HIRURإ KA OBOLJENJA GORNJIH RESPIRATORNIH hirurgija/Materijal/ ...آ  .HIRURإ KA OBOLJENJA

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of HIRURإ KA OBOLJENJA GORNJIH RESPIRATORNIH hirurgija/Materijal/ ...آ  .HIRURإ KA OBOLJENJA

  • . HIRURKA OBOLJENJA GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA

    Gornji respiratorni putevi podrazumevaju:nos sa svim pripadajuim upljinamavazdune kese kod konja

    faringslaringsTraheju

    Hirurka oboljenja bronhijalnog stabla I plua mogu se izvoditi samo u veoma specifinim uslovima i uglavnom se lee internistikim metodama

    Gornji respiratorni putevi su funkcionalna aerodinamina arhitektura koja treba da omogui pasau velikih koliina vazduha do nivoa alveola posebno kod sportskih ivotinja.Razliite patoloke alteracije spreavaju adekvatan prolaz vazduha kroz gornje respiratorne puteve do alveola a izvestan broj tih lezija se moe hirurki reiti.

    Sistolni volumen konja je 800-1200 ml krvi I ona treba da se razlije na nekih 200-300 kvadratnih metara alveolarne povrine

  • BOLESTI NOSA I NOSNE UPLJINE

    Povrede nosa,nosne peurke,njuke ili rila

    Povrede nosne upljine

    Hronini kataralni rinitis

    Nekroza konha

    Prelom nosne kosti

    Krvarenja iz nosa

    Strana tela u nosnoj upljini

    Paraziti u nosu

    Tumori nosne upljine

    Oiljci nosne sluznice

    Tumori

  • POVREDE NOSA,NOSNE PEURKE,NJUKE ILI RILA

    -to su razliite traume,posekotine,ugrizistavljanje brnjuke kod svinja ili alke bikovima,ujedi nosne peurke kod pasa

    Simptomi zavise od stepena povrede I moe nedostajati koa,ili da visi komad koe,da le ledirana rskavicau svakom sluaju ulaz u respiratorni komad koe,da le ledirana rskavicau svakom sluaju ulaz u respiratorni trakt je oteen,a time I redukovan I osnovni simptom je oteano disanje,krkljanje,zvidanje a kod svinja esto I tetanus.

    Terapija opta ili lokalna anestezija ( n. infraorbitalis ) da bi se izvrilo ivenje I po potrebi plastika. Velike ivotinje se vezuju na dve strane da se ne bi eale a dobro je te rane premazivati ribljim uljem koje spreava nastanak krasta.

  • POVREDE NOSNE UPLJINE prvenstveno septuma uboji,proboji,razderotine a moe biti zahvaena I kotana osnova.rane mogu biti povrne ili perforativneSimptomi oteano disanje,najee sa inflamacijom koju prati iscedak a vrlo esto I epistaksa.Terapija - obino te povrede zarastaju per secundam ili ,ako je mogue zaiti ih ( od kraja ka napred I naizmenino ).ih ( od kraja ka napred I naizmenino ).

    HRONINI KATARALNI RINITIS posledica je nekroze konha,empijema,bolesti zuba,tumora,stranih tela u nosu,preloma kostia obino se ispoljava kao dugotrajni jednostrani gnojno-nekrotini iscedak. Terapija se svodi na upotrebu antibiotika po antibiogramu I lokalno ispiranje-tuiranje

  • NEKROZA KONHA posledica preloma kostiju,bolesti zuba,drebeakaI to prednjeg dela ventralne konhe kliniki se ispoljava jednostranim gnojno-putridnim iscetkom neprijatnog mirisa,jednostranom nosnom dispnejom I

    otokom regije nosa.Terapija trepanacija pa ekstirpacija nekrotizovane nosne koljke a potom

    kroz trepanacioni otvor irigacija.

    PRELOM NOSNE KOSTI najee processus nasalis-a,traumatske osnove,kao pokriveni ili otvoreni, koji se ispoljava kao otvorene

    rane,udubljenja,deformiteti,krvarenja,iscedak Terapija uklanjanje kotanih delova a potom plastika kojom e se podii

    ulegnuti delovi a po potrebi I trepanacija sa irigacijom.

  • KRVARENJA IZ NOSA - EPISTAXIS, RHINORRHAGIA posledica su trauma,udaraca,preloma kostiju,stranih

    tela,sondiranja,laringoskopijeteneaka,IAKTerapija polivanje temena hladnom vodom I velikim tamponom zatvoriti nosni otvor a potom primena hemostatika K vit. 0,1 mg/kg, C vit 20 ml

    i.m., adrenalin 5-10 ml s.c.

    STRANA TELA U NOSNOJ UPLJINI - hrana,iver,delovi fraktura

    PARAZITI U NOSU Estrosis ovis i Linquatula serrata canisTUMORI NOSNE UPLJINE POLIPI kao fibromi,adenomi,karcinomi I sarkomi ( vremenom izboe nosnu kost ) a javljaju se I aktinomikomi I

    dermoidne ciste.Operacije tumora ove regije se izvode u nivou oiju sa tri strane se see koa I podigne a onda oscilirajuom testerom se kost,takoe sa tri strane

    isee ali pod uglom,tako da poklopac nalegne krioterapijo,,ekscizijom ili ekrazerom se tumor uklanja kost se ije icom,periost hromiranim

    ketgutom O a koa neresorbtivnim materijalom (najlon) rana zarasta za 10-14 dana.

  • BOLESTI FRONTALNOG I MAKSILARNOG SINUSA

    Povrede sinusnih upljina

    Hydrops

    EmpyemaEmpyema

    Tumori sinusnih upljina

    Osteodistrophia fibrosa

    Rhinitis atrophicans suum B.bronchiseptica

  • POVREDE SINUSNIH UPLJINA ispoljava ju se kao impresija (udubljenje) ili fraktura posledice preloma su brojne,od empijema,modanih abscesa,flegmone orbiteTerapija ukloniti komadie kosti a ulegnute delove podii,posle trepanacije,I ispirati rivanolom,permanganatom I sl.Sinusitis,kao posledica, moe biti ispoljen kao hidrops ili empijem.HIDROPS SINUSA nakupljanje tenosti seromukoznog karaktera,kao posledica kataralne inflamacije kada nastaje retencija eksudata zbog zatvaranja komunikacionog otvora maksilarne I nosne upljine.Sinusni prostor se proiruje,komprimujui kosti koje vremenom postaju porozne i izdiu se.EMPYEMA - nakupljanje gnoja u upljinama sinusa kao posledica EMPYEMA - nakupljanje gnoja u upljinama sinusa kao posledica drebeaka,gnojne infekcije,abcediranja korena zuba ili periodonta,povrede I preloma kostiKliniki se ispoljava jednostranim,dugotrajnim,gnojno-putridnim iscedkom neprijatnog mirisa,posebno ispoljenim kada se glava spusti na dole kost moe biti ispupena a perkusioni zvuk je mukao.Rengenografska dijagnostika je najpouzdanija.Terapija antibiotska terapija I pred antibiograma retko uspeva kao I ispiranja ,na pr. 2% povidonom u koliini od 100 ml.U dijagnostike ali I terapeutske svrhe kod postojanja hidropsa ili empijema,primenjuju se dva hirurka zahvata perkupana centeza ili t

  • PERKUTANA CENTEZA

    Perkutana centeza maksilarnog sinusa se izvodi tako,da poto se s.c. aplikuje lokalni anestetik,napravi rez na koi od 1 cm a kost probije TAUNMANOVIM KLINOM-koji ide samo 1 cm u dubinu klin je debljine katetera za i.v. KLINOM-koji ide samo 1 cm u dubinu klin je debljine katetera za i.v. infuziju kroz otvor na kosti se ubaci kateter I aspirira sadraj ( za bakterioloku analizu ) potom se sistemski I lokalno sa odreenim antibiotikom nastavlja tretman svakodnevno se u bocu fiziolokog rastvora doda ciljani antibiotik I ispira sinus rastvor istie na nozdrve ponavljati svakodnevno tokom 14 dana

  • TREPANACIJA SINUSATrepanacija sinusa se izvodi u optoj anesteziji,posle brijanja I dezinfekcije. Rez na koi moe biti ili okrugli,sa odstranjivanjem koe, ili krstast,kada se

    koa razmie na sve etiri strane.

    Trepanacija se obavlja na mestima gde je kost omekala ili je ispupena a ako ne postoje ti orijentiri, na sledeim takama :

    eoni sinus uz samu medijalnu liniju, 1-2 cm,iznad gornje linije onih lukova

    eoni sinus u nivou medijalnog onog ugla izmeu njega I medijalne linijeeoni sinus u nivou medijalnog onog ugla izmeu njega I medijalne linijeMaksilarni sinus za prst od ruba criste facialis,na sredini izmeu oka I kraja

    kriste,mada se to mesto moe pomerati dorzo-ventralno.Periost se sljuti i povue na stranu i trepanatorom,prenika 2 cm se izvadi kruni komad kosti ulazi se u maksilarni sinus a onda tupim instrumentom

    ( prav pean ),probija tanka kost konhalnog sinusa,ime se ulazi u nosnu upljinu kroz nainjen otvor se provlai gaza iz sinusa u nosnu upljinu ili je jo bolje za to upotrebiti fleksibilni kateter perforisan na vie mesta,kroz

    koji e se vriti ispiranje ( ako se koristi gaza kao dren mora se menjati na 5-7 dana) sve dok iscedak postoji a to moe potrajati i 14-21 dan,pa i due.

  • TUMORI SINUSNIH UPLJINA sarkomi,karcinomi sluznice i osteosarkomi ( polaze sa periosta razarajui kotano tkivo )

    OSTEODISTROFIJA FIBROZA kod hladnokrvne drebadi,svinja,pasa,ovaca...ispoljava se kao simetrino obostrano izboenje kostiju koje ograniavaju nosnu upljinu a kosti postaju meke.Osteoblasti kostno tkivo transformiu u vezivno a nabujalo osteoidno tkivo Osteoblasti kostno tkivo transformiu u vezivno a nabujalo osteoidno tkivo razgrauju osteoklasti.Etiologija je nerazjanjena ali je svakako u pitanju greka mineralnog metabolizma,najverovatnije uslovljena alteracijama paratireoideje.

  • BOLESTI DRELA

    Spektar oboljenja drela je velik ali im je svima zajedniko da uslovljavaju suenje vazdunih puteva,dajui iroku lepezu kliniki razliitih respiratornih

    umova a redovno se ispoljavaju i disfagijom sa regurgitacijom,neretko aspiracijom i posledinom aspiracionom pneumonijom.

    Jedina prava i pouzdana dijagnostika metoda je endoskopija a u nekim sluajevima i rengenografija.

    FaringitisStrana tela u dreluStrana tela u drelu

    Paraliza drelaDorzalna dislokacija mekog nepca

    Rostralno pomeranje palatofaringealnog lukaLimfoidna hiperplazija drela

    Tumori drelaCiste na epiglotisu

    Ciste korena jezika u drelu

  • ZAPALJENJE DRELA-PHARINGITIS retko primarno oboljenje izuzev mehanikog oteenja sluznice a obino posledica afekcije respiratornim

    virusima influenca,EHV1, EVA,adenovirusi...drebeaka ili patoprocesa iz okoline ( sinusi,vazdune kese ).

    Gutanje je oteano,febra,ukoena glava i vrat,otok retrofaringealnih limfnih vorova sa abcediranjem,dispneja,iscedak iz nosa...

    Terapija antibiotici,sulfopreparati i kortikosteroidi sistemski a lokalno mazanje hiperemizirajuim sredstvima ( na bazi

    mentola,kamfora,joda,DMSO...)

    STRANA TELA U DRELU daju kliniku sliku faringitisa pre svega kod pasa i maaka ( kosti ) ili goveda ( repa,jabuka...)

    PARALIZA DRELA esta komplikacija faringitisa i drugih lezija praenih dubljim lediranjem tkiva i oteenjem nerava ( ogranaka n.vagusa ).

    Onemogueno ili oteano gutanje a esto ga prati i paraliza jednjaka i jezika ( pl.pharingeus).Dg. endoskopija

    Terapija visoke doze antibiotika i kortikos