FAKULTET ZATITE NA RADU UNIVERZITETA U NIU

Tema diplomskog rada:''Hemijskiparametri kvaliteta povrinskih voda''

Predmet:Hemijski parametri radne i ivotne sredine

Mentor: Kandidat: Prof. dr Amelija orevi Darko Nestorovi 09235

Ni, oktobar 2013. g.

SADRAJ:

Uvod..........41.Hemijski sastav voda..........51.1.Slatka voda...51.2.Slana voda........61.3.Bistra voda.......61.4.Mutna voda......61.5.Tvrda voda...71.6.Meka voda....72.Ostale organske i neorganske materije u vodi.....73.Podela voda prema poreklu i hemijski sastav.....103.1.Hemijski sastav atmosferskih voda.........103.2.Hemijski sastav podzemnih voda....104.Osobine hemijski iste vode.......114.1.Molekul vode.......114.2.Voda kao rastvara.......114.3.Anomalije vode........124.4.Fizikohemijske osobine vode.........125. Pitka voda je dragocena voda....135.1. Evropska povelja o vodi.135.2. ta je otpadna voda?...............................................................................................................145.3. ta je prljava voda?.................................................................................................................145.4. ta je "strana voda"?..............................................................................................................145.5. to je to kinica?.....................................................................................................................156. Glavni trendovi u Republici Srbiji.........207. Pozadina problema.........208. Politike opcije...219. Globalni trendovi i projekcije....2110. Zatita voda.........2211. Kakva je voda koju pijemo?....................................................................................................25Zakljuak...32Literatura.......33

Uvod

Vodeni sloj na Zemlji obuhvata morske (slane), poluslane, kopnene (slatke) i meteorskevode. Sve ove vode su ukljuene u ciklus kruenja vode more-vazduh-kopno-more pod uticajemSuneve sveltosti i sila Zemljine tee. Mora i okeani ine 2/3 povrine Zemlje. Na polarnim ledenim povrinama nalazi se 2.01% vodene mase, te bi prekomerno otapanje leda dovelo do podizanja nivoa mora. Iako je po hemijskom sastavu jedinjenje vodonika i kiseonika, ona ima i mnoge druge rastvorene materije: minerale, soli kao i organske materije. To je providna tenost bez mirisa i ukusa, u debljim slojevima plave boje.

Temperature na kojoj se mrzne (0C) i temperatura na kojoj kljua (100C) uzete su za osnovne take u termometriji. Najveu gustinu ima na 4C, led ima manju gustinu od nje. Odlian je provodnik zvuka. Zvuk kroz vodu putuje etiri puta bre nego kroz vazduh. Jedna je od najzastupljenijih supstanci na zemlji i najrasprostranjeniji rastvara. Iako je voda prema hemijskom sastavu jedinjenje vodonika i kiseonika, ona se u takvom stanju u prirodi ne nalazi. Ona sadri niz raznih supstanci rastvorenih u njoj. Hemijski sastav prirodne vode na zemlji nije jedinstven ve zavisi od brojnih faktora: poreklo vode, zemljite sa kojim je u dodiru, sezonskih promena temperature, biljaka i ivotinja, koje ive u njoj i meavina razliitih vrsta voda.

Vode ine okeani, mora, jezera, potoci, reke, akumulacije, movare, ledene mase gleera,zemljina vlaga, podzemne i atmosferske vode. Ona ima nestalan hemizam: mineralne soli, kalcijum, fosfor, azot, gasovi i kiseonik.

1. Hemijski sastav vodaPrema hemijskom sastavu i sadraju svih supstanci koje se nalaze u prirodnim vodama, vode sedele na:

Slatku; Slanu; Bistru; Mutnu; Tvrdu; Meku; Bezbojnu; Obojenu; Opilescentnu; Vodu sa mirisom.

Tabela 1. Hemijski sastav u prirodnim vodama

NKCaMgClSO4CO2Ukupno

Meka svea voda0,016-0,01-0,0190,0070,0120,065

Tvrda svea voda0,0210,0160,0650,0140,0410,0250,1190,3

Morska voda10,73,390,421,3119,32,690,07334,9

1.1. Slatka voda

Slatka voda ima malu koliinu soli (natrijum-hlorida-NaCl i drugih rastvorljivih soli), tako da je po ukusu neutralna, pa se zato i kae da je slatka, jer nema odreenog dominirajueg ukusa. U odnosu na slane vode, koliina soli u ovim vodama je i do 100 puta manja.

1.2. Slana voda

Slana voda ima ve sadraj soli (natrijum-hlorida) i daje oseaj slanog u ustima. U morskoj vodi ima 40 puta vie kalcijuma, a 1000 puta vie hlora. Ove vode su bogatije lako topljivim solima (1-4%), jer atmosferskim uticajima stiu spirajui se sa zemljita. Koncentracija soli u morskoj vodi je 100 puta vea nego u tvrdoj sveoj vodi, a 537 put vea nego u mekoj sveoj vodi.

Tabela 2. Koncentracije pojedinih soli

SoUkus neodreen, jedva osetanUkus lo, odbijajui (mg/m3)

NaCl150500 slan

MgCl2100400 gorak

MgSO4200500 gorak

CaSO470150 na gips

KCl350700 gorak

FeSO41,55 gvozdjevit

MgCl22,04 na blato

FeCl20,30,5 na blato

1.3. Bistra voda

Bistra voda je ona voda koja ne sadri nikakve koloidne estice niti suspenzije nerastvorenih supstanci.

1.4. Mutna voda

Mutna voda sadri suspenzije nerastvorenih supstanci i koloidne rastvorene estice, organskog i neorganskog porekla. Zamuenje vode se deava u prirodi posle velikih kia, kada se u njoj nau razne estice sa zemljita. Mutnoa je posledica optike aktivnosti koloidno rastvorenih estica koje ne proputaju direktno ulazno svetlo, nego ga rasipaju i apsorbuju. Mutna voda je nepogodna za pie kao i za upotrebu u prehrambenoj industriji.

1.5. Tvrda voda

Tvrda voda ima vei sadraj magnezijuma i kacijuma. Pod tvrdom vodom se smatra ona voda koja prilikom zagrevanja ostavlja na dnu suda tvrd talog (na primer kamen kod bojlera). Tvrda voda moe da se koristi za pie. Tvrdoa vode se odreuje sastavom i koliinom kalcijumkarbonata (CaCO2), a izraava se u mg/lit.

Tabela 3. Gradacija vode prema tvrdoi

Redni brojMg/litGradacija

1.Od 0 do 4Vrlo meka voda

2.Od 4 do 8Meka voda

3.Od 12 do 18Srednje meka voda

4.Od 18 do 30Lako tvrda voda

5.Preko 30Tvrda voda

1.6. Meka voda

Meka voda ima malu koliinu rastvorenih mineralnih soli, naroito kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg). To znai da su ove vode alkalne.

2. Ostale organske i neorganske materije u vodi

Do sada smo uglavnom pominjali kiseonik, vodonik i ugljenik kao osnovne elemente neophodne za ive organizme. Pored njih, organizmima su potrebne i druge mineralne materije koje se nalaze rastvorene u vodi. One se vodom unose u ive organizme. To su najee: azot, fosfor, sumpor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvoze i natrijum. Svaki od ovih minerala ima odreenu funkciju u organizmu i uestvuje u formiranju njihove grae. Rastvorljivost mineralnih materija u vodi je zavisna od temperature, kiselosti i prisustva drugih rastvorenih materija.

Tabela 4. Neophodni elementi za ive organizme u vodi

ElementiHemijski simboliFunkcija

AzotNStrukturni sastojakbelanevina i nukleinskihkiselina

FosforPStrukturni sastojaknukleinskih kiselina,fosfolipida i kotanog tkiva

KalijumKGlavni rastvoreni sastojakivih elija

SumporSStrukturni sastojak mnogihbelanevina

KalcijumCaRegulie propustljivost elijskih membrane, strukturnaje komponenta kotanog tkivai materije, popunjava prostormeu elijama

MagnezijumMgStrukturni sastojak hlorofila,neophodan je za normalnofunkcionisanje mnogihfermenata

GvoeFeStrukturni sastojakhemoglobin i mnogihfermenata

NatrijumNaGlavna rastvorna komponentavanelijske tenosti

Veina kopnenih voda sadri od 0,01do 0,2% rastvorenih mineralnih materija. Hemijski sastav prirodne vode na Zemlji nije jedinstven. On zavisi od:

Porekla vode, Zemljita sa kojim je voda u dodiru, Biljaka i ivotinja koja u njoj ive, Sezonske promene temperature, Meavine razliitih vrsta voda.

Relativno najvei sadraj neorganskih soli sadre slana jezera u kojima koncentracije idu i do 360gr/dm3. U morima i okeanima sadraj neorganskih soli je manji nego u slanim jezerima.Sirova i morska voda se razlikuju po sastavu kao i po koliini rastvorenih mineralnih materija. Morska voda je bogata natrijumom, magnezijumom, hlorid i sulfat jonima, dok u sveoj vodi preovladava kalcijum i karbonat joni. Rastvorene materije u vodi stvaraju niz problema rastinju i ivotinjama. Organizmi moraju da usvajaju mineralne materije iz zemljita, vode i hrane, zatim moraju da u svom telu zadravaju viu koncentraciju tih materija nego to je u okolnoj sredini.Osim neorganskih soli i drugih materija, u povrinskim vodama se mogu nai i organskematerije, iji je sastav veoma razliit. U prirodnim vodama najvei sadraj ovih materija imaju movare (koliina se kree i do 850gr/dm3), a u slatkoj i morskoj vodi znatno nie. Organske materije mogu da stignu u povrinske vode na jedan od dva naina :

Iz atmosfere putem padavina, Sa zemljita spiranjem i taloenjem.

U oba sluaja, organske materije se stvaraju raspadanjem biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovih luevina i stiu u povrinske vode. Meutim, svi nabrojani prirodni faktori sa svojim osobinama su relativni, jer je ovekov uticaj veoma jak. Ljudske aktivnosti menjaju karakteristike hidrosfere, esto i do razmera katastrofa.

3. Podela voda prema poreklu i hemijski sastav

Prema poreklu, sve vode se svrstavaju u tri osnovne grupe:

Povrinske; Podzemne i Atmosferske.

Cela prethodna pria odnosila se uglavnom na povrinske vode. Ali takoe je bitno pomenuti i hemijski sastav atmosferskih i podzemnih voda.

3.1. Hemijski sastav atmosferskih voda

Po hemijskom sastavu atmosferske vode su najsiromanije. One sadre rastvorene gasove: kiseonik (O2), azot(N2), ugljen-dioksid(CO2) i druge koji se nalaze u vazduhu iz koga dospevaju u atmosferske padavine. Osim njih, mogu se nai i druge organske i neorganske supstance koje u atmosfersku vodu dospevaju rastvaranjem ili suspendovanjem vrstih estica izvazduha: aerosola, praine, dima. Njihovi prirodni izvori su: vulkani, vazduna strujanja koja iz jednih predela prenose supstance na velike razdaljine, umski pozari, isparenja iznad uma i movara. Meutim, svi ovi sadraji dospevaju u povrinske vode - jezera i mora.

3.2. Hemijski sastav podzemnih voda

Podzemne vode koje se koriste za vodu za pie su sa relativno malih dubina, pa njihov hemijski sastav zavisi od hemijskog sastava tla kroz koje protiu. Podzemne vode u sebi sadre veoma malu koliinu organskih materija. Ove materije prodiru sa povrine preko povrinskih voda, meutim, prilikom prodiranja kroz teren one se zadravaju, pa dok stignu do podzemnih voda bude ih veoma malo. Ukoliko su podzemne vode na veim dubinama, tada one sadre one mineralne materije koje potiu od zemljita. Ukoliko protiu kroz naftonosne slojeve u njima e sadraj organskih materija biti veoma visok. Ako u nekim vodama preovlauju neke specifine mineralne materije, te vode bie mineralne. Ako su one jo i zagrejane, onda su to termalne vode. I na kraju: u tenosti morskih organizama koncentracija jona je manja nego to je u morskoj vodi i da ne postoji regulatorski mehanizam joni bi prolazili kroz elijske membrane iz oblasti visoke u oblast niske koncentracije, to bi dovelo do uravnoteene koncentracije.

4. Osobine hemijski iste vode

4.1. Molekul vode

Molekul vode sasoji se iz dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Postoje 42 kombinacije ovih atoma u molekulu vode, ali je samo njih 9 stabilno, koje nastaju kombinacijom stabilnih izotopa vodonika i kiseonika. Za sastav vode karakteristian je sledei maseni udeo elemenata: vodonika 11,19% i kiseonika 88,81% . Jezgra atoma molekula vode rasporeena su po uglovima jednakokrakog trougla na ijem se vrhu nalazi jezgro atoma kiseonika. U nepobuenim molekulima vode ugao HOH, obrazovan pravcima veze kiseonik vodonik, iznosi 104027 za parno stanje, i 104031 za teno stanje.

4.2. Voda kao rastvara

Voda ima veliku dielektrinu konstantu, te je s toga idealan rastvara. U prirodi zahvaljujui tome uopte nema hemijski iste vode, ve se u njoj mogu nai razliite koliine razliitih rastvorenih soli, gasova i organskih jedinjenja. Razlozi zbog kojih je voda jedinstven i idealan rastvara su sledei:

Pristupana je u velikim koliinama; Vrlo slabo provodi elektrinu struju; Uestvuje u mnogobrojnim solvolitikim reakcijama; Ima sposobnost da potencijalne elektrolite prevodi u prave elektrolite; U njenim rastvorima dolazi do izraaja amfoteran karakter metalnih oksida i hidroksida; Vodeni rastvori elektrolita odlikuju se veoma dobrom elektrinom provodljivou; U vodenim rastvorima odigravaju se veoma lako reakcije neutralizacije, zahvaljujui malom jonskom proizvodu vode.

4.3. Anomalija vode

Tena voda pretvara se u led na temperaturi 00C (273,15K), ija gustina tada iznosi 0,9168g/cm3. Za vode je karakteristino postojanje nekoliko polimorfnih oblika leda. U zavisnosti od temperature i pritiska pri kojima dolazi do formiranja kristalne faze, razlikuje se 13 oblika leda. Pri obinim uslovima stabilan led je onaj koji ima heksagonalnu strukturu. Gustina leda manja je od gustine tene vode, a maksimum gustine na +40C objanjava se unutranjom strukturom vode. To to je led laki od vode ima veliku ulogu u prirodi. Sa nastupanjem mrazeva povrinski sloj vode hladi se do +40C i kao tei sputa se na dno istiskujui toplije slojeve to dovodi do smrzavanja vode poev od povrine, a ne od dna. Ovome doprinosi i mala toplotna provodljivost leda. Sneg koji prekriva led takoe je dobra zatita voda. Toplotna provodljivost snega pri gustini od 0,1g/cm3 odgovara toplotnoj provodljivosti vune, a pri gustini od 0,2g/cm3 toplotnoj provodljivosti hartije.

4.4. Fizikohemijske osobine vode

Voda, pored ive, jedina je od svih tenosti koja ima maksimalan povrinski napon na obinoj temperaturi. Takoe, njena bitna karakteristika je ta to je ona jedinstveni mineral na Zemlji koji se moe istovremeno nalaziti u sva tri agregatna stanja. Ona je idealan izolator elektriciteta. Specifina provodljivost joj je 0,038*10-6 Simensa. Specifina rastvorljivost se poveava sa rastvaranjem pojedinih supstanci u vodi, pa je ona odlian pokazatelj istoe vode. Voda mrzne na 00C, a kljua na 1000C kod pritiska od 101,325 kPa. Specifina toplota joj je 4,18 kJ/kg. Specifina masa vode iznosi 1,0, dok joj je gustina na +40C takoe 1,0 kg/dm3. Viskozitet vode je na 200C usvojeno dogovoren kao 1mPas.

5. Pitka voda je dragocena voda

U jednom indijanskom selu koje se nalazi u predelu Arizone (SAD) koji je oskudan sa pitkom vodom, ljudi svakodnevno moraju preko jednog sata peaiti da bi doneli pitku vodu. Ovi ljudi uporno su odbijali pomo ureda koji se bavi pitanjima Indijanaca, a koji je eleo izgraditi vodovod do sela. Njihovo obrazloenje za odbijanje ovog vodovoda bilo je :"Voda je tako dragocena da bi mi bili vredni nje moramo se dobro potruditi za nju. Samo onaj ko najpre jedan sat dugo nosi teak kanister za vodu i znoji se na suncu osea koliko je voda dragocena i odnosi se paljivo prema njoj".

5.1. EVROPSKA POVELJA O VODI

1. Bez vode nema ivota. Ona je dragoceno dobro, preko potrebno u svakoj ljudskoj delatnosti.2. Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni.3. Menjati kvalitet vode znai ugroavati ivot oveka i ostalih ivih bia koja od vode zavise.4. Kvalitet vode mora se uvati do nivoa prilagoenog njenom korienju koji predvia i zadovoljava posebne zahteve zdravlja stanovnitva.5. Ako se voda po upotrebi vraa u prirodnu sredinu, to ne sme biti na tetu drugih korisnika, javnih ili individualnih.6. Odravanje odgovarajueg biljnog pokrivaa, prvenstveno umskog, od velike je vanosti za ouvanje vodenih resursa.7. Vodeni resursi se moraju stalno inventirati.8. Dobro upravljanje vodama mora se planirati i registrirati zakonom preko nadlenih institucija.9. Zatita voda trai znaajan napor u naunom istraivanju i u stvaranju specijalista za javno informiranje.10. Voda je zajedniko nasledstvo i njenu vrednost moraju svi poznavati. Zadatak je svakoga da vodom ekonomira i da je racionalno koristi.11. Upravljanje vodenim resursima mora se pre svega vriti u sklopu sliva, a ne unutar upravnih i politikih granica.12. Voda ne zna granice. Ve milionima godina na Zemlji postoji ista koliina vode, koja se ne smanjuje, ali i ne poveava. Njen kvalitet zavisi od naeg ophoenja prema njoj.5.2. ta je otpadna voda?

To je upotrebljena voda iz naselja i industrije kojoj su promenjena fizika, hemijska i bioloka svojstva tako da se ne moe koristiti u poljoprivredi niti u druge svrhe. Ova voda se do postrojenja za proiavanje odvodi kanalizacijom. Ona sadri: prljavu vodu, "stranu vodu" i kinicu.

5.3. ta je prljava voda?

To je sva otpadna voda iz domainstava, privatnih preduzea i industrije kao i kinica sa jako prometnih delova ulica koja mora biti odvedena do postrojenja za proiavanje otpadnih voda.

5.4. ta je "strana voda"?

To je ista voda koja zavrava u kanalizaciji i zbog svoje istoe u odnosu na druge vode koje se odvode kanalizacijom je "strana". Ona dospeva u kanalizaciju iz podzemnih voda, bunara, drenaa, kao viak iz bazena pitke vode ili kao rashladna voda.5.5.to je to kinica?

To je voda koja nastaje iz padavina. Prema mestu dospevanja razlikujemo prljavu (npr.sa autocesta) i istu (npr. sa krova) kinicu. Otpadne vode se od mesta nastajanja do postrojenja za proiavanje, odnosno do isputanja u vodotoke, odvode kanalizacijom koju ini sistem cevi, kanala i ureaja.

Kanalizacije nisu izum novog doba. Jo u staroj Indiji za vreme tkz. Indus kulture bila su u upotrebi moderna postrojenja (3000 p.n.e.). Kao pravi majstori za kanalizacije dokazali su se Rimljani. Odvod otpadnih voda starog Rima usledio je u poznatoj "Cloaca maxima". Tek u novije vreme ovek je primetio da odvod otpadnih voda u reke ili njihovo poniranje u tlo moe imati tetne posledice za pitku vodu. Nehigijenska, zagaena voda je esto bila uzrok velikih tragedija i epidemija u srednjem, ali i kasnije sve do kraja XIX stolea (npr. velika epidemija kolere 1854. godine koja je zadesila London i od koje je umrlo oko 5 000 ljudi ili epidemija kolere u Hamburgu 1892. godine od koje je umrlo 10 000 ljudi).

Izgradnja vodovoda je uticala na koliinu otpadne vode, koja se naglo poveala, i koja je putem kanalizacije odvoena u reke tako da je nivo samoproiavanja vodotoka bio brzo dosegnut usled ega je proistekla nunost izgradnje postrojenja za proiavanje otpadnih voda.

Danas veina kanalizacionih mrea u svetu je tzv. meanog tipa gde se ista kinica odvodi u postrojenja za proiavanje otpadnih voda zajedno sa prljavom vodom. Kod jakih kia, sva ova voda nema dovoljno mesta u proiivau, tako da velika koliina neproiene otpadne vode zavri direktno u vodotocima. Osim toga otpadne vode bivaju jako razreene tako da se procesi proiavanja usporavaju.

U budunosti je neophodno "stranu" vodu (kinicu sa krovova, peakih staza ili ne zagaenih delova ulica) odvoditi u tlo ili ako to nije mogue, direktno u vodotoke posebnim sistemima.

Postoje razliite vrste postrojenja za proiavanje otpadnih voda koji se mogu videtina sledeim slikama:

1. Mehaniko-bioloka postrojenja

Mehanike metode proiavanja otpadnih voda: sastoje se u uklanjanju mikro i makro suspendiranih estica iz vode, organskog i anorganskog porekla. U tu svrhu slue reetke, sita, taloenje, flotacija, filtriranje, centrifugiranje. Princip rada ovih ureaja bazira se na razliitim specifinim teinama suspendiranih estica i vode.

Pre nego to voda doe u te ureaje, iz nje se uklanjaju sve plivajue makro materije. Na primer, flotatori uglavnom slue za odvajanje materija lakih od vode, kao to su sve vrste ulja i masti.

2. Bioloko-biljno postrojenje

Bioloki postupci proiavanja obuhvataju samo obradu organskih materija. Razgradnja organskih spojeva dogaa se pod uticajem bakterija. U aerobnom postupku se biodekompozicija organskih materija dogaa uz prisustvo kiseonika, a u anaerobnom bez prisustva kiseonika u vodi.

3. Bioloko postrojenje sa prokapnim filterom

4. Mehaniko-hemijsko-bioloko postrojenje

Dugo vremena se kod nas i u svetu vodno bogatstvo ocenjivalo prema ukupnoj koliini vode te raspoloivom energetskom potencijalu. Nakon sve uestalijih incidenata nastalih kao posledica zagaenja otpadnih materija dolo se do saznanja da je kvalitet vode bitan elemenat za procenu mogue raspoloive koliine od ukupne vodne mase. Za kvalitet voda od posebnog je znaaja isputanje tekuih i krutih razgradivih otpadnih materija te unoenje topline, radioaktivnih i nerazgradivih otpadnih materija.

6. Glavni trendovi u Republici Srbiji

U 2000. godini, ukupni godinji obnovljivi izvori vode po glavi stanovnika iznosili su8.938 kubnih metara, to je vie od evropskog proseka, koji iznosi 3.981 kubnih metara (WRI 2001). Uprkos dramatinog pada emisije zagaivaa u vodu i oiglednog poboljanja kvaliteta vode u toku rata, trenutno je samo 3% reka u RS potpuno nezagaeno a skoro 30% je eutrofikovano (REC, 2000). Ukupna emisija organskih zaga ivaa vode u 1996. iznosila je 3.217 kg na dan, to je 250 puta nie nego u Nemakoj (811.315). Ta emisija po radniku (0,19 kg) bila je, meutim, 1,5 puta via nego u Nemakoj (0,12) (World Bank, 1999).

7. Pozadina problema

Dva su glavna problema povezana sa vodama: zagaenje i nedostatak vode. Globalno gledajui, vode ima vie nego dovoljno. Meutim, postoji znaajan nedostatak vode na lokalnim nivoima. Najvei potroai vode u svetskim razmerama su poljoprivreda i industrija.Zagaenje vode je uglavnom prouzrokovano komunalnim otpadnim vodama usluajevima kada kanalizacioni sastavi ne funkcioniu kako treba, kao i otpadnim vodama od poljoprivrede. Ovo prouzrokuje uglavnom organsko zagaenje vode i eutrofikaciju. Ostali bitni zagaivai vode su industrija i proizvodnja energije. Industrijamoe da izazove zagaenje tekim metalima, a proizvodnja energije esto izaziva termalno zagaenje.Podzemne vode su esto jedini izvor vode za neke zemlje. U veini sluajeva, podzemne vode se obnavljaju mnogo sporije nego to se troe, to na kraju dovodi do nedostatka podzemnih voda i dodatnih problema, kao to su slaganje tla iznad podzemne vode, prodiranje morske vode i opadanje vodenih stubova. Nedostatak vode u budunosti mogao bi imati uticaj na ljudsko zdravlje, privredu i okolinu, a mogao bi dovesti i do oruanih sukoba unutar i meu dravama (OECD, 2001).

8. Politike opcije

Politika bi trebala biti usmerena na smanjenje subvencija za korienje vode upoljoprivredi, na spreavanje zagaenja vode, kao i opravku postrojenja za snabdevanje i tretman vode kako bi se smanjili gubici. Mnoge OECD zemlje su poboljale svoju industrijsku efikasnost (kroz bolje recikliranje i ponovnu upotrebu) i smanjile koliinu vode koja se koristi u industriji. Ovo su postigle uglavnom zahvaljujui veim cenama vode i striktnijim industrijskim standardima (OECD, 2001).U mnogim dravama odgovornost za upravljanje vodom je podeljena izmeu raznih lokalnih vlasti, to nije dobro, jer je potrebno da postoji integrirani pristup upravljanju na dravnom i meunarodnom nivou. Iskustva pokazuju da uvoenje vodomera u domainstva doprinosi boljoj naplati i manjoj potronji. Naplata za otpadne vode rauna se na osnovu utroka vode za domainstva i na osnovu toksinosti za industriju.Neke drave su uvele naplatu u poljoprivredni sektor na bazi ukupne potronje ubriva i azota. Ova naplata bi mogla biti znaajna za smanjenje zagaenja vode. U nekim zemljama postoje limiti na koliinu vode koja se uzima iz izvora u onim obastima koje pate od nedostatka vode (OECD, 2001).

9. Globalni trendovi i projekcije

Potronja vode e porasti za 31% od 1995. do 2020. Znaajan manjak vode postoji na lokalnom nivou; oekuje se da e, do 2020, u 25 zemalja u razvoju doi do znatnih potekoa u snabdevanju vodom. Do dramatine redukcije raspoloive vode po glavi stanovnika dolo je u zadnjih 50 godina (sa 17.000 metara kubnih godinje po glavi stanovnika u 1950. na 7.300 kubnih metara godinje po glavi stanovnika u 1995). Jedan razlog je porast stanovnitva, a drugi zagaivanje vode. Za oekivati je da e raspoloiva voda i dalje opadati te e do 2020, 250 miliona ljudi biti pogoeno nestaicom vode, to je 75% vie nego 1995. U manje razvijenim zemljama, najvie vode koristi se za poljoprivredu, dok se u razvijenim zemljama vie vode koristi za industriju. Oekuje se da e u veini zemalja irom sveta, poljoprivreda i dalje koristiti najvee koliine vode, dok e industrijski sektor rasti najbre. Zagaivanje vode uzrokovano gradskim otpadnim vodama znatno je smanjeno sa porastom broja domainstava koja su se prikljuila na kanalizaciju, kao i sa boljim preiavanjem otpadnih voda. Procenat stanovnika prikljuenih na postrojenja za preiavanje otpadnih voda porastao je sa 51% u 1980. na skoro 60% u toku 90-ih. Meutim, stanje je mnogo gore u zemljama u razvoju (OECD, 2001).

10. ZATITA VODA

lan 120.

Zatita voda, ukljuujui i zatitu obalnog mora, provodi se radi osiguranja nekodljivog i nesmetanog korienja voda, zatite zdravlja ljudi, ivotinjskog i biljnog sveta i zatite prirodnog okruenja. Zatita voda ostvaruje se nadzorom nad stanjem kvaliteta tih voda i izvorima zagaenja, kontrolisanjem odvodnje otpadnih voda i njihovim proiavanjem, spreavanjem, ogranienjem i zabranjivanjem radnji i ponaanjem koja mogu uticati na zagaenje voda i stanje okoline u celini, kao i drugim delovanjem usmerenim na ouvanje i poboljanje kvaliteta i namenske upotrebljivosti voda.

lan 121.

Zatita voda sprovodi se zabranom, ograniavanjem i spreavanjem unoenja u vode, javno vodno dobro, poljoprivredno, umsko i graevinsko zemljite i u atmosferu opasnih i tetnih materija, propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za ouvanje i poboljanje kvaliteta voda. Opasnim materijama, prema ovome zakonu, smatraju se materije, energija i drugi uzronici kojisvojim fizikim, hemijskim delovanjem mogu dovesti u opasnost ivot i zdravlje ljudi i opstanak ivotinjskog odnosno biljnog sveta i stanje okoline.tetnim materijama, prema ovome zakonu, smatraju se materije koje mogu prouzrokovati promene hemijskih, fizikih i biolokih osobina vode zbog ega se ograniava ili onemoguava iskoriavanje voda u korisne svrhe .

lan 122.

Opasne i tetne materije zabranjeno je isputati ili unositi u vode, javno vodno dobro, graevinsko, poljoprivredno ili umsko zemljite ili u atmosferu ili odlagati na podrujima gde postoji mogunost zagaenja voda, osim pod zahtevima propisanim ovim zakonom ili propisimadonesenim na osnovu ovog i drugih zakona. Pravne osobe i graani koji u vezi s obavljanjem delatnosti isputaju opasne ili tetne materije koje mogu zagaditi vode dune su ih pre isputanja u prijemnike ili javni kanalizacijski sastav ili u atmosferu delimino ili potpuno proistiti u skladu s vodoprivrednom dozvolom.

lan 123.

Radi utvrivanja upotrebljivosti voda za odreene namene vri se klasifikacija voda i kategorizacija voda. Klasifikacijom voda utvruje se podela voda po vrstama, karakteristike pojedinih vrsta voda i namena za koju se mogu upotrebljavati, doputeni nivo zagaenja iznad kojeg je vodu opasno upotrebljavati ili je za pojedine korisnike onemogueno njihovo korienje: Vode I kategorije: najistije prirodne vode, izvorita reka i njihovi gornji tokovi.Nemaju miris, vidljivu boju niti otpadne materije, a koriste se za pie i u prehrambenoj industriji. Vode II kategorije: jo su uvek relativno iste. Mogu se koristiti za rekreaciju i uz odreeno proiavanje za snabdevanje grada vodom. Ne smeju imati niti miris niti boju. Vode III kategorije su: zagaene prolaskom kroz gusto naseljene i industrijske oblasti. Imaju miris i vidljivu boju, ali se jo uvek mogu koristiti u poljoprivredi i nekim granama industrije. Pokazatelji za ovu kategoruju voda imaju znatno vie granine vrednosti. Vode IV kategorije: vrlo su zagaene i moraju se proiavati, ukoliko se ele upotrebljavati u odreene svrhe.

Skica 1. Pokazatelj kvaliteta voda

Klasa vode I II III IV

Otopljeni O2 mg/l >8 >6 >4 >3Zasienost sa O2 saturacija 90-105 75-90 50-75 30-50supersaturacija - 105-115 115-125 125-130BPK5 mgO2/l 4