HEMIJSKI sastav celije prezentacija [Read-Only] sastav آ  hemijski sastav celije yhemijski

  • View
    7

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of HEMIJSKI sastav celije prezentacija [Read-Only] sastav آ  hemijski sastav celije yhemijski

  • HEMIJSKI SASTAV CELIJE HEMIJSKI ELEMENTI KOJI IZGRAĐUJU ĆELIJU NAZIVAJU SE BIOGENI ELEMENTI. PREMA KOLIČINI U KOJOJ SE NALAZE U ĆELIJI DELE SE NA J J J MAKROELEMENTE [GRČ. MACRO=MNOGO], KOJIMA PRIPADAJU C [UGLJENIK], H [VODONIK], O [KISEONIK], N [AZOT] [ ], [ ] P(FOSFOR),S(SUMPOR)CA(KALCIJUM)K(KALIJUM),NA( NATRIJUM),MG(MAGNEZIJUM),. I MIKROELEMENTE [GRČ. MICRO= MALO] – CU [BAKAR], BR [BROM], [ ] [ ], [ ], ZN(CINK),AL(ALUMINIJUM),(MN [MANGAN], F [GVOZĐE] ,J(JOD),CR(HROM),LI(LITIJUM),SE(SELEN),CO(KOBALT,J(J ), ( ), ( J ), ( ), ( )

  • NEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTINEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTI

    VODA JE JEDNA OD GLAVNIH KOMPONENTI ŽIVIH SISTEMA I ČINI ČAK 50‐95% TEŽINE ĆELIJE. KOLIČINA VODE U ĆE LIJAMA ČOVEKA ZAVISI OD: STAROSTI VRSTE TKIVA LIJAMA ČOVEKA ZAVISI OD: STAROSTI, VRSTE TKIVA, METABOLIČKE AKTIVNOSTI, POLA. ULOGE VODE SU: 1.VODA JE UNIVERZALNI RASTVARAC1.VODA JE UNIVERZALNI RASTVARAC 2.UCESTVUJE U BIOHEMIJSKIM REAKCIJAMA; 3. TRANSPORTNA ULOGA VODE OGLEDA SE U LAKOM3 PRENOŠENJU MATERIJA KOJE SE U NJOJ RASTVARAJU; 4. UČESTVUJE U TERMOREGULACIJI

  • NEORGANSKE SOLI I JONI,OBAVLJAJU VAZNE FUNKCIJE U ORGANIZMU.ULAZE U SASTAV PROTEINA NUKLEOTIDA HLOROFILAPROTEINA,NUKLEOTIDA,HLOROFILA HEMOGLOBINA,TKIVA.P‐USASTAV NUKLEOTUDA,MG‐U HLOROFIL,FE‐U HEMOGLOBIN,FOSFATI I KARBONATI U, , SASTAV KOSTIJU.CA,NA,K ,MG I AL UCESTVUJU U FUNKCIJI PROPUSTLJIVOSTI KROZ CELIJSKU MEMBRANU.

  • ORGANSKA JEDINJENJAORGANSKA JEDINJENJA

    ORGANSKA JEDINJENJA OBAVEZNO SADRŽE UGLJENIK ,VODONIK I KISEONIK(C,H,O )I NJIHOVIM RAZLAGANJEM SE OSLOBAĐA MANJA NJIHOVIM RAZLAGANJEM SE OSLOBAĐA MANJA ILI VEĆA KOLIČINA ENERGIJE [RAZLIKA U ODNOSU NA NEORGANSKE MATERIJE]. J ] RAZLIKUJU SE 4 GRUPE OVIH JEDINJENJA: UGLJENI HIDRATI, MASTI, PROTEINI I NUKLEINSKE KISELINENUKLEINSKE KISELINE.

  • UGLJENI HIDRATI (ŠEĆERI‐GLICIDI)UGLJENI HIDRATI (ŠEĆERI GLICIDI)

    DELE SE NA MONOSAHARIDE, OLIGOSAHARIDE I POLISAHARIDE. M [ Š Ć ] MONOSAHARIDI [PROSTI ŠEĆERI] SE HIDROLIZOM NE

    MOGU RAZLOŽITI NA PROSTIJA JEDINJENJA. PREMA BROJU UGLJENIKOVIH ATOMA DELE SE NA TRIOZE TETROZE UGLJENIKOVIH ATOMA DELE SE NA TRIOZE, TETROZE, PENTOZE [RIBOZA I DEZOKSIRIBOZA], HEKSOZE [GLUKOZA ,GALAKTOZA I FRUKTOZA]. GLUKOZA JE GLAVNI IZVOR ENERGIJE I OSNOVNI TRANSPORTNI OBLIK ŠEĆERA U ORGANIZMU KIČMENJAKA

  • . OLIGOSAHARIDI [GRČ. OLIGOS = MALO PO BROJU, SIROMAŠNO] SU IZGRAĐENI OD 2 DO 10 J , ] MONOSAHARIDA. NAJZNAČAJNIJI SU DISAHARIDI [OD 2 MONOSAHARIDA] KOJIMA PRIPADAJU MALTOZA (2MOLEKULA GLUKOZE) PRIPADAJU MALTOZA (2MOLEKULA GLUKOZE), LAKTOZA(GLUKOZA I GALAKTOZA) I SAHAROZA(GLUKOZA I FRUKTOZA). POLISAHARIDI SU MAKROMOLEKULI NASTALI POVEZIVANJEM VELIKOG BROJA MONOSAHARIDA U DUGAČKE LANCE [MOGU DA SADRŽE NA [ STOTINE I HILJADE MONOSAHARIDA]. REZERVNI POLISAHARIDI SU MAGACINI ENERGIJE I KOD ŽIVOTINJA JE TO GLIKOGEN A KOD BILJAKA JE ŽIVOTINJA JE TO GLIKOGEN, A KOD BILJAKA JE SKROB. GRADIVNI I ZASTITNI POLISAHARIDI SU CELULOZA [BILJKE], HITIN [ŽIVOTINJE], AGAR [ALGE]ENERGETSKI NAJBOGATIJA ORGANSKA [ALGE]ENERGETSKI NAJBOGATIJA ORGANSKA JEDINJENJA KOJA SE NE RASVARAJU U VODI.

  • MASTI(LIPIDI)

    PO SLOZENOSTI GRADJE DELE SE NA PROSTE I SLOZENE ‐ PROSTI LIPIDI SE SASTOJE OD GLICEROLA [ALKOHOL SA

    OH ] [ ĆTRI OH GRUPE] I MASNIH KISELINA [ZASIĆENIH ILI NEZASIĆENIH].SLOZENILIPIDI PORED OVOG ŠTO SADRŽE PROSTI IMAJU JOŠ NEKU KOMPONENTU, NPR. FOSFOLIPIDIPROSTI IMAJU JOŠ NEKU KOMPONENTU, NPR. FOSFOLIPIDI SADRŽE FOSFATNU GRUPU. NAJVAŽNIJI GRADIVNI LIPIDI SU FOSFOLIPIDI I HOLESTEROL , KOJI GRADE MEMBRANE Ž Ć SŽIVOTINJSKIH ĆELIJA. STEROIDIMA PRIPADAJU I NEKI HORMONI [POLNI HORMONI I HORMONI KORE NADBUBREŽNIH ŽLEZDA].NADBUBREŽNIH ŽLEZDA].

  • ULOGE MASTI SU:GRADIVNA,ZASTITNA ,REGULATORNA I ENERGETSKA I REZERVNAENERGETSKA I REZERVNA

  • PROTEINI‐BELANCEVINE

    O G C O C C SPROTEIN NA GRCKOM ZNACI PRVI NAJVAZNIJI,ZNACI DA SU BELANCEVINE OBAVLJAJU NAJVAZNIJE FUNKCIJE I ZAUZIMAJU OKO 50% SUVE MATERIJE.U SASTAVU JU O O 50% U J .U BELANCEVINA ULAZI 20 RAZLICITIH AMINO‐ KISELINA POVEZANIH PEPTIDNOM VEZOM.DESET SU

    ( )ESENCIJALNE(BITNE)A DESET SU NEESENCIJALNE.

  • .

    NH2 ‐CH‐COOH

    R1

    OPSTA FORMULA AMINO‐

    | NH2‐CH‐CO(OH) + (H)‐ NH‐CH‐COOH

    OPSTA FORMULA AMINO‐ KISELINA

    NH2‐CH‐CO‐‐‐‐‐NH‐CH‐COOHNH2 CH CO NH CH COOH | | R1 R2

    PEPTIDNA VEZAPEPTIDNA VEZA

  • AKO BELANCEVINE SADRZE DO 50 AMINO ‐KISELINA NAZIVAJU SE PEPTIDI ,A AKO SADRZE PREKO 50 ONDA SU POLIPEPTIDIPOLIPEPTIDI

    BELANCEVINE IZGRADJENE SAMO OD AMINO‐KISELINA SU PROSTE BELANCEVINE SLOZENE BELANCEVINE POREDPROSTE BELANCEVINE.SLOZENE BELANCEVINE PORED AMINO‐ KISELINA SADRZE I NEKU NEPROTEINSKU KOMPONENTU PO KOJOJ I NOSE NAZIV.FOSFOPROTEINI SADRZE P,LIPOPROTEINI‐MASTI,FEROPROTEINI‐ GVOZDJE,HROMOPROTEINI ‐PIGMENTE.

  • SVAKA VRSTA BELANCEVINE SE ODLIKUJE ODREDJENIM BROJEM I REDOSLEDOM AMINOKISELINA A ODREDJENI SU GENETSKOM SIFROM REDOSLED NUKLEOTIDA DNK GENETSKOM SIFROM.REDOSLED NUKLEOTIDA DNK ODREDJUJE REDOSLED AMINO KISELINA U PTOTEINIMA. CIM SE PROMENI REDOSLED I BROJ AMINOKISELINACIM SE PROMENI REDOSLED I BROJ AMINOKISELINA , NASTAJE NEKA NOVA VRSTA BELANCEVINA.

  • ULOGE PROTEINA SU:

    GRADIVNA‐STRUKTURNA(KOLAGEN ULAZI U SASTAV VEZIVNOG TKIVA TETIVA I KOZE,KERATIN U ROZNE TVOREVINE,OSEIN U, , KOSTANO TKIVO,ULAZE U SASTAV CELIJSKE MEMBRANE ICELIJSKIH STRUKTURA) TRANSPORTNA(HEMOGLOBIN PRENOSI KISEONIK)( ) REGULATORNA(HORMONI) BIOKATALITICKA(FERMENTI‐ENZIMI) ZASTITNA(ANTITELA)ZASTITNA(ANTITELA) KONTRAKTILNA(AKTIN I MIOZIN OMOGUCAVAJU KONTRAKCIJU MISICNIH CELIJA) REZERVNA(JAJA I SEMENA)REZERVNA(JAJA I SEMENA) FOTOSINTETICKA(HLOROFIL)