HIGIJENA NASELJA Osnovni higijenski problemi naseljaPosmatrajui istorijski razvoj ljudske civilizacije, naselje se pojavilo u najrazliitijim oblicima, kao to su zaseok, svetilite, selo, a pre toga postojalo je logorite, pilja, kamena humka.

Ekspertska grupa SZO-fizika struktura koju ovek koristi za sklonite, a njegovu okolinu za sve neophodne servisne usluge, sa odgovarajuim pogodnostima i opremom neophodnom za optimalno fiziko i mentalno zdravlje i socijalnu adaptaciju porodice i individue.

PLANIRANJE NASELJA

Pri planiranju naselja treba obezbediti maksimalno korienje svih dobara koje ovek sree u prirodi.Prva i osnovna mera za ureenje naselja je njegovo pravilno planiranje. Pravilno su planirana, s higijenskog gledita, naselja u kojima postoji podela teritorije na odgovarajue elemente. Planiranje je potrebno za svako novosagraeno naselje, odnosno grad i to treba da bude dugorono, a to, naravno, treba obezbediti zakonskim normama.to se tie ve postojeih naselja, ona se mogu i rekonstruisati po potrebi, naroito ako doe do urbane ekspanzije.HIGIJENSKI ZNAAJ ZEMLJITA ZA NASELJAIznalaenje pogodnog zemljita za higijensko naselje esto u urbanistikoj praksi predstavlja komplikovan zadatak, jer je idealnih zemljita relativno malo. Za ocenu higijenskih osobina posmatranog terena potrebno je sagledati sledee elemente: Veliinu terena

Konfiguraciju terena

Ekspoziciju terena

Meteoroloke uslove

Osunanost terena

Stepen terena

Blizinu vodenih tokova

Nivo podzemnih voda

Stabilnost i nosivost tla na kome e se graditi naselje

Blizinu rekreativnih povrina, umskih komleksa i planina

Epidemioloku situaciju terena

Bliu okolinu terena-bare, movare i sl.

Broj stanovnitva za koje se planira naselje

Mogunost snabdevanja vodom

Mogunost uklanjanja otpadnih materija

Pogodne saobraajne veze Pogodnost za zatitu od napada iz vazduha i sl.

HIGIJENA SELA; istorijski posmatrano sve do XX veka selo je bilo dominantan tip naselja itavog oveanstva. Prema Macuri selo se definie kao naselje koje nema snagu kreiranja, inovacija, i za razliku od grada, nema centrifugalnu snagu.U naoj zemlji uglavnom postoje dva tipa sela:RAVNIARSKA-UORENA I BRDSKA-RATRKANA

HIGIJENA GRADA;U literaturi grad se identifikuje sa pojmom MUNICIPALITET (komuna, zajednica) kao autonomna teritorijalna jedinica koja obuhvata zajednicu stanovnika koji imaju odreene interese, odnosno kao NASELJEN CENTAR sa organizovanim aktivnostima, javnim uslugama i sopstvenom administacijom. GRAD JE CENTAR INOVACIJA!

FUNKCIONALNA STRUKTURA GRADA; U funkcionalnom smislu podrazumevaju se tri ZONE (zona stanovanja, zona privrede i zona rekreacije)

STAMBENA ZONA

INDUSTRIJSKA ZONA

ADMINISTRATIVNO-URBANA ZONA

ZONA ZELENILA I REKREACIJE

ZONA ZA ODMOR I FIZIKU KULTURU

KOLSKE ZONE

BOLNIKA ZONA

ZONA KOMUNALNOG SERVISA

Zone se definiu prema preovlaujuoj nameni povrina - delatnosti koje se obavljaju. U pogledu funkcionalnosti u naselju se podrazumevaju 3 osnovne zone, i to: 1. zona stanovanja, 2. zona privrede i 3. zona rekreacije. One imaju svoje sastavne delove, koji se razliito uklapaju u gradsko tkivo kako po obliku, tako i po funkciji.Stambena zona ima zonu visokogradnje, zonu niskogradnje i zonu stambenog gradskog zelenila. Zona privrede ima zonu teke industrije, zonu lake industrije, a zatim zonu iste i prljave industrije. Pored ovih zona, postoje i manje zone koje upotpunjuju naselje kao celinu i to su: administrativna zona, zona komunalnog servisa, zona zdravstvenih objekata, kolska zona itd. Zona rekreacije ima zonu vangradske rekreacije i zonu unutargradske rekreacije.Stambena zona se sastoji od osnovnih samostalnih organizovanih jedinica -mikrorejona, koji ine funkcionalnu celinu. Humanizacija prostora koji je u ovom sluaju podvrgnut potrebama ljudi sa zajednikim interesima i odnosima u meusobnoj pomoi i zavisnosti ini sutinu urbanizacije. Lepo i skladno organizovana celina u jednom naselju utie na smirenje, tj. smanjenje nervne napetosti i stvara oseaj zadovoljstva, a time jaa psihiko zdravlje ljudi. Stoga, ureenje naselja je od izvanrednog znaaja za zdravije stanovnitva. Stambena zona je deo naselja sa dominantno stambenom namenom povrina. Za optimalan razvoj stambene zone vaan je demografski faktor, predstavljen gustinom naseljenosti. Demografska gustina - gustina naseljenosti predstavlja odnos broja stanovnika po jedinici povrine (hektar). Dozvoljena gustina naseljenosti na nekoj teritoriji re-gulisana je osnovnim urbanistikim dokumentom - generalnim urbanistikim planom. U stambenoj zoni postoji skup stambenih celina, organizovanih kako u funkcionalnom, tako i u prostornom pogledu, koje ine stambenu zajednicu. Posle prostorne podele naselja pristupa se drutvenom grupisanju, u ijoj osnovi se nalazi koncept susedstva. Ovaj koncept ini osnovu modernog planiranja i uvodi pojam jedinica susedstva. To je osnovna jedinica, koja predstavlja minimalno organizovanu prostomu celinu koja zadovoljava potrebe stanovanja. Jedinica susedstva ini samostalnu stambenu celinu udruenu sa odgovarajuom administrativnom, kulturnom, obrazovnom, uslunom i saobraajnom zonom. Sam pojam je anglosaksonskog porekla (neighbourhood unit) i upotrebljava se za oznaavanje posebnog tipa homogenog podruja koje obezbeuje socijalni i fiziki element koji posreduje izmeu jedinke, njene porodice, odnosno vee heterogene grupe ljudi. Pandan ovom pojmu predstavlja naa mesna zajednica. Danas se stambena zajednica, tj. jedinica susedstva formira oko kole i nju moe initi 3 000-5 000 stanovnika (ako se ima u vidu daje populacija kolskog uzrasta zastupljena sa 12%). Broj stanovnika je uslovljen i nainom izgradnje naselja a i distancom od kole. U naem gradu broj stanovnika u mesnim zajednicama kree se 10 000-12 000.Izgradnja prizemnih kua, sa individualnim nainom stanovanja, ima izvanrednu higijensku vrednost, jer prua izvesnu sigurnost, smirenost i tesnu povezanost unutranjosti stana sa dvoritem i bliom okolinom. Ovakav nain ivljenja omoguuje oveku da vei deo dana provede na sveem vazduhu, stoje, u svakom sluaju, prednost nad ivotom u visokim zgradama. Zgrade sa pogrenom orijentacijom i bez osunanja su liene higijenskih uslova u zatiti zdravlja stanovnitva (alergijske bolesti, astma i si. ) a izgradnju takvih objekata treba propisima zabraniti.

U stambenim zonama, osim zgrada za stanovanje, osnivaju se i objekti za boravak dece - jasle, vrtii, obdanita. Pored toga, grade se i kole, biblioteke i itaonice. U okviru ovih objekata mora se obezbediti i dovoljno prostora za zelene povrine, koje treba izgraditi u vidu parkova i vrtova.U pravilnoj izgradnji naselja veliku ulogu imaju ulice, trgovi i trotoari. Glavna im je uloga transport - slue za unutranji saobraaj u naselju. Pored saobraajnih potreba, ulice imaju i veliki higijenski znaaj. Od ureenja i sanitarnog stanja ulica zavisi: prirodna osvetljenost stambenih i javnih zgrada okrenutih prema ulici, provetravanje, ventilacija naselja, normalno oticanje atmosferskog taloga, zagaenost vazduha prainom, ulina buka, bezopasnost kretanja po ulicama. Komunalna higijena prilazi tom problemu s gledita svih ovih namena ulice. Prvi zahtevi higijene se odnose na pravac i irinu ulice. Treba voditi rauna da po planiranju ulica one imaju takav pravac da obe strane du kojih su zgrade budu osunane. U srednjim geografskim irinama se to moe postii ako se da pravac ulici po meridijanu (od severa na jug) ili po dijagonali (od severoistoka na jugozapad). Samo na krajnjem sevem i krajnjem jugu treba ulicama dati pravac paralelan ekvatoru.Prilikom odreivanja pravca ulice treba voditi rauna i o vetrovima. Umerem vetar dobro provetrava grad. Jaki vetrovi prave na ulicama neprijatnu promaju i izazivaju fotodinamski efekat praine. U mestima gde esto duvaju jaki vetrovi treba ulice orijentisati upravno na pravac duvanja vetra ili pod uglom. Radi najboljeg osvetljavanja kua, potrebno je da irina ulice nadmauje dva puta visinu zgrada koje izlaze na ulicu. Pri takvom razmaku izmeu zgrada u njih mogu i zimi prodirati sunevi zraci. Ulice u kojima se stanuje mogu imati irinu 16-20 m a centralne ulice, sa velikim saobraajem, do 40 m i vie. Da se na ulicama ne bi zadravala atmosferska voda, treba pri izgradnji praviti mali nagib kako du ulice, tako i popreko prema trotoarima. Vrlo veliki sanitarni znaaj ima poploavanje ili asfaltiranje ulica. Postoje razne vrste poploavanja, a najbolje je asfaltiranje, jer se tako najuspenije ublaava buka i raznosi praina. Ureena ulica treba da ima kolovoz sa jednom ili vie traka i trotoare. Pored pravilnog ureenja ulica, potrebno je i njihovo sanitarno odravanje. Ulice treba sistematski, svakodnevno hk> jenski odravati, leti prati vodom, a zimi istiti od snega.Industrijska zona naselja se razvija na terenima na kojima preovlauju vetrovi koji duvaju od grada prema industrijskim kompleksima, spreavajui da zagaenje koje industrija isputa u atmosferu doe do naseljenih zona grada. Mesto za industriju mora da bude na dovoljnom rastojanju od naseljenih zona i da ima dovoljno prostora za proirenje. Teren mora da je pristupaan, povezan suvozemnim putevima i da omoguuje dovoenje velikih koliina vode, kao i odvoenje otpadnih voda. Neka industrijska preduzea zagauju vazduh dimom, zemlju i reke otpadnim vodama, a stanovnitvo je ugroeno bukom. Takva preduzea, u interesu zdravlja stanovnitva, treba da zauzimaju odvojenu povrinu na periferiji grada, da se nalaze nizvodno od rejona za stanovanje kako ne bi svojim otpadnim vodama zagaivala reku u samom gradu, da se postavljaju u pravcu duvanja vetra u odnosu na stambeni deo, kako ne bi vetrovi odnosili dim, gasove i a u stambenu zonu, da tetne otpatke uine bezopasnim na mestu nastajanja, da su udaljena od stambenih rejona. Veliina te udaljenosti zavisi od karaktera preduzea. Industrijska preduzea se zavisno od stepena svog tetnog delovanja na okolna mesta dele u pet grupa. Ona treba da budu od 100 m do 2 km udaljena od naselja. Izmeu industrijskog rejona i rejona za stanovanje treba zasaditi drvee, stvarajui tzv. zatitnu zonu. Opravdanim u higijenskom smislu smatra se povezivanje preduzea u komplekse iji otpadi osnovne proizvodnje mogu biti upotrebljeni kao pogonske sirovine u drugim proizvodnim industrijskim sistemima.Svaki industrijski objekat, pored pogonskih, mora da ima i pomone administrativne zgrade, skladita, objekte drutvenog standarda za smetaj radnika. Vie puta se izgrauju industrijska naselja, tzv. kolonije, svakako, po higijenskim zahtevima i normama, propisno udaljene od industrije.Administrativno-urbana zona sadri restorane, hotele, upravne centre, javne ustanove, trgovake centre i trgove. Ova zona mora da bude povezana mreom saobraajnica sa svim ostalim zonama grada, kao i sa ostalim svetom.Zona za odmor i fiziku kulturu ima posebne povrine izdvojene od naselja, sa specijalnim uslovima. U njih spadaju i studentski gradovi sa institutima i bibliotekama.kolske zone, tj. centri postoje u veim naseljima i imaju u sebi kolske institucije, od osnovne kole do specijalizovanih visokih kola i univerziteta.Bolnika zona, u koju spadaju bolnice, klinike, instituti i si., postoji u svakoj savremenoj urbanoj sredini. Ambulantno-poliklinike ustanove se lociraju po mesnim zajednicama kao zdravstvene stanice.Zona komunalnog servisa je rezervisana za objekte preduzea koja opsluuju grad.Zona zelenila i rekreacije je jedan od izuzetno vanih faktora u higijeni naselja. Planirana zelena povrina - park prvi put se javlja u istoriji civilizacije sa pojavom baroka. Razvojem i rastom ljudskog naselja u XX veku zelene povrine, sem estetskog i kulturnog aspekta, dobijaju sve vie mentalno-higijenski aspekt. Higijenski znaaj zelenila ogleda se u tome to zelenilo utie na mikroklimu grada. Zelenilo ublaava klimatske ekstremnosti, jer u delovima grada gde nema zelenila temperatura vazduha moe biti poviena i do 10 C zbog direktnog toplotnog zraenja betonskih i asfaltnih povrina. Zelene povrine su prirodan filtar za preiavanje vazduha. Zelenilo apsorbuje CO2 koji se stvara respiracijom ( ekspi-rijumom se izlui oko 600 l CO2 /h koji apsorbuje zelenilo povrine 50 m2 ). Pozitivan efekat zelenila na mikroklimu grada ogleda se i u poveanju vlanosti okolnog vazduha usled isparavanja lia. Znaaj zelenila ogleda se i u tome to ono direktno zatiuje od visokih i niskih temperatura. Zelenilo kao travnati tepih fiksira tlo i tako spreava dizanje praine u naselju. Posebno je korisno visoko zelenilo, jer titi od vetra, kao i od saobraajne buke i vibracija.U gradskoj sredini zelene povrine mogu imati razliite namene: povrine za rekreaciju i deju igru (gradski park, zabavni park, igralite, ograniena zelena povrina uz objekat ili du reke); povrine za fiziko vaspitanje (sportski teren, stadion, sportsko rekreativni centri); povrine za specijalne namene (zoo-vrt, botanika bata, kolski vrt); kao i zelene povrine individualne namene. Zelenilo se moe javiti i kao zatitni zeleni pojas. Zeleni pojas je posebno korisno postaviti izmeu pojedinih zona grada, naroito izmeu stambene i industrijske. Nema preciznih normativa za planiranje zelenih povrina, ali podaci u razvijenim delovima Evrope kazuju da ima 5-25 m2 zelenih povrina po stanovniku, a negde i vie. Optimalna norma bi bila 45 m2. U Beogradu je u centralnom delu grada ta vrednost oko 7 m2. Naravno, mora se imati u vidu da, pored gradskog, postoji i vangradsko zelenilo, koje treba da zauzima najvee povrine.Saobraajna zona je neograniena i ona proima celo naselje. Znaaj ove zone je u tome to ona omoguava povezivanje celokupnog ivotnog sadraja u gradu. Saobraaj bi zato morao biti ureen u odgovarajui sistem koji bi omoguio da se izbegnu konfliktni tipovi kretanja u naselju, posebno u centralnim delovima grada, koje treba osmisliti tako da se centralni deo rastereti od teretno-tranzitnog saobraaja. To se najbolje postie izgradnjom zaobilaznica oko grada. Posebno je vano da se pravilno organizuje funkcionisanje svih oblika saobraaja: peaki saobraaj, obezbeivanje snabdevanja i usluga, javnog transporta i pre-voza putnika, individualnog prevoza i drugo. Postoje i gradovi u kojima se nalaze peake zone i biciklistike staze, to je izuzetna prednost takvog grada.SUBSTANDARDNO NASELJE- mala, divlja naselja ili inferiorna sredina

Supstandardno naselje, mala", divlje naselje" ili inferiorna sredina su samo sinonimi za isti pojam, koji predstavlja rastui problem dananjice, jer praktino sve urbane i ruralne sredine imaju podruja sa nezadovoljavajuim standardom u higijenskom pogledu. Uzroci tome su brojni. Kao prvo, moe se razmatrati brz rast populacije u elom svetu. Posebno u urbanim delovima, usled poveanja broja stanovnika, dolazi do ekspanzije urbane oblasti, i to su najee neodgovarajua divlja naselja, obino na periferiji gradskog jezgra. Zbog migracije velikog broja ljudi u gradove, oni postaju prenaseljeni, a uslovi stanovanja nisu odgovarajui.URBANIZACIJA I NJENE POSLEDICE

Urbano podruje se, prema SZO definie na sledei nain: Ljudskom aktivnou stvorena sredina koja zamenjuje prirodu i ima relativno visoku koncentraciju ljudi ija je ekonomska aktivnost visoko neagrarna.Ekoloka urbanizacija, zajedno sa socijalnom degradacijom, dovodi do masovnih posledica po zdravlje, do masovnih oboljevanja i nesposobnosti.U urbanoj sredini mogu se javiti zarazna i nezarazna oboljenja, ali se ne smeju prevideti ni psihosocijalni zdravstveni problemi.Ekoloki uslovi koji favorizuju pojavu i rairenost zaraznih oboljenja u naselju su sledei:1. Nedostatak dovoljne koliine higijenski ispravne vode

2. Nehigijenska dispozicija ekskreta

3. Neodgovarajua dispozicija vrstog otpada

4. Neadekvatno preiavanje povrinskih voda

5. Nezadovoljavajua higijena domainstva i nesprovoenje naela line higijene

6. Nehigijensko rukovanje namirnicama

7. Prostorna neusaglaenost stanovanja U faktore koji dovode do nezaraznih zdravstvenih problema u urbanoj sredini ubrajaju se:1. Strukturna opasnost u stanovima2. Mesto stanovanja u odnosu na industriju i deponiju otpadnih materija

3. Izloenost toksinim i kaustinim supstancama

4. Rastue aerozagaenje

Psihosocijalni zdravstveni problemi u urbanoj sredini su:depresija, anksioznost, suicid, bolesti zavisnosti, mentalmohigijenski problemi, posebno kod starih ljudi, perterana upotreba lekova, juvenulna delikvencija, kao i razni oblici maladaptacije.

HIGIJENA SAOBRAAJA

Planiranjem saobraaja se ne sme naruiti prostorni kontinuitet naselja, odnosno mora se voditi rauna da se ne narui ekoloka, urbana i istorijska ravnotea. Pri planiranju saobraaja planirano podruje se deli na zone koje predstavljaju izvore i ciljeve kretanja. Zone su definisane prema nameni povrina, demografskim pokazateljima, stepenom motorizacije, saobraajnicama koje agregiraju saobraaj.Pri planiranju saobraaja mora se, prema Poganiku voditi rauna o sledeim naelima: Diferenciranje saobraajnih sistema i njihova hijerarhija

Davanje prednosti javnom prevozu u odnosu na individualni

Usaglaavanje razliitih vrsta prevoza

Distribucija aktivnosti u mestu

Rastereivanje gradskog centra od individualnog saobraaja

Poboljanje saobraajno-tehnikih usluga

Povezanost saobraajnih sistema

Jednostavna i jasna signalizacija

SAOBRAAJNI SISTEM Saobraajni sistem ine:saobraajna sredstva, saobraajnice, saobraajni koridori, saobraajni objekti, saobraajna mrea.PEAKI SAOBRAAJ; BICIKLISTIKI SAOBRAAJ

SPECIFINOSTI POJEDINIH OBLIKA SAOBRAAJA

Motorni saobraaj elezniki saobraaj

Vazduni saobraaj

Vodni saobraajSTACIONARNI SAOBRAAJ ini 70% vozila koja miruju i zauzimaju odgovarajui prostor na parkingu. PARKIRALITE-GUTA PROSTORA !!!!!!!!UTICAJ SAOBRAAJA NA OKOLINUHIGIJENA STANOVANJA

TIPOVI STANOVANJA; skup svih karakteristika kojima se manifestuje stanovanje u okviru jednog naroda, naselja ili porodice naziva se STAMBENA KULTURA.

SEMIRURALNI TIP STAMBENE KULTURE

RURALNA STAMBENA KULTURA

SEMIURBANA STAMBENA KULTURA

URBANA STAMBENA KULTURA

ULTRAURBANA STAMBENA KULTURASTAN i njegove karakteristike

HIGIJENSKI STANprostorije stana; princip izolacije i princip komunikacije; socijalno i lino obojen stan

NEHIGIJENSKI STAN

vlaga u stanu; povean broj ukuana, mentalno-higijenski aspekti nehigijenskih

stanova koji se nalaze u zgradama sa preko 10 spratova

Higijena stanovanja

Sa nastankom oveka nastala je i potreba za prebivalitem. Tokom evolucije menjalo se i usavravalo njegovo okruenje. U okviru tih velikih promena neminovno je dolo i do promena u prostoru gde on boravi. Stan kao elementarna jedinica urbane forme, gde se odvija ivot jedne porodice ili pojedinca i stanovanje sa svim svojim funkcijama su se tokom vremena prilagoavali i usavravali potrebama ljudi. Naalost, svi smo svesni injenice da su u veini sluajeva elje i potrebe jedno, a mogunosti za ispunjenje istih neto sasvim drugo, pa je ovek esto primoran da se prilagoava stanu, umesto suprotno.ovek kao jedinka je odraz opteg drutvenog ivota; njegov ivot se odvija u okviru javne ili privredne delatnosti i u okviru porodinog ili privatnog ivota. Kada bismo procentualno prikazali deo ivota koji ovek provede u radu, on bi iznosio 23-25%, u kretanju 8-16%, a u stanovanju 50-67% u generativnom periodu, dok bi u periodu detinjstva i starosti taj procenat iznosio 70-75.U prilog injenici da je najvei deo ivota vezan za stan govori i to da je najvei broj objekata u gradu stambenog tipa. Stanovanje je uslovljeno kulturnim obrascem drutva, stepenom tehnolokog razvoja, kao i standardima koji su podloni promenama zavisno od ekonomskih mogunosti zajednice. U veini zemalja sveta postoji problem neadekvatnog stambenog prostora, i to najvie u velikim gradovima usled migracije stanovnitva ka njima zbog zaposlenja, obrazovanja i si.U naoj zemlji ovaj problem je postao jo vei od 1990. godine, kada je veliki broj ljudi bio prinuen da napusti svoja dotadanja prebivalita zbog drutvenih dogaanja koja su otpoela na ovim prostorima.Svi tee to adekvatni]im uslovima stanovanja, koje je od opteg znaaja za fiziki i duhovni razvoj kako pojedinca, porodice, tako i drutva u celini. Stanovanje koje se moe obavijati u razliitim vrstama i tipovima stana smatra se sredstvom primame rekreacije oveka i bioloke reprodukcije drutva i kao takvo ima ogroman uticaj na fiziko, psihiko i socijalno formiranje linosti. Da bi stanovanje bilo kvalitetno, neophodno je postojanje funkcionalnog stambenog prostora u okviru stambenog objekta. Prostorije bi trebalo da odgovaraju nameni i potrebama onih koji ive u njima po svome broju, rasporedu, ureenju i opremi. Da bi se postigao eljeni standard u stanovanju, pri projektovanju se koriste normativi o broju i veliini prostorija, kao i o njihovoj kvadraturi i kubaturi.TIPOVI STANOVANJA

Nain grupisanja stambenih objekata, oblik, spratnost, gustina izgradnje, relacija sa drugim objektima, kao i prirodni uslovi i karakteristike lokacije odreuju koncept urbane forme ili kulture stanovanja. Skup svih karakteristika kojima se manifestuje stanovanje u okviru jednog naroda, naselja ili porodice naziva se stambena kultura. Ona, po tipu, moe biti razliita, i to: semiruralna, rura1na, semiurbana, urbana i ultraurbana.Semiruralni tip stambene kulture se vezuje za zaostale krajeve i predstavljen je neplanski razbacanim seoskim kuama. Stanovanje i proizvodnja se prepliu kako sadrajem i prostorom, tako i vremenski. Potrebni uslovi ivota su uglavnom odreeni prirodnim elementima, esto nema elektrine energije, vodovoda, kanalizacije, a loa je i tehnika opremljenost i pokretna oprema.Ovakav tip kulture stanovanja se, naalost, moe i danas sresti kako u naoj zemlji, tako i u drugim delovima, posebno nerazvijenog, sveta. Sa higijensko-epidemiolokog stanovita, ovakav tip kulture stanovanja izuzetno je nepovoljan kako po stanovnitvo, tako i po okolinu.Ruralna stambena kultura je vezana za seoska naselja koja su nastajala planski. Kue su obino sa velikim okunicama, u okviru kojih se nalaze i drugi prostori vezani za proizvodnju i skladitenje namirnica. Stanovnici ovih imanja su obino individualni poljoprivredni proizvoai, koji proizvodnjom i prodajom vika proizvoda dolaze do materijalnih sredstava potrebnih za ivot.Kue imaju elektrinu energiju, dok su vodovod i kanalizacija uglavnaom lokalnog tipa. Tehnika opremljenost ovih prostora, kako za stanovanje, tako iz proizvodnju, zadovoljavajua je.Semiurbana stambena kultura je vezana za delove gradova na periferiji i za razvijene seoske poljoprivredne rejone. Stambena jedinica je obino prizemna kua sa sreenom okunicom, gde se u letnjem periodu provodi veliki deo vremena.Materijalnu bazu egzistencije porodice predstavlja rad njenih lanova van kue, tako da su stanovanje i proizvodnja prostorno odvojeni.Kue su s elektrinom energijom, vodovodom i kanalizacijom koja je retko lokalnog tipa. Pokretna stambena oprema varira zavisno od materijalnog stanja vlasnika.U naoj zemlji ovaj tip stambene kulture je veoma zastupljen, a sa higijensko epidemiolokog stanovita je na mnogo viem nivou od prethodno opisanih kultura stanovanja.Urbana stambena kultura se formira u okviru gradova. Zgrade u okviru gradskih naselja se mogu, prema prostornoj dispoziciji, postavljati u kontinuiranom nizu uz ulicu ili u okviru bloka - paviljonski. Meu zgradama, kako u okviru spratnosti, tako i u okviru prostome dispozicije, postoje mnogobrojne varijacije. Kao zamena za vrt stambenom prostoru se dodaje loda, terasa ili balkon.U okviru ove kulture stanovanja stan slui iskljuivo za stanovanje i odvijanje intelektualnih funkcija, dok se proizvodni rad odvija van stana. Tehnika opremljenost stana je izuzetno dobra, a pored centralnih prikljuaka za elektrici energiju, vodovod i kanalizaciju, postoji i centralni tip zagrevanja prostora. Usled promene naina ivota, neke delatnosti koje su ranije bile vezane iskljuivo za stambeni prostor prenose se na specijalizovane ustanove, kao to su uvanje dece, priprema hrane, pranje, peglanje vea i si. Ovo je tip kulture stanovanja veine gradova na naim prostorima.Ultraurbana kultura stanovanja vezuje se za metropole u svetu. Kada je u pitanju ovakav tip stanovanja, stan slui iskljuivo za odmor i intelektualnu delatnost, dok se sve ostale aktivnosti mogu obaviti preko specijalizovanih slubi. Tehnika opremljenost ovih stanova je esto dovedena do savrenstva. U novim naseljima kod nas pokuava se da se dostignu normativi ovakvih stambenih jedinica.STAN

Osnovna funkcija stana je da prui adekvatnu zatitu od atmosferskih prirodnih inilaca i vetakih aerozagaivaa, kao i da omogui fiziko i psihiko ouvanje zdravlja i radne sposobnosti pojedinca.I pored napretka civilizacije ogroman broj ljudi jo uvek ivi u neadekvatnim, esto i nehigijenskim stambenim prostorima.Karakteristike stana, kao to su prostornost, osvetljenost i lepo ureenje, pozitivno utiu na psiho-fiziko stanje korisnika, radni uinak i podizanje nivoa obrazovanja i kulture. Nasuprot tome, nehigijenski, esto mrani, vlani i prenaseljeni stanovi doprinose nepovoljnom razvoju linosti, pojavi bolesti i razliitih deformiteta.Bolesti koje se mogu povezati sa neadekvatnim stambenim prostorom su najee tuberkuloza, pneumonije, reumatizam, rahitis, alergije, astma, toplotni udar, influenca, kao i vei procenat neuroza i psihoza. Znatno je povean i mortalitet ljudi koji ive u nehigijenskim stanovima u odnosu na one koji ive u higjenskim stambenim prostorima.Higijenski stanDa bismo odredili minimum potreban za higijenske uslove stanovanja,pri njegovoj oceni moramo uzeti u obzir vaee stambene normative.Vaei normativi obuhvataju broj i veliinu prostorija iskazane u kvadratnim metrima, a koji su direktno zavisni od broja lanova domainstva.Visina stana je od izuzetnog znaaja pri projektovanju, jer je u direktnom odnosu sa kubaturom datog prostora. Kod nas je usvojen normativ po kojem prosena potreba odraslog oveka 30 kubnih metara sveeg vazduha na jedan as. Ovaj broj varira od 25 m3 do 35 m3, zavisno od zemlje. Shodno tome, visina stana bi trebalo da bude 2,8 m, a najmanje 2,6 m da bi se zadovoljili postojei kriterijumi.Kubatura vazduha je znaajna pri zagrevanju i ventiliranju stambenog prostora. Pri projektovanju se ne sme zaboraviti na funkcionalnost prostorija stana koje bi trebalo da odgovaraju nameni oveka i potrebama kako po broju, obliku, rasporedu, tako i po ureenju i opremljenosti.Poloaj stana je najpogodniji ako su najvanije boravine prostorije (spavae sobe i dnevni boravak) okrenute prema jugoistoku ili jugozapadu, a kuhinjski blok i pomone prostorije prema severozapadu ili severoistoku. Adekvatan poloaj stana omoguuje optimalno prirodno osvetljenje, zatienost od vetrova i spreava pregrejavanje stambenog prostora u letnjem periodu, to ga ujedno ini higijenskim.Da bi se ispotovali higijensko-epidemioloki zahtevi, bioloke i socioloke potrebe, neophodan je prostor od 16 m2 u okviru stambenog prostora po jednom lanu domainstva. Od toga, po 6 m2 pripada prostoriji za spavanje, 6 m2 prostoru dnevnog boravka, 1,5 m2 za trepezarijsko-kuhinjski deo, 1,5 m2 za sanitarni blok i 1m2 za komunikacije po lanu domainstva. Ako u jednoj sobi spava vie osoba, rastojanje izmeu dva kreveta ne bi smelo da bude manje od 1,5 m jer se time smanjuje mogunost irenja kapljinih infekcija.Da bi se obezbedila to bolja izolacija od buke, toplote i potresa, vana je vrsta graevinskog materijala i debljina spoljnog zida, koja ne bi smela da bude ispod 38 cm.Dozvoljen nivo buke u stanu pri zatvorenim prozorima, a koji nastaje od izvora u zgradi tokom dana moe da iznosi najvie 35 dB(A) a tokom noi 30 dB(A). Kada se posmatraju izvori buke izvan zgrade, dozvoljen nivo buke tokom dana je 40 dB(A) a tokom noi 35 dB(A).

Podovi u stanu trebalo bi da budu prilagoeni nameni svake prostorije. U spavaim sobama i dnevnom boravku najbolje je da bude drveni pod (brodski pod, parket), dok u kuhinji, kupatilu i pomonim prostorijama mogu biti ploice od teraco materijala, koji je dobar izolator i lak za odravanje.Za odravanje optimalne fizike i psihike aktivnosti neophodno je dobro osvetljenje u stambenom prostoru, prirodno ili vetako.Prirodna osvetljenost prostora zavisi od fotokoeficijenta (tj. odnosa zastakljene povrine prema povrini poda ), koji bi u stanovima trebalo da iznosi od 1:6 do l : 8.Vetako osvetljenje stana moe da bude lokalno, kada je osvetljen jedan deo prostorije ili centralno, kada se osvetljava itav prostor. Moemo se samo podsetiti da, kada su u pitanju prostorije za stanovanje, zahtevi za stepenom osvetljenosti se kreu od 50 do 600 lx, zavisno od namene boravinog prostora. Najmanje osvetljenja zahteva se u prostoru za spavanje i kupatilu (50 - 80 lx), a najvie u biblioteci, radnoj sobi i ateljeu (300-600 lx).Podrazumeva se da su savremeni higijenski stanovi prikljueni na centralni vodovod i kanalizaciju.

Vanu injenicu predstavlja adekvatno prikupljanje i odnoenja smea iz stambenih prostora, koji umnogome mogu uticati na njegovo higijensko-epidemioloko stanje.Da bi se jedan stan mogao svrstati u higijenski, svi navedeni faktori moraju da se uklope i u odreenu prostornu organizaciju stana. Autori uglavnom navode u organizaciji stana sledee delove:- prostorije za komunikaciju (ulaz, hol i dnevni boravak),- prostorije za ekonomiku domainstva (kuhinja i ostava),

- prostorije za spavanje,- sanitarne prostorije (kupatilo, WC).to se tie porodica sa decom, u dejoj sobi, osim prostora za spavanje, potrebno je obezbediti i deo za igru ako su deca mala, to jest deo za rad ako deca idu u kolu. Deija soba je i prostor u kojem dete iskazuje svoju kreativnost i pokuava da nametne neke svoje ideje, a dunost roditelja pri tome je da prati i koriguje nepravilnosti ako se pojave i da od najranijeg detinjstva pokua da kod deteta stvori odreene radne navike i odnos prema prostoru u kojem ivi.Iz higijensko-epidemiolokih razloga, idealno je da dete odmah po roenju izdvojimo u posebnu sobu ako to stambeni uslovi dozvoljavaju, dok posle tree godine dete nikako ne bi trebalo da spava u sobi sa roditeljima.Kada su deca razliitog pola, potrebno im je obezbediti odvojene prostorije, a ako su deca istog pola, u sobi ne treba da bude vie od dvoje dece. Ako elimo da zadovoljimo principe higijenskog stanovanja, ne moemo da zaboravimo na normative po lanu za kvadraturu i kubaturu ovakvih prostora.Svakako da, ako to prostome mogunosti dozvoljavaju, trebalo bi izdvojiti sobu za rad, u kojoj se u dananje vreme sve ee nalazi kompjuter. U razvijenijim zemljama, a sve vie i kod nas kompjuter je i sredstvo pomou kojeg se obavljaju nabavke, alje pota, plaaju rauni, jednom reju, obavlja se komunikacija sa spoljnom sredinom, tako da se princip komunikacije donekle menja. Poznati princip izolacije i princip komunikacije dobijaju novu dimenziju uvoenjem kompjutera u domainstvo.Princip izolacije omoguava pojedincu da u svom prostoru moe da se relaksira i obavi svoje intelektualne obaveze bez uznemiravanja okoline. Odvojene spavae sobe su ujedno, iz higijensko-epidemiolokih razloga, bolje, posebno pri izolaciji u sluaju infektivnih oboljenja.Princip komunikacije se obavlja unutar stana sa lanovima svoga domainstva i sa spoljnom sredinom radi komunikacije sa okruenjem.Komunikacija ka unutra se obavlja u zajednikim prostorijama sa lanovima domainstva. Okupljanje porodice pri obedu, u slobodnom vremenu radi razgovora, reavanja zajednikih i linih problema od izuzetnog je mentalno-higijenskog znaaja.Tempo ivota esto ne omoguava zajednike obede svakoga dana,ali bi preko vikenda to moralo da bude pravilo u svakoj kui. Druenje tokom slobodnog vremena bi trebalo da bude sadrajno: razmene miljenja, reavanja vlastih problema, sticanja novih saznanja i sl.Komunikacija prema unutra je vezana za zajednike prostore: trpezariu, dnevni boravak. Isti ti prostori su i mesta za komunikaciju prema spolja i odravanje socijalnih kontakata sa prijateljima i roacima. U dnevnom boravku se najee nalazi TV aparat koji u trenucima druenja treba da bude iskljuen, a panja usmerena ka sagovorniku. U okviru komunikacije prema spolja postoji i nova dimenzija komunikacije putem kompjutera.Stan kao prostorna forma za odvijanje funkcija stanovanja socijalno je i lino obojen" ljudima koji u njemu ive.Socijalna obojenost" se ogleda u skromno ili luksuzno opremljenom prostoru, zavisno od materijalne situacije, dok se lina nota ispoljava stilom, funkcionalnou i snalaljivou pri opremanju tog prostora.Detalji, kao i skladna kombinacija boja pri ureenju prostora u kojem ivimo odreuju da li e prostorije u kojima boravimo delovati hladno i strogo ili prijatno i toplo. Skladna kombinacija boja omoguava oputanje i harmoniju, dok pogreno sklopljene boje mogu delovati uznemirujue i razdraujue. Pojedini autori navode da prema bojama i tonovima koji dominiraju u jednom stanu moemo priblino odrediti karakterni tip oveka koji tu ivi. Melanholici najee biraju plave tonove pri ureenju stana, sangvinici ute, flegmatici zelene, a kolerici crno-sive nijanse. Izbor nametaja, slike i detalji upotpunjavaju ambijent jednog stambenog prostora.Nehigijenski stanOdlike nehigijenskih stanova su prenaseljenost i nezadovoljavajui mikrokli-matski faktori: temperatura, osvetljenost, zapraenost, strujanje vazduha i posebno - poveana vlaga kako u vazduhu, tako i u zidovima datog prostora. Uobiajeno je da u ovakvim stanovima ive ljudi sa ogranienim materijalnim sredstvima, pa je i ishrana esto neadekvatna. Svi ovi inioci, uz slabiju zdravstvenu prosveenost, utiu na fiziko i psihiko stanje ljudi koji u njima borave. Posebno vulnarabilne kategorije za ovakve prostore su mala deca, hronini bolesnici i starije osobe.Ve smo naveli injenicu da je znatno povean morbiditet i mortalitet ljudi koji ive u nehigijenskim stanovima. Bolesti koje se najee povezuju sa ovakvim boravinim prostorima su kapljine i kontagiozne infekcije, kao i one koje nastaju usled oslabljenog imunolokog, a ponekad i izmenjenog psihikog stanja organizma.Od svih morbogenih mikroklimatskih inilaca, vlazi u stanu se pridaje najvei znaaj. Vlanim stanom se smatra onaj u kojem je relativna vlaga u vazduhu preko 70%, a u zidovima preko 3%. Vlaga u stanu moe da nastane usled loe izvedene izolacije i ventilacije, vrste graevinskog materijala, neadekvatnog izbora mesta i lokacije za izgradnju, kao stoje prisustvo podzemnih voda i neadekvatna insolacija prostora. Pri pravljenju novih graevina moramo voditi rauna da je za suenje zidova pod normalnim temperaturnim uslovima potrebno tri meseca.Vlani stanovi su leti pretopli, a zimi hladni, to nastaje usled poveane relativne vlage u vazduhu, koja onemoguava normalno odavanje toplote u zimskim mesecima, a oteava termoregulaciju organizma tokom leta. U letnjem periodu u ovakvim stanovima su esti toplotni udari, posebno kod dece.

Smatra se da vlani stanovi pogoduju i nastanku astme usled senzibilizacije organizma prisutnim sporama plesni u kunoj praini. I druge alergijske manifestacije su uestalije u ovakvim nehigijenskim stanovima.Morbiditet od tuberkuloze je naroito visok u ovakvim prostorima usled idealnih mikroklimatskih uslova za ouvanje bacila i njihovo ponovno aktiviranje. Olakano je irenje infekcije medu ukuanima, te je neophodna hitna hospitalizacija pacijenta pri sumnji na ovo oboljenje.Usled poveane vlage i neadekvatne ventilacije, miris u ovakvom prostoru je neprijatan, pogoduje kvarenju namirnica i esto se osea na bud. Tom stanju doprinosi i prisustvo kunih gljivica (Merrilius lacrimans), koje se razvijaju na vlanom drvetu, prodiru duboko u njega i ostavljaju bele naslage. Unitavanje ovih gljivica postie se zagrevanjem ovih prostora preko 30 C u trajanju od tri do etiri dana.Iako bi, po svim ostalim kriterijumima, mogao da bude higijenski, povean broj ukuana na datom prostom onemoguava da stan zadovolji minimalne norme u pogledu kvadrature i kubature po lanu domainstva. Prenaseljenost prostora je od izuzetnog znaaja za nastanak i irenje kapljinih infekcija, a posebno influence. esto je nemogua izolacija bolesnika u ovakvim uslovima, to jo vie doprinosi irenju postojee infekcije meu ukuanima.Prenaseljeni stanovi najee su pretrpani i nametajem, koji jo vie skuava postojei prostor, pa je i incidenca kunog traumatizma u takvim stanovima poveana.Pojedini autori navode da su sa mentalno-higijenskog aspekta nehigijenski stanovi koji se nalaze u zgradama sa preko 10 spratova, jer se u takvim objektima, posebno to se tie ljudi koji su doli iz manjih gradova i sela, stvaraju oseaj usamljenosti i izolovanosti.GREJANJE I VENTILACIJAGREJANJEGrejanje, odnosno zagrevanje je proces (sistem) podizanja temperature u zatvorenim prostorijama, prevashodno radi postizanja oseaja ugodnosti prilikom boravka ili rada u njima. Regulisanjem ambijentalne temperature zagrevanje takoe obezbeuje odravanje strukture zgrade, mehanikih i elektrinih sistema. Temperatura neke prostorije zavisi, pored sistema grejanja i od temperature spoljanjeg vazduha i temperature zidova. Za proces zagrevanja odreene prostorije od velikog je znaaja kvalitet izgradnje i izolacije kue ili zgrade, orijentacija prostorije, spramost itd.

OPTI HIGIJENSKI ZAHTEVI

1. Temperatura prostorija mora se brzo i lako regulisati na eljene vrednosti.2. Proces zagrevanja mora biti bezbedan i takav da ne zagauje vazduh u prostoriji. Prilikom grejanja vazduh prostorije se moe zagaditi na vie naina:- gasovima koji nastaju kao produkti potpunog ili nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva ako se sagorevanje obavlja u samoj prostoriji (SO2, CO2, CO i drugi sastavni delovi dima, a). Ako su pe i dimnjak pravilno konstruisani i potpuno ispravni, u prostoriju e dopirati samo mali deo ovih produkata sagorevanja. Prilikom sagorevanja u neispravnim peima ili dimnjaku koncentracija ovih gasova se moe poveati do toksinih vrednosti;- produktima sagorevanja praine koja se nakuplja na povrini pei ili na radijatoru. Praina na zagrejanoj povrini pei sagoreva jedino ako je temperatura zraenja visa od 70 C. Posebno su opasni toplotni izvori koji postiu visoke temperature prilikom zagrevanja prostorija, kao to su pei na elektrini pogon, kvare -ne pei, kaloriferi, pei na fosilna goriva, radijatori itd. Destilacioni produkti nastali sagorevanjem praine izazivaju oseaj suvoe u grlu, paljenja u oima, drae organe za disanje, oteavaju govor, a ponekad izazivaju i glavobolju. esto se ovi simptomi nepravilno pripisuju smanjenju relativne vlanosti u prostoriji koja se greje. Stvaranje ovih produkata izbegava se svakodnevnim ienjem povrine pei mokrom krpom, izborom pei sa to manjom horizontalnom povrinom i biranjem toplotnog izvora koji e prilikom zagrevanja prostorije postizati to niu temperaturu.3. Raspodela temperature u prostoriji treba daje to ravnomemija, tj. da su i horizontalni i vertikalni temperaturni gradijenti to manji. Obino je pri povoljnim uslovima temperatura vazduha ispod tavanice 2-3 C via nego iznad poda, a ako je loe reeno grejanje, ta razlika moe iznositi i vie od 10 C. Poeljno je da vertikalni gradijent ne bude vei od 3 C, a horizontalni od 2 C. Priblina ravnomemost temperature postie se:- stavljanjem grejnog tela ispod prozora, pri emu e se omoguiti direktno zagrevanje hladnog vazduha koji prolazi kroz prozore koji nepotpuno dih-tuju, kao i pravilna cirkulacija zagrejanog vazduha;- niskim poloajem grejnog tela.4. Temperatura zidova treba daje najvie 3 C nia od temperature vazduha u prostoriji. Vea razlika dovodi do neprijatnog subjektivnog oseanja, jer pri niskim temperaturama zidova veoma raste koliina energije koja se radijacijom oslobaa sa povrine tela, to utie na ubrzano rashlaivanje organizma.5. Relativna vlanost vazduha treba da se kree u granicama optimalnih vrednosti (40-60%).6. Treba izbegavati toplotne izvore sa jakim zraenjem, jer izazivaju vrlo neprijatan oseaj u osoba koje borave u prostoriji.7. Grejanje treba daje, po mogunosti, u stalnom pogonu, to e omoguiti ravnomernu temperaturu u prostoriji i niu temperaturu grejnog tela.8. Toplotni emiter mora da poseduje veliku efikasnost i dobru iskoristljivost ogreva. To e omoguiti znatnu racionalizaciju energenata, to je od posebnog ekolokog znaaja.Postoje dve metode grejanja: Direktna (lokalno ili pojedinano) i

Indirektno (centralno grejanje)

Direktne metode zagrevanja

Za lokalno zagrevanje prostorija koriste se: Pei na vrsta fosilna goriva

Pei na tena fosilna goriva

Kamini

Pei koje koriste elektrinu energiju

Panelna grejne tela

Indirektne metode zagrevanja Grejanje toplim vazduhom

Grejanje zagrejanom vodom

Grejanje vodenom parom

VENTILACIJAUloga ventilacije ja da regulisanjem mikroklimatskih inilaca obezbedi ugodan boravak u oderenom prostoru.To se obezbeuje dovoenjem dovoljne koliine sveeg vazduha ili uklanjanjem kontaminiranog vazduha. Ventilacija moe biti prirodna ili vetaka.Prirodna ventilacija (samoprovetravanje) u pravom smislu rei podrazumeva strujanje vazduha kroz prirodne otvore i pore na zidu u prostoriji sa zatvorenim prozorima i vratima. Prirodna ventilacija moe biti izdana, naroito ako se uspostavi promajna ventilacija otvaranjem prozora ili vrata postavljenih na suprotnim zidovima.Vetaka ventilacija moe biti lokalna ili opta. Pored toga moe se kombinovati sa prirodnom.

Zadatak vetake ventilacije je da:

Obezbedi dovoenje potrebne koliine sveeg vazduha

Regulie odvoenje zagaenog vazduha Popravi kvalitet vazduha koji dovodimo Postoje dva osnovna sistema koja se razlikuju po tome da li se vazduh dovodi u prostoriju ili se odvodi iz nje.Prilikom projektovanja vetake ventilacije osnovno pravilo je da se tetni mirisi ili vlaga ulanjaju direktno sa mesta na kojima se stvaraju da bi se sperilo njihovo irenje u ostale delove stambene jedinice.PAGE 2