „voj nih ana li ti ~a ra“, ko ji bez za dr {ke od go va -

ra ju na sva pi ta wa. Pa, na rav no i o eks plo zi vi ma. I to

in to na ci jom in ̀ i wer ca pi o ni ra ili pi ro teh ni ~a ra sa

bar dva de set go di na is ku stva.

Da kle, kad je po li ci ja u onom sta nu na {la eks plo ziv

za voj ne upo tre be, po zva li su u je dan TV stu dio „voj -

nog ana li ti ~a ra!“. ô vek, ina ~e, ima de se tar ski

kurs, {to ga dr ̀ i u pro fe si ji, bar u obra zov nom smi slu.

We ga vo di teq ka sa svim ozbiq no pi ta: „Go spo di ne

taj i taj, {ta se sve mo ̀ e ura di ti sa ~e ti ri ki lo gra ma

tro ti la!“

Ana li ti ~ar, ili ta~ ni je eks pert, ka ̀ e: „Mo lim vas,

to je vr lo ma la ko li ~i na, sa tim ne bi mo gla da se sru {i

ni ne ka tro {na ku }a, da ne ka ̀ e mo ko li ba!“ A za tim do -

la zi eks per ti za op {tih me sta, po mo }u ko je do ti~ ni ob ja -

{wa va jav no sti da je eks plo ziv ina ~e opa sna sup stan ca,

po seb no ako eks plo di ra. Ako ne, ni kom ni {ta, ko lek ci o -

nar je pa ̀ qi vo ru ko vao sa svo jom imo vi nom i ona ni je

pu kla, {to je ina ~e o~i gled no.

„Hva la, go spo di ne {to ste bi li na{ gost!“ – re kla

je vo di teq ka.

„Mo lim, iz vo li te i dru gi put!“

I on }e, na rav no, iz vo le ti u sva kom sli~ nom, a i

raz li ~i tom slu ~a ju. Na va la voj nih eks pe ra ta ko ji ne ma ju

poj ma ina ~e je lo gi~ na. Re la tiv no sko ro smo iza {li iz

ra to va. Sva ko ko je ne kad pro ~i tao strip o Mir ku i

Slav ku, ise cao sli ke iz „Fron ta“ ili „Ar se na la“, vi -

deo iz ve {taj sa bo ji {ta ili slu {ao no vo go di {wu pi -

{toq sku ka no na du sa No vog Be o gra da, mo ̀ e se pri ja vi -

ti za voj nog stru~ wa ka. Ni je ka ̀ wi vo, jer je to je di no

la ̀ no pred sta vqa we ko je od vas ne }e sa ~i ni ti Osta pa

Ben de ra ili Ar se na Lu pe na. I po li ci ja ne ma kad da se

ba vi ta kvim za mla ta ma.

Ure du je, i op {te ne zna we i va qa we opa snih glu po -

sti mo ̀ e se raz u me ti kao eks per ti za. Sve za vi si

od to ga {ta je ko me po treb no. Ali, umi ru ju }a, tu -

pa va i ne zna la~ ka hi po te za o be nig no sti ~e ti ri ki la ra -

zor nog tro ti la, mo ̀ e bi ti po gub na. Tro til ne ki da pr -

ste, ne go sve ~e ga se do hva ti: dr vo, be ton, ~e lik. Pa bi

stvar sta ja la ova ko: sa ~e ti ri ki la bri zant nog eks plo -

zi va mo ̀ e se sru {i ti pe to sprat ni ca ili most sred we

ka te go ri je (be ton ski, ~e li~ ni) ili ha la sred we ve li ~i ne.

Sve za vi si od teh ni ke i me sta po sta vqa wa. Ne sre} ni

„ana li ti ~ar“ po br kao je te ro ri sti~ ke ak ci je sa ka mi o -

ni ma ko ji eks plo di ra ju kad ule te u zgra du, pa je od wih

od u zeo ~e ti ri ki la i ta ko do {ao do ute {ne ra ~u ni ce.

Ne na |oh Emi la da mi to po tvr di, ali je dan dru gi

in ̀ e we rac, ak tiv ni pot pu kov nik je ste, uz niz de ta qa o

me to da ma ko je po ten ci ra ju ra zor nu sna gu (uko pa va we,

her me ti za ci ja, fe no men sla bog me sta, po zna va we kon -

struk ci je, po dr {ka ose tqi vim ta~ ka ma).

Na ovom ni vou, de lat nost la ̀ nih ana li ti ~a ra po -

sta je opa sna, jer od wi ho vih jav nih za blu da i ne zna wa

ne ma za {ti te.

Po red ono ga {to mo ̀ e da sru {i, na ve de na ko li ~i -

na ka dra je da u~i ni i ovo: uni {ti 20 vo zi la po je di na~ -

no, bu de upo tre bqe na za ma sov nu pro iz vod wu zlo ~i na.

Ili {to je jo{ go re, da su tro til i we mu srod ne sup stan -

ce bi li na me we ni za ne ki ili za niz te ro ri sti~ kih aka -

ta. î ji je, u stva ri, to eks plo ziv bio?

Ne go vo ri mo ov de ni o po li ci ji ni ti o pra vo su |u.

Sva ko ra di svoj po sao. Ni ti o eks per ti ma pro iz ve de nim

u li~ nim di le tant skim ra di o ni ca ma. Wih ni ko ne mo ̀ e

spre ~i ti da ne zna ju ni ti da o to me go vo re.

Ovo je sa mo ma li ogled o opa snim za blu da ma i po -

tvr da da je Bal kan i da qe, i ko zna do kle }e bi ti, istin -

sko bu re ba ru ta, da ne ka ̀ e mo ba ~va ae ro sol nih eks -

plo zi va. I to je okol nost ko ja pro iz vo di ne bro je ne stra -

te ge opa sno sti, na po qu ko je tr pi za i sta sve.

Tu spa sa ne ma. Osta je nam sa mo da tra ga mo za pra -

vim in for ma ci ja ma i po nu di mo ih na ro du. Ne kao eks -

per ti za sve obla sti, jer ta kvi se ve} du go raz mno ̀ a va ju

pro stom de o bom. Ali, dok ne bu de doc kan.

Mi se za ute hu mo ̀ e mo sme ja ti oni ma ko ji od va qu ju

go le me glu po sti i le po ̀ i ve od wih. Mo ̀ e mo se va qa ti od

sme ha kad ~u je mo da po sto ji „ak ti va~ za tro til sku mi nu“.

Ali, sa mo do tle dok ne puk ne.

15

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

[pajz za trotil

Gra|ani imaju

~udne navike,

i svako

sabira sebi

ono {to mu

pri~iwava

zadovoqstvo

i ispuwava

ga. U ku}i

nekog uzornog

gra|anina,

koji ima

zanimqivu

biografiju i

uticajnu ènu,

prona|ena je

~itava zbirka

sredstava za

ubijawe.

Posebno se

isticala

kolekcija

visoko-

brizantnih

eksploziva,

neki kaù

~etiri, neki

sedam

kilograma,

me|u kojima

se lako

prepoznaje

trinitro-

toluol, ili

kra}e trotil.

Ili jo{

kra}e TNT!

N

NOVI GRIP

1. jul 2009.16

Pre ven ti va

– naj bo qa za {ti ta

a zi va ju ga sviw ski, mek si~ ki, no vi, ma ski ra ni... Na rav no, re~ je o

gri pu, iza zva nog no vim sojem vi ru sa tipa A (H1N1), ko ji se la ko

pre no si me |u qu di ma. Po ja vio se sre di nom mar ta na mek si~ koj

far mi svi wa u La Glo ri ji, pro {i rio na SAD, Ka na du i, za kqu~ no

sa 26. ju nom, re gi stro van je u vi{e od 100 ze maqa sve ta. Pre ma

po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je (SZO), do ta da je pri ja vqe -

no vi{e od 60.000 obo le lih i 263 umr la. Sta ti sti ka go vo ri da je oko

98 od sto svih obo le lih u sve tu re gi stro va no u Mek si ku, SAD, Ka na di,

Ja pa nu, [pa ni ji i Ve li koj Bri ta ni ji.

Na glo po ve }a we bro ja obo le lih i ne za u sta vqi vo {i re we gri pa

uslo vi lo je da SZO, po ~ev {i od 27. apri la, pro gla si ~e tvr tu, pa pe tu i,

ne dav no, {e stu fa zu pan de mi je. U po ~et nom pe ri o du ona se mo ̀ e oce ni -

ti kao ume re na, jer na li ku je se zon skom gri pu i ve li ki broj obo le lih

opo ra vqao se bez me di cin ske ne ge i po tre be za bol ni~ kim le ~e wem.

U slu ~a ju pan de mi je SZO ni je pre po ru ~i la da se za tva ra ju gra ni~ -

ni pre la zi, ae ro dro mi i lu ke. Na taj na ~in ne }e bi ti spre ~e no {i re we

gri pa, a znat no bi se na ru {i li me |u na rod ni sa o bra }aj i tr go vi na. Ta -

kve me re uve de ne su pre {est go di na pri li kom po ja ve SARS-a, ali je ka -

sni ja ana li za po ka za la da ni su bi le efi ka sne. Sa mo }e naj te ̀ e po go -

|e ne ze mqe, ka ̀ u u SZO, ve ro vat no za bra ni ti ve li ke jav ne sku po ve, od -

lo ̀ i ti fud bal ske utak mi ce, za tvo ri ti {ko le, i to me sli~ no.

Naj e fi ka sni ji lek pro tiv tog obo qe wa je ste vak ci na, ali ona jo{

ni je pro iz ve de na, pa se sa i{ ~e ki va wem gle da u ve li ke svet ske la bo ra -

to ri je. [i ri se spi sak ze ma qa i do za vak ci na ko je se na ru ~u ju na ne vi -

|e no, sve s na dom da }e br zo pro }i pet-{est me se ci, ko li ko je po treb no

za taj po du hvat. I na {a ze mqa je jed na od wih – jo{ pre me sec da na na -

ru ~e no je tri mi li o na do za.

U jav no sti, pak, uve li ko se {u {ka o pod me ta wu vi ru sa da bi se od -

vra ti la pa ̀ wa sa eko nom ske kri ze i osna ̀ i la far ma ko in di stri ja, ko -

ja u toj si tu a ci ji evi dent no pro fi ti ra. âk i po je di ni stru~ wa ci tvr de

da je taj vi rus ve} vi |en 1976, ka da se je dan eks pe ri ment otr gao kontro -

li, a pre o bra }e ni vi rus po ja vio se u voj noj ba zi u Wu Xer si ju.

Na glo po ve }a we bro ja obo le lih

i ne za u sta vqi vo {i re we gri pa

uslo vi lo je da SZO, po ~ev {i

od 27. apri la, pro gla si ~e tvr tu,

pa pe tu i, ne dav no, {e stu fa zu

pan de mi je.

U na {oj ze mqi je 24. ju na

re gi stro van pr vi slu ~aj

obo le va wa od gri pa iza zva nog

no vim sojem vi ru sa tipa A (H1N1).

Ve }i ta las obo le va wa stru~ wa ci

o~e ku ju na jesen ili zimu,

kada }e se poklopiti sa

epidemijom sezonskog gripa.

Ka ko se za o~ekuju}u pan de mi ju

pri pre mi la dr ̀ a va,

a ka ko si stem od bra ne?

17

Da se ne bi stvo ri la pa ni ka, ve o ma je va ̀ no da se sva ka ze mqa

do bro pri pre mi za pan de mi ju, or ga ni zu je svo ju zdrav stve nu slu ̀ bu i,

na rav no, da o sve mu pra vo vre me no in for mi {e gra |a ne. Na ~e lu te

pi ra mi de je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja, ko ja je u ne pre kid noj

in ter ak tiv noj ve zi sa zdrav stve nim slu ̀ ba ma svih ze ma qa – {a qe

im de taq na oba ve {te wa o me ra ma po stu pa wa u slu ~a ju po ja vqi va -

wa epi de mi je u od re |e nim ze mqa ma, a od na ci o nal nih zdrav stve nih

slu ̀ bi tra ̀ i da pri ja vqu ju sve slu ~a je ve obo le lih oso ba, jer se na

osno vu to ga pra ve no ve pro ce ne pan de mi je.

Pandemija

Pre ma Svet skoj zdrav stve noj or ga ni -

za ci ji o pan de mi ji se mo ̀ e go vo ri ti ka da

su is pu we na tri uslo va – da se u ne koj po pu -

la ci ji po ja vi lo do ta da ne po zna to obo qe we,

da uzro~ ni ci bo le sti in fi ci ra ju qu de, iza -

zi va ju te {ke po sle di ce i da se br zo {i re

me |u qu di ma.

Pan de mi ja gri pa pred sta vqa svet sku

epi de mi ju ko ja na sta je stva ra wem no vog pod -

ti pa vi ru sa gri pa A, pro tiv ko ga ne po sto ji

imu ni tet. Zbog to ga do la zi do ve li kog bro ja

isto vre me nih epi de mi ja {i rom sve ta, sa vi -

{e mi li o na obo le lih i umr lih qu di.

Ovo je pr va pan de mi ja u ovom ve ku, ali

se one ci kli~ no po ja vqu ju i za ko ni to sti wi -

ho vog na stan ka odav no su po zna te. Po ~ev {i

od 16. ve ka, u pro se ku na sta ju tri pan de mi je

na sva kih 100 go di na, u in ter va li ma od 10

do 50 go di na.

Po zna to je da su u pret hod nom sto le }u

~ak tri pan de mi je gri pa ha ra le ze mqi nom

ku glom i od ne le de se ti ne mi li o na qu di. Bi -

lo je to 1918, 1957. i 1968. go di ne. Od pr -

ve je sa mo u pe ri o du od 18 me se ci umr lo oko

~e tr de set mi li o na qu di, a dru ga i tre }a od -

ne le su po mi li on.

Tre ba is ta }i da je pan de mi ja novog

gri pa ne u po re di vo ve }a opa snost od epi -

de mi je pti~ jeg gri pa izazvanog virusom tipa

A (H5N1), koji do da nas ni je i{ ~e zao iz po -

pu la ci je, ali jo{ ne ma in ter hu ma nog pre -

no {e wa, ne go se qu di za ra ̀ a va ju u kon tak -

tu sa ì vi nom. No vi grip je uspeo da pro -

bi je ba ri je ru vr ste – od we ga obo le va ju

qu di i ì vo ti we – sa svi wa se pre neo na

~o ve ka, sa ~o ve ka na ~o ve ka, a mo gu }e je i

obr nu ti pra vac.

I gde je kraj? Pan de mi je, pre ma isto -

rij skom is ku stvu, mo gu tra ja ti vi {e go di na.

U ovom mo men tu epi de mi o lo {ka si tu a -

ci ja u ze mqa ma sve ta va ri ra i kre }e se od

onih ko je ne ma ju grip, onih ko je ima ju ne ko -

li ko slu ~a je va obo le lih, do onih sa epi de -

mij skim ja vqa wem u za jed ni ci.

U na {oj ze mqi je 24. ju na re gi stro van

pr vi slu ~aj obo le va wa od no vog gri pa iza -

zva nog vi ru som in flu en ce tipa A (H1N1), a

oboleli se, pre ma re ~i ma stru~ wa ka, o~e -

ku ju i kad 1. ju la po~ nu ma sov ne ma ni fe sta -

ci je po put Uni ver zi ja de i se dam da na ka sni -

je Eg zi ta. Tu je i sa bor tru ba ~a u Gu ~i. Ve li -

ki ta las, pak, mo ̀ e mo o~e ki va ti na je sen ili

zi mu, ka da }e se po klo pi ti sa epi de mi jom se -

zon skog gri pa – is ti ~u epi de mi o lo zi.

Iz ve sno je da kli ni~ ka sli ka no vog gri -

pa pod se }a na se zon ski grip, ali i to da je

pre no si vost vi ru sa vi {e stru ko ve }a ne go

kod we ga. Mno go to ga je i ne po zna to, jer se sa tim so jem ~o ve ~an stvo

su o ~a va pr vi put, pa ni epi de mi o lo zi ne mo gu pre ci zno da go vo re o

to ku bo le sti. Sem to ga, stru~ wa ci ka ̀ u da }e no vi ili mek si~ ki grip

i da qe na sta vi ti da mu ti ra.

Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja po sla la je ze mqa ma, pa i na -

{oj, Vo di~ za jav no zdrav stve ne me re, kao od go vor na pan de mi ju no ve

in flu en ce. Jed na od pre po ru ka tog vo di ~a je ste da se na ci o nal ne

sna ge od go va ra ju }om bri gom o obo le li ma usred sre de pr ven stve no na

sla bqe we so ci jal nog im pak ta vi ru sa, a ne na na sto ja we da se od lo -

ì tran smi si ja bo le sti. Ta ko |e, zdrav stve ne slu ̀ be tre ba da bu du

sprem ne da pri me ve li ki broj pa ci je na ta, po seb no one po ten ci jal no

ozbiq ne. Isto ta ko, ze mqe tre ba da sa ~i ne pla no ve za na bav ku neo -

O zdrav stve nom zbri wa va wu u~e -

sni ka Uni ver zi ja de bri gu }e vo di ti le -

ka ri sa Voj no me di cin ske aka de mi je.

Ovo ga pu ta oni }e ima ti jo{ jed nu oba -

ve zu – da obez be de nad zor i kon tro lu

{i re wa no vog gri pa me |u spor ti sti ma,

~la no vi ma de le ga ci ja ko je pra te re pre -

zen ta ci je i su di ja ma.

– Mi smo u~e sni ci ma tog sku pa da li

da po pu ne upit nik, pa }e mo po sle do la -

ska u ze mqu ima ti uvid u wi ho vo zdrav -

stve no sta we. Po seb no je va ̀ no da zna -

mo da li ima ju ne ki od simp to ma ko ji mo -

gu da se do ve du u ve zu s ovim gri pom, da

li su bi li u kon tak tu sa obo le lim u svo -

joj ze mqi. Ta ko |e, tra ̀ i }e mo da wi ho vi

le ka ri ili vo |e de le ga ci je iz ve {ta va ju

sva kog ju tra na {e le ka re o wi ho vom

zdrav stve nom sta wu. Je dan na{ tim bi -

}e ne pre kid no u Uni ver zi tet skom se lu,

a ~e ti ri ti ma su u pri prav no sti – ka ̀ e

pu kov nik doc. dr Ra do van ê ka nac, i do -

da je da }e nad zor bi ti ote ̀ an zbog raz -

me {ta ja go sti ju – spor ti sti }e bi ti u

Uni ver zi tet skom se lu, ~la no vi de le ga -

ci ja u Ha ja tu i Kon ti nen ta lu, a osta li u

de set be o grad skih ho te la.

– Pro ce du ra je ta kva da svi ko ji

ima ju simp to me sli~ ne gri pu kon sul tu ju

na {e epi de mi o lo ge, a oni }e za kqu ~i ti

da li je re~ o sum wi vom slu ~a ju. Kad se

to po tvr di epi de mi o log }e uze ti bris iz

gr la ili no sa za ra ̀ e nog i po sla ti ga u

„Tor lak” na ana li zu. U me |u vre me nu, pa -

ci jen ta }e mo dr ̀ a ti u izo la to ru u uni -

ver zi tet skom se lu. Uko li ko se ana li zom

utvr di da je po zi ti van, sma tra }e mo da je

pa ci jent obo leo od no vog gri pa i ho spi -

ta li zo va }e mo ga i le~iti na Klinici za

infektivne bolesti VMA.

Obez be |e we Uni ver zi ja de

Su spek tan ili sum wiv slu ~aj je -

ste oso ba ko ja ima tem pe ra tu ru vi {u

od 38, ko ja ka {qe ili ote ̀ a no di {e

i ko ja je se dam da na pre po ja ve simp -

to ma bi la u bli skom kon tak tu sa oso -

bom ko ja je ve ro vat ni slu ~aj obo le va -

wa od no vog so ja vi ru sa gri pa, pu to -

va la ili bo ra vi la u zo ni sa ak tu el -

nom lo kal nom tran smi si jom.

Sum wiv slu ~aj

p hod nih le ko va i opre me, te an ti vi ru snih le -

ko va i vak ci na.

U me |u vre me nu su na ni vou dr ̀ a ve

pred u ze ti neo p hod ni ko ra ci ka ko bi se {to

sprem ni je do ~e kao grip ko ji o~e ku je mo.

Zdrav stve ni si stem Sr bi je je jo{ po ~et kom

2006. pri pre mio pla no ve ak tiv no sti za pre -

te }u pan de mi ju pti~ jeg gri pa, ali ka ko se ona,

sre }om, ni je do tle raz vi la, pla ni ra ne me re

se uskla |u ju sa ak tu el nom epi de mi o lo {kom

si tu a ci jom i pre po ru ka ma Svet ske zdrav -

stve ne or ga ni za ci je.

Po vo dom po ja ve in fek ci je qu di no vim

so jem vi ru sa gri pa, Mi ni star stvo zdra vqa,

In sti tut za jav no zdra vqe „Dr Mi lan Jo va -

no vi} Ba tut”, kao kon takt in sti tu ci ja Re pu -

bli ke Sr bi je za spro vo |e we Me |u na rod nog

zdrav stve nog pra vil ni ka, re pu bli~ ka Ko mi -

si ja za za {ti tu sta nov ni {tva od za ra znih

bo le sti i Po seb na rad na gru pa za pri me nu

Pla na ak tiv no sti pre i u to ku pan de mi je gri -

pa, ne pre kid no pra te epi de mi o lo {ku si tu a -

ci ju no vog vi ru sa A H1N1 u sve tu i o to me

oba ve {ta va ju jav nost.

Vla da Re pu bli ke Sr bi je for mi ra la je,

30. apri la, kao svo je naj vi {e te lo, Ko or -

di na ci o no te lo Vla de Re pu bli ke Sr bi je za

pri me nu pla na ak tiv no sti pre i u to ku pan -

de mi je gri pa A H1N1 kod qu di, ra di or ga -

ni zo va wa mul ti sek tor ske pri pre me za

pred sto je }u pan de mi ju gri pa. To te lo, ko jim

pred se da va dr To mi ca Mi lo sa vqe vi}, mi -

ni star zdra vqa, ~i ne pred stav ni ci 13 mi -

ni star sta va, a me |u wi ma je i pred stav nik

Mi ni star stva od bra ne – dr ̀ av ni se kre -

tar dr Zo ran Ve si}.

La bo ra to ri ja In sti tu ta za imu no lo -

gi ju i vi ru so lo gi ju „Tor lak” do bi la je neo p -

hod ne re a gen se za br zo ot kri va we no vog

gri pa, i po mo }u wih je mo gu }e ot kri ti vi rus

za ~e ti ri do pet sa ti. Ako bu du po sta vqe ne

pre li mi nar ne sum we da je ot kri ven vi rus,

ana li ze }e bi ti pro ve ra va ne u lon don skoj la bo ra to ri ji Svet ske

zdrav stve ne or ga ni za ci je. In sti tut ima te sto ve u do voq nim ko li -

~i na ma, a kod wih se na la ze i od re |e ne ko li ~i ne an ti vi ru snih le -

ko va – ta mi flu.

Rad ne gru pe

Ko or di na ci o no te lo Vla de Re pu -

bli ke Sr bi je for mi ra lo je vi {e za jed -

ni~ kih te la. Jed no je za pla ni ra we i ko -

or di na ci ju, ko je obez be |u je funk ci o ni -

sa we svih seg me na ta dru {ta va i sma we -

we smrt no sti u pan de mi ji. Po tom, za jed -

ni~ ko te lo za pra }e we si tu a ci je i pro -

ce nu za pri me nu Pla na ak tiv no sti pre i

u to ku pan de mi je no vog gri pa. Tim te lom

pred se da va dr Pe ri {a Si mo no vi}, dr -

àv ni se kre tar Mi ni star stva zdra vqa,

i u we gov rad ukqu ~e ni su epi de mi o lo zi

iz re pu bli~ kog in sti tu ta i dru gih za vo -

da, za tim in fek to lo zi, Re pu bli~ ki fond

za zdrav stve no osi gu ra we, pred stav ni ci

In sti tu ta za imu no lo gi ju i vi ru so lo gi ju

„Tor lak” i je dan pred stav nik iz Mi ni -

star stva zdra vqa. Pred stav nik Mi ni -

star stva od bra ne u tom te lu je pu kov nik

doc. dr Ra do van ê ka nac, na ~el nik In -

sti tu ta za epi de mi o lo gi ju Sek to ra za

pre ven tiv nu me di ci nu VMA.

Pu kov nik doc. dr ê ka nac ka ̀ e da

je to te lo for mi ra no ka ko bi se pra ti -

le i ko or di ni ra le me re pre ven ci je i su -

zbi ja wa {i re wa obo qe wa, te na la ga la i spro vo di la epi de mi o lo -

{ka, kli ni~ ka i la bo ra to rij ska is tra ̀ i va wa. Po po tre bi bi se

for mi ra li in ter vent ni ti mo vi sa In sti tu tom za jav no zdra vqe Sr -

bi je „Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut”, i raz me {ta li gde tre ba. To te lo

ko or di ni ra rad ni ̀ ih rad nih gru pa i jed nom ne deq no do sta vqa iz -

ve {ta je, pred lo ge me ra i za kqu~ ke mi ni stru zdra vqa.

Sem to ga, for mi ra no je za jed ni~ ko te lo za ko mu ni ka ci ju, te za -

jed ni~ ko te lo za ak tiv no sti zdrav stve nog si ste ma, ko je ~i ne di rek to -

ri kli ni~ kih cen ta ra.

Po seb ne rad ne gru pe osno va le su Mi ni star stvo pro sve te i

Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke. Jed na rad na gru pa sva ko -

dnev no za se da i u In sti tu tu „Ba tut”. Oni pra te kre ta we pan de mi je i

na svom saj tu sva ko dnev no re vi di ra ju do stup ne in for ma ci je o ak tu -

el noj epi de mi o lo {koj si tu a ci ji u sve tu i do stup na stru~ no-me to do -

lo {ka uput stva za kon tro lu uno {e wa i spre ~a va wa {i re wa no vog

so ja vi ru sa gri pa u Sr bi ji.

Po seb na rad na gru pa Mi ni star stva zdra vqa za im ple men ta -

ci ju Pla na ak tiv no sti pre i u to ku pan de mi je gri pa u ne pre kid nom je

kon tak tu sa Upra vom za ve te ri nu Mi ni star stva po qo pri vre de, {u -

mar stva i vo do pri vre de Re pu bli ke Sr bi je, re gi o nal nom kan ce la ri -

jom Evrop skog cen tra za kon tro lu bo le sti za Evro pu i kan ce la ri jom

SZO u Be o gra du.

Vojna zdravstvena slu`ba

– Sva ka po ja va ma sov nih obo qe wa ili po vre da naj bo qi je

test za pro ve ru or ga ni za ci je slu ̀ be, jer za ta kve po ja ve ni je

bit na vr hun ska me di ci na ne go do bra or ga ni za ci ja ra da. Naj va -

`ni je je da se pre ki nu lan ci in fek ci je i na ~i ni pre no {e wa bo -

le sti – is ti ~e bri gad ni ge ne ral doc. dr Veq ko To do ro vi}, na -

~el nik Upra ve za zdrav stvo u Mi ni star stvu od bra ne.

Upra vo tim pu tem or ga ni zo va la se voj no zdrav stve na slu -

`ba. Ako se po gle da ju na re |e wa i mno go broj na uput stva, uo~ qi -

vo je da se Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je na pra vi na -

~in spre ma ju da do ~e ka ju na stu pa ju }i pan de mi ju. Pr ve in for ma -

ci je o no vom gri pu prak ti~ no su pro sle |e ne svim je di ni ca ma i

usta no va ma MO i VS na kon ot kri }a pr vih obo le lih u sve tu. Da -

ta je i kli ni~ ka sli ka gri pa, ta da na zva nog mek si~ ki. Po sled we

uput stva od no se se na me re ko je bi se pred u ze le u slu ~aj {i re -

wa no vog gri pa me |u sta nov ni {tvom.

U me |u vre me nu, ra di pre ven ci je i kon tro le no vog gri pa

zdrav stve na slu ̀ ba u MO i Voj sci pred u ze la je niz pro ti ve pi -

de mi o lo {kih i hi gi jen skih me ra. Ne ke od wih je pre po ru ~i la je -

tema

1. jul 2009.18

– Da bi se pre ki nuo la nac obo le va wa od no vog gri pa tre -

ba da se po {tu ju op {te me re pre ven ci je. Naj bit ni je je re dov no

pra we ru ku, jer se bo lest pre no si do di ri va wem za ra ̀ e nog

predmeta, a po tom sop stve nog no sa ili usta. S ob zi rom na to da

je re~ o ka pqi~ noj in fek ci ji, vi rus se pre nosi ka {qa wem i ki -

ja wem, zbog ~e ga je neo p hod no da se ko ri ste jed no krat ne ma ra -

mi ce, ko ju po sle upo tre be tre ba ba ci ti. Mo gu se ko ri sti ti i sve

ma ra mi ce sa al ko ho lom ili ne kim sli~ nim dez in fi ci jen som.

Oba ve zno je pro ve tra va we pro sto ri ja u ko ji ma se bo ra vi i iz -

be ga va we kon tak ta sa obo le lom oso bom. U slu ~a ju po ja ve simp -

to ma sli~ nih gri pu, obo le li ne tre ba da se le ~e sa mi, ve} da se

ja ve le ka ru ili po zo vu je dan od te le fo na sa spi ska de ̀ ur nih

epi de mi o lo ga – is ti ~e dr ê ka nac.

Me re pre ven ci je

di ni ca ma i usta no va ma Voj ske Sr bi je, a ne ke voj no zdrav stve noj

slu ̀ bi – od VMA i dru gih voj no zdrav stve nih usta no va do sa ni -

tet skih ode qe wa. Sve te me re uskla |e ne sa onim {to Mi ni star -

stvo zdra vqa spro vo di u re pu bli ci.

Su {ti na je, ka ko ka ̀ e ge ne ral, da se ozbiq nom me di cin -

skom pro ble mu pri stu pi or ga ni zo va no i da sva ko na svom ni vou

oba vi od re |e ne ak tiv no sti. Zbog to ga je Mi ni star stvo od bra ne

for mi ra lo dva ti ma – Eks pert ski i Ope ra tiv ni, i oni pra te i

pro ce wu ju sta we, pred la ̀ u me re i obez be |u ju uslo ve da se te

me re mo gu pri me ni ti.

– Mi smo sprem ni za no vu pan de mi ju. Odav no smo na pra vi -

li kam pa wu i ak ci ju da u ce lom si ste mu ima mo je din stven pri -

stup tom pro ble mu. In si sti ra }e mo da ga po {tu ju oni ko ji }e ima -

ti naj vi {e pri li ke da even tu al no do |u u kon takt sa tim no vim

gri pom – a to su le ka ri i me di cin ske teh ni ~a ri u am bu lan ta ma

i sa ni tet skim ode qe wi ma. Na kon pro gla {e wa pan de mi je na

VMA je uve de no stal no de ̀ ur stvo le ka ra epi de mi o lo ga i wi hov

za da tak je da da ju in for ma ci je, sa ve te i uput stva le ka ri ma svih

pro fi la u si ste mu voj nog zdrav stva, te da bu du u kon tak tu sa re -

pu bli~ kom epi de mi o lo {kom slu ̀ bom.

Sli~ ne je ura dio In sti tut za jav no zdra vqe „Ba tut”. Oni u

sva kom re gi o nal nom epi de mi o lo {kom za vo du u Sr bi ji ima ju

stal no de ̀ ur ne epi de mi o lo ge. Ta ko je slu ̀ ba dig nu ta na ve }i

ste pen pri prav no sti i bo qe or ga ni zo va no sti.

Ge ne ral is ti ~e da je bit no obez be di ti i ma te ri jal ne uslo -

ve – sme {taj voj ni ka po hi gi jen skih pra vi li ma u slu ~a ju da se

bo lest po ja vi i do voq no sred sta va za osnov nu hi gi je nu. Sva ko

sa ni tet sko ode qe we i sva ka naj ma wa am bu lan ta u Voj sci snab -

de ve na je do voq nom ko li ~i nom za {tit ne opre me – za {tit ne ma -

ske, ode la, na o ~a re. Po kre nu te je na bav ka da se obez be di i do -

voq na ko li ~i na le ka ta mi flu.

To do ro vi} ka ̀ e da je ve o ma bit na edu ka ci ja le ka ra i me -

di cin skih teh ni ~a ra, jer je to je din stven, pla ne tar ni pro blem,

ko ji se pr vi put ja vqa u sve tu. Edu ka ci jom }e qu di sa zna ti po -

treb ne in for ma ci je, ali }e im se isto vre me no i da ti me to do -

lo gi ja je din stve nog pri stu pa tom pro ble mu.

– Ka da je u pi ta wu stru ka tre ba zna ti ka ko pri stu pi ti sva -

kom sum wi vom slu ~a ju, raz ma tra ti {ta je sum wi vi (ili su spek tan),

a {ta ve ro va tan slu ~aj no vo ga gri pa, a ako se po tvr di da je ne ko

stvar no bo le stan, ka ko sa wim po stu pa ti. To je sve do bro raz ra -

|e no u stru~ no-me to do lo {kom uput stvu. Pr vi i osnov ni pa ra me tar

na osno vu ko ga po ~i we ana li za je ste vi so ka tem pe ra tu ra pa ci jen -

ta, a ako je udru ̀ e na sa ote ̀ a nim di sa wem, on da je to ve} sig nal

da je mo gu }a in fek ci ja vi ru som no vog gri pa. Po tom, tre ba pra ti ti

epi de mi o lo {ke po dat ke – da li je pa ci jent ko ji ima vi so ku tem pe -

ra tu ru bio u kon tak tu sa ne kom oso bom obo le lom od gri pa, da li

je bo ra vio u ze mqi gde su ve} re gi stro va ni ta kvi slu ~a je vi. To bi

bi la gru pa pa ci je na ta ko ji ma bi se uzi ma li uzor ci za vi ru so lo -

{ke ana li ze, i oni bi se izo lo va li od osta lih bo le sni ke.

Na ~in le ~e wa i me sto od re |i va }e se na osno vu te ̀ i ne obo -

le va wa. Na ~el nik upra ve za zdrav stvo ka ̀ e da bi se naj ve }i broj

za ra ̀ e nih pa ci je na ta le ~io u ku} nim uslo vi ma, ne ki na in fek tiv -

nim ode qe wi ma, a oni naj te ̀ i u je di ni ca ma in ten ziv ne ne ge.

Eks pert ski i ope ra tiv ni tim

Zna ~aj nu ulo gu i od go vor nost to kom even tu al ne epi de mi je gri pa

u MO i VS ima ju dva no vo for mi ra na ti ma – Eks pert ski i Ope ra -

tiv ni. Za vo |u Eks pert skog ti ma po sta vqen je bri gad ni ge ne ral doc.

dr Veq ko To do ro vi}, a ope ra tiv nog pu kov nik dr Jo van Mak si}.

U sa sta vu eks pert skog ti ma su le ka ri sa VMA – pu kov nik doc.

dr Ra do van ê ka nac, pu kov nik prof. dr Dar ko No ̀ i}, prof. dr Na -

da Ku qi} Ka pu li ca, doc. dr Ve sna [u qa gi}, i ma jor dr. sc. ve te ri ne

Ra di vo je An |el ko vi} iz Upra ve za zdrav stvo.

Pu kov nik ê ka nac ob ja {wa va ka kve su nad le ̀ no sti eks pert -

skog ti ma. Oni sa gle da va ju ste pen ugro ̀ e no sti od na ro ~i to opasnih

za ra znih bo le sti qu di i ì vo ti wa, ana li zi ra ju i pro ce wu ju ri zik

ugro ̀ e no sti te ri to ri je sa po seb nim osvr tom na qu de, ì vo ti we i

objek te u sa sta vu MO i VS, do no se pred lo ge i uput stva o ras po lo -

ì vim me ra ma zdrav stve ne i bi o za {ti te qu di, bla go vre me no obez -

be |u je stru~ nu po mo} pri pad ni ci ma Voj ske, te ko or di ni ra ju za jed -

ni~ ke ak tiv no sti sa nad le ̀ nim stru~ nim slu ̀ ba ma u Re pu bli ci.

Do sa da su ~la no vi Eks pert skog ti ma odr ̀ a li ne ko li ko sa stan -

ka po sve }e nih pret wi od pan de mi je no vog gri pa. Ana li zi ra no je sta -

we i pro ce wen ri zik, pa su na osno vu to ga pred lo ̀ e ne od re |e ne

pre ven tiv no-me di cin ske me re. Kao ne po sred ni za da ci od re |e ni su

iz ra da pla ka ta sa ilu stra ci ja ma i edu ka ci ja sa ni tet skog oso bqa o

no vom gri pu. Edu ka ci ju iz vo de le ka ri spe ci ja li sti sa VMA – epi de -

mi o log, in fek to log i je dan le kar iz je di ni ce ili usta no ve. Le ka ri

su do bi li uput stvo za kon tro lu uno {e wa i spre ~a va we {i re wa no -

vog so ja vi ru sa gri pa u je di ni ca ma VS sa kon takt te le fo ni ma.

– U slu ~a ju po ja ve no vog gri pa me |u voj ni ci ma i osta lim pri -

pad ni ci ma VS, tre ba od mah pred u ze ti sle de }e me re: iz dva ja ti obo -

le le i sum wi ve na obolewe i le ~i ti ih u izo la to ru sta ci o na ra sa -

ni tet skih ode qe wa ma ti~ ne je di ni ce ili voj no zdrav stve ne usta no ve.

U slu ~a ju ma sov nog obo le va wa for mi ra }e se privremeni sta ci o na -

ri i u wi ma le ~i ti obo le li, uz pri me nu simp to mat ske te ra pi je.

Simp to mat ska te ra pi ja pod ra zu me va mi ro va we i na dok na du te~ no -

sti, upo tre bu an ti pi re ti ka, a upo tre ba an ti bi o ti ka spro vo di la bi

se sa mo po pre po ru ci le ka ra. An ti vi ru sna te ra pi ja spro vo di }e se

sa mo po pre po ru ci i uput stvu in fek to lo ga, i to u bol ni~ kim uslo vi -

ma – is ti ~e na ~el nik In sti tu ta za epi de mi o lo gi ju.

Pre ma do sa da {wim po da ci ma pret po sta vqa se da }e, za vi sno

od ze mqe, pet do de set od sto qu di ima ti te ̀ u kli ni~ ku sli ku, ko ja }a

zah te va ti ho spi ta li za ci ju.

– Svet je odav no pro pi sao efi ka sne pro ti ve pi de mij ske me re

ko je, u na ~e lu, ni su kom pli ko va ne za pri me nu, ne go tra ̀ e red i upor -

nost svih ko ji su u si ste mu – i pa ci je na ta i pred stav ni ka zdrav stve -

ne slu ̀ be. Prak ti~ no, za ra zne bo le sti su is ko re ni le pro ti ve pid e -

mij ske, pre ne go vak ci ne. Ta mo gde je slu ̀ ba do bro or ga ni zo va na i

gde je pri stup pra vi lan, pre ven ti va bi tre ba lo da bu de va ̀ ni ja od

ku ra ti ve. U si ste mu od bra ne upra vo je ta ko – is ti ~e na kra ju na ~el -

nik Upra ve za zdrav stvo ge ne ral Veq ko To do ro vi}.

Mi ra [VE DI]

19

Naj ve }i broj slu ~a je va ima ti pi~ nu sli ku se zon skog gri pa,

ko ja se spon ta no po vla ~i: vi so ka tem pe ra tu ra, gla vo bo qa, ma -

lak sa lost, bol u zglo bo vi ma, mi {i }i ma i su vi ka {aq. Po ne kad

se ja vqa ju i mu~ ni na, po vra }a we, bol u gru di ma i di ja re ja. In -

ku ba ci ja je obi~ no krat ka i naj~e{}e tra je od tri do pet da na, a

mo ̀ e tra ja ti od sedam do deset dana. Obo le la oso ba je in fek -

tiv na od pr vog da na po ja ve simp to ma, pa sve dok su oni iz ra ̀ e -

ni (naj ~e {}e oko se dam da na), a kod de ce i do 10 da na.

Kli ni~ ka sli ka bo le sti

20 1. jul 2009.

Z

Z a k l e t v a v o j n i k a j u n s k e g e n e r a c i j e

Za na red ni me sec i po da na naj mla |i voj ni ci srp ske voj ske za vr {i }e

pr vu fa zu obu ke, po sle ~e ga }e naj ve }i broj wih na sta vi ti ospo so -

bqa va we u cen tri ma za spe ci ja li sti~ ku obu ku, u za vi sno sti od voj no -

e vi den ci o ne spe ci jal no sti.

Sve ~a no sti u 7. cen tru za obu ku u Le skov cu pri su stvo va li su za me nik

na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir -

ko vi} i ko man dant Ko man de za obu ku ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi}.

Ge ne ral ]ir ko vi} po ru ~io je mla dim voj ni ci ma da }e u Cen tru za

obu ku ste }i in di vi du al na zna wa i ve {ti ne, a da }e na kon to ga oti }i u

je di ni ce Voj ske, gde }e ta zna wa i ve {ti ne uklo pi ti u ce li nu. Ro di te qi -

ma, rod bi ni i pri ja te qi ma mla dih voj ni ka ~e sti tao je na tom zna ~aj nom

tre nut ku u ̀ i vo tu sva kog mla dog ~o ve ka, i za hva lio {to su u to li kom bro -

ju do {li na sve ~a nost.

Za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba po ̀ e leo je voj ni ci ma da bu du uspe -

{ni i za do voq ni to kom bo rav ka u je di ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Ja ~a we

od bram be nog

stro ja

U cen tri ma za obu ku Voj ske Sr bi je,

20. ju na, re gru ti jun ske ge ne ra ci je

po lo ̀ i li su sve ~a nu za kle tvu.

Sve ~a no sti ma u gar ni zo ni ma

Voj ske pri su stvo va le su

naj od go vor ni je sta re {ine,

ro di te qi, rod bi na i

pri ja te qi mla dih voj ni ka,

pred stav ni ci lo kal ne

sa mo u pra ve, ver skih

za jed ni ca i broj ni gra |a ni.

ê stit ke po vo dom Da na

Slu ̀ be osma tra wa i ja vqa wa

i 126. cen tra VO JIN

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} upu ti li su ~e stit ke,

po vo dom 18. ju na – Da na slu ̀ be osma tra wa i ja vqa wa i Da na 126.

cen tra va zdu {nog osma tra wa, ja vqa wa i na vo |e wa, svim pri pad -

ni ci ma tih sa sta va.

„Sa vre me ni bez bed no sni iza zo vi, a po seb no po ten ci jal ne

pret we od te ro ri sti~ kih aka ta iz va zdu {nog pro sto ra, zah te va ju

vi so ku ope ra tiv nu spo sob nost si ste ma va zdu {nog osma tra wa, ja -

vqa wa i na vo |e wa Voj ske Sr bi je u obez be |e wu pot pu ne kon tro le i

si gur no sti va zdu {nog pro sto ra Re pu bli ke Sr bi je i na taj na ~in ak -

tiv no u~e {}e u me |u na rod nim ak tiv no sti ma na su pro sta vqa wu te -

ro ri zmu.

Do sa da {wi re zul ta ti ko je ste po sti gli u iz vr {a va wu za da ta -

ka, va{ pro fe si o na li zam, spo sob nost i is ku stvo, kao i sred stva

ko ji ma ru ku je te, ga ran ci ja su da }e i u na red nom pe ri o du ne bo nad

Sr bi jom bi ti bez bed no, {to }e do pri ne ti da qem u~vr {}i va wu po -

zi ci ja na {e ze mqe na po qu re gi o nal ne sa rad we i me |u na rod nih

in te gra ci ja”, ka ̀ e se u ~e stit ci mi ni stra [u ta nov ca pri pad ni ci -

ma 126. cen tra VO JIN.

Ge ne ral Mi le ti} je u svo joj ~e stit ci is ta kao da pri pad ni ci

Slu ̀ be osma tra wa i ja vqa wa na sta vqa ju tra di ci ju du gu go to vo je -

dan vek, a do brom ob u ~e no {}u u znat noj me ri do pri no se funk ci o -

ni sa wu si ste ma va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa, a ti me i ope ra -

tiv noj spo sob no sti sa sta va Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne

od bra ne i Voj ske Sr bi je u ce li ni.

Upis stu de na ta u pr vu kla su

Vi so ke {ko le VMA

Rok za pre da ju do ku me na ta za upis pr ve ge ne ra ci je stu de na ta

Vi so ke {ko le Voj no me di cin ske aka de mi je is te kao je 18. ju na.

Zbog ve }eg za ni ma wa de vo ja ka, Upra va za {kol stvo do ne la je

od lu ku o iz me ni pla na {ko lo va wa i usa vr {a va wa ka dra Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, ~i me je na aka dem ske in te gri sa -

ne stu di je me di ci ne Vi so ke {ko le VMA, u {kol skoj 2009/2010. go -

di ni, odo bren pri jem 11 stu de na ta i de vet stu dent ki wa.

Zdrav stve ni pre gle di, ra di oce ne zdrav stve ne spo sob no sti za

sve kan di da te i kan di dat ki we ko ji is pu wa va ju uslo ve kon kur sa, odr -

à ni su 20. ju na na Voj no me di cin skoj aka de mi ji, a pri jem ni is pit

27. ju na 2009. go di ne.

Voj na gim na zi ja upi sa la

no vu kla su u~e ni ka

U 37. kla su Voj ne gim na zi je upi sa no je 90 u~e ni ka, za 20 vi {e

ne go {to je u pr vo bit nom pla nu pred vi |e no. Mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac od lu ~io je da po ve }a broj no sta we naj mla |e ge -

ne ra ci je zbog iz u zet no ve li kog za ni ma wa za {ko lo va we u toj voj noj

{ko li.

Na kon kurs za upis u Voj nu gim na zi ju pri ja vi lo se 911 kan di -

da ta. Le kar ske pre gle de uspe {no je pro {lo 595. Pr vo pla si ra ni

na rang-li sti ima 95,9 bo do va od mo gu }ih 100.

Od ukup no 90 mla di }a ko ji u sep tem bru kre }u u {ko lu na Se -

wa ku, 87 iz osnov ne {ko le do no si od li ~an, a tro ji ca vr lo do bar

uspeh. Svi oni su, pre ma je din stve nim kri te ri ju mi ma, ran gi ra ni na

osno vu pro se ka iz osnov ne {ko le, re zul ta ta te sto va iz ma te ma ti ke

i srp skog je zi ka, od no sna na osno vu pro ve ra psi ho fi zi~ kih spo sob -

no sti. Pre ma na ve de nim kri te ri ju mi ma, 99 kan di da ta sa od li~ nim

uspe hom ni je ste klo pra vo upi sa.

U Cen tru za usa vr {a va we ka dro va ABH od bra ne Voj ske Sr bi je u

Kru {ev cu za vr {en je pe ti me |u na rod ni kurs iz obla sti za {ti te od he mij -

skog oru` ja, na ko me je 18 po la zni ka iz 17 ze ma qa sve ta ovla da lo zna -

wi ma i ve {ti na ma iz obla sti upo tre be he mij skog oru` ja, po ~ev od de tek -

ci je i iden ti fi ka ci je tok si~ nih he mi ka li ja, pa do me ra za {ti te od he mij -

skih opa sno sti i te ro ri sti~ kih dej sta va he mij skim oru` jem.

Po la zni ci ma kur sa ser ti fi ka te je uru ~io ko man dant Cen tra za usa -

vr {a va we ka dro va AB HO pu kov nik Slo bo dan Sa vi}, ko ji je za tva ra ju }i

kurs pod vu kao or ga ni za ci o nu, ka drov sku i ma te ri jal nu sprem nost Cen tra

da iz vr {i sve za dat ke ko je na me }u sa vre me ni bez bed no sni iza zo vi, ri -

zi ci i pret we od he mij skog oru` ja.

Kurs je re a li zo van u or ga ni za ci ji Mi ni star stva od bra ne Sr bi je,

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, Ko man de za obu ku i Or ga ni za ci je za za -

bra nu he mij skog oru` ja Uje di we nih na ci ja, dok su sa dr ̀ a je ob u ~a va wa iz -

Za vr {en in ter na ci o nal ni ku

21

Po mo} vi {ku voj nog ka dra

De se ti sa sta nak Uprav nog od bo ra pro jek ta Po ve ri la~ kog

fon da Pro gra ma Part ner stvo za mir za po mo} vi {ku voj nog ka dra

u Re pu bli ci Sr bi ji, odr ̀ an 23. ju na na Top ~i de ru, otvo rio je iza -

sla nik od bra ne Nor ve {ke u Be o gra du pot pu kov nik Ter je Ha ver stad.

Po red stal nih ~la no va Uprav nog od bo ra, pred stav ni ka 16 ze ma qa

do na to ra, srp skog Mi ni star stva od bra ne, Me |u na rod ne or ga ni za -

ci je za mi gra ci je (IOM) i kan ce la ri je Na toa za ve zu, sa stan ku su

pri su stvo va li i pred stav ni ci am ba sa da ze ma qa za in te re so va nih

za is ku stva Sr bi je u re for mi si ste ma od bra ne.

– Pro je kat Se ver no a tlant ske ali jan se Part ner stvo za mir

Po ve ri la~ kog fon da u Re pu bli ci Sr bi ji zna ~a jan je i zbog raz vo ja

op {te bez bed no sti i zbog so ci jal no-eko nom ske re in te gra ci je li ca

ko ji ma je slu ̀ ba, po po tre bi slu ̀ be, pre sta la u Voj sci Sr bi je, a

po seb no zbog ak tu el ne svet ske eko nom ske kri ze – re kao je na sku pu

dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor Jo vi ~i}.

Ta ko |e je is ta kao za do voq stvo do sa da {wim re zul ta ti ma Pro -

jek ta, od no sno sa rad wom Mi ni star stva od bra ne, IOM-a i ze ma qa

do na to ra. Na gla sio je zna ~aj po mo }i ko ju Sr bi ja do bi ja od 16 ze -

ma qa ~la ni ca Fon da – Ita li je, Dan ske, Ho lan di je, [pa ni je, Au -

stri je, Ve li ke Bri ta ni je, ê {ke, Luk sem bur ga, Slo va~ ke, Slo ve ni -

je, Fin ske, Islan da, Poq ske, Bu gar ske, Ma |ar ske i Kra qe vi ne

Nor ve {ke. Dr ̀ av ni se kre tar je na po me nuo da po sto ji po tre ba da

se na sta vi sa rad wa to kom pri me ne Pro jek ta, sve do za vr {et ka re -

for me si ste ma od bra ne. In for mi sao je pri sut ne o re a li za ci ji i

raz vo ju Pro gra ma PRI SMA.

Na sa stan ku je pre zen to van iz ve {taj o eks ter noj ne za vi snoj

eva lu a ci ji Pro jek ta, ko ja je re a li zo va na od de cem bra 2008. do ja -

nu a ra 2009. go di ne. Dvo ji ca ko ri sni ka Pro jek ta go vo ri la su o is -

ku stvi ma u pro ce su re in te gra ci je u ci vil ni ì vot. [ef mi si je IOMu Sr bi ji Gre go ri Gud stajn is ta kao je do sa da {wa po stig nu }a i pred -

sta vio naj zna ~aj ni je ak tiv no sti na ko je }e se fo ku si ra ti ubu du }e.

Do sa da je go to vo

4.700 biv {ih pri pad ni ka

Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je ko ri sti lo

uslu ge in di vi du al nog sa ve -

to va wa i re gi stro va lo se

za po mo} u re gi o nal nim

kan ce la ri ja ma IOM-a u

Be o gra du, Ni {u, No vom

Sa du ili u Kra qe vu. Od -

ne dav no, mo gu} nost pri ja -

vqi va wa za Pro gram ima -

ju i biv {i voj ni ci po ugo vo ru. Po {to Pro je kat ve} tri go di ne po -

sti ̀ e iz u zet ne re zul ta te, do na to ri su od lu ~i li da ga po dr ̀ e jo{

go di nu. S. \O KI]

Ser ti fi ka ti u~e sni ci ma

u pro gra mu PRI SMA

U Pri vred noj ko mo ri Be o gra da 24. ju na uru ~e ni su ser ti fi ka -

ti u~e sni ci ma u pro gra mu PRI SMA. Sve ~a no sti su pri su stvo va li

pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne, ze ma qa Nor dij ske ini ci ja ti -

ve, Me |u na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je (IOM), di rek to ri {ko -

la u ko ji ma su se ospo so bqa va li po la zni ci i pred stav ni ci Pri -

vred ne ko mo re. Skup je otvo rio ge ne ral ni se kre tar Ko mo re Iva na

Zeq ko vi}.

Part ne ri u Pro gra mu su Pri vred na ko mo ra Be o gra da, Cen -

tar za po slov no ob ra zo va we i una pre |e we kva li te ta, Teh ni~ ka

{ko la No vi Be o grad, Cen tar za kon ti nu i ra no ob ra zo va we od ra -

slih, Be o grad ska po slov na {ko la i Sa o bra }aj na {ko la Ze mun.

To kom ne dav no re a li zo va ne obu ke, 75 po la zni ka ospo so bqa -

va lo se za ser vi si ra we i odr ̀ a va we ure |a ja za kli ma ti za ci ju, vo -

|e we po slov nih kwi ga, vo za ~e au to bu sa, pred u zet ni {tvo i in sta li -

ra we vo do vo da i cen tral nog gre ja wa. S. \.

Naj mla |oj ge ne ra ci ji voj ni ka po lo ̀ e nu za kle tvu ~e sti ta li su pred -

stav ni ci Ge ne ral {ta ba srp ske voj ske – u 1. cen tru za obu ku u Som bo ru

ge ne ral-ma jor Dra gan Ko lun xi ja, na ~el nik Upra ve za ope ra tiv ne po slo -

ve, u 2. cen tru za obu ku u Pan ~e vu, bri gad ni ge ne ral Ra de \u ri}, na ~el -

nik Upra ve za iz vi |a~ ko-oba ve {taj ne po slo ve, u 3. cen tru za obu ku u Ja -

ko vu, ge ne ral-ma jor Pe tar ]or na kov, na ~el nik Upra ve za obu ku i dok -

tri nu, u 4. cen tru za obu ku u Va qe vu ge ne ral-ma jor Qu bo mir Sa mar xi},

na ~el nik Upra ve za lo gi sti ku, u 5. cen tru za obu ku u Za je ~a ru ge ne ral-

ma jor Bo ̀ i dar For ca, na ~el nik Upra ve za pla ni ra we i raz voj, u 6. cen -

tru za obu ku na ~el nik Upra ve za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku ge ne -

ral-ma jor Ra di voj Vu ko bra do vi}, a u Cen tru za obu ku Kop ne ne voj ske u

Po ̀ a rev cu bri gad ni, ge ne ral Mi o drag Vuk mi ro vi}, za me nik ko man dan ta

Ko man de za obu ku.

A. PE TRO VI]

vo di li pri pad ni ci Cen tra za usa vr {a va we ka dro va ABH od bra ne u Kru -

{ev cu, Cen tra za kon tro lu tro va wa VMA, Voj no teh ni~ kog in sti tu ta i 246.

ba ta qo na ABH od bra ne. Obu ka je u ce li ni iz ve de na na en gle skom je zi ku. U

sklo pu kur sa po la zni ci su ob i {li zna me ni to sti gra da Kru {ev ca i upo -

zna li se sa isto ri jom i tra di ci jom gra da.

Pe ti in ter na ci o nal ni kurs iz obla sti po mo }i i za {ti te po ka zao je

da po sto ji kon ti nu i tet uspe {ne sa rad we Or ga ni za ci je za za bra nu he mij -

skog oru` ja (OPCW) i Voj ske Sr bi je u im ple men ta ci ji Kon ven ci je o za -

bra ni he mij skog oru` ja i da se u bu du} no sti mo gu o~e ki va ti jo{ bo qi re -

zul ta ti na pla nu ospo so bqa va wa stru~ wa ka iz ce log sve ta. Pro ble mi ma

po ten ci jal nih he mij skih ude sa i te ro ri sti~ kih na pa da he mij skim oru` jem u

sve tu se pri da je ve li ka pa ̀ wa i for mi ra ju se ade kvat ne sna ge za od go vor

na ove opa sno sti.

Z. M.

urs za {ti te od he mij skog oru` ja

OOd 21. do 27. ju na u Bu gar skoj je odr ̀ a na mul ti na ci o nal na kom pju ter ska ko mand -

no-{tab na ve ̀ ba ope ra tiv no-tak ti~ kog ni voa Bal kan ska stra ̀ a, na ko joj su u~e -

stvo va li pri pad ni ci oru ̀ a nih sna ga Bu gar ske i Ru mu ni je i Voj ske Sr bi je. U svoj -

stvu po sma tra ~a ak tiv no sti ma Bal kan ske stra ̀ e pri su stvo va li su pred stav ni ci

Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re.

Osnov ni ciq ve ̀ be bio je da po dr ̀ i no ve bal kan ske ~la ni ce Pro gra ma Part ner -

stvo za mir i oja ~a re gi o nal nu bez bed nost i sta bil nost. Za vr {ne ak tiv no sti, u si mu -

la ci o nom cen tru „â ra li ca”, pra ti li su za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr -

bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}, na ~el nik [ta ba Kop ne ne voj ske bri gad ni

ge ne ral Vo jin Jon di}, iza sla nik od bra ne Re pu bli ke Sr bi je u Bu gar skoj pot pu kov nik Zo -

ran Sto ja no vi} i na ~el nik Od se ka za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Ge ne ral {ta ba na {e

voj ske pot pu kov nik Mir ja na Mi len ko vi}.

Za me nik na ~el ni ka od bra ne i ko man dant Zdru ̀ e ne ope ra tiv ne ko man de Oru ̀ a -

nih sna ga Bu gar ske ge ne ral-pot pu kov nik Ga li mir Pe hli va nov go vo ri li su go sti ma iz

Sr bi je o ka pa ci te ti ma i mo gu} no sti ma si mu la ci o nog cen tra „â ra li ca”.

Operacija podr{ke miru

Na Bal kan skoj stra ̀ i u~e stvo va lo je 17 sta re {i na srp ske voj ske – 15 iz raz li ~i tih

je di ni ca Kop ne ne voj ske i dvo ji ca iz sa sta va Ko man de za obu ku. De mon stri ra li su spo sob -

no sti za ru ko vo |e we ve ̀ bom i rad u ko man da ma mul ti na ci o nal ne bri ga de i ba ta qo na.

Ob u ~a va li su se i za pri pre mu, or ga ni zo va we i iz vo |e we sli~ nih ve ̀ bov nih pro gra ma.

To kom bo rav ka u Bu gar skoj, pri pad ni ci Voj ske Sr bi je sa gle da li su si stem za si mu -

la ci ju ve ̀ be, ko ji pra ti i po dr ̀ a va sve ak tiv no sti, na me }e od re |e ne pro ble me i pra -

ti re a li za ci ju. Ru ko vod stvo ve ̀ be za da va lo je u~e sni ci ma raz li ~i te su po zi ci je i in ci -

dent ne si tu a ci je na ko je je tre ba lo da od go vo re. Ve ̀ ba je iz ve de na na osno vu ob jek tiv -

nog sce na ri ja i sa è qom da sta re {in ski ka dar no vih ~la ni ca Pro gra ma Part ner stvo

za mir do stig ne neo p hod ne stan dar de, te da se ospo so bi za pla ni ra we i re a li za ci ju

ope ra ci ja u ko ji ma u~e stvu ju raz li ~i te sna ge, od ba ta qo na do zdru ̀ e nih ope ra tiv nih

sna ga. Dru gim re ~i ma, u~e sni ci Bal kan ske stra ̀ e ospo so bqa va li su se za su o ~a va we

sa iza zo vi ma 21. ve ka i za u~e {}e u me |u na rod nim mi rov nim mi si ja ma.

„Ono {to je va ̀ no na kon ve ̀ be je ste da smo sa gle da li sve pro ble me ko ji se od no -

se na rad u mul ti na ci o nal nom okru ̀ e wu. Re a li za ci jom kom pju ter ski i soft ver ski po -

dr ̀ a ne ve ̀ be, ostva ri li smo zna tan na pre dak u do sti za wu vi {eg ni voa in ter o pe ra -

bil no sti za sa dej stvo sa me |u na rod nim sna ga ma”, ka ̀ e ko di rek tor ve ̀ be pu kov nik

Zvon ko Stoj ko vi}, na ~el ni ka Ode qe wa za obu ku u Ko man di Kop ne ne voj ske .

Pre ma mi {qe wu pu kov ni ka Stoj ko vi }a, sli ~an si mu la ci o ni cen tar neo p ho dan je i

na {oj voj sci, ka ko bi ko man de je di ni ca efi ka sni je iz vo di le ko mand no-{tab ne ve ̀ be.

Ve ̀ ba u Cen tru „â ra li ca” pred sta vqa -

la je si mu la ci ju ope ra ci je po dr {ke mi ru u za -

ra }e noj zo ni iz me |u dve ima gi nar ne ze mqe.

Za da tak Mul ti na ci o nal ne bri ga de – „Jug” bio

je da us po sta vi de mi li ta ri zo va nu zo nu i na -

sta vi sa de zan ga ̀ o va wem sna ga na kon pre da je

od go vor no sti ci vil nim vla sti ma.

„Srp ski ofi ci ri ima li su pri li ku da pr -

vi put ra de na au to ma ti zo va nom si ste mu u Cen -

tru za si mu la ci ju i da na taj na ~in u~e stvu ju u

mul ti na ci o nal noj mi rov noj ope ra ci ji. Po ka -

za li su vi sok ni vo zna wa i spo sob no sti, a ko -

man da me ha ni zo va nog ba ta qo na sa srp skim

ofi ci ri ma po sti gla je od li~ ne re zul ta te”, is -

ti ~e za me nik ko man dan ta Bri ga de „Jug” pot pu -

kov nik De jan Pet ko vi}.

Spro vo |e we mi ra, slo bo de kre ta wa i po -

vrat ka iz be gli ca, bor ba pro tiv te ro ri zma,

nad gle da we mi ra i kon tro la zo ne raz dva ja wa,

sa mo su ne ki od za da ta ka ko je je uspe {no iz veo

Tre }i me ha ni zo va ni ba ta qon, sa ko man dan tom

Ve ̀ ba je iz ve de na na

osno vu ob jek tiv nog

sce na ri ja, sa è qom

da sta re {in ski ka dar

no vih ~la ni ca Pro gra ma

Part ner stvo za mir

do stig ne neo p hod ne

stan dar de i da se ospo so bi

za pla ni ra we i re a li za ci ju

ope ra ci ja u ko ji ma

u~e stvu ju raz li ~i te sna ge,

od ba ta qo na do zdru ̀ e nih

ope ra tiv nih sna ga.

Dru gim re ~i ma, u~e sni ci

Bal kan ske stra ̀ e

ospo so bqa va li su se za

su o ~a va we sa iza zo vi ma

21. ve ka i za u~e {}e

u me |u na rod nim mi rov nim

mi si ja ma.

M u l t i n a c i o n a l n a k o m p j u t e r s k a k o m a n d n o - { t a b n a v e ̀ b ao

db

ra

na

Balkanska straà

1. jul 2009.

23

ma jo rom Ne boj {om Ri sto vi }em.

„Su {ti na je bi la da pri pad ni ci Ko man de ba ta qo na uve ̀ ba ju

mi sa o ni pro ces i do no {e we va qa nih od lu ka u raz li ~i tim si tu a ci -

ja ma”, ka ̀ e ma jor Ri sto vi}.

Me ha ni zo va na ~e ta, ko jom je ko man do vao pot pu kov nik Do bri ca

Ve li~ ko vi}, ima la je za dat ke da pa tro li ra de mi li ta ri zo va nom zo -

nom, obez be di sna ge ko je gra de most ili da pra ti lo gi sti~ ke sa sta ve

ko ji do vo ze hu ma ni tar nu po mo} lo kal nom sta nov ni {tvu. Ka ko tvr di

ma jor Ve li~ ko vi}, is ku stva sa ve ̀ be pri pad ni ci Voj ske pri me ni }e u

bu du }em ra du. Za za stav ni ka Mi o dra ga Zo ri }a iz Ko man de Kop ne ne

voj ske, naj va ̀ ni je je to {to je sa gle dao mo gu} no sti ja ke ra ~u nar ske

mre ̀ e, raz vi je nog soft ve ra i veb-apli ka ci ja za po dr {ku struk tu ra -

ma ko man do va wa. S dru ge stra ne, svi pri pad ni ci Voj ske Sr bi je na -

gla {a va ju do bar pri jem, iz u zet no do bru sa rad wu i ko rek tan od nos

me |u ko le ga ma iz oru ̀ a nih sna ga Ru mu ni je i Bu gar ske.

To kom ve ̀ be, ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi} i Ga li mir

Pe hli va nov raz go va ra li su i o for mi ra wu re gi o nal nih voj nih cen -

ta ra. Ge ne ral ]ir ko vi} is ta kao je da si mu la ci o ni cen tar „â ra li -

ca”, u ko me se ko man de bu gar skih oru ̀ a nih sna ga pri pre ma ju za u~e -

{}e u me |u na rod nim mi rov nim mi si ja ma, mo ̀ e po sta ti re gi o nal ni

cen tar, po {to se u we mu ve} ob u ~a va ju pri pad ni ci ar mi ja iz Ru mu -

ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re i Sr bi je.

Regionalni vojni centri

„Kao i osta le ze mqe re gi o na, i Sr bi ja ima od go va ra ju }e ka pa -

ci te te re gi o nal nog ni voa, po put Cen tra AB HO u Kru {ev cu, Sa ni tet -

skog cen tra i Cen tra za obu ku pa sa u Ni {u, te Cen tra za mi rov ne

ope ra ci je, Voj no me di cin ske aka de mi je ili Voj ne aka de mi je. Ne mo -

ra ju sva ka dr ̀ a va i voj ska da ima ju sve re sur se za obu ku pri pad ni -

ka, ve} mo ̀ e mo sa ra |i va ti u raz li ~i tim obla sti ma”, na gla sio je ge -

ne ral ]ir ko vi}.

Po sle obi la ska ve ̀ bov nih ak tiv no sti ge ne ra li ]ir ko vi} i

Pe hli va nov slo ̀ i li su se da je Bal kan ska stra ̀ a bi la ko ri sna svim

u~e sni ci ma i po tvr di la do bru sa rad wu me |u ze mqa ma Bal ka na.

Pre ma re ~i ma ge ne ral-pot pu kov ni ka Ga li mi ra Pe hli va no va,

ve ̀ ba je is pu ni la po sta vqe ne ci qe ve, dok zna wa i spo sob no sti srp -

skih ofi ci ra i pod o fi ci ra otva ra ju no ve mo gu} no sti za jo{ in ten -

ziv ni ju sa rad wu srp ske i bu gar ske voj ske.

Tre ba pod se ti ti da je u to ku usa gla {a va we teh ni~ kog spo ra zu -

ma o re a li za ci ji za jed ni~ kih boj nih ga |a wa pri pad ni ka dve voj ske

ra ket nim si ste mi ma PVO na bu gar skom po li go nu „[a bla”. Ne dav no

je de se to ~la na de le ga ci ja Voj ske Sr bi je ob i {la i Cen tar za obu ku

ofi ci ra i pod o fi ci ra u Bu gar skoj, a za po ~e la je i sa rad wa voj ne

po li ci je. Ko man dant ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske Oru ̀ a nih sna -

ga Bu gar ske po se tio je ê tvr tu bri ga du Voj ske Sr bi je u Vra wu. Bu -

gar ski zva ni~ ni ci na ja vi li su, ta ko |e, u~e {}e na pred sto je }em ae -

ro mi tin gu u Be o gra du.

Zo ran MI LA DI NO VI]

Slo va~ ka de le ga ci ja po se ti la

In spek to rat od bra ne

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je

Igor Jo vi ~i} pri mio je 18. ju na tro ~la nu rad nu gru pu Sek to ra za

kon tro lu u Mi ni star stvu od bra ne Re pu bli ke Slo va~ ke, ko ja je

po se ti la In spek to rat

od bra ne na {eg mi ni -

star stva.

Slo va~ ku de le ga -

ci ju pred vo dio je pu kov -

nik Qu bo mir Abel, ge -

ne ral ni di rek tor In -

spek ci je, a u raz go vo ri -

ma su u~e stvo va li i pu -

kov nik Jo van Tam bu ri},

za me nik di rek to ra In -

spek to ra ta od bra ne, i

voj ni iza sla nik Re pu -

bli ke Slo va~ ke pu kov -

nik Fran ti {ek Mi ha lik.

Sa go vor ni ci su raz me ni li is ku stva o or ga ni za ci ji, nor ma tiv -

nom ure |e wu, ali i o me to do lo gi ji ostva ri va wa za da ta ka in spek to -

ra ta od bra ne mi ni star sta va od bra ne dve ze mqe.

Va zdu ho plov ci u Oha ju

U okvi ru Pla na sa rad we za 2009, to kom ju na Na ci o nal nu gar -

du Oha ja po se ti le su dve de le ga ci je pri pad ni ka ViP VO iz Voj ske

Sr bi je. U pr voj, od 13. do 20. ju na, bio je bri gad ni ge ne ral Jo vi ca

Dra ga ni}, na ~el nik [ta ba Ko man de ViP VO, a u dru goj, od 9. do 20.

ju na, rad na gru pa ko ju su sa ~i wa va la ~e tvo ri ca pri pad ni ka PVO

Voj ske Sr bi je.

Pro fe si o nal ni raz voj i pre zen ta ci ja {ta bo va bi la je te ma o

ko joj je raz go va ra no to kom po se te ge ne ra la Dra ga ni }a, dok su pri -

pad ni ci PVO bi li u rad noj po se ti 174. ar ti qe rij sko-ra ket nom di -

vi zi o nu iz sa sta va 174. bri ga de PVO.

– Ova kav ob lik sa rad we sa Na ci o nal nom gar dom Oha ja jo{

jed nom je po tvr dio vi sok ste pen uva ̀ a va wa i pro fe si o na lan od -

nos u raz me ni in for ma ci ja. Pri pad ni ci Voj ske Sr bi je po di ̀ u ni -

vo ospo so bqe no sti, a zna wa ko ja sti ~u na po li go ni ma u Oha ju mo -

gu da pre ne su pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je – is ta kao je ge ne ral

Dra ga ni}. M. [.

Voj no me di cin ska ve ̀ ba

„MED CE UR 2009”

Fi nal na plan ska kon fe ren ci ja voj no me di cin ske ve ̀ be „MED -CE UR 2009”, od no sno za vr {na fa za pri pre ma za me |u na rod nu ve -

`bu ko ja }e se odr ̀ a ti po ~et kom sep tem bra, or ga ni zo va na je 15. ju -

na u Ni {u. Sku pu je pri su stvo vao za me nik ko man dan ta Zdru ̀ e ne

ope ra tiv ne ko man de bri gad ni ge ne ral Mi lan Moj si lo vi}.

Naj pre su bi la te ral ne kon sul ta ci je odr ̀ a li pred stav ni ci srp -

ske i ame ri~ ke de le ga ci je, a po tom i sa sta nak sa ci vil nim pred u ze -

}i ma i ca ri nom. Usa gla {e na su sva pi ta wa o ve ̀ bi sa pred stav ni -

ci ma de set ze ma qa ~la ni ca Pro gra ma Part ner stvo za mir.

Na kra ju plan ske kon fe ren ci je ko di rek to ri ve ̀ be – pot pu kov -

nik Go ran De san ~i} i pu kov nik Ti mo ti Bra un – pot pi sa li su Plan

iz vo |e wa ve ̀ be. Ko or di na tor ak tiv no sti za pla ni ra we voj no me di -

cin ske ve ̀ be pu kov nik @eq ko Pe tro vi}, u ime ti ma Mi ni star stva

od bra ne i Voj ske Sr bi je, na gla sio je da }e ko man da ve ̀ be kra jem

av gu sta i po ~et kom sep tem bra za ̀ i ve ti u pot pu no sti.

„MED CE UR 2009“ bi }e jed na od naj zna ~aj ni jih ovo go di {wih

ak tiv no sti srp skog voj nog sa ni te ta i Voj ske, a or ga ni za to ri su Voj -

ska Sr bi je i Evrop ska ko man da Oru ̀ a nih sna ga SAD. Ve ̀ ba se ve}

ne ko li ko go di na or ga ni zu je u raz li ~i tim ze mqa ma, a na {i pred stav -

ni ci u~e stvo va li su na ak tiv no sti ma odr ̀ a nim u Mol da vi ji 2007. i

Hr vat skoj 2008. go di ne. Z. M.

1. jul 2009.24

T

asi me tri~ nih pret wi, ka ko bi smo odr ̀ a li i una pre di li si gur nost i

sta bil nost u re gi o nu.

Ko jim prav cem }e bi ti usme re na ak tiv nost Kon fe ren ci je to kom

na red nih 12 me se ci?

– Pri mar no }e bi ti usme re na ka odr ̀ a va wu i raz vi ja wu ono ga {to

smo do sa da po sti gli. Neo p hod no je i zna ~aj no da odr ̀ i mo us po sta vqe ne

li ni je ko mu ni ka ci je. Pla ni ra li smo broj ne za dat ke ko je tre ba is pu ni ti,

{to zah te va ko or di na ci ju, ko ju tre ba da spro ve du ~la no vi na {eg oso -

bqa. Na gla si li smo i po tre bu za pro mi {qa wem no vih ob li ka sa rad we.

Kao {to sam ve} po me nuo, fo rum je po kre ta we di ja lo ga, part ner stva,

do bro su sed skih od no sa i za jed ni~ kih ak tiv no sti. ^vr sto sam ube |en da

je stva ra we, ja ~a we i pro mo vi sa we si gur nog i bez bed nog okru ̀ e wa u

na {em re gi o nu, po ve za no sa op se ̀ nom sa rad wom oru ̀ a nih sna ga.

Ka kav je po mak u~i wen od pro {lo go di {we kon fe ren ci je odr ̀ a -

ne u Tu r skoj?

– U An ta li ji je Kon fe ren ci ja do bi la kon kret ni ju for mu. Do ne li

smo ne ke od lu ke i obez be di li smer ni ce, ka ko bi na {a ini ci ja ti va po -

sta la de lo tvor na. Bi lo mi je ve o ma dra go da ~u jem go vor ni ke ko or di na -

ci o ne gru pe i dve pod gru pe ka ko iz ve {ta va ju o na pret ku u iz vr {e wu pri -

mqe nih za da ta ka i utvr |e nih ak tiv no sti, upr kos svim pro ble mi ma i pre -

pre ka ma ko je je iza zva la eko nom ska kri za, ko ja na raz li ~i te na ~i ne do -

ti ~e na {e ze mqe.

Na ko ji na ~in Kon fe ren ci ja do pri no si zna ~aj nim pi ta wi ma bez -

bed no sti ko ja op te re }u ju ze mqe Bal ka na?

– Gr~ ka, kao i osta le bal kan ske ze mqe, du bo ko je za in te re so va na

za si gur no i sta bil no okru ̀ e we u na {em su sed stvu. Kon fe ren ci ja sa

svo jim ak tiv no sti ma pred sta vqa ko rak na pred, ka iz grad wi po ve re wa i

sa rad wi, ka ko bi od go vo ri la na bez bed no sne iza zo ve, ri zi ke i pret we

za jed ni~ kim voj nim ak tiv no sti ma. Sto ga smo usta no vi li pod gru pu za asi -

me tri~ ne pret we i pod gru pu za obra zo va we, obu ku i ve ̀ be. Za da ci obe

pod gru pe su pla ni ra we i ko or di ni ra we ni za ak tiv no sti do go vo re nih na

pret hod noj kon fe ren ci ji. Na Tre }oj kon fe ren ci ji pri mi li smo pr vu zva -

ni~ nu oba ve {taj nu pro ce nu asi me tri~ nih pret wi na Bal ka nu, ko ja se od -

no si na bez bed no sne pro ble me s ko ji ma }e mo se su o ~i ti u sko ri joj ili

da qoj bu du} no sti. Na ̀ a lost, za kqu ~i li smo da je naj ve }i broj utvr |e nih

pret wi Bal ka nu ve} raz ot kri ven, pa je sto ga ka sno da se spre ~e. Po sto ji

~i tav spek tar ak tiv no sti ko je bi smo mo gli pred u ze ti ka ko bi se iz be gle

po sle di ce. Naj zna ~aj ni ji me tod je ste sa rad wa bal kan skih ze ma qa u bor -

bi pro tiv asi me tri~ nih pret wi tran sbal kan skom mre ̀ om za raz me nu po -

da ta ka. To bi po dr ̀ a lo si gur nost i bez bed nost u na {em su sed stvu. Pr vi

ko ra ci ka to me ve} su u~i we ni na Kon fe ren ci ji u Be o gra du.

Ka ko }e se ubu du }e raz vi ja ti bi la te ral na voj na sa rad wa Sr bi je

i Gr~ ke?

– U {i rem kon tek stu, od no si na {e dve ze mqe uslo vqe ni su isto rij -

skim i tra di ci o nal no pri ja teq skim ve za ma, ali i za jed ni~ kim in te re si -

ma u re gi o nu.

Sr bi ju sma tra mo kqu~ nom ze mqom za sta bil nost na Bal ka nu. Na{

je in te res da osna ̀ i mo bi la te ral nu sa rad wu na mno gim po qi ma, kao i

u obla sti od bra ne.

Bi la te ral na sa rad wa u obla sti od bra ne za sno va na je na go di -

{wem pro gra mu voj ne sa rad we. Na osno vu to ga ima mo pri li ku da iz vo -

di mo broj ne za jed ni~ ke ak tiv no sti, obu ku i ve ̀ be na {ih oru ̀ a nih sna -

ga. Sva ke go di ne pla ni ra se od re |en broj ak tiv no sti, i u obo stra nom

in te re su je da voj nu sa rad wu oja ~a mo. Re~ je o na me ri ko ja je po tvr |e na

pro {log fe bru a ra po se tom gr~ kog mi ni stra od bra ne Re pu bli ci Sr bi ji.

Me |u tim, plan sa rad we ni je je di na oblast sa rad we na {ih oru ̀ a -

nih sna ga. Gr~ ka, kao naj sta ri ji ~lan Na toa i Evrop ske uni je me |u ze -

mqa ma Bal ka na, sna ̀ no po dr ̀ a va u~e {}e Voj ske Sr bi je u svim me |u na -

rod nim or ga ni za ci ja ma i ini ci ja ti va ma u re gi o nu i {i re.

Sne ̀ a na \O KI]

Sni mio Darimir BANDA

Podstrek

dijaloga

O d j e c i K o n f e r e n c i j e

n a ~ e l n i k a g e n e r a l { t a b o v a

b a l k a n s k i h z e m a q a

saradwa

re }a kon fe ren ci ja na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa

– Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Bu gar ske, Cr ne Go re, Gr~ ke, Ma -

ke do ni je, Ru mu ni je, Tur ske i Sr bi je – odr ̀ a na u Be o gra du od 8. do

10. ju na, bi la je pri li ka da oku pqe ni jo{ jed nom po tvr de sprem -

nost da na voj nom pla nu, kon kret nim ak tiv no sti ma, do pri ne su stva -

ra wu, ja ~a wu i una pre |e wu bez bed nog okru ̀ e wa u re gi o nu.

Pod strek za us po sta vqa we Kon fe ren ci je po te kao je od ta da {wih

na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va Gr~ ke i Tur ske, ge ne ra la Fi no fo ti sa i ge -

ne ra la Bu ju ka ni ta. Ima ju }i to u vi du, kao i ~i we ni cu da je do ma }in Pr -

ve kon fe ren ci je bi la Gr~ ka, raz go va ra li smo sa sa da {wim na ~el ni kom

Ge ne ral {ta ba te ze mqe, ge ne ra lom De me tri o som Grap sa som.

Ko ji je aspekt re gi o nal ne sa rad we bio u fo ku su Tre }e kon fe -

ren ci je na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa?

– @eleo bih da na gla sim da Kon fe ren ci ja je ste ini ci ja ti va ko ja ja -

~a prin ci pe voj ne sa rad we na Bal ka nu. To je ve o ma zna ~aj na mo gu} nost

za na ~el ni ke ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa da raz me ne ide je i

pristupe pi ta wima od za jed ni~ kog in te re sa ko ji se od no se na na{ re gi on.

Kon fe ren ci ja pro mo vi {e di ja log, part ner stvo, do bro su sed ske od -

no se i za jed ni~ ke ak tiv no sti oru ̀ a nih sna ga bal kan skih ze ma qa. Pre ma

pre po ru ka ma za Kon fe ren ci ju, ko je od re |u ju za dat ke pod gru pa, usme ri li

smo se na sa rad wu u obla sti obu ke i ve ̀ bi, ali i na ak tiv no sti pro tiv

Kon fe ren ci ja je pro mo vi sa la di ja log,

part ner stvo, do bro su sed ske od no se

i za jed ni~ ke ak tiv no sti oru ̀ a nih

sna ga bal kan skih ze ma qa, sma tra na ~el nik

Ge ne ral {ta ba oru ̀ a nih sna ga Gr~ ke

ge ne ral De me tri os Grap sas

25

Sportom protiv droge

Trka „Sportom protiv droge“ odràna je 20. juna u Sarajevu,

a organizovale su je oruàne snage Bosne i Hercegovine, u okviru

kalendara takmi~ewa CISM organizacije. U~estvovalo je oko 300

takmi~ara, od ~ega 46 pripadnika oruànih snaga Bosne i Hercego-

vine, Ma|arske, Slovenije, Albanije i Srbije.

U ekipi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bili su ka-

petan Dejan Popovi}, iz vojne po{te 5013 La|evci, stariji vod-

nik Goran êgar, iz Vojne akademije i vojnik sportskog voda

Nikola Stameni}.

Me|u ekipama oruànih snaga, prvo mesto zauzela je Srbija,

drugo mesto pripalo je ekipi Ma|arske, dok je tre}e mesto osvojila

ekipa BiH. Pojedina~no, Nikola Stameni} zauzeo je prvo mesto u

apsolutnom plasmanu, kapetan Dejan Popovi} drugo, dok je stariji

vodnik Goran êgar bio {esti.

Akcija dobrovoqnog davawa

krvi u Re~noj flotili

U saradwi sa mobilnom ekipom Instituta za transfuziologiju

Vojnomedicinske akademije, 19. juna u novosadskoj kasarni „Alek-

sandar Beri}”, pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije i ~lanovi

humanitarnog dru{tva èlezni~ara Srbije „Kostadin Veselinovi}

Kosta” dobrovoqno su dali krv. Humanitarna akcija predstavqa

nastavak sli~ne pro{logodi{we akcije vojnika i èlezni~ara. Oko

120 radnika @eleznica Srbije iz Novog Sada, Rume, Ni{a,

Zaje~ara, Vaqeva, Uìca i drugih mesta {irom Srbije i isti broj

pripadnika Re~ne flotile, dalo je vi{e od 120 litara naj-

dragocenije te~nosti.

Prema re~ima majora Vladimira Maksi}a, na~elnika Refer-

ata civilno-vojne saradwe u Re~noj flotili, zajedni~ko druèwe

ponovo je uspe{no preto~eno u humanu akciju, a zna~aj akcije i wena

brojnost pruàju dodatni motiv i obavezu da se takva saradwa nas-

tavi i u budu}nosti.

Profesor Bela Balint, vo|a mobilne ekipe Instituta za

transfuziologiju VMA, istakao je da }e akcija prikupqawa krvi u

Novom Sadu pomo}i da se prevazi|e nesta{ica krvi do koje dolazi

u letwem periodu. B. M. P

Lekar na selu u Velikoj Ivan~i

Pripadnici 250. raketne brigade PVO Vojske Srbije, organi-

zovali su 16. juna, u kosmajskom selu Velika Ivan~a, akciju lekar

na selu. Realizovali su je u saradwi sa mladenova~kim Domom

zdravqa, kako bi pomogli stanovni{tvu i unapredili saradwu sa

lokalnom samoupravom i zdravstvenim ustanovama.

Mobilna medicinska ekipa, u kojoj su bili lekari i tehni~ari

iz Kragujevca i Beograda, omogu}ila je me{tanima besplatne medi-

cinske preglede. Gra|ani su, uz neophodne lekove, dobili i zdravst-

vene savete.

Tokom akcije, lekari su pregledali vi{e od 60 pacijenata, a

za one me{tane koji nisu mogli sami da do|u do seoske ambulante

organizovane su ku}ne posete. D. @.

Obuka u terenskim

uslovima

Komanda Prve brigade Kopnene vojske izvela je nedavno tak-

ti~ku ve`bu „Planirawe operacija Prve brigade” u novosadskoj

kasarni „Jugovi}evo”, gde je formirano komandno mesto i orga-

nizovan rad takti~kog operativnog centra i komunikacionih cen-

tara.

Prema re~ima komandanta brigadnog generala \okice

Petrovi}a, pored obuke za optimalnu upotrebu jedinica svih

rodova, snaga i sredstava za borbenu podr{ku i obezbe|ewe

borbenih dejstava, ve`ba predstavqa i svojevrsnu proveru

osposobqenosti Komande i [taba Prve brigade za ìvot i rad u

terenskim uslovima.

B. M. P.

Priznawe kapetanu

Stefanovi}u

Skup{tina op{tine Prokupqe i prokupa~ka osnovna {kola

„Nikodije Stojanovi} Tatko” dodelile su zahvalnice kapetanu Ste-

vanu Stefanovi}u za humanost i po`rtvovanost pri zbriwavawu

u~enika {kole povre|enih u saobra}ajnoj nesre}i.

„Moja du`nost kao oficira i ~oveka bila je da u~inim sve

{to mogu u toj situaciji, i mislim da bi na mom mestu svako u~inio

isto”, rekao je kapetan Stefanovi} primaju}i priznawe.

Kapetan Stevan Stefanovi} je 23. maja, kod sela Balajnac na

putu Ni{–Prokupqe, u dva autobusa koji su sleteli sa kolovoza

pruìo prvu pomo} povre|enim u~enicima prokupa~ke {kole koji

su i{li na ekskurziju.

Z. M.

vesti

Iskustva koja mladi

vojnici steknu na

logorovawu od

neprocewive su koristi

za kasniju obuku i

kasarnske aktivnosti.

To je i prava prilika

da profesionalni

stare{inski sastav

iskaè sve qudske,

profesionalne

i vojni~ke kvalitete

u radu sa mladi}ima,

koji se po prvi put

susre}u sa naoruàwem,

bojevim ga|awima

i ìvotom u terenskim

uslovima.

NNa pro sto ru sta ci o nar nog au to mat skog stre li {ta „Me |a” ~e ti ri pu ta go di {we

iz vo di se obu ka mla di }a ko ji pra ve pr ve voj ni~ ke ko ra ke. Na po sled wem lo go ro -

va wu mla di voj ni ci iz Sed mog cen tra za obu ku u Le skov cu re a li zo va li su rad we

i po stup ke iz tak ti~ ke obu ke, pri prem nih ga |a wa i uve ̀ ba va li iz ra du obje ka ta

za sme {taj u te ren skim uslo vi ma.

Ko man dant Cen tra pu kov nik Mi jo drag \u ro vi} ob i {ao je na stre li {tu mla de voj ni -

ke i tom pri li kom po hva lio wi ho vu iz u zet nu mo ti vi sa nost za rad u te ren skim uslo vi ma i

uspe {no iz vo |e we svih pla ni ra nih ak tiv no sti.

Pri prem na ga |a wa

Ospo so bqa va we voj ni ka u po je di na~ nim rad wa ma i po stup ci ma iz tak ti~ ke obu ke

pod ra zu me va da oni ovla da ju ve {ti na ma kre ta wa voj ni ka u bor bi, iz ra de za klo na za dej -

stvo i za {ti tu, sa vla da va we for ti fi ka cij skih pre pre ka i ko ri {}e wa za {tit nih sred sta -

va. Na lo go ro va wu voj ni ci se uve ̀ ba va ju i u iz ra di obje ka ta za sme {taj u te ren skim uslo -

vi ma, {to se mo glo i vi de ti u pra vom na se qu ma lih {a to ra, na pra vqe nih od {a tor skih

kri la. Na do mak {a tor skog na se qa iz ra |e na je ze mu ni ca za sme {taj jed nog ode qe wa, a u

za vi sno sti od go di {weg do ba po sta vqa ju se i igloi, vu~ je ja me i dru gi objek ti za sme {taj u

zim skim uslo vi ma.

Pre ma re ~i ma ko man dan ta ba ta qo na za obu ku pot pu kov ni ka Go ra na Bi u ka, lo go ro va -

we je pra vi do ̀ i vqaj za voj ni ke, jer pre slu ̀ e wa voj nog ro ka ni su bi li u sli~ noj si tu a ci ji.

– Mla di voj ni ci ima ju po zi ti van stav pre ma lo go ro va wu – ka ̀ e pot pu kov nik Bi uk –

po {to su za wih sa dr ̀ a ji obu ke ko ri sni i za ni mqi vi, ne sa mo u voj ni~ kom, ve} i u {i rem

ì vot nom smi slu. To je pra va pri li ka da i pro fe si o nal ni sta re {in ski sa stav is ka ̀ e

sve qud ske, pr o fe si o nal ne i voj ni~ ke kva li te te u ra du sa mla di }i ma, ko ji se pr vi put su -

sre }u sa na o ru ̀ a wem, boj nim ga |a wi ma i ì vo tom u te ren skim uslo vi ma. Is ku stva ko ja

Prvi vojni~ki

koraci

Logorovawe pripadnika Sedmog centra za obukupoligon

se stek nu na lo go ro va wu od ne pro ce wi ve su ko ri sti za ka sni ju obu ku

i ka sarn ske ak tiv no sti u ba ta qo nu.

Ko man dir ode qe wa sta ri ji vod nik Alek san dar Mi tro vi} ka ̀ e

da se po seb na pa ̀ wa pri da je kva li tet nom iz vo |e wu pri prem nih ga -

|a wa mla dih voj ni ka, za to {to se wi ma voj ni ci pri pre ma ju za slo -

è ni ja ga |a wa. Za ni mqi vo je da se na pri prem nim ga |a wi ma oce wu -

je sa mo re zul tat va tre ne obu ke, dok se tek na boj nim ga |a wi ma ob je -

di wu ju uspeh va tre i tak ti~ ki rad.

[ko la i tru pa

Po sle obi la ska lo go ro va wa ko man dant Sed mog cen tra za obu ku

pu kov nik Mi jo drag \u ro vi} po seb no je iz ra zio za do voq stvo re zul ta -

ti ma ga |a wa i u tom de lu po hva lio dru gu ~e tu za obu ku, ko jom ko man -

du je ka pe tan Mar jan Mi len ko vi}. Re zul ta ti voj ni ka dru ge ~e te na ga -

|a wu su naj bo qi u cen tru, a po mi {qe wu ka pe ta na Mi len ko vi }a oni

su plod kva li tet nih pri pre ma i or ga ni za ci je, do brog ra da ko man di -

ra i in struk to ra, za in te re so va no sti voj ni ka, wi ho ve usred sre |e no -

sti na za da te rad we i vi so kog ni voa psi ho fi zi~ ke pri pre mqe no sti.

Iza ko man di ra tre }e ~e te za obu ku ma jo ra Mi qa na Sa i to vi }a

je vi {e od pet sto ga |a wa, {to do voq no go vo ri o we go vom ve li kom

is ku stvu na vatrenoj liniji. To je raz log {to se ma jor Sa i to vi} an -

ga ̀ u je i u edu ko va wu mla |ih sta re {i na.

– Pot po ru~ ni ku pr vo ka ̀ em da se {ko la i tru pa mno go raz li ku -

ju – ka ̀ e ma jor Sa i to vi}. – U po ~et ku ga sta vqam u ulo gu po sma tra -

~a, a tek ka sni je mo ̀ e da bu de iz vo |a~ i ru ko va lac ga |a wa. Do bar

re zul tat na ga |a wu u ve li koj me ri za vi si od pri pre me za iz vr {e we

ga |a wa i do bre ob ra de te ma iz va tre ne obu ke.

Na li ci ma voj ni ka po ja vqu je se osmeh ka da ugle da ju me te sa sop -

stve nim po go ci ma. Voj nik Ni ko la \ur |e vi} iz Pri zre na is pu nio je

uslov od ~e ti ri po got ka, a na sle de }em ga |a wu o~e ku je re zul tat za

naj ma we vr lo do bru oce nu.

– Ni kad ni sam ga |ao iz pu {ke – ka ̀ e 21-go di {wi Ni ko la.

– Ose }aj je bio za stra {u ju }i ka da sam pr vi put opa lio, ali sa da je

sve u re du.

Sli~ na si tu a ci ja je i sa voj ni kom Ivi com Ve li~ ko vi }em iz

Vra wa, ko ji tvr di da je è qa da se opro ba sa pu {kom bi la je dan

od raz lo ga {to se od lu ~io da voj ni rok slu ̀ i u je di ni ca ma Voj ske

Sr bi je.

Z. MI LA DI NO VI]

Vi so ke tem pe ra tu re u let wim me se ci ma po go du ju na stan ku broj -

nih po ̀ a ra. Ka ko se u ta kvim si tu a ci ja ma po na {a i de lu je de -

mon stri ra li su ne dav no, u sa rad wi sa Va tro ga snom bri ga dom

iz No vog Sa da, pri pad ni ci 19. lo gi sti~ kog ba ta qo na Pr ve

bri ga de Kop ne ne voj ske na po ka znoj ve ̀ bi u no vo sad skoj ka sar ni

„Tvr |a va”.

Pri ka za li su ga {e we po ̀ a ra na voj nim stam be nim objek ti ma,

u skla di {ti ma uboj nih sred sta va i sta ni ca ma za snab de va we po -

gon skim ma te ri ja li ma. Ta ko |e su de mon stri ra li po stup ke qu di u

voj nim objek ti ma u ta kvim si tu a ci ja ma i rad de ̀ ur nih u ka sar na ma.

Na ve ̀ bi, u ko joj je pri ka zan ni vo ob u ~e no sti u su prot sta -

vqa wu po ̀ a ri ma i spa sa va wu ugro ̀ e nih, u~e stvo va li su pro fe si -

o nal ni voj ni ci i voj ni ci na re dov nom slu ̀ e wu voj nog ro ka iz sa -

sta va pro tiv po ̀ ar nog ode qe wa, te sa ni tet sko ode qe we.

Pri pad ni ci no vo sad ske Va tro ga sne bri ga de de mon stri ra li

su spa sa va we ugro ̀ e nih po mo }u vo zi la, pri me nom hi dra u li~ nih

ma ka za, ga {e we po ̀ a ra im puls nom teh no lo gi jom i ko ri {}e we va -

zdu {nog ja stu ka.

Ko man dant Pr ve bri ga de bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}

na gla sio je da uve ̀ ba va we po stu pa ka za ga {e we po ̀ a ra i spa sa -

va we ugro ̀ e nih, ali i pri me na pre ven tiv nih me ra, ima ju vi {e -

stru ki zna ~aj za sve pri pad ni ke Voj ske.

B. M. PO PA DI]

Na sta ci o nar nom au to mat skom stre li {tu „Me |a” pro se~ -

no se 260 da na go di {we iz vo de pri prem na, je di ni~ na, kon trol -

na i opit na ga |a wa iz la kih pe {a dij skih na o ru ̀ a wa, pri prem -

na ga |a wa iz pro ti vo klop nih sred sta va i ga |a wa oklop no-me -

ha ni zo va nih i ar ti qe rij skih je di ni ca.

Dru gim re ~i ma, oko 15.000 qu di re a li zu je ga |a wa sva ke

go di ne, a od uprav ni ka stre li {ta ka pe ta na Bo ba na Di mi tri je -

vi }a sa zna je mo da se na tom pro sto ru ~e sto na |e i po hi qa du

voj ni ka i sta re {i na. Na stre li {tu po sto je do bri uslo vi za ì -

vot, rad i obez be |e we svih ak tiv no sti je di ni ca, ko je iz vo de ga -

|a wa ili lo go ro va wa.

Streli{te „Me|a“

Protivpoàrna

ve`ba Prve brigade

Kopnene vojske

obuka

K r s t a r e w e { k o l s k i m b r o d o m „ J a d r a n ”

Plove}a

u~ionica

28

[kol ski brod Mor na ri ce Voj ske Cr ne Go re je dre wak „Ja dran“, sa in -

ter na ci o nal nom po sa dom, is plo vio je 20. ju na iz Tiv ta na 21. me |u -

na rod no kr sta re we vo da ma Ja dra na, Egej skog, Mra mor nog i Cr nog

mo ra, du go oko 2.200 na u ti~ kih mi qa, ko je }e tra ja ti 26 da na.

Po red osta lih, na „Ja dra nu” se na la zi i {est pri pad ni ka Voj ske

Sr bi je, ko ja je pri hva ti la po ziv cr no gor skog Mi ni star stva od bra ne da

se sa pri pad ni ci ma osta lih ze ma qa re gi o na na bro du za jed no ob u ~a va

u na vi ga ci ji i osta lim po mor skim ve {ti na ma.

„Ja dran“ je 27. ju na uplo vio u lu ku Istam bul, gde se za dr ̀ ao tri

da na, a po tom je na red na dva da na plo vio do ru mun ske lu ke Kon stan ca.

Oda tle }e 5. ju la is plo vi ti za Pi rej, gde se o~e ku je 10. ju la. Po sle dvo -

dnev nog za dr ̀ a va wa u lu ci glav nog gra da Gr~ ke, „Ja dran“ }e se vra ti ti

u Ti vat.

Na pu to va wu ka ma ti~ noj lu ci, u ko joj se o~e ku je 16. ju la, „Ja dran“

}e se na krat ko za u sta vi ti na gr~ kim ostr vi ma Krf i Vi do, gde }e we go va

po sa da po lo ̀ i ti ven ce i oda ti po {tu srp skim voj ni ci ma po gi nu lim u

Pr vom svet skom ra tu i sa hra we nim u „Pla voj grob ni ci“. Za u sta vi }e se

i u al ban skoj lu ci Me do va, oda ti po ~ast cr no gor skim do bro voq ci ma iz

Pr vog svet skog ra ta, stra da lim na pa ro bro du „Brin di zi”.

Po red re dov ne, pe de se to ~la ne po sa de bro da, ko jom ko man du je ka pe -

tan kor ve te Pre drag Su pi}, na „Ja dra nu“ su se ukr ca la i pe to ri ca vi so -

kih ofi ci ra cr no gor ske voj ske, ali i se dam stu den ta Fa kul te -

ta za po mor stvo iz Ko to ra i u~e ni ka

sred wih po mor skih {ko la iz Ko to ra i

Ba ra.

Je dre wak se oti snuo na kr sta -

re we sa mul ti na ci o nal nom po sa -

dom, jer wi me, uz pri pad ni ke

Mor na ri ce Voj ske Cr ne Go re,

plo ve i pri pad ni ci mor na -

ri ca Ita li je, Ru mu ni je,

Gr~ ke, Al ba ni je, Sr bi je

i Slo ve ni je. Na taj na -

~in, u prak si je za ̀ i -

ve la ide ja cr no -

gor skog Mi ni -

star stva od -

bra ne da dr -

Je dre wak se oti snuo na kr sta re we

sa mul ti na ci o nal nom po sa dom,

jer wi me, uz pri pad ni ke

Mor na ri ce Voj ske Cr ne Go re,

plo ve i pri pad ni ci mor na ri ca

Sr bi je, Ita li je, Ru mu ni je, Gr~ ke,

Al ba ni je i Slo ve ni je. Na taj na ~in,

u prak si je za ̀ i ve la ide ja

cr no gor skog Mi ni star stva od bra ne

da dr ̀ a va ma iz okru ̀ e wa

po nu di uslu ge „Ja dra na“

kao „plo ve }e u~i o ni ce“

za mla de mor na ri~ ke

ofi ci re.

à va ma iz okru ̀ e wa po nu di uslu ge „Ja dra na“ kao „plo ve }e u~i o -

ni ce“ za mla de mor na ri~ ke ofi ci re.

– Ovo kr sta re we je, mo ̀ da, do sa da naj zna ~aj ni je pu to va -

we „Ja dra na“, jer smo po kre nu li ini ci ja ti vu da se sve ze mqe

re gi o na, sa svo jim ka de ti ma, pod o fi ci ri ma i ofi ci ri ma, pri -

dru ̀ e za jed ni~ koj plo vid bi, {to od ra ̀ a va na {u è qu da us po -

sta vi mo {to bo qu re gi o nal nu sa rad wu, jer je bez bjed nost uop -

{te, a po seb no bez bjed nost mo ra da nas ne dje qi va – re kao je na

is pra }a ju „Ja dra na“ iz lu ke Ti vat na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj -

ske Cr ne Go re vi ce ad mi ral Dra gan Sa mar xi}.

– Vje ru jem da }e kr sta re we bi ti ve li ko i li je po is ku stvo i

da }e se ze mqe ko je u we mu u~e stvu ju i na red nih go di na pri dru -

ì ti ta kvim ak tiv no sti ma. @eli mo da „Ja dran“ bu de do stu pan

svim dr ̀ a va ma u re gi o nu i da ga svi ko ri ste za tre ning, obu ku i

u~e we po mor skih vje {ti na – na gla sio je mi ni star od bra ne Cr ne

Go re Bo ro Vu ~i ni}, do da ju }i da Cr na Go ra sma tra da je po treb -

no raz vi ja ti do bre od no se u re gi o nu i na taj na ~in do pri no si ti

mi ru i sta bil no sti.

Na kr sta re we „Ja dra nom“ iz Tiv ta kre nu li su i pri pad ni -

ci Voj ske Sr bi je – ka pe tan kor ve te Sve ti slav [o {ki} i stu den -

ti Voj ne aka de mi je u Be o gra du, Sme ra po mor stvo, Vla dan Traj -

ko vi}, Alek san dar Mi lu ti no vi}, Ni ko la Bo gi }e vi} i Alek san -

dar Jo va no vi}. Na pu to va we ih je is pra tio Oli ver Sta men ko -

vi}, sa vet nik u am ba sa di Sr bi je u Cr noj Go ri.

Me |u pri pad ni ci ma oru ̀ a nih sna ga iz re gi o na, na {kol -

skom bro du „Ja dran“ su pet ka de ta i je dan ofi cir iz Al ba ni je,

je dan slo ve na~ ki ofi cir i dva ofi ci ra Rat ne mor na ri ce Gr~ ke.

U ru mun skoj lu ci Kon stan ca pri dru ̀ i li su im se i ita li jan ski

ka det i dva ru mun ska pod o fi ci ra.

To kom plo vid be, za ka de te, stu den te i u~e ni ke or ga ni zo va -

na je na sta va i prak ti~ na obu ka u na vi ga ci ji, po mor skim ve {ti -

na ma i me te o ro lo gi ji, a za ofi ci re obu ka u upra vqa wu bro -

dom. Naj sta ri ji ofi cir na ovo go di {wem kr sta re wu „Ja dra nom“

je ste ko man dant Mor na ri ce Voj ske Cr ne Go re ka pe tan boj nog

bro da Raj ko Bu la to vi}.

Si ni {a LU KO VI]

Potpisan protokol o donaciji

Janes publikacije

29

U zgradi Ministarstva odbrane potpisan je Protokol o donaciji

Janes publikacije, u vrednosti od 6.000 dolara, izme|u predstavnika

Programa za razvoj (UNDP) i Instituta za strategijska istraìvawa.

Protokol su potpisali direktor Instituta za strategijska istra -

ìvawa general-potpukovnik mr Milan Zari} i predstavnik UNDP Vi-

lijam Infante. Tom ~inu prisustvovali su portparol UNDP Stevan

Vujasinovi}, vo|a tima Centra za kontrolu lakog naoruàwa u jugoi-

sto~noj Evropi (SEESAC) Diman Dimov i oficir zaduèn za Projekat

lakog i malokalibarskog oru`ja (SALW) Ivan Zverzhanovski.

Predstavnik UNDP Vilijam Infante uru~io je jedan primerak

Janes publikacije general-potpukovniku mr Milanu Zari}u. Odre|en

broj tih publikacija bi}e dodeqen Institutu za strategijska istra ̀ i -

vawa, a ostali primerci zainteresovanim u sistemu odbrane.

Potpisivawe tog protokola nastavak je dosada{we uspe{ne

saradwe Ministarstva odbrane sa UNDP i Centrom za kontrolu

stre qa~kog i lakog naoruàwa, koja je bila usmerena na realiza-

ciju Projekta Razvoj kapaciteta za uni{tavawe minsko-eksploziv-

nih sredstava radi ~i{}ewa mesta eksplozije u Para}inu tokom

2006. i 2007. godine. M. [.

Oebsova radionica

za novinare

U okviru projekta o demokratizaciji sistema bezbednosti, Or-

ganizacija za evropsku bezbednost i saradwu (Oebs), organizovala je

25. i 26. juna radionicu za novinare i predstavnike slu`bi za odno-

se sa javno{}u institucija sektora bezbednosti. Ideja radionice bi-

la je da se ohrabri dobra komunikacija izme|u predstavnika medija i

institucija sektora bezbednosti. Radionici, koja se odràvala u kan-

tri klubu Babe na Kosmaju, prisustvovali su novinari iz desetak sr-

pskih medija.

Ana Mileti} iz Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva od-

brane govorila je o iskustvima Ministarstva odbrane u radu sa me-

dijima. Istakla je najve}a postignu}a Uprave, poput kampawe „Budi

profesionalac“, ali i najzna~ajnije ta~ke na kojima }e se odnos sa

javno{}u ubudu}e razvijati.

Portparol Specijalnog tuìla{tva za ratne zlo~ine Bruno Ve-

kari} objasnio je medijski nastup svoje institucije, najve}e uspehe,

ali i pogre{ke.

[ef Biroa za saradwu s medijima Ministarstva unu tra -

{wih poslova Suzana Vasiqevi}, izme|u ostalog, istakla je zna~aj

vrednosti poverewa ~elnih qudi institucija prema slu`bama za od-

nose s javno{}u. Kazala je i da su novinari uglavnom zadovoqni sa-

radwom sa Biroom.

Jovan Stoji}, {ef kabineta direktora Bezbednosne informa-

tivne agencije, prikazao je novinarima osnovne aspekte wihovog isku-

stva s medijima. S. \.

Priprema ve`be

„Air solution 2009”

Od 23. do 26. juna u Komandi Vazduhoplovstva i PVO u Zemunu

odràna je glavna planska konferencija za ve`bu „Air Solution 2009“,

koja }e se po~etkom oktobra odràti u vazdu{nom prostoru Srbije i

Rumunije.

Na ~elu rumunske delegacije je potpukovnik Remus Lakatu{, a

delegaciju VS predvodi pukovnik Sreto Malinovi}, pomo}nik koman-

danata ViPVO za operacije.

Prvi sastanak odràn je u Bukure{tu, gde je dogovoren komple-

tan okvir i scenario ve`be, a finalna konferencija bi}e odràna u

Rumuniji. M. [.

VESTI

U am fi te a tru VMA ne dav no je obe le ̀ e no ~e tr de set pet go di na

po sto ja wa i ra da Kli ni ke za ur gent nu i kli ni~ ku tok si ko lo gi ju VMA.

Sve ~a ni skup otvo rio je na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi -

o drag Jev ti}, a pro sla vi su pri su stvo va li na ~el nik Upra ve za zdrav -

stvo MO bri gad ni ge ne ral doc. dr Veq ko To do ro vi}, sa sa rad ni ci -

ma, pred sed nik na ci o nal ne ko mi si je za spro vo |e we Kon ven ci je o

za bra ni upo tre be he mij skog oru` ja am ba sa dor Bra ti slav \or |e vi}

i mno go broj ne ko le ge iz dru gih zdrav stve nih in sti tu ci ja u Sr bi ji, sa

ko ji ma ta Kli ni ka ostva ru je uspe {nu sa rad wu.

Kli ni ka za ur gent nu i kli ni~ ku tok si ko lo gi ju VMA je di na je spe -

ci ja li zo va na usta no va te vr ste u na {oj ze mqi, u ko joj se go di {we

le ~i vi {e od 3.500 pa ci je na ta iz Sr bi je, Re pu bli ke Srp ske i Cr ne

Go re. Wen zna ~aj po seb no je iz ra ̀ en u van red nim si tu a ci ja ma, kao

{to su ma sov ni he mij ski ak ci den ti.

Voj ni sto ma to lo zi do bi li

li cen ce za rad

Na pri god noj sve ~a no sti u Voj no me di cin skoj aka de mi ji sto ma -

to lo zi ma za po sle nim u si ste mu od bra ne u dve kli ni ke VMA – za sto -

ma to lo gi ju i za mak si lo fa ci jal nu, oral nu hi rur gi ju i im plan to lo gi -

ju, te u osta lim voj no zdrav stve nim usta no va ma, uru ~e ne su li cen ce

za rad. Li cen ce je uru ~io di rek tor Sto ma to lo {ke ko mo re Sr bi je dr

Zo ran Staj ~i}. One va ̀ e od 1. ma ja 2009. i ob na vqa }e se sva kih

se dam go di na. Osnov ni uslov za ob na vqa we li cen ci je su raz li ~i ti

vi do vi stal ne edu ka ci je.

Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} re kao je

tom pri li kom da ta usta no va mo ra da ima do bro raz vi je nu sto ma to lo -

{ku slu ̀ bu, or ga ni zo va nu po naj sa vre me ni jim svet skim stan dar di ma.

Na ~el nik Kli ni ke za sto ma to lo gi ju VMA pu kov nik doc. dr Mi -

ro slav Dra ga wac go vo rio je o re zul ta ti ma do sa da {weg ra da i pla -

no vi ma za da qi stru~ ni i na u~ ni raz voj i teh no lo {ko osa vre me wi -

va wa kli ni ke.

Obe le ̀ e na sla va pa ra kli sa VMA

U pri su stvu ve li kog bro ja za po sle nih i pa ci je na ta, pred stav ni -

ka Voj ske Sr bi je, Mi ni star stva ve ra, jav nog ̀ i vo ta i broj nih ver ni -

ka, sve ~a nom li tur gi jom obe le ̀ en pra znik Sve tog Lu ke, ar hi e pi sko -

pa sim fe ro poq skog i krim skog, hi rur ga, is ce li te qa, sli ka ra, sve -

ti te qa i je rar ha, ko me je i po sve }en ne dav no otvo re ni pa ra klis na

Voj no me di cin skoj aka de mi ji.

Li tur gi ju je slu ̀ io We go vo pre o sve {ten stvo vi kar ni epi skop

mo ra vi~ ki G. An to ni je, ko ji je na kon pri ~e {}a pre lo mio slav ski ko -

la~ i Voj no me di cin skoj aka de mi ji sve ~a no uru ~io iko nu sve tog Lu ke

sim fe ro poq skog i krim skog, sa de li }em we go vih mo {ti ju, dar We go -

ve sve to sti pa tri jar ha mo skov skog i ce le Ru si je G. Ki ri la.

Do ma }in sla ve bio je na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr

Mi o drag Jev ti}.

Opre ma we In sti tu tu

za tran sfu zi o lo gi ju VMA

In sti tut za tran sfu zi o lo gi ju VMA je di na je usta no va u ju go i -

sto~ noj Evro pi ko ja od ne dav no po se du je naj no vi ji apa rat za za inak -

ti va ci ju pa to ge na u pro duk ti ma od kr vi – Mi ra sol PRT si stem.

Prin cip ra da tog si ste ma je jed no sta van i si gu ran, a pre sve ga

ne tok si ~an. Taj apa rat do ni ra la je fir ma Me di con iz Be o gra da, eks -

klu ziv ni za stup nik i di stri bu ter ame ri~ ke kom pa ni je Ca ri di anBCT,vo de }eg svet ski pro iz vo |a ~a me di cin ske opre me u obla sti teh no lo -

gi ja pri pre me bez bed nih – si gur nih pro du ka ta od kr vi.

Zna ~aj i zlo u po tre ba an ti bi o ti ka

U or ga ni za ci ji In sti tu ta za mi kro bi o lo gi ju VMA, u toj usta no -

vi odr ̀ an je stru~ ni skup na ko me se ras pra vqa lo o zna ~a ju ra ci o -

nal ne upo tre be an ti bi o ti ka u kli ni~ koj prak si. Sku pu su pri su stvo -

va li broj ni le ka ri kli ni ~a ri, mi kro bi o lo zi i epi de mi o lo zi sa

VMA i osta lih zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji.

U~e sni ke sku pa po zdra vi la je dr sc. med. Eli za be ta Ri sta no vi},

ko ja je tom pri li kom na gla si la da }e 21. vek obe le ̀ i ti mi kro bi o lo -

gi ja i da pro blem upo tre be i zlo u po tre be an ti bi o ti ka za u zi ma zna -

~aj no me sto u sa vre me noj me di cin skoj prak si.

Na sku pu su go vo ri li stru~ wa ci sa VMA pu kov nik prof. dr

Dar ko No ̀ i}, prim. dr Bran ka To ma no vi} i pu kov nik prof. dr

Pre drag Ro mi}.

De le ga ci ja VMA u Ra {kom okru gu

De le ga ci ja VMA, ko ju je pred vo dio na ~el nik ge ne ral-ma jor

prof. dr Mi o drag Jev ti}, ne dav no je po se ti la Zdrav stve ni cen tar

„Stu de ni ca“ u Kra qe vu i sa ru ko vod stvom te in sti tu ci je raz mo tri la

sve aspek te do sa da {we uspe {ne sa rad we dve usta no ve, ko ja je pre

ne ko li ko me se ci ozva ni ~e na pot pi si va wem Pro to kol o sa rad wi.

U de le ga ci ji VMA bi li su i pu kov nik prof. dr Ne boj {a Stan -

ko vi}, na ~el nik Gru pe hi rur {kih kli ni ka, i voj ni slu ̀ be nik Ve ri ca

Mi lo va no vi}, na ~el ni ca Ode qe wa za zdrav stve nu ne gu VMA.

Pripremila E. RISTANOVI]

zdravstvo

1. jul 2009.30

Ju bi lej Kli ni ke za ur gent nu

i kli ni~ ku tok si ko lo gi ju VMA

S P E C I J A L N I P R I L O G 4 5

V O J N I U D A R I U 2 0 . V E K U

ORGANIZOVANIHAOS

Autor priloga dr Mile BJELAJAC

32 1. jul 2009.

NNa po li ca ma kwi ̀ a ra u sve tu nu de se

pri ru~ ni ci za pla ni ra we i pro vo |e -

we voj nih uda ra, ko je pi {u stru~ wa ci

za spe ci jal ne ope ra ci je (npr. KenCon nor, Da vid Heb dich, How to sta ge

Mi li tary Co up: From Plan ning to Exe cu ti on;Ed ward Lut twak, Co up d’Etat. A Prac ti calHand bo ok). Na pi sa ni su ra do vi o no vom ti pu pro pa gan de i pri -

pre ma wu „or ga ni zo va nog ha o sa“, ulo zi glo bal nih me di ja. U or ga -

ni za ci ji ame ri~ kih voj nih ana li ti ~a ra, 2006. go di ne odr ̀ a na je

ras pra va sa pi ta wem da li je mo gu }e „ne za mi sli vo“ – dr ̀ av ni udar

u Ame ri ci (Ame ri can Co up d’Etat: Mi li tary Thin kers di scus se the Unt -hin ka ble, Har pers Ma ga zi ne, april 2006). Je dan od u~e sni ka (A. J.Ba ce vich) uka zao je da ni su uni for mi sa na li ca ta ko ja su po ten ci -

jal no opa sna ve} mi li ta ri zo va ni ci vi li ko ji ma je voj ska sred stvo.

Ta ko |e, upe rio je prst na stra ho vi tu uple te nost ide o lo gi je „na ci -

o nal ne bez bed no sti“, ko ja je plod hlad nog ra ta, ali je po seb no

pri sut na po sle 11. sep tem bra.

VOJ SKA – DO MI NANT NA SI LA

Obi~ no se dr ̀ av ni uda ri vi de kao for ma na sil ne sme ne vla -

sti ili vla da ra u jed noj ze mqi, ko ju pr ven stve no or ga ni zu ju unu tra -

{wi ele men ti, na sil nim i ne le gal nim sred stvi ma. Za raz li ku od re -

vo lu ci je, kao ma sov ne for me pre vra ta, uda ri su obi~ no de lo ma we

gru pe, naj ~e {}e voj nih li~ no sti u spre zi sa opo zi ci o nim po li ti ~a ri -

ma ili sa oslon cem na ino stran stvo. O pri kri ve nom uti ca ju stra nih

vla da, pa i mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja na pro me ne vla da, re ̀ i ma

ili dik ta to ra pi sa li su mno gi au to ri ana li ti ~a ri hlad nog ra ta.

Pro ta go ni sti ili na ru ~i o ci pre vra ta ni su uvek u pot pu no sti

is kal ku li sa li po sle di ce, ko je su ~e sto uvo di le ze mqe u du go traj ne

gra |an ske ra to ve sa tra gi~ nim po sle di ca ma. Mno gi pre vra ti bi li

su ne u spe {ni. Ma da je od ne kih uda ra pro {lo vi {e de ce ni ja ili ~i -

tav vek, o wi ho vim pra vim po za di na ma jo{ se na ga |a ili se pre pri -

~a va ju le gen de.

Kao po sle di ca uda ra, na vlast do la ze voj ni ili do ta da opo zi -

ci o ni li de ri, no u sva koj va ri jan ti voj ska je do mi nant na si la bi lo

kao iz vr {i lac ili kao oslo nac pre vrat nih sna ga. Na po le on Bo na -

par ta is ko ri stio je svoj pre sti` u voj sci i oslo nac na gar ni zon u

Pa ri zu ka da je uki nuo Re vo lu ci o nar ni di rek to ri jum 1799. go di ne i

pro gla sio se be za pr vog kon zu la. We gov se stri} Lo u is Bo na par ta,

pred sed nik Fran cu ske, ta ko |e je sa oslon cem na voj sku uki nuo re pu -

bli ku 1851. go di ne i pro gla sio se be ca rem. Kraq Alek san dar Ka -

ra |or |e vi} je ta ko |e ra ~u nao na po dr {ku voj ske kao wen vr hov ni

ko man dant ka da je uki nuo ustav, ras pu stio par la ment i uveo li~ ni

re ̀ im 1929. go di ne.

Ceo 20. vek pun je pri me ra dr ̀ av nih i voj nih uda ra, po seb no

post ko lo ni jal na era. Ne ki su po sta li ne za o bi la zni be o ~ug u pi sa wu

mo der ne isto ri je, kao {to je slu ~aj sa uda rom u Kon gu 1965. ili on-

im u î leu 1973. go di ne, ru {e we pred sed ni ka Ma ka ri o sa na Ki pru

1974, voj ni udar u Poq skoj ge ne ra la Ja ru zel skog 1981. go di ne ili,

u naj no vi jem vre me nu, po ku {aj ru {e wa Mi ha i la Gor ba ~o va 19–20.

av gu sta 1991. Go to vo da ne ma dr ̀ a ve u sred woj i La tin skoj Ame ri ci

ili na Ka ri bi ma, ko ja ni je is ku si la po ne ko li ko dr ̀ av nih uda ra u

svo joj no vi joj isto ri ji. Afri ka, Bli ski is tok, Tur ska, Af ga ni stan,

Iran, Pa ki stan, Bur ma, Taj land, Kam bo xa, Vi jet nam, In do ne zi ja i

mno ge dru ge, is ku si le su sta we pre vra ta. Evrop ske ze mqe pre Dru gog

svet skog ra ta spo zna le su mno ge for me dr ̀ av nih uda ra i za vo |e wa

li~ nih re ̀ i ma. Prak sa je na sta rim tra di ci ja ma sa mo na sta vqe na

po sle 1945. go di ne. âk i sta bil ne de mo kra ti je ka kva je Fran cu ska

~e sto su bi le na ru bu pre vra ta. Ta ko su se ge ne ra li iz Al ̀ i ra, pred -

vo |e ni Ma si jem i Sa la nom (Mas su i Sa lan), i wi ho ve pri sta li ce u

me tro po li po bu ni li 13. ma ja 1958. pro tiv kan di da tu re Pje ra Fil -

ma na (Pi er re Pfli mlin) za pred sed ni ka, ko ji je na ja vio sprem nost da na -

pu sti ko lo ni ju, i zah te va li do la zak De Go la (De Ga ul le) na vlast. U

kri ti~ nom tre nut ku sam De Gol bio je u Al ̀ i ru. Ti me je sru {e na ~e -

tvr ta re pu bli ka. Jed na ko ta ko gru pa ge ne ra la po bu ni la se kra jem

apri la 1961. go di ne pro tiv pred sed ni ka De Go la, osla wa ju }i se na

te ro ri sti~ ke ak ci je or ga ni za ci je OAS i pa do bran ske je di ni ce. U

tom po ku {a ju pre vra ta, ge ne ral De Gol je dva je iz be gao aten tat.

IS KU STVA BAL KA NA

Ni je maw ka lo pre vra ta ni u Sr bi ji, Gr~ koj, Bu gar skoj i Al ba ni -

ji. U svim ze mqa ma voj ska ili na o ru ̀ a ne pri sta li ce (Al ba ni ja) da -

va le su ton pre vra tu. U Sr bi ji je po ~et kom ve ka sme we na di na sti ja,

u Gr~ koj su uda ri bi li go to vo sva ko dnev na po ja va u me |u rat nim go di -

na ma. U po be |e noj Bu gar skoj pr vi po ku {aj pre vra ta bio je in spi ri -

san ne pri hva ta wem ka pi tu la ci je 1918, dok je ru {e we Ze mqo rad ni~ -

ke vla de Stam bo lij skog 1923. go di ne upam }e no po ma sov nim li kvi da -

ci ja ma i mu ~e wi ma. Car Bo ris i voj na li ga do ve li su uda rom 1934.

go di ne na vlast Can ko va. U Al ba ni ji su se uda ri ma sme wi va li Zo gu

i Fan No li, a kao `r tva aten ta ta pao je Esad Pa {a. Dvor skim uda -

ri ma u Al ba ni ji (1928), Ju go sla vi ji (1929) i Ru mu ni ji (1938) su spen -

do va ni su usta vi, vla de i par la men ti, a mo nar si su pre u ze li sve

pre ro ga ti ve. Ru mun ski kraq Ka rol oslo nio se na bu du }eg dik ta to ra

ge ne ra la An to ne skua, a kraq Alek san dar to kom svog vre me na na ge -

ne ra la @iv ko vi }a. Voj ni za ve re ni ci su po no vo stu pi li na sce nu Ju -

go sla vi je 27. mar ta 1941. go di ne.

STA WE PRE VRA TA

Isto ri ja je bo ga ta

pri me ri ma dr ̀ av nih i

voj nih uda ra, a da na {wi ca

kao da po tvr |u je da }e to

i na da qe bi ti prak sa

M A L A I S T O R I J A P U ̂ A

33

Po nov nim, tre }im do la skom za pre mi je ra Gr~ ke 1928, Elef te -

ros Ve ni ze los je svo jim po stup ci ma otu |io od se be ge ne ra la Ge or gi -

o sa Kon di li sa, ko ji }e pre }i u pro tiv ni~ ki ta bor i ubr zo po sta ti

sud bo no san u na ci o nal nim do ga |a ji ma. Ve ni ze los, ma da je uveo no -

vi, ve }in ski iz bor ni si stem, gu bi glat ko iz bo re 1933. go di ne. We -

gov pri ja teq, ge ne ral Pan ga los, pu ~i sta iz 1922, po ku {a va da ga

vra ti na vlast no vim voj nim uda rom. Taj po ku {aj je 6. mar ta 1933.

bed no pro pao. Ma da ni je bi lo utvr |e no da li je i ko li ko sam Ve ni -

ze los pod sti cao udar, we go vi pro tiv ni ci su ga op tu ̀ i va li za to i u

ju nu 1933. na we ga iz vr {i li aten tat, ko ji ni je uspeo. Pla sti ras i

Ve ni ze los po sta ju iz be gli ce u Fran cu skoj. U ze mqi je vla da lo van -

red no sta we.

PO VRA TAK KRA QA

No, dvo ji ca pri ja te qa ne mi ru ju. U do slu hu

wi ho ve pri sta {e iz ofi cir skog ko ra 1. mar ta

1935. po no vo po ku {a va ju da obo re vla du Cal da -

ri sa uda rom. Taj po ku {aj iza zvao je po gi bi ju ne -

ko li ko qu di. U sud skim pro ce si ma ko ji su sle di -

li, 60 ofi ci ra je osu |e no na smrt, ali su sa mo

dva po gu bqe na, oko hi qa du qu di je op tu ̀ e no zbog

sa u ~e sni {tva, 1.500 ofi ci ra svih ro do va iz ba -

~e no je iz slu ̀ be, a mno gi od wih su ra ̀ a lo va ni.

Udar je sa mo ubr zao vra }a we mo nar hi je,

ono ~e ga su se sa mi pu ~i sti naj vi {e pla {i li, i

uvo |e we pri kri ve ne dik ta tu re. An ti ve ni ze li sti

uki da ju Se nat, u ko me ve }i nu ima ju wi ho vi pro -

tiv ni ci, i ras pi su ju iz bo re za jun 1935, u uslo -

vi ma u ko ji ma je van red no sta wa jo{ bi lo na sna -

zi. Ro ja li sti, ko je je pred vo dio ge ne ral Kon di -

lis, vi {e ni su bi li sprem ni ~ak ni da na re ~i ma

P R E V R A T I N O V I J E I S T O R I J E

Gr~ ka je u no vi joj isto ri ji upam ti la vi {e uda ra i dik ta tu ra u

ko je su bi le ukqu ~e ne voj ne li~ no sti. Voj ska je tek ko ju de ka du

na kon za do bi ja wa ne za vi sno sti na te ra la kra qa Ota da odo -

bri do no {e we usta va 1843. go di ne. Po tom je je dan od naj e mi -

nent ni jih gr~ kih dr ̀ av ni ka u 20. ve ku, Elef te ros Ve ni ze los,

po stao pr vi put pre mi jer po sle voj nog uda ra 1909. go di ne. Dr ̀ av ni

udar 1922, ko jim je ge ne ral Ni ko la os Pla sti ras svrg nuo kra qa Kon -

stan ti na I, imao je ak tiv nu po dr {ku ge ne ra la Te o do ro sa Pan ga lo sa

(1878–1952), ko ji }e po sta ti mi ni star voj ni i ubr zo vla da ti kao

dik ta tor. Na pr vom ko ra ku or ga ni zo vao je su |e we {e sto ri ci mo -

nar hi sta, voj nih i ci vil nih li de ra ko ji su op tu ̀ e ni za ve le i zda ju

zbog iz gu bqe nog ra ta u Ma loj Azi ji i

po gu bqe ni. Sam je re or ga ni zo vao gr~ -

ku voj sku na se ve ru i Vr hov nu ko man du.

Ofi ci ri lo jal ni Pan ga lo su obo -

ri li su 24. ju na 1925. vla du, ko ja je bi -

la sprem na da pri hva ti mi rov ni ugo vor

u Lo za ni, i ina u gu ri sa li ge ne ra la za

pred sed ni ka. Ge ne ral se 3. ja nu a ra

1926. pro gla sio dik ta to rom. Me |u -

tim, ubr zo su mno gi mla |i ofi ci ri, ko -

ji su ga do ve li na vlast, po sta li ne za -

do voq ni we go vim po stup ci ma u me |u -

na rod nim od no si ma, jer su sma tra li da

{te te gr~ kim in te re si ma, a i zbog te -

{ke eko nom ske si tu a ci je u ko joj se on

ni je sna la zio, pa su 24. av gu sta iste

go di ne iz vr {i li kon tra u dar i ski nu li

ga sa vla sti. Pred sed nik re pu bli ke po -

no vo je po stao ad mi ral Pa vlos Ko un -

to u ri o tis, ne ka da {wi ~lan Ve ni ze lo -

so vog rat nog tri jum vi ra ta, ko ji je pre -

veo Gr~ ku na stra nu sa ve zni ka. Ne mir -

ni duh Pan ga lo sa je od veo u za tvor

(1930–1932).

ZO NA OTVO RE NIH PI TA WA

Ne ko li ko ka rak te ri sti~ nih

pri me ra pu ~e va u 20. ve ku

po ja {wa va i prin ci pe

wi ho vog or ga ni zo va wa,

o~e ki va wa pu ~i sta

– ostva re na ili iz ne ve re na,

ali i uti ca je vo de }ih

svet skih si la na to ko ve

i raz re {e wa tih su ko ba

Ge ne ra l Te o do ro s Pan ga lo s

po {tu ju ustav. Tra ̀ i li su od pred sed ni ka vla de da vra ti mo nar hi ju,

a ka da on to od bio, sam ge ne ral, uz po dr {ku svo jih ofi ci ra, uda rom

iz ve de nim 10. ok to bra 1935, se be po sta vqa za pre mi je ra i pro gla -

{a va mo nar hi ju, a se be za re gen ta. Po tom je or ga ni zo vao ple bi scit

za po vra tak kra qa. U ze mqu se vra tio kraq \or |e II po sle 15 go di -

na iz gnan stva. Taj vla dar ski dom bio je u rod bin skim ve za ma sa do -

mom Ka ra |or |e vi }a.

Za ni mqi vo je ka ko je po tom po li ti~ ka pat-po zi ci ja do ve la do

jo{ ve }eg upli ta wa mo nar ha i voj ske u vla da we Gr~ kom. Glav ne po -

li ti~ ke sna ge u Skup {ti ni, bez do mi nant ne pre va ge (Na rod na i

Li be ral na stran ka) ne mo gu da se do go vo re o vla sti. âk su taj no

pre go va ra le i sa ko mu ni sti ma ka ko bi ih pri vu kle na svo ju stra nu

i na ma kle po treb nu ve }i nu. No, sve pa da na zah te vu Li be ra la da

se iz ba ~e ni ofi ci ri vra te u slu ̀ bu. Ka da je mi ni star voj ni u pri -

vre me noj vla di Pa pa gos pre neo za bri nu tost voj ske kra qu, ovaj ga

je od mah sme nio kraj we de sni ~ar skim ge ne ra lom i li de rom Slo bo -

do um ne stran ke Jo a ni som Me tak sa som. U apri lu 1936. go di ne um-

ro je pri vre me ni pred sed nik vla de, pa je kraq na to me sto po sta -

vio Me tak sa sa. Gr~ ka je do bi la no vog dik ta to ra, ko ga }e sa sce ne

od ne ti smrt po ~et kom 1941. go di ne. Ma da je na unu tra {wem pla nu

opo na {ao svo je ne ma~ ke i ita li jan ske uzo re, po ku {a va ju }i da di -

sci pli nu je ne mir ni duh ze mqa ka, u spoq noj po li ti ci ostao je do -

sle dan sta rim sa ve zni~ kim ve za ma, po seb no bri tan skim.

VRE ME PU KOV NI^ KE HUN TE

Da na {wim sa vre me ni ci ma bli ̀ i je i po zna ti ji voj ni udar

iz ve den u Gr~ koj 21. apri la 1967. go di ne. Na ~e lu pu ~a ovo ga pu ta

bio je pu kov nik Ge or gi os Pa pa do pu los, a sa rad ni ci su mu bi li

Ma ka re zos, Pa ta kos i ofi ci ri we go vog ili ni ̀ eg ran ga. Ti voj ni -

ci su se di rekt no ume {a li u spor kra qa Kon stan ti na II i ta da -

{weg pre mi je ra, ve} vre me {nog Ge or gi ja Pa pan dre ua. Sam Pa pa -

do pu los je po sle pu ~a po stao mi ni star od bra ne i ~lan Pred sed ni -

{tva vla de. Po sla po ku {a ja kra qe vog kon tra u da ra 13. de cem bra

iste go di ne, po stao je pre mi jer, a 21. mar ta 1972, pro gla sio je

se be za re gen ta. Iz be gao je po ku {aj aten ta ta 1968. go di ne. Vre me

po sle pu ~a u Gr~ koj, ali i {i re, bi lo je po zna to kao vre me „pu kov -

ni~ ke hun te” i tra ja lo je do 1974. go di ne. Bio je to pe ri od ko ji po

bru tal no sti po stu pa ka pre ma pro tiv ni ci ma, na ~i ni ma mu ~e wa i

ogra ni ~e wu gra |an skih slo bo da pre va zi la zi sva ra ni ja is ku stva

te ze mqe. Mno ge is tak nu te li~ no sti gr~ kog jav nog ì vo ta oti {le

su u emi gra ci ju. Me |u wi ma i po zna ta glu mi ca i pe va ~i ca Me li na

Mer ku ri, ko ja je osta vi la na dah nu te, pro test ne pe sme o tom vre -

me nu. Hun ta je, uz po dr {ku slu ̀ be nih ame ri~ kih kru go va, ima la

34 1. jul 2009.

ude la u ru {e wu vla de Ma ka ri o sa na Ki pru. Mno gi Gr ci su shva ti -

li re ~i iz vi we wa pri li kom po se te Klin to na Ati ni 1999. go di ne

kao di rekt nu po tvr du sum wi da su SAD po dr ̀ a va le hun tu, pa ~ak

ima le ulo gu u pla ni ra wu sa mog pu ~a. Is ti ~e se ~i we ni ca da su

zbog va ̀ no sti po lo ̀ a ja Gr~ ke u Se ver no a tlant skoj ali jan si slu -

`be SAD usko sa ra |i va le sa Gr~ kom oba ve {taj nom slu ̀ bom (KYP)i LOK Spe ci al For ces, ko je }e bi ti ukqu ~e ne u iz vr {e we pu ~a. Bri ga

Ali jan se po ~i va la je na ~i we ni ci da je ze mqa po li ti~ ki bi la stal -

no po de qe na i po sle okon ~a wa gra |an skog ra ta, te da je po sto jao

strah od le vi ~ar skog pu ~a. î we ni ca je da su gr~ ki ofi ci ri oba -

ve sti li svo je ame ri~ ke ko le ge o na me ra va nom pu ~u ne ko li ko da na

una pred.

Po sle po ku {a ja mor na ri~ ke po bu ne u ma ju 1973. go di ne i stu -

dent skih de mon stra ci ja ko je su kr va vo ras tu re ne, ko man dant voj ne

po li ci je ge ne ral Jo a ni dis obo rio je sa vla sti do ta da {weg pred -

sed ni ka Pa pa do pu lo sa. Bio je to mi ni udar tvr de stru je hun te pro -

tiv do sko ra {weg li de ra.

Kraj sve ne po pu lar ni je hun te do {ao je na zah tev voj ske da se

vlast pre da ci vi li ma.

Atina – su|ewe u~esnicima pu~a 1935. godine

Gr~ka

35

Ko mi te ta za spoq nu po li ti ku, da se pre -

du zmu ko ra ci ko ji bi od vra ti li hun tu od

avan tu re. To bi, sma trao je se na tor, bar

de li mi~ no po pra vi lo mo ral nu {te tu ko ju

su SAD se bi na ne le opro stom hun ti. Na -

veo je i da }e po tez hun te ne mi nov no do -

ve sti do gr~ ko-tur ske kon fron ta ci je, te

da }e, ako se SAD ne ume {a ju, bi ti okr -

wen wi hov ugled na Ki pru. Iz sve do ~e wa

ta da {weg ame ri~ kog am ba sa do ra u Ati ni

Hen ri ja Ta ske (He nry Ta sca) vi di se da je

Jo a ni dis ve he ment no od bi jao da sa ra |u je

sa di plo mat skim de skom i da je ko mu ni ci -

rao is kqu ~i vo ka na li ma Cen tral ne agen -

ci je. Ta ska je dao do zna wa da on ni je bio

u pri li ci da kon tro li {e {ta je od la zi lo

ili sti za lo tim ka na li ma. Gr~ ki ge ne ral

Gri go ri os Bo na nos, ko man dant gr~ ke voj -

ske u vre me pu ~a, po tvr dio je u svo jim me -

mo a ri ma 1986. go di ne da su odo bre we

i po dr {ka sti gli u wi ho vo oba ve {taj no

ode qe we pre ko To ma sa Pa pa sa, ~o ve ka

ko ji je bio od re |en za po ver qi vu ve zu

hun te i Nik son–Ki si n xer ad mi ni stra ci -

je.

No, {ta je bi la stvar na po za di na

po na {a wa po je di nih u~e sni ka? Da li je to,

ka ko su pre de se tak go di na na pi sa la dvo -

ji ca ame ri~ kih is tra ̀ i va ~a, bio strah da

bri tan ski la bu ri sti uki nu bri tan ske ba -

ze na oto ku i ceo stra te {ki va ̀ an pro -

stor bu de pre pu {ten ne iz ve snoj sud bi ni,

a Za pad osta ne bez elek tron skih osma -

tra~ ni ca? Za {to je Ki sin xer de fak to po -

dr ̀ a vao pla no ve hun te, a po tom Bri tan -

ci ma uda rio „ve to” da u~i ne bar ne ke voj -

ne po kre te i pred u pre de tur sko is kr ca va -

we – ta su pi ta wa jo{ uvek bez va lid nog

od go vo ra.

Î LE

U sep tem bru 1970. go di ne le vi ~ar ski kan di dat dr Sal va do -

re Aqen de za do bio je na pred sed ni~ kim iz bo ri ma tan ku ve }i nu od

36,2 po sto. We ga su po tom u Kon gre su po dr ̀ a le ne ke hri {}an -

ske i ma we ra di kal ne par ti je, ali i le vi ca, te je na kon dva me se -

ca pro gla {en za pred sed ni ka. ̂ i le je do ta da sma tran naj -

na pred ni jom, sta bil nom plu ra li sti~ kom de mo kra ti jom

ju ̀ ne ame ri~ ke he mis fe re. Bi ra~ ko te lo je bi lo

uglav nom po de qe no na tri pod jed na ka de la: de sni -

KI PAR

Voj ni udar ko jim je obo ren pred sed -

nik ne svr sta ne re pu bli ke Ki par ar hi e -

pi skop Ma ka ri os or ga ni zo va li su od la -

ze }a hun ta i ge ne ral Jo a ni dis u Ati ni.

Pret hod no je hun ta svo jim za o {tra va wem

od no sa o raz gra ni ~e wu sa Tur skom i po -

ku {a ja da se Ki par sta vi pod kon tro lu

„na ci o nal nog sre di {ta”, iza zva la niz

lo {ih po sle di ca. Ma ka ri os, ko ji se opi -

rao te ̀ wa ma Ati ne, i op tu ̀ i vao hun tu da

è li da uni {ti sa mo stal nost te ze mqe,

za tra ̀ io je po ~et kom ju la 1974. da svi

ofi ci ri gr~ ke ar mi je na pu ste re do ve Ki -

par ske na ci o nal ne gar de. Od go vor Jo a -

ni di sa na taj zah tev bi lo je po kre ta we

dr ̀ av nog uda ra. Ume sto na ci o nal nog

odo bra va wa, ge ne ral je bio su o ~en sa

in va zi jom tur skih sna ga na se ver ni deo

oto ka 20. ju la i nu ̀ no {}u da od stu pi.

Pred sed nik Ma ka ri os, ko ji }e se, po -

sle iz be gli {tva, kra jem iste go di ne vra ti -

ti na Ki par, bio je `r tva ne sa mo dve ju de -

sni ~ar skih voj nih hun ti – gr~ ke i tur ske, ve}

i onih ko ji su vo di li bri gu o stra te {kom

pla ni ra wu na ose tqi vom ju ̀ nom kri lu Se -

ver no a tlant ske ali jan se i stra te {ki va -

`nom oto ku van kon tro le, ko ji je u ne po -

sred noj bli zi ni Bli skog is to ka, gde je ne tom

okon ~an jo{ je dan u ni zu ra to va.

Po li ti ~ar ko ji je u ad mi ni stra ci ji

SAD di rekt no od go vo ran za kre i ra we

vaw ske po li ti ke, dr ̀ av ni se kre tar, {ef

Na ci o nal nog sa ve ta za bez bed nost, pred -

sed nik Ko mi te ta ~e tr de se to ri ce, nad zor -

nik pri kri ve nih ope ra ci ja Hen ri Ki sin -

xer (He nry Kis sin ger), upa dqi vo je }u tao u

svo jim me mo a ri ma o ce loj epi zo di. Ta~ ni -

je, tvr dio je da je bio iz ne na |en do ga |a ji -

ma. Ta ko |e, tru dio se da od sli ka Ma ka ri o sa kao ~o ve ka ko ji je uzro -

ko vao ten zi je. Ma da }e u tre }em to mu do pu ni ti svo ja jav no iz ne se na

vi |e wa kri ti ka ma i gr~ ke i tur ske hun te, ostao je pri tvrd wa ma ko je

je sa op {ta vao na pres-kon fe ren ci ja ma – da u vre me do ga |a ja ni je

bio upu }en u pla no ve. Is tra ̀ i va wa i sve do ~e wa we go vih bli skih

sa rad ni ka to opo vr ga va ju. Dva me se ca pre uda ra, u ma ju 1974. go di -

ne, Ki sin xer je od {e fa Ki par skog de ska u Stejt de part men tu To ma -

sa Bo ja ta (Tho mas Boyatt) pri mio me mo ran dum sa ta~ nim pred vi |a -

wem ak ci ja Jo a ni di sa – da pred sto ji udar hun te na Ki par i Ma ka ri -

o sa. Se kre tar je upo zo ren da je po tre ban hi tan de mar{ u Ati ni ka -

ko bi se hun ta od vra ti la od tih pla no va. U pro tiv nom, ne u pu }i va we

de mar {a zna ~i lo bi da su SAD in di fe rent ne. Bo jat je, ta ko |e, na -

veo da }e u slu ~a ju da hun ta kre ne sa iz vr {e wem pla na, bez sum we,

ti me iza zva ti tur sku in va zi ju. Krat ko vre me po sle to ga, 7. ju na 1974,

in ter no iz da we za po tre be oba ve {taj nih slu ̀ bi i Stejt de part men -

ta Na ti o nal In tel li gen ce Da ily do ne lo je ci tat iz ame ri~ kog slu ̀ be nog

iz ve {ta ja sa te re na od 3. ju na, u ko me su ta~ no na zna ~e ni pra vac

raz mi {qa wa i na me ra ge ne ra la Jo a ni di sa, ube |e we da }e on mo }i

~ak i bez po mo }i or ga ni za ci je EO KA da iz ve de sme nu za 24 sa ta, go -

to vo bez kr vi. Tur ci }e, po tom izve{taju, ti ho pri hva ti ti sme nu svog

kqu~ nog ne pri ja te qa. U iz ve {ta ju je na ve de no da }e Ma ka ri o sa uklo -

ni ti u slu ~a ju bi lo ka kve we go ve pro vo ka ci je i da }e, na kon to ga, ko -

na~ no, Gr~ ka i Tur ska mo }i di rekt no da se do go vo re o sud bi ni Ki -

pra. Da je Ki sin xer bio do bro upu }en, sve do ~i i po ziv se na to ra

Vi li ja ma Ful braj ta (Wil li am J. Ful bright), pred sed ni ka se nat skog

Podeqeni Kipar

Ar hi e pi skop Ma ka ri os

cu, Hri {}an ske de mo kra te i par ti je cen tra,

te so ci ja li ste i ko mu ni ste. Ve }i na je uvek bi -

la for mi ra na iz pr ve dve gru pe, ta ko da le vi -

ca ni je ima la pri li ku da vla da. Po de qe na de -

sni ca, po seb no eks trem na, i mo} ne kor po ra -

ci je (ITT, Pep si, Cha se Man hat ten Bank) ni su mo -

gle da pri hva te sta we po sle sep tem bra 1970.

go di ne. Wi ho va mr ̀ wa je ubr zo ima la od je ka

kod Nik so na (R. Ni xon), ko me se obra tio pred -

sed nik kom pa ni je Pep si Do nald Ken del (Do -nald Ken dall), ina ~e we gov pr vi po slo da vac u

ka ri je ri. Nik son je od mah o to me pro di sku to -

vao sa Rok fe le rom, di rek to rom êjs Men hetn

ban ke i di rek to rom Cen tral ne agen ci je Ri -

~ar dom Hel msom (Ric hard Helms). Ukrat ko je za -

kqu ~e no da Aqen de ne sme da pre u zme vlast.

Ni je se sme lo osvr ta ti na ri zi ke, za 48 sa ti

va qa is pla ni ra ti ak ci ju, odvo ji ti de set mi li -

o na do la ra, po po tre bi i vi {e, oda bra ti naj -

bo qe qu de, ra di ti ne pre kid no i is kqu ~i ti

am ba sa du SAD u î leu iz ak ci je. Ta ko |e je na -

re |e no da ~i le an ska eko no mi ja ima da pro -

cvi li. Dok je tim u Len gli ju bio u for mi ra wu,

am ba sa dor SAD u î leu Ko ri (Ed ward Ko rry)bio je pot pu no is kqu ~en.

Ipak, taj plan je na i {ao i na tre nut ne i na du go ro~ ne pre pre -

ke. Naj ve }i pro blem pred sta vqa la je Voj ska î lea, ko ja je, za raz -

li ku od ze ma qa u okru ̀ e wu, ima la du gu tra -

di ci ju ap sti nen ci je od po li ti ke. Da kle, ima -

la je le ga li sti~ ku po zi ci ju u okvi ru ci vil no-

voj nih od no sa. „Pri vre me na” pre pre ka iz vr -

{e wu pu ~a bi la je sa ma li~ nost ta da {weg na -

~el ni ka Ge ne ral {ta ba ~i le an ske ar mi je Re -

nea [naj de ra (René Schne i der). On je bio ~vr -

sti le ga li sta i su prot sta vqao se bi lo ka kvom

me {a wu ar mi je u iz bor ni pro ces. Na sa stan -

ku u Oval nom ka bi ne tu 18. sep tem bra 1970.

od lu ~e no je da on „ima da ide”.

Pr vo bit ni plan je bio da ga kid na pu ju

ofi ci ri „eks tre mi sti’’, na na ~in ko ji bi dao

po vo da da se mi sli ka ko su iza ot mi ce sta ja le

pri sta li ce Aqen dea i le vi ~a ri. Pret po sta -

vqa lo se da bi to iza zva lo pa ni ku u ze mqi i

da bi Kon gres od bio da Aqen deu po ve ri pred -

sed ni {tvo. Za tu ot mi cu ofi ci ri ma je po nu -

|e na svo ta od 50.000 do la ra. U Voj sci su,

upr kos po de la ma, okle va li. U jav no sti su po -

~e le da fi gu ri ra ju gru pe Pa tri ja i Li ber tat,

sa ko ji ma je, mi mo zna wa am ba sa do ra SAD,

kon tak ti rao wi hov voj ni ata {e. Kar ta je ba -

~e na na ge ne ra la Ro ber ta Vi joa (Ro ber to Vi a -ux), ko ji je imao ve ze sa po me nu tim de sni ~ar -

skim gru pa ma. Za ge ne ra lo ve qu de su u ok to bru is po ru ~e ni oru` je i

ga sne gra na te ka ko bi „kid na po va li” [naj de ra, ali se ni je ni po -

sta vqa lo pi ta we {ta }e sa wim bi ti po sle to ga. @uri lo se da se

sve oba vi pre 24. ok to bra i od lu ke Kon gre sa. U in struk ci ja ma od

16. ok to bra in si sti ra lo se da sve ak tiv no sti bu du stro go taj ne i

bez bed ne ka ko bi se pri kri la ume {a nost SAD. U slu ~a ju da se pro -

bi ju ro ko vi, va qa lo je na sta vi ti sa jed na kim pri ti skom dok se Aqen -

de ne obo ri. Ge ne ral [naj der je iz be gao pr vi po ku {aj ot mi ce 19.

ok to bra. Pro pao je i dru gi po ku {aj 20. ok to bra, ali su za ve re ni ci

22. ok to bra uspe li da ga ubi ju iz au to mat skog oru` ja ko je im je do -

sta vqe no. Put za ukla wa ne no vo i za bra ne vla de bio je otvo ren, kao

i pro je kat FU BELT u Len gli ju, pod ko jim je vo |e na ce la ope ra ci ja. Na

eko nom skom po qu uki nu ta je po mo} i re du ko va ne su in ve sti ci je. Sa

voj nim re ̀ i mi ma u okru ̀ e wu do go vo re na je ko or di na ci ja u pri ti -

sci ma na î le i stva ra wu opo zi ci je unu tar ze mqe. Ko na~ no, po sle

{traj ko va sin di ka ta pri vat nih ka mi on xi ja i po sve ma {we de pre si je,

or ga ni zo va ne sna ge unu tar Voj ske, sa ge ne ra lom Au gu stom Pi no ~e om

(Pi noc het) na ~e lu, iz vr {i le su udar 11. sep tem bra 1973. go di ne.

Pred sed ni~ ka pa la ta bom bar do va na je i avi o ni ma. Oda no obez be -

|e we i pred sed nik na {li su smrt u tom su ko bu. Svet je sa zgra ̀ a wem

pra tio osvet ni~ ko po na {a we hun te i ma sov ne eg ze ku ci je.

36 1. jul 2009.

Predsednik Aqende okruèn obezbe|ewem

Ulice Santjaga u vreme prevrata

General Augusto Pino~e

sa zaverenicima

île 1970 – napad na predsedni~ku palatu

Pr vi pre mi je r De mo krat ske Re pu bli ke Kon go

Pa tri s Eme ri Lu mum ba

37

ni ci UN u Le o pol dvi lu, gde je ka sni je do ve den, pri -

me ti le su o~i te tra go ve mu ~e wa i mal tre ti ra wa na

we mu. Bio je ve zan li si ca ma. Uza lud je ape lo vao na

pri sut ne ofi ci re UN da mu pri sko ~e u po mo}, oni

su osta li sa mo po sma tra ~i i sve do ci, kao i stra ni

no vi na ri. Pr vi ge ne ral ni se kre tar UN Dag Ha mar -

{eld ape lo vao je na Ka sa Vu bu da mu se omo gu }i fer

pro ces, ali uza lud. Usko ro }e i sam Ha mar {eld po -

gi nu ti pod ne raz ja {we nim okol no sti ma u avi on skoj

ne sre }i u Kon gu.

Lu mum ba je li ce mer no po slat u po bu we nu Ka -

tan gu na ru ke svom naj ve }em ne pri ja te qu Mu ji su

ôm beu. Ubi jen je 17. ja nu a ra 1961. u tri de set pe -

toj go di ni ì vo ta. Pi lot ko ji ga je is po ru ~io pri -

~ao je da ni je imao sna ge da gle da di vqa~ ko mu ~e we

ko je je usle di lo i ubi stvo bi v {eg pre mi je ra. Svet

se zgra ̀ ao. U ve} raz buk ta lom hlad nom ra tu SSSR

Je dan od bru tal ni jih uda ra je sva ka ko svr ga va we i na ~in li kvi -

da ci je pr vog pre mi je ra De mo krat ske Re pu bli ke Kon go Pa tri sa

Eme ri ja Lu mum be (Pa tri ce Emery Lu mum ba) 14. sep tem bra 1960.

go di ne. Lu mum ba je bio po zna ti li der an ti ko lo ni jal ne bor be i

pr vi iza bra ni pre mi jer po sti ca wu ne za vi sno sti is pod bel gij -

ske ko lo ni jal ne upra ve 24. ju na 1960. U krat koj pred i sto ri ji uda -

ra Lu mum ba je do {ao u su kob sa pred sed ni kom dr ̀ a ve Ka som Vu -

bu om ko ji ga je ot pu stio. Pre mi jer je za uz vrat ile gal no sme nio

pred sed ni ka u Se na tu, gde je imao upo ri {te, i one mo gu }io no vo i -

me no va nog pred sed ni ka vla de da pri mi du ̀ nost jer ni je imao po -

dr {ku u par la men tu.

BEZ FER PRO CE SA

Me |u tim, pu kov nik @ozef Mo bu tu (Jo seph Mo bu tu) po dr ̀ an

od stra nih slu ̀ bi iz veo je udar, uhap sio Lu mum bu i sta vio ga u

ku} ni pri tvor, a ta ko |e one mo gu }io Ka sa Vu bu. Sna ge Uje di we nih

na ci ja su ga obez be |i va le i po ku {a va le da se iz beg ne tra ge di ja

gra |an skog ra ta. Ali Lu mum ba ne mi ru je, iz vla ~i se iz pri tvo ra,

od la zi na se ver me |u svo je pri sta li ce i po ku {a va da ofor mi svo -

ju vla du. Tru pe Mo bu tua po ~e le su da ga go ne i on je po no vo uhap -

{en u Port Fran ki de cem bra 1960. Stra ne di plo ma te i pri pad -

Nasiqe u Kongu

PO QA SMR TI

U D A R I U P O S T K O L O N I J A L N O J E P O H I

Ve li ki broj dr ̀ av nih i voj nih uda ra

po tre sao je tek oslo bo |e ne dr ̀ a ve Afri ke

i Azi je. U po za di ni ne kih od wih sta ja le su

ne ka da {we me tro po le, mul ti na ci o nal ne

kom pa ni je ili no ve si le hlad nog ra ta

i wi ho ve oba ve {taj ne slu ̀ be.

381. jul 2009.

je za svu od go vor nost op tu ̀ io

za pad ne ze mqe i UN.

Taj udar je bio sa mo pr vi u

ni zu. Sle de }i je ve} bio 1963,

a na red ni 1965. ka da je do {ao

na vlast ge ne ral Mo bu tu i ostao

do 16. ma ja 1997. go di ne ka da je

i on obo ren po bu nom i voj nom

po be dom Lo ren sa Ka bi le. Kon go

je po tom do ̀ i veo vi {e po ku {a -

ja uda ra i no vi gra |an ski rat u

is to~ nim pro vin ci ja ma.

NO VA AZIJ SKA DE MO KRA TI JA

Tek oslo bo |en od fran cu -

ske ko lo ni jal ne upra ve i po de -

qen na su prot sta vqe ni Se ver

i Jug, Vi jet nam je po stao po pri -

{te ~e stih pre vra ta. Ge ne ra li

su uz asi sten ci ju po kro vi te qa

sme wi va li jed ni dru ge.

Ge ne ral Ngo Din Di jem je

iz fran cu ske slu ̀ be pre {ao

pod po kro vi teq stvo SAD i po -

stao pr vi pred sed nik Ju ̀ nog

Vi jet na ma. Pro mo vi san u svet -

skoj jav no sti kao de mo kra ta, u

svo joj ze mqi po stu pao je su ro -

vo kao pra vi ori jen tal ni de spot. Bio je ube |e ni an ti ko mu ni sta i

ti me je ste kao na klo nost po kro vi te qa. Za unu tra {wu upo tre bu

imao je ore ol ve li kog na ci o na li ste i ari sto kra te iz man da rin -

ske po ro di ce. We go vi po stup ci ni su mo gli oprav da ti pro pa gan du

da }e „Di jem u~i ni ti Ju ̀ ni Vi jet nam par la men tar nom i ustav nom

re pu bli kom i da }e we go vo mi si o nar stvo iz ha o sa in tri ga iz li -

ti no vu azij sku de mo kra ti ju“.

Is tro {en, obo ren je u voj nom uda ru ge ne ra la Dung Van Mi na

(Do ung Van Minh) 2. no vem bra 1963. go di ne. Po sle kr va vog za u ze -

}a pa la te Gia Long u Saj go nu, uhap {e ni su on i we gov mla |i brat

Nu ko ji mu je bio pr vi sa vet nik. Po na re |e wu Mi na oni su ubi je ni.

Ge ne ral Dung Van Min ni je du go ostao na vla sti. I we ga je u

ja nu a ru 1964. zba cio ge ne ra la Ngu jen Kan. Imao je sre }u da ni je

po gu bqen. Po no vo je po stao pred sed nik Ju ̀ nog Vi jet na ma i pre -

dao je ze mqu sna ga ma Vi jet kon ga 1975, po sle ~e ga je ì veo u ame -

ri~ kom eg zi lu.

Ngu jen Kan je sam is ku sio mo gu} nost da bu de zba ~en ve} u av -

gu stu 1964. Vi jet nam ski re vo lu ci o nar ni sa vet ga je ipak 24. sep -

tem bra sme nio i osta vio na po lo ̀ a ju na ~el ni ka ge ne ral {ta ba.

Me |u tim, on je na sta vio da vla da iz sen ke. Sle de }i udar na de

fak to we go vu vla du iz vr {i }e ge ne ral Ngu jen Van Tie i va zdu ho -

plov ni mar {al Ngu jen Kan u fe bru a ru 1965. Voj ni ci su for mal -

no us po sta vi li ci vil nu vla du dr

Pan Hij Kua. Pre mi je ri }e se me -

wa ti, a ge ne ral Van Tie osta }e

pred sed nik do slo ma 1975.

U su sed noj Kam bo xi ni je

bi lo ma we tra gi~ no. U mar tu

1970. go di ne pre mi jer i ge ne -

ral Lon Nol obo rio je na sled -

nog prin ca No ro do ma Si ha nu ka.

Sam ge ne ral po stao je pred sed -

nik Kmer ske Re pu bli ke 1972.

go di ne i ostao na toj du ̀ no sti

do 1975. go di ne. Ze mqu je tre -

sao gra |an ski rat, a po tom je

po sta la po pri {te ne pre kid nog

ame ri~ kog bom bar do va wa i

agre si je Vi jet na ma. Da nas se u

svet skoj jav no sti po mi wu sa mo

Cr ve ni kme ri i wi hov re vo lu -

ci o nar ni te ror, po qa smr ti i

ise qa va we Pnom Pe na. Ge ne ral

Lon Nol pre dat je za bo ra vu.

Vijetnam, samospaqivqwe budisti~kog monaha u znak protesta

Vazduhoplovni mar{al Ngu jen Kan Ge ne ral Ngo Din Di jem

39

rod nih kon ta ka ta. U ze mqi se eko nom sko sta we po gor {a va lo, Poq -

ska je bi la pa ra li sa na i u snab de va wu i u ko mu ni ka ci ja ma. Obe

stra ne {i ri le su i dez in for ma ci je. Sam Ja ru zel ski zbu nio je jav -

nost svo jom na vod nom iz ja vom na ne koj sed ni ci Po lit bi roa da bi

„pre iz vr {io sa mo u bi stvo, ne go do zvo lio da poq ski voj nik pu ca

na Po qa ka“. Ipak, dez in for ma ci ja ni je bi lo ma sov no ru {e we

spo me ni ka Cr ve no ar mej ci ma, {to je uz bur ka va lo Mo skvu. U ok to -

bru 1981. go di ne su ko bi la su se gle di {ta Ja ru zel skog i ta da {weg

ge ne ral nog se kre ta ra Ka we, ko ji je na ple nu mu CK dao ostav ku, a

ge ne ral je 18. ok to bra iza bran za no vog se kre ta ra. Ne de qu da na

po sle tog ple nu ma spe ci jal ne je di ni ce poq ske ar mi je u{le su u se -

la i gra do ve da uve du red u snab de va we, obez be de za {ti tu dru -

{tve nog po ret ka i po mog nu sta nov ni {tvu u „ukla wa wu ne pra vil no -

sti“. Ti me je poq ska ar mi ja pred vo |e na svo jim pr vim ~o ve kom otvo -

re no stu pi la na po li ti~ ku sce nu. Kri za ko ja je za po ~e la sre di nom

1980. go di ne usko ro }e kul mi ni ra ti kra jem de cem bra.

U vre me tih do ga |a ja na mer no je {i re na le gen da da su Ja ru -

zel ski i poq ski voj ni vrh svo jim ~i nom sa ~u va li ze mqu od so vjet -

ske in ter ven ci je, ka kvu je 1968. go di ne do ̀ i ve la ê ho slo va~ ka. To

je sva ko tre ba lo po slu ̀ i ti ja ~a wu na ci o nal nog kre di bi li te ta i

pri hva ta wu no vog sta wa od ve }i ne poq skog sta nov ni {tva. Me |u -

tim, u sve tlu ar hiv skih iz vo ra ko ji su obe lo da we ni u vre me Bo ri -

sa Jeq ci na vi di se da SSSR ni je imao plan da iz ve de in va zi ju na

Poq sku, ni ti je ta kva na me ra po sto ja -

la. U stva ri, So vje ti su ne dvo smi sle -

no od bi li zah tev Ja ru zel skog za voj -

nom po mo }i i osta vi li Po qa ci ma da

se sa mi no se sa pro ble mom „So li -

dar no sti“. So vje ti su u to vre me i sa -

mi ima li do voq no pro ble ma u Af ga -

ni sta nu. Od po ~et ka kri ze SSSR je

pri ti skao Ka wu da efi ka sni je re {a -

va kri zu, re {a va eko nom ske pro ble -

me, da se ob u sta ve {traj ko vi i po~ ne

sa ra dom. S tim ci qem oni su u ne pu -

ne dve go di ne da li bes po vrat nu po mo}

poq skoj vla di u vi si ni od pet mi li -

jar di do la ra. Me |u tim, ka ko su re zig -

ni ra ni vi so ki so vjet ski funk ci o ne ri

po ver qi vo sa op {ti li ta da {wem ju go -

slo ven skom am ba sa do ru u Mo skvi, „sve

to ni je bi lo do voq no da se na hra ni 36

mi li o na poq skih gra |a na“.

Sa me vo |e sin di ka ta „So li dar -

no st“ pla {i le su se in ter ven ci je pa su

Pri me ri Poq ske, So vjet skog Sa ve za i ne u spe log voj nog uda ra u SFRJ, po kri va ju na ne ki na ~in spe ci fi~ no stipu ~e va u so ci ja li sti~ kim dr ̀ av nimure |e wi ma

Po sle dik ta tu re ge ne ra la Pil sud skog u me |u rat nom pe ri o du,

Poq ska je u vre me so ci ja li zma ima la jo{ jed no is ku stvo sa

upli ta wem vi so kih voj nih li~ no sti u po li ti ku u pe ri o du od

1981. do 1990. go di ne.

POQ SKA

U fe bru a ru 1981. go di ne ge ne ral Voj ~ek Ja ru zel ski (Woj ci echWi told Ja ru zel ski) po stao je pred sed nik poq ske vla de, za dr ̀ av {i i

funk ci ju mi ni stra od bra ne. Sa tog me sta je u de cem bru iste go di ne

iz veo dr ̀ av ni udar ta ko {to je pro gla sio van red no sta we. Za dr -

ào je ulo gu pr vog mi ni stra (1981. do 1985) i stao na ~e lo Voj nog

sa ve ta na ci o nal nog spa sa. Po tom je bio {ef Dr ̀ av nog sa ve ta, a

pred slom so ci ja li zma u is to~ noj Evro pi i pred sed nik Poq ske

(1989–1990). Kao ~lan naj vi {ih par tij skih or ga na, ve} 1970. go -

di ne u~e stvo vao je u od stra wi va wu do ta da {weg ge ne ral nog se kre -

ta ra Val di sla va Go mul ke i do la sku Edvar da Gje re ka. Bio je na vi -

so kim par tij skim du ̀ no sti ma i we go vi isto mi {qe ni ci su ga po dr -

à li u na me ri da se sa ~u va sta bil nost poq skog si ste ma pod ta la -

som {traj ko va i pri ti sa ka po kre ta „So li dar nost“, ko ji je bio na

raz li ~i te na ~i ne po dr ̀ a van od za pad nih vla da.

Van red nom sta wu pret ho di lo je mno go dra ma ti~ nih sed ni ca

Cen tral nog ko mi te ta Rad ni~ ke par ti je, sed ni ca vla de i me |u na -

Leh Valensa

P U ^ E V I U S O C I J A L I S T I ^ K I M Z E M Q A M A

IS KU STVO IS TO KA

sa svog pr vog kon gre -

sa u Gdaw sku po sla le

apel rad ni ci ma is -

to~ no e vrop skih ze ma -

qa uve ra va ju }i ih da

je wi hov ciq bor ba

za po boq {a va we ì -

vo ta svih rad nih qu -

di, te da ne ve ru ju

„la ̀ i ma“ ko je se {i -

re o wi ma. Za pad ne

vla de su ta ko |e bi le

ube |e ne da bi do ta -

kve in ter ven ci je mo -

glo do }i, pa su re ak -

ci je na uvo |e we van -

red nog sta wa bi le

su zdr ̀ a ne.

SSSR

Uju tro 19. av gu -

sta 1991, u {est sa -

ti po mo skov skom vre me nu, na ra di ju i na svim te le vi zij skim ka -

na li ma u SSSR-u pro ~i ta no je „sa op {te we so vjet skog ru ko vod -

stva“, ko jim su gra |a ni oba ve {te ni o uvo |e wu van red nog sta wa u

ni zu re gi o na i da je vlast, sa ci qem pre vla da va we du bo ke i sve -

op {te kri ze pre u zeo Dr ̀ av ni ko mi tet za van red no sta we. To se

de si lo dan pre na ja vqe nog sa mi ta li de ra re pu bli ka, a sa ve }i -

nom wih Gor ba ~ov je tre ba lo da pot pi {e spo ra zum o no vom

SSSR-u, sa ve zu ne vi {e so ci ja li sti~ kih ne go su ve re nih dr ̀ a va.

Ta da {wi ge ne ral ni se kre tar KPSS (vo |a) Mi ha il Gor ba -

~ov, au tor „pe re stroj ke“ i re for me par ti je, bio je pod tro dnev -

nom pot pu nom izo la ci jom sa po ro di com u krim skoj vi li, „zbog bo -

le sti ne spo so ban da oba vqa du ̀ nost“. Pro gla {e na je za bra na

de lo va wa po li ti~ kih par ti ja i dru {tve nih or ga ni za ci ja, uve de na

su ogra ni ~e wa u ra du me di ja i za bra na odr ̀ a va wa mi tin ga.

Kao re ak ci ja na pro glas Dr ̀ av nog ko mi te ta, gra |a ni Mo skve,

Le win gra da i mno gih me sta ume sto po dr {ke po ~e li su da se oku -

pqa ju i pro te stu ju, a u Mo skvi po di ̀ u ba ri ka de. Mno gi re gi o ni

od bi li su da iz vr {a va ju na re |e wa, a sud bi nu pu ~a od re di lo je ne -

ga tiv no dr ̀ a we Bo ri sa Jeq ci na, ta da pr ve li~ no sti Ru ske SSR.

Pri vid no osu |u ju }i pu~ kao pro tiv u sta van, Jeq cin je po dr ̀ ao Gor -

ba ~o va, a pro mo vi sao iz la zak Ru si je iz Sa ve za. Dr ̀ av ni ko mi tet

iz veo je na uli ce Mo skve lo jal ne voj ne sna ge da raz bi ju ba ri ka de.

Pa le su i `r tve. No, 22. av gu sta sve je bi lo go to vo. Gor ba ~ov se

pod za {ti tom Jeq ci na vra tio ali je usko ro usle dio ras pad SSSR

na ne za vi sne dr ̀ a ve, ko je je, iz u zev bal ti~ kih, ini ci rao Jeq cin,

a Gor ba ~ov je dao ostav ku. Or ga ni za to ri pu ~a bi li su uhap {e ni

ali i usko ro am ne sti ra ni od pro ko mu ni sti~ ke Du me.

Tim pu ~i sta bio je sa sta vqen iz naj u ̀ eg dr ̀ av nog vr ha. We -

gov pr vi ~o vek bio je pred sed nik SSSR Ge na dij Ja na jev, za tim

mi ni star od bra ne Di mi trij Ja zov, mi ni star unu tra {wih po slo -

va Bo ris Pu go i {ef KGB Vla di mir Kruj~ kov. Bi li su tu jo{ Va -

siq Sta ro dub cev, Oleg [e win i dru gi. Pr vo su po ku {a li da na -

go vo re Gor ba ~o va na ab dik ci ju, a kad u to me ni su uspe li, oni su

ga in ter ni ra li.

Pu ~i sti su ve ro vat no o~e ki va li ve }i ste pen po dr {ke, ima ju -

}i u vi du dra ma ti~ no po gor {a nu eko nom sku i so ci jal nu si tu a ci ju i

pret we ras pa dom ze mqe sa ne sa gle di vim po sle di ca ma. Ja ~a we

slo bo de {tam pe i me di ja uop {te otvo ri lo je vra ta na ci o na li zmu

i an ti ru skim ose }a wi ma, po seb no u Esto ni ji, Le to ni ji i Li tva ni -

ji, ali i u Gru zi ji. U po re |e wu sa 1985. go di nom, dr ̀ av ni de fi cit

je sa nu le po ras tao na 109 mi li jar di ru ba qa, dr ̀ av ne re zer ve

zla ta su se sa 2.000 to na sma wi le na 200 to na, a spoq ni dug pre -

ma za pad nim po ve ri o ci ma po ras tao sa nu le na 120 mi li jar di do -

la ra. Sam Gor ba ~ov je mo rao 10. ja nu a ra da upu ti ul ti ma tum li -

tvan skoj Vr hov noj skup {ti ni, zah te va ju }i vra }a we pra vo sna ̀ no sti

usta va SSSR u Li tva ni ji i po vla ~e we svih pro tiv u stav nih za ko na.

Sle de }eg da na odo brio je ak ci ju voj ske u po ku {a ju da se zba ci li -

tvan ska vla da. U Viq nu su je tom pri li kom po gi nu lo i 14 ci vi la, a

po pro ce na ma 600 qu di je ra we no. Za pad je sna ̀ no re a go vao i

do veo je Gor ba ~o va u mat si tu a ci ju. Ume sto do zvo qe nih sred sta va,

pred sed nik je po nu dio re for mu u for mi no vog spo ra zu ma o sa ve -

zu. U ce loj si tu a ci ji ni je bez zna ~a ja dra ma ko ju je pro ̀ i vqa va la

do ta da mo} na so vjet ska ar mi ja ko ja se po vla ~i la iz Ne ma~ ke i ze -

ma qa Var {av skog ugo vo ra bez uslo va za sme {taj, sa obez vre |e -

nim pla ta ma i ne do voq nim snab de va wem. Za isto ri ju osta je pi ta -

we ka ko je to KGB pro ce wi vao ras po lo ̀ e we jav no sti. Qu di su bez

ob zi ra na te {ko }e ose }a li i ve ro va li u pro me ne, ma we za o ku -

pqe ni svim aspek ti ma „ve li ke po li ti ke“.

Pet na est go di na ka sni je, jav nost je u sa moj Ru si ji jo{ uvek po -

de qe na oko pu ~a i we go vih po sle di ca. Is tra ̀ i va ~i jav nog mwe wa

iz no se da je 15 po sto gra |a na ube |e no da je tre ba lo po dr ̀ a ti Dr -

àv ni ko mi tet. U isto vre me, oko 18 po sto ne ma od re |e ni stav dok

bi 2006. go di ne 42,3 po sto gra |a na od re klo po dr {ku i jed noj i

dru goj stra ni, sma tra ju }i da je to bi la epi zo da bor be za vlast me -

|u funk ci o ne ri ma, ma da je ve }i na u svo je vre me to sla vi la kao de -

401. jul 2009.

Ge ne ral Voj ~ek Ja ru zel ski

Boris Jeqcin i Mihail Gorba~ov

Vreme raspada SSSR-a

mo krat sku po be du. Da nas sva ki tre }i Rus (36 po sto) sma tra da je

ras pad SSSR bio „tra gi ~an do ga |aj sa po gi beq nim po sle di ca ma za

ze mqu i na rod“.

SFRJ

Go to vo pu ne dve de ce ni je po sle fa tal nog kra ja SFRJ u na sil -

noj se ce si ji i gra |an skom ra tu ne pre sta ju pri ~e o pri pre ma nom,

ali ne iz vr {e nom voj nom pu ~u JNA, ko jim bi se spre ~i li ras pad ze -

mqe i rat. U jav no sti je pro te klih go di na o to me iz ne se no vi {e

sve do ~e wa is tak nu tih sa vre me ni ka – voj ni ka i po li ti ~a ra. Ob ja -

vqi va ne su po je di ne pro ce ne, ali ko na~ ne i ce lo vi te sli ke jo{

ne ma. Po sle ~i ta wa i upo re |i va wa is pi sa nih sve do ~e wa osta je

uti sak da ak te ri ne go vo re sve, da se po ne kad do dvo ra va ju sre di ni

u ko joj ì ve po sle ne stan ka SFRJ, od no sno re spek tu ju no ve po li -

ti~ ke okol no sti. Pa ipak, is ka zi se u mno go ~e mu po du da ra ju. Sa -

mo stal na in ter ven ci ja voj ske u po li ti~ ke pri li ke raz ma tra la se u

okvi ru JNA. Pred stav ni ci JNA tra ̀ i li su po li ti~ ke sa ve zni ke u

svim de lo vi ma ze mqe ko ji bi ih po dr ̀ a li po sle uda ra. Oba vqa ni

su pre go vo ri, do go va ran je re do sled po te za.

Ma ka ko prav ni ci bi li po de qe ni, po sto je }i ustav ni okvir

~i nio je ar mi ju od go vor nom i za za {ti tu po ret ka i te ri to ri jal ne

ce lo vi to sti. Van red no sta we ni je bi la pro tiv u stav na me ra, ali

se za ar mi ju otva ra lo pi ta we le ga li te ta ce le ak ci je, ako ne ko od

naj vi {ih sa ve znih te la ne iz da for mal no na re |e we. Pra vqe ne

su ana li ze ka ko je za vo |e we van red nog sta wa bi lo re gu li sa no u

dru gim sa ve znim ili kon fe de ral nim dr ̀ a va ma, po seb no de mo -

krat skim.

[TA JE TI TO OSTA VIO U AMA NET QU BI ̂ I ]U

Oni ko ji su vo di li voj sku bi li su na ve li kom is ku {e wu ka ko da

se po sta ve. Da li da idu u sa mo stal nu ak ci ju ili da do po sled weg

mo men ta in si sti ra ju na odo bre nom za vo |e wu van red nog sta wa.

Vre me je iz ve sno ra di lo pro tiv JNA. Ona je dnev no gu bi la na svom

bor be nom kre di bi li te tu i po li ti~ kom le gi ti mi te tu. Ono {to se

jo{ 1987. mo glo sa la ko }om iz ve sti, ni je bez te {kih po sle di ca bi -

lo iz ve di vo u pro le }e 1991. go di ne. Do {lo je do po de la u sa mom

voj nom vr hu. Ni je bi lo mo no lit no sti.

Ka kav je ama net osta vio svo jim ge ne ra li ma i svom mi ni stru

Jo sip Broz Ti to na po sled wem sa stan ku sa wi ma u Ka ra |or |e vu 22.

i 23. de cem bra 1979. go di ne i pri li kom su sre ta po sle ope ra ci je

sa ge ne ra lom Ni ko lom Qu bi ~i }em u Qu bqa ni?

Na sled nik Qu bi ~i }ev od 1982. go di ne, ad mi ral Bran ko Ma -

mu la je dva da po mi we sa sta nak u Ka ra |or |e vu i svo je re fe ri sa we

u funk ci ji na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba. Me |u tim, po mi we na knad ni,

po sled wi kon takt ge ne ra la Qu bi ~i }a po sle Ti to ve ope ra ci je u Qu -

bqa ni i gla si ne ko je su se po tom pro no si le:

„Go di nu ili dvi je na kon Qu bi ~i }e vog od la ska iz JNA kru ̀ i le

su naj ra zli ~i ti je pri ~e ka ko je ne {to na mje ra vao, ali se ni je usu -

dio. Me ni je o to me kao vr lo po vjer qi vo pri ~ao pu kov nik Dra go

Ma le ni ca, uprav nik 'Ka ra |or |e va'. We mu je ' je dan pu kov nik' iz naj -

u ̀ e mi ni stro ve oko li ne is pri ~ao {to se do ga |a lo na Sur ~i nu ka da

se Qu bi ~i} vra tio iz po sje te Ti tu u Qu bqa ni. Mi ni star je bio

ner vo zan, ko le bao se oko krup ne od lu ke. Sa mo je jed na krup na od -

lu ka mo gla bi ti uz ro kom ne mi ra ~o vje ka ~i ji je vr hov ni ko man dant

od la zio, a on se ni je osje }ao spo sob nim uhva ti ti se u ko {tac sa si -

tu a ci jom ko ja se na slu }i va la. U Pred sjed ni {tvo ni je vje ro vao, kao

ni itko od nas. Ne mam li~ nih sa zna wa {to je sve pod sti ca lo Qu bi -

~i }a da ne {to pod u zme, ni ti {to ga je spu ta va lo da to ne u~i ni.

Me |u tim osta la je ne raz ja {we na na mje ra iz grad we i opre ma ku }e

na voj noj eko no mi ji u Sur ~i nu.”

Qu bi ~i} je ne spor no, po Ma mu li, po sle pa da Do lan ca u ne -

mi lost 1978. po stao ~o vek br. 2 i otu da je, ka ̀ e, „do la zi lo ne spo -

koj stvo u ze mqi i mno go vi {e, u ino stran stvu. Li~ no ni sam bio tog

mi {qe wa. Po zna vao sam ge ne ra la Qu bi ~i }a i bio si gu ran da se s

JNA ne }e od va ̀ i ti na ta kav ko rak”.

Pri li ke su, me |u tim, pri si li le da se JNA me {a ve} od pro le -

}a 1981. go di ne. Ar mi ja je ta da pod upra vom Ge ne ral {ta ba pre ven -

tiv no i pra vo vre me no re a go va la na po bu nu ko sov skih {ip ta ra ko ja

je po pri ma la ka rak ter oru ̀ a nog su ko ba. Po sle di ce bi bi le ne sa -

gle di ve da ni je uspe la od bra na vi tal nih voj nih skla di {ta. Po kra -

jin ska te ri to ri jal na od bra na po tom je sve de na sa mo na for mal nu

ka te go ri ju jer se po ka za lo da bi mo gla po sta ti opa san fak tor unu -

tra {we ne sta bil no sti.

Jeqcin ispred Belog doma

41

To kom osam de se tih, vi so ki voj ni ru ko vo di o ci na naj vi {im fo -

ru mi ma SKJ, u Skup {ti ni SFRJ, Sa ve znom iz vr {nom ve }u, pa i u

jav nim sa op {te wi ma uka zi va li su na raz ma hi va we po li ti~ ke kri ze

ko ja bi mo gla vo di ti ras pa du ze mqe i gra |an skom ra tu. û ve na su

bi la po svom od je ku sa op {te wa ge ne ra la Da ne û ji }a ili ad mi ra la

Bran ka Ma mu le, ko je je pre no si la i ono vre me na {tam pa. Na sed ni -

ci Pred sed ni {tva CK 9. sep tem bra 1987. Ma mu la je u za kqu~ ku iz -

neo „da ru ko vod stvo gu bi kon tro lu nad do ga |a ji ma, da su ugro ̀ e ni

in te gri tet ze mqe i po sto je }i dru {tve ni po re dak”. Po {to se Pred -

sed ni {tvo ni je uz bu |i va lo, ve} 23. sep tem bra od lu ~e no je da voj ska

iza |e sa sta vo vi ma u jav nost i ta ko ga pri pre mi „za od lu ~an is ko rak

JNA ako se na we ga od lu ~i mo”. Ma mu la na po mi we da je sa svim slu -

~aj no {to se sed ni ca Ko mi te ta SKJ za JNA po klo pi la sa 8. sed ni com

CK SK Sr bi je, do da ju }i da je stra na {tam pa mno go bo qe re a go va la

shva tiv {i da se upo zo re wa od no se ne sa mo na Ko so vo, ve} na ce lu

ze mqu i od mah su me di ji po sla li u Be o grad svo je spe ci jal ne iz ve -

{ta ~e pret po sta vqa ju }i da }e JNA iza }i iz ka sar ni.

AR MI JA PRI PRE MA UDAR

U Slo ve ni ji su se od mah po di gli na uz bu nu – JNA pri pre ma

udar. Ad mi ral Ma mu la o to me pi {e: „Kra jem '87. i po ~et kom '88.

go di ne jo{ ni je po sto jao strah da bi Sr bi ja sa Mi lo {e vi }em i JNA

na stu pi li za jed no... Vo de }i qu di iz Slo ve ni je – Po pit, Ku ~an i Do -

lanc su zna li da ru ko vod stvo Ar mi je ne po dr ̀ a va Mi lo {e vi }a.

Stra ho va li su da, na kon ni za uza stop nih iza zo va, JNA ne na stu pi

sa mo stal no. Po seb no su se stva ri bi le zgu snu le u mar tu 1988, ka -

da je na jav na iza zi va wa i pod me ta wa ar mi ja upu ti la po sled wu

opo me nu – jav no. Vje ro va li smo da }e shva ti ti po ru ku i da }e se za -

u sta vi ti. Ta ko se i do go di lo. Br zo su sti gli alar mi: Ar mi ja pri -

pre ma pu~. Pred sjed ni {tvo Slo ve ni je tra ̀ i hit nu sjed ni cu Pred -

sjed ni {tva SFRJ s te mom da se is pi ta ju na mje re ar mi je i da je se

sta vi pod kon tro lu. Da su ko jim slu ~a jem oma lo va ̀ i li i ovo upo zo -

re we, ras plet u Ju go sla vi ji do go dio bi se tri go di ne ra ni je i bio

bi bit no dru ga ~i ji”, ka ̀ e ad mi ral.

Ta da je ~lan Pred sed ni {tva SKJ Sti pe [u var na 70. sed ni ci

(8–10. mar ta 1988) ulo gu i po lo ̀ aj ar mi je oce nio na sle de }i na -

~in: „Ukrat ko, gle da ju }i ten den cij ski, na pa di na JNA pred sta vqa ju

vr lo opa snu ta~ ku na prav cu po li ti~ kog kom plo ta pro tiv so ci ja li -

zma u na {oj ze mqi. Jer, ni je to li ko objekt na pa da JNA, ve} si stem u

~i joj je funk ci ji i ona. Jed na ko ta ko kao {to ni je ciq tih na pa da

de mo kra ti za ci ja, ve} tje ra we vo de na mlin na ci o na li sti~ kih rje -

{e wa i an ti ko mu ni zma. Uto li ko ne shva }am, od no sno ne pri hva }am

iz ja vu dru ga Ku ~a na da ne ki iz jed na ~a va ju JNA sa so ci ja li zmom, pa

ni iz ja vu dru ga [e tin ca, na ovoj na {oj sjed ni ci, da je ste kao do jam

da ne ki qu di tre ti ra ju ar mi ju kao da je Ti to (...) Ona se ne smi je iz -

jed na ~a va ti ni sa so ci ja li zmom, ni sa Ti tom, ali ni us po re |i va ti

ni ti od va ja ti od wih”.

Isti dr Sti pe [u var u iz ja vi ko ju je dao apri la 1994. go di ne

za Fe ral tri bu ne po tvr |u je da je „voj ska bi la na dis tan ci od Mi -

lo {e vi }a”, i spe ku li {e da bi mo ̀ da udar bio bo qe re {e we od

gra |an skog ra ta ko ji je usko ro na stu pio.

Ge ne ral Veq ko Ka di je vi}, ko ji je kor mi lu na sle dio Ma mu lu,

bio je ad mi ra lo vo ka drov sko re {e we. Iz me |u wih dvo ji ce po sto jao

je ~vrst do go vor oko ru ko vo |e wa JNA u slu ~a ju kraj we kri ze. To je

pod ra zu me va lo da Ma mu la bu de u Be o gra du i prak ti~ ki do ne se naj -

va ̀ ni ju od lu ku: „Ka di je vi} je bio upo znat sa cje li nom pla na pre u -

zi ma wa od go vor no sti JNA za sud bi nu ze mqe. Ona nas je ve zi va la na

su rad wu ili fa tal ni raz laz”. Na da qe, ad mi ral iz la ̀ e da su svi

prin ci pi bi li do go vo re ni, o ob ra scu pre la zne vla sti, s kim i ka -

ko, s tim da se pred vi |e no do gra |u je. Na vod no ni je sme lo bi ti asi -

me tri je jer bi ti me JNA iz gu bi la op {te ju go slo ven ski ka rak ter.

Otva rao se pro blem Sr bi je ko ju ni su sme li ima ti pro tiv se be. Ta -

ko |e, pi {e ka ko je upo zo rio Ka di je vi }a da je ne re al no o~e ki va ti

da Pred sed ni {tvo bu de uz ar mi ju, jer on da sa mo stal ni ko rak ar mi -

je i ne bi bio po tre ban.

^lan Pred sed ni {tva SFRJ i we gov pred sed nik u kri ti~ nom

vre me nu 1990–1991. Bo ri sav Jo vi} be le ̀ i u dnev nik 24. av gu sta

1990. da mu je au strij ski am ba sa dor u Be o gra du Pa ul Le i fer pre -

neo da su sve za pad ne pro ce ne da se Ju go sla vi ja na la zi pred ras -

pa dom, pre sve ga zbog pri ti ska Slo ve ni je i Hr vat ske za iz dva ja wem

ili kon fe de ra li za ci jom, a da je JNA kao fak tor in ter ven ci je u

o~u va wu fe de ral nog ure |e wa pot pu no is kqu ~e na. Za pad ne ze mqe

sma tra ju da je {an sa de fi ni tiv no pro pu {te na.

Bez ob zi ra na ovu za pad nu pro ce nu (è qu?), pred sed nik na sta -

vqa da ko mu ni ci ra sa pred stav ni ci ma JNA oko mo gu }e in ter ven ci je.

Jo vi} u za pi si ma od 3. ok to bra 1990. po mi we da mu je Ka di je vi},

„ona ko us put” re kao da tre ba „mak nu ti sa mo sto qu di i sve }e bi ti u

re du”, te da „voj ska za slu ~aj po tre be spre ma ta kve pla no ve, ka ̀ e da

}e ih me ni po ka za ti”. Voj nu ak ci ju Jo vi} po mi we u be le {ka ma od 22.

ok to bra, ka da je u SSNO-u raz go va rao sa Ka di je vi }em, Axi }em,

Bro ve tom i jo{ ne kim ge ne ra li ma: „Raz ma tra mo kon cept mo gu }eg re -

{e wa kri za voj nom ak ci jom, ako dru gog iz la za ne bu de bi lo. Na daj -

mo se da do to ga ne }e do }i, ali pla no vi mo ra ju po sto ja ti. ... Ako po -

sto ji va ri jan ta ne za ko ni tog na o ru ̀ a va wa i pro tiv u stav nog iz dva ja -

wa iz ze mqe, mo ra po sto ja ti i va ri jan ta spre ~a va wa.”. Na kra ju,

de taq no iz la ̀ e ka ko su po sle pat po zi ci je u Pred sed ni {tvu SFRJ,

ma r ta 1991, we go vom ostav kom po ku {a li da osta ve pro stor JNA da

sa mo stal no de lu je, ali je wen vrh od u stao. Do sa mog 12. mar ta, upr -

kos kon tak ti ma, Jo vi} ni je znao {ta }e pred lo ̀ i ti voj ska.

Mi ni star voj ni ge ne ral Veq ko Ka di je vi} je u svo jim me mo a ri -

ma su zdr ̀ a ni ji i uglav nom ne {to vi {e pro sto ra da je do ga |a ji ma iz

42

Povla~ewe JNA iz Slovenije

1. jul 2009.

43

mar ta 1991. go di ne. Prak ti~ no, on 1993. ne gi ra da je po sto jao

plan sa mo stal ne ak ci je ako van red no sta we ne pro |e kao le gal na

op ci ja. Iz ri ~i to na vo di „za to bi sva ki po ku {aj au to nom nog dje lo -

va wa pred sta vqao neo d go vor ni avan tu ri zam i sva qi va we od go -

vor no sti za sve ogrom ne pro ma {a je ko ji su ze mqu vo di li u pro past

na JNA”. On po mi we i su ge sti je sa Za pa da da se iz ve de pu~, sre de

re pu bli kan ci, pa i ru ko vod stvo Sr bi je. Ar mi ja je, ka ko pi {e Ka di -

je vi}, to pro zre la kao pro vid nu igru ko jom se è le lo su ko bi ti dva

glav na stu ba od bra ne Ju go sla vi je – srp ski na rod i JNA. Da kle, on

je pr vi jav no po me nuo da su ta kve su ge sti je do {le iz va na.

KO ME VLAST PO SLE PU ̂ A

Za ni mqi vo je jed no pot pu no no vo sve do ~e we Iva na Kom {i }a,

ne ka da {weg vi so kog funk ci o ne ra re for mi sa nog Sa ve za ko mu ni sta

iz BiH, ko je da je mo u {i rem iz vo du. Ovaj ob ja vqe ni au to ri zo va ni

is kaz dat je to kom okru glog sto la po vo dom kwi ge ge ne ra la Mar ti na

[pe ge qa, Sje }a we voj ni ka, odr ̀ a nog u Za gre bu 2003:

„JNA je Ju go sla vi ju sma tra la svo jom dr ̀ a vom. Voj ni vrh je imao

plan o~u va wa Ju go sla vi je i pot pu no vje ru jem ar gu men ta ci ji ko ja je u

kwi zi iz ne se na (mi sli na [pe ge qe vu). Mi lo {e vi} je po sle iz vr -

{io re de fi ni sa we pla na, on je za i sta po tro {io oko go di nu da na

da na pra vi pro mje ne u voj sci, i na pra vio ih je (maj 1992).

Za do kaz da je voj ni vrh imao plan o~u va wa Ju go sla vi je i da

ju je è lio po sva ku ci je nu o~u va ti ta ko |e }u sa da po pr vi put po -

svje do ~i ti:

Mi smo 1990. go di ne za ka za li iz bo re za april, kao i Hr vat -

ska, i tre ba li su bi ti isto vre me no. Ve} u mar tu 1990. go di ne do -

la zi gru pa ge ne ra la iz Be o gra da na raz go vor kod nas u Sa ra je vo.

Kao pot pred sjed nik stran ke bio sam na tim raz go vo ri ma, a raz go -

vo re vo di Ni jaz Du ra ko vi} kao pred sjed nik.

Raz go vo ri su vo |e ni i u apri lu, ali su pr vi sa stan ci odr ̀ a ni

ve} u mar tu 1990. U apri lu su tre ba li bi ti iz bo ri, da kle mje sec

dva pred iz bo re, na ma do la zi voj ni vrh. Taj voj ni vrh vo di Pe ro

[i mi}, ad mi ral, ko ji je ta da bio par tij ski {ef u voj sci ... S wim

je bio, ja se dvo ji ce sje }am, a osta le imam ne gdje za pi sa ne, ge ne ral

Stan ko Bro vet, Slo ve nac, ~o vjek sa ba ster ki nov skim li cem, ni kad

se ni je na smi jao, mi slim, ja sam se pre stra vio kad sam ga vi dio, i

jo{ Si me on Bun ~i}, ob ri ja na gla va, isto ta ko upe ~a tqiv ~o vjek, do -

sta ve seo, ali – ob ri ja na gla va, ma lo neo bi~ no za ge ne ra la, i ne -

ka svi ta oko wih, ali ovu tro ji cu sam za pam tio.

I pa zi te, mi tre ba mo ima ti iz bo re za mje sec da na, a oni do -

la ze sa te zom da su pri pre mi li voj ni pu~ u ci je loj Ju go sla vi ji; otvo -

re no ka ̀ u – to pr vi put go vo rim pred ne kim – pri pre mi li su voj ni

pu~ i ima ju pro blem. Kad na pra ve pu~, ko me da ti vlast? I ka ̀ u ova -

ko: Mo ̀ e te li vi pre u ze ti vlast u BiH kad mi iz vr {i mo voj ni pu~ u

Ju go sla vi ji? Je ste li vi ta gar ni tu ra, je li SK BiH spre man da pre -

u zme vlast na kon voj nog pu ~a, a mi }e mo vam da ti vlast, jer mi ̀ e li -

mo o~u va ti Ju go sla vi ju?

Zad wi raz go vor s wi ma bio je 8. mar ta (1990? – M. B.), do bro

se sje }am, na Dan è na, Ni jaz Du ra ko vi} se ta ko na pio, da me bi lo

stid. Pa zi te, mi smo u Pred sjed ni {tvu par ti je bi li po ci je pa ni jer je

u we mu srp ska stra na bi la do sta ja ka. Sr bi su ima li naj ja ~e ka dro -

ve, ja sam bio po li ti~ ki i par tij ski nov i bez is ku stva, ni sam ni kad

bio ni par tij ski se kre tar, pr va mo ja funk ci ja je pot pred sjed nik

stran ke, ta ko se de si lo stje ca jem okol no sti (... u orig. M.B.) Zlat ko

La gum xi ja i ja smo za jed no u{li u par tij ski vrh. Ja se ja vim za ri je~

i ka ̀ em: Ne sa mo da ne }e mo pre u ze ti tu vlast ko ju }e te vi na pra vi -

ti, me ne }e te mo ra ti ubi ti. Ja ka ̀ em. Zlat ko La gum xi ja ka ̀ e: I me -

ne. Mi smo do du {e naj mla |i, mi ne ma mo tog is ku stva i ne zna mo {to

to sve zna ~i. ... On da je po ~e lo ob ja {wa va we voj nog pu ~a. Me ne su

zva li u Be o grad, Ni jaz Du ra ko vi} je i{ao dva-tri pu ta, i sva ki put je

me ne zvao, a ja sam re kao: Ja ìv u Be o grad ne idem, me ne ta ide ja

ne za ni ma. Ni jaz Du ra ko vi} je i{ao (Ne tko: Sam?) Ni je i{ao sam.

Jed nom je s wim i{ao Ivan Bri gi}, dru gi put je i{ao Kr stan Ma le -

{e vi}, ko ji je bio ~lan Pred sjed ni {tva, Sr bin iz Ba wa lu ke, na pre -

dan i de mo krat skih na zo ra, iz u ze tan ~o vjek. U Be o gra du, u ne kom bun -

ke ru ta mo, ob ja {wa va na je ta ide ja voj nog pu ~a, ka ko }e se ona pro -

ve sti. Tu sje de sa mo ge ne ra li. Kad nam je Ni jaz Du ra ko vi} to ob ja -

{wa vao, re kao je da je pu kov nik ~u vao stra ̀ u na vra ti ma bun ke ra, a

unu tra su dva de se tak ge ne ra la i ci vil na gar ni tu ra na ko ju se ra ~u na

i ko ja bi, pre ma Du ra ko vi }e vom ka zi va wu, na ni vou Ju go sla vi je

even tu al no tre ba la pre u ze ti vlast. (Ne tko: Sve mi se to po kla pa.

Ku qi{: A na ko ga oni ra ~u na ju, na An tu Mar ko vi }a ...?) Ne, An tu

Mar ko vi }a tu ne ma, on se sma tra ne pri ja te qem, on je bio na li sti

za hap {e wa, ali tu su vam sje di li je dan iz Ma ke do ni je, je dan iz Hr -

vat ske, Ni jaz iz Bo sne, i na rav no, bio je Ra if Di zda re vi}, ~i ta vo

vri je me on je bio pla ni ran za {e fa te dr ̀ a ve ko ja bi bi la na pra -

vqe na voj nim pu ~em... Du ra ko vi }a, ali, tre ba po {te no go vo ri ti, on

je i{ao ta mo jer se bo jao, oni su po we ga sla li voj ni avi on, do ve ze

ga, vra ti, a mi smo ima li do go vor da ku pu je mo vri je me, da raz vod ni -

mo to, da pu sti mo da se do go de iz bo ri u Hr vat skoj, u Slo ve ni ji, da se

za ka sni s tim, da se to ne ostva ri.

Pe tar [i mi} je u tim raz go vo ri ma bio su zdr ̀ an i on, us tva -

ri, kao par tij ski {ef JNA, ni je pri hva }ao tu ide ju. Na zad wem raz -

go vo ru on je bio eks pli cit no pro tiv i na ma je to re kao pred svi ma.

Do bro se sje }am, kad se po zdra vqao sa mnom – ni kad to ne }u za bo -

ra vi ti, jer je ~o vjek ubr zo na kon to ga na pra sno umro, on je me ne du -

go dr ̀ ao za ru ku, upa dqi vo du go ni je mi htio pu sti ti ru ku. ... Mi

smo ku po va li vri je me, iz me |u osta log jed na od na {ih me to da za ku -

po va we vre me na bi lo je od ga |a we iz bo ra. Eto, za to mi od ga |a mo

iz bo re u BiH za no vem bar ... Ni kad ni sam o ovo me go vo rio, Ni jaz

Du ra ko vi} o ovo me ne go vo ri. Eto, to je bio plan voj nog vr ha. Za to

Slovena~ki teritorijalci

ka ̀ em – po sto jao je plan voj nog vr ha ko ji se o~i to ni je sla gao sa

Mi lo {e vi }e vim pla nom i pla nom SDS-a jer SDS je na ma iz nio

Mi lo {e vi }ev plan od mah na kon iz bo ra, u raz go vo ru o ko me sam

ma lo pri je go vo rio. Tu| ma nov plan je ta ko |e po sto jao i taj se plan

sla gao sa Mi lo {e vi }e vim”.

KRV JE SVA KA KO PA LA

Pret hod no pro zva ni Ra if Di zda re vi}, ~lan Pred sed ni {tva

SFRJ i we gov pred sed nik 1988–1989, u svo jim in ter vju i ma i me -

mo ar skim be le {ka ma uglav nom o ovo me }u ti i is ti ~e epi zo du za

ko ju ~i ta o ci Jo vi }e vih me mo a ra ve} zna ju. Us put, spe ku li {e o ka -

rak te ru raz go vo ra ge ne ra la Ka di je vi }a i ru skog mi ni stra od bra -

ne u Mo skvi 14. mar ta 1991. go di ne.

U jav no sti se u no vem bru 2003. go di ne ogla sio biv {i pre mi jer

An te Mar ko vi}. I on u tim sve do ~e wi ma ka zu je o na me ra ma JNA da

iz vr {e udar. Iz ve sno je, ako su ona ta~ na, da mu se voj ni vrh ob ra -

}a iz nu ̀ de, go to vo na sa mom kra ju svih ra ni jih pre li mi nar nih pre -

go vo ra sa po li ti~ kim ak te ri ma. Sve do ~i da se Tu| man bo jao da bi

voj ska mo gla da spre ~i da HDZ uop {te pre u zme vlast po sle iz bor ne

po be de, ali da ga je on ube |i vao da do to ga si gur no ne }e do }i.

Pre ma Mar ko vi }u, uvo |e we van red nog sta wa JNA je pr vi put

pred la ga la kra jem 1990. i u ja nu a ru 1991. go di ne. Ka da je u Pred -

sed ni {tvu SFRJ do {lo do pat si tu a ci je (4:4), „on da je u jed noj ta -

kvoj si tu a ci ji, u mom ka bi ne tu, kad smo bi li sa mi – ta kve stva ri ne

pri ~a ju se pred tre }i ma – Ka di je vi} re kao da su oni raz ra di li u

Ge ne ral {ta bu ci je li plan o to me ka ko }e po hap si ti Tu| ma na i ru -

ko vod stvo Slo ve ni je, i da oni ima ju sve po treb ne pret po stav ke

pred lo ge, i sve sprem no da to mo gu na pra vi ti ... Na ma tre ba jo{

po li ti~ ka od lu ka. Pred sjed ni {tvo je ni je ka dro do ni je ti ... Ka ko to

ni su mo gli do bi ti, a sve su dru go spre mi li – to je bi lo evi dent no –

po ku {a li su pre ko me ne, kri vo me pro cje wu ju }i”.

Mar ko vi} se pri se }a da mu je ge ne ral po da sti rao pa pi re:

„Ba{ mi je po ~eo ne {to ob ja {wa va ti o Hr vat skoj, i ja sam ga on da

pre ki nuo i re kao mu: slu {aj, ja mi slim da, pri je ne go {to se uop }e

bu de mo glo o to me raz go va ra ti, po sto ji ve li ka ru pa u sve mu. Ko ja?

Ka ̀ em: Gdje ti je tu Mi lo {e vi} i we go vo ru ko vod stvo? On da on sko -

~i, sav bi je san: On je je di ni ko ji se bo ri za Ju go sla vi ju. Da we ga ne -

ma, mi to ne bi smo mo gli ni pred la ga ti”.

Mar ko vi} ob ja {wa va ka ko mu je Ka di je vi} pre to ga ob ja snio

za mi sao ka ko ak ci ja mo ̀ e do bi ti le ga li tet. „Re kao je, po {to je

Pred sjed ni {tvo ne spo sob no do ni je ti tu od lu ku pred la ̀ e mo da ti to

po dr ̀ i{, i da se na kon to ga, kad mi to pro ve de mo, za pra vo iz vr {i

i smje na Pred sjed ni {tva, a ka ko si ti naj vi {i funk ci o ner u Fe de -

ra ci ji, jer si le gal no iza bra ni pred sjed nik Vla de, da pre u zme{ i

funk ci ju pred sjed ni ka dr ̀ a ve. Jed no i dru go! Zna ~i, za ne ko ga na iv -

no ga, za ma man pri je dlog, sko ro po klon, {to sam na rav no, ap so lut no

i s gnu {a wem od bio. I od ta da je, na rav no, na{ od nos pot pu no kop -

nio, i vi {e pra ve ko mu ni ka ci je me |u na ma ni je mo glo bi ti. Jer on je

bio svje stan da je me ni iz nio jed nu stvar ko ja je fak ti~ ki bi la dr -

àv ni ili voj ni udar.., dr ̀ av ni uto li ko {to bi ga, re ci mo, pred -

sjed nik Vla de po dr ̀ ao, i u ko me je mo ra la pa sti krv”.

Ovi Mar ko vi }e vi na vo di, ko je su hr vat ska i srp ska {tam pa

ob ja vi le kao feq to ne, mo ̀ da su od go vor na pi ta wa ko ja je Pre drag

Ta {i}, no vi nar i ~lan Se kre ta ri ja ta za in for ma ci je SIV-a od

1990, po sta vio u svo joj kwi zi Ka ko sam bra nio An tu Mar ko vi }a

(1993): „Da li je Ar mi ja ili ne ko u woj nu dio Mar ko vi }u da oni iz -

vr {e voj ni pu~ (ski nu sa vla sti sve 're pu bli kan ce'), a on da po sta ne

dik ta tor? I da qe ne ma ja snog od go vo ra na ovo pi ta we!” Ta {i} kao

sa vre me nik sve do ~i da je Mar ko vi} po ~et kom no vem bra 1990. go di -

ne upo zo rio vla du da je mo gu }e da sav ha os za vr {i u dik ta tu ri, po tom

jo{ dva pu ta to kom no vem bra i de cem bra, ukqu ~u ju }i raz go vor sa

pred sed ni ci ma re pu bli~ kih vla da ko je je upo zo rio na kon se kven ce

da qe ero zi je si ste ma ko je bi mo gle do ve sti do ko lap sa si ste ma i

po tre be in ter ven ci je, dik ta tu re ili kr vo pro li }a. Po sle 20. de cem -

bra to vi {e ni je po mi wao. Ta ko |e, na vo di da mu je pre mi jer po tvr -

dio in for ma ci ju ko ja je ko la la da je po ku {ao tih me se ci da sme ni

Ka di je vi }a i do ve de ge ne ra la Tu sa.

Mar ko vi} je ovo i sam iz neo 2003, na vo de }i da je po ku {ao da

za ime no va we Tu sa, ko ji je pri stao, do bi je sa gla snost Tu| ma na, ka ko

bi ne u tra li sa li pro mi lo {e vi }ev ske sna ge u JNA. „Sa Tu som na ~e lu

voj ske, Me si }em na ~e lu Pred sjed ni {tva i sa mnom na ~e lu Vla de,

Mi lo {e vi} ... bi iz gu bio le gi ti mi tet”. (Da nas, 22. no vem bar 2003)

Bri tan ski pu bli ci sta i isto ri ~ar Mi {a Gle ni je o te mi pu ~a

raz go va rao sa Iva nom Stam bo li }em. Kwi ga je ob ja vqe na go di nu da -

na po smr ti Stam bo li }a, a na ve de ni raz go vor oba vqen je ju na 1995:

„[to se voj nog ru ko vod stva ti ~e, ovo je bi la po sled wa kap (9.

mart – M. B.) u pre pu noj ~a {i. Dva me se ca ra ni je ono je pre ti lo da }e

iz vr {i ti pu~ u Hr vat skoj ako Tu| man ne raz o ru ̀ a svo ju po li ci ju. Hr -

vat ska vla da je obe }a la da }e to u~i ni ti ali ni je iz vr {i la na re |e -

we. Ni Slo ven ci ni su is pu ni li sli ~an zah tev. Po mi {qe wu ru ko vod -

stva JNA, Tu| man je bio usta {a ko ji je è leo da ras tu ri Ju go sla vi ju i

is tre bi Sr be u Hr vat skoj. Oko re li sta qi ni sti u ru ko vod stvu JNA vi -

de li su u mar tov skim de mon stra ci ja ma Sr ba u Be o gra du dru gu stra nu

me da qe – ~et ni ke i na ci o na li ste sa de sni ce ko ji su bi li ne pri ja teq -

ski ras po lo ̀ e ni pre ma par ti zan skoj tra di ci ji Ju go slo ven ske na rod -

ne ar mi je. Oni su od lu ~i li da uz Mi lo {e vi }e vu po mo}, iz ve du pu~.

Ta ko bi se sa jed nim udar cem li kvi di ra la opo zi ci ja u Sr bi ji kao i

se ce si o ni sti u Slo ve ni ji i Hr vat skoj. Ali sa ve zno pred sed ni {tvo je

jo{ uvek funk ci o ni sa lo, a ono je od bi lo da po dr ̀ i pu~. Voj ska je od -

lu ~i la da pre u zme vlast bez odo bre wa Pred sed ni {tva, ali se u po -

sled wem tre nut ku pre do mi sli la. Mi lo {e vi }ev plan je pro pao. Na -

~el ni ci ro do va JNA su 17. mar ta, u raz go vo ru sa Mi lo {e vi }em, po -

ku {a li da na |u oprav da we za pro me nu svo je od lu ke. Da su iz ve li pu~,

ob ja sni li su sve ~a no ge ne ra li, Hr vat ska, Slo ve ni ja, Bo sna i Ma ke -

do ni ja od bi le bi da iz vr {e na re |e we Ge ne ral {ta ba ... i pod sta kle

gra |a ne da pru ̀ e ot por i za tra ̀ i le stra nu voj nu po mo} ... Na Ko so -

vu bi Al ban ci or ga ni zo va li usta nak i pro gla si li uje di we we sa Al -

ba ni jom. U Bo sni i Her ce go vi ni, Hr va ti bi se pri kqu ~i li po kre tu

oru ̀ a nog ot po ra u Hr vat skoj, a Mu sli ma ni bi ve ro vat no u~i ni li to

isto. Ne bi se mo glo is kqu ~i ti iz bi ja we ve li kih me |u sob nih su ko ba

iz me |u raz li ~i tih za jed ni ca. U Sr bi ji bi opo zi ci ja po ku {a la da is -

ko ri sti ovu si tu a ci ju i sru {i le gal no iza bra nu vlast ... U ino stran -

stvu bi smo mo gli da o~e ku je mo osu du stra nih si la, re zo lu ci je; osu du u

Uje di we nim na ci ja ma i evrop skim in sti tu ci ja ma ... za vo |e we sank ci -

ja. U slu ~a ju ra ta ve ro vat no }e bi ti uve den em bar go na uvoz oru` ja.

Ze mqa }e ban kro ti ra ti i bi ti u ve li koj opa sno sti od hi pe rin fla ci -

je ... De mo krat ska pra va gra |a na bi }e uki nu ta. Me |u na rod na za jed -

ni ca op tu ̀ i }e nas da smo dik ta tor ski re ̀ im.”

O pu ~u ko ji ni je iz vr {en, o to me za {to je stvar no bio pla ni ran

i za {to se od we ga od u sta lo, isto ri ~a ri jo{ ni su da li po sled wu re~.

Pi ta we je ka da }e to i bi ti mo gu }e. Po tre ba da se zna i da qe }e pro -

iz vo di ti pret po stav ke ko je }e se osla wa ti na iza bra ne sve do ke.

44 1. jul 2009.

Kolona izbeglih Srba iz Hrvatske

45

ze mqe, te da je s dru ge stra ne ~i nio sve da pri pre mi ze mqu za

oslo bo di la~ ku mi si ju na ju gu. No, okol no sti mu ni su i{le na ru ku.

Princ Pe tar Ka ra |or |e vi}, ko ga su vo |e za ve re vi de le kao

no vog kra qa, ì veo je sa po ro di com u @ene vi. Emi sar Ni ko la Ha -

xi To ma, kra jem apri la iste go di ne, do bio je prin ~e vu sa gla snost

da }e pri hva ti ti po nu du pod uslo vom da se ne pro li va krv.

Ka da je gra |an stvo sa zna lo za ve sti ot po ~e le su ma ni fe sta -

ci je za do voq stva i akla mo va we voj sci. U pr vi mah, pre i po sle pu -

~a, dve ca re vi ne – Au stro u gar ska i Ru si ja, de lo va le su u sa gla sno -

sti i sma tra le da sme na ne }e bit ni je uti ca ti na wi hov me |u sob ni

od nos, pa ni pi ta we kan di da ta za kru nu Pe tra Ka ra |or |e vi }a.

Wi ho vi po sla ni ci }e bi ti je di ni iz di plo mat skog ko ra ko ji }e ga

po sle do la ska do ~e ka ti na è le zni~ koj sta ni ci. Fran cu ska, a po -

seb no Ve li ka Bri ta ni ja, bi le su uz dr ̀ a ne, a ka sni je sve vi {e

ogor ~e ne i otvo re no su boj ko to va le di na sti ju i Sr bi ju sa mu. Bri -

ta ni ja }e go di na ma zah te va ti da se iz Voj ske uklo ne naj sta ri ji za -

ve re ni ci kao pred u slov za ob na vqa we di plo mat skih od no sa.

Na unu tra {wem pla nu, ofi ci ri za ve re ni ci, sve sni da su pre -

kr {i li voj ni~ ku za kle tvu, o~e ki va li su od Skup {ti ne ne sa mo za -

S R P S K O N A S L E \ E

Vo |e za ve re pla ni ra le su da ubi ju pred sed ni ka Vla de ge ne ra -

la Di mi tri ja Cin car-Mar ko vi }a, mi ni stra voj nog ge ne ra la

Mi lo va na Pa vlo vi }a, mi ni stra unu tar wih de la Ve li mi ra

To do ro vi }a, a da izo lu ju ko man dan ta Du nav ske di vi zi je pu -

kov ni ka Di mi tri ja Ni ko li }a. U po ku {a ju da za {ti ti kra qa

pao je a|u tant ge ne ral La zar Pe tro vi}. Po gi nuo je je dan ma wi broj

ofi ci ra za ve re ni ka i onih na de ̀ ur stvu u dvo ru. Je dan vi {i ofi -

cir iz vr {io je sa mo u bi stvo. U za ve ri je u~e stvo va lo sto ti nak ofi -

ci ra, uglav nom iz be o grad skog gar ni zo na, ma wi broj je do {o iz

unu tra {wo sti, dok su dru gi ~e ka li u pri prav no sti. Od je di ni ca su

u~e stvo va li po je dan ba ta qon 6. i 7. pe {a dij skog pu ka, ~e ta gar de,

jed na ar ti qe rij ska ba te ri ja i eska dron ko wa ni ka. U ot por za ve -

re ni ci ma stu pi li su ma lo broj ni gar di sti na de ̀ ur stvu i de lo vi

àn dar me ri je gra da Be o gra da. Ko man dant Du nav ske di vi zi je Di -

mi tri je Ni ko li} uspeo je u jed nom tre nut ku da iz mak ne nad zo ru za -

ve re ni ka i po beg ne, po ku {a va ju }i da po kre ne kon tra ak ci ju uz po -

mo} ar ti qe rij skog pu ka i 18. pe {a dij skog na Ba wi ci. Isto }e po -

ku {a ti i je dan ge ne ral (Jo van Le ko) tri de se tak go di na ka sni je, 27.

mar ta 1941. go di ne. Ni ko li} je spre ~en u svom na u mu i tom pri li -

kom je ra wen.

Za ve ra je ima la svo je du bqe unu tra {we i vaw sko po li ti~ ke

uz ro ke. Po li ti~ ki fak to ri su je ini ci ra li osla wa ju }i se na ne za -

do voq ni ofi cir ski kor. Me |u naj i stak nu ti ji ma su bi li mi ni stri

Jo van Ava ku mo vi}, \or |e Gen ~i}, Alek sa No va ko vi}, Qu bo mir Ka -

qe vi}, Sa va Gru ji}, po je din ci iz Li be ral ne i Na pred ne stran ke.

Me |u sta ri jim voj nim za ve re ni ci ma bi li su pen zi o ni sa ni na ~el -

nik Ge ne ral {ta ba Alek san dar Ma {in, de ver kra qi ce, ge ne ral u

pen zi ji Jo van Ata nac ko vi}, Qu ba Ko sti}, ma jor i ko man dant gar -

de, pot pu kov nik Pe tar Mi {i}, pot pu kov nik Da mjan Po po vi}, pot -

pu kov nik Na u mo vi}, ma jor Mi li vo je An |el ko vi} Ka ja fa. No, naj ve -

}i broj iz vr {i la ca ~i ni li su mla |i ofi ci ri, od ~i na ka pe ta na do

pot po ru~ ni ka. Mla |i ofi ci ri su uglav nom bi li re vol ti ra ni po -

stup ci ma kra qi ce i po na {a wem we ne bra }e, ne zna ju }i mno go o

du bqim ko re ni ma. Ta ko |e su bi li ube |e ni da oslu {ku ju glas na -

rod nog ras po lo ̀ e wa. U Be o gra du, ali i dru gim va ro {i ma otvo re -

no su se i jav no, naj ~e {}e u ka fa na ma, pre tre sa li po li ti ka i po -

stup ci kra qa, a po seb no kra qi ce. Ni za ve re ni ci ni jav nost ni su

zna li da je Alek san dar bio na pu tu da ne ka ko od stra ni kra qi cu iz

Kraqevski par Aleksandar Obrenovi} i Draga Ma{in

U pred ve ~er je ru sko-ja pan skog ra ta i dru gih ve li kih do ga |a ja ko ji }e uz dr ma tiEvro pu, pre vrat u Be o gra du 29. ma ja 1903. kao da je bio ve snik sve mu {to }e usle di ti.Za ve ra pro tiv po sled weg Ob re no vi }a, kra qa Alek san dra I i kra qi ce Dra ge, od no sno we ne bra }e ofi ci ra Ni ko le i Ni ko di ja Lu we vi ce, ko je su ne ki vi de li kao prin ~e ve na sled ni ke, obe le ̀ i la je srp sku isto ri ju s po ~et ka 20. ve ka.

OD MAJ SKOG PRE VRA TA DO MAR TOV SKOG PU ̂ A

46 1. jul 2009.

hval nost ne go i am ne sti ju. Ume sto

eks pli cit ne am ne sti je, wi hov ~in je

po kri ven „sve ~a nom iz ja vom”. Ma da

je ve }i na ofi cir skog ko ra bi la pa -

siv na, je dan broj ofi ci ra je po di gao

glas pro tiv be{ ~a {}a i pred la gao

ukla wa we ofi ci ra iz Voj ske. Je dan

broj vi so kih, pen zi o ni sa nih, ve o ma

ugled nih ofi ci ra i ge ne ra la ta ko |e

ni je imao raz u me va we za po stu pak

ofi ci ra ko ji su se ume {a li u po li ti~ -

ke stva ri i pre kr {i li za kle tvu. To je

za ve re ni ke ~i ni lo ne si gur nim i uvre -

|e nim, pa su, ko ri ste }i svoj po lo ̀ aj na

dvo ru i u Vla di, eli mi ni sa li „kon tra -

}e” i wi ho vu „pro tiv za ve ru'”.

API S I PO LI TI^ KO NA SLE \E

Naj i stak nu ti je ime ko je je osta lo ve za no za maj ski pre vrat

1903. u svim po to wim isto ri ja ma i le gen da ma bi lo je ime Dra gu -

ti na T. Di mi tri je vi }a Api sa, ta da {weg ka pe ta na i po to weg ge ne -

ral {tab nog pu kov ni ka. Ro |en 1876. u po ro di ci be o grad skog li -

ma ra To do ra i maj ke Jo van ke, ra no je ostao bez oca, pa je bri gu o

po ro di ci pre u ze la naj sta ri ja se stra Je le na, u~i te qi ca. Po sle

za vr {et ka 7. raz re da gim na zi je stu pio je u Voj nu aka de mi ju.

Za we ga se do 1903, osim me |u dru go vi ma, ni je ni zna lo. Bio

je is tak nu ti u~e snik dr ̀ av nog uda ra i te {ko je ra wen ve} u pr vim

mo men ti ma upa da u dvor. Apis, kao {to smo na ve li, ni je bio ini -

ci ja tor sme ne di na sti ja. On se ukqu ~io u ve} za po ~e te pri pre me

za pre vrat, iza ko ga su sta ja li li be ra li i na pred wa ci, te pri ja -

te qi Ka ra |or |e vi }a i gru pa sta ri jih ofi ci ra. Ras po lo ̀ e we za

pre vrat pri pre ma li su pre ko Dnev nog li sta i Srp ske za sta ve. U

za ve ru ga je uveo we gov pri ja teq po ru~ nik An to ni je An ti}, se -

stri} dr \or |a Gen ~i }a. An ti }i su bi li li be ra li i po sla ni ci iz

za je ~ar skog kra ja. Ukqu ~e wem Api sa po kret je do bio li~ nost ko ja

je bi la po pu lar na me |u mla |im ofi ci ri ma i du {a XXVI kla se,

wen pri rod ni vo |a. Ta kla sa je bi la po seb no re vol ti ra na ot pu -

{ta wem 22 pi tom ca, od ko jih je je dan iz vr {io sa mo u bi stvo. Oko

Dra gu ti na su se oku pqa li svi oni ko ji su bi li de mo krat ski ori -

jen ti sa ni, oni ko ji su ve ro va li da su sta re

me to de u voj sci pre ̀ i ve le i da ih tre ba me -

wa ti. Dra gu tin je bio opre de qen za ak ci ju

ne sa mo zbog ne ras po lo ̀ e wa ofi ci ra ve} i

zbog sta wa du ha u jav no sti, sma trao jer to

na rod nom vo qom. Ka da su u no }i pre vra ta

ne ki od sta ri jih po ~e li da se ko le ba ju, Apis

je sme lo pre o kre nuo ras po lo ̀ e we i po zvao

da se kre ne na iz vr {e we. Slu ~aj je hteo da

on ne bu de ubi ca kra qev skog pa ra, pao je te -

{ko ra wen pri sa mom pro do ru u dvor. Du go

se opo ra vqao, a jed no vre me pro veo je na

le ~e wu u Ni ci. U me |u vre me nu je we go vo ime

po sta lo po zna to u jav no sti.

Taj pre vrat uneo je u Sr bi ju po jam „za -

ve re ni ci” i „za ve re ni~ ko pi ta we”, ko je je

ima lo i svo ju me |u na rod nu di men zi ju. Oni

su se ubr zo po de li li na „mla |e” i „sta ri -

je”, a ka sni je na pri sta li ce „Cr ne” i „Be le

ru ke”. Ma da su obe gru pe bi le voj ni~ ke kli -

ke, one su ima le i svo je pri sta li ce van voj -

ske. Apis je, ma da ne i for mal no, bio li der

u pr vi mah mla |ih za ve re ni ka. Oni su po dr -

à va li ra di ka le i kra qa Pe tra, a po tom u

pi ta wu pre sto lo na sled ni ka, kra qe vog mla -

|eg si na Alek san dra. Ini ci ja ti vom Api sa

usta no vqa va se po lo ̀ aj Glav nog in spek to ra

ka ko bi mla di princ upo znao voj sku, ali i

ona we ga. Po sle anek si o ne kri ze 1908. za -

ve re ni ci se ak tiv no me {a ju u na ci o nal nu,

spoq nu po li ti ku, ali do la ze u su kob i sa ra -

di kal skim vla da ma oko kre di ta za voj sku.

U~e stvu ju kao do bro voq ci u ~et ni~ koj ak ci ji

(1904–1908) u Sta roj Sr bi ji i Ma ke do ni ji.

Ka da je na ini ci ja ti vu Sr ba iz Tur ske

kra jem 1910. za tra ̀ e na po mo} Be o gra da

pro tiv mla do tur skog re ̀ i ma, i po {to su je

me ro dav ni od bi li, oni se okre }u sta rim

pri ja te qi ma. Ta da je po kre nu to stva ra we

taj nog dru {tva za za gra ni~ nu ak ci ju „Uje di -

we we ili smrt”. Dru go vi su oba ve zno è le -

li da se u we mu na |e i Di mi tri je vi}. Bog dan

Ra den ko vi} to ka te go ri~ ki tra ̀ i. Apis pri sta je, ali na po mi we

„da je na dru gim me sti ma to li ko za u zet da se bo ji da na we ga ne }e

mo }i mno go da ra ~u na ju”. Pre sto lo na sled nik sa 26.000 di na ra

po ma ̀ e list Pi je mont. Wi ma su pri la zi li ne sa mo sa neo slo bo -

|e nog ju ga ne go iz Bo sne, Hr vat ske i Dal ma ci je. Oskar Tar ta qa,

Hr vat i Dal ma ti nac iz Spli ta, za be le ̀ io je i ob ja vio (1925) da

su se mno ge de le ga ci je stu de na ta, kul tur nih rad ni ka i dru gih, sa -

sta ja le u Be o gra du sa na ci o nal nim rad ni ci ma, ali i sa ofi ci ri -

ma. „Me |u wi ma Apis je bio du {a – ~e vjek ko ji je na pr vi po gled

osva jao i pri do bi jao. Na ~i tan, svjet ske kul tu re, i upo znat sa vi -

Konak u kome su ubijeni Obrenovi}i

Znak „Crne ruke”

Doga|aji u dvoru prema britanskoj {tampi

47

{e je zi ka, bio je fi nih ma ni ra – ko zmo po li ta. Ide a lan, ener gi -

~an i odu {e vqe ni pa tri jot, ~o vjek od ma lo ri je ~i, on je bio ro |e -

ni re vo lu ci o nar, de struk ti van, ali jo{ vi {e kon struk ti van ele -

me nat, je dan od naj ve }ih na ci o nal nih bo ra ca pred rat ne Sr bi je,

i je dan od naj ve }ih qu di {to ih je Sr bi ja da la i ima la u ovom vi -

je ku”. Za to su mno gi od pri do {lih stu pa li u re do ve or ga ni za ci je.

Pre sto lo na sled nik, pod sti can ne do bro na mer nim do sta va -

ma (P. @iv ko vi}, J. Ko sti}), do la zi u sve ~e {}e kon flik te sa Api -

som. Su je tan i ne si gu ran, a pla ho vi te na ra vi, po ~e }e da za zi re od

Di mi tri je vi }a i sve vi {e se okru ̀ u je kli kom zva nom „Be la ru ka”.

To }e se u jed nom tre nut ku po ka za ti fa tal no za Di mi tri je vi }a.

Apis, za ve re ni ci, ali i ceo ofi cir ski kor u No vim obla -

sti ma su ko bio se sa ra di kal skom vla dom zbog ka rak te ra re ̀ i ma

ko ji je ta mo po ~eo da vla da i zbog me sta i po lo ̀ a ja voj ske na te -

ri to ri ji gde jo{ ni je uve de no ustav no sta we. Taj su kob voj nih i

ci vil nih vla sti po vo dom ured be o pri o ri te tu do ve {}e do ab di -

ka ci je kra qa i pre vre me nih iz bo ra, ali rat ko ji je iz bio 1914.

od lo ̀ io je ras plet.

Svo jim ra dom Dra gu tin Di mi tri je vi} i je dan broj we go vih

dru go va po mo gli su iz vr {e we aten ta ta na nad voj vo du Fer di nan -

da u Sa ra je vu. Ak tiv no su po ma ga li i hra bri li na iz vr {e we

omla din ce „Mla de Bo sne”. Apis je ce nio da }e s ne stan kom Fer -

di nan da bi ti uklo we na opa snost po Sr bi ju, jer ga je vi deo kao

glav nog no si o ca ra to bor ne po li ti ke. Imao je uve ra va wa ru skog

voj nog ata {ea da }e Ru si ja bra ni ti Sr bi ju. Ka da je sa znao za Api -

so vu od lu ku Glav ni od bor taj ne or ga ni za ci je ni je je odo brio i on

je obe }ao da }e iz da ti dru ga uput stva.

BELA RUKA

Po sle slo ma Sr bi je, u Ska dru je iz vr {e na sme na sta re Vr -

hov ne ko man de, ko ja je bi la na klo we na Api su i dru go vi ma kao do -

brim voj ni ci ma i pa tri o ta ma. Alek san dar je è leo no vu upr kos

Pa {i }u, ko ji je bio sa mo za de lo mi~ ne iz me ne. Po ku {aj da se dve

ofi cir ske frak ci je na Kr fu iz mi re ni je uspeo. Apis od la zi na

front pod ko man du ge ne ra la Mi lo {a Va si }a, ofi ci ra pro tiv ni -

ka za ve re iz 1903, ko ji mu ni je bio na klo wen. Dok su se vo di le

bor be na fron tu u po za di ni je „Be la ru ka” i Alek san dar pri pre -

ma li su ob ra ~un.

So lun ski pro ces, na ko me je Apis osu |en na smrt, pre se mo -

è na zva ti po li ti~ kim umor stvom ne go prav ni~ kim pro ce som. Obe

sud ske in stan ce su for mi ra ne uglav nom od we go vih li~ nih ne pri -

ja te qa. Od od lu ke su se na ne ki na ~in ogra di li sa ve sni prav ni -

ci, kao pot pu kov nik B. Ga ta lo vi}, ko ji je iz dvo jio je mi {qe we kao

su di ja Ve li kog voj nog su da, ili pu kov nik A. Mi ju {ko vi}, ~lan is-

tog su da, ko ji je u dnev nik za be le ̀ io „Ubi {e ne vi na ~o ve ka”. Je -

dan od bra ni la ca, mla |i sud ski ofi cir, a ka sni je ge ne ral Ma -

le{ Ja ko vqe vi}, svo je ne ka da {we ar gu men te pro tiv op tu ̀ ni ce

po no vio je kao sve dok i u re vi zi ji pro ce sa 1953. go di ne. Na po -

ziv re gen ta Alek san dra, 1919. go di ne, prof. Slo bo da nu Jo va no -

vi }u da iz ne se prav no mi {qe we o So lun skom pro ce su, on mu je

ar gu men ti ma ob ra zlo ̀ io da Di mi tri je vi} ni je ni po jed nom osno -

vu mo gao bi ti osu |en na smrt, do vo de }i u sum wu ceo pro ces ko ji

je vo |en. Alek san dar se bra nio da on to ni je znao i da su ga we -

go vi uve ra va li da je sve po za ko nu. Sa mi pri pad ni ci „Udru ̀ e wa”

su po sle ra ta isti ca li da je bi lo osno va da im se su di ili da ih

pen zi o ni {u zbog kr {e wa po zi tiv nih pro pi sa o strikt nom ne me -

{a wu voj nih li ca u po li ti~ ke ak tiv no sti, ali ne i da im se su di

za iz mi {qe ne op tu ̀ be.

Di mi tri je vi} je uhap {en na osno vu re fe ra ta na ~el ni ka Sud -

skog ode qe wa Goj ka Pa vlo vi }a, u ko me je sa mo na osno vu do sta va

op tu ̀ i van da je sa dru go vi ma ob ra zo vao je dan pre vrat ni~ ki krug,

uz po mi wa we pri pre me aten ta ta na gr~ kog kra qa kao ger ma no fi -

la. Ka da je sud kao do kaz pri ba vio Ustav taj ne or ga ni za ci je, u

op tu ̀ ni ci je te re tio or ga ni za ci ju za pri pre mu „po bu ne u voj sci”.

Tek kra jem mar ta 1917. pi {e se no va op tu ̀ ni ca, u ko joj se in kri -

mi ni {e na vod ni aten tat na pre sto lo na sled ni ka. La ̀ ni sve dok je

upro prst na Ra de ta Ma lo ba bi }a, ko ji je bio pod sum wom da je

au strij ski {pi jun. Da bi ga za {ti tio, Apis pi {e taj ni ra port o

ulo zi i svo jim ve za ma sa Ma lo ba bi }em u ve zi sa Sa ra jev skim

aten ta tom. Zbog dr ̀ av nih raz lo ga o to me se na su du ni je ras pra -

vqa lo, ali je ve ro vat no mo ti vi sa lo Ra di kal nu stran ku da ne in -

si sti ra na po mi lo va wu u kon tek stu taj nih pre go vo ra za se pa rat -

ni mir iz me |u sa ve zni ka i Au stri je i mo gu }ih uslo va ko je bi ta

ze mqa po sta vqa la ka da je re~ o stran ci na vla sti i di na sti ji. To

je u pri vat nim raz go vo ri ma pri zna vao sam Pa {i}, a jav no, po sle

ra ta, Sto jan Pro ti}. Mi ni stri sa mo stal ci su na ovo me na pu sti -

li Vla du.

Pre su dom od 23. ma ja 1917. Di mi tri je vi} je osu |en na smrt.

Vi {i voj ni sud je po tvr dio pre su du. Ka ko we go va mol ba za po mi -

lo va we ni je usli {e na, stre qan je u zo ru 13/26. ju na u So lun skom

Dragutin Dimitrijevi} Apis

Draga i Aleksandar – vreme vlasti

48 1. jul 2009.

LI STA DR @AV NIH UDA RA,

PU ̂ E VA ILI VOJ NIH

PRE VRA TA U NO VI JE DO BA

1903. Sr bi ja

1908. Tur ska

1909. Gr~ ka

1910. Por tu gal

1911. Ki na

1913. Tur ska, Mek si ko

1918. Bu gar ska

1920. Mek si ko, Ne ma~ ka (po ku {aj)

1922. Al ba ni ja, Gr~ ka, Ita li ja

1923. Ne ma~ ka, [pa ni ja, Bu gar ska, Gr~ ka (po ku {aj)

1924. î le, Al ba ni ja, Esto ni ja (po ku {aj)

1925. Gr~ ka, î le

1926. Poq ska, Gr~ ka, Por tu gal, Li tva ni ja

1928. Al ba ni ja

1929. Ju go sla vi ja

1930. Bra zil, Do mi ni kan skaRe pu bli ka, Ar gen ti na

po qu, za jed no sa ar ti qe rij skim ma jo rom

Qu bom Vu lo vi }em i Ra dom Ma lo ba bi }em.

GE NE RAL BRU SI LOV IMAJ SKI PRE VRAT 1903.

Pu kov nik ju go slo ven ske Voj ske Dra gu tin

K. Mi }i} iz bli za je po zna vao Dra gu ti na Di -

mi tri je vi }a i bio mu pri ja teq. Ne po sred no

pred pu~ bo ra vio je u Be o gra du na ka pe tan -

skom is pi tu, a po tom se vra tio u Pe tro grad,

gde je tre ba lo da za vr {i svoj tro go di {wi

sta` u jed noj od car skih aka de mi ja. Ta mo ga

je i za te kla vest o pu ~u. U svo -

jim se }a wi ma 1938. go di ne za -

be le ̀ io je us po me ne na da ne

pred pu~, re ak ci je Sr ba i Ru sa

u Aka de mi ji i sa mog pro sla vqe -

nog ge ne ra la Bru si lo va, ta da

wi ho vog ko man dan ta:

„Pred sa mo mo je po la ga we

is pi ta sreo sam se na Te ra zi -

ja ma s Api som ko ji mi re ~e da

je iz ja hao na te ren s po ru~ ni -

kom Sa va ti }em i Kr sti }em ko ji

su ta ko |e do {li ra di po la ga wa

ka pe tan skog is pi ta iz Pe tro -

gra da, pa do da de da i me ni sto -

ji na ras po lo ̀ e wu, {to sam ra -

do pri hva tio zna ju }i da je ta da

bio pri prav nik za ge ne ral -

{tab. Po sle ma log raz mi {qa -

wa Apis mi re ~e: Sa mo ne znam

da li }u ovih da na ima ti slo -

bod nog vre me na, a ti i ina ~e

od mah pu tu je{ na trag za Pe tro -

grad. Smi sao sam ovih re ~i

raz u meo tek doc ni je i bla go da -

ran sam Api su {to se pre do mi -

slio, a to je ve ro vat no u~i nio i zbog to ga

{to me je do bro po zna vao, pa je ti me iz be -

gao je dan iz li {an ne u speh.

Po ~et kom mar ta te go di ne vra tio sam

se u Pe tro grad i s vre me nom za bo ra vio na

uti ske iz Be o gra da. Po ~et kom ma ja mo ja je

{ko la pre {la u lo gor kod Kra snog se la.

Stal ni i do bro ure |e ni lo gor Ko wi~ ke ofi -

cir ske {ko le na la zio se je do lo go ra Pe -

èv skog kor pu sa, na spram Du der go fa, gde je

bi la i è le zni~ ka sta ni ca na pru zi Pe tro -

grad – Ga ~i na. Sta ni ca je bi la uda qe na oko

po la ki lo me tra od lo go ra, pa smo obi~ no

po sle ve ~e re {e ta li do we da bi do ~e ki va li

i is pra }a li vo zo ve ko ji su na toj pru zi bi li

vr lo ~e sti.

Ta ko sam 29-ma ja po sle ve ~e re {e tao

sta ni~ nim pe ro nom kad je ne {to po sle 21

~a sa sti gao voz iz Pe tro gra da. Tim je vo zom

sti gao i moj drug ko wi~ ki ka pe tan Rje zni kov.

îm je iza {ao iz ku pea, pri {ao mi je, uzeo

me pod ru ku i za pi tao da li ja ili ko ji od mo -

jih dru go va ima ka kvih na ro ~i tih ve sti iz Be -

o gra da. Od go vo rio sam mu da smo ne dav no

isti na do bi li pi sma, ali da u wi ma ne ma ni -

{ta na ro ~i tog. Na to mi je Rje zni kov is pri -

~ao da je bio na ru~ ku kod svo ga pa {e no ga

ge ne ra la ba ro na Kle gel sa ko ji je u to vre me

bio ko man dant Pe tro gra da i da mu je on pri -

~ao da su u Be o gra du ofi ci ri – za ve re ni ci

na pa li na dvor, ubi li kra qa i kra qi cu, ge -

ne ra le Cin car-Mar ko vi }a, Pa vlo vi }a, Pe -

tro vi }a i jo{ ne ko li ko oso ba. Pu tem do lo -

go ra jo{ je dan put mi je mo rao is pri ~a ti sve

{to je sa znao kod Kle gel sa, a ~im smo pri -

spe li po hi tao sam od mah da sa ku pim sve na -

{e i da im sa op {tim vest o ubi stvu. Ubr zo

smo se sa ku pi li sva {e sto ri ca, ko li ko nas

je tad bi lo u {ko li, i kao do bri Sr bi od mah

se po de li li u dva ta bo ra i za po ~e li pre pir -

ku ko ja se ote gla du bo ko u no}. Su tra dan po

do la sku s te re na, gde smo ima li re {a va we

za da ta ka, na {li smo ve} no vi ne s op {ir nim

opi som do ga |a ja. Na {i dru go vi ru ski ofi ci -

ri sa ku pqe ni u par ku pred So bra wem u o~e -

ki va wu do ru~ ka, op ko li li su nas ~im smo se

po ja vi li i od mah su sa svih stra na po ~e la da

pa da ju pi ta wa. Ka ko sam ja me |u na {i ma bio

naj re ~i ti ji, a i ru ski naj bo qe go vo rio, to

sam po ~eo da ob ja {wa vam i tu ma ~im do ga |a -

je iz kr va ve maj ske no }i. Pojm qi vo je da to

ni je bi la ni naj ma we la ka stvar, jer se mo -

ra lo vo di ti ra ~u na da to go vo rim car sko-

ru skim ofi ci ri ma, ~i ji smo bi li go sti ve}

go to vo tri go di ne, s dru ge stra ne zbog u~e {}a

na {ih ofi ci ra u za ve ri, mo rao sam da vo -

dim ra ~u na da i vu ci bu du si ti, a i ov ce na

bro ju.

Pre sve ga sam na po me nuo da na{ kraq i

kra qi ca i wi hov od nos pre ma na ma ne mo ̀ e

ni ka ko da se upo re di s po lo ̀ a jem ru skih car -

skih ve li ~an stva. Da bi raz li ku {to bo qe ob -

ja snio, is pri ~ao sam im sle de }i do ga |aj.

Sta ri ji kra qi ~in brat Ni ko la po slat

je u Bel gi ju na {ko lo va we, no, on je sko ro svo

vre me pro vo dio u po zna tom luk su znom ku pa -

li {tu Osten de iz i gra va ju }i prin ca i za du -

Ubistvo kraqevskog para

49

1932. Fin ska (po ku {aj) , Ja pan, Taj land, î le

1933. Gr~ ka, Uru gvaj, Ku ba

1934. Bu gar ska, Le to ni ja,Esto ni ja, Au stri ja

1935. Gr~ ka, Mek si ko

1936. [pa ni ja

1937. Bra zil

1938. Ru mu ni ja

1940. Mek si ko

1941. Ju go sla vi ja

1942. Al ̀ ir

1943. Ar gen ti na

1944. Ne ma~ ka (po ku {aj) , Bu gar ska

1945. Bra zil, Ve ne cu e la

1947. Taj land

1948. ê ho slo va~ ka, Ve ne cu e la, Je men (po ku {aj)

1949. Si ri ja

1951.Taj land, Pa ki stan (po ku {aj)

1952. Egi pat, Ku ba

1953. Iran

ù ju }i se i le vo i de sno. Kad se dug po peo na

par sto ti na hi qa da di na ra i po ve ri o ci za -

pre ti li skan da lom, do ju ri Ni ko la u Be o grad

da za mo li se stru da ga iz vu ~e iz ne pri li ke.

Me |u tim ni ona ni je ima la to li ko no va ca,

te su po sle du gog mo qa ka wa i tra ̀ e wa re -

{i li da pod ne su me ni cu na tu su mu Na rod noj

ban ci. Me ni cu je ak cep ti rao Ni ko la, a ì -

ri ra li su je kra qi ca Dra ga i ta da {wi mi -

ni star fi nan si ja Dr Mi ka Po po vi}. Ka ko je

po na {em za ko nu è nin po stu pak u ova kvim

slu ~a je vi ma mo rao da mu` odo bri, to je i

kraq sta vio pot pis na tu me ni cu. Po sle ne -

ko li ko da na ob ra tio se je mi ni star fi nan -

si ja te le fo nom vi ce gu ver ne ru Na rod ne ban -

ke Mar ku Sto ja no vi }u s pi ta wem da li je me -

ni ca bi la na cen zu ri. Na to je do bio od go vor

da je cen zu ra me ni cu od bi la, jer je cen zur ni

od bor na {ao da pot pi sni ci na me ni ci ne da -

ju do voq no ga ran ci je za is pla tu.

PREKR[ENA ZAKLETVA

Na ovo mo je ob ja {we we ru ski ofi ci ri

ni su mo gli do }i k se bi od ~u da da na sve tu mo -

è po sto ja ti ta kav od nos iz me |u vla da o ca i

we go vih po da ni ka. Po sle ovog uvo da bi lo mi

je lak {e da ob ja snim u~e {}e ofi ci ra u za ve -

ri, na vo de }i po red osta log i na ~in ka ko je

Dra ga po sta la kra qi com, ob ma wu ju }i kra qa

da je u dru gom sta wu i na gla {u ju }i po zna ti

skan dal ko ji je iz bio oko kra qi ~i nog po ro |a -

ja. Ipak je ve }i na ru skih ofi ci ra o{tro na -

pa da la iz vr {i o ce maj skih do ga |a ja, uglav nom

zbog pre kr {a ja za klet ve, oso bi to od stra ne

a|u tan ta Na u mo vi }a i ofi ci ra kra qe ve gar -

de. Prav dao sam oba zri vo wi ho ve po stup ke i

uspeo da u}ut kam ve }i nu pri go va ra ~a. Uto se

pri me ti lo ko me {a we u zad wim re do vi ma

ofi ci ra ko ji su me gu sto okru ̀ a va li, za ~uo

se zve ket ma mu za, ofi ci ri se raz ma ko {e i

pre da mnom se stvo ri uprav nik na {e {ko le

Alek si je Alek si je vi} Bru si lov, doc ni je pro -

sla vqe ni ru ski Voj sko vo |a u svet skom ra tu.

Svi smo za u ze li stav mir no i u}u ta li, a Bru -

si lov se svo jim uo bi ~a je nim ot se~ nim gla som

ob ra ti svi me s re ~i ma: Go spo do! Slu {ao sam

ceo va{ raz go vor s na {im dru gom po ru~ ni -

kom Mi }i }em i za pa zio sam da su mno gi od vas

po sta vqa li na {em dru gu ta kva pi ta wa ko ja se

mo gu tu ma ~i ti kao uvre da i za we ga i za osta -

le na {e dru go ve Sr be. Znam da ste to u~i ni li

ne pro mi {qe no i ne sve sno, ali da se to ne bi

vi {e po na vqa lo zah te vam, gos po do, od svih

vas da se o tom do ga |a ju vi {e ni ka ko ne vo di

dis ku si ja ni me |u va ma, ni s na {im dru go vi ma

srp skim ofi ci ri ma. Na re |e we smo pri mi li

k zna wu i po zdra vi li uprav ni ka, na {to se

Bru si lov ob ra ti na ma s re ~i ma: Go spo da

srp ski ofi ci ri ja vi }e mi se po sle do ru~ ka u

14 ~a so va u mo joj kan ce la ri ji.

U od re |e no vre me ja vi li smo se sva {e -

sto ri ca Bru si lo vu u we go voj kan ce la ri ji. On

se je sa sva kim od nas sr da~ no ru ko vao i ne -

{to uz bu |e ni jim gla som na po me nuo nam {ta

se kod nas tih da na de si lo, do da ju }i da poj mi

te ̀ i nu po lo ̀ a ja u ko jem se na la zi na {a ze -

mqa i da kao Sla ven od sr ca ̀ e li da se stvar

{to pre svr {i. Vas, pak go spo do mo lim sa mo

za jed no, da mi da te re~, ako bi ko od vas

imao na me ru da pod u zme ka kve osob ne ko ra -

ke ili me re usled no vo na sta log sta wa u va -

{oj do mo vi ni, da me pret hod no o tom oba ve -

sti. Ka ko je ovaj zah tev bio ta ko ma len pre ma

Tragi~n kraj jedne vladavine

onom {to smo o~e ki va li da }e Bru si lov tra -

ì ti od nas, to smo mu da li re~ bez mno go

pre mi {qa wa, a Bru si lov je na ra stan ku jo{

do dao: Ve ro vat no da ovog me se ca ne }e te

pri mi ti na vre me va {e pri na dle ̀ no sti, pa

sam za to na re dio uprav ni ku ofi cir skog ode -

le wa pot pu kov ni ku kwa zu Ba gra ci nu da vam

sta vi od mah na ras po lo ̀ e we po treb nu su mu

za va {e iz dr ̀ a va we. Le po smo se za hva li li

na pa ̀ wi, a ne ki su od nas od mah is ko ri sti -

li uprav ni ko vu qu ba znost i po red to ga {to

smo pri na dle ̀ no sti pri mi li na vre me.

U svom go vo ru Bru si lov ne sa mo da ni je

ni {ta re kao pro tiv iz vr {i o ca maj skog do ga -

|a ja, ve} je ~ak u ne ku ru ku po ka zao i na klo -

nost pre ma wi ma, {to sam on da tu ma ~io kao

sa tis fak ci ju zbog ra ni jih pri me da ba po je di nih

ofi ci ra ko je je i on ~uo, ali – po sle ulo ge ko -

ju je Bru si lov igrao pred i za vre me ab di ka ci -

je po sled weg ru skog ca ra ta da {we mi se we go -

vo dr ̀ a we ja vqa sa da u sa svim dru gom sve tlu.

Su tra dan sam tra ̀ io ob da ni cu i ve} u

7 sa ti bio sam u vo zu za Pe tro grad. To je bio

je dan od ta ko zva nih da~ nih vo zo va ~i ja je pr -

va kla sa bi la sva u sta klu, s fo te qa ma ko je

su se mo gle okre ta ti na sve stra ne. U jed nom

ta kvom va go nu za u zeo sam me sto, dok su sva

osta la me sta bi la po pu we na re dov nom pu -

bli kom sas ta vqe nom ve }i nom iz ~i nov ni ka i

ofi ci ra ko ji su sva kog ju tra i{ li na du ̀ nost

u Pe tro grad, a na ve ~e se vra }a li u ra zna

da~ na me sta du` pru ge. Ve }i na je od wih ~i -

ta la ju tar we no vi ne u ko ji ma se go vo ri lo o

de ta qi ma maj skog do ga |a ja u Be o gra du. Dvo -

ji ca su od pri sut nih po ve li i raz go vor o to -

me, na {to su se usko ro i osta li ume {a li, te

je na sta la ì va di sku si ja o tim do ga |a ji ma.

Ra zu me se da su se svi ne po voq no iz ra ̀ a va -

li o iz vr {i o ci ma, ~ak su ih i bez ob zir no

kri ti ko va li. U to me se je naj vi {e isti cao

ge ne ral {tab ni pu kov nik Mo ric, ina ~e moj

pro fe sor, ko ji me je vi deo i znao. Kad je go -

vor pu kov ni ka Mo ri ca do sti gao vr hu nac

bez ob zir no sti, ume {ao sam se i sam u raz -

go vor, po go to vo jer sam bio u na {oj uni for -

mi. Uka zao sam na jed no stra nost po sma tra -

wa tih do ga |a ja od stra ne pu kov ni ka Mo ri -

ca, pa sam po ~eo da osve tqa vam i dru gu

stra nu, tj. da uka zu jem na po stup ke kra qa i

Dra ge ko ji su pret ho di li i iza zva li maj ski

po stu pak ofi ci ra. Usko ro se ~u lo pr vo po -

je di na~ no: i eto prav da, a za tim se je ras -

po lo ̀ e we pot pu no ob ra ti lo, te je na po kon

do {lo do op {teg po vla |i va wa, da je pu kov -

nik Mo ric u}u tao i do kra ja vo ̀ we vi {e ni -

je pro go vo rio ni re ci.

Sud bi na je hte la da po sle 18 go di na

sret nem ta da ve} ge ne ral-le it nan ta Mo ri -

ca kao ru skog iz be gli cu u Va ra ̀ di nu. Iz i -

{ao sam mu u sve mu u su sret i po mo gao mu da

bu de po sta vqen za kon trak tu al nog ~i nov ni -

ka u mo joj ko man di, ali za vre me ~i ta vih 5

go di na ko je je pro veo pod mo jom ko man dom,

slu ~aj no ili na mer no ni smo ni kad pro go vo -

ri li o na pred po me nu tom do ga |a ju”.

PU^ 27. MAR TA 1941

Dva da na na kon {to su pred stav ni ci

Vla de Kra qe vi ne Ju go sla vi je u Be ~u pot pi sa -

li spo ra zum o pri stu pa wu ze mqe Troj nom pak -

tu, oko je dan sat iza po no }i 27. mar ta 1941.

po ~e le su voj ne ak tiv no sti u pre sto ni ci Be o -

gra du na ru {e wu Vla de i Na me sni {tva. Gru -

pe pu ~i sta i ce le je di ni ce ko je su oni ima li

pod svo jom kon tro lom po ~e le su da za u zi ma ju

Ge ne ral {tab, pred sed ni {tvo Vla de, Ko man du

Be o gra da, Glav nu po {tu, Upra vu gra da, ra dio-

50

1954. Gva te ma la, Pa ra gvaj

1955. Ar gen ti na, Bra zil

1956. Ku ba (po ku {aj)

1957. Ko lum bi ja

1958. Al ̀ ir – Fran cu ska,Irak, Ve ne cu e la, Pa ki stan

1959. Ku ba, Bra zil (po ku {aj)

1960. Tur ska, Kon go, Eti o pi ja (po ku {aj)

1961. Ju ̀ na Ko re ja, Fran cu ska (po ku {aj)

1962. Do mi ni kan ska re pu -bli ka, Gva te ma la, Je men, Cej lon ([ri Lan ka) (po ku {aj),Bur ma

1963. Kon go, Tur ska (po ku {aj),Ju ̀ ni Vi jet nam, Ekva dor, To go, Si ri ja, Irak

1964. Bra zil, Bo li vi ja, Ju ̀ ni Vi jet nam

1965. In do ne zi ja (po ku {aj),Kon go, Al ̀ ir, Ju ̀ ni Vi jet nam

1966. Cen tral no a fri~ ka Re pu bli ka, Ga na, Bur ki na Fa so (Gor wa Vol ta) , Ni ge ri ja, Si ri ja, Abu Da bi,Ar gen ti na

Beograd, 27. mart 1941 – blokada prilaza centru grada

1. jul 2009.

51

1967. Gr~ ka, Si je ra Le o ne,Ga na (po ku {aj) , Ni ge ri ja, To go

1968. Pa na ma, Irak

1969. Li bi ja, So ma li ja, Su dan, Bra zil

1970. Pa ki stan, Si ri ja, Bo li vi ja, Kam bo xa, Oman

1971. Tur ska, Ugan da, Bo li vi ja, Taj land

1972. Ga na

1973. î le, Uru gvaj, Gr~ ka

1974. Ki par, Por tu gal, Eti o pi ja

1975. Ban gla de{, Ko mor skiOto ci, Ni ge ri ja, âd

1976. Pe ru, Ekva dor, Ar gen ti na, Taj land

1977. Pa ki stan

1978. Av ga ni stan

1979. Iran, Ni ka ra gva, Bo li vi ja, El Sal va dor, Ga na, Ju ̀ na Ko re ja

1980. Cen tral na Afri ka,Tur ska, Gvi ne ja Bi sao, Su ri nam, Li be ri ja

Pred zgradom vlade – jutro posle pu~a

sta ni cu, elek tri~ nu cen tra lu i vo do vod. Od -

mah su po ~e la hap {e wa i pri vo |e we mi ni sta -

ra u Glav ni ge ne ral {tab. U tu za ve re ni~ ku

cen tra lu do ve de na su i dva kra qev ska na me -

sni ka – Pe ro vi} i Stan ko vi}, dok je kne zu Pa -

vlu po sred stvom ko man dan ta IV ar mij ske obla -

sti u Za gre bu na lo ̀ e no da od u sta ne od da qeg

pu ta na Bled i da se od mah vra ti u Be o grad.

Po red bom bar de ra u pri prav no sti, pu ~i sti

su ras po la ga li u to vre me je di nim mo der nim

oklop nim ba ta qo nom u gar ni zo nu. Gar da, ta da

naj mo} ni ja voj na for ma ci ja u Be o gra du, bi la

je de lom u ru ka ma pu ~i sta, a de lom u ru ka ma

wi ho vih sim pa ti ze ra, ko ji su bi li pa siv ni i

bez vo qe da im se su prot sta ve. Pu ~i sti su na -

stu pa li „u ime kra qa Pe tra II”, {to ni je bi lo

ta~ no, jer je ma lo let ni princ bio van do ga |a -

ja, ali je to sna ̀ no de lo va lo i de mo ti vi sa lo

one ko ji bi im se, mo ̀ da, su prot sta vi li.

Kon tro verz ni voj ni udar u Be o gra du 27.

mar ta 1941. bio je de lo ne ko li ci ne ak tiv nih

ge ne ra la i gru pe mla |ih ofi ci ra iz va zdu ho -

plov stva i be o grad skog gar ni zo na. Taj do ga |aj,

ko ji su pri ̀ eq ki va le i Ve li ka Bri ta ni ja, i

SSSR, i pod sti can na ra zne na ~i ne, ipak je

de lo srp ske bor be ne tra di ci je, iz ne sen na ta -

la su op {teg na rod nog ne za do voq stva i sum we

u is prav nost dr ̀ av ne po li ti ke kne za Pa vla,

ukqu ~u ju }i srp sko-hr vat ski spo ra zum iz av gu -

sta 1939. go di ne. Pra vo slav na cr kva je ta ko |e

po dr ̀ a va la i stva ra la to ne ras po lo ̀ e we. Ge -

ne ral Pe tar Pe {i}, mi ni star voj ni, ge ne ral

Pe tar Ko si} i mno gi dru gi bi li su re al ni ji u

pro ce na ma sla bih iz gle da u slu ~a ju ra ta. Me -

|u tim, wih je sa sce ne po me la tra di ci ja za ve -

re ni {tva iz 1903. go di ne. Ma da pu ~i sti ni su

ima li na me ru da po sta vqa ju voj nu, ve} ko a li -

ci o nu vla du na rod nog spa sa, oni su se, ne u -

stav no, na vr lo dra sti ~an na ~in ume {a li u po -

li ti ku sa vr lo te {kim po sle di ca ma. Obo re no

je na me sni {tvo, a ma lo let ni kraq Pe tar II Ka -

ra |or |e vi} pro gla {en je pu no let nim i pre dat

mu je tron. Sta ra vla da je bi la uhap {e na. Hi -

tler je bio li~ no uvre |en i tre nut no je od lu -

~io da se Ju go sla vi ja ka zni, a po seb no srp ski

na rod. Isto rij ski, taj akt je za ve li ku i tra -

gi~ nu ce nu, ko ju su pla ti li Sr bi, svr stao Ju go -

sla vi ju uz an ti fa {i sti~ ku ko a li ci ju i obez be -

dio joj bu du} nost i te ri to ri jal ne do bit ke po -

sle ko na~ ne po be de. Ju go slo ve ni i Sr bi su

sla vqe ni me |u po ko re ni ma i me |u Sa ve zni ci -

ma kao fak tor na de i mo ral ne po be de. Bio je

to ve li ki mo ral ni ka pi tal, ra van onom po sle

po vla ~e wa srp ske Voj ske pre ko Al ba ni je

1915. go di ne. U prak ti~ nom smi slu, bal kan ska

kam pa wa }e uti ca ti na od la ga we ne ma~ kog na -

pa da na SSSR i ti me na kom pro mi to va we ne -

ma~ ke ne po be di vo sti u ka snu je sen na ru skim

pro stran stvi ma. Isto ri ~a ri su za be le ̀ i li

ka ko su po sle pro me ne u Be o gra du ma ni fe sto -

va li omla di na i gra |an stvo u oku pi ra nom de -

lu Fran cu ske, ali i u onom tzv. slo bod nom.

Sa ve zni~ ka i ame ri~ ka {tam pa sla vi la je pu -

~i ste i mla dog kra qa vi te za.

Taj do ga |aj bio je pri mer ka ko se po li -

ti~ ki ma te ri ja li zu je jed na tra di ci ja, jed no du -

{ev no ose }a we. Osta le su za be le ̀ e ne mno ge

emo tiv ne re ak ci je ge ne ra la, sta rih rat ni ka,

ko je su se po kla pa le sa ose }a wi ma obi~ nog

srp skog ~o ve ka. Su ko bqa va lo se emo tiv no i

tra di ci o nal no sa ne kom ra zlo ̀ nom ana li ti -

kom, ba zi ra nom na po kla wa wu ve re u pi sme -

ne ga ran ci je ve li kog Raj ha, ko jih se on ni do

ta da ni je mno go pri dr ̀ a vao.

VO\A IZ SENKE

Va zdu ho plov ni ge ne ral Bo ri vo je Mir ko -

vi} bio je teh ni~ ki or ga ni za tor pre vra ta. U

du {i kon spi ra tor, on je jo{ od 1937. po ku -

{a vao da za svo ju na me ru ru {e wa kom pro mi -

to va nog re ̀ i ma uda rom pri do bi je po je di ne

vi so ke ge ne ra le. Na me ru je ko na~ no ostva rio

27. mar ta. Bez ob zi ra na sve ka sni je po sle -

di ce, on je sa tis fak ci ju na la zio u odu {e vqe -

wu srp skog na ro da za ta kav je dan ~in. Ge ne -

ral Si mo vi}, ko ji je ko na~ no pri stao da bu de

vo |a iz sen ke i bu du }i pred sed nik Vla de, is -

tu rio se kao pro tiv nik po li ti ke po pu {ta wa

52 1. jul 2009.

1981. Ga na, [pa ni ja (po ku -{aj) , Gam bi ja (po ku {aj) , Cen tral na Afri ka, Poq ska,Ban gla de{ (po ku {aj) , Su ri nam (po ku {aj) , Sej {e li (po ku {aj)

1982. Ban gla de{, Ke ni ja (po ku {aj) , Su ri nam (po ku {aj)

1983. Gre na da, Ni ge ri ja

1984. Ma u ri ta ni ja

1985. Ugan da, Ni ge ri ja

1986. Fi li pi ni (po ku {aj)

1987. Ar gen ti na (po ku {aj) , Fi li pi ni (po ku -{aj) , Fi xi, Tu nis

1988. Bur ma, Ar gen ti na (po ku {aj)

1989. Pa na ma, Fi li pi ni (po ku {aj), Eti o pi ja (po ku {aj),Pa ra gvaj, Pa na ma (po ku {aj)

1990. Li be ri ja, Ni ge ri ja,Tri ni dad i To ba go (po ku -{aj) , Ni ge ri ja (po ku {aj) , Ar gen ti na (po ku {aj)

1991. SSSR (po ku {aj), Ha i ti,Taj land, Gru zi ja

1992. Al ̀ ir, Si je ra Le o ne

1994. Gam bi ja

Akteri: generali Petar Kosi}, Pavle Barjaktarevi} i Du{an Simovi}

Raj hu i pot pi si va wu Troj nog pak ta. Imao je vi -

{e dr skih istu pa pred kne zom Pa vlom i mi ni -

strom voj nim, ta ko da mu je po sle pot pi si va -

wa Pak ta pre ti lo pen zi o ni sa we.

Tre }i ge ne ral ko ji je naj di rekt ni je vi |en

kao pu ~i sta, ge ne ral Bo go qub Ili}, po zvan je

tek ka da je pu~ uspe {no pro ve den da pre u zme

du ̀ nost mi ni stra. Ili} je to kom ce log da na

27. mar ta svo jim na re |e wi ma po ku {a vao da

ne u tra li {e ge ne ra le iz kra qe vog okru ̀ e wa

i Ko man de Gar de, ̀ e le }i da se so li da ri {u sa

pu ~i sti ma i po we go vom na re |e wu do |u u Ge -

ne ral {tab, ali u to me ni je uspeo, sve do na -

sil nog pri vo |e wa ge ne ra la Ko si }a i Sta ji -

}a. Ili} je bio iz ra zi to ne ras po lo ̀ en pre -

ma pre mi je ru Dra gi {i Cvet ko vi }u i kne zu

Pa vlu, ko ji ga je ot pu stio kao svog po mo} ni ka

i po tom pen zi o ni sao. Ge ne ral ni je hteo da

pri mi po nu |e nu ko man du ar mi je u Ni {u. Si -

mo vi}, Ili} i Ko si} bi li su kla sni dru go vi,

do bro su zna li je dan dru gog, ali isto ta ko je

bi lo ani mo zi te ta me |u wi ma. Ili }u je sme -

ta la Ko si }e va ugla |e nost i bo ja ̀ qi vo dr ̀ a -

we u pre lom nim si tu a ci ja ma. On je ugla |e -

nost tu ma ~io kao snis ho dqi vost ka ko pre ma

bra tu ge ne ra la @iv ko vi }a dok su on i Ko si}

kao po mo} ni ci slu ̀ i li u Ge ne ral {ta bu, ta ko

i ka sni je, pred rat, pre ma kne zu Pa vlu. Si -

mo vi} je bio ne za do vo qan, jer je Ko si} bio

is tra jan u ob ra zla ga wu nu ̀ no sti po li ti ke

pri sta ja wa u ne za vid nim okol no sti ma. Ta ko -

|e je mo gla po sto ja ti su rev wi vost za to {to je

Ko si} do {ao na Si mo vi }ev ra ni ji po lo ̀ aj.

Pro tiv ni ci pu ~i sta, opet, ni su ima li le pe

re ~i za ma ni re i ka rak ter Si mo vi }a i Ili -

}a, pa ni Bo re Mir ko vi }a. Sma tra li su ih

voj ni ci ma bez {i re po li ti~ ke kul tu re. Ka da

se uzmu u ob zir sva sve do ~e wa sa vre me ni ka,

pri met no je da je zna tan broj ak tiv nih i pen -

zi o ni sa nih ge ne ra la odo bra vao ru {e we

kne za Pa vla i Dra gi {e Cvet ko vi }a.

Naj e ner gi~ ni ji po ku {a ji da se pu~ slo mi

do la zi li su od ar mij skog ge ne ra la Pe tra Ko -

si }a, na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba i gu ver ne ra

kra qa. Na sto jao je da po mo }u ge ne ra la na

dvo ru, ko man dan ta gar de Sta ji }a, pr vog a|u -

tan ta kra qa Bar jak ta re vi }a, uprav ni ka dvo -

ra Kqa ji }a, a|u tan ta Le ka i @upa wev ca, ko -

man dan ta ko wi~ ke bri ga de Gar de, po vra ti red

i di sci pli nu. Ge ne ral Le ko je bio ras po lo -

èn da po mo }u 2. i 18. pu ka na Ba wi ci, i ar -

ti qe ri je Du nav ske di vi zi je kre ne na pu ~i ste u

gra du.

PASIVNI KOMANDANTI

Svi osta li bi li su pa siv ni i je di no pri -

hva ta li da bri nu o fi zi~ koj bez bed no sti kra -

qa. Na kra ju, po sle pre go vo ra i na te za wa pu -

~i sti hap se Ko si }a i Sta ji }a i od vo de ih u Ge -

ne ral {tab. Ko man dant gra da Be o gra da i ko -

man dant Du nav ske di vi zi je bi li su za te ~e ni u

svo jim sta no vi ma po red Ge ne ral {ta ba i od -

mah su tu blo ki ra ni, a ko man dant Pr ve ar mi -

je, ko ji je tog tre nut ka iz vo dio ma ne vre na

Fru {koj go ri, ni je è leo da stu pa u ak ci ju i

pro li va krv „zbog jed ne vla de”. Mo ̀ da je sve

te pa siv ne ko man dan te od na me re da gu {e pu~

spre ~i lo ve li ko odu {e vqe we gra |a na u Be o -

gra du i dru gim me sti ma Sr bi je. Svest da je

ogrom na ma sa na uli ca ma, da su tu |a ci i stu -

den ti. No, naj ve ro vat ni je je pre su di lo ose }a -

we da je pu~, ipak, od raz op {teg ras po lo ̀ e wa

pro tiv svr sta va wa uz ze mqe Oso vi ne, a pro -

tiv sta rih sa ve zni ka. Knez je sa svo je stra ne

ot klo nio Ma ~e ko vu po nu du da ge ne ral Au gust

Ma ri} pre u zme ko man du u Za gre bu i kre ne na

po bu we ni ke. On ta ko |e ni je è leo da do |e do

kr vo pro li }a. To kom ce log iz vo |e wa pu ~a po -

gi nuo je sa mo je dan àn darm na obez be |e wu

Ra dio-sta ni ce.

[ef ka bi ne ta obo re nog mi ni stra Voj ske

Pe tra Pe {i }a, we gov pa sto rak pot pu kov nik

Va si li je Sve to mi ra Ma ti}, u raz go vo ru sa Si -

53

mo vi }em 5. mar ta pred la gao je da se pu~ iz ve -

de od mah, da pro gla se mo bi li za ci ju i po tom

uda re na Nem ce u Bu gar skoj, te da se u ze mqi

za ve de dik ta tu ra. Si mo vi} se sa ta kvim pred -

lo gom ni je slo ̀ io i ni je bio pri sta li ca voj ne

dik ta tu re: „Po pi ta wu sa sta va Vla de, ge ne ral

Si mo vi} je ostao pri svo me, da Vla du sa sta vi

od svih stra na ka, ne ko li ko ugled nih qu di van

par ti ja”. Ta ko je i bi lo, Vla da je bi la kon cen -

tra ci o na, a u wu su po sle pre go vo ra u{li, kao

rav no prav ni part ne ri, i pot pred sed nik dr

Vlat ko Ma ~ek i mi ni stri HSS-a.

Pu ~i sti su po ku {a li ak ci jom mi ni stra

Nin ~i }a da pri mi re Ita li ju i Ne ma~ ku od tre -

nut ne re ak ci je, ali ni su pri sta li na tra ̀ e we

ne ma~ kog am ba sa do ra Fon He re na da od mah

de mo bi li {u Voj sku. Na dru goj stra ni od mah su

po ve de ni raz go vo ri sa ru skim i en gle skim

pred stav ni ci ma o po mo }i i sa ve zni {tvu.

Taj do ga |aj ~e sto se kva li fi ku je kao kon -

tro ver zan, jer su po sle di ce po Ju go sla vi ju i

Sr be bi le te {ke. Pro tiv ni ci su op tu ̀ i va li

Bri ta ni ju da je ona ku pi la pu~ i no si o ce pu ~a.

Isto ri ja je utvr di la da Bri tan ci za i sta je su

è le li pu~ i pro me nu kur sa Ju go sla vi je, da su

prin ca Pa vla ne za slu ̀ e no pro pa gand no op -

tu ̀ i va li za iz da ju, upr kos we go vim stvar nim

ose }a wi ma. ali î we ni ca je, ipak, da oni svu

pro pa gan du ak tiv nost usme ra va ju i sav no vac

ba ca ju na one ko ji ni su uspe li da iz vr {e pu~,

pr ven stve no na Ze mqo rad ni~ ku stran ku i or -

ga ni za ci ju Na rod na od bra na. Wi ho vi sa rad -

ni ci tek uo ~i pu ~a za vo |u tra ̀ e ge ne ra la iz

re do va pen zi o ni sa nih. Po me ni mo da se u po -

dru mi ma bri tan ske am ba sa de {tam pao ~u ve ni

le tak „Sr bi, Be o gra de”, ka sni je ~e sto pri pi -

si van u de lo KPJ. Bri tan ski va zdu ho plov ni

ata {e, ko ji dr ̀ i kon tak te sa ge ne ra lom Mir -

ko vi }em, do po sled weg ~a sa pred udar oba ve -

{ta va Lon don da se mo gu ne ~e mu na da ti tek za

ne ko li ko da na. On je kri ti~ nog da na pod iz go -

vo rom da raz go va ra o na bav ka ma i{ao i kod

Si mo vi }a, ali ni od we ga ni je do bio ni ka kvu

po tvr du {ta se za tu no} spre ma.

Da nas se, ta ko |e, ~ak i me |u isto ri ~a -

ri ma, pre vi |a da, bez ob zi ra na kurs pri sta -

ja wa uz Oso vi nu, Ju go sla vi ji ni je bi lo me sta

u no vom po ret ku. Jo{ od 7. ju la 1940. we na

sud bi na je bi la za pe ~a }e na. We no ko ma da we

je bi lo u pot pu no sti is pla ni ra no, sa mo se ~e -

kao po vo qan mo me nat da se stva ri na glav -

nim fron to vi ma u osnov nim cr ta ma za vr {e.

Da li je to zna ~i lo da bi dra ma na stu pi la naj -

ka sni je u vre me oku pa ci je vi {i jev ske Fran cu -

ske u je sen 1942. go di ne? Bi lo je pred vi |e no

da Sr bi ja bu de sve de na na gra ni ce ne {to ma -

we od onih pre bal kan skih ra to va i sta vqe na

pod tu tor stvo. To ni knez Pa vle, ni ge ne ra li

Ko si} i Pe {i}, pred sed nik Cvet ko vi}, ni su

zna li. Tra go vi te od lu ke po sto je u ni zu pre -

ì ve lih ar hiv skih fon do va.

Spon ta no odu {e vqe we pro me na ma u Be -

o gra du ni je se is po qa va lo sa mo u Gr~ koj, ko ja

je bi la usa mqe na u ra tu sa Oso vi nom na Bal -

ka nu, po ro bqe noj Fran cu skoj, Ve li koj Bri ta -

ni ji i SAD, ni su ga akla mo va li sa mo Sr bi u

ze mqi, Be o gra du i [u ma di ji, ma ni fe sta ci je

su za hva ti le Qu bqa nu i gra do ve u Slo ve ni ji,

Dal ma ci ji, u Cr noj Go ri, u No vom Sa du. Ja -

vqa la su se po zdrav nim te le gra mi ma srp sko-

hr vat ska udru ̀ e wa ise qe ni ka.

MA NI FE STA CI JE U QU BQA NI I SPLI TU

Za gre ba~ ki list Ob zor od 28. oùj ka

1941. do no si da je „Vi jest o stu pa wu W. V.

Kra qa Pe tra II na pri je sto qe pri mqe na u

Spli tu sa ve li kim ma ni fe sta ci ja ma. Sko ro

cio pri vred ni ì vot je ju ~e mi ro vao. Na rod

se ku pio na Na rod nom tr gu i oba li. U to ku

ju tra su iz vje {e ne za sta ve. Ju ~er po pod ne

Voj ska je ob i {la gra dom, odu {e vqe no po -

zdra vqe na i oba si pa na cvi je }em. Si no} u 8

sa ti pri re |e na je voj ni~ ka ba kqa da, pa su se

tom pri li kom po no vi le ma ni fe sta ci je”.

U istom bro ju taj list od svog do pi sni ka

iz Qu bqa ne da je opis ta mo {wih ma ni fe sta -

ci ja: „So kol sko dru {tvo je na ve ~er pri re di -

lo ma ni fe sta ci o nu po vor ku ko joj se pri dru -

ì lo mno go svi je ta. Kli ca lo se W. V. Kra qu,

vosjci, ge ne ra lu Si mo vi }u, pred sjed ni ku vla -

de. U ju tro je na sve u ~i li {tu do {lo do ve li kih

ma ni fe sta ci ja, pa su za tim stu den ti sa dru -

gom omla di nom for mi ra li po vor ku i po {li

gra dom, no se }i sli ku W. V. Kra qa i dr ̀ av nu

za sta vu, te kli ~u }i kra qu, Ju go sla vi ji i pred -

sjed ni ku vla de. Grad ski na ~el nik iz dao je

pro glas na gra |an stvo, ko jim ga je po zvao, da

Knez Pavle i general Simovi}

1996. Si je ra Le o ne

1997. Za ir (Kon go) , Tur ska

1999. Oba la Slo no va ~e, Pa ki stan

2000. Ekva dor, Ve ne cu e la (po ku {aj)

2003. Cen tral no a fri~ ka Re pu bli ka, Ma u ri ta ni ja (po ku {aj) , Sao To me i Prin ci pe, Gvi ne ja Bi sao,Fi li pi ni (po ku {aj)

2004. Kon go (dva po ku {a ja),âd (po ku {aj), Ekva to ri jal naGvi ne ja (po ku {aj)

2005. To go, Ne pal (kra qev -ski pu~), Ma u ri ta ni ja

2006. Fi li pi ni (po ku {aj) ,âd (po ku {aj) , Taj land, Ma da ga skar (po ku {aj) , Fi xi

2007. La os (po ku {aj) , Fi li pi ni (po ku {aj) , Tur ska (po ku {aj)

2008. Is to~ ni Ti mor (po ku {aj)

2009. Ma da ga skar, Honduras

is ki ti svo je do mo ve za sta va ma te ta ko na vi dan na ~in is ka ̀ e svo je

za do voq stvo zbog do la ska W.V. kra qa Pe tra II na pri je sto qe”.

Be o grad ska Po li ti ka je ve} u ve ~er wem iz da wu 27. mar ta ob -

ja vi la ove ve sti iz Slo ve ni je i dru ge de taq ni je opi se ma ni fe sta -

ci ja i odu {e vqe wa do ga |a jem.

NAD BI SKUP STE PI NAC O PU ̂ U

Za raz li ku od ne kih dru gih gra do va u Hr vat skoj, u Za gre bu su tek

ko mu ni sti uspe li da or ga ni zu ju ma le ma ni fe sta ci je ko je je àn dar -

me ri ja u dva na vra ta uspe {nom ak ci jom ras pr {i la. Po li ti~ ki i ver -

ski li de ri ni su de li li odu {e vqe we. Ta da {wi nad bi skup Aloj zi je

Ste pi nac je u svoj dnev nik 27. mar ta za be le ̀ io (dik ti rao): „Po vo dom

~lan ka Pri vo qe li smo se car stvu ne be skom, tj. Car stvu Bo ̀ i je isti -

ne i prav de, na rod ne slo ge i slo bo de, a u ve zi iz ja ve srp skog pa tri -

jar ha Ga vri la, Ta ko ve li g. Ga vri lo. Me |u tim sva do sa da {wa fak ta

go vo re o ne ~em dru gom, ne go li o car stvu ne be sko me sa stra ne pra vo -

slav ne cr kve. Da nas jo{ ne zna mo u Za gre bu {to je ka ko je. Do znao sam

da ni dr. Ma ~ek ni je imao

poj ma o dr ̀ av nom uda ru ne -

go je sa znao za we ga pre ko

ra di ja, kao i mi dru gi. Ma -

~ek je tek do spio da svo ju za -

{ti tu od mah iza {a qe u sve

jav ne ure de i za po sjed ne

iste. Ali iz ci je log ovog ~i -

na, tj. Dr ̀ av nog uda ra opet

iz bi ja na ja vu ~i we ni ca da

su Sr bi i Hr va ti dva svi je ta

ko ji se ni kad ne }e uje di ni -

ti, dok je je dan od wih u ì -

vo tu. Duh vi zan ti zma je ne -

{to ta ko gro zno da je Sve -

mo gu }i, a Sve zna ju }i bog u

sta wu pa ri ra ti in tri ga ma i

pod va la ma tih qu di. Za nas

je to ne {to ne pojm qi vo, da

se ugo vo ri i oba ve ze ki da ju

bez ika kvih skru pu la”.

Sle de }eg da na (28.

mar ta) be le ̀ i da je iz Be -

o gra da do {ao Kan xi}, ko ji je bio o~e vi dac mno gih stva ri za vre me

pu ~a i ko ji je ta mo ko je {ta do znao: „Ni jed nog po {te nog ~o vje ka ni -

je bi lo na uli ci da ma ni fe sti ra, ve} je bi la u Be o gra du raz u la re -

na ma sa èq na kr vi, uì ta ka i pa ra. Sve u sve mu Hr va ti i Sr bi

dva su svi je ta, sje ver ni i ju ̀ ni pol ko ji se ni ka da ne }e pri bli ̀ i -

ti, osim ~u dom bo` jim.

Shi zma je naj ve }e pro klet -

stvo Eu ro pe, sko ro ve }e

ne go pro te stan ti zam. Tu

ne ma mo ra la, tu ne ma na -

~e la, ne ma isti ne, ne ma

prav de ne ma po {te wa”.

Ne ko li ko da na ka sni je

(2. apri la) dik ti ra se kre -

ta ru: „Da nas je pre u zvi {e -

ni bio kod ba na [u ba {i }a.

Raz go vo ru je pri su stvo vao i

dr. Ma ~ek. Nad bi skup je iz -

ra zio ne po vje re we pre ma

no voj vla di ko ja je na ova kav

pod li na ~in do {la na vlast.

Vi dje lo se da ni Ma ~ek ne

su di bo qe o to me. Ali ban

jo{ uvi jek pri li~ no na mi gu je

sa Be o gra dom i ho }e da se

na go de. Nad bi skup je za mo -

lio ba na da pu sti iz in ter -

na ci je za tvo re ne na ci o na -

li ste da ih Sr bi ne bi po u -

bi ja li kao {to se gro ze. Ban

je (na na go vor i dr. Ma ~e ka)

pri stao da naj pri je ta mo

sta vi po u zda ne hr vat ske

àn da re, a on da ih za par

da na pre mje sti u Le po gla vu

i on da pu sti ku }i. Ko {u ti}

je bio u Be o gra du i ka ko su

Sr bi u ve li koj ne pri li ci,

pri sta li su na uvje te ko je je

Ma ~ek po sta vio”.

ê tvr tog apri la nad -

bi skup je uz svo je dnev ni ke

pri lo ̀ io pi smo bi sku pa dr

Kvi ri na Bo ne fa ~i }a iz

Spli ta, ko ji na kle vet ni~ ki

na ~in de nun ci ra do ga |a je u

Dal ma ci ji po vo dom 27. mar ta. Za udar op tu ̀ u je ar hi je re je i po po ve

pra vo slav ne, so ko le i ko mu ni ste. Iz pi sma se vi di da je bio pri -

sta li ca in struk ci je svog nad bi sku pa u ve zi sa Pak tom, i vaj ka se –

„A {ta mo ̀ e mo sa da?”

Ge ne ral Dung Van Min ni je du go ostao na vla sti. I we ga je u

ja nu a ru 1964. zba cio ge ne ra la Ngu jen Kan. Imao je sre }u da ni je

po gu bqen. Po no vo je po stao pred sed nik Ju ̀ nog Vi jet na ma i pre -

dao je ze mqu sna ga ma Vi jet kon ga 1975, po sle ~e ga je ì veo u ame -

ri~ kom eg zi lu.

Ngu jen Kan je sam is ku sio mo gu} nost da bu de zba ~en ve} u av -

gu stu 1964. Vi jet nam ski re vo lu ci o nar ni sa vet ga je ipak 24. sep -

tem bra sme nio i osta vio na po lo ̀ a ju na ~el ni ka ge ne ral {ta ba.

Me |u tim, on je na sta vio da vla da iz sen ke. Sle de }i udar na de

fak to we go vu vla du iz vr {i }e ge ne ral Ngu jen Van Tie i va zdu ho -

plov ni mar {al Ngu jen Kan u fe bru a ru 1965. Voj ni ci su for mal no

us po sta vi li ci vil nu vla du dr Pan Hij Kua. Pre mi je ri }e se me wa -

ti, a ge ne ral Van Tie osta }e pred sed nik do slo ma 1975.

U su sed noj Kam bo xi ni je bi lo ma we tra gi~ no. U mar tu 1970.

go di ne pre mi jer i ge ne ral Lon Nol obo rio je na sled nog prin ca

No ro do ma Si ha nu ka. Sam ge ne ral po stao je pred sed nik Kmer ske

Re pu bli ke 1972. go di ne i ostao na toj du ̀ no sti do 1975. go di ne.

Ze mqu je tre sao gra |an ski rat, a po tom je po sta la po pri {te ne -

pre kid nog ame ri~ kog bom bar do va wa i agre si je Vi jet na ma. Da nas

se u svet skoj jav no sti po mi wu sa mo Cr ve ni kme ri i wi hov re vo lu -

ci o nar ni te ror, po qa smr ti i ise qa va we Pnom Pe na. Ge ne ral

Lon Nol pre dat je za bo ra vu.

*****

541. jul 2009.

General Borivoje Mirkovi}

Komandant Garde Mihailo Staji} General Petar Kosi}

55

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Hleb u ogledalu

J

P

N

utarwa vrelina je najavqivala pakleni junski

dan, pa je Radovan Vojinovi}, profesor ma-

tematike u penziji, krenuo ne{to ranije da

pod okriqem sveìne obavi uobi~ajenu kupovinu.

Vreme{ni Beogra|anin decenijama pazari hleb i

novine na istom mestu. Me|utim, renovirawe ra-

dwe i natpis na vratima u kome se „obave{tavaju

ceweni potro{a~i...”, odvela ga je nekoliko ulica

bliè centru grada. Zastao je ispred pekare gde

se prijatan miris {irio na sve strane, a u woj

lepote i osmeha za sva~iju du{u. Stao je u red, a

pre toga, poput pravog xentlmena propustio dve

dame koje to nisu o~ekivale, ali im je prijala

pa`wa pristojnog gospodina.

Profesor je gledao blagoglagoqive proda-

va~ice i slu{ao naruxbine kao da se izgovaraju

na nekom stranom jeziku. Osnovna podela na crni

i beli hleb na tom mestu je izgledala uvredqivo

pojednostavqena, jer su se kao na uskovitlanoj

berzi licitirali: lova~ki, }ebat s maslinama,

manastirski, kom{ijski, nordijski, pur-pur... E,

taj, pomislio je, mora da je mnogo ukusan, a i zvu~i

otmeno: pur-pur. Vu~e malo na francuski, a devoj-

ka za kasom ga tako qupko izgovara. Kada je do{ao

na red, gosn Radovan je gotovo teatralno izgovo-

rio magi~nu re~. U veliku, ukusno dizajniranu ke-

su, s logom o~igledno poznate pekare,

ma|ioni~arskim pokretom negovane ruke, skliznu-

lo je ne{to malo i nepoznato. Prosle|ena je na

blagajnu gde je najpre upereni qubi~asti zrak „ra-

stuma~io” o ~emu se radi, onda jedan klik i cvr-

kut: Gospodine, Va{ ra~un je 168 dinara.

eprijatna spoznaja da }e hleb platiti pet pu-

ta vi{e od uobi~ajene cene, povezala mu je

misao sa saznawem kako su u me|uvremenu ot

vorene jo{ neke {kole, koje on, o~igledno, nije ni

poha|ao ni platio. Sada jeste. Jednu od wih. Je-

dva je ~ekao da do|e u stan i otvori magi~ni pa-

ket. Napipao je mirisnu veknicu koja bezazleno

izgleda, ima neobi~no ime, ali mnogo staje. Nije

ga mrzilo da uzme ku}nu vagu koja jo{ uvek ta~no

meri i o~ita – 345 grama. Od ~ega li si „pur-pur”

kada toliko ko{ta{?

Iz ostave je izneo stari o~ev {iwel i po-

loìo ga preko stola. Na wemu {iriti, epole-

te, naredni~ki ~inovi, Kara|or|eva zvezda...

Laganim pokretom spustio je prste u dubinu xe-

pa, odakle je izronila kri{ka hleba. Za divno

~udo, nije se ubu|ala niti raspala, a ima joj...

To par~e je otac mu Dobrivoje dobio kao po-

sledwe sledovawe u podno`ju albanskih viso-

va. ûvao ga i odlagao da bar malo utoli glad

koja je vri{tala u wemu. Teturao se i padao,

gubio svest, pa iznova. Setio se kri{ke i kada

bi je napipao te{ko mu je bilo prineti ustima.

On kao stare{ina da jede a saborci mu umiru

od studeni i gladi...

Kri{ka hleba je s wim stigla do Vida, pa na-

zad preko Solunskog fronta u Srbiju. Kada se

vratio zavetovao je sina da nikada ne baca hleb.

Pri~a}e posle profesor da je tog jutra sta-

vio kri{ku iz {iwela pored „pur-pura” da se

ogleda u wegovoj svetlucavoj kori, pitaju}i se od

~ega je ume{en vojni~ki hleb da toliko traje i ovaj

drugi da toliko vredi?

Tog prepodneva ~uo se sinom Petrom,

inìwerom vo}arstva, jednim od na{ih vode}ih

stru~waka za proizvodwu malina. Ispri~ao mu je

kratku epizodu, aludiraju}i da tu|e kopije mogu bi-

ti samo skupe, a nikako korisne i da se Srbija ni-

kada po wima ne}e prepoznati u svetu. Ali, po ma-

linama se ve} uveliko zna, ohrabrio je sin oca.

Procene ovosezonskog roda maline u zemqama Ev-

rope i obe Amerike nedvosmisleno govore da }e

se Srbija vratite na prvo mesto u svetu, gde se na-

lazila do 2006. godine. Sa 80.000 tona crvenog

bobi~astog i veoma zdravog vo}a na{a zemqa je

bila {ampion ispred SAD sa 65.000, îlea ~iji

je prinos bio 63.000, Poqske sa 52.000 tona i

tako redom. Ne ra~unaju}i Rusiju, sve druge dràve

ne prelaze prinos od 14.000 tona.

ojam maline ariqskog kvaliteta mnogo pre

nas definisali su kupci iz visokorazvijenih

zemaqa, jer su boqe znali {ta kupuju nego {ta

mi prodajemo. Uspeva kod nas jer joj pogoduju sastav

zemqi{ta i meteorolo{ki uslovi. Na tom vo}u se

da lepo zaraditi. Ra~unica je sasvim jasna, jer ot-

kupne cene uvoznika nisu nikakva tajna. Problem

je u tome {to su proizvo|a~i „solisti” na svojim

parcelama, nema udruènog zamaha i velike

proizvodwe. Poslovni svet sa Zapada je spreman

da investira, da kredite, ponudi dugoro~ne ugovo-

re, ali sve ostaje kako jeste; bi}emo {ampioni,

ali svako za sebe. Ima plodne zemqe i wiva

{irom Srbije, treba se setiti. Lako nam je do ev-

ropske trpeze, niko nam ne brani da je napunimo,

naprotiv.

Svega ~ega imamo i da preti~e moèmo da iz-

vozimo. Mladi i obrazovani qudi nam trebaju,

ali wihova dela nekada se na|u u svetskoj konku-

renciji. Tako je {armantna Novosa|anka Vesna

Stojakovi}, studentkiwa druge godine doktorskih

studija Fakulteta tehni~kih nauka, na smeru arhi-

tektura i urbanizam, postala polufinalista Gugl

konkursa za najboqu fotografiju. Wenih pet ra-

dova su fascinantni spoj talenta i vizije, prizo-

ri koji plene lepotom i sadrìnom. Navija}emo

za Vesnu ne samo da postane finalista me|u kan-

didatima iz 86 zemaqa sa svih kontinenata ve} i

da wena dela postanu ukras ~uvene galerije Sa~i

u Londonu.

Po sle za vr {et ka Voj ne gim na zi je, da le -

ke 1974. go di ne, ì vot ih je od veo na

ra zne stra ne, ne ki su oti {li u Slo -

ve ni ju, ne ki na jug, u Ma ke do ni ju, a ne -

ki su „za gla vi li” i u Hr vat skoj. Na ra-

stan ku, na po sled wem ~a su raz red ne na -

sta ve, obe }a li su, naj pre je dan dru gom, a

za tim i, svi za jed no, svom omi qe nom pro -

fe so ru, da }e ne ras ki di ve ve ze, ste ~e ne

to kom ~e tvo ro go di {weg, ne uvek la kog,

{ko lo va wa u Voj noj gim na zi ji, na sta vi ti da

ne gu ju ma gde bi li. I ni je bi lo sum we da }e

obe }a no i da is pu ne. Jer oni su pri pa da li

po seb nom, pre ko broj nom, ode qe wu pr ve

kla se elit ne voj ne {ko le, ogled ne gim na zi -

je, ko ja, od osni va wa, uì va iz u ze tan ugled

u na {em obra zov nom si ste mu.

Sedmo odeqewe

Te 1970. go di ne bi lo je pla ni ra no da

se for mi ra {est ode qe wa, u ko ji ma bi se

za in te re so va ni de ~a ci {ko lo va li za bu du -

}i voj ni po ziv, od no sno za na sta vak obra -

zo va wa u Voj noj aka de mi ji. Za ni ma we naj -

bo qih osno va ca za upis u pr vi raz red Voj -

ne gim na zi je bi lo je i ta da iz nad o~e ki va -

wa, pa je na jed no me sto kon ku ri sa lo i po

ne ko li ko od li ka {a, ko je, ipak, ni je bi lo

jed no stav no od bi ti. Za to je od lu ~e no da se

osnu je jo{ jed no, sed mo, ode qe we u ko je su

„u{li” u~e ni ci s ne {to vi {e ~e tvor ki u

svo jim sve do ~an stvi ma.

– Bi lo nas je ukup no 25, naj vi {e iz Ma -

ke do ni je, ali i iz svih dru gih kra je va on da -

{we Ju go sla vi je – ka ̀ e Mi o mir To mi}, ne -

ka da {wi u~e nik „pre ko broj nog” ode qe wa.

Na {e sa stav je bio naj he te ro ge ni ji, pa je,

vaq da i za to, od nas po te kla ini ci ja ti va da

se Voj na gim na zi ja na zo ve „Brat stvo – je din -

stvo”. Bi li smo vas pi ta va ni da ne gle da mo

ko je oda kle, ve} ka ko se ko po na {a i ko li ko

vre di kao ~o vek. Od pr vog da na dr ̀ a li smo

se „kao je dan”, ~i ni li smo sve je dan za dru -

gog, za jed no smo u~i li, za jed no i{li u grad,

za jed no se ba vi li spor tom. „Vu kli” smo je dan

dru gog i za to smo, ubr zo, od naj he te ro ge ni -

jeg, po sta li naj ho mo ge ni je ode qe we. Ni {ta

nam ni je bi lo te {ko. Mno gi od nas bi li su

naj bo qi spor ti sti u {ko li i gra du, ~e sto

smo po be |i va li i na re pu bli~ kim sport skim

tak mi ~e wi ma. Me |u iz vi |a ~i ma u Sr bi ji, pa

i u ce loj Ju go sla vi ji, ni smo ima li do stoj nog

tak ma ca, a bi lo nas je i na da re nih za mu zi -

ku. Ne ki od nas su svi ra li har mo ni ku, ne ki

gi ta ru, pa smo ubr zo osno va li i svoj or ke -

star. Ta da ve o ma po pu lar ne ̀ ur ke go to vo da

ni su mo gle da pro |u bez or ke stra Voj ne gim -

na zi je – se }a se To mi} go di na pro ve de nih u

Voj noj gim na zi ji i na po mi we da sve ga to ga,

sa svim si gur no, ne bi bi lo, da im raz red ni

sta re {i na, od pr vog da na, ni je bio ta da {wi

pro fe sor isto ri je Vu ja din \o ro vi}.

Vi tal ni sta rac, osam de set {e sto go di -

{wi Vu ja din \o ro vi} do bro du {nim osme -

hom po ka zu je da, mo ̀ da, i ni je sve ba{ ta ko

ka ko nam ka zu je we gov ne ka da {wi u~e nik, a

da nas pot pu kov nik u pen zi ji Mi o mir To mi}.

– Uspe li bi oni sva ka ko i da im je ne ko

dru gi bio raz red ni sta re {i na – ka ̀ e \o -

ro vi}. – Bi li su to do bri de ~a ci, mo ̀ da ma -

lo ne mir ni ji, bun tov ni ji od onih u dru gim

ode qe wi ma, ali ni ko me to ta da ni je sme ta -

lo. Uo sta lom, ja sam jo{ u ra tu na u ~io da

bun tov nost ni je ne ga tiv na oso bi na. Od onih

ko ji su „mi sli li svo jom gla vom” mo glo se

o~e ki va ti mno go to ga do brog, pa met nog, hra -

brog. Za pro fe so ra isto ri je ni je do voq no

da ga u~e ni ci sa mo slu {a ju, po treb no je i da

ga ~u ju, da raz u me ju ono {to im pri ~a, da

usvo je bar ne ke oso bi ne he ro ja, isto rij skih

li~ no sti, ~e sto i po kre ta ~a isto rij skih zbi -

va wa o ko ji ma im pre da je. Tru dio sam se da

kod svo jih u~e ni ka po stig nem bar to, da im

mo ji ~a so vi bu du za ni mqi vi i ko ri sni. Da

sam po sti gao mno go, sve do ~e i sve ove go di -

ne za na ma, ovo pri ja teq stvo ko je tra je ve}

to li ko de ce ni ja.

Za pra vo, go to vo ~e ti ri. Sle de }e go -

di ne, na i me, bi }e pro sla vqe no ~e tr de set

go di na od osni va wa Voj ne gim na zi je, pra -

vog ra sad ni ka bu du }ih ofi ci ra. Od pr vog

da na, je dan od naj o mi qe ni jih pro fe so ra

bio je upra vo Vu ja din \o ro vi}, du go go di -

{wi pre da va~ isto ri je u De se toj be o grad -

skoj gim na zi ji i po sle rat ni u~i teq u se li -

ma cr no gor skim i ko sov sko me to hij skim.

Svoj pred met pre da vao je bu du }im stu den -

ti ma Voj ne aka de mi je upra vo ona ko ka ko su

oni to è le li, pot kre pqu ju }i lek ci je pri -

me ri ma iz ì vo ta, ne ret ko i svog, po su tog

vi {e tr wem no zve zda ma.

Po sle za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta,

kad se pro fe si ja ni je bi ra la, ve} „do bi ja -

la” od par ti zan skih ko man di ra i ko me sa ra,

ko ji ma je sva ki ma lo u~e ni ji par ti zan, pa jo{

i ko mu ni sta, bio dra go cen, ni \o ro vi} ni je

mo gao da bi ra bu du }e za ni ma we. Pla ni ra -

no je, naj pre, da bu de le kar. Zna we la tin -

skog je zi ka, ko je mu je jo{ u ra tu spa slo gla -

vu, sa da je po sta lo „ote ̀ a va ju }a okol nost”,

jer on ni je hteo da ob u ~e be li man til.

– Ma lo je me |u na ma bi lo u~e nih –

pri ~a pro fe sor \o ro vi}. – Ne tre ba se,

za to, ~u di ti {to mi je zna we la tin skog je zi -

ka jed nom pri li kom spa si lo i ì vot. Tre -

ba lo je, po sle oslo bo |e wa Be o gra da,

1944. go di ne, pri mi ti ne ku zna ~aj ni ju po -

{iq ku le ko va iz ino stran stva, a u je di ni ci

ni je bi lo ni ko ga ko bi to mo gao da u~i ni.

1. jul 2009.56

Vernost duga

~etiri decenije

V U J A D I N \ O R O V I ] , P R O F E S O R I S T O R I J E

U~e ni ci ne ka da pre ko broj nog, sed mog,

ode qe wa pr ve kla se Voj ne gim na zi je

i da nas su re dov ni go sti svog raz red nog

sta re {i ne, pro fe so ra isto ri je

Vu ja di na \o ro vi }a

Tra ̀ i lo se zna we la tin skog i ja sam se ja -

vio. Mo ja je di ni ca je, ka sni je, oti {la na

Srem ski front i go to vo kom plet na iz gi nu -

la. Ja sam ta da bio na kur su za far ma ce u -

ta, po tom su hte li da bu dem i le kar, ali mi

to, sre }om, ni je po sta lo za ni ma we. Na sta -

vio sam da se {ko lu jem, od lu ~io sam da bu -

dem pro fe sor, da pre da jem isto ri ju.

Isto ri ju ko ju je, upra vo tih go di na, ̀ i -

veo. Od we go vog na u ma ni ko ni je mo gao da

ga od go vo ri. Ni stro gi ko man dan ti, ni ne -

po pu stqi vi se kre ta ri ko mi te ta, od lu~ ni da

ga ka zne zbog ne po slu {no sti. Vu ja din \o ro -

vi} je za vr {io u~i teq ski fa kul tet i Pe da -

go {ku aka de mi ju i ta ko po stao, naj pre, u~i -

teq, a za tim i na stav nik. De set go di na je

pre da vao u Pe }i, da bi po ~et kom {e zde se -

tih pre {ao u Be o grad u De se tu be o grad sku

gim na zi ju, gde je ostao sve do for mi ra wa

Voj ne gim na zi je.

Dok su se pro fe so ri opre de qi va li za

na sta vak ka ri je re u no voj voj noj {ko li, ili

od la zak u ne ku od be o grad skih gim na zi ja, Vu -

ja din \o ro vi} se ni je dvo u mio. Od lu ka da

osta ne u Voj noj gim na zi ji zna ~i la je ostva -

re we we go ve dav na {we ̀ e qe da se, na ne ki

– Znao sam ko ga imam pred so bom –

pri ~a pro fe sor \o ro vi}. – Gle dao sam te

de ~a ke, tek su bi li za vr {i li osmi raz red,

do {li iz pro vin ci je u ve le grad, za sle pqe -

ni sve tli ma pre sto ni ce, ras ko {nim iz lo -

zi ma, uli ca ma pu nim sve ta. Znao sam da im

je sve bi lo no vo, iza zov no i po ma lo opa -

sno. Znao sam da im ne do sta ju ro di te qi,

ose }ao sam da im tre ba raz u me va we. Od

pr vog da na na sto jao sam da u raz re du stvo -

rim ho mo gen, je din stve ni ko lek tiv, u ko me

}e svi ima ti po ve re we je dan u dru gog. To

im je ta da bi lo naj po treb ni je, jer oni su

od usta ja wa do po ve ~er ja, po ceo dan, bi li

za jed no, oslo we ni je dan na dru gog. Mo ra -

li su da ve ru ju je dan dru gom, da bu du sprem -

ni da de le te {ko }e, tu gu i ra dost, da se po -

ve ra va ju. Za to sam ih usme ra vao jed ne na

dru ge. Sre }an sam {to vi dim da im je to

osta lo do da nas.

Beskrajno poverewe

Pu kov nik u pen zi ji Jo vi ca No va ko vi}

ve ru je da su ta kva na sto ja wa wi ho vog raz -

red nog sta re {i ne da la dra go ce ne re zul ta -

te i u go di na ma ko je su do {le. U svim onim

iza zo vi ma ko je su za jed no pre va zi {li.

– Pro fe sor \o ro vi} nas je pri mio

kao svo je si no ve, pri sni je ni je mo glo bi ti.

Imao je raz u me va wa za sva ku na {u gre {ku,

za po ku {aj ne di sci pli ne, za pu ber tet ske

ne sta {lu ke. Bi li smo u go di na ma u ko ji ma

se te {ko pod no si au to ri tet, po seb no onaj

ko ji ni je za sno van na li~ nom in te gri te tu, a

voj ska, pa i voj na {ko la pu ne su ba{ ta kvog,

for mal nog, au to ri te ta i sub or di na ci je. Za

raz li ku od ko man di ra ode qe wa, ili na ~el -

ni ka kla se u In ter na tu, pro fe sor nas ni je

kri ti ko vao, ume sto to ga, tru dio se da nas

po sa ve tu je, da nam, na pri me ri ma iz na u ke

ko ju je pre da vao, ob ja sni za {to je ne {to

do bro, ili r|a vo.

ê sto nam je znao re }i da mi pred sta -

vqa mo „cvet omla di ne”, da smo pro bra ni

me |u sto ti na ma na {ih vr {wa ka, da smo

„eli ta”. U to, za nas, ne ko ro man ti~ no vre -

me, ka da nam se ì vot od vi jao na re la ci ji

od Ba wi ce do Ka le meg da na, pro fe sor \o -

ro vi} nam je po nu dio jed no „{i re” vi |e we

sve ta. I vre men ski i pro stor no. Svo jim

pre da va wi ma vra }ao nas je u ne ko dru go

vre me, vre me rat ni ka, kra qe va i vla da ra,

o ko ji ma smo slu {a li s in te re so va wem i

pa ̀ wom se dam na e sto go di {wa ka. ê ste

eks kur zi je po Ju go sla vi ji i obi la sci mno -

go broj nih spo me ni~ kih pod ru~ ja raz vi ja li

su u na ma duh pa tri o ti zma, sve snog `r tvo -

va wa, ja ~a li nam ve ru u se be i svo je spo -

sob no sti. Za to smo, dve de ce ni je ka sni je,

ve o ma te {ko pri hva ti li raz bi ja we Ju go -

sla vi je, ali me |u na ma, pre ko broj ni ma,

de qe wa ni je bi lo. Svi smo osta li u is toj

voj sci, bra ne }i ze mqu uvek kad je tre ba lo.

Pa i kra jem de ve de se tih, od agre si je Se -

ver no a tlant ske ali jan se. Za to nam je, svi -

ma, te {ko pa lo pen zi o ni sa we u naj bo qim

go di na ma. On da kad smo mo gli da pru ̀ i mo

naj vi {e, po sta li smo ne po treb ni – set no

ka ̀ e No va ko vi}.

ê sti su sre ti ne ka da {wih u~e ni ka

pro fe so ra \o ro vi }a u we go vom be o grad -

skom do mu, ini ci ra ni po ~et kom no vog ve ka,

ubr zo po sle pen zi o ni sa wa ve }eg bro ja

„pre ko broj nih” iz pr ve kla se Voj ne gim na -

zi je, u~e sta li su po sle smr ti we go ve su pru -

ge Slav ke, pre go to vo tri go di ne.

– Dok smo bi li we go vi u~e ni ci, pro -

fe sor nas ni jed nog tre nut ka ni je osta vqao

bez svo je po mo }i. Uvek smo mo gli da se

oslo ni mo na we ga. Uvek nas je raz u meo na

pra vi na ~in. Vo leo je na {e dru {tvo, zna -

li smo da je za nas uvek do stu pan. Ta ko je

bi lo i kad smo se raz i {li, kad smo oti -

{li u svo je je di ni ce, kad smo od la zi li u

pre ko man du. Uvek se ras pi ti vao za sva kog

od nas, kad god bi se ~uo s ne kim, raz me -

wi va ne su in for ma ci je o osta li ma. I da -

nas, kad se nas pe to ri ca-{e sto ri ca na |e -

mo kod we ga, a to je naj ma we dva ili tri

pu ta ne deq no, raz go va ra mo o sve mu, pa i

o na {im dru go vi ma ko ji su jo{ u slu ̀ bi,

ili dru gom gra du.

Ne dav no, na pro sla vi pro fe so ro vog

ro |en da na, na {li smo se go to vo svi iz raz -

re da. Jo{ ta da smo se do go vo ri li da sle -

de }e go di ne, na obe le ̀ a va wu ~e ti ri de ce -

ni je Voj ne gim na zi je, po no vo bu de mo na oku -

pu, s na {im pro fe so rom na ~e lu. Da li smo

i se bi i we mu taj za da tak. I kao i sve do -

sa da {we, za jed no }e mo ga iz vr {i ti, tvr de

ne ka da {wi i sa da {wi u~e ni ci pro fe so ra

Vu ja di na \o ro vi }a.

Du {an GLI [I]

Snimio Zoran MILOVANOVI]

57

na ~in, vra ti voj sci ko ju je, ne svo jom è qom,

na pu stio po oslo bo |e wu ze mqe 1945. go di -

ne. Za to je, s ra do {}u, pri hva tio po nu du da

pre da je isto ri ju u Voj noj gim na zi ji, pa ~ak i

da bu de raz red ni sta re {i na u jed nom od tek

for mi ra nih ode qe wa. Bio je to po seb no

ose tqiv za da tak. Jo{ je dan od mno gih ko je je

do ta da pri hva tao. Znao je da tim de ~a ci ma

ne }e bi ti sa mo pro fe sor ve} i sta ra teq. A

imao je sko ro pe de set go di na i u bra ku sa

svo jom su pru gom Slav kom ni je imao de ce. Za -

to je stre pio. Pi ta ju }i se da li }e ume ti da

bu de do bar otac tu |oj de ci, \o ro vi} je ose -

}ao da je i sam na is pi tu, mo ̀ da naj te ̀ em

od svih do ta da {wih.

doga|aji

ru kom da ga oslo bo di iz is kri vqe ne go mi -

le me ta la.

Dva de se tak mi nu ta ka sni je sti gla je

po li ci ja. Po tom i ko la hit ne po mo }i i va -

tro ga sci, ko ji su oslo bo di li vo za ~a, ta ko

{to su ise kli ka ro se ri ju slu pa nog au to mo -

bi la.

Ne ko li ko sa ti ka sni je voj ni ci su sa -

zna li da je na pu tu do ba~ ko to pol ske zdrav -

stve ne usta no ve, od za do bi je nih po vre da

pre mi nuo Sa {a An dre jev, su prug i otac te -

{ko po vre |e nih Mir ja ne i Va le ri je.

Ne dav no su, Mir ja na i Va le ri An dre -

jev, otac tra gi~ no stra da log Sa {e, pro na -

{li sta ri jeg vod ni ka Ro ber ta To ta i za hva -

li li we mu i osta lim voj ni ci ma ko ji su po -

mo gli u vre me ne sre }e. Po seb nu za hval nost

voj ni ci ma upu ti li su i u me di ji ma.

Bu di mir M. PO PA DI]

Pod vig pri pad ni ka Voj ske iz Ba~ ke To po leO sta ri jem vod ni ku Ro ber tu To tu i

pro fe si o nal nom voj ni ku po ugo vo ru

@eq ku Ko ra }u, ko man dir ~e te ma jor De -

jan Ac ke ta i ko man dant ba ta qo na pot pu -

kov nik Sti pan Zla tar, ali i osta li u je -

di ni ci ima ju sa mo re ~i hva le. Ka ko ka -

ù, ni je ih iz ne na di lo pri bra no i po ̀ r -

tvo va no re a go va we u vre me sa o bra }aj ne

ne sre }e.

Vojnici za primer

R a z v o d n i k

Xe vad [e }o vi},

voj nik na od slu ̀ e -

wu voj nog ro ka u

ê tvr tom cen tru za

obu ku u Va qe vu,

u~e stvo vao je, ne -

dav no, na Dru gom

sport skom pr ven -

stvu Ko man de za

obu ku u Som bo ru.

Tre nut ke pre -

da ha, to kom sport -

skog nad me ta wa,

Xe vad je, sa ne ko li ci o nom dru go va, is ko -

ri stio da obi |e Som bor, u ko me je bio pr -

vi put. [e ta ju }i gra dom na {ao je na uli ci

nov ~a nik, u ko me je bi lo oko 1.000 evra i

li~ na do ku men ta iz ve sne Ma ri ne.

Ne dvo u me }i se, ia ko se na {ao u ne -

po zna tom gra du, raz vod nik [e }o vi} po tra -

ìo je vla sni cu nov ~a ni ka. Pre dao joj je no -

vac i do ku men ta, i od bio po nu |e nu na gra du,

a po tom se vra tio u ka sar nu.

Da pri ~a bu de za ni mqi vi ja, Xe vad je

po tom, u te le fon skom raz go vo ru sa maj kom

Bu lom iz Pri je po qa, sa znao da je we gov

otac Ibro istog da na iz gu bio nov ~a nik sa

li~ nim do ku men ti ma. Osta je mu sa mo da se

na da da }e na la za~ po stu pi ti kao i on...

Uve ~er wim sa ti ma, na re gi o nal nom pu -

tu Baj {a–Ba~ ka To po la, sto ti nak me -

ta ra od iz dvo je nog voj nog objek ta „Sa -

la{“, do go di la se nedavno te {ka sa o -

bra }ajna ne sre }a.

ê o ni su dar dva put ni~ ka au to mo bi la,

re noa su bo ti~ kih i da i vua no vo sad skih ta -

bli ca, {kri pu ko~ ni ca i lo mqe we sta kla,

me ta la, ~u li su sta ri ji vod nik Ro bert Tot,

ko man dir me ha ni zo va nog ode qe wa 17. ba -

ta qo na Pr ve bri ga de, i pro fe si o nal ni voj -

nik mla |i vod nik @eq ko Ko ra}, we gov za -

me nik, dok su oba vqa li stra ̀ ar sku slu ̀ bu.

– Ka da smo is tr ~a li na po qe ugle da li

smo stra vi ~an pri zor: dva pot pu no slu pa -

na au to mo bi la. Ni je bi lo vre me na za raz -

mi {qa we, sem da o ne sre }i od mah iz ve sti -

mo de ̀ ur nog ofi ci ra u ba~ ko to pol skoj ka -

sar ni „Ba~ ka”, a on o to me oba ve sti po li -

ci ju, hi t nu po mo} i va tro ga sce – pri ~a sta -

ri ji vod nik Tot.

Kraj jed nog vo zi la sta jao je po vre |en

mu {ka rac, ko ji je, kraj wim sna ga ma, na ru -

ka ma dr ̀ ao de voj ~i cu, ob li ve nu kr vqu. Bi -

la je to we go va }er ka. Ro bert i @eq ko su

od mah za u sta vi li pr vo vo zi lo ko je se na -

{lo na na pu tu i une li pe to go di {u de voj ~i -

cu Va le ri ju, mo le }i vo za ~a da je pre ve ze

do naj bli ̀ e zdrav stve ne usta no ve.

Po mo} su za tra ̀ i li i od osta lih vo -

zi la ko ja su na i la zi la, ali bez uspe ha. Svi

su sa mo za o bi la zi li me sto ne sre }e. Sto ga

je Ro bert na re dio dvo ji ci voj ni ka iz sa sta -

va stra ̀ e da blo ki ra ju put, a voj ni ci ma

Alek san dru Sa va no vi }u i Ad na nu Ko pi }u

da va tro ga snim apa ra ti ma uga se va tru u

au to mo bi li ma ko ji su se su da ri li.

Sta ri ji vod nik Tot pro ce nio je da je

me |u po vre |e ni ma naj u gro ̀ e ni ja Mir ja na

An dre jev, ko ja je osta la pri kqe {te na iz -

me |u in stru ment ta ble i se di {ta su vo za ~a

re noa. Te {ko se iz vu kla kroz raz bi jen pro -

zor iz au to mo bi la. Ro bert je woj i we nom

su pru gu Sa {i po mo gao da u|u u au to, ko ji su

voj ni ci na pu tu za u sta vi li.

U dru gom slu pa nom vo zi lu, na zad wem

se di {tu, Ro bert je pro na {ao jo{ jed nog

na stra da log put ni ka. Ni je da vao zna ke ̀ i -

vo ta. Uz we ga je le ̀ ao one sve {}en i pri -

kqe {ten su vo za~. Iz vu kao ga je i sme stio

u pr vo vo zi lo ko je je na i {lo. Po ku {ao je

da po mog ne i vo za ~u, ali mu ni je po {lo za

Brzim i pribranim reagovawem

starijeg vodnika Roberta Tota

i profesionalnog vojnika

mla|eg vodnika @eqka Kora}a

iz 17. bataqona Prve brigade

Kopnene vojske, nakon te{ke

saobra}ajne nesre}e iz slupanih

i zapaqenih putni~kih vozila

spaseni su majka, wena

petogodi{wa }erka i

jo{ dva putnika

Vi {e od po {te wa

58 1. jul 2009.

Slo vo o je zi ku

Da li je na{ je zik

do voq no pre ci zan da sa

wim kre ne mo u Evro pu.

Kao {to smo u{li u

re for me Voj ske,

{kol stva… da li }e mo

uvesti i ne ke pro me ne u

lek si ci?

Da li }emo zbog

insistirawa na do sled noj

dvoj no sti, po naj pre u

ime ni ca ma ko je ozna~avaju

za ni ma wa, ma ka ko nam to

zvu ~a lo, normirati

i doslednu gra ma ti~ ku

rod nu rav no prav nost?

Ono pr vo {to za -

kqu ~i mo kada

po~ ne mo da i{ ~i -

ta va mo li te ra tu -

ru o re ~e nom je ste da tra di -

ci o nal na i mo der na gra ma ti -

ka ima ju raz li ~it stav o tome.

Bu du }i da se je zik spo ro me wa,

tra di ci o nal ni gra ma ti ~a ri

sma tra ju da ni vo raz vo ja je zi ka ne mo ra uvek da

pra ti dru {tve ni raz voj. Sma tra ju, ta ko |e, da su na zi vi za ni ma wa psi -

ho log, ar hi tek ta, do cent, stru~ wak, gra ma ti ~ar, spi ker rod no ne u tral -

ni, te da ne tre ba uvo di ti ro go bat ne i za iz go vor te {ke iz ve de ni ce, ti -

pa psi ho lo {ki wa, ar hi tek tki wa… ni ti one dvo smi sle ne – mi ni star ka,

ge ne ra li ca (za ni ma we ili su pru ga ge ne ra la?), a po go to vo ne one ko je su

u ̀ en skom ob li ku, u stva ri, ime ni ce ne ̀ i vog zna ~e wa – tre ner ka, za me -

ni ca, sa o bra }aj ka…

Pri me ra ra di, po sla ni ca je po ru ka vla da ra na ro du ili cr kve nog

po gla va ra sve {ten stvu i pa stvi, ali dr Bo ̀ o ]o ri}, ko ji na vo di uput ne

pri me re u svom ra du „Gra ma ti~ ki rod i pi ta we pol ne dis kri mi na ci je u

jeziku”, tvr di: „Tre nut no u par la men tu se de è ne ko je se be zo vu po -

slanici ma i dru ge ko je se be zo vu i tra ̀ e od dru gih da im se obra }a ju

kao po sla nicama”.

Mo der ni gra ma ti ~a ri na vo de mno go ar gu me na ta za uvo |e we rod -

no ose tqi vog ili rod no ne u tral nog je zi ka. Mno gi od wih uà sa va ju se

pri me ra go spo |a pro fe sor, go spo |a di rek tor, {to je pro tiv re~ no na -

vo du pro fe sora M. Ste va no vi}a u kwi zi „Sa vre me ni srp sko hr vat ski

je zik”, a ko ja je i da nas re le vant ni ux be nik stu de na ta srp skog je zi ka i

dok tri nar ni do ku ment lek to ra: Dru ga ri ca }e bi ti va{ raz red ni sta -

re {i na. A po ana lo gi ji to zna ~i da bi smo ne ko ga mo gli ime no va ti go -

spo |a di rek tor {ko le.

Dok tor Ivan Klajn ne è li da se obra ti go spo |i pro fe sor. Ipak

ka ̀ e „Fe mi nist ki wa ma sva ka ~ast, ali ni je ve ro vat no da }e mo ika da

go vo ri ti o be ki ca ma èn ske dr ̀ av ne re pre zen ta ci je”.

Ka ko on da od go vo ri ti voj ni ku da li gre {i ka da svog sta re {i nu

oslo vi sa go spo |i ca ma jor? (Go spo di ne pu kov ni ~e, do zvo li te da se obra -

tim go spo |i ci ma jo ru.) I da li je pro blem u je zi ku ili u to me {to su è -

ne osvo ji le i ta ne ka da is kqu ~i vo mu {ka za ni ma wa?

Naj ̀ e {}i za go vor ni ci gra ma ti~ ke rod ne rav no prav no sti je su po -

sle ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja, bli skih in sti tu ci ja ma ze ma qa tzv.

sta re de mo kra ti je i EU, gde se ve} odav no, za rad rav no prav no sti po lo -

va, te ̀ i jed na ko sti, od no sno dvo pol no sti lek se ma za od re |e na za ni ma -

wa. Po ne kad se sti ~e uti sak da se rav no prav nost po lo va u je zi ku sma -

tra osno vom rod ne rav no prav no sti (ma da je to pre po sle di ca so ci jal -

59

nog po lo ̀ a ja ̀ e ne u pa tri jar hal nom dru {tvu ne go uzrok), te se mi lom ili

si lom na me }u za iz go vor te {ki i ro go bat ni va ri je te ti. Upravo zato

treba voditi ra~una koji su motivi pojedinih predloga i da li poti~u iz

lingvisti~kih ili socijalno-politi~kih krugova koji se bore za ravno-

pravnost polova. U tom smislu ilustrativna je odre|enost dr Sande

Ra{kovi}-Ivi}, koja kaè: „Naziv zanimawa ne ~ini moj ènski iden-

titet... ve{ta~ko insistirawe na ~iwenici da se od svake imenice pravi

ènski rod sinonim je za silovawe jezika”.

Je di no {to u ovom tre nut ku mo ̀ e mo sa si gur no {}u da tvr di mo je -

ste da pot pu na si me tri ja gra ma ti~ kog i pri rod nog ro da ni je mo gu }a.

Ide al na i pri hva }e na va ri jant nost u gra ma ti~ kom ro du za sva za ni ma -

wa ti pa u~i teq – u~i te qi ca (u~i teq ka), bla gaj nik – bla gaj ni ca, fri zer

– fri zer ka, kro ja~ – kro ja ~i ca, ne po sto ji ni u jed nom je zi ku sve ta.

Po re |e wem na ve de nih pri me ra ne spor ne bi nar no sti (ku var – ku -

va ri ca) i onih ko je te {ko pri hva ta mo, kao {to su sva za ni ma wa na -log,

do la zi se do za kqu~ ka da je pro blem ve }i {to je za ni ma we vi {eg re da,

od no sno {to zah te va ve }i ste pen obra zo va wa, jer je to u tra di ci o nal -

nom dru {tvu è na ma du go bi lo us kra }e no. Po ku {aj mo da na pra vi mo

va ri je te te od an dra gog, pe da gog, fi lo log, po li ti ko log. Ka ko bi oni gla -

si li? An dra go {ki wa ili an dra go gi ca, pe da go {ki wa ili pe da go gi ca,

fi lo lo {ki wa ili fi lo lo gi ca…? Tre ba li uop {te po me nu ti da se ime -

ni com mi ni star ka, ko ja da nas ozna ~a va zva we, ne ka da di ~i la sa mo mi -

ni stro va è na. Po red to ga, i lo gi~ ki i je zi~ ki te {ko je pri hva ti ti va -

ri je tet za fi zi~ ki na por na i zah tev na za ni ma wa, a sa mim tim ne pri -

me re na èn skoj sna zi. Da li bi smo, za sa da sa mo ima gi nar nu, dr vo se -

~i nu ko le gi ni cu zva li dr vo se ka ~i ca, ko va ~e vu – ko va ~i ca ili ko vaq ka,

ka me no re {~e vu – ka me no re za ~i ca, ru da re vu – ru dar ka... Posled wim

pri me ri ma pro ti vi se pre ra zum ne go je zik.

Kod nas, i ne sa mo kod nas, ime na mno gih va ̀ nih za ni ma wa ~e {}a

su i obi~ ni ja u mu {kom ro du, ili kao ta kva sa mo i po sto je. Budu}i da se

po pravilu (proisteklom iz tradicije?) ènska prezimena ne mewaju, tj.

ostaju u mu{kom rodu, u svim dokumentima, titula i zvawe koji se navode

pi{u se u mu{kom rodu. Ispred imena Marine Petrovi}, koja je profe-

sor na univerzitetu, pisa}e doktor profesor, a ne doktorka profesor-

ka. Dve posledwe odrednice su kolokvijalne i samim tim imaju suènu

upotrebu.

Bezmalo sva ̀ enska zanimawa izvedena su upravo iz mu{kih, jer su

oni prvi osvojili oblast javnih delatnosti (pekar – pekarka, vrtlar –

vrtlarka). Mnoge ime ni ce ko je se gra ma ti~ ki (svo jim ob li kom, ali ne i

ob li kom svog atri bu ta) sla ̀ u s ime ni ca ma èn skog ro da na -a, pod ra -

zu me va ju sa mo i je di no mu {kar ca, we go vo za ni ma we ili oso bi nu. Ta kve

su voj vo da, gla ve {i na, ju na ~i na, de li ja, tob xi ja, be kri ja, su di ja, sta re -

{i na...

Pro fe sor Mi haj lo Ste va no vi} na gla {a va da uz te ime ni ce atri -

bu ti u jed ni ni uvek sto je u mu {kom ro du, pa ta ko i uz po sled we dve, ia ko

da nas ozna ~a va ju zva wa ko ja oba vqa ju i è ne. (Ra da je na{ naj sa ve sni ji

su di ja; Go spo |i ca je va{ ~et ni sta re {i na).

Ne mo ̀ e mo a da ne po me ne mo da re~ vla di ka spa da u ime ni ce ko -

je su u jed ni ni u mu {kom, a u mno ̀ i ni u èn skom ro du, kao i su di ja – su -

di je, a da ni ka da ni jed na è na ni je po sta la ni ti }e po sta ti vla di ka.

Ne ke od ime ni ca zva wa, kao {to su ru ko vo di lac, de lo vo |a, stru~ -

wak… ima ju sa mo gra ma ti~ ki rod. I bez ob zi ra na to ko ga su po la li ca

ko ja oba vqa ju taj po sao, te ime ni ce osta ju uvek istog ob li ka.

Za ni mqi va je i sud bi na upo tre be re ~i ko ja ozna ~a va zva we se kre -

tar – se kre ta ri ca – se kre tar ka. Da li nam je na kon sve ga ja sni je za {to

je go spo din Pe tro vi} se kre tar Se kre ta ri ja ta za… Ve ri ca se kre ta ri ca

Re dak ci je, a za {to su Kon do li za Rajs (ra ni je) i Hi la ri Klin ton (da nas)

sve ~e {}e se kre tar ke Mi ni sta ra stva ino stra nih po slo va SAD?

Kona~an sud o pomenutoj dvojnosti ne}e dati ni moderni ni tradi-

cionalni gramati~ari. Kona~an sud o tome da}e vreme. Ono {to bude

lako za izgovor, u}i }e u upotrebu, potom i u re~nike. U praksi }e biti

prihva}eno samo ono za ~im postoji istinska potreba.

Mi ra PO PA DI]

pogledi

Gospo|ica ~etni stare{ina

60

P r o v o k a c i j e n a D a l e k o m i s t o k u

Nuklearni

zemqotres

Uko li ko se od go net nu

ak tu el ni i bu du }i

ge o po li ti~ ki pla no vi

ze ma qa po put Ki ne,

SAD, Ru si je i Ja pa na,

ko je na sto je da

ob u zda ju nu kle ar ne

am bi ci je Se ver ne

Ko re je, mo gu }e je

i de {i fro va ti

pro blem iza zvan

ne dav nim

nu kle ar nim

ze mqo tre som

na Da le kom is to ku

Sko ra {wi nu kle ar ni pra sak u Se ver noj Ko re ji (25. ma ja 2009.

Se ver na Ko re ja iz ve la je pod zem nu atom sku pro bu) upo zo rio

je jav nost da je neo p hod no ja ~a ti i pre i spi ti va ti efi ka snost

me |u na rod nog fron ta, ko ji se sve ~e {}e su o ~a va sa po sto je -

}im i na sta ju }im nu kle ar nim ar se na lom na pla ne ti, ali i sa

osta lim ob li ci ma ugro ̀ a va wa svet ske bez bed no sti.

Mo ̀ e se re }i da po me nu ta nu kle ar no ra ket na pro vo ka ci ja

pred sta vqa sa mo je dan od broj nih po ka za te qa neo d go va ra ju }e pre -

ven ci je, u okvi ru glo bal nog bez bed no snog si ste ma. S dru ge stra ne,

re to ri ka po ve za na s tom bez bed no snom pret wom po u zda no uka zu je

da }e me |u na rod na bez bed nost i u na red nom pe ri o du bi ti pod lo -

`na sli~ nim nu kle ar nim, ali i ne ko ven ci o nal nim i kon ven ci o nal -

nim iza zo vi ma.

Opore ~iwenice

Da nas u sa vre me nom sve tu, kao i ne ka da ka da je Ko re ja po de -

qe na na dve dr ̀ a ve, fi zi~ ka (oru ̀ a na) si la pred sta vqa va ̀ no

sred stvo za „re {a va we” spor nih pi ta wa iz me |u dr ̀ a va. Me |u na -

rod nu bez bed nost ~e sto ka rak te ri {e pra vo ja ~eg, a ne nor ma tiv na

re gu la ti va. U tom smi slu re ̀ im Se ver ne Ko re je nu kle ra no ra ket ne

te sto ve ob ra zla ̀ e i prav da ti me da su „uspe {no iz vr {i li pro bu

od go vo ra na pri ti sak SAD i dru gih ze ma qa”. Tvr de da }e i da qe ja -

~a ti od bram be nu spo sob nost raz vi ja wem nu kle ar nog oru` ja.

Od lu ku Ju ̀ ne Ko re je da se pri kqu ~i bez bed no snoj ini ci ja ti vi

SAD pro tiv {i re wa oru` ja za ma sov no uni {ta va we, ko ja ob u hva ta

i pre sre ta we bro do va se ver nog su se da za ko je se sum wa da no se

ma te ri ja le za pro iz vod wu ta kvog oru` ja, Pjon gjang je oce nio kao

agre si ju na su ve re ni tet ze mqe. Na me ra va da na to od lu~ no od go vo -

ri – „Naj ma wa slu ~aj na ~ar ka mo ̀ e do ve sti do nu kle ar nog ra ta”.

Od vra }a we „agre so ra” od upo tre be si le na tom pro sto ru

Da le kog is to ka de mon stri ra no je po di za wem ni voa pri prav no sti

vi {e od dva mi li o na voj ni ka (1,2 mi li o na Se ver ne Ko re je,

670.000 Ju ̀ ne Ko re je i 78.500 SAD). Upr kos to me, si gur no je da

nu kle ar nog (ali ni kon ven ci o nal nog) ra ta ne }e bi ti, jer nu kle ar -

no oru` je mo ̀ e pred sta vqa ti rat no sred stvo is kqu ~i vo ne pri seb -

nih qu di, a ak te ri u tom spo ru ni su ta kvi.

Ima ju }i u vi du da de se tak ze ma qa, pod iz go vo rom ja ~a wa od -

bra ne, ve} de ce ni ja ma po se du je i raz vi ja nu kle ar no oru` je, a da

ga ni su upo tre bi li pro tiv po ten ci jal nog agre so ra, na me }e se pi -

ta we – da li je kru tost re ̀ i ma Pjon gjan ga ta kva da ga ran tu je sa mo -

u bi stvo na ci je? âk i da je we gov nu kle ar ni ar se nal de se to stru ko

ve }i, u ta kvom even tu al nom su ko bu ne bi mo gao da spre ~i ka ta kli -

zmu ze mqe.

Teret za mnoge

U ta kvu vr stu ri zi ka si gur no se ne bi upu sti la ni ame ri~ ka

ni ru ska na ci ja, ko je, po na o sob, po se du ju nu kle ar nu mo} do voq nu

da vi {e pu ta uni {ti ì vot na pla ne ti. Nu kle ar no oru` je pred sta -

vqa te ret za ono ga ko ga po se du je. Za to u bes ko na~ nom ni zu pi ta wa

o bes per spek tiv no sti nu kle ar nog oru` ja, po me ni mo ne ka – za {to

svet rav no du {no po sma tra pre za si }e nost Ame ri ke i Ru si je nu kle -

ar nim boj nim gla va ma (ukup no 9.237 ak tiv nih, od to ga 5.162 ru ske

i 4.075 ame ri~ kih i oko 20.000 u re zer vi), o ~i jem sma we wu jo{

ne ma do go vo ra? Po ~e mu pa ki stan ski nu kle ar ni po ten ci jal pred -

sta vqa ma wu pret wu za me |u na rod nu bez bed nost od se ver no ko rej -

skog, ako se ima ju u vi du za teg nu ti od no si iz me |u Pa ki sta na i In -

di je? Za {to svet ni je pred u zeo ener gi~ ni je me re pro tiv Iz ra e la

ka da je sa znao da je i ta ze mqa po sta la nu kle ar na si la? Zar ne -

jed nak od nos kqu~ nih me |u na rod nih ak te ra pre ma no vim pre ten -

den ti ma na nu kle ar no oru` je ne pod sti ~e pro iz vod wu u tim ze mqa -

ma, bez ob zi ra na to {to su sve sni da ga ne }e sme ti upo tre bi ti?

Naj zad, {ta re }i o kon sta ta ci ji Pjon gjan ga da je pet stal nih ~la ni -

ca Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja iz ve lo 99,99 od sto od

ukup nog bro ja nu kle ar nih pro ba (2.054)?

Nu kle ar ni pra sak Se ver ne Ko re je tre ba lo bi da uz ne mi ri

sve we ne su se de, a ne sa mo po je di ne. Re a gu ju i ve le si le ko je joj ni -

su su se di. Ana li ze po ka zu ju da Ki na, na pri mer, i ni je pre te ra no

uz ne mi re na. S dru ge stra ne, tre ba se za pi ta ti ho }e li se Ki na sa -

gla si ti da ne ka dr ̀ a va ili vi {e wih, upo tre bom si le, „di sci pli -

nu je” Pjon gjang.

Ni Ru si ja ne za go va ra voj ne me re pro tiv Pjon gjan ga, ve} di -

plo mat sku ak ci ju. Sve to uka zu je na ve li ku za go net nost ne dav ne nu -

kle ar ne pro vo ka ci je Pjon gjan ga. O~i gled no je da ne ko, po mo }u Se -

ver ne Ko re je, te sti ra ne kog od su par ni ka. Uko li ko se od go net nu

ak tu el ni i bu du }i ge o po li ti~ ki pla no vi ze ma qa po put Ki ne, SAD,

Ru si je i Ja pa na, ko je na sto je da ob u zda ju nu kle ar ne am bi ci je Se -

ver ne Ko re je, mo gu }e je i de {i fro va ti pro blem iza zvan ne dav nim

nu kle ar nim ze mqo tre som na Da le kom is to ku.

Dr Mi lan MI JAL KOV SKI

UL TRA ZVU KOM PRO TIV

SO MA LIJ SKIH PI RA TA

U ra du ne dav no odr ̀ a nog se mi na ra In ter na ci o nal ne aka de mi je

bez bed no sti u Iz ra e lu, po sve }e nom bor bi pro tiv pi ra ta, u~e stvo va li

su i Du {an Kr sti} i Iva na \u rin. Wih dvo je su, pre ma pi sa wu Po li ti -

ke, je di ni dr ̀ a vqa ni Sr bi je na spe ci jal nom se mi na ru In ter na ci o nal -

ne aka de mi je bez bed no sti u Iz ra e lu, po sve }e nom bor bi pro tiv pi ra ta,

ko ji je odr ̀ an na po te zu od Ha i fe do po ja sa Ga ze.

Du {an Kr sti} (37) biv {i je pri pad nik 63. pa do bran ske bri ga de,

sa is ku stvom u ra to vi ma na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, a da nas je

sa rad nik Aka de mi je. Iva na \u rin (26) stu di ra u Iz ra e lu ve} osam go -

di na. Naj pre je za vr {i la osnov ne stu di je po slov nog me nax men ta, da bi

se po tom upi sa la na ma gi star ski kurs iz obla sti an ti te ro ri zma na

in sti tu tu u Har ze li ji kod Tel Avi va.

– Po la zni ci tog pro gra ma obu ke bi li su stru~ wa ci za bez bed -

nost iz 16 ze ma qa, ko ji su ob u ~a va ni ka ko da se su prot sta ve te ro ri -

sti~ kim na pa di ma pi ra ta na bro do ve u te ri to ri jal nim i me |u na rod -

nim vo da ma – ka ̀ e Du {an Kr sti}.

Na sta vu, na me we nu eks per ti ma za bez bed nost iz ne vla di nog i ci -

vil nog sek to ra, dr ̀ a li su biv {i ope ra tiv ci iz ra el skih bez bed no snih

agen ci ja, kao {to je Mo sad.

– Oni su sa po la zni ci ma po de li li svo ja bo ga ta prak ti~ na zna wa

i is ku stva iz kon flikt nih pod ru~ ja, do brim de lom ste ~e na i na tru -

snom iz ra el skom tlu – re kao je za Po li ti ku osni va~ i di rek tor aka de -

mi je Mir za Da vid.

Sa dr ̀ aj obu ke bi li su i si mu la ci ju i od bi ja we pi rat skih na pa da

na bro do ve, uz ko ri {}e we ta ko zva nog pro ak tiv nog pri stu pa, ko ji pod -

ra zu me va da se pro tiv ni ku ne do zvo li da se usp ne na brod ni po ko ju

ce nu, a to kom tre nin ga de mon stri ra na je i naj sa vre me ni ja teh no lo gi ja,

{to smr to no sna, {to ne smr to no sna, za spre ~a va we pi rat skih na pa da.

Pre ma re ~i ma Du {a na Kr sti }a, u sa sta vu se mi na ra iz ve de na je i

si mu la ci ja na pa da ~am ci ma „zo di jak” na ve li ki put ni~ ki brod i pri -

vat nu jah tu, ali i od bra na od na pa da, a jed na od na stav nih je di ni ca

bi la je i ko ri {}e we ne smr to no snog ul tra zvu~ nog oru` ja du gog do me ta,

ko je se po ne kad ko ri sti i za raz bi ja we de mon stra ci ja.

– Zvuk ko ji ono pro iz vo di ni je mo gu }e ~u ti uhom, ali u ne pri ja te -

qu iza zi va ve li ke pro me ne kao {to su mu~ ni na, kon fu zi ja i gu bi tak

ko or di na ci je. Zvuk ima usme re no dej stvo, a qu di ko ji ga emi tu ju sto je

iza zvu~ nog sno pa, pa on na wih ne uti ~e – ka ̀ e Kr sti} i ob ja {wa va da

ure |a ji za pro iz vo |e we ul tra zvu ka spa da ju u stro go kon tro li sa nu ro -

bu ko ja pi ra ti ma ni je do stup na, jer je pro iz vo di sve ga ne ko li ko iz ra -

el skih kom pa ni ja.

On na ja vqu je da je u pla nu Aka de mi je da se na je sen or ga ni zu je i

se mi nar za di rek to re sek to ra bez bed no sti ra znih fir mi u Sr bi ji.

Di rek tor Aka de mi je je Mir za Da vid, ko ji je i sam ra dio za iz ra -

el ske bez bed no sne struk tu re. On is ti ~e da je ta in sti tu ci ja to kom 19

go di na po sto ja wa iz ne dri la vi {e od 14.000 „bez bed wa ka”, ko ji su se

do sad uspe {no su o ~a va li sa bez bed no snim pret wa ma, pa i sa so ma lij -

skim pi ra ti ma. Po da tak da ni je dan pi rat ski na pad na bro do ve ~i ji su

„{tit” bi li iz ra el ski bez bed wa ci do sad ni je bio uspe {an, ia ko se

ula zi lo ~ak i u okr {a je sa raz me nom

va tre, do voq no go vo ri o kva li te tu

obu ke.

A n t i t e r o r i z a m

62 1. jul 2009.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Voj ni ci Voj ske Cr ne Go re usko ro }e se

{ko lo va ti u {ko la ma i aka de mi ja ma u Bu -

gar skoj, ko ja je po nu di la i obu ku za tri de set

cr no gor skih voj ni ka za mi rov ne mi si je, iz ja -

vi li su mi ni stri od bra ne dve ze mqe Bo ro

Vu ~i ni} i Ni ko laj Co nev. Oni su ne dav no u

Pod go ri ci pot pi sa li spo ra zum o sa rad wi

dva mi ni star stva ko ji „pred sta vqa ko rak ka

da qem ja ~a wu sa rad we” u obla sti od bra ne.

Bu gar ska je po nu di la obu ku za tri de -

se tak cr no gor skih voj ni ka u cen tru za obu ku

voj ni ka za mi rov ne mi si je i da Cr na Go ra

po {a qe jed nog do dva voj ni ka u bu gar sku

bol ni cu u Av ga ni sta nu, re kao je mi ni star

od bra ne te ze mqe. Co nev je na ja vio da }e

Bu gar ska, ko ja od sep tem bra pred se da va re -

gi o nal nom ini ci ja ti vom Sa rad wa mi ni sta -

ra od bra ne Ju go i sto~ ne Evro pe (SEDM), po -

dr ̀ a ti na sto ja wa Cr ne Go re da po sta ne pu -

no prav na ~la ni ca te ini ci ja ti ve.

Pro {le go di ne u sve tu su na na o ru -

à we po tro {e ne 1.464 mi li jar de do la -

ra, u ~e mu su da le ko naj ve }i udeo ima le

SAD, sa op {tio je Stok holm ski me |u na -

rod ni in sti tut za mi rov na is tra ̀ i va wa

(SI PRI). Po da ci ko je je In sti tut ob ja vio u

svo joj go di {woj stu di ji o glo bal noj tr go -

vi ni oru` jem po ka zu ju da je is po ru ka

oru` ja la ni bi la ~e ti ri od sto ve }a ne go

u 2007. i ~ak 45 od sto ve }a ne go 1999.

go di ni.

„Ide ja ‘ra ta pro tiv te ro ra’ je mno ge ze mqe pod sta kla da na svo je pro ble me gle da ju

kroz vi so ko mi li ta ri zo va nu pri zmu i to ko ri ste da oprav da ju ve li ku voj nu po tro {wu”, iz ja -

vio je di rek tor pro jek ta voj ne po tro {we u in sti tu tu SI PRI Sem Per lo-Fri men i do dao da su

sa mo SAD na ra to ve u Ira ku i Av ga ni sta nu u 2008. go di ni po tro {i le do dat ne 903 mi li jar -

de do la ra.

U ukup nom po ve }a wu svet ske po tro {we na oru` je iz me |u 1999. i 2008. go di ne, SAD su

u~e stvo va le sa 58 od sto, dok su Ki na i Ru si ja u isto vre me go to vo udvo stru ~i le voj nu po tro -

{wu. Dru ge ze mqe, po put In di je, Sa u dij ske Ara bi je, Ira na, Izra e la, Bra zi la, Ju ̀ ne Ko re -

je, Al ̀ i ra i Bri ta ni je, ta ko |e su znat no do pri ne le ukup nom po ve }a wu.

In sti tut, ko ji spro vo di ne za vi sna is tra ̀ i va wa o me |u na rod noj bez bed no sti, na o ru -

à wu i raz o ru ̀ a wu, sa op {tio je da je pro {lo go di {wa po tro {wa na oru` je vre de la oko

2,4 od sto glo bal nog bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno 217 do la ra po sta nov ni ku.

Pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev pot pi sao je ukaz o

Stra te gi ji na ci o nal ne bez bed no sti Ru si je do 2020. go di ne, {to

je osnov ni do ku ment za pla ni ra we si ste ma na ci o nal ne bez bed -

no sti ze mqe, sa op {tio je Kremq. Pre ma tom do ku men tu, ob ja -

vqe nom na saj tu Sa ve ta bez bed no sti Ru si je, pa ̀ wa }e bi ti po -

sve }e na pri stu pu ener get skim iz vo ri ma na Bli skom is to ku, u

obla sti Ba ren co vog mo ra i dru gih re gi o na Ark ti ka, ba se nu Ka -

spij skog mo ra i cen tral ne Azi je.

Pred vi |a se, ta ko |e, da u uslo vi ma kon ku rent ske bor be za

re sur se ni je is kqu ~e no ni re {e we na sta lih pro ble ma pri me nom

voj ne si le, ~i me mo ̀ e bi ti na ru {en ba lans sna ga u bli zi ni ru ske gra ni ce i gra ni ca we nih

sa ve zni ka. U do ku men tu se is ti ~e da }e Ru si ja, ra di za {ti te svo jih na ci o nal nih in te re sa, vo -

di ti ra ci o nal nu i prag ma ti~ nu po li ti ku, ko ja is kqu ~u je kon fron ta ci ju, pa i no vu tr ku u na o -

ru ̀ a wu. [to se ti ~e od no sa sa SAD, Ru si ja na me ra va da iz gra |u je rav no prav no i pu no prav -

no stra te {ko part ner stvo, na osno vu po du dar nih in te re sa.

Kao pri o ri tet, i da qe osta je do sti za we no vih spo ra zu ma u sfe ri na o ru ̀ a wa i kon tro -

le nad wim, re {e we pi ta wa ne {i re wa oru` ja za ma sov no uni {te we, ja ~a we an ti te ro ri -

sti~ ke sa rad we, re {a va we re gi o nal nih kon fli ka ta.

Slo ve na~ ka mi ni star ka od bra ne Qu bi ca Je li {i~ iz ja vi la je da }e Slo ve ni ja u~i ni ti

sve {to je neo p hod no da Ma ke do ni ja u|e u Na to i po zva la Sko pqe na kon struk tiv nu po li ti ku

pre ma Gr~ koj.

„Kon struk tiv na po li ti ka Ma ke do ni je pre ma su sed noj Gr~ koj otvo ri }e pro stor za po dr -

{ku svih ze ma qa ~la ni ca Na toa”, iz ja vi la je Je lu {i~ na kon ne dav nog su sre ta sa ma ke don -

skim ko le gom Zo ra nom Ko wa nov skim u Sko pqu.

Slo ve na~ ka mi ni star ka je za hva li la Ma ke do ni ji na po mo }i u ras po re |i va wu 380 slo -

ve na~ kih voj ni ka na Ko so vu i za wi ho vo le ~e we u voj noj bol ni ci u Sko pqu. Mi ni stri od bra -

ne Slo ve ni je i Ma ke do ni je, Je li {i~ i Ko wa nov ski na ja vi li su i za jed ni~ ko u~e {}e dve ze -

mqe u mi rov nim mi si ja ma i dru ge za jed ni~ ke ak tiv no sti.

Ame ri~ ki mi ni star od bra ne Ro bert

Gejts iz ja vio je u Bri se lu da Ru si ja po ma ̀ e

Na to u na po ri ma ko je Ali jan sa pred u zi ma u

Av ga ni sta nu. Gejts je re kao da je Mo skva s

pra vom za bri nu ta zbog kri jum ~a re wa dro ge

iz Av ga ni sta na i opa sno sti ko ju za we nu bez -

bed nost pred sta vqa ju ver ski eks tre mi sti.

Ru si ja je do zvo li la SAD i dru gim ~la -

ni ca ma Na toa da ko ri ste we nu te ri to ri ju

za pre ba ci va we lo gi sti~ kog ma te ri ja la me -

|u na rod nim sna ga ma u Av ga ni sta nu. Za pad -

ni zva ni~ ni ci po zva li su Mo skvu da po mog -

ne av ga ni stan skim vla sti ma u na bav ci

oru` ja i re zer vnih de lo va.

Zbog ru sko-gru zij skog ra ta pro {le go -

di ne Na to i Ru si ja su za mr zli od no se, ali

su se oni znat no po boq {a li pro te klih me -

se ci. [e fo vi di plo ma ti ja ~la ni ca Na toa

sa sta li su se sa ru skim mi ni strom spoq nih

po slo va Ser ge jom La vro vom 27. ju na na Kr -

fu, a ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma

po se ti }e Ru si ju u ju lu.

Podr{ka Slovenije ulasku Makedonije u NATO

Medvedev potpisao ukaz o strategiji

nacionalne bezbednosti

Crnogorski vojnici

uskoro na {kolovawu

u Bugarskoj

Rekordna potro{wa na naoruàwe u 2008.

Rusija pomaè NATO

u Avganistanu

63

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Kriza na nebu

Ra port sa me |u na rod nog sa lo na ae ro na u ti ke, odr ̀ a -

nog na fran cu skom ae ro dro mu Bur ̀ e od 15. do 21. ju -

na, na ̀ a lost, mo ra da po~ ne za kqu~ kom da se svet ska

eko nom ska kri za svom si lom ob ru {i la i na svet avi ja ci je.

Na Bur ̀ eu su se svi tru di li da po ka ̀ u na du u bo qe su tra,

ali mo ra se pri zna ti da su ak tu el ne pri li ke vr lo su mor ne.

Ve li ki vi so ko teh no lo {ki pro gra mi su u kri zi, pro da ja se

dra ma ti~ no sni zi la do ni voa ko ji }e do ve sti ne ke od re no -

mi ra nih fir mi do pro pa sti. [te di se na sve mu (osim na

pla ta ma me na xe ra) i za to se ~ak tra di ci o nal no do bro po -

slu ̀ e we u pred stav ni {tvi ma fir mi sve lo na ni vo pri la go -

|en kri zi.

Ne ke ve li ke fir me od u sta le su ~ak i od pred sta vqa -

wa na Bur ̀ eu, ia ko se to u sve tu avi ja ci je sma tra go to vo

oba ve znim. Na Bur ̀ eu ni su vi |e ni pred stav ni ci {ved skog

SA AB-a. Oni su po go |e ni vr lo ma lim za ni ma wem za no vi

mo del wi ho vog vi {e na men skog bor be nog avi o na gri pen NG,

ko ji su nu di li na mno go me sta, ali za sa da su bez na rux bi -

na. Shod no vre me nu, na iz lo ̀ bi se mo gao vi de ti ve o ma ma -

li broj po slov nih avi o ni. î ni se da, u uslo vi ma ka da se

mr ko gle da na pri vi le go va ne me na xe re, ni ko ne è li da se

hva li luk su zom. Sa mo se do ma }in, fran cu ska in du stri ja,

pred sta vio u pu nom obi mu po nu de.

U le ta~ kom pro gra mu iz ta bo ra bor be nih avi -

o na pri ka za ni su sa mo pri mer ci iz bor be nih je di -

ni ca. Fran cu sko ~e do ra fal sa svim se za slu ̀ e no

na {ao se na ~e lu pro gra ma. Efek tan le ta~ ki na stup,

me |u tim, ne mo ̀ e da pro da ni taj ni osta le sa vre -

me ne vi {e na men ske plat for me, pre sve ga za to {to

su ce ne do {le do sto mi li o na evra za pri me rak.

Ume sto da se ostva re na de Fran cu za da ra fal le ti

sa ra znim na ci o nal nim ozna ka ma, on se za sa da na -

la zi sa mo u in ven ta ru do ma }e va zdu {ne si le.

Eu ro faj ter, ali jas taj fun ima ne {to vi {e sre }e na

tr ̀ i {tu. Na ru ~i le su ga ~e ti ri dr ̀ a ve udru ̀ e ne u po slu

raz vo ja i pro iz vod we tog avi o na: Bri ta ni ja, Ne ma~ ka, Ita -

li ja i [pa ni ja, a za tim Au stri ja i Sa u dij ska Ara bi ja ~i ja

su pr va dva, od 72 na ru ~e na avi o na za ru la ra u ne de qi pred

po ~e tak Bur ̀ ea. No vi ko ri sni ci za ~u do tra ̀ e se i me |u

dr ̀ a va ma sa skrom nom pla te ̀ nom mo }i, ka da se ima u vi -

du ce na taj fu na. Na toj li sti na {la se i Hr vat ska. U to ku su

mar ke tin {ke pri pre me po ten ci jal nog po sla i za to se fir ma

EADS po bri nu la da gru pa hr vat skih no vi na ra na wen tro -

{ak po se ti Bur ̀ e i obe lo da ni da bi taj fun, mo ̀ da, do bio

{a hov ni cu na ver ti kal cu.

Ame ri kan ci su po ka za li sa mo ma ke te F-22 i F-35, a le -

te li su sa do bro po zna tim F-16 i F/A-18F. Je di ni no -

vi bor be ni avi on na Bur ̀ eu bio je AT-802U. To je de -

ri vat po qo pri vred nog avi o na er trak tor sa tur bo e li snim

mo to rom, iz ra |e nim za si ro ma {ne dr ̀ a ve sa ve li kim bez -

bed no snim pro ble mi ma. Pro iz vo |a ~i su obe }a va li mno go,

ali na sta ti~ kom de lu iz lo ̀ be po ka za li su funk ci o nal ni

mo del sa bor be nim te re tom pod ve {e nim zbog efekt no sti

pri ka za.

Ru si ni su po sla li na Bur ̀ e pre sti ̀ ne bor be ne avi o -

ne no ve ge ne ra ci je. Oni ve} go di na ma, ume sto tra di ci o -

nal nih ve li kih sa lo na u Bur ̀ eu i Far nbo rou, avi o ne pri -

ka zu ju na ma lim re gi o nal nim iz lo ̀ ba ma u dr ̀ a va ma ko je

ve} ko ri ste ru sku teh ni ku ili se re al no ce ni da bi usko ro

po sta le ko ri sni ce, na pri mer, u In di ji, Ki ni, Pe ruu, itd.

Vo de }e me sto me |u ve li kim tran sport nim avi o ni ma

odav no ima ame ri~ ki C-17, ~i je se iz la ga we na Bur ̀ eu sa -

da sma tra ru tin skim. Do du {e, pro iz vod wa tog avi o na bli -

ì se za vr {et ku. U me |u vre me nu se na zi re no va ve li ka bit -

ka za na sled ni ka vi {e od pet de ka da sta rog C-130 her ku le -

sa. Na pro iz vod noj li ni ji na la zi se mo der ni zo va ni de ri -

avt C-130J, ali u bu du} no sti on }e se su o ~i ti sa sna ̀ nom

kon ku ren ci jom EADS-ovog A400M. Pr vi pro dukt Er ba sa na -

stao na men ski za voj ne po tre be pro la zi kroz raz voj ne pro -

ble me, i to se od ra zi lo na ka {we we pr vog le ta pro to ti pa.

Na Bur ̀ eu su iz EADS-a ga ran to va li da }e no vi avi on po -

le te ti po sled wih ne de qa ove go di ne ili naj ka sni je po ~et kom

2010. go di ne. Ove go di ne ve} je tre ba lo da pr vi pri mer ci

bu du pre da ti rat nim va zdu ho plov stvi ma Fran cu ske i Tur -

ske, ali oni i jo{ se dam ko ri sni ka mo ra }e sa ~e ka ti na no -

ve avi o ne do 2012. ili 2013. go di ne.

Iz EADS-a su na go ve sti li da bi i SAD mo ̀ da mo gle

da po sta nu ko ri snik A400M i to bi obez be di lo ì vot mi -

li tant nom Er ba su. Sa svim raz li ~i ti su pla no vi Lo kid-

Mar ti na, ko ji u te {ko }a ma A400M vi di {an su za pro da ju

C-130J no vim ~la ni ca ma Se ver no a tlant ske ali jan se.

[an se za C-130J otvo re ne su è sto kim kri ti ka ma A400M

iz Bri ta ni je, {to je do ve lo u pi ta we od lu ku o na bav ci 25

pri me ra ka tog avi o na.

Od pro iz vo |a ~a okre nu tih ci vil nom tr ̀ i {tu pot pu -

no su iz o sta li eks po na ti ve li ke po ro di ce avi o na sa mar -

kom ce sna. Jed nu no vost pred sta vqa ru ski put ni~ ki avi on

SSJ 100, na stao u bi rou Su hoj.

He li kop te ri su na Bur ̀ eu ima li zna tan pro stor. Pri -

ka za ne su broj ne no ve va ri jan te ve} po sto je }ih re -

{e wa, pri la go |e ne po seb nim zah te vi ma ko ri sni ka

za po boq {a we bez bed no sti le ti li ca. Li sta pro iz vo |a ~a

{i ri se na Azi ju. In di ja uve li ko se rij ski pro iz vo di do ma -

}i druv. Na Bur ̀ eu je ju ̀ no ko rej ski pro iz vo |a~ KAI pred -

sta vio no vu vi {e na men sku le te li cu za dva pi lo ta i 16 na -

o ru ̀ a nih voj ni ka. Pro to tip te le te li ce za ru la }e ve} ju la

ove go di ne, a pr vi let bi }e iz ve den po sle pro ve ra na tlu

po ~e kom 2010. go di ne.

U skla du sa is ku stvi ma iz ak tu el nih ra to va, na Bur -

èu su bi le vr lo za stu pqe ne i bes pi lot ne le te li ce. Izra -

el ci su za sni va li pri kaz svo je in du stri je na {i ro kom iz -

bo ru iz vi |a~ kih plat for mi. U pro sto ru fran cu skog Da soa

ma ke tom je pri ka zan vr lo amb ci o zni pro je kat le te li ce sa

ni skim ra dar skim od ra zom ne u ron, ~i ji teh no lo {ki de mon -

stra tor tre ba da po le ti 2010. go di ne.

Na kra ju ra por ta sa Bur ̀ ea tre ba re }i i to da ovo -

go di {wa me |u na rod na smo tra, pre ma pro ce ni ili ba rem

iskre nim è qa ma broj nih u~e sni ka i po sma tra ~a, tre ba da

bu de pre lom na u iz la sku iz kri ze, ko ja je do ne kle po kva ri la

pro sla vu sto go di {wi ce odr ̀ a va wa pr vog ae ro sa lo na u

Pa ri zu. Na red ni sa lon ae ro na u ti ke, za ka zan za jun 2011.

go di ne, tre ba lo bi da se odr ̀ i u vre me no ve na de i ob no ve

pla ne tar ne pri vre de. Ako se to ostva ri, ovaj tek za vr {e ni

bi }e sa mo sta ti sti~ ka gre {ka u isto ri ji avi ja ci je.

Ovogodi{wa

me|unarodna

smotra

aeronautike,

odràna na

francuskom

aerodromu

Burè, prema

proceni ili

barem iskrenim

èqama brojnih

u~esnika i

posmatra~a,

treba da bude

prelomna u

izlasku iz krize

koja je donekle

pokvarila

proslavu

stogodi{wice

odràvawa

prvog

aerosalona u

Parizu

64

Prvi intervju sa Oqom radila sam 5. marta 1998, u wenoj ku}i na

Kosan~i}evom vencu. Razgovor uz ~aj, slatko od latica ruà, u

prostoru protkanom nekom finom ruskom setom, wenim platnima,

mistikom i zlatom... Se}am se da sam je pitala, jesu li sve prave

qubavi tu`ne, a Oqa je odgovorila:

– Mo`da ne u op{tem toku stvari. Qubav je u su{tini ose}awe

kojim se od neke druge osobe traì istovetnost. Ako se u tom ose}awu

razlikujete za milimetar, to opet nije va{a mera. Qubav bi trebalo

da bude savr{ena, ali ona uporno izmi~e tom savr{enstvu. Jedan

obi~an dan razbija pitawe emocija. U mno{tvu susreta, obaveza,

poslova – qubav izmi~e.

Drugi intervju je ra|en 2004. godine tokom martovske izlo`be

Oqe Ivawicki Reciklirana istorija umetnosti, stanari Kosan~i}evog

venca 19 i fenomeni 21. veka, kada je „razigrani pop-art” pre{ao u

koncept razvijawem xinovskog „svitka prolaznosti” na podu galerije, na

kome su posetioci ostavqali svoje tragove.

Tre}i intervju radile smo nedavno, u martu ove godine, u istom

prostoru, istom okruèwu, sa istom energijom. I Oqa je bila ista.

Fascinantna i misti~na, vi{estruko talentovana za umetnost,

filozofiju, ìvot, ali pre svega èna, u punom i pravom smislu koji bi

trebalo da podrazumeva ta re~, taj svet – sve od nivoa arhetipa do

1. jul 2009.

„Za mene je slikarstvo, a samim tim

i stvarawe, samo put da do kraja

svog ìvota ne stignem praznog srca„

– zabeleìla je Oqa Ivawicki u svom

dnevniku 8. jula 1969. godine.

Na vest o wenoj smrti objavqujemo

jedan od wenih posledwih intervjua,

ra|en u martu ove godine.

OSVAJAWENEMOGU]EGOLGA OQA IVAWICKI, SLIKAR

su tokom evolucije poneli? A wih ima desetine hiqada vrsta.

Mo`da je wihova funkcija upravo u tome da nam pokaù kakav je

univerzum, kakva je na{a galaksija. Ponekad pomislim da }e kada se

sakupe sve slike svih satelita koji kruè oko nas, opisati paukovu

mreù. Kao {to jedna jedina }elija u na{em organizmu zna sve o

nama, a mi jo{ uvek ne znamo skoro ni{ta o woj.

Videti takve slike, zahteva poseban dar. Nekada je to dar

jednog trenutka, dana. Jednostavno poklon.

Œ Umetnik uvek stvara svoj svet – neku novu stvarnost. Kako

izgleda Va{ svet, ko su wegovi ìteqi, za{to su iz nekih

dalekih svetova dospeli na Va{e platna?

– Posledwih godina, to je vi{e nego o~igledno, u strahovitom

je usponu lepota dizajna. To su sada ve} neki kosmi~ki oblici.

Najnoviji modeli automobila su neopisivo lepi, ta estetika kao da

nije ovozemaqska. Mada sam se ja i ranije susretala sa takvim

oblicima, wih ima i na mojim ranijim platnima.

Œ [ta je to na ~emu sada radite?

– Slika je intrigantnog naslova. Nisam je zavr{ila. Boqe da

je ne uradim onako kako sam je nazvala. Za sada sam je ostavila da

bude tu negde, kao po~etak.

Œ Kako se zove ta slika?

– Slika se zove Stra{ni sud. Zato sam odlu~ila da malo

odloìm wen zavr{etak. Zaista sam se upla{ila kada sam po~ela

da je radim. Moje kolege umetnici iz nekih ranijih vremena radili

su slike sa tom tematikom, decidiranom, kona~nom. Jer posle toga

vi{e ni~eg nema. A okruèni smo sudijama i procesima, uvu~eni u

uàse, a da vi{e nikome nije va`no ko je zaista kriv. Svaki dan se

donose neki novi zakoni, i u tom obiqu, u tom moru papira, ~ovek

mora da se zapita nije li, u stvari, on sam kriv. Jer ko }e

pro~itati sve {to je propisano? Ko zna o {ta smo se mi sve

savremenosti. Zavr{avale smo razgovor i Oqa je, spremaju}i se za

modnu reviju, prokomentarisala: @eqa mi je da jo{ jednom obujem

cipele sa visokim potpeticama, ba{ visokim, tankim, bar 12

santimetara…

Se}am se, pomislila sam kako ta i takva energija – nikada ne

umire.

Ro|ena u braku majora Vasilija Jakovqevi~a Vasiqenka

Ivawickog i Veronike Mihajlovne Pijatrovske, kao jedino dete, Oqa

Ivawicki je u svojim venama ponela gustu rusku krv velikog

umetni~kog i genetskog nasle|a. Takav potencijal, uz odgovaraju}i

raspored planeta, na~inio je od Oqe neverovatnog trka~a, onog koji

u trci s vremenom stiè pre wega, a onda, sa dalekih, za nas

smrtnike nedosawanih predela na{e budu}nosti ili podsvesti, Oqa

nam vra}a slike – opomene. Kre}u}i se kroz vreme u svim pravcima,

Oqin talenat se ne iscrpquje samo na op{tim mestima slikarstva i

istorije: Tajna ve~era, Boj na Ivankovcu 1805, Boj na Deligradu

1806, ve} nas proro~anski pita „@elite li per{ing za doru~ak na

travi” (1972 ), pokazuje nam „Religiju jednog boga” (1995 ), „Ajkule i

qude ajkule”. To ~ini onom savr{enom me{avinom snage i ne`nosti,

svojstvenom retkim ènama. Bogdan Duki} je u tekstu jednog od

kataloga koji su pratili wene izlo`be zapisao: „Nikada tvrdo, uz

gnev i pomamu. Weno je duhovno tkawe takvo da se sti~e utisak da ni

trwe sa ruè ne bi odsekla, nego ga samo zaoblila, da ne bode sve i

svakog, nego samo onog ko silinom potegne na taj lepi cvet”.

Œ Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama

oblikovani, na{i ìvoti se odvijaju na razli~ite na~ine. [ta

je to {to je odredilo Va{ ìvot, {to ga je u~inilo ba{

ovakvim kakav jeste? To naravno mogu biti qudi, doga|aji,

procesi, izbori, mirisi, trenuci...

– Verovatno mnogo toga. Sve {to nam se de{ava odre|uje na{e

sudbine. Mo`da i ono pre ro|ewa, ukoliko si reinkarnacija

nekoga, a ja verujem da mi to jesmo. @elim da verujem da se u ve}ini

slu~ajeva du{e vra}aju, da zavr{e ne{to {to nisu stigle da urade,

ili da poprave ne{to {to su kvarile tokom prethodnog ìvota.

Verujem u to, jer bi bilo stra{no da se ra|amo samo kao materija,

bezdu{na. âk ne verujem ni da materija nema svoj duh. Ako volim

nekakav predmet, poput ove lupe koju drìm, automobila ili ma{ine

za ve{, ja verujem da i oni prema meni ose}aju isto – da me vole, da

imaju to ne{to {to mi zovemo ose}ajnost, qubav, {to nije

opipqivo, vidqivo, {to je pre fluid, omota~. [ta je uticalo na moj

ìvot? Pre svega to {to sam ìvela od sredine dvadesetog veka ka

ovamo, se}awa na Drugi svetski rat, na ovaj posledwi rat koji je

beskrajno dugo trajao. Kao {to rekoh, sve nas odre|uje. Po~etak i

prapo~etak, linija na dlanu, zacrtana sudbina. Prvo ~ega se se}am

iz detiwstva jeste miris Meriminog de~ijeg sapuna. Moja prva

senzacija nije do{la preko govora, pogleda. Do{la je preko mirisa,

koji je ostao isti do danas. Sa istom asocijacijom na vodu, toplo,

~isto.

Œ „Za mene je slikarstvo, a samim tim i stvarawe, samo put da

do kraja svog ìvota ne stignem praznog srca” – zapisali ste u

svom dnevniku 8. jula 1969. godine. Koliko je Va{e srce

ispuweno posle svih tih godina rada?

– Prili~no. Dani su mi pokriveni, sati. Stalno se ne{to

de{ava, stalno ne{to radim, a sve to nekome ne{to zna~i, mo`da

najmawe meni. Zbir svega {to sam uradila posledwih godina ve} se

meri nekim ~udnim jedinicama, koje jo{ nisu nazvane. S jedne strane

to je stra{no rasipawe energije na potpuno razli~ite stvari, ne

samo na slike. Kada samo ponovo pro~itam svoju najnoviju zbirku

poezije koju su objavile Ve~erwe novosti, prosto ne mogu da

poverujem da sam to ja napisala, da je moj mozak u trenutku pisawa

tih re~enica bio do te mere fascinantan. Ima perioda kad to nije

uop{te, kada radi na nekoj drugoj frekvenciji, na druga~ijem modelu

ìvota. Kada nije ukqu~en u spoznaju uloge leptira i pauka u

stvarawu univerzuma. A ti najne`niji primerci su, u stvari,

najbeskrupulozniji. Oni su ti koji treba da nas upozore, upravo

zbog toga {to su tako bezna~ajni, smetaju nam, prave pau~inu... A

nikad se ne zapitamo {ta je ta pau~ina, kakve su te ~arobne niti

koje iscrtavaju sliku univerzuma, kakva su to kraqevska imena koja

– Mogu i ne mogu. Treba i ne treba. Pitawe je koliko je na{a

voqa izraèna u nekom trenutku i prava odluka, ono {to je najboqe

za nas. Nekada je odlagawe i ~ekawe nekih pravih trenutaka boqi

izbor. Slikarstvo je posebna teritorija, rawiva, povu~ena iz ìè

javnog ìvota. Slikari su osu|eni da im se stvari de{avaju na

nekom sporednom koloseku. U slikarstvu ne postoji autoput, pa se

zna gde je levo, gde desno, a sve to u tri trake. Film je sebi

obezbedio takav put, i to u tri, ~etiri trake, bez i jednog

bicikliste. Mi vazda prolazimo nekim seoskim putevima. Film ima

Oskare, Zmajeve, Lavove – svoje krize, jer su sve to ve} osvojili,

pauze premeravawa sopstvenih mogu}nosti. U slikarstvu sve to ne

postoji, bar ne tako jasno izraèno.

Nama nekakav Oskar moè da se dogodi

u jednom popodnevu posebne

inspiracije i da zavr{i u ormaru – da

ga niko nikada ne vidi. Nama Oskar

moè da ostane u ormaru a da ni mi

sami ne budemo toga svesni.

Œ U Va{oj devoja~koj sobi, kod

gospo|e Mare, ûbrina 4, negde izme|u

1955. i 1958. godine, bez upotrebe

re{oa, sa kuvawem kafe jednom nedeqno

i ispijawem natenane, ìveli ste, reklo

bi se, asketski ìvot jednog mladog

umetnika. A opet, ne mogu da se otmem

utisku da u toj pri~i ima i neke posebne

poetike. Volela bih da znam kako je iz

perspektive sobe u ûbrinoj 4 izgledao

ìvot, a kako Vam danas izgleda?

– U ûbrinoj 4 sam naslikala

Teutu. Dok sam je slikala, èlela sam

jedino da bude lep{a od Monalize, to

je bio moj zadatak. Pre desetak godina

ponudila sam da napravim skulpturu

kowanika, koja bi bila postavqena na

Slaviji i okretala se oko svoje ose,

putawom kazaqke na ~asovniku. I kow i kowanik bi bili zlatne

boje. I {to sam vi{e razmi{qala o tome, sve sam vi{e ponavqala

u sebi, kao kada sam slikala Teutu, da to moraju biti najlep{i kow

i najlep{i kowanik na svetu. Od svih skulptura kowa i kowanika, u

svim gradovima sveta – taj bi morao biti lep{i.

* Teuta li~i na Vas.

– Pa, mora da li~i, pomalo. Vidite, to o ~emu vam pri~am nije

se promenilo svih ovih godina. Od tog zahteva ne odustajem. Jer, kako

bi bilo da sam napravila tre}eg kowanika po redu, da su ostali

lep{i Petar Veliki ili Va{ington. To ne bi imalo smisla.

Dragana MARKOVI]

66

ogre{ili, a da i ne znamo. Uostalom, svi ti

zakoni sankcioni{u zlo, za{to ve} jednom neko ne

sa~ini zakon koji }e nagra|ivati dobro? Kako

uop{te ìveti po zakonu, kad ga ne zna{? Kada

sam radila Jedanaestu Mojsijevu zapovest pitala

sam sve oko sebe da mi nabroje onih deset. I

skoro da niko nije znao da mi bez gre{ke nabroji

deset boìjih zapovesti. Kako }emo onda znati sve

te zakone kojima nas svaki dan zatrpavaju.

Œ Mnogi nau~nici, sociolozi, psiholozi,

filozofi tvrde da }e 21. vek biti vek èna.

Po Va{em projektu iz 1982. godine za sliku

Hrist 2000, Hrist je èna.

– Za{to da ne? Za{to bi samo mu{karac

podneo patwu ovoga sveta ili ideju o wegovom

spasewu? Va{e pitawe je logi~no. U svetu

mu{karaca zna se ko postavqa pitawa i daje

odgovore. Ako smo mi ène u prilici da

postavqamo pitawa i odgovaramo na wih, onda

imamo prava da to i naslikamo. Mada je ovo na{e

vreme i daqe vreme mu{karaca, posebno u nekim kulturama. @ena

jo{ uvek nigde nije stigla. âk i vo`wa automobila u nekim

dràvama nije dozvoqena ènama.

Œ Koja je prava priroda ène, kako je Vi ose}ate?

– Ose}am je mnogostrano. Sve zavisi od mo`danih kapaciteta

ène, koliko moè u tu glavu da stane i iz we iza|e. Nije re~ o

obimu kukova, veli~ini grudi, duìni nogu. @ena je onoliko lepa

koliko je pametna. Tako ja ose}am ènu.

Œ U Medijali, negde izme|u 1953. i 1966, i wenom

neobuzdanom avangardizmu, Vi ste proìveli mnoge svoje

tada{we nemire i nemirewa. Kako vam to

razdobqe ìvota danas izgleda? Gde je

Medijala na Va{em putu?

– Za mene Medijala ima posebnu vrednost.

To je ona vrsta dragocenosti koja se drì u sefu,

povremeno se pogleda, ali je naj~e{}e dovoqno

znati da je tu. Nekada sam se pitala za{to

bogati qudi drè svoje vrednosti po sefovima,

{ta }e im kada nisu tu, pored wih, svakog dana.

A sada sam i ja Medijalu pohranila u svesti kao

dragocenost koju ne nosim svakodnevno, kao

ne{to {to nije sasvim moje, jer ima vrednost po

sebi. Bojim se da }e je neko ukrasti. Ponekad mi

sluì kao ose}aj sigurnosti, zato joj se

povremeno vra}am. Qudi u toku svog neminovnog

mewawa mogu da postanu boqi ili gori – sami

biraju. Pitawe je koliko starewe i propadawe

telesnog uslovqavaju i propadawe duha. Da li je

uvek starewe tako katastrofalno, sa tolikim

poru`wivawem? Ja mislim da nije. E sad, kako

ostariti lepo, veliko je filozofsko pitawe.

Œ Kako prevazi}i sebe, pitawe je koje pre

ili kasnije stoji na putu svake

kreativnosti. Kako ga razre{avate?

– êsto kod onih koji su napravili remek-

dela vidim proma{aje. To je vaqda neminovno. Volim da pose}ujem

velike muzeje. Dobro je da su velika platna tu, da ih ima, da su

sa~uvana, dobro tretirana. Mada su svojevremeno u londonskoj

Nacionalnoj galeriji sve slike premazali, lakirali i kao

popravili. To vi{e nisu te slike. To su sada neke nove slike sa

starim temama, radile su ih neke sada{we ruke restauratora,

nedovoqno posve}enih. Tako su oni ceo Muzej upropastili. Sve je

glanc novo, o~i{}eno, bez traga vremena.

Œ Na jednom od crteà iz studije ruku 1959. godine za „Tajnu

ve~eru ”, koja }e nastati 1983. godine, zapisali ste: „ Sve

te~e po planu moje neminovnosti”. Da li se neki sudbinski

tokovi koji su nam zacrtani mogu ili ne mogu mewati?

1. jul 2009.

67

[Dramaturg Boban Spirkovi} uspeo je da zadrì Bulgakovqevumagiju, i iz celog {tiva izdvojiqubav. Qubav nad kojom vlastnemaju ni Bog ni \avo, koja je samasebi zakon. U predstavi susuptilno prikazani i dru{tvenarepresija, i pitawe postojawaDobra i Zla, odnosno smisla(ne)verovawa u Boga, odnosno\avola, ali se ta postavka temeqina ideji da qubav izmi~e svakojvlasti – i onoj od qudi i onoj od krajwih sila.

MIMO BOGA I \AVOLA

ta u toplo ve~e, u kome sve mami na sedewe pored reke, sa

~a{om hladnog pi}a u ruci, moè nekog navesti da provede

sat i po vremena u zagu{qivoj pozori{noj sali? Umorna

poznata gluma~ka lica iz kojih nestaje ili je ve} iscurila

strast? Te{ko, ali se to jo{ mawe moglo o~ekivati od

ama terskog glumi{ta. Ipak, nedavno se desio pravi pozori{ni

praznik: dramski studio „Alisa” sa predstavom „Majstor i Mar-

garita” op~inio je publiku, ali i ìri. Na smotri beogradskih

amaterskih pozori{ta BAP 2009, u Domu kulture Studentski

grad u Beogradu, predstava je osvojila nekoliko prvih nagrada –

za kolektivnu igru, reìju (Kristina Lali}-Spirkovi}) i glavnu

ènsku ulogu (Maja A}imovi}). Jo{ jedna nagrada je mogla do}i u

ovo glumi{te – ona za glavnu mu{ku ulogu, ulogu profesora

Volanda, koju je Goran Stankovi} (ina~e, urednik fotografije u

magazinu „Odbrana”) odigrao, zahvaquju}i svom harizmati~nom

talentu, s lako}om i ose}awem za kolektivnu igru.

Roman „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova mnogo

puta je prilago|avan za pozori{no izvo|ewe, i trebalo je

hrabrosti da se tako zna~ajno delo opet adaptira i dramatizu-

je. îtati ovo delo samo kao borbu izme|u dobra i zla bilo bi

koliko povr{no, toliko i ve} mnogo puta vi|eno re{ewe. Dra-

maturg Boban Spirkovi} uspeo je da zadrì Bulgakovqevu magi-

ju, i iz celog {tiva izdvoji qubav. Qubav nad kojom vlast nema-

ju ni Bog ni \avo, koja je sama sebi zakon. Da, u predstavi su

suptilno prikazani i dru{tvena represija, i pitawe postojawa

Dobra i Zla, odnosno smisla (ne)verovawa u Boga odnosno

\avola, ali se ova postavka temeqi na ideji da qubav izmi~e

svakoj vlasti – i onoj od qudi i onoj od krajwih sila.

A glumci su uspeli da tu ideju izvedu, ponekad i uprkos ne-

dostatku sredstava gluma~kog izraàvawa (jer, setimo se, to je

amatersko glumi{te). Na mestima gde nisu uspeli da prona|u

izraz ili pokret koji bi odslikao misli ili emocije lika koji

nose, èqa da iznesu stvar do kraja, premo{}avala je nepoz-

navawe kli{ea. Kli{e se moè nau~iti. Glumac, po re~ima ve-

likog Nikite Mihalkova, nije ni{ta drugo nego odre|eni broj

ustaqenih kli{ea. Postoji samo energija koja se ni~im ne

moè zameniti, ne moè simulirati, koja se jednostavno mora

imati. A ti glumci su je imali, zbog ~ega su, nekad i pored

uo~qivih gre{aka, dobijali aplauz na otvorenoj sceni.

Samu predstavu je o~igledno od po~etka pratio nedostatak

novca, uo~qiv pre svega u kostimografiji i scenografiji. Kosti-

mi su tematski bili nedosledni: dok je Margaritina ode}a pra-

tila vreme i okolnosti u kojima se taj lik nalazio, dotle je ko-

stim Majstora bio u potpunom neskladu sa epohom u koju je drama

sme{tena. I scenska re{ewa su mogla biti promi{qenija.

Koreografija, u scenama bala koji iz igra~a izvla~i qud-

skost i pretvara ih u qu{ture, samo za sebe – oduzima dah. Ali

u kontekstu predstave, moglo bi se zameriti da isuvi{e ìvi

svoj ìvot.

Najzad, sve te primedbe zna~e prvenstveno to da je pred-

stava odgledana {irom otvorenih o~iju. S rado{}u {to se u

„Alisi” okupili talenatovani, strasni i predani qudi, koji su

gledali{te odveli u svoj ~arobni svet, onako kako to odavno

nije neka profesionalna druìna. Sneàna \OKI]

Snimio Dejan DANAILOV

M A J S T O R I M A R G A R I T A , P R E D S T A V A D R A M S K O G S T U D I J A „ A L I S A„

68

Na la ze }i se u `rv wu

iz me |u Tur ske i Au stri je,

Sr bi su to kom tri ve ka

~e sto di za li bu ne i

ra to va li ne sa mo za svo ju

slo bo du i od bra nu

ste ~e nih pra va, ve} i za

ra ~un go spo da ra ~i ji su

po da ni ci ne voq no bi li.

U tim ra to vi ma Sr bi su,

ne ret ko, bi li na obe ma

stra na ma.

OOd 16. do 18. ve ka, hri {}an ske dr ̀ a ve i Tur ska vo di le su mno ge ra to ve.

Po ~ev od „du gog ra ta” iz me |u Au stri je i Tur ske (1593–1606), go to vo da ni je

bi lo voj nog su ko ba u ko me Sr bi ni su u~e stvo va li. Po di ̀ u }i bu ne i ustan ke,

te ̀ i li su da is ko ri ste sva ku pri li ku da sa se be ski nu te {ko bre me tur ske

vla sti. Je dan od naj ve }ih usta na ka Sr ba iz bio je 1594. go di ne u Ba na tu, ali

je bez po dr {ke Au stri ja na ca br zo i kr va vo ugu {en. U osvet ni~ kom be su,

tur ski za po ved nik Ko xa Si nan-pa {a spa lio je u Be o gra du mo {ti sv. Sa ve, naj ve -

}e na rod ne sve ti we i sim bo la srp ske dr ̀ a vo tvor ne tra di ci je. Ti me je è leo da

uni {ti sva ku po mi sao Sr ba o da qim po bu na ma.

Uzmicawe turaka

U to vre me, na se o be Sr ba de lu ju i dru gi ~i ni o ci. Ako je ta las se o ba Sr ba u

vre me tur skog na di ra wa u Evro pu i{ao od ju ga pre ma se ve ru, od ve li kog Be~ kog ra -

ta (1683–1699. go di ne) ta kre ta wa su jed nim de lom usme re na u su prot nom prav cu,

od se ve ra pre ma ju gu. Na i me, uz mi ca we Tu ra ka iz Evro pe, kao i wi hov do la zak, par

ve ko va ra ni je, bi lo je pra }e no ve li kim et ni~ kim po me ra wi ma na ro da. Mu sli man -

sko sta nov ni {tvo po vla ~i se na de sne oba le Sa ve i Du na va, do brim de lom za dr ̀ a -

va u Bo sni i Her ce go vi ni i na tim pro sto ri ma „po ja ~a va” obla sti pre te ̀ no na se -

qe ne mu sli ma ni ma. Da ka ko, mno gi se pre ko Sr bi je, Ma ke do ni je i Bu gar ske se le u

obla sti oko Egej skog mo ra.

Isto vre me no, dok se mu sli ma ni po vla ~e iz obla sti oslo bo |e nih od Tu ra ka,

po ja ~a va se te ̀ wa hri {}a na, me |u ko ji ma i Sr ba, da se pre se le u te na pu {te ne

obla sti. U ra tu od 1683. do 1699. go di ne, au strij ske voj ne for ma ci je pro dr le su

du bo ko na Bal kan, sve do [ti pa, Ve le sa i Pri zre na.

1. jul 2009.

R A T O V A W E Z A

D R U G O G

Pi{e Krsman MILO[EVI] R a t o v i i s e o b e S r b a ( 2 )

Pr vi pri hva tio je zah te ve srp skog sve {ten stva i 21. av gu sta 1690.

iz dao „Pri vi le gi ju”, ko jom je Sr bi ma za ga ran to vao slo bo du ve re,

upo tre bu sta rog ka len da ra, pra vo iz bo ra ar hi e pi sko pa, ko ji }e,

na ~e lu Srp ske pra vo slav ne cr kve u hab zbur {kim ze mqa ma, slo -

bod no upra vqa ti cr kvom i po sta vqa ti epi sko pe i sve {ten stvo.

Ar se ni je Tre }i je ta da iz Be o gra da pre {ao u Ko ma rom, tru de }i se

da spro ve de u ì vot do bi je nu au to no mi ju i da za {ti ti pra va srp -

skih do se qe ni ka, ko je su ugar ski fe u dal ci hte li da pre tvo re u kme -

to ve, a ka to li~ ko sve {ten stvo da ih po ka to li ~i.

Ka da su po sle za u zi ma wa Ni {a i Sme de re va Tur ci sti gli

pred Be o grad, iz be gli ce su pre {le u Ugar sku, osta vqa ju }i Be o grad

Tur ci ma. Ne usu |u ju }i se da osta nu u Sre mu na do mak Tu ra ka, be -

gun ci su se za tim pre ba ci li u Ba ra wu i Ba~ ku. Na rod i sve {ten -

stvo iz Sre ma „na gr nu lo je za jed no sa wi ma”. Ve li ki broj iz be gli -

ca za dr ̀ ao se u pu stim pre de li ma oko Se ge di na, Ba je, Som bo ra,

Su bo ti ce i De bre ci na. Deo ogrom ne iz be gli~ ke ko lo ne, ko ji se

kre tao de snom oba lom Du na va, na sta nio se u Ba ra wi, a dru gi deo

be gu na ca, ma hom va ro {a na, pre be gao je za jed no sa sve {ten stvom

do Bu di ma, Sent-An dre je i Ko ma ro ma. Zna tan broj iz be gli ca, gra -

de }i „hi ̀ e ka ko ko ji mo ̀ e”, oku pio se u Sent-An dre ji, gde je sa

glav nim gla va ri ma i va ro {a ni ma jed no vre me bo ra vio i Ar se ni je

Tre }i, ko ji se ka sni je na sta nio u Ko ma ro mu. Se o bom od 1690. go -

di ne, znat no je oja ~a lo srp sko sta nov ni {tvo u Ugar skoj.

Po sle Ve li ke se o be Sr ba, na is pra ̀ we ne srp ske pro sto re

na tlu Sta re Sr bi je i Ma ke do ni je, to kom 17. i 18. ve ka na sta wu ju

se broj ni ar ba na {ki sto ~a ri, po naj vi {e oni iz ma li sor skih i mi -

ri dit skih ple me na. Oni naj pre „pla ve” Ko so vo i Me to hi ju, ko je su

Sr bi na pu sti li jo{ za vre me Be~ kog ra ta, a za tim, idu }i ob ron ci -

ma [a re i Ko ra ba, za hva ta ju do wi tok Var da ra, spu {ta ju }i se s

pri sti glim ar ba na {kim ko lo ni sti ma oko re ke [kum bri je – plod -

nim ko tli na ma Ti kve {a i Po lo ga. U dru goj po lo vi ni 18. ve ka, ovaj

69

@ele }i {to br ̀ i uspeh i ko na~ nu po be du nad Tur ci ma, Au -

stri jan ci su stu pi li u kon takt sa zna me ni tim srp skim pa tri jar hom

Ar se ni jem Tre }im Cr no je vi }em (1762–1706. go di ne), ko ji je imao

ogro man uti caj na srp ski na rod. Na we gov po ziv, Sr bi su se ma -

sov no oda zva li i Au stri jan ci ma „otvo ri li put” ka Sko pqu, Ve le su

i [ti pu, dok je u kri vo pa la na~ kom i kra tov skom kra ju, pod vo| -

stvom haj du~ kog ha ram ba {e Kar po {a, be sneo usta nak ma ke don skih

se qa ka. Na pre do va we au strij ske voj ske pre ma Sko pqu u~i ni lo je

da usta nak po pri mi ma sov ni ka rak ter. Usta ni ci su oslo bo di li

Kra to vo, Kri vu Pa lan ku, Ku ma no vo i Ka ~a nik, a po mo gli su i Au -

stri jan ci ma u bor ba ma za Sko pqe i [tip.

I ka da se ~i ni lo da je Tur ska ko na~ no „slo mqe na”, a sa mo

pi ta we da na ka da }e pa sti i Ca ri grad, rat na sre }a na glo se okre -

nu la. No vi ve li ki ve zir Mu sta fa-pa {a ]u pri li} (1689–1991.

go di ne) re or ga ni zo vao je tur sku voj sku i po vra tio [tip i Ve les, a

za tim sa vla dao i ma ke don ske usta ni ke.

Put u neizvesnost

Po sle za u zi ma wa Te to va, ko je su Au stri jan ci na pu sti li bez

bor be, Tur ci su na pa li Ka ~a nik i ja nu a ra 1890. slo mi li au strij -

ske i do bro vo qa~ ke od re de, na kon ~e ga je do {lo do ra su la srp skih

i ar ba na {kih do bro vo qa ca. Dok su se Au stri jan ci na br zi nu po -

vla ~i li pre ma se ve ru, osta vqa ju }i za so bom ne za {ti }e nu ra ju na

mi lost i ne mi lost tur skih i ta tar skih od re da, za wom je kre nuo i

srp ski na rod sa svo jim pa tri -

jar hom Ar se ni jem Tre }im Cr -

no je vi }em i sve {ten stvom. Sve

je kre nu lo niz br do. U toj isto -

rij skoj pre kret ni ci, pa tri jarh

je pri hva tio ve li ku od go vor -

nost i po veo na rod u Ve li ku

se o bu. Iz me |u 60.000 i

70.000 qu di kre nu lo je u ne iz -

ve snost, a sre di {te ne ka da -

{we srp ske dr ̀ a ve po ~e li su

ta da da na se qa va ju Ar ba na si.

Ogrom nim ko lo na ma na -

ro da, usme re nim pre ma Sa vi i

Du na vu, us put su se pri kqu ~i -

va le iz be gli ce iz Sta re Sr bi -

je, Ma ke do ni je, sa Ko so va i

Me to hi je. Po sle stra {ne od -

ma zde u Pri {ti ni, gde Tur ci

„mla de ro bqa hu, a sta re se ka -

hu i da vqa hu”, iz be glo je mno go

va ro {kog sta nov ni {tva iz

Pri zre na, Sko pqa, Vu ~i tr na,

Trep ~e, Ko sov ske Mi tro vi ce, Pe }i i dru gih gra do va, ko ji su po sle

sta bi li za ci je tur ske vla sti (16. vek) bi li va ̀ ni za nat ski i tr go -

va~ ki cen tri.

U kri ti~ noj si tu a ci ji, car Le o pold Pr vi po ku {ao je da ra -

znim obe }a wi ma po kre ne nov ta las po bu na srp skog na ro da na

„tur skom ze mqi {tu”. On je 6. apri la 1690. upu tio pro glas, uglav -

nom [ip ta ri ma i Sr bi ma, da usta nu na oru` je i stu pe u re do ve

car ske voj ske. Pri to me, obe }ao je da }e po {to va ti sta re po vla -

sti ce i slo bo du ve re, pra vo da bi ra ju voj vo du i da ih „oslo ba |a

sva kog jav nog te re ta i dan ka, ali iz u zev {i sta ra i obi~ na pra va

kra qe va i go spo de, pre upa da tur skog”. Taj car ski „ma ni fest” sti -

gao je Sr bi ma ka da su ve} bi li pred Be o gra dom. Ve} ta da, po ka za -

lo se da su car ska obe }a wa ne po u zda na, jer ~u va ju „sta ra i obi~ -

na pra va go spo de”, da ju }i ugar skim fe u dal ci ma po vod da se bo re

za ne ka da {we po se de.

Po {to su cr kve ne sta re {i ne, zbog stal nog po gor {a va wa rat -

ne si tu a ci je, po mi {qa le na pre laz u Au stri ju, na zbo ru u Be o gra -

du (18. ju na), od lu ~e no je da je no poq ski vla di ka Isa ia \a ko vi} ot -

pu tu je ca ru u Be~ i za tra ̀ i da im se pri zna cr kve na au to no mi ja i

ju ris dik ci ja ka kvu je srp ska cr kva ima la u Tur skoj. Za bri nut zbog

te {kog po lo ̀ a ja na ra ti {tu i r|a vih fi nan si ja Au stri je, Le o pold

U ra tu iz me |u Ru si je i Tur ske (1736) kao sa ve znik Ru si je

u~e stvu je i Au stri ja, pa je ta ko, ot po ~eo jo{ je dan au strij sko-

tur ski rat (1737–1739. go di ne). Uz po mo} srp skih usta ni ka,

ko ji ma su na ~e lu bi li pa tri jarh Ar se ni je ê tvr ti Jo va no vi}

[a ka ben da (1724–1739) i sta ro vla {ki knez Ata na si je Ra -

{ko vi}, Au stri ja po sti ̀ e po ~et ne uspe he i osva ja Ni{, Pi rot,

No vi Pa zar i jo{ ne ka me sta. No, Tur ci su ubr zo sa ku pi li no -

ve sna ge i pro te ra li Au stri jan ce pre ko Sa ve i Du na va, ko ji

po no vo raz dva ja ju dva car stva. Po bu we ni Sr bi ni ovog pu ta

ni su hte li da se na wi ma iska li bes osvet ni~ ki ras po lo ̀ e nih

Osman li ja, pa su iz be gli na au strij sku stra nu, za jed no sa svo -

jim pa tri jar hom Ar se ni jem ê tvr tim i za u sta vi li se u ju ̀ noj

Ugar skoj. Ovaj do ga |aj upam }en je i za be le ̀ en kao „Dru ga se o -

ba Sr ba”. Ar se ni je je ta da od au strij skog ca ra po tvr |en za

kar lo va~ kog ar hi e pi sko pa sa ti tu lom pa tri jar ha, a Sr bi ma su

po tvr |e ne ra ni je po vla sti ce.

Druga seoba

Mir u Svi {to vu bio je neo ~e ki van i kod srp skog na ro da

iza zvao je ve li ko za pre pa {}e we i ogor ~e we. Na ta kvu „iz da ju”

Sr ba, va qev ski knez Alek sa Ne na do vi} (1749–1804), fraj kor ski

po ru~ nik pod ko man dom Mi ha qe vi }a, ova ko se u Srem skim Kar -

lov ci ma obra tio svom ko man dan tu: „... ja mo je za kle tve ne pre -

stu pam ni ti ca ra iz ne ve ra vam i osta vqam, no car osta vqa me ne

i sav na rod srp ski, kao we go vi sta ri {to su na {e pra de de osta -

vqa li, za to ide mo na trag pre ko Sa ve, a ne mam pi sa ra ni ti dru -

gih u~e nih qu di, no }u i}i od ma na sti ra do ma na sti ra i ka zi va ti

sva kom ka lu |e ru i po pu da u sva kom ma na sti ru za pi {u, da vi {e

ni kad tko je Sr bin, Nem cu ne ve ru je”.

Ne veruj Nemcu

Patrijarh Arsenije Tre}i Crnojevi}

ar ba na {ki „et ni~ ki klin”, ugla vqu ju }i se iz me -

|u Sr bi je i Ma ke do ni je, pro di re do li nom La -

ba i Ju ̀ ne Mo ra ve, ob u hva ta ju }i Sko pqe, a

svo je „vr ho ve” upu }u je pre ko To pli ce, ka Ni {u

i Ve li koj Mo ra vi. U od bra ni od ove ar ba na -

{ke na va le, se ver no od Ko so va, na pro sto ru

No vog Pa za ra, a za tim i na se ver nim pa di na -

ma [a re i ju ̀ no od we, te na gor wem to ku Var -

da ra, do ma }i Sr bi i Ma ke don ci u ve li kom bro -

ju pri ma ju islam. Na taj na ~in ja vqa se po ve }an

broj mu sli ma na u tim obla sti ma.

Povlastice

Sr bi ma su se u Au stri ji otvo ri le no ve mo -

gu} no sti dru {tve nog ra slo ja va wa, ka kve se kod

Tu ra ka ni su mo gle ni za mi sli ti. Pr vu pri vi le -

gi ju Sr bi su do bi li av gu sta 1690. go di ne. Be~ ki

dvor je ga ran to vao slo bo du ve re i cr kve nu au -

to no mi ju, {to, s jed ne stra ne, ni je mo glo za do -

vo qi ti srp ski na rod, a s dru ge, ni to {to su do -

bi li od au strij skog ca ra, ma |ar ski fe u dal ci im ni su pri zna va li.

Pre ma o~e ki va wu, na pa de su do ̀ i vqa va li i od ka to li~ ke cr kve,

ko ja ih je na sil no pre vo di la u uni ju. Ipak, po sle Bit ke kod Slan -

ka me na (1691. go di ne) Sr bi ma su do ne kle pro {i re ne pri vi le gi je:

mi tro po li tu je pri zna to pra vo da za stu pa svoj na rod i u ver skom i

u sve tov nom ì vo tu. Srp ski cr kve ni po gla va ri pre tvo ri li su se u

istin ske po li ti~ ke vo |e ko je su vi {e od jed nog ve ka ume {no vo di le

srp ski brod, vo de }i ra ~u na da se on ne raz bi je o su ko bqe ne in te -

re se be~ kog dvo ra i ne po sred nog ma |ar skog okru ̀ e wa.

Na kon za kqu ~e wa Kar lo va~ kog mi ra (1699. go di ne) Tur ska je

ustu pi la Au stri ji Ugar sku sa Er de qom, za dr ̀ av {i pre ko Du na va

Ba nat, a pre ko Sa ve is to~ ni Srem. Gra ni ca iz me |u Au stri je i Tur -

ske iz bi la je ta ko na Unu, Sa vu i Du nav. Zbog na glog sla bqe wa tur -

ske voj ne i po li ti~ ke mo }i, Au stri ja po sta je pr vo ra zred ni fak tor

u re {a va wu tzv. „is to~ nog pi ta wa”.

Mir, me |u tim, ne tra je du go. Ve} 1714. go di ne Tur ci su za ra -

ti li s Ve ne ci jom, a dve go di ne ka sni je i s Au stri jom. Po sle sjaj ne

po be de Eu ge na Sa voj skog kod Pe tro va ra di na (1717) Tur ska je bi la

pri mo ra na da za kqu ~i Po ̀ a re va~ ki mir, po ko me je Au stri ja do -

bi la Ba nat, is to~ ni Srem, uza ni po jas Bo sne, se ver nu Sr bi ju i

Ma lu Vla {ku.

Kao iz raz za hval no sti za du go go di {we voj ni~ ke uslu ge, be~ ki

dvor je ne ko li ci ni naj i stak nu ti jih po ro di ca po da rio ple mi} ke ti tu -

le. U red srp skih ple mi }a u{li su ta da Ra {ko vi }i, âr no je vi }i, Te -

ke li je i Mo na ster li je. S vre me nom se raz vi lo i srp sko slo bod no

gra |an stvo, ko je se sa sto ja lo od tr go va ca i za na tli ja, oku pqe nih oko

svo jih stru kov nih or ga ni za ci ja.

U Kru {e do lu je jo{ 1708. go di ne odr ̀ an Pr vi srp ski na rod no-

cr kve ni sa bor. Od ta da, sa bo ri su po sta li naj vi {i or ga ni na ko ji -

ma se od lu ~i va lo o osnov nim pi ta wi ma srp ske au to no mi je, po lo ̀ a ju

cr kve, uni ja }e wu, {kol stvu. Po se ban zna ~aj za isto ri ju do se qe nog

srp skog na ro da imao je Te mi {var ski sa bor (1790), na ko me su raz -

ma tra ne mo gu} no sti do bi ja wa srp ske au to nom ne te ri to ri je i rav no -

prav nog za stu pa wa Sr ba u ugar skom sa bo ru. U no vom okru ̀ e wu Sr -

bi su se su sre li sa sa vre me nim to ko vi ma evrop ske umet no sti i kwi -

èv no sti. Iza epo he ba ro ka, ro ko koa i kla si ci zma osta li su iz u -

zet ni spo me ni ci o ra |a wu mo der ne srp ske kul tu re, ko ja se sa raz -

vit kom gra |an ske kla se la ga no oslo ba |a la cr kve nih uti ca ja. Srp ska

kul tu ra do bi la je no vi za mah osni va wem {ko la, otva ra wem {tam -

pa ri ja i po kre ta wem ~a so pi sa.

U au strij sko-tur skom ra tu 1788–1791. go di ne, Sr bi su po -

sled wi put usta li da se bo re za dru go ga. I ta da su se na na go vor

Au stri ja na ca di gli na oru` je. Ru ska ca ri ca Ka ta ri na Dru ga i au -

strij ski car Jo sif Dru gi za no si li su se ve li kim pla no vi ma o po -

70

de li Tur ske. Au strij ska voj ska je pre {la Sa vu i Du nav i osvo ji la

Be o grad (1788. go di ne). U ra tu su ak tiv no u~e stvo va li i Sr bi do -

bro voq ci, zva ni fraj kor ci, pod ko man dom pu kov ni ka Mi ha qe vi }a.

Ko~ina krajina

Je dan od sta re {i na srp skih do bro vo qa~ kih od re da bio je

i ka pe tan Ko ~a An |el ko vi}, po ko me je to ra to va we Sr ba u Be o -

grad skom pa {a lu ku i na zva no Ko ~i na kra ji na. Po sle iz ve snih uspe -

ha u Po mo ra vqu, Tur ci su ga uhva ti li i sa ve }im bro jem we go vih

bo ra ca na bi li na ko lac kod Te ki je. Ka ko je u to vre me iz bi la i ve -

li ka Fran cu ska bur ̀ o a ska re vo lu ci ja (1789), na sled nik ca ra Jo -

si fa Dru gog za kqu ~io je mir u Svi {to vu (av gu sta 1791) da bi mo -

gao u~e stvo va ti u ra tu pro tiv Fran cu ske.

Mir u Svi {to vu bio je neo ~e ki van i kod srp skog na ro da

iza zvao je ve li ko za pre pa {}e we i ogor ~e we. Na ta kvu „iz da ju”

Sr ba, va qev ski knez Alek sa Ne na do vi} (1749–1804), fraj kor -

ski po ru~ nik pod ko man dom Mi ha qe vi }a, ova ko se u Srem skim

Kar lov ci ma obra tio svom ko man dan tu: „... ja mo je za kle tve ne

pre stu pam ni ti ca ra iz ne ve ra vam i osta vqam, no car osta vqa

me ne i sav na rod srp ski, kao we go vi sta ri {to su na {e pra de de

osta vqa li, za to ide mo na trag pre ko Sa ve, a ne mam pi sa ra ni ti

dru gih u~e nih qu di, no }u i}i od ma na sti ra do ma na sti ra i ka -

zi va ti sva kom ka lu |e ru i po pu da u sva kom ma na sti ru za pi {u,

da vi {e ni kad tko je Sr bin, Nem cu ne ve ru je”.

I ni je. Vi {e ni kad. De se tak go di na ka sni je, di gli su se Sr bi na

no vi usta nak, uspe {no po nev {i sav te ret sa mo na svo jim ple }i ma.

Po sle mi ra u Svi {to vu, gra ni ca iz me |u Au stri je i Tur ske osta la je

na Sa vi i Du na vu sve do Ber lin skog kon gre sa 1878. go di ne.

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

1. jul 2009.

Ve li ki Be~ ki rat iz te me qa je po tre sao Bal kan sko po lu o -

str vo. Pre tr pev {i ne u speh u op sa di Be ~a, Tur ci su ot po ~e li

bez gla vo po vla ~e we. Au strij ske sna ge su na di ra le ta kvom si -

li nom da su ve sti o pa da wu tur skih utvr |e wa su sti za le jed na

dru gu. Bu dim je po vra }en 1686. a Be o grad 1688. go di ne. Uspe -

si Au stri ja na ca, u ~i joj voj sci je bi lo i mno go srp skih ofi ci -

ra, ohra bri li su Sr be ko ji su po ~e li da se di ̀ u na oru` je.

Oni su sa mi oslo bo di li Ma ~vu i is to~ nu Sr bi ju, tvr do tu r sko

upo ri {te Uì ce i ostva ri li ve li ke uspe he kod Sje ni ce i No -

vog Pa za ra. Kod Sr ba su se ta da po ~e le ja vqa ti am bi ci je i

ide je o stva ra wu slo bod ne i ne za vi sne srp ske dr ̀ a ve.

feqton

Be~ki rat

Na {est me se ci pre svog ja -

vqa wa u Na za re tu, Pre sve toj

De vi Ma ri ji, ve li ki Ga vril, an -

|eo Bo ̀ i ji, ja vio se pre o sve {te -

nom Za ha ri ju u hra mu je ru sa lim -

skom. Pre ne go {to je ob ja vio ~u -

de sno za ~e }e bez mu ̀ ne de vi ce,

an |eo je ob ja vio ~u de sno za ~e }e

bez det ne sta ri ce, Za ha ri ji ne

è ne Je li sa ve te. Za ha ri ja ni je od mah po ve ro vao re -

~i ma ko je je ~uo i ostao je nem sve do osmo ga da na po

ro |e wu de te ta.

Ka da su se sku pi li ro |a ci zbog ob re za wa i

da va wa ime na mla den cu, otac Za ha ri ja, bu du }i nem,

na pi sao je na da {~i ci ime Jo van i isto ga tre na pro -

go vo rio. Iz Za ha ri je vog do ma ko ji se na la zio iz me |u

Vi tle je ma i He vro na, ra{ ~u lo se o ovim ~ud nim do ga -

|a wi ma po ce lom Izra i qu, gde je glas sti gao i do

Iro da, ko ji je na re dio da se po bi ju de ca po Vi tle je -

mu. Na ra dio je da pro na |u i Jo va na, ali je Je li sa ve ta

uspe la da sa kri je de te. Raz ja re ni Irod po slao je xe -

la te u hram po Za ha ri ja, i oni su ga us put ubi li. Je li -

sa ve ta je, sa svo jim si nom Jo va nom, uspe la da po beg ne

i sa kri je se u ne koj pe {te ri. Tu je usko ro pre mi nu la i

de ~ak je ostao sam u pu sti wi na sta ra wu Bo ga i an |e -

la Bo ̀ i jih.

Pe tar, sin Jo nin, brat An dre je pr vo zva nog, iz

ple me na Si me o no va, iz gra da Va si de je bio ri bar ko -

ji se naj pre zvao Si mon, no Go spod je bla go i zvo leo

na zva ti ga Ki fom ili Pe trom. On je pr vi od u~e ni ka

ja sno iz ra zio ve ru u Go spo da Isu sa re kav {i: „Ti si

Hri stos, Sin Bo ga ì vo ga”. We go va qu bav pre ma Go -

spo du stal no je ja ~a la. î nio je mo} na ~u da: le ~io je

bo le sne, vas kr sa vao mr tve.

Pa vle je ro dom iz Tar sa, od ple me na Ve ni ja mi -

no va. Pr vo ime mu je Sa vle. Bio je fa ri sej i go ni teq

hri {}an stva. û de sno je obra }en u ve ru hri {}an sku

sa mim Go spo dom, ko ji mu se ja vio na pu tu za Da mask.

Kr {ten je, pro zvan Pa vlom i uvr {}en u slu ̀ bu ve li -

kih apo sto la. Sa ple me ni tom rev no {}u pro po ve dao

je je van |e qe svu da, od gra ni ca Ara bi je do [pa ni je,

me |u Je vre ji ma i ne zna bo {ci ma. Po {to je do sti gao tu

me ru sa vr {en stva da je mo gao re }i: „Ne ì vim ja, ne -

go Hri stos ì vi u me ni”. Bio je po se ~en u Ri mu, u vre -

me ca ra Ne ro na kad i apo stol Pe tar.

IVAWDAN

SVETI APOSTOLI PETAR

I PAVLE

1. jul

Dan Va zdu ho plov nog za vo da „Mo ma

Sta noj lo vi}“. Obe le ̀ a va se u znak

se }a wa na dan ka da je 1916. go di ne

u Mi kri po red So lu na for mi ra na

Ae ro plan ska ra di o ni ca. Od 1. ja -

nu a ra 1973. ra di o ni ca je lo ci ra na

na ae ro dro mu u Ba taj ni ca, a od 13.

de cem bra 1976. go di ne no si na ziv

„Mo ma Sta noj lo vi}“.

1. jul 1966.

Na sed ni ci Cen -

tral nog ko mi te ta

Sa ve za ko mu ni sta

Ju go sla vi je, po -

zna toj kao „Bri on -

ski ple num’’, na

osno vu mon ti ra nih

op tu ̀ bi o{tro je

osu |e na Slu ̀ ba bez bed no sti zbog

na vod nog {tet nog de lo va wa na raz -

voj sa mo u prav nog si ste ma. Glav na

`r tva po li ti~ kog ob ra ~u na – Alek -

san dar Ran ko vi}, bli zak sa rad nik

Jo si pa Bro za Ti ta, pri nu |en je da

pod ne se ostav ku na sve funk ci je.

1. jul 1968.

Iz me |u SAD, SSSR i Ve li ke Bri ta -

ni je pot pi san ugo vor o ne {i re wu

nu kle ar nog oru` ja.

1. jul 1991.

Li de ri is to~ no e vrop skih ze ma qa su

na sa stan ku u Pra gu uki nu li Var -

{av ski pakt. SSSR, Bu gar ska, Poq -

ska, Ru mu ni ja, ~e ho slo va~ ka i Ma -

|ar ska za kqu ~i le su taj sa vez 14.

ma ja 1955. kao voj ni od go vor na

stva ra we Se ver no a tlant ske ali jan -

se.

2. jul 1853.

Sa pre la skom ru ske voj ske pre ko re -

ke Prut i na pa dom na Tur ke ot po ~eo

je Krim ski rat. Rat je 1856. go di ne

okon ~an po ra zom Ru si je, jer su se na

stra ni Oto man skog car stva u rat

ukqu ~i le Ve li ka Bri ta ni ja, Fran -

cu ska i Pi je mont.

5. jul 1943.

Po ~e la bit ka

kod Kur ska.

To kom bo r bi,

ko je su tra ja le

do 23. av -gu -

sta 1943, Ne -

m ci su iz gu bi -

li go to vo sve

ten ko ve, a 30

wi ho vih di vi -

zi ja je uni {te -

no. U bi ci je ko ri {}e no ukup no

6.000 ten ko va.

7. jul 1941.

Na va {a ru u Be loj Cr kvi kod Va qe -

va iz bio je su kob, u ko me su ju go slo -

ven ski ko mu ni sti ubi li dvo ji cu srp -

skih àn dar ma. Taj da tum je Ko mu ni -

sti~ ka par ti ja Ju go sla vi je pro gla si -

la za Dan ustan ka u Sr bi ji.

10. jul 1943.

Bri tan ska

Osma i

ame ri~ ka

Sed ma ar -

mi ja po ~e le

su de sant

na Si ci li -

ju, pr vi uspe {an na pad za pad nih sa -

ve zni ka na evrop skom tlu. Si ci li ja

je oslo bo |e na po lo vi nom av gu sta

1943, {to je ubr za lo slom fa {i -

sti~ kog re ̀ i ma Be ni ta Mu so li ni ja.

12. jul

Dan Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske.

Obe le ̀ a va se u znak se }a wa na po -

be du srp skih usta ni ka pod ko man dom

Ka ra |or |a Pe tro vi }a nad Tur ci ma,

u bo ju kod Ka ra nov ca, 1805. go di ne.

13. jul 1878.

Od lu ka ma Ber lin skog kon gre sa Kne -

è vi na Sr bi ja je do bi la ne za vi -

snost i te ri to ri jal no uve }a we. Sr -

bi ji su pri po je ni ni {ki, pi rot ski,

vraw ski i to pli~ ki okrug. Od lu ka ma

kon gre sa Au stro u gar ska je do bi la

pra vo da oku pi ra Bo snu i Her ce go -

vi nu, te do zvo lu da dr ̀ i svo ju voj sku

u gar ni zo ni ma u Ra {koj obla sti.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio Miqan MILKI]

71

vremeplov

V E R S K I P R A Z N I C I

1-15. jul

Pra vo slav ni

3. jul – Pre po dob ni Na um Ohrid ski

5. jul – Pre po dob na Ana sta si ja

Srp ska

7. jul – Ro |e we sve tog Jo va na

Pre te ~e – Ivaw dan

11. jul – Sve ti mu ~e ni ci Da bro bo -

san ski i Mi le {ev ski

12. jul – Sve ti apo sto li Pe tar i

Pa vle – Pe trov dan

14. jul – Sve ti mu ~e ni ci i be sre -

bre ni ci Ko zma i Da mjan

sa lica mesta

STU DEN TI VOJ NE AKA DE MI JE

NA HI LAN DA RU

P

73

o se ta srp skoj sve ti wi na Sve -

toj Go ri re a li zo va na je na

osno vu spo ra zu ma Od bo ra za

ver sku na sta vu Ar hi e pi sko

pi je be o grad sko-kar lo va~ ke Srp ske

pra vo slav ne cr kve i Voj ne aka de -

mi je. Pred sta vqa kru nu jed no go -

di {we sa rad we dve in sti tu ci -

je, ko ja se sa sto ja la od ni za pre da -

va wa i obi la za ka ma na sti ra u

Sr bi ji.

Stu den ti Voj ne aka de mi je bo ra vi li

su od 17. do 23. ju na u ma na sti ru Hi lan -

dar, na Sve toj Go ri. Gru pu od 49 stu de na -

ta na po klo ni~ ko pu to va we vo di li su ka -

pe tan fre ga te Sve to zar Va si le ski i po -

ru~ nik De jan Mi haj lo vi}. Pra ti li su ih i

pred stav ni ci Od bo ra za ver sku na sta vu

Ar hi e pi sko pi je be o grad sko-kar lo va~ ke

|a kon Jo van Ba bi} i |a kon Dra gan S. Ta -

na si je vi}.

Mo le ban pred put na Sve tu Go ru slu -

ìo je vi kar pa tri jar ha srp skog Ata na si -

je Ra ki ta u cr kvi sve tog ar han ge la Ga vri la

u Be o gra du.

Do ma }in aka dem ci ma na Hi lan da ru

bio je je ro |a kon Do si tej Hi lan da rac, ko ji

je stu den ti ma go vo rio o isto ri ji ma na sti -

ra, we go vom zna ~a ju za kul tur no, isto rij -

sko i du hov no uz di za wu srp skog na ro da i

stva ra we srp ske dr ̀ a ve.

Bi la je to pr va po se ta stu de na ta

Aka de mi je cen tru srp ske du hov no sti.

Brat stvo Car ske la vre Ne ma wi }a po zva -

lo je stu den te da i ubu du }e do la ze na Sve -

tu Go ru i u Hi lan dar.

To kom bo rav ka u ma na sti ru, stu den -

ti su u~e stvo va li u li tur gi ja ma, na ko ji -

ma su se pri ~e {}i va li. Dvo ji ca stu de na -

ta kr sti la su se na oba li Egej skog mo ra,

na do mak Hi lan da ra.

Ob i {li su ma na stir -

sku ri zni cu, gde su vi de li

po ve qe ko je su pot pi sa li

srp ski kra qe vi i ca re vi,

pred me te iz vre me na Ko sov -

ske bit ke, broj ne iko ne i

de lo ve pr vog iko no sta sa u

Sa bor nom hra mu.

Ta ko |e su po gle da li

vin ski po drum Hi lan da ra,

gro bqan sku cr kvu i ~u do -

tvor nu vi no vu lo zu, ko ja ra -

ste iz zi da cr kve sve tog Mi -

lu ti na. Obe do va li su u tr pe -

za ri ji u ko joj je jo{ sve ti Sa -

va bla go si qao sva ki obrok.

Je ro mo nah Me to di je,

pr vi epi trop Car ske la vre

ma na sti ra Hi lan da ra, pri -

mio je pri pad ni ke Voj ne aka -

de mi je i tom pri li kom iz ra zio za hval nost

zbog po se te bu du }ih ofi ci ra Voj ske Sr -

bi je. Su sret je upri li ~en u ma na stir skoj

go sto prim ni ci. Otac Me to di je po tvr dio

je da }e i ubu du }e za du ̀ bi na Ne ma wi }a

na Sve toj Go ri uvek bi ti otvo re na za stu -

den te i sta re {i ne srp ske voj ske.

U ime na ~el ni ka Voj ne aka de mi -

je ge ne ral-ma jo ra mr Vi do sa va Ko va ~e vi -

}a ka pe tan fre ga te Va si le ski uru ~io je

je ro mo na hu Me to di ju kwi gu „Srp ska voj -

ska”. Voj ni se kre tar epi sko pa hvo stan skog

Ata na si ja |a kon Jo van Ba bi} za hva lio je

ma na sti ru na ne mer qi vom do pri no su

hri {}an skom vas pi ta wu i obra zo va wu

bu du }ih srp skih ofi ci ra. Stu den ti su od

oca Me to di ja do bi li po kwi gu, sa bla go -

slo vom Sve te car ske la vre.

Stu den ti Voj ne aka de mi je, po sle

po vrat ka sa Sve te Go re, po se ti li su i

Srp sko voj ni~ ko gro bqe u So lu nu, gde su

se u cr kvi sve tog Di mi tri ja po klo ni li se -

ni ma pre da ka.

Sve to zar VA SI LE SKI

Snimio Dra gan S. TANASIJEVI]

Pod lozom Svetog Simeona

Kr{tewe u Egejskom moru

Pri~e{}e

U ^ E N I C I V O J N E G I M N A Z I J E N A K R F U I V I D U

S T A Z A M A S R P S K E V O J S K E

Na Vidovdan, |aci 35. klase

Vojne gimnazije bili su u

Gr~koj, posetili brojne crkve

i pravoslavne svetiwe,

srpsko vojni~ko grobqe u

Solunu, Meteore. Obi{li su

i ostrva Krf i Vido, luku

Guvija i Plavu grobnicu,

mesta koja }e zauvek

svedo~iti o stradawu srpskog

naroda i wegove vojske.

U~e ni ci su, naj pre, po se ti li 63. pa -

do bran ski ba ta qon Voj ske Sr bi je u Ni -

{u, gde su u cr kvi sve tog Ni ko le pri su -

stvo va li pa ra sto su we go vim po gi nu lim

rat ni ci ma. Uz sr da~ ne po zdra ve na {ih

spe ci ja la ca i mo li tve pro to je re ja Ne na -

da Mi ki }a, |a ci su se upu ti li pra vo slav -

noj Gr~ koj.

Srp sko voj ni~ ko gro bqe „Zej tin lik“

u So lu nu bi lo je wi ho vo pr vo od re di {te.

Do ~e kao ih je sta ri ~i ka \or |e ko ji je go -

vo rio o stra da wu srp skih voj ni ka u pro -

te klim ra to vi ma.

U So lu nu su gim na -

zi jal ci ob i {li cr kvu

sve tog Di mi tri ja So -

lun skog, u ko -

joj se ~u -

va ju mo {ti tog ve li ko mu ~e ni ka, cr kvu sve -

te So fi je i sve tog Gri go ri ja Pa la me.

Na Me te o ri ma su po se ti li ma na stir

Pre o bra ̀ e wa Go spod weg, za du ̀ bi nu mo -

na ha sve to gor skog Ata na si ja i mo na ha Jo -

a sa fa, jed nog od po to ma ka srp skog vla da -

ra Si me o na Uro {a.

Uz pe smu Ta mo da le ko, tra jek tom

„Ele na“ pre plo vi li su Jon sko mo re i

sti gli na Krf. U cr kvi sve tog Spi ri do -

na pri su stvo va li su Sve toj li tur gi ji i

pa ra sto su svim po gi nu lim srp skim rat -

ni ci ma od Ko so va do da na {wih da na.

Pri ~e sti li su se na istom me stu gde i

wi ho vi pre ci.

U lu ci Gu vi ja voj ni gim na zi jal ci vi -

de li su spo men-plo ~u, me sto gde su se

srp ski voj ni ci ne ka da is kr ca li na Krf.

Ob i {li su i mu zej „Srp ska ku }a“, gde

su, to kom iz gnan stva, bi le sme {te -

ne dr ̀ av ne in sti tu ci je Sr bi je i

kra qev ska po ro di ca.

Uti sci ko je su po ne li sa

ostr va Vi do, iz ma u zo le -

ja, ko stur ni ce i sa gro -

bqa srp skih voj ni ka

za u vek }e osta ti

ure za ni u se }a wi -

ma u~e ni ka 35. kla -

se Voj ne gim na zi je.

Pla va grob ni ca

osta }e ve~ no sve -

do ~an stvo o srp -

skim `r tva ma i

we go voj tra gi~ noj

odi se ji.

Ne go van

IVAN KO VI]

sa lica mesta

ru pa po klo ni ka, u~e ni ka 35. kla se

Voj ne gim na zi je, ko ju su vo di li ve ro -

u ~i teq |a kon Jo van Ba bi}, je ro |a -

kon Do si tej Hi lan da rac, mo nah Srp -

ske car ske la vre na Sve toj Go ri, i

po ru~ nik Ne go van Ivan ko vi}, sta re {i na

Voj ne aka de mi je, bo ra vi la je ne dav no na

gr~ kim ostr vi ma Krf i Vi do.

Na pu tu su ih pra ti li i sta ri ji vod -

ni ci Ni ko la Mi jo vi} i ê do mir Gru ji},

stu den ti dru ge go di ne Pra vo slav nog

bo go slov skog fa kul te ta u Be o gra du, te

Mi lo{ Rok san di}, stu dent pr ve go -

di ne Voj ne aka de mi je. To kom bo -

rav ka u Gr~ koj sa wi ma su bi li i

prot Sve te Go re ar hi man drit

Ste fan Hi lan darc i je ro mo nah

Ni ko dim sa Ce ti wa.

Pu to va we je za po ~e lo

mo le ba nom u hra mu sve tog

ar han ge la Ga vri la, cr kvi po -

gi nu lih rat ni ka u ra to vi ma

1912–1918, pa ro hij skom cr -

kvom voj nih gim na zi ja la ca.

74

75

UU organizaciji Komande

za obuku, od 15. do 19.

juna, na sportskim

terenima somborske

kasarne „Aerodrom”,

Apatina i Fru{ke gore,

odràno je Drugo

sportsko prvenstvo

Vojske Srbije, na kome je

najvi{e uspeha imala

ekipa Kopnene vojske i

zasluèno osvojila

titulu najboqe u Vojsci

o{troj kon ku ren ci ji za {to bo qi pla sman bo ri lo se oko 400 naj bo qih spor ti sta

Voj ske Sr bi je svr sta nih u pet tak mi ~ar skih eki pa: Ge ne ral {ta ba, Kop ne ne voj ske,

Ko man de za obu ku, Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne i Voj ne aka de -

mi je. Sport sko pr ven stvo otvo rio je na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-

pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, ko ji je, obra }a ju }i se tak mi ~a ri ma, na gla sio ka ko je u

pr vom, du gom i tre }em ste pe nu sport skih tak mi ~e wa, ko ja su pret ho di la ovo go di {wem

sport skom pr ven stvu Voj ske Sr bi je, u~e stvo va lo oko 6.000 spor ti sta iz svih je di ni ca i

ko man di Voj ske Sr bi je i Voj ne aka de mi je.

– Po sle tro me se~ nih iz bor nih tak mi ~e wa kva li fi ko va li su se naj bo qi, naj sprem -

ni ji i naj u spe {ni ji. Ovo go di {we tak mi ~e we je ma sov ni je i zah tev ni je od pro {lo go di -

{weg jer su pra vi la tak mi ~e wa uskla |e na sa pra vi li ma Me |u na rod nog sa ve ta za voj ni

sport – CISM i re pu bli~ kih stru kov nih or ga ni za ci ja – re kao je, sem osta log, ge ne ral

Mi le ti} na otva ra wu pr ven stva.

Finale s vi{e junakaFinale s vi{e junaka

D r u g o s p o r t s k o p r v e n s t v o V o j s k e S r b i j e

76

U po je di na~ nom pla sma nu naj bo qe je bio pri pre mqen po -

ru~ nik Mla den Sta men ko vi} iz eki pe KoV, is pred po ru~ ni ka

Du brav ka Ma ri }a iz eki pe Ko man de za obu ku i stu den ta Bra -

ni sla va To {i }a iz eki pe VA.

U ga |a wu iz voj ni~ kog pi {to qa pr vo me sto osvo jio je po -

ru~ nik Sa {a Pe tro vi} iz eki pe KoV, dru go sta ri ji vod nik pr -

ve kla se Sa {a Mu dri ni}, ta ko |e iz eki pe KoV, i tre }e pro -

fe si o nal ni voj nik Vla da Ne di} iz eki pe Va zdu ho plov stva i

PVO.

Naj vi {e uspe ha u ga |a wu iz voj ni~ kog pi {to qa ima la

eki pa KoV (1.555 bo do va), iza ko je su pla si ra le eki pe Ko -

man de za obu ku (1.507 bo do va) i Voj ne aka de mi je (1439 bo -

do va).

U di sci pli ni ga |a we iz au to mat ske pu {ke, naj pre ci zni ji

je bio pro fe si o nal ni voj nik Ne nad Stoj ko vi} iz eki pe KoV, a

sle di li su sta ri ji vod nik Rad mi lo Ra ko ~e vi} iz eki pe G[ i

ma jor De jan Kur tov iz eki pe VA.

U ekip nom pla sma nu po be di la je eki pa KoV (1.362 bo da),

dru go me sto osvo ji la je eki pa VA (1.357 bo do va), dok je tre -

}e pla si ra na eki pa Ko man de za obu ku (1.340 bo do va).

U ukup nom pla sma nu di sci pli ne stre qa {tvo naj mir ni ju

ru ku i naj o {tri je oko ima li su strel ci iz eki pe KoV (2.917

bo do va), na dru go me sto pla si ra li su se strel ci iz eki pe Ko -

man de za obu ku (2.847), a na tre }e eki pe VA (2.796 ).

I da me su po ka za la da ve {to ba ra ta ju oru` jem i otva ra -

ju pre ci znu paq bu. Naj bo qe re zul ta te u ga |a wu iz au to mat ske

pu {ke po sti gla je stu dent ki wa VA Va wa Mr |a, a sle di le su je

ko le gi ni ce Ana Ta di} i San dra Ra do va no vi}, dok je u ga |a wu

SE DAM DI SCI PLI NA

U ime or ga ni za to ra, tak mi ~a ri ma su ugo dan bo ra vak i

sport sku sre }u po ̀ e le li ko man dant Ko man de za obu ku ge ne -

ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi}, pred sed ni ca Za pad no ba~ -

kog Uprav nog okru ga Qi qa na So ko lo va-\o ki} i pred sed nik

Op {ti ne Apa tin dr @ivo rad Smi qa ni}.

Po red ge ne ra la Mi le ti }a, otva ra wu Sport skog pr ven -

stva su pri su stvo va li i pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne,

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, ko man dan ti ope ra tiv nih sa sta -

va VS, pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve Za pad no ba~ kog

Uprav nog okru ga, pri vred nih i kul tur nih in sti tu ci ja i gra |a -

ni Som bo ra i okol nih me sta.

âst da na jar bol po dig nu za sta vu Re pu bli ke Sr bi je pri -

pa la je po ru~ ni ci ma Mla de nu Sta men ko vi }u, pr vo pla si ra -

nom na Pr vom sport skom pr ven stvu u di sci pli ni voj ni vi {e -

boj, i Sa {i Pe tro vi }u, pro {lo go di {wem po bed ni ku u stre -

qa {tvu (obo ji ca iz eki pe KoV).

Na pro gra mu Dru gog sport skog pr ven stva VS na {lo se

se dam sport skih di sci pli na: stre qa {tvo, ori jen ti ring,

voj ni vi {e boj, atle ti ka, od boj ka, ma li fud bal i xu do.

Na kon pe to dnev nih sport skih nad me ta wa i su mi ra wa

ostva re nih po je di na~ nih i ekip nih re zul ta ta u naj zah tev ni joj

voj ni~ koj di sci pli ni, voj nom vi {e bo ju, pr vo me sto, sa

18.581,66 bo do va, osvo ji li su vi {e boj ci eki pe Ko man de za

obu ku, dru go je pri pa lo eki pi Kop ne ne voj ske (18.414,62) a

tre }e sa sta vu Voj ne aka de mi je (17.808,38).

1. jul 2009.

Ve} pr vog tak mi ~ar skog da na sva ka od eki pa is ta kla

je svo je fa vo ri te za osva ja we me da qa. Kop ne na voj ska

po ru~ ni ke Mla de na Sta men ko vi }a i Sa {u Pe tro vi }a,

pro {lo go di {we po bed ni ke u voj nom vi {e bo ju i stre qa -

{tvu. Eki pa Voj ne aka de mi je stu den ta Ste va na Sto ja no vi -

}a, vi ce {am pi o na Sr bi je u xu dou, va zdu ho plov ci pot po -

ru~ ni ka @eq ka \o ri }a, pro {lo go di {weg pr va ka u ori -

jen ti rin gu, Ge ne ral {tab sta ri jeg vod ni ka Igo ra Vu ko vi -

}a, vi {e stru kog pr va ka Sr bi je u ori jen ti rin gu i naj bo qe

pla si ra nog tak mi ~a ra na Svet skom pr ven stvu u Li tva ni -

ji, dok je Ko man da za obu ku naj ve }e na de po la ga la u po -

ru~ ni ka Du brav ka Ma ri }a ~la na, re pre zen ta ci je Sr bi je

u di sci pli ni voj ni pen ta tlon, vod ni ka Mi ro sla va Bo jo vi -

}a, ~la na re pre zen ta ci je VS u atle ti ci, i voj ni ka Mi lo -

{a Sta men ko vi }a, bal kan skog pr va ka u tr ~a wu na 400

me ta ra.

FFaavvoorriittii iissppuunniillii

oo~~eekkiivvaawwaa

77

na 100 m, pr vo me sto voj nik

Mi lo{ Stan ko vi} (11,60) iz

eki pe Ko man de za obu ku,

dru gi je sta ri ji vod nik Da li -

bor Stan ko vi} (11,64) iz

eki pe KoV, a tre }e pla si ra -

ni je voj nik Mla den Vu ~e -

ti} (11,85) iz eki pe Ko -

man de za obu ku.

Na sta zi 400 m, pr vo

me sto voj nik Mla den Vu ~e -

ti} (51,64) iz eki pe Ko -

man de za obu ku, dru go voj -

nik Mi lo{ Stan ko vi}

(51,91) ta ko |e iz eki pe

Ko man de za obu ku i tre }e

po ru~ nik Alek san dar ]i -

ra ko vi} (52,71) iz eki pe

ViPVO.

Sred we pru ge 3.000 m,

pr vo me sto voj nik Mi lo{

Si la {ki (09,17,1) iz eki pe

VA, dru go voj nik Bran ko

@iva ni} (09,27,3) iz eki pe

Ko man de za obu ku, tre }e

voj nik Mar ko Sa mar xi}

(09,34,00) ta ko |e iz eki pe

Ko man de za obu ku.

Bom be je naj da qe ba cio

sta ri ji vod nik Da li bor Mi -

lo va no vi} (63,37 m) iz eki pe G[, dru gi je bio voj nik Du -

{ko ]ur ~i} (62,19 m) iz eki pe ViPVO a tre }i sta ri ji

vod nik Ili ja Smi qa ni} (61,12 m) iz eki pe VA.

U sko ku udaq pr vo me sto vod nik Mi ro slav Bo jo vi}

(6.80 m) iz eki pe Ko man de za obu ku, dru go sta ri ji vod nik

Da li bor Stan ko vi} (6.44 m) iz eki pe KoV i tre }e voj nik

\or |e No va ko vi} (6.36 m) iz eki pe VA.

U ukup nom pla sma nu, naj bo qi su bi li atle ti ~a ri Ko -

man de za obu ku (7.316 bo do va) is pred sa sta va VA (6.556

bo do va) i tre }e pla si ra ne eki pe KoV sa osvo je nih 6.159

bo do va.

Po stro ja va wem svih u~e sni ka, pro gla {e wem po bed -

ni ka, do de lom di plo ma, me da qa i pe ha ra, uz pri god nu sve -

~a nost, spu {te na je za ve sa na Dru go sport sko pr ven stvo

Voj ske Sr bi je. Za po bed ni ka Pr ven stva pr o gla {e na je

eki pa Kop ne ne voj ske (37,5 bo do va), ko joj je na ~el nik Ge -

ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} uru -

~io ve li ki pre la zni pe har. Dru go me sto u sve u kup nom pla -

sma nu iz bo ri la je eki pa Ko man de za obu ku (36,5), a tre }e

eki pa Voj ne aka de mi je (24,5).

Na ~e tvr to me sto pla si ra la se eki pa Ge ne ral {ta ba

(20,5), dok je eki pa Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov -

ne od bra ne osvo ji la pe to me sto (16).

Za raz li ku od pro {le go di ne, za naj bo qeg spor ti stu

pr ven stva pr o gla {e ni su svi osva ja ~i pr vih me sta. Od lu -

ka je sa svim pra ved na jer je fi na le ima lo vi {e ju na ka. To

se pre sve ga od no si na no si o ce zlat nih me da qa u svim di -

sci pli na ma. Na rav no, ta ~ast re zer vi sa na je i za da me,

{to ni je pu ka for ma jer su svo jom ve {ti nom i bor be no -

{}u to sa svim za slu ̀ i le.

Za tva ra ju }i Sport sko pr ven stvo Voj ske Sr bi je na -

~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} je, na gla {a va ju }i fer plej i dru gar stvo

ko ji su vla da li to kom pr ven stva, is ta kao ka ko se spor tu u

Voj sci po no vo vra }a me sto ko je za slu ̀ u je.

Bu di mir M. PO PA DI]

Sni mio Mi li} MI QE NO VI]

iz pi {to qa naj u spe {ni ja bi -

la sta ri ji vod nik Ire na Og -

wa no vi} iz eki pe G[, is pred

pro fe si o nal nog voj ni ka Ru -

ì ce Ste fa no vi} iz eki pe VA

i sta ri jeg vod ni ka Ta we Iva -

no vi} iz eki pe G[.

ORI JEN TIR CI NA

FRU [KOJ GO RI

Pri rod na le po ta Fru -

{ke Go re, sve` va zduh i za -

ni mqi va sta za bi li su iza -

zov za ori jen tir ce, ko ji su

vo di li è sto ku i iz jed na ~e -

nu bor bu za sva ki se kund.

Po be da je pri pa la ka pe ta -

nu Mi lo va nu Mi li }u iz

eki pe KoV, na dru go me sto

pla si rao se sta ri ji vod nik

Igor Vu ko vi} ~lan eki pe

G[, a na tre }e po ru~ nik

De jan Po po vi} (ViPVO).

U ge ne ral nom pla sma nu

naj bo qe vre me (9,32,50) po -

sti gli su ori jen tir ci eki pe

ViPVO, a za wi ma su sle di -

le eki pe KoV (9,42,00) i G[

(10,24,11).

U èn skoj kon ku ren ci ji

tak mi ~i le su se sa mo stu dent ki we VA. Pr vo me sto sa vre me -

nom 6,26,43 osvo ji la je Ma ri ja Mar ko vi}, dru go Sla |a na

\or |e vi} (6,30,09) a tre }e Du {i ca Ra do va no vi} (6,34,27).

Za ni mqi ve bor be vo di li su i xu di sti. Sa osvo je nih 18

bo do va ube dqi vo su tri jum fo va li tak mi ~a ri VA, dru go me sto

sa 10 bo do va za u ze la je eki pa Ko man de za obu ku, a na tre}e

me sto sa osam bo do va pla si ra la eki pa KoV.

Naj bu~ ni je je ipak bi lo na tri bi na ma sa ko jih su na -

vi ja ~i bo dri li svo je fa vo ri te u ko lek tiv nim spor to vi ma.

U ma lom fud ba lu pr vo me sto iz bo ri la je eki pa KoV,

dru go eki pa VA, a tre }e Ko man de za obu ku, dok je u od boj -

ci, is pred eki pa KoV i G[, naj u i gra ni ji sa stav ima la Ko -

man da za obu ku.

KRA QI CA SPOR TO VA

Da atle ti ku s pra vom zo vu kra qi ca spor to va po ka za li

su i pri pad ni ci Voj ske Sr bi je. Po sle ni za uz bu dqi vih tr ka, u

po je di na~ nom pla sma nu ostva ren je sle de }i po re dak: sprint

Sva koj tak mi ~ar skoj eki pi obez be |en je do ma }in sa

te ri to ri je Uprav nog okru ga. Ta ko se u ulo zi do ma }i na eki -

pi Ge ne ral {ta ba na {la Op {ti na Apa tin, eki pi KoV Op -

{ti na Oxa ci, eki pi Ko man de za obu ku Op {ti na Ku la, eki -

pi Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu {ne od bra ne Op {ti na

Som bor, dok je eki pu Voj ne aka de mi je ugo stio U~i teq ski

fa kul tet iz Som bo ra.

DDoobbrrii ddoommaa}}iinnii

Ovogodi{wi „Karavan prijateqstva“

uvr{}en je u program obeleàvawa

150. godi{wice Aran|elovca.

Doma}in takmi~arima bila je

jagodinska fabrika „Feman“, u ~ijim je

prostorijama organizovana sve~anost

na kojoj su najuspe{nijim takmi~arima

uru~eni pehari i priznawa.

Sveukupnom pobedniku Slobodanu Jakovqevi}u

pehar je uru~io predstavnik Aran|elovca

Qubomir Stankovi}

IIz Ora {ca, me sta na ko me je pre ne {to vi {e od dva

ve ka vo`d Ka ra |or |e po di gao usta nak i po sta vio te -

me qe mo der ne srp ske dr ̀ a ve, broj ne po sa de au to mo -

bi li sta iz ra znih kra je va Sr bi je kre nu le su na jo{

je dan, 33. au to-re li „Ka ra van pri ja teq stva“.

Na pu tu do ci qa, u Ja go di ni, po la ga li su is pit ta~ -

no sti i dva is pi ta spret no sti, ali i re {a va li test iz

po zna va wa sa o bra }aj nih pro pi sa i isto ri je Aran |e lov -

ca, ko ji ove go di ne obe le ̀ a va 150 go di na po sto ja wa.

Tak mi ~a ri su po ka za li za vid no zna we – dve tre }i ne

u~e sni ka od go vo ri lo je ta~ no na sva pi ta wa. Ka da je re~

o vo za~ kom ume }u, tak mi ~a ri „Ka ra va na pri ja teq stva“

de mon stri ra li su ve {ti ne spret no sti na par kin gu kra gu -

je va~ ke „Za sta ve“.

Sna ge su od me ri li vi {e stru ki po bed ni ci pret hod nih

au to-re li ja – Zo ran Pav kov i Slo bo dan Ja ko vqe vi},

za tim Ra do slav Dra {ko vi}, Dar ko Mi ler, Zo ran Do ko -

za, Ra di voj Ja ko vqe vi} i Bo ri slav Isa -

kov. Isa ko va, na pri mer, od po bed ni ka de -

le 114 ka zne nih po e na, {to je sa svim za -

vi dan re zul tat ~ak i na au to mo bil skim

tak mi ~e wi ma vi {eg ran ga.

Za pa ̀ en uspeh u~e sni ka re li ja ni je

uma wio ni svo je vr stan pro pust kra gu je va~ -

ke su dij ske eki pe – su di je ni su pri su stvo -

va le za vr {nom ob ra ~u nu re zul ta ta i iz -

ra di rang-li ste, na osno vu ko je su de qe ni

pe ha ri, na gra de i pri zna wa naj u spe {ni -

jim au to mo bil skim po sa da ma. Pro blem su

re {i li vo za ~i u kla si vo zi la iz nad 1.200

1. jul 2009.

UU`̀ii~~aannii nnaajjuussppee{{nniijjii

A u t o - r e l i „ K a r a v a n p r i j a t e q s t v a 2 0 0 9 “

ku bi ka – su de }i po ono me {to su vi de li uva ̀ i li su pri -

go vor Sa {e Gli {i }a, iz Aran |e lov ca, te mu omo gu }i li

da se pla si ra na dru go me sto.

Do ma }in tak mi ~a ri ma bi la je, pr vi put, ja go din ska

fa bri ka ka blov skog pri bo ra, elek tro ma te ri ja la, ala ta

i opre me „Fe man“, ~i ji je je dan od di rek to ra To mi slav

Ni ko li} bio pot pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra

„Ka ra va na pri ja teq stva 2009“. U pro sto ri ja ma fa bri ke

pro gla {e ni su po bed ni ci re li ja, a sve ~a no sti su pri su -

stvo va le po ro di ce tak mi ~a ra, te ugled ni pri vred ni ci iz

Aran |e lov ca, Ja go di ne i Kra gu jev ca.

Vlada RI STI]

Sni mio Go ran KO VA ̂ E VI]

GENERALNI PLASMAN

Na au to-re li ju pr vo me sto za u zeo je Slo bo dan Ja ko vqe vi}

(Uì ce), dru gu po zi ci ju Ra do slav Dra {ko vi} (Uì ce), dok se na

tre }e me sto pla si rao Dar ko Mi ler (Pe }in ci).

Sle de po tom Zo ran Do ko za (Som bor), Ra di voj Ja ko vqe vi}

(No vi Sad), Bo ri slav Isa kov (Ze mun), Ivan Ma to {e vi} (Ze -

mun), Mi lan Lo vri} (Be o grad), Bo jan Vra ne{ (Be o grad) i Dra -

gan \or |e vi} (Ni{). Naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka bi la je Jo van ka

]o si} (Sme de rev ska Pa lan ka).

Doma}in relija Miodrag Nikoli} uru~io je pehare najuspe{nijim

takmi~arima u klasi vozila do 1200 kubika: Radoslavu Dra{kovi}u,

Aleksandru Isakovu i Draganu \or|evi}u (s desna nalevo)

79

80

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

I N T E R N I K O N K U R Sza dodelu stipendija profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije radi

usavr{avawa i dràvnim slu`benicima Ministarstva odbrane za dodatno obra-

zovawe na vanrednim studijama drugog i tre}eg stepena na fakultetima u

gra|anstvu

Pro fe si o nal ni pri pad ni ci Voj ske Sr bi je i dr ̀ av ni slu ̀ be ni ci

Mi ni star stva od bra ne mo gu kon ku ri sa ti za do de lu sti pen di ja za usa vr -

{a va we, od no sno do dat no obra zo va we na van red nim stu di ja ma dru gog i

tre }eg ste pe na na fa kul te ti ma ili dru gim vi so kim {ko la ma u gra |an stvu

(ko je ima ju do zvo lu za rad Mi ni star stva pro sve te Re pu bli ke Sr bi je i

ko ji su ob u hva }e ni Pla nom {ko lo va wa i usa vr {a va wa ka dra MO i VS)

u {kol skoj 2009/2010. go di ni, pre ma sle de }em:

1) STUDIJE II STEPENA

A) SPECIJALISTI^KE AKADEMSKE STUDIJE :

1. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE DRU [TVE NO-HU MA NI -

STI^ KIH NA U KA

1.1. Oblast Me nax ment i bi znis (4 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve

– usme re wa:

– Kri zni me nax ment (2 kan di da ta),

– Bez bed no sni me nax ment u od bra ni od te ro ri zma (2 kan di da ta).

1.2. Oblast Eko nom ske na u ke (1 kan di dat) za sle de }i smer – usme -

re we:

– Po slov no upra vqa we (1 kan di dat).

2. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE TEH NI^ KO-TEH NO LO -

[KIH NA U KA

2.1. Oblast Ma {in sko in ̀ e wer stvo (1 kan di dat) za sle de }i smer

– usme re we:

– Au to mat sko upra vqa we (1 kan di dat).

3. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE ME DI CIN SKIH NA U KA

3.1. Oblast Me di cin ske na u ke (4 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve –

usme re wa:

– Sup spe ci ja li za ci ja iz va sku lar ne hi rur gi je (1 kan di dat),

– Zdrav stve na spe ci ja li za ci ja iz so ci jal ne me di ci ne (1 kan di dat),

– Zdrav stve na spe ci ja li za ci ja iz fo ren zi~ ke psi hi ja tri je (1 kan di -

dat)

– Zdrav stve na spe ci ja li za ci ja iz me di cin ske psi ho lo gi je (1 kan di -

dat)

B) DI PLOM SKE AKA DEM SKE STU DI JE – MA STER


STI^ KIH NA U KA

1.1. Oblast me nax ment i bi znis (6 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve

– usme re wa:

– Bez bed no sni si stem Sr bi je; Me nax ment na ci o nal ne i qud ske bez -

bed no sti (5 kan di da ta),

– Me nax ment qud skih re sur sa (1 kan di dat).

1.2. Oblast Po li ti~ ke na u ke (3 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve –

usme re wa:

– Po li ti~ ko na si qe i dr ̀ a va (2 kan di da ta),

– Me |u na rod na po li ti ka (1 kan di dat).

1.3. Oblast Fi zi~ ko vas pi ta we i sport (1 kan di dat) za sle de }i

smer – usme re we:

– Fi zi~ ko vas pi ta we i sport (1 kan di dat).

1.4. Oblast Eko nom ske na u ke (1 kan di dat) za sle de }i smer – usme -

re we:

– Mar ke ting (1 kan di dat).

2. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE TEH NI^ KO-TEH NO LO -

[KIH NA U KA

2.1. Oblast Elek tro teh ni~ ko i ra ~u nar sko in ̀ e wer stvo (2 kan di -

da ta) za sle de }e sme ro ve – usme re wa:

– Si stem sko in ̀ e wer stvo i ra di o ko mu ni ka ci je (1 kan di dat),

– Te le ko mu ni ka ci je (1 kan di dat).

2.2. Oblast Gra |e vin sko in ̀ e wer stvo (2 kan di da ta) za sle de }e

sme ro ve – usme re wa:

– Kon struk ci je (2 kan di da ta).

2.3. Oblast Or ga ni za ci o ne na u ke (1 kan di dat) za sle de }i smer –

usme re we:

– Upra vqa we kva li te tom (1 kan di dat).

3. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE PRI ROD NO-MA TE MA -

TI^ KIH NA U KA

3.1 Oblast Geo-na u ke (1 kan di dat) za sle de }i smer – usme re we:

– Ge o graf ski in for ma ci o ni si ste mi (1 kan di dat).

1) STUDIJE III STEPENA-DOKTORSKE AKADEMSKE STUDIJE


STI^ KIH NA U KA

1.1 Oblast Eko nom skih na u ka (1 kan di dat) za sle de }i smer – usme -

re we: Po slov no upra vqa we (1 kan di dat).

1.2. Oblast Po li ti~ ke na u ke (3 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve –

usme re wa:

Po li ti ko lo {ke stu di je (2 kan di da ta),

Po li ti~ ka te o ri ja i me to do lo gi ja po li ti~ kih na u ka (1 kan di dat).

1.3. Oblast Fi zi~ ko vas pi ta we i sport (1 kan di dat) za sle de }i


Fi zi~ ko vas pi ta we i sport (1 kan di dat).

1.4. Oblast Fi lo zo fi ja (2 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve – usme -

re wa:

Isto ri ja (2 kan di da ta).

2. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE TEH NI^ KO-TEH NO LO [KIH

NA U KA

2.1. Oblast Or ga ni za ci o ne na u ke (3 kan di da ta) za sle de }e sme ro -

ve – usme re wa:

Me nax ment (3 kan di da ta).

2.2. Oblast Teh no lo {ko in ̀ e wer stvo (2 kan di da ta) za sle de }e

sme ro ve – usme re wa:

Za {ti ta ì vot ne sre di ne (1 kan di dat),

Me ta lur gi ja (1 kan di dat).

2.3. Oblast Ma {in sko in ̀ e wer stvo (8 kan di da ta) za sle de }e sme -

ro ve – usme re wa:

Mo tor na vo zi la (2 kan di da ta),

Voj no ma {in stvo (1 kan di dat),

Va zdu ho plov stvo (1 kan di dat),

Mo to ri SUS (1 kan di dat),

1. jul 2009.

81

Au to mat sko upra vqa we (1 kan di dat),

Ot por nost kon struk ci ja (1 kan di dat),

In for ma ci o ni si ste mi i pro jek to va we u ma {in stvu (1 kan di dat).

2.4. Oblast Elek tro teh ni~ ko i ra ~u nar sko in ̀ e wer stvo (6 kan di -

da ta) za sle de }e sme ro ve – usme re wa:

Upra vqa we si ste mi ma (1 kan di dat),

Te le ko mu ni ka ci je (1 kan di dat),

Mi kro ta la sna teh ni ka (1 kan di dat),

Elek tro teh ni~ ki ma te ri ja li i teh no lo gi je (1 kan di dat),

Na pred ni si ste mi za {ti te (1 kan di dat),

Na no e lek tro ni ka i fo to ni ka (1 kan di dat).

2.5. Oblast Gra |e vin sko in ̀ e wer stvo (1 kan di dat) za sle de }i smer

– usme re we:

Ge o de zi ja i ge o in for ma ti ka (1 kan di dat).

2.6. Oblast Sa o bra }aj no in ̀ e wer stvo (1 kan di dat) za sle de }i


Drum ski tran sport (1 kan di dat).

3. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE PRI ROD NO-MA TE MA TI^ KIH

NA U KA

3.1. Oblast Ra ~u nar ske na u ke (1 kan di dat) za sle de }i smer – usme -

re we:

In for ma ti ka (1 kan di dat).

4. OBRA ZOV NO-NA U^ NO PO QE ME DI CIN SKIH NA U KA

4.1. Oblast Me di cin ske na u ke (12 kan di da ta) za sle de }e sme ro ve

– usme re wa:

Op {ta hi rur gi ja i tra u ma to lo gi ja (1 kan di dat),

Or to ped ska hi rur gi ja i tra u ma to lo gi ja (1 kan di dat),

Me di cin ske na u ke (10 kan di da ta).

Na kon kurs se mo gu ja vi ti kan di da ti ako is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP[TI USLO VI KON KUR SA:

Da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je ida se pro tiv wih ne vo di kri -

vi~ ni po stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu -

`be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo -

ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci.

POSEBNI USLO VI KON KUR SA:

a) za stu di je dru gog ste pe na:

Na stu di je dru gog ste pe na mo ̀ e bi ti upu }en pro fe si o nal ni pri -

pad nik Voj ske Sr bi je, od no sno dr ̀ av ni slu ̀ be nik Mi ni star stva od bra -

ne: ko ji je za vr {io Voj nu aka de mi ju ili osnov ne aka dem ske stu di je u tra -

ja wu od ~e ti ri go di ne sa pro se~ nom oce nom naj ma we 7,50 i vi {om ili je

po lo ̀ io pri jem ni is pit pre ma pro gra mu {ko le u ko ju se upu }u je na usa -

vr {a va we;ko ji u to ku slu ̀ be ima sve po voq ne oce ne i ~i ji je pro sek oce -

na u to ku slu ̀ be naj ma we „vr lo do bar” (pro fe si o nal ni pri pad nik Voj -

ske Sr bi je); ko ji ima vi {i pro sek oce na u po sled we tri go di ne (dr ̀ av ni

slu ̀ be nik); ko ji je u voj noj slu ̀ bi pro veo naj ma we pet go di na efek tiv ne

slu ̀ be, a iz u zet no tri go di ne ako je osnov ne aka dem ske stu di je za vr {io

pro se~ nom oce nom 9,00 i vi {om;ko ji po zna je je dan od svet skih je zi ka

naj ma we na ni vou 1-1-1-1 STA NAG 6001 ili na ni vou pr vog ste pe na pre -

ma kri te ri ju mu Voj ne aka de mi je (ni je oba ve zan uslov);ko ji u 2009. go di ni

ni je sta ri ji od 40 go di na; ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na

{ko lo va we istog ni voa.

b) za stu di je tre }eg ste pe na:

Na stu di je tre }eg ste pe na mo ̀ e bi ti upu }en pro fe si o nal ni pri -

pad nik Voj ske Sr bi je, od no sno dr ̀ av ni slu ̀ be nik Mi ni star stva od bra -

ne: ko ji je za vr {io stu di je dru gog ste pe na (di plom ske aka dem ske stu di je –

ma ster ili spe ci ja li sti~ ke aka dem ske stu di je); ko ji u to ku slu ̀ be ima sve

po voq ne oce ne, ~i ji je pro sek oce na u to ku slu ̀ be naj ma we „vr lo do bar”

i ko ji za po sled wa dva pe ri o da oce wi va wa ima slu ̀ be ne oce ne „od li -

~an” (pro fe si o nal ni pri pad nik Voj ske Sr bi je); ko ji ima vi {i pro sek

oce na u po sled we tri go di ne (dr ̀ av ni slu ̀ be nik); ko ji po zna je je dan od

svet skih je zi ka na ni vou 2-2-2-2 STA NAG 6001 ili na ni vou dru gog ste -

pe na pre ma kri te ri ju mu Voj ne aka de mi je (ni je oba ve zan uslov); ko ji u

2009. go di ni ni je sta ri ji od 47 go di na; ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je

upu }i van na {ko lo va we istog ni voa.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di da ti iz Voj ske Sr bi je mol be do sta vqa ju pret po sta vqe nim ko -

man da ma ran ga bri ga de i vi {eg, a kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne

svo jim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma ran ga Upra ve i vi {eg, naj ka sni je do

15. ju la 2009. go di ne.

U mol bi kan di dat tre ba da na ve de: fa kultet, vr ste stu di ja, obra -

zov no-na u~ no po qe, oblast i smer – usme re we za ko je kon ku ri {e za do -

de lu sti pen di ja za usa vr {a va we, od no sno do dat no obra zo va we.

Uz mol be za pri jem na usa vr {a va we kan dida ti pri la ̀ u sle de }a

do ku men ta: pra vil no po pu wen Upit nik za {ko lo va we, pri log broj 3.

Ured be o sta wi ma u slu ̀ bi pro fe si o nal nih voj nih li ca i o una pre |i va -

wu ofi ci ra i pod o fi ci ra („Slu ̀ be ni gla snik Re pu bli ke Sr bi je“, br.

112/08 i 9/09); ove re no uve re we o drà vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je,

potvr du nadle`nog or ga na da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili

po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od -

no sno da ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od

{est me se ci; ove re nu ko pi ju di plo me – uve re wa o za vr {e nom pret hod -

nom {ko lo va wu (ako u di plo mi – uve re wu ne ma pro se~ ne oce ne uspe ha,

pri la ̀ e se iz vod iz pred met nih oce na); po tvr du fa kul te ta o mo gu} no sti

upi sa stu di ja i da kan di dat is pu wa va uslo ve za upis ko je pro pi su je fa -

kul tet; spi sak na u~ nih i stru~ nih ra do va; ser ti fi kat STA NAG 6001, od -

no sno uve re we Voj ne aka de mi je o ste pe nu po zna va wa svet skog je zi ka.

Osim na ve de nih do ku me na ta, kan di da ti za stu di je tre }eg ste pe na

tre ba da do sta ve i ove re nu fo to ko pi ju di plo me o za vr {e nim stu di ja ma

dru gog ste pe na, a kan di da ti iz obla sti me di ci ne, sto ma to lo gi je i far -

ma ci je jo{ i po tvr du na ~el ni ka Voj no me di cin ske aka de mi je o odo bre wu

dok tor ske di ser ta ci je.

Pret po sta vqe ne ko man de – or ga ni za ci o ne je di ni ce de fi ni sa ne za

pri jem mol bi kan di da ta za pri jem na usa vr {a va we, vr {e po pu wa va we

Upit ni ka za {ko lo va we u ru bri ka ma pod bro jem 10. do 12. i kom ple ti -

ra ju pred lo ge do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi den ci ja po sle de }em: od -

{tam pan i ove ren obra zac KOLP kan di da ta, po tvr du da u pret hod nom

pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va we istog ni voa.

Upit nik za {ko lo va we pot pi su ju i ove ra va ju sta re {i ne pret po sta -

vqe nih ko man di de fi ni sa nih za pri jem mol bi kan di da ta. Na ve de ne sta -

re {i ne iz ra |u ju pred lo ge za pri jem sa svo jim mi {qe wem za sva kog kan -

di da ta po seb no. U pred lo gu je po treb no na ve sti du ̀ nost – for ma cij sko

me sto na ko je se pla ni ra po sta vqe we kan di da ta na kon za vr {e nog usa vr -

{a va wa.

Ko pi je do ku me na ta ko je se pri la ̀ u mo ra ju bi ti ove re ne od stra ne

nad le ̀ nog sta re {i ne.

Mol be svih kan di da ta, sa kom plet nom do ku men ta ci jom do pu we nom

sa osta lim po treb nim do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi den ci ja, i pred lo zi -

ma pret po sta vqe nih sta re {i na, nad le ̀ ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi -

ni star stva od bra ne do sta vqa ju Upra vi za ka dro ve Sek to ra za qud ske

re sur se Mi ni star stva od bra ne, naj ka sni je do 24. ju la 2009. go di ne.

Ne pot pu ne i ne kom plet ne mol be ne }e se uzi ma ti u raz ma tra we.

Upra va za ka dro ve ne }e vra }a ti do ku men te kan di da ti ma ko ji ni su iza -

bra ni. Na si ste mat ske le kar ske pre gle de, ra di utvr |i va wa zdrav stve ne

spo sob no sti za voj nu slu ̀ bu – rad ni od nos, {to za pro fe si o nal na voj na

li ca utvr |u je nad le ̀ na voj no le kar ska ko mi si ja, a za dr ̀ av ne slu ̀ be ni -

ke nad le ̀ na zdrav stve na usta no va, bi }e upu }e ni sa mo oni kan di da ti,

ko ji bu du iza bra ni za do de lu sti pen di je za usa vr {a va we i do dat no obra -

zo va we na van red nim stu di ja ma dru gog i tre }eg ste pe na na fa kul te ti ma u

gra |an stvu. Na kon iz bo ra kan di da ta za upu }i va we na po sle di plom ske

stu di je ob li ka spe ci ja li za ci je Upra va za ka dro ve }e nad le ̀ ne or ga ni -

za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od bra ne oba ve sti ti o re zul ta ti ma kon -

kur sa. Me |u sob ne oba ve ze Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i

li ca upu }e nih na usa vr {a va we re gu li {u se ugo vo rom. Osta la oba ve -

{te wa u ve zi sa Kon kur som mo gu se do bi ti u Upra vi za ka dro ve Sek to ra

za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne (na tel. 23-513, od no sno

011/3201-513).

82 1. jul 2009.

UK

R[

TE

NE

R

E^

I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Traka koju nose |akoni (mn.), 2. Potvrdna re~ca, 3. Insekt koji ìvi u

bra{nu, 4. Grobna jama (mn.), 5. Trud, naprezawe (mn.), 6. Adjektiv (skr.),

7. Sene, seni, 8. Auto-oznaka Trstenika, 9. Izliti te~nost u vi{e posuda,

10. Trunka, 11. O{trice, 12. Onomatopeja zvuka trube, 13. Planina u

Tanzaniji, 14. Dru{tveni sektor (skr.), 15. Ukrasiti, 16. Lisice odmila,

18. Mesto gde se reka ra~va, 19. Doneti tele na svet, 21. Udar pul-

sa, 22. Pruìti, dati, 23. Uvla~ewe vazduha u sebe (mn.), 24. Na odse~an

na~in, 25. Mirisna sredstva (gr~.), 26. Ptice stanarice, 28. Lekari koji

le~e alopatijom, 29. Ra{~lawivawe, analizirawe, 31. Tropska jesti-

va biqka, 32. Lekari specijalisti otologije, 33. Nacrtati, oslika-

ti, 34. Stanovnici Kaira, 35. Naporedo, uporedo, 36. Pokrajina (turc.),

38. Metalna oja~awa, 39. @ensko ime, Ita, 41. Reka u Albaniji, 42. Tur-

ski ko{arka{, Omer, 43. Muslimansko mu{ko ime, 45. O~evi, 46. Umet-

nost (lat.), 48. Simbol aktinijuma, 49. Susedna slova azbuke, 50. Osam-

naesto i 23. slovo azbuke.

17. Naziv na{eg ~asopisa, 18. Osobina onog {to je strmo, 19. Predmeti

oboàvawa, 20. Retka (lat.), 21. Popis adresa, 22. Eroti~an, 24. Jer-

menski {ahist, Vladimir, 25. Proizvoditi zvuk, 26. Uzvik iznena|ewa,

27. Biv{i francuski fudbaler, Dominik, 28. Brojne veli~ine (mat.),

29. Danski fizi~ar i hemi~ar, Hans Kristijan, 30. Biv{i britanski poli-

ti~ar, Entoni, 31. Vulkanska grotla, 32. Uvu}i u {to neprijatno, 34. Slo-

venski car iz 10. i 11. veka, 35. Stanovnici mesta Otok, 36. Sveta gora

u Gr~koj, 37. Crta~ stripova, Branislav-Bane, 38. U~initi kumom,

39. Mesto u Srbiji, kod ~a~ka, 40. Inicijali pisca êhova, 41. Zla,

opaka, 42. @ensko ime, Ota, 43. Dvadeseto i 17. slovo azbuke, 44. Sta-

novnica indije, 45. U{ni kamen~i}i (med.) 46. Ime ameri~ke peva~ice

Frenklin, 47. Grad u Indiji, 48. Ime italijanskog kompozitora Re-

spigija, 49. Prefiwena sobna biqka, 51. Zapadni {tokavski govor,

52. Ostrvo kod sardinije, 53. U taj ~as, 54. Kraj, zavr{etak (mn.), 55. @en-

sko ime, Ika, 56. Mali stub.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

VN

O: anketar, O

dbrana,

aport, Blan, daskara, O

aksaka, e, ritmika, anoskop, A

ka, bonsai, uto-

vari, p

redan, e

te, t

re}ina, i

nkreti, o

, p

relaki, a

raberi, I

ton, b

ridi,

Stagira, ivi~iti, ie, sja

ti se, atelana, em, S

metana, tro{

iti, urezi,

Kapr, ozariti, A

talija

, u, lebdeti, odu`

iti, ute, premda, skupina, A

nu-

bis.

{ah

IZABRANA PARTIJA

NEOBIÂN

„NASTAVAK”

Najdorf – Sabo

Sal~ebaden, 1948.

1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 b6 4.

g3 Lb7 5. Lg2 Le7 6. 0-0 0-0 7. Dc2

c5 8. dc5 bc5 9. Sc3

Ova partija slavnih velemajstora

igrana je na me|uzonskom turniru.

Ma|ar se brani Daminom indijskom

odbranom. Dva su razloga zbog ~ega

je partija u{la u istoriju. Prvi je

uzorna zavr{nica top i tri pe{aka

protiv topa i dva pe{aka, a drugi

neobi~an i jedinstven slu~aj koji se

dogodio posle prekida partije, koji

}emo opisati.

9...Sc6 10. Td1 d6 11. b3 a6 12.

Lb2 Sb4 13. Db1 Dc7 14. a3 Sc6

15. Dc2 Tb8 16. Tb1 La8 17. La1 h6

18. e3 Sa5 19. e4?

Gre{ka „koja se uvek ponavqa u toj

poziciji”, napisao je komentator

ove partije Vasja Pirc. Slabi se,

naime poqe d4.

19...Sc6 20. De2 Sd7 21. Sa2

Se5 22. b4 Lf6 23. Le5

Beli po~iwe pogre{nu kombi-

naciju, kojom gubi pe{aka.

VODORAVNO: USPRAVNO:

23...Le5 24. b5 Sd4 25. Sd4 Ld4

26. Sb4 cb4 27. Td4 ba3 28. Dd3 a2

29. Ta1 Td8 30. De2 Dc5 31. Td1 ab5

32. cb5 Tb5 33. Ta2 Tb4 34. Tb2 Tb8

35. Tb4 Tb4 36. Da6 Lb7 37. Dd6

Dd6 38. Td6 Tb1 39. Lf1 Le4 40. f4

Kf8 41. Td2 Ke7 42. Kf2 g5! 43. Lg2

Ovo je bio kovertiran potez. Zbog

drugih prekinutih partija, oba igra -

~a su bila slobodna tek u 13.30, pa

je Sabo traìo da se nastavak ne mo-

è igrati, po{to do 15, kada je po -

~iwalo redovno kolo nema vi{e od

dva sata vremena, pa tako ne bi bi-

la mogu}a vremenska kontrola. Na

Najdorfovo navaqivawe, Turnirski

odbor je posle polusatnog saveto-

vawa doneo odluku da se nastavak

igra. Ali pokazalo se da odbor nije

poznavao propise! U 14 sati je „po -

~eo nastavak”, ali je Sabo, koji je

imao vi{e od sata u{te|enog vreme-

na, sa~ekao da sudija pusti wegov sat

u pogon, a onda se „zamislio” i „mis-

lio” ~itav sat, da bi u 15 sati ko -

ver tirao svoj potez!! Tako u tom „na -

stavku” nije odigran ni jedan jedini

potez! (Zanimqivo je da Pravila ig -

re u vezi s prekidom i nastavkom

par tije, pa do dan-danas, nisu pro -

me wena, iako je o~ito da nisu logi -

~na!).

PROBLEM

S. Lojd, 1876.

Beli: Kh7, De1, Tc6, Tf1, Sf6, Sg4

Crni: Kg5, Sb3, Sd6, h3

Mat u dva poteza.

1. Sf2!

Preti 2. Sh3, mat.

Na 1 ... Kh4, 2. S2e4 mat.

Na 1... Kf bilo gde 2. Sh3 mat.

43...Lg2

To je kovertirao Sabo, a zatim u

nastavku lako dobio zavr{nicu. Evo

kako:

44. Kg2 gf4 45. gf4 kf6 46. Td7 Tb3

47. Ta7 Td3 48. Tb7 Kg7 49. Ta7 h5

Beli: Kg2, Ta7, f4, h2

Crni: Kg7, Td3, e6, f7, h5

50.Ta5 Td5 51. Ta3 Kg6 52. Kf3

Kf5 53. h3 h4 54. Tb3 f6 55. Ta3

Tb5 56. Tc3 Tb2! 57. Tc5 e5 58. fe5

fe5 59. Tc4 Tb3 60. Kg2 Tg3 61. Kh2

e4 62. Tc8 e3 63. Th8 Tg6 64. Th5

Tg5 65. Th8 Kf4! 66. Th4 Kf3 67.

Th8 e2 68. Te8 Tg2 69. Kh1 Tf2 70.

Tf8 Kg3

0:1

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,

satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i

istorija.

Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A

NC „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

Naru~ujem (zaokruìti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na ìro-ra~un broj

840-49849-58.

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu

NC „Odbrana”.

Kupac: ______________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________

Mesto: ___________________Telefon: __________________

Potpis naru~ioca____________________________________

KOMPLET

1.000,00

Documents

i las, gra do na ~el nik nik Beograd }e biti dobar Novi grip doma}in Odbrana.pdf · Broj 91 1. jul 2009. cena 100 dinara 1,20 evra Beograd }e biti dobar doma}in Novi grip Intervju