558
Hana Arent Izvori totalitarizm a

Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

  • Upload
    una

  • View
    1.089

  • Download
    33

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Politička studije Hannah Arendt

Citation preview

Page 1: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Hana Arent

Izvoritotalitarizma

Page 2: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Objavljivanje ove knjige omogućili su

Fond za otvoreno društvo � Jugoslavijai Open Society Institute Foundation � Budapest Regional Publishing Center

Zahvaljujemo se Dušanu Veličkovićuna dugogodišnjem zalaganju da se ova knjiga objavi

Page 3: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Hana Arent

IZVORI

TOTALITARIZMA

PREVOD

Slavica Stojanović

Aleksandra Bajazetov�Vučen

Beograd 1998

Page 4: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

NASLOV ORIGINALA

THE ORIGINS OF TOTALITARIANISM

by HANNAH ARENDT

A Harvest / HBJ BookHarcourt Brace Jovanovich, Publishers

San Diego New York London

Copvright prevoda © Feministička izdavačka kuća 94.

Prvo izdanje

ISBN 86�901859�2�5

Page 5: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Sadržaj

Predgovor prvom izdanju xi

Predgovor prvom delu: Antisemitizam xv

Predgovor drugom delu: Imperijalizam xxi

Predgovor trećem delu: Totalitarizam xxvii

PREDGOVORE PREVELA S . S .

AntisemitizamPRVI DEO:

PREVELA S . S .

PRVO POGLAVLJE: Antisemitizam kao uvreda zdravog razuma 3

DRUGO POGLAVLJE: Jevreji, nacionalna država i ro�enjeantisemitizma 11

I: Dvosmislenosti emancipacije i Jevrejin kaodržavni bankar 11

II: Rani antisemitizam 28III: Prve antisemitske partije 36IV: Antisemitizam levičara 42V: Zlatno doba sigurnosti 51

TREĆE POGLAVLJE: Jevreji i društvo 55

I: Izme�u parija i skorojevića 51

II: Moćni čarobnjak 69III: Izme�u poroka i zločina 80

ČETVRTO POGLAVLJE: Drajfusova afera 91

I: Činjenice o ovom slučaju 91II: Treća republika i francuska jevrejska zajednica 97III: Vojska i kler protiv republike 102

IV: Narod i gomila 109V: Jevreji i drajfusovci 119VI: Izvinjenje i njegovo značenje 121

Page 6: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

DRUGI DEO:

PREVELA S. S.

Imperijalizam

PETO POGLAVLJE: Politička emancipacija buržoazije 127

I: Ekspanzija i nacionalna država 128II: Vlast i buržoazija 139III: Savez izme�u gomile i kapitala 151

ŠESTO POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma 163

I: "Rasa" aristokrata protiv "nacije" gra�ana 166II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu

emancipaciju 170III: Novi ključ za istoriju 175IV: "Prava Engleza " vs. Prava čoveka 180

SEDMO POGLAVLJE: Rasa i birokratija 190

I: Fantomski svet Crnog kontinenta 191II: Zlato i rasa 203III: Karakter imperijaliste 213

OSMO POGLAVLJE: Kontinentalni imperijalizam: pan�pokreti 228

I: Plemenski nacionalizam 233II: Nasle�e bezakonja 249III: Partija i pokret 256

DEVETO POGLAVLJE: Propadanje nacionalne države i kraj

Prava čoveka 274

I: "Nacija manjina " i narod bez državljanstva 276II: Aporije ljudskih prava 297

Page 7: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

T R E Ć I D E O : TotalitarizamPREVELA A. B-V.

DESETO POGLAVLJE: Besklasno društvo 313

I: Mase 313II: Privremeni savez između gomile i elite 334

JEDANAESTO POGLAVLJE: Totalitarni pokret 349

I: Totalitarna propaganda 349II: Organizaciona priprema totalitarne vlasti 372

DVANAESTO POGLAVLJE: Totalitarizam na vlasti 397

I: Totalitarna država 400II: Tajna policija 426III: Totalna dominacija 445

TRINAESTO POGLAVLJE: Ideologija i teror: novi oblik vlasti 468

Bibliografija 491

Registar 527

Page 8: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

HAJNRIHU BLIHERU

Page 9: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Weder dem Vergangenen anheimfallen nochdem Zukünftigen. Es kommt darauf an, ganzgegenwärtig zu sein.

KARL JASPERS

Predgovor prvom izdanju

DVA SVETSKA RATA u jednoj generaciji, izme�u njih neprekidni lanaclokalnih ratova i revolucija, za kojima nisu sledili mirovni ugovori za

pobe�ene i predah za pobednike � završila su u očekivanju trećeg svetskograta izme�u preostalih svetskih sila. Taj trenutak očekivanja je kao kad za�vlada zatišje pošto zamre svaka nada. Mi se više ne nadamo da je mogućnaobnova starog svetskog poretka sa svim njegovim tradicijama ili ponovnozdruživanje masa pet kontinenata bačenih u haos koji su proizveli nasiljeratova i revolucija i pojačano raspadanje svega onog što su poštedeli. Podveoma različitim uslovima i u nejednakim okolnostima posmatramo raz�voj iste pojave � nevi�eno beskućništvo i nesamerivo duboku iskorenje�nost.

Naša budućnost nije nikada bila manje predvidjiva, nikada nismo višezavisili od političkih snaga kojima se ne može verovati da će slediti pravi�la zdravog razuma i sopstvenog interesa � snaga koje, prosu�ene normamadrugih vekova, liče na čisto ludilo. Kao da se stanovništvo podelilo na onekoji veruju u ljudsku svemoć (i misle da je sve moguće ako se zna kako dase za to organizuju mase) i na one kojima je nemoć postala ključno život�no iskustvo.

Na nivou istorijskog shvatanja i političke misli preovladava neosnovanaopšta saglasnost da je suštinska struktura svih civilizacija na prelomnojtački. Iako naizgled bolje sačuvana u nekim delovima sveta, ona nigde nemože da povede ka ostvarivanju pravih mogućnosti veka ili da da praviodgovor na njegove užase. Često se čini kao da očajnička nada i očajničkistrah pre nego uravnoteženo rasu�ivanje i odmereno razumevanje moguda dosegnu bliže centru ovakvih doga�aja. Oni koji veruju u neizbežnupropast kao i oni koji su se prepustili površnom optimizmu, uzaludno za�boravljaju ključne doga�aje našeg vremena.

Ova knjiga je pisana i protiv pothranjivanja lakoumnog optimizma iprotiv pothranjivanja površnog očajavanja. Ona drži da su progres i pro�past dve strane iste medalje; da i jedno i drugo spadaju u praznoverje a neu veru. Napisana je iz uverenja da je moguće otkriti skrivene mehanizmekoji su sve tradicionalne elemente našeg političkog i duhovnog sveta ra�stopili u smešu u kojoj sve kao da je izgubilo svoju specifičnu vrednost i

Page 10: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xii PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

postalo nedostupno ljudskom razumevanju, neupotrebljivo u ljudske svr�he. Postaje neizdrživo iskušenje da se popusti pukom procesu dezintegra�cije, ne samo zato što je taj proces uzeo lažni lik znamenite "istorijske nu�žnosti", nego i zato što je sve izvan njega počelo da izgleda beživotno, be�skrvno, besmisleno i nestvarno.

Uverenje da sve što se na zemlji doga�a čoveku mora biti razumljivomože da nas zavede da istoriju tumačimo opštim mestima. Razumevati neznači poricati okrutnosti, izvoditi presedan iz besprimernog ili objašnja�vati pojave tolikim analogijama i uopštavanjima da se više ne osećaju uti�caj stvarnosti i šok iskustva. Značajnije bi bio ispitati i svesno podnosititeret koji nam je navalio naš vek � bez poricanja i bez poniznog trpljenja.Ukratko, razumevanje znači spremno se suočiti sa realnošću i usprotivitijoj se bez premišljanja � ma kakva ona bila.

U tom smislu mora da bude mogućno suočiti se i shvatiti okrutnu činje�nicu da tako mala (i u svetskoj politici tako nevažna) pojava kao što je je�vrejsko pitanje i antisemitizam može da postane katalizator, prvo za na�cistički pokret, zatim za svetski rat i konačno za stvaranje fabrika smrti. Ilishvatiti grotesknu nesrazmeru izme�u uzroka i posledica, čime je započelaera imperijalizma, kada su ekonomske teškoće u nekoliko decenija doveledo dubokih promena političkog stanja u celom svetu. Ili čudnu kontradik�ciju izme�u "realizma" koji cinično proklamuju totalitarni pokreti i njiho�vog upadljivog prezrenja prema celokupnom tkivu realnosti. Ili iritirajućinesklad izme�u stvarne moći modernog čoveka (veće nego ikad ranije, to�liko velike da srne da prkosi samom postojanju svog univerzuma) i njego�ve nemoći da živi u njemu i da shvati smisao sveta koji je uspostavio svo�jom snagom.

Pokušaj totalitarizma da se sve porobi i da se totalno dominira je destru�ktivni put bez ikakvog izlaza. Njegova pobeda može da se podudari sa ra�zaranjem čovečanstva; gde god vlada, on počinje da razara ljudsku su�štinu. Pa ipak, malo ima koristi ako okrenemo le�a destruktivnim snagamaveka.

Nevolja je što je naše doba tako čudno preplelo dobro i zlo da bez impe�rijalističke "ekspanzije radi ekspanzije" svet nikada ne bi postao jedno; dase bez buržoaske političke devize "vlast radi vlasti" razmere ljudske snagemožda uopšte ne bi otkrile; da bismo bez fiktivnog sveta totalitarnih po�kreta, gde su sa neuporedivom jasnoćom odre�ene suštinske nesigurnostinašeg vremena, možda bili dovedeni do propasti ne postavši nikad svesništa se doga�a.

I ako je istina da se u poslednjim scenama totalitarizma pojavljuje apso�lutno zlo (apsolutno jer se više ne može tumačiti ljudski shvatljivim moti�vima), tačno je isto tako da bez njega možda uopšte ne bismo istinski spo�znali potpunu prirodu zla.

Page 11: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU xiii

Antisemitizam (ne prosta mržnja prema Jevrejima), imperijalizam (neprosto osvajanje), totalitarizam (ne prosta diktatura), jedan za drugim, je�dan brutalniji od drugog, pokazali su da je ljudskom dostojanstvu potreb�no novo jamstvo koje se može naći samo u novom političkom principu, unovom zakonu na Zemlji, čiju punovažnost ovog puta mora shvatiti ćeločovečanstvo, pošto njegova vlast mora biti tačno ograničena, kontrolisanai utemeljena u iznova definisanim teritorijalnim entitetima.

Mi ne možemo više sebi da priuštimo da uzimamo iz prošlosti ono što jebilo dobro i da ga jednostavno nazivamo svojim nasle�em, da odbacimozlo i da o njemu mislimo jednostavno kao o mrtvom balastu koji će samovreme sahraniti u zaboravu. Podzemna struja istorije zapadne civilizacijenajzad je izašla na površinu i zaposela dostojanstvo naše tradicije. To je re�alnost u kojoj živimo. I zato su uzaludni svi napori da se spasemo od neu�moljive sadašnjosti u nostalgiji još netaknute prošlosti ili da predvi�amoda će bolja budućnost doneti zaborav.

Hana ArentLeto 1950.

Page 12: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Predgovor prvom delu: Antisemitizam

ANTISEMITIZAM, svetovna ideologija devetnaestog veka � koja je poimenu, mada ne i po sadržaju bila nepoznata pre 1870�ih � i verska

mržnja prema Jevrejima, nadahnuta uzajamnim netrpeljivim antagoniz�mom dve sukobljene vere, očigledno nisu isto; otvoreno pitanje je, čak, dokog je stepena antisemitizam crpao svoje argumente i emocionalnu prijem�čivost iz verske mržnje. Tumačenje neprekidnog kontinuiteta proganjanja,proterivanja i masakara od kraja Rimskog carstva do srednjeg veka i mo�dernog doba, sve do naših dana, često ukrašeno idejom kako moderni anti�semitizam nije ništa drugo nego sekularizovana verzija popularnog sred�njovekovnog praznoverja1, nije manje lažno (iako je naravno manje štet�no) od odgovarajućeg antisemitskog shvatanja o tajnom jevrejskomudruženju koje od davnina vlada ili pretenduje da vlada svetom. Istorijskigledano, procep izme�u kasnog srednjeg veka i modernog doba u odnosuprema jevrejskoj stvari još je naglašeniji nego jaz izme�u rimske antike isrednjeg veka, ili ponor� često smatran najvažnijim preokretom jevrejskeistorije u dijaspori � koji katastrofe prvog krstaškog pohoda deli od ranogsrednjeg veka. Jer ovaj procep je trajao skoro dva veka, od petnaestog dokraja šesnaestog, tokom kojih su odnosi Jevreja i nejevreja sve vreme bilislabi, jevrejska "ravnodušnost prema stanju i doga�ajima spoljnog sveta"

1 Najskoriji primer ovog stanovišta je Warrant for Genocide. The myth of the Jewishworld � conspiracy and the "Protocols of the Elders of Zion", Norman Cohn, New York,1966. Autor polazi od pretpostavke da uopšte ne postoji tako nešto kao jevrejska istorija. Sanjegovog stanovišta Jevreji su "narod koji... živi raštrkan po Evropi, od Lamanša do Volge,sa vrlo malo toga zajedničkog, osim što potiču od poklonika jevrejske religije" (p. 15). Anti�semiti, naprotiv, mogu da ustvrde direktnu i neprekidnu liniju, kroz prostor i vreme, od sred�njeg veka, kada su Jevreji smatrani Sataninim izaslanicima, �avoljim poklonicima, demoni�ma u ljudskom obličju (p. 41); jedina kvalifikacija takve sveopšte generalizacije koju učeniautor Pursuit of the Millennium smatra umesnom je ta da on razmatra samo "najsmrtonosnijuvrstu antisemitizma, ovu vrstu koja završava masakrom i pokušajem genocida" (p. 16). Knji�ga takode prilično uporno pokušava da dokaže da "masa germanske populacije nikada nijeistinski bila fanatizovana protiv Jevreja" i da su njihovo istrebljenje "organizovali iuglavnom izveli profesionalci SA�a i SS�a", grupacije koje "nikako ne reprezentuju tipičanpresek nemačkog društva" (p. 212 ff). Kako bi čovek voleo da ova tvrdnja može da se nosi sačinjenicama! Rezultat je da se delo čita kao da gaje pisao pre oko pedeset godina previše du�hovit član Verein zur Bekämpfung des Antisemitizmus, Društva za borbu protiv antisemiti�zma, lošeg pamćenja.

Page 13: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xvi PREDGOVOR PRVOM DELU

bila neprestano jaka, a judaizam postao "sistem mišljenja zatvoreniji negoikad". U to vreme su Jevreji, bez ikakvog mešanja spoija počeli da misie"da se razlika izme�u jevrejstva i nacija u osnovi ne tiče uverenja i vere,već da je unutrašnje prirode" i da je davnašnja dihotomija izme�u Jevrejai nejevreja "pre rasnog porekla nego što je stvar doktrinarne nesloge".2

Ova varka u proceni tu�inskog karaktera jevrejskog naroda, koja se medunejevrejima odomaćila tek mnogo kasnije, u doba prosvetiteljstva, jasan jeuslov sine qua non za ra�anje antisemitizma, a isto tako je važno da je onaprvo nastala u jevrejskom samotumačenju i to otprilike u doba kada se ev�ropski hrišćanski svet podelio na one etničke grupe koje su zatim svaka zasebe ušle u sistem modernih nacionalnih država.

Istorija antisemitizma, kao istorija mržnje prema Jevrejima, samo je deoduge i zamršene priče o odnosima Jevreja i nejevreja u okolnostima jevrej�ske dijaspore. Interesovanje za ovu istoriju praktično nije postojalo presredine devetnaestog veka, kada se poklopilo sa porastom antisemitizma injegovim žestokim otporom prema emancipovanim i asimilovanim Jevre�jima � što je očigledno najgora moguća pozicija za stvaranje pouzdanih is�torijskih spisa.3 Od tada je uobičajeni falsifikat jevrejske i nejevrejske is�toriografije � iako uglavnom iz oprečnih razloga � bilo isticanje neprija�teljskih elemenata u hrišćanskim i jevrejskim izvorima i naglašavanje nizakatastrofa, proterivanja i masakara koji su obeležili jevrejsku istoriju upra�vo kao što su naoružani i nenaoružani konflikti, rat, oskudice, pošast, obe�ležili istoriju Evrope. Nije potrebno da dodam, jevrejska je istoriografijasvojom jakom polemičkom i apologetskom pristrasnošću preduzela dau�e u trag spisima o mržnji prema Jevrejima u hrišćanskoj istoriji, dok jeantisemitima ostalo da prona�u intelektualno ne mnogo različite spise dre�vnih jevrejskih autoriteta. Kada je ta jevrejska tradicija često nasilnog an�tagonizma prema hrišćanima i ostalim nejevrejima izašla na videlo, "naj�šira jevrejska publika nije bila samo uvre�ena, već i iskreno zgranuta",4

tako dobro su njeni predstavnici uspeli da ubede sebe i sve druge u lažnučinjenicu da je jevrejski separatizam isključivo posledica nejevrejskog ne�

2 Svi su citati iz Exclusiveness and Tolerance, Jewish�Gentile Relations in Medieval andModem Times, Jacob Katz, New York, 1962 (Chapter 12), jedne potpuno originalne studije,pisane na najvišem mogućem nivou, koja bi zaista trebalo da razbije "mnoge uvrežene poj�move savremenog jevrejstva", kao što se ističe na omotu, ali to ne čini jer ju je zvaničnaštampa skoro potpuno ignorisala. Kac spada u mladu generaciju jevrejskih istoričara, od ko�jih mnogi predaju u Jerusalimu i objavljuju na hebrejskom. Zašto se njihov rad brže ne pre�vodi i ne objavljuje u ovoj zemlji, svojevrsna je misterija. Sa njima je "lakrimozno" pred�stavljanje jevrejske istorije, protiv kog je Salo W. Baron protestovao pre skoro četrdeset go�dina, zapravo završeno.

3 Interesantno je zabeležiti da je prvi moderni jevrejski istoričar, J. M. Jost, koji je u ne�mačkoj pisao sredinom prošlog veka, bio mnogo manje sklon uobičajenim predrasudamasvetovne jevrejske istoriografije nego njegovi glasovitiji sledbenici.

4 Katz, op. cit., p. 196.

Page 14: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR PRVOM DELU xvii

prijateljstva i nedovoljne prosvećenosti. Judaizam je, to su sada zagovaraliuglavnom jevrejski istoričari, uvek bio superioran u odnosu na drage reli�gije po svom verovanju u ljudsku jednakost i toleranciju. To što je ta sa�mozavaravajuća teorija, praćena verovanjem da je jevrejski narod uvekbio pasivni, patnički predmet hrišćanskih proganjanja, zapravo proizvodprodužavanja i modernizacije starog mita o izabranosti i do krajnosti do�terana novim i često vrlo komplikovanim postupcima izdvajanja, name�njenim jačanju stare dihotomije, to je možda jedna od ironija koje pred�stavljaju riznicu za one koji iz bilo kog razloga pokušavaju da ulepšaju po�litičke činjenice i istorijske spise i da njima manipulišu. Jer, ako su Jevrejiimali išta zajedničko sa svojim nejevrejskim susedima čime bi podržalisvoju novoproklamovanu jednakost, to je bila baš zajednička prošlost, od�re�ena, doduše, suprotstavljenim verama, a bogata, s jedne strane, kultur�nim dostignućima na najvišem nivou i fanatičnim i sirovim praznoverica�ma na nivou neobrazovanih masa.

U svakom slučaju, čak i razdražujući stereotipi ovakve jevrejske istorio�grafije počivaju po pitanju istorijskih činjenica na solidnijim osnovamanego zastarele političke i društvene potrebe evropske jevrejske zajednicedevetnaestog i ranog dvadesetog veka. Dok je jevrejska kulturna istorijabila beskrajno raznovrsnija nego što se tada pretpostavljalo i uzroci njenepropasti se razlikovali po istorijskim i geografskim okolnostima, tačno jeda su još raznolikiji bili uzroci u nejevrejskim sredinama nego u jevrej�skim zajednicama. Dva veoma realna činioca bila su odlučujuća za kobnapogrešna shvatanja koja se još uvek provlače kroz popularne predstavejevrejske istorije. Nigde i nikad od razaranja hrama Jevreji nisu imali sop�stvenu teritoriju i svoju državu; njihova fizička egzistencija uvek je zavisi�la od zaštite nejevrejskih vlasti, iako su neka sredstva samozaštite, pravona nošenje oružja, "bila data Jevrejima u Francuskoj i Nemačkoj još u tri�naestom veku".5 Ovo ne znači da su Jevreji uvek bili lišeni vlasti, ali je is�tina da su u svim sukobima u kojima je došlo do nasilja, bez obzira koji subili razlozi, Jevreji bili ne samo ranjivi nego i bespomoćni, tako da je bilosasvim prirodno, naročito u vekovima potpune otu�enosti koji su pretho�dili njihovom usponu do političke jednakosti, da će svaki novi izliv nasiljaiskusiti kao puka ponavljanja. Povrh svega, jevrejska tradicija je katastro�fe razumevala kao mučeništvo, koje je imalo svoju istorijsku osnovu u pr�vim vekovima naše ere, kada su i Jevreji i hrišćani prkosili moći Rimskogcarstva, kao i u srednjovekovnim okolnostima kada je Jevrejima ostavlje�na otvorena alternativa da se pokrste, da bi se tako spasli od proterivanja,čak i kad uzrok tom nasilju nije bio verski već politički i ekonomski. Ovačinjenicama potvr�ena konstelacija dala je zamah optičkoj varci od koje ijevrejski i nejevrejski istoričari od onda pate. Istoriografija se "sve do sa�

5 lbid., p. 6.

Page 15: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xviii PREDGOVOR PRVOM DELU

da više bavila odvajanjem hrišćana od Jevreja, nego obrnuto",6 brišući ta�ko inače važniju činjenicu da je jevrejsko podvajanje od nejevrejskog sve�ta, a posebno od hrišćanske sredine, bilo od veće važnosti za jevrejskuistoriju nego obrnuto, iz očevidnog razloga što je samo preživljavanje na�roda kao entiteta koji se može identifikovati zavisilo od takvog hoti�mičnog podvajanja, a ne, kao što se stalno tvrdilo, od mržnje hrišćana i ne�jevreja. Tek u devetnaestom i dvadesetom veku, posle emancipacije i šire�njem asimilacije, imao je antisemitizam nekakvu ulogu u očuvanju naro�da, budući da su tek tada Jevreji težili da budu primljeni u nejevrejsko dru�štvo.

Tokom devetnaestog veka antijevrejska osećanja su se širila medu obra�zovanom evropskom klasom, dok je antisemitizam kao ideologija ostao,sa malim izuzecima, prerogativ uopšte čudaka, i posebno ludih ekstre�mista. Čak su i sumnjivi proizvodi jevrejskih apologeta, koji nikada nisuuverili bilo koga osim onih koji su već uvereni, bili uzvišeni primeri zna�nja i obrazovanja u poredenju sa onim što su neprijatelji Jevreja imali daponude u svojim istorijskim istraživanjima.7 Kada sam po završetku ratapočela da sre�ujem gradu za ovu knjigu, koja je u razdoblju dužem oddecenije sakupljena iz dokumentarnih izvora a ponekad iz izvrsnih mono�grafija, nije postojao nijedan potpuni pregled tog predmeta za koji bi semoglo reći da zadovoljava osnovne standarde istorijske nauke. A stanjejedva da se do danas promenilo. To je tim žalosnije što je potreba za celo�vitim, istinitim odnosom prema jevrejskoj istoriji sada postala veća negošto je ikada bila. Politički razvoj dvadesetog veka doveo je jevrejski narodu centar vrtložnih zbivanja; jevrejsko pitanje i antisemitizam, relativno ne�važna pojava u okvirima svetske politike, postali su prvo katalizator uspo�na nacističkog pokreta i temelj organizacionog ustrojstva Trećeg rajha, ukome je svaki gra�anin morao da dokaže da nije Jevrejin, a zatim uzročniksvetskog rata koji nema premca po surovosti, da bi pomogli sprovodenjebesprimernog zločina, genocida u sred zapadne civilizacije. Meni delujeočigledno da to treba tako nazvati, ne radi jadikovanja ili potajnog optuži�vanja, već radi razumevanja. Ova knjiga je pokušaj da se shvati ono što naprvi, čak i na drugi pogled izgleda samo kao užas.

Razumevati, naravno, ne znači poricati okrutnosti, izvoditi presedan izbesprimernog ili pojave objašnjavati tolikim analogijama i uopštavanjimada se više ne osećaju uticaj stvarnosti i šok iskustva. Razumevanje je ispi�tivanje i svesno podnošenje tereta koji su nam navalili doga�aji — bez po�ricanja i bez poniznog trpljenja kao da sve što se stvarno dogodilo nije mo�

6 lbid., p. 7.7 Jedini izuzetak je antisemitski istoričar Walter Frank, glava nacističkog Reichsinstitut für

Geschichte des Neuen Deutchlands i izdavač sedmotomnog Forschungen zur Judenfrage,1937�1944. Naročito je korisno konsultovati upravo Frankove priloge.

Page 16: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR PRVOM DELU xix

glo da se dogodi na drugi način. Ukratko, razumeti znači spremno se suo�čiti sa reainošći i usprotiviti joj se bez premišljanja � ma kakva ona bila.

Da bi se to razumelo, nije suvišno, nego je možda i neophodno izvesnopoznavanje jevrejske istorije devetnaestog veka u Evropi i porasta anti�semitizma koji ju je pratio. Sledeća poglavlja se tiču samo onih elemenataistorije devetnaestog veka koji zapravo spadaju medu "izvore totalitariz�ma". Još uvek ostaje da se napiše opsežna istorija antisemitizma, a to pre�mašuje obim ove knjige. Sve dok postoji ova praznina, ima dovoljno oprav�danja, čak i sa stanovišta same naučnosti, da se sledeća poglavlja štampa�ju, kao nezavisni doprinos opsežnijoj istoriji, iako je ovo prvobitno bilozamišljeno kao sastavni deo praistorije totalitarizma, da tako kažemo. Toda je istorija antisemitizma pala u ruke nejevrejskih ekscentrika i jevrej�skih apologeta, a da su je ozbiljni istoričari pažljivo izbegavali, tačno je,mutatis mutandis, za skoro sve elemente koji su se kasnije kristalizovali unovoj pojavi, totalitarizmu; njih jedva da je primetilo i učeno i javno mnje�nje jer su ti elementi pripadali podzemnoj struji evropske istorije gde su,skriveni od očiju javnosti i od pažnje prosvećenih ljudi, mogli da nakupepotpuno neočekivan otrov.

Postoje tek konačna kristalizacija katastrofe iznela te podzemne namerena svetlost dana i stavila ih na uvid javnosti, postoje tendencije da se tota�litarizam jednostavno izjednači sa njegovim elementima i izvorima � kaoda svaka provala antisemitizma ili rasizma ili imperijalizma može da seidentifikuje kao "totalitarizam". Ova laž nas u potrazi za istorijskom isti�nom navodi na krivi trag, a isto je toliko pogubna i u političkom prosu��ivanju. Totalitarna politika, daleko od toga da je samo antisemitska ili ra�sistička ili imperijalistička ili komunistička, koristi i zloupotrebljava sop�stvenu ideologiju ili političke činioce sve dok potpuno ne iščezne osnovprave stvarnosti, iz koje ideologije izvorno crpu svoju snagu i svoj propa�gandni potencijal: stvarnost klasne borbe, na primer, ili sukob interesa Je�vreja i njihovih suseda. Bila bi ozbiljna greška potceniti ulogu koju je samrasizam igrao i još uvek igra u vladama južnjačkih država, ali bi bila jošozbiljnija laž da se retrospektivno zaključi kako su velike oblasti Sjedi�njenih Država bile pod totalitarnom vlašću više od jednog veka. Jedina ne�posredna, autentična posledica antisemitskog pokreta devetnaestog vekanije bio nacizam, nego, naprotiv, cionizam, koji je, bar u ovom zapadnomideološkom obliku bio vrsta kontraideologije, "odgovor" na antisemiti�zam. Ne može se ni slučajno reći da je jevrejska samosvest ikada bila pu�ka tvorevina antisemitizma; čak i površno poznavanje jevrejske istorije,čija je središnja briga još od izlaska iz vavilonskog ropstva uvek bila danarod preživi nezadrživu moć dijaspore, trebalo bi da bude dovoljno darasprši najnoviji mit na tu temu, mit koji je postao ponešto pomodan u in�telektualnim krugovima posle Sartrovog "egzistencijalističkog" tumače�

Page 17: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xx PREDGOVOR PRVOM DELU

nja Jevrejina kao nekog koga drugi vide i definišu kao Jevrejina. Možda jeapsurdna istorija "Protokoli sionskih mudraca" najbolja ilustracija razlikai veza pretotalitarnog i totalitarnog antisemitizma. Nacističko korišćenjekrivotvorine kao udžbenika za osvajanje sveta svakako nije deo istorijeantisemitizma, ali samo ta istorija može da objasni zašto je ova neverovat�na priča dovoljno uverljiva da može da se upotrebi za početak antijevrej�ske propagande. Ono što ona, s druge strane, ne može da objasni to je: za�što bi totalitarni zahtev za vladavinom nad svetom, koju bi članovi tajnogdruštva uvežbavali svojim metodama, uopšte postao privlačan političkicilj. Ova druga funkcija, politički (mada ne propagandno) mnogo značaj�nija, ima svoj izvor u imperijalizmu uopšte, u njegovoj jako eksplozivnojkontinentalnoj verziji, a posebno u takozvanim pan�pokretima.

Ova knjiga je, dakle, ograničena vremenom i mestom, kao i svojimpredmetom. Njene se analize tiču jevrejske istorije u Srednjoj i ZapadnojEvropi od vremena dvorskih Jevreja do Drajfusove afere, u meri u kojoj jeta istorija važna za ra�anje antisemitizma i u kojoj je na njega uticala. Onase bavi antisemitskim pokretima koji se još uvek prilično čvrsto oslanjajuna činjenično stanje karakteristično za odnose Jevreja i nejevreja, to jest zaulogu koju su Jevreji imali u razvoju nacionalnih država s jedne strane i zaulogu Jevreja u nejevrejskom društvu s druge. Pojava prvih antisemitskihpartija 1870�ih i 1880�ih označava trenutak kada je prekoračena ogra�ničena, činjenična osnova sukoba interesa i dokazivih iskustava i kada jeotvoren put koji se završio u "konačnom rešenju". Od tada, u eri imperija�lizma, kojoj su sledili periodi totalitarnih pokreta i vlada, nije više mo�gućno izdvojiti jevrejsko pitanje ili antisemitsku ideologiju iz materijalakoji zapravo gotovo da nema nikakve veze sa stvarnošću moderne jevrej�ske istorije. I do toga nije došlo prevashodno zbog vrlo istaknute uloge ko�ju su ova pitanja imala u svetskim zbivanjima, već zato što je sada sam an�tisemitizam korišćen za skrivene ciljeve, pa je, iako je ispunjenje tih cilje�va na kraju zahtevalo Jevreje kao svoje glavne žrtve, antisemitizam dalekoprednjačio u odnosu na sva pitanja od posebnog interesa i za Jevreje i zanejevreje.

Imperijalističku i totalitarističku verziju antisemitizma dvadesetog vekačitalac će naći u drugom, odnosno u trećem delu ovoga rada.

Hana ArentJuli 1967.

Page 18: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Predgovor drugom delu: Imperijalizam

POČECI nekog istorijskog perioda retko mogu da se datiraju tako pre�cizno i retka je prilika da savremeni posmatrači budu svedoci njego�

vog jasnog kraja kao što je to slučaj sa erom imperijalizma. Jer je imperi�jalizam, koji je izrastao iz kolonijalizma i koga je izazvala neprimerenostsistema nacionalnih država ekonomskom i industrijskom razvoju u po�slednjoj trećini devetnaestog veka, započeo svoju politiku ekspanzije radiekspanzije tek oko 1884; i ova nova verzija politike vlasti razlikovala seod nacionalnih osvajanja u pograničnim ratovima koliko i od izgradnjecarstva po rimskom uzoru. Njegov kraj je izgledao neizbežan posle "uki�danja Imperije Njenog Kraljevskog Veličanstva", kojom je Čerčil odbio"da predsedava", odmah potom proglašena je nezavisnost Indije. Jedan odnajznačajnijih doga�aja u istoriji dvadesetog veka je što su Britanci dobro�voljno ukinuli svoju kolonijalnu vlast, a posle toga nijedna evropska naci�ja nije mogla da zadrži svoje prekomorske posede. Jedini izuzetak je Por�tugalija, a njena čudna sposobnost da nastavi borbu od koje su sve ev�ropske kolonijalne sile morale da odustanu možda je uzrokovana njenomnacionalnom zaostalošću, više nego Salazarovom diktaturom; jer ne samoslabost niti iscrpljenost od dva ubilačka rata u jednoj generaciji, već i mo�ralne skrupule i politička shvatanja potpuno razvijenih nacionalnih državaodvraćali su od ekstremnih mera, od uvo�enja "administrativnih masakra"(A. Karthil), koji su svakako mogli da slome nenasilni ustanak u Indiji, aodvraćali su i od produžavanja "vladavine vodećih rasa" (lord Kromer)zbog mnogostrahovanog bumerang efekta na matične zemlje. Kada se naj�zad Francuska, zahvaljujući još uvek neoslabljenom autoritetu De Gola,usudila da odustane od Alžira, koji je uvek smatrala delom Francuske koli�ko i departement de la Seine, dostigla se tačka sa koje, izgledalo je, nemapovratka.

Ma kolike da su mogle biti prednosti ove nade, da iza vrućeg rata protivnacističke Nemačke nije došao hladni rat izme�u sovjetske Rusije i Sjedi�njenih Država, kad se osvrne, čovek je u iskušenju da na poslednje dvedecenije gleda kao na razdoblje tokom koga su se dve najmoćnije sile naZemlji nadmudrivale za premoć u manje�više istim oblastima u kojima supre toga vladale evropske nacije. U istom duhu padamo u iskušenje da nanovo nevoljno popuštanje izme�u Rusije i Amerike gledamo kao na rezul�

Page 19: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxii PREDGOVOR DRUGOM DELU

tat pojavljivanja treće potencijalne svetske sile, Kine, više nego kao nazdravu i prirodnu posledicu detotalitarizacije Rusije posle Staljinove smr�ti. I ako bi budući razvoj potvrdio ova tumačenja, to bi u istorijskom smis�lu značilo da smo se vratili unatrag, neizmerno mnogo, tamo odakle smokrenuli, to jest, u imperijalističku eru i na put sukoba koji je doveo do Pr�vog svetskog rata.

Često se govorilo da su Britanci stekli svoju imperiju u trenutku rase�janosti, kao posledicu automatskih tokova, popuštajući onome što je iz�gledalo moguće i što je bilo privlačno, više nego kao rezultat promišljenepolitike. Ako je to istina, onda ni put u pakao ne mora biti popločan bilokakvim namerama, iako su one poslovično dobre. A objektivne činjenice,koje podsećaju na povratak na imperijalističku politiku, danas su zaista to�liko jake da je čovek sklon da makar upola veruje u istinitost ovog očito�vanja, uprkos praznim uveravanjima o dobrim namerama sa obe strane �američkim "obavezama" zbog neodrživog status quo�a korupcije i nekom�petencije na jednoj strani, ruskoj pseudo�revolucionarnoj priči o ratovimaza nacionalno oslobo�enje na drugoj. Proces izgra�ivanja nacije u zaos�talim područjima gde je nedostatak preduslova upravo proporcionalanžestokom, jalovom šovinizmu, rezultirao je bezmernim vakuumima vlasti,za koju se supersile sve žešće takmiče, kao što izgleda i da je usavršava�njem nuklearnog oružja definitivno odbačena direktna konfrontacija nji�hovih instrumenata nasilja kao poslednjeg sredstva da "reše" sve konflik�te. Ne samo da svaki sukob izme�u malih, nerazvijenih zemalja u ovompodručju, bio to gra�anski rat u Vijetnamu ili nacionalni sukob na Sred�njem Istoku, odmah privlači mogućnu ili stvarnu intervenciju supersila,već su sami njihovi sukobi ili bar vreme njihovog izbijanja sumnjivi kaqmanipulisani ili bar direktno izazvani interesima i manevrima koji nemajubaš nikakve veze sa sukobima i interesima koji su na delu u samom re�gionu. Ništa nije tako karakteristično za politiku vlasti u eri imperijalizmakao to okretanje od lokalizovanih, ograničenih i zato predvidljivih ciljevanacionalnog interesa, ka trci bez granica, sila koje mogu lutati i opustošiticelu planetu bez odre�ene nacionalne i teritorijalne svrhe i stoga bez pred�vidljivog pravca. Upadanje u stare greške postalo je očigledno i na ideo�loškom planu, jer čuvena domino�teorija, prema kojoj se američka spoljnapolitika oseća obaveznom da ratuje u jednoj zemlji radi integriteta drugihzemalja, koje čak nisu ni njeni susedi, nije ništa drugo nego nova verzijastare "Velike igre", čija pravila dozvoljavaju, pa čak i nalažu, posmatranjecelih naroda kao sredstava za postizanje cilja, ili kao piona, po današnjojterminologiji, radi bogatstva i radi vladavine nad trećim zemljama, kojeredom postaju puka sredstva za postizanje cilja u neprestanom procesuekspanzije i akumulacije vlasti. To je bila ona lančana reakcija, ugra�ena uimperijalističku politiku, koju na ljudskom planu najbolje predstavlja figu�

Page 20: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR DRUGOM DELU xxiii

ra tajnog agenta, o čemu Kipling (u Kimu) kaže: "Velika igra je završenakad svi umru. Nikako pre". I jedini razlog iz koga se njegovo proročanst�vo nije ostvarilo su ustavna ograničenja nacionalnih država, dok se danasnaša jedina nada da se neće ostvariti u budućnosti temelji na ustavnim og�raničenjima američke republike i na tehnološkim ograničenjima nuklear�nog doba.

Ne može se poricati da neočekivano oživljavanje imperijalističke poli�tike i metoda uzima maha u promenjenim uslovima i okolnostima. Inici�jativa za prekomorsku ekspanziju skrenula je zapadno od Engleske i Za�padne Evrope ka Americi, a inicijativa za kontinentalnu ekspanziju u čvr�stom geografskom kontinuitetu ne dolazi više iz Srednje i Istočne Evrope,već je locirana isključivo u Rusiji. Imperijalistička politika, više nego ije�dan drugi pojedinačni činilac, dovela je do slabljenja Evrope, a izgleda dase obistinjuju proročanstva državnika i političara da bi dva diva, koja sa is�točnog i zapadnog boka prete evropskim narodima, konačno mogla da sepojave kao naslednici evropske moći. Niko više ne procenjuje ekspanzijukao "breme belog čoveka" ili kao "proširenu plemensku svest" koja ujedi�njuje ljude sličnog etničkog porekla; umesto toga, slušamo o "obavezama"prema zemljama�klijentima, o odgovornosti vlasti i o solidarnosti sa revo�lucionarnim nacionalnim pokretima za oslobo�enje. I sama reč "ekspan�zija" nestala je iz našeg političkog rečnika, pa se sada za veoma sličnoznačenje koriste reči "protezati se" ili, kritički, "protezati se preko". Poli�tički je važnije što su privatna ulaganja u udaljene zemlje, prvobitno prvipokretač imperijalističkog razvoja, sada zamenjene stranom pomoći, eko�nomskom i vojnom, koju direktno daju vlade. (Samo 1966. američka vla�da je potrošila 4,6 milijarde dolara za ekonomsku pomoć i strane kredite,plus 1,3 milijarde dolara godišnje za vojnu pomoć tokom deset godina1956�1965, dok je oticanje privatnog kapitala 1965. iznosilo 3,69 milijar�de, a 1966. godine 3,91 milijarde).1 To znači da je završena era takozvanevladavine dolara, specifične američke verzije imperijalizma pre Drugogsvetskog rata, koja je politički bila najmanje opasna. Privatna ulaganja �"aktivnosti hiljade američkih kompanija koje dejstvuju u stotinu stranihzemalja" i koje su "koncentrisane u najmodernije, strateški najjače, po ras�tu najbrže grane strane ekonomije" — stvaraju mnogo političkih problemačak i kad ih ne štiti vlada tog naroda,2 ali strana pomoć, čak i ako je data izčisto humanitarnih razloga, po prirodi je politička upravo zbog toga što ni�je motivisana traganjem za profitom. Potrošene su milijarde dolara na po�

1 Iznosi su citirani iz "The Politics of Private Foreign Investtnent", Leo Model i "U. S. As�sistence to less developed Countries, 1956�65", Keneth M. Kauffman and Helena Stalson,oba u Foreign Affairs, July, 1967.

2 L. Modelov citirani članak (p. 641) daje veoma vrednu i primerenu analizu ovoga pro�blema.

Page 21: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxiv PREDGOVOR DRUGOM DELU

litičke i ekonomske pustoši gde su nestale u korupciji i nekompetentnostipre nego što je moglo da se počne išta produktivno, a taj novac nije više"suvišni" kapital koji ne može da se iskoristi i da donese profit u zemljiporekla, već čudno prelivanje čistog izobilja koje bogate zemlje mogu se�bi da priušte, one koje imaju u one koje nemaju. Drugim rečima, sada supotpuno nestali motivi profita čija se važnost za imperijalističku politikučak i u prošlosti često precenjivala"; samo veoma bogate i veoma moćnezemlje mogu da podnesu teške gubitke koje i nosi imperijalizam.

Verovatno je prerano, i svakako je izvan okvira mojih razmatranja, da seanaliziraju i da se sa bilo kojim stepenom tačnosti ustanove ovi skorašnjitokovi. Ono što već sad izgleda neprijatno jasno jeste snaga jednog naiz�gled nekontrolisanog procesa koji nastoji da uništi sve nade za ustavninapredak u novim i da potkopa državne institucije u starim nacijama. Imapreviše primera da bismo mogli čak i letimično da ih nabrajamo, ali uspon"nevidljive vlasti" putem tajnih službi, čije je mešanje u unutrašnje po�slove, kulturne, obrazovne i ekonomske oblasti našeg života tek nedavnootkriveno, isuviše je zlokoban znak da bismo ga mogli prećutati. Nema ra�zloga da se sumnja u to što tvrdi g. Alen V. Dalis da je tajna služba u ovojzemlji od 1947. imala "uticajniji položaj u našoj vladi od položaja koji taj�na služba uživa u bilo kojoj vladi na svetu",3 niti ima bilo kakvog razlogada verujemo da je taj uticaj opao od 1958. kada je dao ovu izjavu. Pogub�ni uticaj nevidljive vlade na institucije "vidljive vlade" često je istican;možda je manje poznata tradicionalno bliska veza izme�u imperijalističkepolitike, "nevidljive vlade" i tajnih agenata. Pogrešno se misli da je stva�ranje mreže tajnih službi u ovoj zemlji posle Drugog svetskog rata biloodgovor na neposrednu pretnju koju su špijunske mreže sovjetske Rusijepredstavljale po njen nacionalni opstanak; rat je Sjedinjene Države izbaciona poziciju najveće svetske sile i revolucionarna vlast komunizma diktira�nog iz Moskve predstavljala je veći izazov toj poziciji moći nego nacio�nalnom opstanku.4

Ma šta da su razlozi američkog uspona do svetske sile, do njega nijedošlo promišljenim bavljenjem svetskom politikom ili iz nekog zahteva zaglobalnom vladavinom. A verovatno se isto može reći i za skorašnje i jošuvek nesigurne korake ove zemlje u pravcu imperijalističke politike kojoj

3 To je g. Dalis rekao u govoru na univerzitetu Jejl 1957, prema David Wise and ThomasB. Ross, The Invisible Government, New York, 1964, p. 2.

4 Prema g. Dalisu, vlada treba da se "bori vatrom protiv vatre", a zatim je nastavio da ob�jašnjava šta to znači, sa razoružavajućom iskrenošću po kojoj se nekadašnji šef CIA�e raz�likovao od svojih kolega iz drugih zemalja. CIA je prema tome trebalo da se oblikuje po Sov�jetskoj državnoj službi bezbednosti, koja je "više nego organizacija tajne policije, više negoobaveštajna i kontraobaveštajna organizacija. Ona je instrument za "subverziju, manipulacijui nasilje, za tajne intervencije u stvarima drugih država. " (Dodat kurziv.) Allen W. Dulles,The Craft of Inteligence, New York, 1963, p. 155.

Page 22: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR DRUGOM DELU xxv

je ustrojstvo njene vlade manje prilago�eno nego i u jednoj drugoj zemlji.Ogroman jaz izme�u zapadnih zemalja i ostatka sveta, ne jedino i ne prven�stveno u bogatstvu, već u obrazovanju, tehničkoj veštini i opštem znanju,ometao je me�unarodne odnose od samih početaka istinski svetske poli�tike. A taj ponor, pod pritiskom naglog razvoja komunikacionih sistema i,posledično, smanjenih razdaljina, nije se u prošlim decenijama smanjivao,već je neprestano rastao i sada je dostigao alarmantne razmere. "Stepenprirasta stanovništva u manje razvijenim zemljama dvostruk je u odnosuna isti u više razvijenim zemljama."5 Idok bi sam taj činilac nužno upući�vao na one koji imaju višak hrane i višak tehnološkog i političkog znanja,on poništava svu pomoć. Očito, što je veća populacija, primiče manju po�moć per capita, a situacija je takva da su, dve decenije posle obimnih pro�grama pomoći, sve zemlje koje nisu bile u stanju da sebi pomognu i neštosa tim počnu � kao Japan — siromašnije i dalje nego ikada od ekonomskeili političke stabilnosti. Ova situacija strahovito povećava šanse imperija�lizma iz jednostavnog raloga što sama brojnost nikad nije bila manje va�žna: bela vlast u Južnoj Africi gde je tiranska manjina brojčano nadjačanasa skoro deset prema jedan, nikad nije bila bezbednija no danas. Takva jeobjektivna situacija da se sva strana pomoć preokreće u instrument stranedominacije i da su sve zemlje kojima je ova pomoć potrebna, zbog opada�nja mogućnosti za fizički opstanak, stavljene pred alternativu da prihvateneki oblik "vladavine vodećih rasa" ili da brzo potonu u anarhični raspad.

Ova se knjiga bavi striktno evropskim kolonijalnim imperijalizmom ko�ji se završio ukidanjem britanske vlasti u Indiji. Ona govori o dezintegra�ciji nacionalne države koja, pokazalo se, sadrži skoro sve elemente potreb�ne za neprekidni uspon totalitarnih pokreta i vlada. Pre imperijalističke erenije postojalo nešto što bi bilo svetska politika, a bez nje totalitarno osva�janje svetske vlasti ne bi imalo smisla. U tom periodu sistem nacionalnihdržava se pokazao nemoćan bilo da izmisli nova pravila za vo�enje ino�stranih poslova koji su postali svetski poslovi, bilo da zavede Pax Romanau ostatku sveta. Njegova politička skučenost i kratkovidost završile su ukatastrofi totalitarizma, čije su nečuvene strahote bacile u senku kobne do�ga�aje i još kobniji mentalitet prethodnog perioda. Naučno istraživanje seskoro isključivo koncentrisalo na Hitlerovu Nemačku i Staljinovu Rusijuna račun njihovih manje štetnih prethodnika. Imperijalistička vladavina,osim što se koristi kao naziv, izgleda da je napola zaboravljena, a to je zaosudu na prvom mestu zbog njene važnosti za savremene doga�aje, kojaposlednjih godina postaje sasvim očita. Tako se sa obe strane kontroverzao neobjavljenom američkom ratu u Vijetnamu vodila kroz izvo�enje ana�logije sa Minhenom ili sa drugim primerima izvučenim iz tridesetih godi�

5 Vidi veoma poučan članak: Orville L. Freeman, "Maltus, Mara and the North AmericanBreadbasket", u Foreign Affairs, July, 1967.

Page 23: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxvi PREDGOVOR DRUGOM DELU

na kada je totalitarna vladavina jedino bila zaista jasna i prisutna, svudaisuviše prisutna, opasna; me�utim konci današnje politike nose u delima irečima mnogo više kobne sličnosti sa delima i verbalnim opravdanjimakoja su prethodila izbijanju Prvog svetskog rata, kada je iskra u perifer�nom regionu od malog interesa za sve zainteresovane mogla da izazovepožar širom sveta.

Naglašavanje nesrećne važnosti ovog napola zaboravljenog perioda neznači, naravno, da je kocka bačena i da mi ulazimo u novi period imperi�jalističke politike ili da u svakom slučaju imperijalizam mora da se završiu katastrofama totalitarizma. Bez obzira na to koliko smo u mogućnosti danaučimo iz prošlosti, to nam ne omogućava da znamo budućnost.

Hana ArentJuli 1967.

Page 24: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Predgovor trećem delu: Totalitarizam

I

ORIGINALNI rukopis Izvora totalitarizma završen je ujesen 1949, višeod četiri godine posle poraza Hitlerove Nemačke, manje od četiri

godine pre Staljinove smrti. Prvo izdanje ove knjige se pojavilo 1951. Go�dine koje sam provela pišući je, od 1945. nadalje, javljaju mi se u sećanjukao prvi period relativnog smirenja posle decenija meteža, zbrke i čistogužasa � revolucije posle Prvog svetskog rata, uspona totalitarnih pokreta ipodrivanja parlamentarne vlade, iza čega su došle sve vrste novih tiranija,fašisti i polufašisti, jednopartijska i vojna diktatura, najzad naizgled čvrstoustanovljavanje totalitarnih vlada koje je počivalo na masovnoj podršci:1 uRusiji 1929. godine, koja se sada često naziva "drugom revolucijom", i uNemačkoj 1933.

Sa porazom nacističke Nemačke, deo priče je završen. To je izgledalokao prvi adekvatan trenutak da se sagledaju savremeni doga�aji sa istori�čarskim osvrtom na prošlost i analitičarskim žarom nekoga ko se bavi po�litičkim naukama, prvi mogući pokušaj da se kaže i razume to što se dogo�dilo, još ne sine ira et studio, još uvek u bolu i tuzi i zato naginjući lamen�tu, ali ne više u nemom besu i nemoćnom užasu. (Ostavila sam svoj ori�ginalni uvod u ovom izdanju s namerom da pokažem raspoloženje tih go�dina.) U svakom slučaju, to je bio prvi moguć momenat da se artikulišu i

1 Bez sumnje veoma uznemirava činjenica da totalitarne vlade uprkos svom otvorenomzločinstvu počivaju na masovnoj podršci pa stoga malo iznena�uje što naučnici kao i držav�nici odbijaju da to vide, prvi verujući u magiju propagande i u ispiranje mozga, ovi drugi jed�nostavno poričući, kao što je na primer Adenauer više puta radio. Nedavno objavljen tajniizveštaj o nemačkom javnom mnjenju tokom rata (od 1939. do 1944), koji je podnela Službabezbednosti SS�a (Meldungen aus dem Reich. Ausv/ahl aus den Geheimen Lageberichten desSicherheitsdienstes der SS 1939�1944, priredio Heinz Boberach, Neuwied & Berlin 1965),mnogo otkriva u tom pogledu. Izveštaj pokazuje, prvo, da je stanovništvo bilo dosta dobroobavešteno o takozvanim tajnama � o pokolju Jevreja u Poljskoj, pripremi za napad na Ru�siju, itd. — i, drugo, o "stepenu do koga su žrtve propagande ostale sposobne da stvore samo�stalno mišljenje" (p. XVIII�XIX). U svakom slučaju, poenta je u tome da to nije nimalo sla�bilo opštu podršku Hitlerovom režimu. Sasvim je očigledno da masovna podrška totalitariz�mu ne dolazi ni iz neznanja niti od ispiranja mozga.

Page 25: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxviii PREDGOVOR TREĆEM DELU

obrade pitanja s kojima je moja generacija bila primorana da živi dobrimdelom svog zrelog života: Šta se dogodilo? Zašto se dogodilo? Kako semoglo dogoditi? Jer iz nemačkog poraza, koji je ostavio zemlju u ruševi�nama i naciju s osećanjem da je stigla na "nultu tačku" svoje istorije, izro�nila su brda praktično nedirnutog papira, izobilje materijala o svim aspek�tima dvanaest godina Hitlerove vlasti, koliko je opstalo njegovo Hilja�dugodišnje carstvo. Prvi obimni izbori iz tog embarras de richesses, kojini do danas ni u kom slučaju nisu na odgovarajući način objavljeni i is�traženi, počeli su da se pojavljuju u vezi sa Nirnberškim su�enjima glav�nim ratnim zločincima 1946, u dvanaest tomova Nazi Conspiracy and Ag�gression.2

Mnogo više dokumentarnog i drugog materijala koji se odnosio nanacistički režim postalo je dostupno u bibliotekama i arhivima kada sedrugo (džepno) izdanje pojavilo 1958. To što sam tada saznala bilo je do�sta interesantno, ali nije zahtevalo suštinske izmene ni u analizi niti u ar�gumentaciji mog prvobitnog izlaganja. Brojna dodavanja i izmene citata ufusnotama izgledalo je uputno uraditi, i tekst je bio značajno proširen. Alisve su te izmene bile tehničke prirode. Nirnberški dokumenti su 1949. bilisamo delimično poznati, i to prevedeni na engleski, a veliki broj knjiga,pamfleta i časopisa štampanih u Nemačkoj izme�u 1933. i 1945. nije semogao dobiti. Zatim, u nekim sam dodacima razmatrala izvesne važnijedoga�aje posle Staljinove smrti � krizu oko naslednika i Hruščovljev go�vor na Dvadesetom kongresu Partije � kao i nove informacije o Staljino�vom režimu iz skorašnjih publikacija. Tako sam preradila treći deo i po�slednje poglavlje drugog, dok su prvi deo, o antisemitizmu, i prva četiripoglavlja o imperijalizmu ostali nepromenjeni. Štaviše, bilo je nekih uvidačisto teorijske prirode, u tesnoj vezi sa mojom analizom elemenata totalnedominacije, koje nisam imala kada sam završila originalni rukopis na či�jem su kraju dosta nezaključne "Zaključne napomene". Poslednje poglav�lje ovog izdanja, "Ideologija i nasilje", zamenilo je te "Napomene", kojesu, ukoliko su toga bile vredne, prenete u druga poglavlja. Drugom izda�nju sam dodala epilog u kome sam ukratko razmotrila uvo�enje ruskog si�stema u satelitske države i Ma�arsku revoluciju. Ta se rasprava, pisana mno�go kasnije, razlikovala po tonu od one koja se bavila tada aktuelnim doga�a�jima i koja je zastarela u mnogim detaljima. Sada sam je uklonila i to je jedi�na suštinska promena u ovom izdanju u odnosu na drago (džepno) izdanje.

Očito, kraj rata nije značio i kraj totalitarne vlasti u Rusiji. Naprotiv,sledila je boljševizacija Istočne Evrope, to jest širenje totalitarne vlasti, a

2 Od početka, dokumentarni materijal istraživanje i objavljivan sa težištem na kriminalnadela i izbor je obično pravljen za optužnice ratnih zločinaca. Zbog toga je propuštena velikakoličina veoma interesantnog materijala. Knjiga pomenuta u prvoj napomeni veoma je do�brodošao izuzetak od tog pravila.

Page 26: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xxix

mir je samo obeležio prelomnu tačku od koje se analiziraju sličnosti i raz�like u metodima i institucijama dva totalitarna režima. Presudan nije biokraj rata, već Staljinova smrt osam godina kasnije. Unazad gledano, činise da ta smrt nije bila praćena samo nasledničkom krizom i privremenim"odmrzavanjem" dok se novi voda ne učvrsti, već autentičnim, iako nikadnedvosmislenim, procesom detotalitarizacije. Zato, sa stanovišta doga�ajanije bilo razloga da osavremenjujem ovaj deo moje priče; i koliko našeznanje o ovom doga�aju doseže, ništa se nije dovoljno drastično promeni�lo da bi zahtevalo široku preradu i dodatke. Za razliku od Nemačke, gde jeHitler svesno upotrebio svoj rat da razvije i, takoreći, usavrši totalitarnuvlast, ratni period je u Rusiji bio doba privremenog slabljenja totalne do�minacije. Za moje svrhe, u središtu interesovanja su godine od 1929. do1941, a zatim ponovo od 1945. sve do 1953, a izvori o tim periodima su is�to tako retki i iste su prirode kao što su bili i 1958. ili čak 1949. Ništa se ni�je dogodilo, niti izgleda da će se dogoditi u budućnosti, što bi nam dalotakav nesumnjiv kraj priče ili tako užasno čisto i nepobitno svedočanstvokojim bismo priču dokumentovali kao što je to bio slučaj sa nacističkomNemačkom.

Jedini važan dodatak za koji ja znam, sadržaj Smolenskog arhiva (obja�vio gaje 1958. Merl Feinsod, pokazao je do koje će mere oskudica u do�kumentarnom i statističkom materijalu ostati presudan hendikep za svapotonja istraživanja o ovom periodu ruske istorije. Jer, iako arhivi (koje jeu partijskim štabovima u Smolensku otkrila nemačka tajna služba, a kojesu potom u Nemačkoj zaplenile američke okupacione snage) sadrže nekih200.000 stranica dokumenata i praktično su nedirnuti za period 1917. do1938, zaista zapanjuje količina informacija koju oni propuštaju da nam da�ju. Čak i u "nesavladivom obilju materijala o čistkama" od 1929. do 1937.nema naznaka o broju žrtava ili ikakvih drugih vitalnih statističkih podata�ka. Gde god da su date brojke, one su beznadežno protivrečne, razne orga�nizacije daju različitu gra�u i sve što sigurno znamo je da su mnogi po�daci, ako su ikada i postojali, bili na izvoru obustavljeni po naredbi vlade.3

Tako�e, Arhiv ne sadrži informacije o odnosima izme�u različitih organavlasti, "izme�u Partije, vojske i NKVD�a", ili izme�u Partije i vlade i ćutio putevima komunikacije i nare�enja. Ukratko, ne saznajemo ništa o orga�nizacionom ustrojstvu režima, o čemu smo tako dobro informisani u vezisa nacističkom Nemačkom.4 Drugim rečima, dok se uvek znalo da zva�nične sovjetske publikacije služe u propagandne svrhe, sada se pokazujeda pouzdan izvor i statistički materijal verovatno nikada nigde nije posto�jao.

3 Vidi Merle Fainsod, Smolensk under Soviet Rule, Cambridge 1958. p. 210, 306, 365, etc.4Ibid.,p. 73, 93.

Page 27: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxx PREDGOVOR TREĆEM DELU

Mnogo je ozbiljnije pitanje da li studija totalitarizma može da ignorišeono što se doga�alo i što se još uvek doga�a u Kini. Ovde je naše znanjejoš nesigumije nego što je bilo o Rusiji tridesetih godina, delom zbog togašto je ta zemlja uspela posle revolucije da se mnogo radikalnije obezbediod stranaca, delom zato što nam begunci visokog položaja u Komunisti�čkoj partiji Kine još nisu došli u pomoć � što, naravno, samo po sebi dos�ta govori. Za sedamnaest godina, ono malo što smo saznali kao sigurnoukazuje na vrlo važne razlike: posle velikog krvoprolića na početku � brojžrtava tokom prvih godina diktature je verodostojno procenjen na petnaestmiliona, oko tri procenta populacije 1949. godine i, izraženo u procentima,znatno je manji nego ljudski gubici izazvani Staljinovom "drugom revolu�cijom" � i posle nestanka organizovane opozicije nije bilo porasta nasilja,pokolja nedužnih ljudi iz kategorije "objektivnih neprijatelja", montiranihsu�enja, iako je bilo dosta javnih priznanja i "samokritike", i nije bilo pot�punih zločina. Maov čuveni govor 1957. godine "O pravilnom korišćenjuprotivrečnosti me�u ljudima", obično poznat pod nazivom "Neka procve�ta stotinu cvetova", svakako nije bio zahtev za slobodu, ali je formulisaoda nema sukoba protivrečnosti me�u klasama i, još važnije, izme�u naro�da i vlade, čak i pod komunističkom diktaturom. Sa oponentima se postu�palo putem "pročišćavanja misli", razra�enim postupkom neprestanog va�spitavanja i prevaspitavanja misli, čemu je izgleda bilo podvrgnuto manjeili više celo stanovništvo. Nikad nismo saznali kako se to radilo u stvar�nom životu, ko je bio izuzet od toga � to jest, ko je vršio "prevaspitavanje"� i nemamo pojma o rezultatima "ispiranja mozga", da li je ono bilo trajnoi da li je zaista prouzrokovalo promene u ličnosti. Ako je verovati sadaš�njim izjavama kineskog rukovodstva, samo je prouzrokovalo hipokriziju uvelikom obimu, kao "plodno tlo za kontrarevoluciju". Ako je to bilo nasi�lje, što je sasvim sigurno bilo, bilo je nasilje druge vrste, i kakvi god da surezultati, nije desetkovano stanovništvo. Pokazan je nacionalni interes,zemlji je dozvoljeno da se mirno razvija, da koristi znanja potomaka vla�dajuće klase i da podigne akademski i profesionalni nivo. Ukratko, bilo jeočigledno da Mao Cedungova "misao" nije išla uporedo sa onom koju jezacrtao Staljin (ili Hitler), da on nije bio ubica po instinktu i da je nacio�nalno osećanje, tako važno u svim revolucionarnim prevratima u nekadaš�njim kolonijama, bilo dovoljno jako da se sputa totalna dominacija. Sveovo kao da protivreči izvesnim strahovima iskazanim u knjizi, (319).

S druge strane, odmah pošto je pobedila, Komunistička partija Kine jetežila da bude "internacionalna po organizaciji, sveobuhvatna po svomideološkom delokrugu i globalna po svojim političkim aspiracijama"(397), to jest, njene totalitarne odlike pokazale su se od početka. Te su seodlike više isticale sa razvojem kinesko�sovjetskog sukoba, iako je onsasvim mogao biti izazvan i nacionalnim, pre nego ideološkim podsticaji�

Page 28: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxi

ma. Insistiranje Kineza na rehabilitaciji Staljina i optuživanje ruske deto�talitarizacije kao "revizionistićkog" zastranjivanja bilo je dosta zlokobnoi, da stvari budu gore, pratila ga je potpuno nemilosrdna i za sada neuspe�šna me�unarodna politika čiji je cilj bio da u sve revolucionarne pokreteubaci kineske agente i da oživi Kominternu pod vodstvom Pekinga. Teškoje prosuditi ceo taj razvoj u sadašnjem momentu, delom zato što ne znamodovoljno, a delom jer je sve još u toku. Ovoj nesigurnosti, koja je u priro�di stvari, na nesreću dodajemo hendikep koji smo sami stvorili. Jer ništanam ne olakšava ni u teoriji niti u praksi to što smo iz perioda hladnog ra�ta nasledili zvaničnu "kontraideologiju", antikomunizam, koja je takodesklona da postane planetarna po aspiracijama i koja nas dovodi u iskušenjeda gradimo sopstvene fikcije, tako da u principu odbijamo da razlikujemokonkretne komunističke jednopartijske diktature od prave totalitarne vla�davine koja se može razviti u Kini, premda u različitom obliku. Poenta,naravno, nije u tome da se komunistička Kina razlikuje od komunističkeRusije, ili da se Staljinova Rusija razlikuje od Hitlerove Nemačke. Pijan�stvo i nesposobnost, koji su, prema svim opisima Rusije dvadesetih i tri�desetih godina bili i još uvek su široko rasprostranjeni, ne igraju nikakvuulogu u priči o nacističkoj Nemačkoj, a neizreciva, bezrazložna okrutnostu nemačkim koncentracionim logorima i logorima smrti kao da je potpunoodsutna iz ruskih logora, gde su zatvorenici umirali više od bede i prljav�štine nego od mučenja. Korupcija, od početka prokletstvo ruske adminis�tracije, postojala je i u poslednjim godinama nacističkog režima, ali oči�gledno uopšte nije postojala u Kini posle revolucije. Možda će se pove�ćavati broj ovakvih razlika; one su od velike važnosti i deo su nacionalneistorije pojedinih zemalja, ali nisu u direktnoj vezi sa oblikom vlasti. Ap�solutna monarhija je, bez sumnje, bila sasvim različita u Španiji, Fran�cuskoj, Engleskoj i Pruskoj; a ipak je to svuda bila ista forma vladavine.Za naš kontekst je presudno da se totalitarna vlast razlikuje od diktature itiranije; sposobnost da se one razlikuju nije nikako akademska stvar kojabi se mirno mogla prepustiti "teoretičarima", jer je totalna dominacija jed�ina vrsta vladavine sa kojom nije mogućna koegzistencija. Tako, imamosve razloge da reč "totalitaran" koristimo štedljivo i mudro.

U oštrom kontrastu prema retkosti i nesigurnosti novih izvora činjenič�nog znanja o totalitarnim vladama, u poslednjih petnaest godina nalazimoogroman porast studija svih vrsta o novim diktaturama, bilo da su totali�tarne ili ne. To je naravno samo delimično tako sa studijama o nacističkojNemačkoj i sovjetskoj Rusiji. Postoji sada mnogo radova koji su nezaobi�lazni u daljim istraživanjima i studijama ovog predmeta, i ja sam dala sveod sebe da na odgovarajući način dopunim svoju staru bibliografiju. (Dru�go, džepno, izdanje nije imalo bibliografiju.) Jedina vrsta literature kojusam, sa nekoliko izuzetaka, namerno izostavila su brojni memoari koje su

Page 29: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxxii PREDGOVOR TREĆEM DELU

bivši nacistički generali i visoki funkcioneri štampali po završetku rata.(Dosta je razumljivo da ta vrsta apologeta ne blista poštenjem što samo posebi ne treba da ih isključi iz našeg razmatranja. Ali ta sećanja pokazujuzaista zapanjujući nedostatak razumevanja onoga što se zapravo dogodiloi uloga koje su sami autori igrali a zbog toga njihovi memoari nemajunikavu vrednost osim izvesnu psihološku.) Tako�e sam dodala relativnomalo novih važnih jedinica na popise literature uz prvi i drugi deo.Konačno, iz praktičnih razloga, bibliografija je kao i sama knjiga sada po�deljena u tri odvojena dela.

II

ŠTO SE TIČE podataka, to što je knjiga rano zamišljena i napisana pokaza�lo se kao manji hendikep nego što bi se moglo pretpostaviti, a to se tiče imaterijala o nacističkoj i o boljševičkoj varijanti totalitarizma. Jedna odčudnih stvari sa literaturom o totalitarizmu je da su vrlo rani napori savre�menika da napisu njegovu "istoriju", što je prema akademskim pravilimaosu�eno na propast zbog nedostatka pouzdanih izvora i zbog nedovoljneemotivne distance, izvanredno dobro izdržali ispit vremena. Hitlerova bi�ografija koju je napisao Konrad Hajdn i Staljinova biografija Borisa Suva�rina, obe napisane i objavljene tridesetih godina, u nekom su pogledu tač�nije, a u mnogom pogledu relevantnije od standardnih biografija AlanaBuloka odnosno Isaka Dojčera. Za to može biti mnogo razloga, ali jedanod njih svakako je prosta činjenica da je u oba slučaja dokumentarni ma�terijal nastojao da doda i da potkrepi ono što smo sve vreme znali iz izjavaistaknutih izbeglica i drugih očevidaca.

Da to zaoštrimo: nije nam bio potreban Hruščovljev tajni govor da bis�mo saznali da je Staljin počinio zločine ili da je taj navodno "bolesno sum�njičav" čovek odlučio da veruje Hitleru. Što se poslednjeg tiče, to pove�renje najbolje dokazuje da Staljin nije bio lud; on je bio opravdano sumnji�čav prema svim ljudima koje je želeo da eliminiše ili to nameravao, a topraktično uključuje sve u višim redovima Partije i vlade; prirodno da jeverovao Hitleru kad mu nije želeo zlo. Što se toga tiče, Hruščovljeva za�panjujuća priznanja koja su skrivala mnogo više nego što su otkrivala, izočitog razloga što su njegova publika i on bili potpuno upleteni u celupriču, imala su nesrećan ishod da su u očima većine (i, naravno, naučnikasa njihovom profesionalom ljubavlju prema zvaničnim izvorima) na naj�manju meru svela divovske zločine Staljinovog režima koji se, najzad, ni�je sastojao samo u klevetama i ubistvima nekoliko stotina ili hiljada is�taknutih političkih i književnih ličnosti, koje se mogu posmrtno "rehabili�tovati", već u istrebljenju doslovno nebrojenih miliona ljudi, koje niko, pačak ni Staljin, nije mogao osumnjičiti za "kontrarevolucionarne" delatnos�

Page 30: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxiii

ti. Upravo je priznavanjem nekih zločina Hruščov sakrio zločinstvorežima u celini, i upravo se protiv te kamuflaže i hipokrizije sadašnjih rus�kih vlasti � svi su oni bili obučeni i unapre�eni pod Staljinom � mla�a ge�neracija ruskih intelektualaca sada skoro otvoreno buni. Jer oni znaju svešto ima da se zna o "masovnim čistkama, o deportaciji i uništavanju čita�vih naroda".5 Štaviše, time što objašnjava, pa dakle priznaje zločine � Sta�ljinovom bolesnom sumnjičavošću � Hruščov prikriva najkarakterističnijivid totalitarnog nasilja, a to je da se ono razbesnelo tek kad je cela organi�zovana opozicija zamrla i kada je totalitarni vladalac znao da nema višečega da se plaši. To je pogotovu tačno za slučaj Rusije. Staljin nije počeosvoje velike čistke 1928. kada je priznao "Mi imamo unutrašnje nepri�jatelje", i kada je zapravo još uvek imao razloga da se plaši � znao je da gaje Buharin uporedio sa Džingis�kanom i da je ube�en da Staljinova politi�ka "vodi u glad, rasulo i policijski režim",6 kao što je zaista i bilo — već1934, kada su svi raniji protivnici "priznali svoje greške", a sam Staljin naSedamnaestom kongresu Partije, koji je on nazvao "Kongres pobednika",izjavio: "Na ovom kongresu... nema više šta da se dokazuje, ni protiv ko�ga da se bori."7 Ni senzacionalni karakter, niti presudan politički značaj

5 Na procenjenih devet do dvanaest miliona žrtava prvog petogodišnjeg plana (1928�1933) moraju se dodati žrtve velike čistke � oko tri miliona pobijenih, dok je pet do devetmiliona bilo uhapšeno i deportovano. (Vidi važan uvod Roberta S. Tuckera, "Stalin,Bukharin and History as Conspiracy", u novom izdanju doslovnog izveštaja sa moskovskogsu�enja 1938, The Great Purge Trial, New York, 1965.) Me�utim sve te procene kao da nepoga�aju pravi broj. One ne uzimaju u obzir masovne egzekucije o kojima se ništa nije zna�lo sve dok "nemačke okupacione snage nisu otkrile masovnu grobnicu u gradu Vinica u ko�joj su se nalazile hiljade tela ljudi ubijenih 1937. i 1938." (vidi John A. Armstrong, The Pol�itics of Totalitarianism. The Comunist Parly of the Soviet Union from 1934 to the Present,New York 1961, p. 65 f.) Nije ni potrebno reći da je to nedavno otkriće učinilo da nacistički iboljševički sistem još više nego ranije izgledaju kao varijacije istog modela. � Do kog je ste�pena masovno ubijanje u Staljinovoj eri u središtu sadašnje opozicije najbolje se može vide�ti iz su�enja Sinjavskom i Danijelu, o čemu je New York Times Magazine objavio glavni deo17. aprila 1966. i odakle sam ja citirala.

6 Tucker, op. cit., p. XVII�XVIII.7 Citirano iz Merle Fainsod, How Russia is Ruled, Cambridge, 1959. p. 516. � Abdu�

rakhman Avtorkhanov (u The Reign of Stalin, objavljeno pod pseudonimom Uralov u Londo�nu 1953) govori o tajnom sastanku Centralnog komiteta Partije 1936. posle prvog montira�nog procesa, u kome je Buharin navodno optužio Staljina da menja Lenjinovu partiju u poli�cijsku državu a podržalo ga više od dve trećine članova. Ova priča, naročito jaka podrška Bu�harinu u Centralnom komitetu, ne zvuči mnogo uverljivo; ali i ako je istinita, sa stanovišta či�njenice da se ovaj skup odigrao kad je velika čistka već bila u najvećem zamahu, priča neukazuje na organizovanu opoziciju, već pre suprotno. Pre će biti da je, kao što Feinsod spravom ističe, "široko rašireno masovno nezadovoljstvo" bilo uobičajena stvar, naročito me��u seljacima, da sve do 1928, "na početku prve petoljetke, štrajkovi... nisu bili neuobičajeni",ali takvo "opoziciono raspoloženje nikad nije došlo u žižu bilo kakvog oblika organizovanogotpora režimu," da je od 1929. ili 1930. "svaka organizovana alternativa iščezla sa scene",ako je uopšte ranije postojala. (Vidi Smolensk under Soviet Rule, p. 449 ff.).

Page 31: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxxiv PREDGOVOR TREĆEM DELU

Dvadesetog kongresa Partije za sovjetsku Rusiju i komunistički pokret uširokom smislu nije u pitanju. Ali irna politički značaj; sveti ost koju zvani�čni izvori post�Staljinovog perioda bacaju na ono što se ranije doga�alo netreba pobrkati sa svetlošću istine.

Koliko dopire naše znanje o Staljinovoj eri, Feinsodovo izdanje Smo�lenskog arhiva, koje sam ranije pomenula, ostalo je daleko najvažnija pub�likacija. Sudeći po Feinsodovoj knjizi, ima još mnogo toga da se sazna operiodu Staljinove borbe za vlast sredinom dvadesetih godina: sada znamokakvo je kritično mesto imala Partija,8 ne zato što je raspoloženje direktneopozicije prevladavalo u zemlji, već zato što je ona bila prožeta korupci�jom i pijanstvom; znamo da je otvoreni antisemitizam pratio skoro sve za�hteve za liberalizaciju;9 da je put kolektivizacije i raskulačenja od 1928.nadalje zapravo prekinuo NEP, Lenjinovu novu ekonomsku politiku, itime je presečeno početno pomirenje naroda i njegove vlade;10 kakav ježestok otpor solidarno pružila cela seljačka klasa, koja je odlučila da je"bolje ne roditi se nego se pridružiti kolhozu"11 i odbila da je podele u bo�gate, srednje i siromašne seljake da bi ih tako podigli protiv kulaka12 � "ta�mo sedi neko ko je gori od tih kulaka i ko planira jedino kako da progoninarod";13 i da situacija nije bila mnogo bolja ni u gradovima gde su radni�ci odbili da sara�uju sa partijski kontrolisanim sindikatima i krstili upravusa "uhranjeni �avoli", "licemerni prisluškivači" i slično.14

Feinsod ispravno ukazuje da ti dokumenti jasno svedoče ne samo o"široko rasprostranjenom narodnom nezadovoljstvu" već i o nedostatkuikakve "dovoljno organizovane opozicije" protiv režima u celini. On, me��utim, previ�a, a po mom mišljenju to činjenice tako�e pothranjuju, da jetamo postojala očita alternativa Staljinovom grabljenju vlasti i pretvaranjujednopartijske diktature u totalnu dominaciju, a to je bilo sle�enje NEP�a,onakvog kakvog ga je Lenjin započeo15. Štaviše, mere koje je Staljin pre�

8 "Čudo", kao što Fainsod, op, cit.. p. 38, ističe, "nije samo to što je Partija pobedila, većšto je uopšte uspevala da opstane."

9 Ibid., p. 49 ff. �Jedan izveštaj iz 1929. donosi žestok antisemitski izliv u toku sastanka;komsomolci "u publici su ćutali... Dobio se utisak da se svi oni slažu sa antijevrejskimstavovima" (p. 445).

10 Svi izveštaji iz 1926. pokazuju značajan "pad u takozvanim kontrarevolucionarnimizlivima, neku vrstu primirja koje je režim postigao sa seljaštvom". U pore�enju sa 1926,izveštaje iz 1929�1930. "valja čitati kao communiqués sa užarenog bojišta." (p. 177).

11 Ibid., p. 252 ff.12 Ibid., naročito p. 240 ff i 446 ff.13 Ibid., sve su takve izjave uzete iz izveštaja GPU�a; vidi naročito p. 248 f. Karakteri�

stično je me�utim, da takve primedbe postaju mnogo re�e posle 1934, u vreme velike čistke.14 Ibid., p. 310.15 Ova alternativa se u literaturi obično previ�a iz razumljivog, ali istorijski neodrživog

uverenja u manje�više kontinuiran razvoj od Lenjina do Staljina. Istina je da je Staljin skoro

Page 32: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxv

duzeo pri uvo�enju petogodišnjeg plana 1928, kada je njegova kontrolanad Partijom bila gotovo potpuna, dokazuju da transformacija klase umase i propratna eliminacija sve grupne solidarnosti jesu uslov sine quanon totalne dominacije.

Što se tiče Staljinove neograničene vladavine od 1929. nadalje, Smo�lenski arhiv dokazuje ono što smo ranije znali iz manje pouzdanih izvora.To je naročito tačno za neke njegove čudne praznine u vezi sa statističkimpodacima. Jer taj nedostatak samo dokazuje da je što se tiče toga kao i udrugim stvarima, Staljinov režim bio nemilosrdan: sve činjenice koje senisu slagale, ili je izgledalo da se ne slažu, sa zvaničnim izmišljotinama �podaci o prinosu, kriminalu, pravom obimu "kontrarevolucionarnih" dela�tnosti za razliku od kasnijih izmišljenih zavera � bile su tretirane kao danisu činjenice. Bilo je zaista sasvim na liniji sa totalitarnim prezirom premačinjenicama i realnosti što su se sve takve lokalne činjenice, umesto da sesa sve četiri strane beskrajne teritorije skupljaju u Moskvi, prvi put saopšta�vale lokalnoj javnosti putem Pravde, Izvestije ili nekog drugog zvaničnogorgana Moskve, pa je svaki kraj i svaki okrug Sovjetskog Saveza dobijaosvoj zvanični, fiktivni podatak na sasvim isti način na koji je dobijao ništamanje izmišljene norme koje su mu odre�ene petogodišnjim planom.16

Kratko ću nabrojati nekoliko upadljivijih tačaka koje su ranije moglebiti samo naga�anja, a koje su sada dokumentovane podacima. Uvek smosumnjali, ali sada znamo da režim nikada nije bio "monolitan" već "sves�no konstruisan oko preklopijenih, udvostručenih i paralelnih funkcija", ada se ova groteskna, amorfna struktura održavala na principu vo�e � tako�zvani "kult ličnosti"� koji nalazimo u nacističkoj Nemačkoj;17 da izvršniorgan ove posebne vlade nije bila Partija, već policija, čije "operacije nisubile regulisane partijskim kanalima";18 da su potpuno nedužni ljudi koje jerežim na milione likvidirao, "objektivni neprijatelj" u boljševičkom je�

uvek koristio Lenjinove izraze, tako da ponekad izgleda kao da jedina razlika izme�u ta dvačoveka leži u grubosti ili "bolesti" Staljinovog karaktera. Bila to ili ne svesna varka sa Sta�ljinove strane, istina je � kao što Taker, op. cit., p. XVI, dobro primećuje � da je Staljin punioove stare Lenjinove pojmove novim, specifično staljinističkim sadržajem... glavna crta te ra�zlike je jedan dosta nelenjinistički naglasak na konspiraciji kao pečatu sadašnje epohe".

16 Vidi Fainsod, op. cit., posebno p. 365 f.17 Ibid., p. 93 i p. 71: Dosta je karakteristično da su poruke na svim nivoima obično

naglašavale "zahvalnost drugu Staljinu", a ne režimu ili Partiji ili zemlji. Ništa moždauverljivije ne potcrtava sličnost dva sistema nego ono što Ilja Erenburg i drugi staljinističkiintelektualci danas kažu pokušavajući da opravdaju svoju prošlost ili da jednostavno iznesuono što su zaista mislili u vreme velike čistke. "Staljin nije ništa znao o besmislenom nasiljunad komunistima, nad sovjetskom inteligencijom", "oni su to krili od Staljina" i "da je samoneko rekao Staljinu za to" ili, konačno, krivac nije uopšte bio Staljin nego pojedini šef poli�cije. (Citirano prema: Tucker, op. cit., p. XIII.) Nepotrebno je da dodamo da su isto to nacistiimali da kažu posle poraza Nemačke.

18Ibid,p. 166 ff.

Page 33: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxxvi PREDGOVOR TREĆEM DELU

ziku, znali da su "zločinci bez zločina"19; da je upravo ta nova kategorija,za razliku od ranijih pravih neprijatelja režima � ubica vladinih činovnika,palikuća ili razbojnika � reagovala sa istom "potpunom pasivnošću"20 ko�ju tako dobro znamo kod žrtava nacističkog nasilja. Nikad nije bilo sum�nje da je "poplava uzajamnih potkazivanja" tokom velike čistke bila kob�na za ekonomsko i društveno blagostanje zemlje, koliko je bila uspešna zajačanje totalitarnog vladaoca, ali mi tek sad znamo koliko je promišljenoStaljin započeo taj "pokretni, zlokobni lanac potkazivanja",21 kada je 29.jula 1936. zvanično objavio: "Neotu�iva zasluga svakog boljševika u sa�dašnjim uslovima treba da bude sposobnost da prepozna neprijatelja Par�tije ma koliko da je on dobro prikriven. "22 (Dodat kurziv.) Jer baš kao štoje Hitlerovo "konačno rešenje" zapravo značilo naredbu "Počni s ubija�njem", koja je bila obaveza za elitu nacističke partije, Staljinove reči suprevedene: "Počni s podnošenjem lažne prijave", što je bilo glavno pravi�lo ponašanja izdato svim članovima boljševičke partije. Konačno, svesumnje koje bi neko mogao da gaji u stepen istinitosti teorije prema kojojje teror u kasnim dvadesetim i u tridesetim godinama bio "visoka cena upatnji" kojom su iščupani industrijalizacija i ekonomski napredak, otpada�ju već prvim uvidom u pravo stanje stvari i tok doga�aja samo u jednomregionu.23 Nije to bila cena terora. Najbolja potvrda rezultata raskulačenja,

19 Ove reči su izva�ene iz izjave "klasno tu�eg elementa" 1936: "Ne želim da budemzločinac bez zločina" (p. 229).

20 Interesantan izveštaj OGPU iz 1931. naglašava ovu novu "potpunu pasivnost", tu užas�nu apatiju koju je proizvodilo nasumično nasilje nad nevinim ljudima. Izveštaj pominje veli�ku razliku izme�u ranijih hapšenja neprijatelja režima kada su "uhapšenog čoveka sprovodi�la dva milicajca", i masovnih hapšenja kada "jedan milicajac srne da vodi grupe ljudi a da ovimirno idu i da niko ne pobegne" (p. 248).

21 Ibid, p. 135.22 Ibid., p. 57�58. O rastućem stanju čiste histerije u tim masovnim potkazivanjima vidi

naročito p. 222, 229 ff., i lepu priču na strani 235, u kojoj čujemo kako je jedan od drugovapomislio "da je drug Staljin zauzeo pomirljiv stav prema grupi Trocki�Zinovjev", ukor koji jeu to vreme u najmanju ruku značio trenutačno izbacivanje iz Partije. Ali nije bilo te sreće.Sledeći govornik je optužio čoveka koji je pokušao da nadmaši Staljina da je "politički nelo�jalan", na staje prethodni spremno "priznao" svoju grešku.

23 Dosta je čudno da Feinsod ipak izvlači takve zaključke iz mase podataka koji upućujuu suprotnom smeru. Vidi poslednje poglavlje, naročito p. 453 ff. � Još je čudnije što ovompogrešnom čitanju podataka podleže tako mnogo autora na ovom polju. Svakako, teško da biiko od njih išao tako daleko kao Isak Dojčer koji suptilno brani Staljina u svojoj biografiji, alimnogi ipak insistiraju da su "Staljinove okrutne akcije bile... način da se stvori novaravnoteža snaga" (Armstrong, np. cit., p. 64) i nude konstrukciju o "okrutnim ali čvrstim re�šenjima nekih temeljnih kontradikcija sadržanih u lenjinističkom mitu" (Richard Lowenthalu svom vrlo vrednom World Comunism. The Desintegration of a Secular Faith, New York,1964, p. 42). Ima samo nekoliko izuzetaka od marksističkog mamurluka, takvih kao RichardC. Tucker (op. cit., p. XVII), koji nedvosmisleno kaže da bi sovjetski "sistem bio bogatiji imnogo spremniji da se suoči sa predstojećim iskušenjem totalnog rata da tamo nije bilo ve�like čistke koja je u stvari bila velika operacija razaranja u sovjetskom društvu". Gospodin

Page 34: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxvii

kolektivizacije i velike čistke nije bio ni progres niti brza industrijalizaci�ja, već glad, haotično stanje u proizvodnji hrane i smanjenje brojastanovnika. Posledice su bile stalna kriza u poljoprivredi, opadanje priras�ta stanovništva i prekid u razvoju i naseljavanju unutrašnjosti Sibira. Čakje, što Smolenski arhiv do detalja pokazuje, Staljinov metod vladavine us�peo da podrije onaj stepen znanja i tehničke veštine koji je zemlja steklaposle Oktobarske revolucije. A sve to zajedno je bilo zaista neverovatno"visoka cena", ne samo u patnji, iznu�ena radi otpočinjanja karijere u Par�tiji i vladinoj birokratiji od onih delova naroda koji često nisu bili jednos�tavno "politički nepismeni".24 Istina je da je cena totalitarne vlasti bilatako visoka da je ni Nemačka ni Rusija još nisu u potpunosti platile.

III

RANIJE sam pomenula proces detotalitarizacije koji je usledio posle Sta�ljinove smrti. Ja 1958. još nisam bila sigurna da to "otkravljivanje" pred�stavlja nešto više od predaha, neku vrstu hitne mere zbog krize naslednika,ne mnogo drugačiju od izvesnog popuštanja totalitarne kontrole tokomDrugog svetskog rata. Čak ni danas ne možemo znati da li je taj proceskonačan i nepovratan, ali se svakako ne može više zvati privremenim iprovizornim. Jer koliko god da se može sagledati cik�cak linija sovjetskepolitike od 1953, ne može se poreći da je veliko policijsko carstvo ukinu�to, najveći broj sabirnih logora raspušten, da nisu sprovo�ene nove čistkeprotiv "objektivnih neprijatelja" i da se konflikti me�u članovima novog"kolektivnog rukovodstva" sada razrešavaju smenjivanjem i izgnanstvomiz Moskve a ne montiranim procesima, priznanjima i ubistvima. Bez sum�nje, metodi koje su koristili novi vladaoci posle Staljinove smrti još uvek

Taker misli da to pobija moju "sliku" totalitarizma, što je, ja mislim, nesporazum. Nestabil�nost je svakako funkcionalno sredstvo totalitarne vlasti koja je bazirana na ideološkom uo�braženju i pretpostavci da je pokret, odvojen od Partije, osvojio vlast. Pečat ovog sistema jeda se prava moć, materijalna snaga i blagostanje zemlje kao i realna istina stalno žrtvuju za�htevima ideološke doslednosti. Očigledno je da u borbi izme�u stvarne snage i organizacionevlasti ili u borbi izme�u činjenice i fikcije ova druga može da ne uspe i to se dogodilo u Rusi�ji i Nemačkoj u Drugom svetskom ratu. Ali to nije razlog da potcenjujemo moć totalitarnihpokreta. Satelitski sistem je organizovan uz pomoć terora permanentne nestabilnosti, a sa�dašnja stabilnost današnje Rusije, njena detotalitarizacija, s jedne strane je mnogo doprinelasadašnjoj materijalnoj moći, ali je s druge prouzrokovala gubljenje kontrole nad satelitima.

24 Vidi interesantne detalje (Fainsod, op. cit., p. 345�355) o kampanji iz 1929. da se uklone"reakcionarni profesori" uprkos protestima Partije, članova Komsomola i studentskog tela,koji nisu videli "razlog da se zamenjuju odlični nepartijski profesori"; o čemu je naravno no�va komisija spremno izvestila da je "veliki broj klasno tu�ih elemenata u studentskom telu".Oduvek se znalo da je jedan od glavnih razloga velike čistke bio otvaranje mogućnosti da imlada generacija gradi karijeru.

Page 35: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xxxviii PREDGOVOR TREĆEM DE.LU

su u stopu sledili obrazac koji je ustanovio Staljin posle Lenjinove smrti:opet se pojavio trijumvirat pod imenom "kolektivno rukovodstvo", terminkoji je Staljin skovao 1925, i posle pet godina spletaka i borbe za vlastsprovedena je repriza Staljinovog coup d'etat iz 1929, naime, 1957, Hruš�čov je osvojio vlast. Formalno govoreći, Hruščovljev udar sledio je u sto�pu metode njegovog mrtvog i žigosanog gospodara. I njemu su bile po�trebne spoljne snage da bi osvojio vlast u partijskoj hijerarhiji i on je isko�ristio podršku maršala Žukova i vojske na isti način na koji je Staljin isko�ristio svoje veze u tajnoj policiji trideset godina ranije.25 Baš kao i u Stalji�novom slučaju, kada je vrhovna vlast ostala u rukama Partije, ne u polici�ji, tako je u Hruščovljevom slučaju "do kraja 1957. Komunistička partijaSovjetskog Saveza zauzimala mesto bespogovorne prevlasti u svim oblas�tima života u Sovjetskom Savezu";26 jer kao što se Staljin nije nikadakolebao da očisti svoj policijski kadar i likvidira njihovog šefa, tako jeHruščov izveo unutarpartijske manevre uklanjajući Zukova iz Predsedniš�tva i Centralnog komiteta Partije, u koje je ovaj bio izabran posle udara,kao i sa mesta vrhovnog komandanta armije.

Doduše, kada se Hruščov obratio Žukovu za pomoć, vojska je već bilanadmoćna nad policijom. To je bila jedna od automatskih posledica razbi�janja policijskog carstva čiju je vlast nad velikim delom sovjetske indus�trije, rudnika i nekretnina nasledila grupa rukovodilaca, koji su se iznena�da našli oslobo�eni svog najozbiljnijeg ekonomskog takmaca. Automat�ska prevlast vojske bila je čak još odlučnija; ona je sada držala potpun mo�nopol nad instrumentima nasilja za rešavanje unutarpartijskih konflikata.O Hruščovljevoj promućurnosti govori to što je on pre svojih kolega ovla�dao posledicama koje su verovatno zajedno izazvali. Ali, bez obzira namotive, rezultati ovog pomeranja težišta sa policije na vojsku u igri moćiostavili su velike posledice. Istina, premoć tajne policije nad vojnim apa�ratom pečat je mnogih tiranija, a ne samo totalitarnih; u svakom slučajupremoć policije ne odgovara samo potrebi da se pritisne domaći narod,već odgovara zahtevu za totalnom dominacijom. Jer evidentno je da će onikoji posmatraju celu planetu kao svoju buduću teritoriju težište staviti naorgan domaćeg nasilja i vladati osvojenom teritorijom policijskim me�todama i personalom pre nego vojskom. Tako su nacisti koristili svoje SS�trupe, u suštini policijske snage, za vlast i čak za osvajanje stranih teritori�ja, sa konačnim ciljem da se vojska i policija stope pod vodstvom SS.

25 Armstrong, op. cit., p. 319, dokazuje da je važnost intervencije maršala Žukova u unu�tarpartijskoj borbi "jako preuveličana", i ne odustaje od toga da je Hruščov "trijumfovao bezikakve potrebe za milicijskom intervencijom", jer ga je "podržavao partijski aparat". Izgledada to nije tačno. Ali tačno je da su "mnogi vojni posmatrači", zbog uloge vojske u podršciHruščova protiv partijskog aparata, došli do pogrešnog zaključka o trajnom jačanju vojske naračun Partije, kao da se Sovjetski Savez sprema da iz partijske diktature pre�e u vojnu.

26 Ibid.. p. 320.

Page 36: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xxxix

Staviše, značenje ove promene u ravnoteži snaga pokazalo se ranije, kodvojnog pritiska u Ma�arskoj revoluciji. Krvavo gušenje revolucije, užasnoi efikasno, izvršile su regularne vojne jedinice, a ne policijske trupe i re�zultat je bio takav da to ni u kom slučaju ne predstavlja pravo staljinističkorešenje. Iako su uz vojne operacije pobe�ene i vo�e, a hiljade ljudi zatvo�reno, nije bilo velikih deportacija naroda; u stvari, ništa nije učinjeno naraseljavanju zemlje. A kako je to bila vojna operacija a ne policijska akci�ja, Sovjeti su mogli da pošalju dosta pomoći poraženoj zemlji da bi spre�čili masovno umiranje od gladi i potpuni kolaps privrede u godini poslerevolucije. To je sigurno bilo veoma daleko od Staljinovih rešenja u slič�nim okolnostima.

Najjasniji znak da se Sovjetski Savez ne može više zvati totalitarnim upravom smislu reči je, naravno, zapanjujuće brz i plodan oporavak umet�nosti tokom poslednje decenije. Da budemo načisto, stalno se obnavljajunapori da se Staljin rehabilituje i da se skreše rast čvrstih zahteva za slobo�du govora i misli medu studentima, piscima i umetnicima, ali ništa od to�ga nije bilo mnogo uspešno, niti izgleda da će biti, bez potpunog us�postavljanja terora i policijske vlasti. Bez sumnje, ljudima Sovjetskog Sa�veza osporava se svaki oblik političke slobode, ne samo sloboda udruživa�nja, već i sloboda misli, uverenja i javnog izražavanja. Izgleda kao da seništa nije promenilo, dok se zapravo sve promenilo. Kad je umro Staljin,ladice pisaca i umetnika bile su prazne; danas postoji čitava literatura kojakruži u rukopisima a u ateljeima se isprobavaju svi pravci modernog sli�karstva i postaju poznati iako se ne izlažu. Ne umanjujemo razliku izme�utiranske cenzure i umetničke slobode, već naglašavamo činjenicu da je ra�zlika izme�u tajne literature i nepostojanja literature jednaka razlici iz�me�u jedan i nula.

Dalje, sama činjenica da članovi intelektualne opozicije mogu da imajusu�enje (iako ne javno), znači da se oni mogu čuti u sudnici i računati napomoć spolja; to što oni ništa ne priznaju, već odriču krivicu, pokazuje daovde više nemamo posla sa totalnom dominacijom. Ono što se dogodiloSinjavskom i Danijelu, piscima koji su februara 1966. pokušali da u inos�transtvu štampaju svoja dela koja nisu mogli da objave u SovjetskomSavezu i koji su osu�eni na sedam i pet godina teškog rada, okrutno je posvim zakonima pravne države; ali ono što su hteli da kažu čulo se širomsveta i ne čini se da će biti zaboravljeno. Oni nisu nestali u potpunom za�boravu koji su totalitarni vladaoci pripremili za svoje protivnike. Možda jemanje poznato, ali je još uverljivije što je Hruščovljev lični i veoma ambi�ciozni pokušaj da skrene proces detotalitarizacije potpuno propao. On je1957. uveo novi "zakon protiv društvenih parazita", koji bi omogućio re�žimu da ponovo uvede masovne deportacije, ropski rad u širokim razme�rama, i � kao najvažnije za totalnu vlast � da izazove novu poplavu potka�

Page 37: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xi PREDGOVOR TREĆEM DELU

zivanja; jer "parazite" je trebalo da odabira sam narod na masovnim mitin�zima. Taj je "zakon", ipak, naišao na otpor sovjetskih pravnika i bio je od�bačen pre nego što je i mogao da bude primenjen.27 Drugim rečima, narodSovjetskog Saveza izronio je iz noćne more totalitarne vlasti u mnoštvoteškoća, opasnosti i nepravdi jednopartijske diktature; i dok je potpunotačno da ovaj novi oblik tiranije ne nudi sigurnost ustavne vlasti, da je"čak i ako prihvatimo pretpostavke komunističke ideologije, sva vlast uSSSR u krajnjoj liniji nezakonita",28 i da zemlja zato u tren oka može da sevrati u totalitarizam bez ikakvog velikog potresa, istina je tako�e da je naj�užasniji od svih novih oblika vladavine, čije se elemente i istorijske kore�ne spremam da analiziram, okončan Staljinovom smrću kao što se totalita�rizam završio u Nemačkoj smrću Hitlera.

Ova knjiga se bavi totalitarizmom, njegovim izvorima i njegovim ele�mentima, dok se njegove posledice u Nemačkoj ili u Rusiji nje tiču samo umeri u kojoj osvetljavaju ono što se ranije dogodilo. Tako je za naš kon�tekst važniji posleratni period Staljinove vlasti nego vreme posle njegovesmrti. A tih osam godina, od 1945. do 1953, potvr�uju i razra�uju, ono štose pokazivalo od sredine tridesetih godina, čak ni ne protivreče, niti do�daju nove elemente. Doga�aji koji su došli nakon pobede, mere preduzeteda se reafirmiše totalna dominacija posle zatišja u Sovjetskom Savezu zavreme rata, kao i one kojima je totalitarna vlast uvedena u satelitske drža�ve, slažu se sa pravilima igre, koliko mi o tome znamo. Boljševizacijasatelita počela je sa taktikom narodnog fronta i lažnim parlamentarnim sis�temom koji se brzo razvio u otvorenu vladavinu jednopartijske diktature ukojoj su vo�e i članovi ranije tolerisanih partija bili likvidirani, a tada jedostignut poslednji stepen: domaće komunističke vo�e, kojima Moskva spravom ili pogrešno nije verovala, bile su okrutno izigrane, ponižene umontiranim procesima, mučene i ubijane pod vlašću najkorumpiranijih inajpodlijih elemenata u Partiji, naime onih koji nisu bili prvenstveno ko�munisti već agenti Moskve. Kao da je Moskva u najvećoj žurbi ponavljalasve stupnjeve od Oktobarske revolucije do pojave totalitarne diktature.Ova priča, tako, iako neizrecivo užasna, sama po sebi nije mnogo intere�santna i nema mnogo varijacija: ono što se dogodilo u jednoj satelitskojzemlji dogodilo se u skoro istom trenutku u svim drugima od Baltičkogmora pa sve do Jadrana, uz izvesne razlike u oblastima koje nisu bileuključene u satelitski sistem. Baltičke države su direktno pripojene Sovjet�skom Savezu i prošle su znatno gore nego sateliti: više od pola miliona lju�di je deportovano iz tri male države, a zbog "ogromnog priliva ruskihnaseljenika" domaće stanovništvo tretirano je kao manjina u sopstvenim

2 7 Ibid, p. 325.2 8 Ibid., p. 339 ff.

Page 38: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PREDGOVOR TREĆEM DELU xii

zemljama.29 Istočna Nemačka je, s druge strane, tek sada, posle podizanjaBerlinskog zida, počela polako da se inkorporira u sistem satelita, dok jeranije bila tretirana više kao okupirana teritorija sa kvislinškom vladom.

Za naš kontekst je od veće važnosti razvoj doga�aja u SovjetskomSavezu, naročito posle 1948 � godine misteriozne Ždanovljeve smrti i "le�njingradske afere". Prvi put posle velike čistke Staljin je pobio veći brojvisokih i viših službenika i mi pouzdano znamo da je to bilo planirano kaopočetak još jedne čistke u nacionalnim razmerama. To bi na brzinu ek�splodiralo "Lekarskom zaverom" da nije Staljinova smrt učinila svoje.Grupa lekara, uglavnom Jevreja, bila je optužena da se zaverila da "uništevodeći kadar SSSR�a".30 Sve što se u Rusiji dogodilo izme�u 1948. i janu�ara 1953, kada je "Lekarska zavera" počela da se "otkriva", delovalo jeupadljivo i zlokobno slično kao pripreme velike čistke tokom tridesetih:Ždanovljeva smrt i lenjingradska čistka ličile su na Kirovljevu ne manjemisterioznu smrt 1934. iza koje je odmah sledila neka vrsta pripremnečistke "svih ranijih opozicionara koji su ostali u Partiji".31 Štaviše, samsadržaj apsurdne optužnice protiv lekara, da su želeli da poubijaju ljude navodećim mestima širom zemlje, morao je strašnim slutnjama ispunjavatione koji su bili upoznati sa Staljinovim metodom optuživanja izmišljenogneprijatelja za zločin koji se on sam spremao da počini. (Najpoznatijiprimer je naravno optužba da se Tuhačevski zaverio sa Nemačkom utrenutku kad je Staljin razmišljao o savezu sa nacistima.) Očigledno, 1952.je Staljinova pratnja bila mnogo mudrija u razumevanju onoga šta njegovereči zapravo znače nego što je to mogla biti tridesetih godina, i sam tekstoptužbe mora da je napravio paniku me�u svim višim činovnicima. Tapanika može još uvek da bude najverovatnije objašnjenje Staljinove smrti,njenih misterioznih okolnosti i brzog zbijanja redova u višim redovimaPartije, notorno upletenih u sva�e i spletke, tokom prvih meseci krizenaslednika. Koliko god znamo malo detalja ove priče, znamo više negodovoljno da potkrepimo moje ranije uverenje da ovakve "razorne operaci�je" kao velika čistka nisu bile izolovane epizode, ne ekscesi režima izaz�vani u izuzetnim okolnostima, već su bile institucije nasilja i mogle su seočekivati u pravilnim razmacima � sve dok se, naravno, nije promenilapriroda samog režima.

Najdramatičniji novi element u čistki koju je Staljin planirao u posled�njim godinama života, bio je odlučna promena u ideologiji, uvo�enje svet�ske jevrejske zavere. Godinama je brojnim su�enjima u satelitskim zem�ljama pažljivo pripremano tlo za tu zaveru � Rajkov proces u Ma�arskoj,

29 Vidi V. Stan!ey Vardys, "How the Baltic Republics fare in the Soviet Union", u: ForeignAffairs, April, 1966.

30 Armstrong, op. cit., p. 235 ff.31 Fainsod, op. cit., p. 56.

Page 39: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

xiii PREDGOVOR TREĆEM DELU

afera Ane Pauker u Rumuniji i 1952. proces Slanskom u Ćehoslovačkoj. Utim pripremnim merama izdvojeni su visoki partijski službenici zbog"jevrejskog buržoaskog" porekla i optuženi za cionizam; ova optužba sepostepeno menjala do uplitanja notorno necionističkih društava (posebnoAmerican Jewish Joint Distribution Committee), s namerom da pokaže dasu svi Jevreji cionisti i sve cionističke grupe "plaćenici američkog imperi�jalizma".32 Ovde, naravno, nov uopšte nije bio "zločin cionizma", ali kakoje kampanja odmicala i počinjala da se usmerava na Jevreje u SovjetskomSavezu, došlo je do druge značajne razlike: Jevreje su sada pre optuživaliza "kosmopolitizam" nego za cionizam i oblik optužbe koji se razvijao izove parole uvek je bio bliži nacističkom obliku jevrejske svetske zavere usmislu "Sionskih mudraca". Sada je postalo zapanjujuće jasno kako je du�bok utisak ova glavna potpora nacističke ideologije ostavila na Staljina �prve indikacije pokazale su se još od njegovog pakta sa Hitlerom � delom,svakako, zbog njene propagandne vrednosti u Rusiji kao i u svim satelit�skim državama, gde je antijevrejsko raspoloženje bilo rasprostranjeno, aantijevrejska propaganda uvek uživala veliku popularnost, ali delom i zatošto je ova vrsta izmišljene svetske zavere predstavljala ideološki mnogopogodniju pozadinu za totalitarni zahtev za svetskom vladavinom nego štosu to bili Vol Strit, kapitalizam i imperijalizam. Otvoreno, besramno prih�vatanje onoga što je za ceo svet postalo najistaknutiji znak nacizma bilo jeposlednji kompliment koji je Staljin iskazao svom pokojnom kolegi i tak�macu za totalnu dominaciju sa kojim, na svoju veliku žalost, nije mogaoda postigne trajnu saglasnost.

Staljin je, kao i Hitler, umro u sred nedovršenog užasavajućeg posla. Akad se to dogodilo, priča koju ova knjiga treba da ispriča i doga�aji kojeona pokušava da razume i da se izbori s njima, došli su do makar privre�menog kraja.

Hana ArentJun 1966.

32 Armstrong, op. cit., p. 236.

Page 40: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

P R V I D E O

Antisemitizam

Ovo je zna~ajan vek koji je po~eo

Revolucijom a zavr{io se Aferom! Mo`da

}e ga zvati vekom trica i ku~ina.

RO@E MARTEN DI GAR

Page 41: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

PRVO POGLAVLJE: Antisemitizam kao uvredazdravog razuma

ZA MNOGE je jo{ uvek to nesre}na slu~ajnost {to se nacisti~ka ideologi-ja koncentrisala oko antisemitizma i {to je nacisti~ka policija, dosled-

no i beskompromisno, ciljala na proganjanje i kona~no na istrebljenje Jev-reja. Tek je u`as kona~ne katastrofe, a jo{ vi{e besku}ni{tvo i iskorenjenostpre`ivelih, izbacio u prvi plan “jevrejsko pitanje” u na{em svakodnevnompoliti~kom `ivotu. Ono {to su sami nacisti tvrdili da je njihovo glavno ot-kri}e – uloga jevrejskog naroda u svetskoj politici – i njihov glavni interes– proganjanje Jevreja u celom svetu – javno mnjenje je smatralo izgovoromda se pridobiju mase ili zanimljivim demago{kim sredstvom.

Sasvim je razumljivo to {to nacisti~ke parole niko nije uzimao ozbiljno.To je aspekt savremene istorije koji najvi{e iritira i baca u zabunu: da odsvih velikih nere{enih pitanja ovog veka ba{ ovaj naizgled mali i neva`anjevrejski problem ima sumnjivu ~ast da je celu paklenu ma{inu stavio upogon. Takva neslaganja uzroka i posledice vre|aju na{ zdrav razum, dane govorimo o istori~arevom ose}anju za ravnote`u i harmoniju. U pore-|enju sa samim doga|ajima, sva obja{njenja antisemitizma kao da su ne-promi{ljeno i vratolomno izvedena da bi prikrila problem koji tako oz-biljno ugro`ava na{e ose}anje proporcije i nadu u du{evno zdravlje.

Jedno od ovih brzopletih obja{njenja je izjedna~avanje antisemitizma saneobuzdanim nacionalizmom i njegovim ksenofobi~nim izlivima. Na`alost, ~injenica je da je moderni antisemitizam proporcionalno rastao saopadanjem tradicionalnog nacionalizma i da je dostigao svoj klimaks ta~-no u momentu kada se raspao evropski sistem nacionalnih dr`ava i njegovdragoceni balans mo}i.

Shvatilo se ve} da nacisti nisu bili jednostavno nacionalisti. Njihova na-cionalisti~ka propaganda bila je uperena na saputnike, a ne na ube|ene~lanove; ovim drugima, naprotiv, nikada nije bilo dozvoljeno da izgube izvida dosledno nadnacionalan pristup politici. Nacisti~ki “nacionalizam”ima vi{e zajedni~kih aspekta sa skora{njom nacionalisti~kom propagan-dom u Sovjetskom Savezu, koja tako|e slu`i da pothrani predrasude u ma-sama. Nacisti su gajili istinski prezir, koji nikad nisu porekli prema uskostinacionalizma, prema provincijalizmu nacionalnih dr`ava i vi{e puta su

Page 42: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ponovili da je njima “pokret”, internacionalnog delokruga kao i bolj{evi-~ki, va`niji od ijedne dr`ave koja nu`no mora da bude vezana za odre|enuteritoriju. I ne samo nacizam, nego i pedeset godina antisemitske istorijegovori protiv izjedna~avanja antisemitizma sa nacionalizmom. Prve anti-semitske partije u poslednjim decenijama devetnaestog veka bile su me|uprvima koje su se internacionalno udru`ile. Od samog po~etka one su sazi-vale internacionalne kongrese i bavile se koordinacijom internacionalnihili, u najmanju ruku, interevropskih aktivnosti.

Glavni trendovi, kao {to je poklapanje opadanja mo}i nacionalnih dr`a-va sa porastom antisemitizma, te{ko da }e se ikad valjno objasniti samojednim razlogom ili jednim uzrokom. Istori~ar se u najve}em broju takvihslu~ajeva suo~ava sa veoma slo`enom istorijskom situacijom gde skoro daima slobodu da izoluje jedan ~inilac kao “duh vremena”, a to zna~i da ne{-to gubi. Ima svakako nekoliko korisnih op{tih pravila. Za na{e svrheglavno od njih je Tokvilovo veliko otkri}e (u L’Ancien Régime et la Révo-lution, knjiga II, pog. 1.) motiva `estoke mr`nje koju su francuske maseosetile prema plemstvu kad je izbila Revolucija – mr`nja koja je podstaklaBerka da primeti da se revolucija vi{e bavila “polo`ajem plemstva” negoinstitucijom kralja. Prema Tokvilu, francuski narod je mrzeo plemstvo kadje ono gubilo vlast vi{e nego {to ga je ikad ranije mrzeo, upravo zato {to sabrzim gubitkom realne mo}i kod plemstva nije do{lo i do zna~ajnog sma-njenja bogatstva. Sve dok je plemstvo dr`alo neograni~enu mo} jurisdikci-je, narod ga nije samo trpeo nego ga je i po{tovao. Kad su plemi}i izgubilisvoje privilegije, izme|u ostalih privilegije eksploatisanja i ugnjetavanja,narod ih je po~eo smatrati parazitima bez ikakve stvarne uloge u upravlja-nju zemljom. Drugim re~ima, ni ugnjetavanje niti eksploatacija kao takvinisu uvek glavni razlog za kivnost; bogatstvo bez vidljive funkcije mnogoje nepodno{ljivije jer niko ne mo`e da razume za{to bi se ono tolerisalo.

Antisemitizam je dostigao vrhunac kada su Jevreji istovremeno izgubilisvoje javne funkcije i uticaj i ostali bez i~ega, samo sa bogatstvom. Kad jeHitler do{ao na vlast, nema~ke banke bile su skoro potpuno judenrein (aba{ tu su Jevreji dr`ali klju~ne pozicije tokom vi{e od sto godina), a ne-ma~ka jevrejska zajednica u celini, posle dugog postojanog ja~anja dru-{tvenog polo`aja i broja, tako je brzo slabila da su statisti~ari predvidelinjen nestanak za nekoliko decenija. Statistike, istina, ne moraju da pogodeprave istorijske procese; ipak, vredno je pa`nje da je statisti~arima naci-sti~ko proganjanje i istrebljivanje moglo da izgleda kao besmisleno ubrza-vanje procesa koji bi se verovatno odvijao u svakom slu~aju.

Isto je bilo u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. Drajfusova aferanije eksplodirala pod Drugim carstvom, kada su napredak i uticaj fran-cuske jevrejske zajednice bili veliki, ve} u Tre}oj republici, kada su Jevre-

4 ANTISEMITIZAM

Page 43: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ji imali sve ali su nestali sa zna~ajnih polo`aja (iako ne i sa politi~kescene). Austrijski antisemitizam nije postao nasilan za vladavine Meterni-ha i Franje Josifa, ve} u poratnoj austrijskoj republici, kada je bilosavr{eno jasno da verovatno nijedna druga grupa nije pretrpela toliki gu-bitak uticaja i presti`a nestankom habsbur{ke monarhije.

Proganjanje grupa koje nemaju mo} ili je gube svakako nije mnogo pri-jatan prizor, ali ono ne proizlazi samo iz ljudskog zla. Ono {to tera ljude dapo{tuju ili toleri{u stvarnu vlast i da, s druge strane, mrze ljude koji imajubogatstvo bez vlasti, jeste racionalni instinkt da vlast ima odre|enu fun-kciju i da je od nekakve zajedni~ke koristi. ^ak i eksploatacija i tla~enjejo{ uvek ~ine da dru{tvo funkcioni{e i uspostavljaju izvesnu vrstu reda.Samo se bogatstvo bez vlasti ili distanciranje od politike ose}aju kao pa-razitski, beskorisni, revoltiraju jer takva stanja kidaju sve konce koji po-vezuju ljude. Bogatstvu koje ne eksploati{e nedostaje ~ak i odnos koji pos-toji izme|u eksploatatora i eksploatisanog; uzdr`anost bez politike ne po-drazumeva ~ak ni minimum zainteresovanosti tla~itelja za tla~enog.

Op{te propadanje zapadne i srednjoevropske jevrejske zajednice, usvakom slu~aju, opisuje samo atmosferu u kojoj su se odigrali slede}i do-ga|aji. Samo po sebi propadanje ih obja{njava isto onoliko malo kao {to bipuki gubitak vlasti plemstva objasnio Francusku revoluciju. Va`no je ima-ti svest o tim op{tim pravilima da bi se pobili oni saveti zdravog razumakoji nas navode da verujemo da `estoka mr`nja ili iznenadna pobuna nu-`no proizlaze iz velike vlasti i velikih zloupotreba i da dosledno organizo-vana mr`nja prema Jevrejima mo`e biti samo reakcija na njihov zna~aj ivlast.

Mnogo je ozbiljniji, jer se svi|a velikom broju ljudi, jedan drugi pro-ma{aj zdravog razuma: Jevreji, po{to su bili potpuno bespomo}na grupauhva}ena u op{te i nere{ive sukobe tog vremena, mogli bi se optu`iti zasve to zlo i na kraju iza}i kao njegovi skriveni tvorci. Ovo obja{njenje,drago srcima mnogih liberala, najbolje ilustruje i najbolje pobija {ala kojase prepri~avala posle Prvog svetskog rata. Jedan antisemit tvrdio je da suJevreji izazvali rat; odgovor je bio: Da, Jevreji i biciklisti. Za{to biciklisti?pita onaj. A za{to Jevreji? pita ovaj drugi.

Teorija po kojoj su Jevreji uvek `rtveno jagnje sadr`i mogu}nost da`rtveno jagnje bude i neko drugi. Ona zagovara savr{enu nevinost `rtve,nevinost koja nagove{tava da ne samo {to nikakvo zlo nije po~injeno, ve}da ba{ ni{ta nije u~injeno {to bi mo`da moglo imati veze sa doti~nomstvari. Istina, teorija o `rtvenom jagnjetu u svom proizvoljnom obliku nijese nikad pojavila u {tampi. Kad god, i ma na koji na~in, njeni poklonicipomno poku{avaju da objasne za{to je odre|eno `rtveno jagnje tako dobroodgovaralo svojoj ulozi, oni pokazuju da su napustili teoriju i da su se

ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 5

Page 44: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

upleli u uobi~ajena istorijska istra`ivanja – gde nikad ni{ta nije otkrivenoosim da istoriju ~ine mnoge grupe i da je iz izvesnih razloga jedna grupaizdvojena. Takozvano `rteno jagnje nu`no prestaje da bude nevina `rtvakoju svet krivi za sve svoje grehe i preko koje `eli da se spase kazne ipostaje jedna od tolikih grupa koje su ume{ane u svetska pitanja. Ali neprestaje jednostavno da bude saodgovorna time {to postaje `rtva svetskenepravde i okrutnosti.

Sve do skora, unutra{nja nedoslednost teorije o ̀ rtvenom jagnjetu bila jedovoljan razlog da se ova diskredituje kao jo{ jedna od mnogih teorija ko-je su motivisane eskapizmom. Ali porast nasilja kao glavnog oru|a vlastidao joj je kredibilitet ve}i nego {to je ikad ranije imala.

Temeljna razlika izme|u moderne diktature i svih drugih tiranija iz pro-{losti jeste u tome {to se nasilje vi{e ne koristi kao sredstvo za uni{tavanjei zastra{ivanje protivnika ve} kao instrument za vladanje masama savr-{eno poslu{nih ljudi. Nasilje kakvo danas poznajemo udara bez ikakveprethodne provokacije, njegove su `rtve nevine ~ak i sa gledi{ta progonio-ca. To je bio slu~aj u nacisti~koj Nema~koj kada se sve nasilje usmeriloprotiv Jevreja, to jest, protiv ljudi sa izvesnim zajedni~kim karakteristika-ma, nezavisno od njihovog specifi~nog pona{anja. U sovjetskoj Rusijisituacija je jo{ konfuznija, ali su ~injenice, na `alost, suvi{e o~igledne. Sjedne strane, bolj{evi~ki sistem, za razliku od nacisti~kog, nikada nijeteorijski priznavao da mo`e da sprovodi nasilje nad nevinim ljudima pa,iako u svetlu izvesne prakse mo`e da izgleda kao hipokrizija, izvesna ra-zlika postoji. S druge strane, ruska praksa je u jednom jo{ “naprednija” odnema~ke: proizvoljnost terora nije ograni~ena rasnom podelom, dok sustare klasne kategorije ve} odavno napu{tene, tako da je u Rusiji svakomogao iznenada da postane `rtva policijskog terora. Mi se ovde ne bavimoposledicom vladavine putem terora – time {to niko, ~ak ni izvr{ioci, nikadne mogu da budu bez straha; u na{em kontekstu bavimo se uglavnomproizvoljno{}u kojom se `rtve biraju, a za to je presudno da su one objek-tivno nevine, da su izabrane bez obzira na to {ta su mogle ili nisu mogle dapo~ine.

To na prvi pogled deluje kao zakasnela potvrda stare teorije o `rtvenomjagnjetu i ta~no je da `rtva modernog nasilja zaista pokazuje sve karakteri-stike `rtvenog jagnjeta: ona je objektivno i apsolutno nevina jer ni{ta nijeu~inila ili propustila da u~ini {to bi imalo bilo kakve veze sa njihovomsudbinom.

Zato dolazimo u isku{enje da se vratimo na ono obja{njenje koje `rtvuautomatski osloba|a odgovornosti; izgleda da to sasvim odgovara realno-sti u kojoj nas najja~e poga|a potpuna nevinost pojedinca uhva}enog uu`asnu ma{ineriju i njegova potpuna nesposobnost da izmeni svoju sud-binu. Teror dakako, postaje oblik vlasti tek kad se razvije do krajnjih gra-

6 ANTISEMITIZAM

Page 45: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nica. Da bi se zaveo totalitarni re`im, teror mora da se predstavi kao in-strument koji }e nositi posebnu ideologiju; a ta ideologija mora da prido-bije naklonost mnogih, ~ak i ve}ine, pre nego {to se teror u~vrsti. Za is-tori~are je va`no to {to su Jevreji, pre nego {to su postali glavne `rtvemodernog nasilja, bili u centru nacisti~ke ideologije. A jedna ideologijakoja treba da ubedi i da mobili{e ljude ne mo`e proizvoljno da bira svoju`rtvu. Drugim re~ima, ako u o~evidan falsifikat kao {to su “Protokoli sion-skih mudraca” veruje tako mnogo ljudi da to mo`e da postane tekst celogpoliti~kog pokreta, zadatak istori~ara nije vi{e da raskrinkava falsifikat,niti da izmi{lja obja{njenja kojima se odbacuje glavna politi~ka i istorijska~injenica o toj stvari: da se falsifikatu veruje. Ta ~injenica je va`nija od (is-torijski govore}i, drugorazredne) okolnosti {to je u pitanju falsifikat.

Teorija `rtvenog jagnjeta ostaje tako jedan od glavnih poku{aja da sespase ozbiljnost antisemitizma i va`nost ~injenice da su se Jevreji na{li usredi{tu bure doga|aja. Isto toliko je ra{irena i suprotna doktrina “ve~nogantisemitizma” po kojoj je mr`nja prema Jevrejima normalna i prirodnareakcija kojoj istorija samo daje manje ili vi{e mogu}nosti. Povremenarasplamsavanja mr`nje ne tra`e posebno obja{njenje, jer su ona prirodneposledice ve~itog problema. Samo se po sebi razume da su ovu doktrinuprihvatili profesionalni antisemiti; ona daje najbolji mogu}i alibi za sveu`ase. Ako je istina da ~ove~anstvo ve} vi{e od dve hiljade godina insisti-ra na ubijanju Jevreja, tad je ubijanje Jevreja normalno, ~ak humano zani-manje, a mr`nja prema Jevrejima je opravdana i ne tra`i dodatne argu-mente.

Mnogo vi{e iznena|uje jedan drugi aspekt ovog obja{njenja, pretpostav-ka ve~nog antisemitizma, koju je prihvatilo veoma mnogo nepristrasnihistori~ara, pa ~ak i veliki broj Jevreja. To je ona ~udna podudarnost zbogkoje ova teorija ostaje tako opasna i zbunjuju}a. Njena eskapisti~ka osno-va u oba primera je ista: ba{ kao {to antisemiti razumljivo `ele da izbegnuodgovornost za svoja dela, tako Jevreji, napadnuti i brane}i se, {to je jo{razumljivije, ni pod kojim uslovima ne `ele da raspravljaju o svom dêluodgovornosti. U slu~aju jevrejskih i ~esto hri{}anskih poklonika ove dok-trine, me|utim, eskapisti~ke tendencije zvani~nih apologeta se zasnivajuna va`nijim i manje racionalnim motivima.

Ra|anje i porast modernog antisemitizma bilo je propra}eno i spojenosa jevrejskom asimilacijom, sekularizacijom i odumiranjem starih religij-skih i duhovnih vrednosti judaizma. Dogodilo se zapravo da su veliki de-lovi jevrejskog naroda u isto vreme bili ugro`eni fizi~kim izumiranjemspolja i raspadanjem iznutra. U toj situaciji Jevreji zabrinuti za opstanaksvog naroda bacali bi se sa ~udnim, o~ajni~kim, pogre{nim tuma~enjem,na ute{nu ideju da bi antisemitizam, ipak, mogao biti odli~no sredstvo zao~uvanje zajednice ovog naroda, tako da bi tvrdnja o ve~nom antisemitiz-

ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 7

Page 46: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

mu ~ak sadr`ala ve~nu garanciju za postojanje Jevreja. Ova praznoverica,ova sekularizovana parodija ideje ve~nosti sadr`ana u veri u izabranost imesijansku nadu, bila je potkrepljena ~injenicom da su tokom mnogihvekova Jevreji iskusili `estoko hri{}ansko neprijateljstvo koje je bilo za-ista mo}no sredstvo o~uvanja, duhovno kao i politi~ko. Jevreji su pogre{-no shvatili moderni ne-hri{}anski antisemitizam kao staru versku mr`njuprema Jevrejima – i to utoliko naivinije {to je njihova asimilacija zaobi{lahri{}anstvo u njegovom religioznom i kulturnom vidu. Suo~eni sa o~i-glednim simptomom slabljenja hri{}anstva, oni su odatle u svem neznanjumogli da zamisle da je moderni antisemitizam nekakvo o`ivljavanje ta-kozvanog “mra~nog doba”. Nepoznavanje i pogre{no razumevanje sop-stvene pro{losti bilo je delimi~no odgovorno za njihovo fatalno potcenji-vanje aktuelne i nezapam}ene opasnosti koja ih je ~ekala. Ali trebalo bitako|e imati na umu da je nedostatak politi~ke sposobnosti i prosu|ivanjabio izazvan samom prirodom jevrejske istorije, istorije naroda bez vlade,bez zemlje i bez jezika. Jevrejska istorija nudi izvanredan primer, jedin-stven u ovom pogledu, naroda koji je svoju istoriju zapo~eo dobro defini-sanim pojmom istorije i skoro svesnom odlukom da ostvari dobro zacrtanplan na zemlji a onda, ne odustaju}i od tog koncepta, zaobi{ao sve poli-ti~ke akcije tokom slede}e dve hiljade godina. Rezultat je bio takav da jepoliti~ka istorija jevrejskog naroda postala zavisnija od nepredvidivih,slu~ajnih, nesre}nih ~inilaca nego istorija drugih naroda, tako da su Jevre-ji posrtali od jedne uloge do druge i nisu ni za jednu preuzeli odgovornost.

S obzirom na kona~nu katastrofu, koja je dovela Jevreje tako blizu pot-punog uni{tenja, teza o ve~nom antisemitizmu je postala opasnija negoikad. Danas bi, vi{e nego {to je to ikad iko poverovao da je mogu}e, ta tezaskinula odgovornost sa onih koji mrze Jevreje. Antisemitizam, daleko odtoga da bude misteriozna garancija za pre`ivljavanje jevrejskog naroda,razotkrio se kao jasna opasnost od njegovog istrebljenja. Ipak je realnostopovrgla takvo obja{njenje antisemitizma, kao i teoriju `rtvenog jagnjetaiz sli~nih razloga. Time se kona~no razli~itim argumentima, ali sa istomtvrdoglavo{}u, isti~e potpuna i neljudska nevinost koja tako napadno ka-rakteri{e `rtve modernog terora, a koju doga|aji izgleda potvr|uju. To ob-ja{njenje ima prednost nad teorijom `rtvenog jagnjeta time {to nekakoodgovora na neprijatno pitanje: Za{to od svih ljudi ba{ Jevreji? – samo {tona to pitanje tra`i odgovor: Ve~no neprijateljstvo.

Dosta je zna~ajno to {to samo dve doktrine koje barem poku{avaju daobjasne politi~ko zna~enje antisemitskog pokreta odri~u svaku posebnuodgovornost Jevreja i odbijaju da o tom problemu diskutuju u specifi~nimistorijskim terminima. Po tom inherentnom negiranju va`nosti ljudskogpona{anja one su u`asno sli~ne onim modernim praksama i formama vla-davine koje, sredstvima nasumi~nog nasilja, ukidaju samu mogu}nost ljud-

8 ANTISEMITIZAM

Page 47: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

skog delovanja. U svakom slu~aju, u logorima smrti Jevreje su ubijali kaopo obja{njenju koje su te doktrine dale za{to su Jevreji omra`eni: bez obzi-ra na to {ta su u~inili ili propustili da u~ine, bez obzira na porok ili vrlinu.[tavi{e, same ubice, izvr{avaju}i samo nare|enja i ponosne na svoju be-strasnu efikasnost, sablasno su nalikovale na neljudski, impersonalan tokdoga|aja kako ga je smislila doktrina ve~nog antisemitizma.

Takvi zajedni~ki imenioci teorije i prakse nisu sami po sebi pokazateljistorijske istine iako su pokazatelj “zgodnog” karaktera takvih stavova iobja{njavaju za{to oni gomili zvu~e tako uverljivo. Istori~ar je u njihube|en onoliko koliko su oni sami deo njegove istorije i zato {to stoje naputu njegovom traganju za istinom. Po{to je savremenik, on mo`e dapodlegne njihovoj uverljivosti kao bilo ko drugi. Opreznost u rukovanjuop{teprihva}enim mi{ljenjima koja nastoje da objasne cele istorijske tren-dove va`na je posebno za istori~are modernog doba, jer je ovaj poslednjivek proizveo obilje ideologija koje pretenduju da budu klju~ za istoriju, azapravo nisu ni{ta do o~ajni~ki napori da se izbegne odgovornost.

Platon je, u svojoj ~uvenoj borbi protiv anti~kih sofista otkrio da njiho-va “univerzalna umetnost o~aravanja duha argumentima” (Fedar 261) ne-ma nikakve veze sa istinom, ve} da cilja na uverenja koja su po samoj svo-joj prirodi promenljiva i koja su validna samo “u vreme slaganja i onolikodugo koliko traje slaganje” (Teetet 172). On je tako|e otkrio sâmo nesi-gurno mesto istine u svetu jer iz “ube|enja dolazi uverljivost, ne iz istine”(Fedar 260). Najupadljivija razlika izme|u starih i modernih sofista je dasu se stari zadovoljavali prolaznom pobedom argumenata na ra~un istine,dok moderni `ele trajniju pobedu na ra~un stvarnosti. Drugim re~ima, jed-ni su razarali dostojanstvo ljudske misli, dok drugi razaraju dostojanstvoljudskog delanja. Stari manipulatori logikom bili su briga filozofa, dokmoderni manipulatori ~injenicama stoje na putu istori~arima. Jer sama is-torija je razorena i njena se razumljivost – utemeljena na ~injenici da su jeodredili ljudi pa je stoga ljudi i mogu razumeti – u opasnosti kad god se~injenice ne dr`e vi{e kao nerazdvojne od pro{log i sada{njeg sveta i kadse zloupotrebljavaju da bi se dokazalo ovo ili ono mi{ljenje.

Ostaje, dakako, nekoliko vodi~a kroz lavirint neartikulisanih ~injenicaako se diskredituju uverenja i ako se tradicija ne prihvata vi{e kao neospor-na. Takva zamr{enost istoriografije, ipak, ima sasvim sporedne poslediceako se imaju u vidu duboki potresi u na{e vreme i njihovi efekti na istorij-ske strukture zapadnog ~ove~anstva. Njihov neposredni rezultat je bio ra-zotkrivanje svih onih ~inilaca na{e istorije koji su sve do sada bili skriveniod na{eg pogleda. To ne zna~i da je ono {to je po~elo da se ru{i u ovoj krizi(mo`da najdubljoj krizi u zapadnoj istoriji od pada Rimskog carstva) bilopuka fasada, iako su mnoge stvari koje smo samo nekoliko decenija una-zad smatrali nerazorivom su{tinom razotkrivene kao fasada.

ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 9

Page 48: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Istovremeno opadanje mo}i evropske nacionalne dr`ave i ja~anje antise-mitskih pokreta, poklapanje pada nacionalno organizovane Evrope i istre-bljenja Jevreja koje se pripremalo kroz pobedu antisemitizma nad svimizmima koji su se sa njim takmi~ili u prethodnim borbama za pridobijanjenaklonosti javnog mnjenja, treba uzeti kao ozbiljan pokazatelj izvora anti-semitizma. Moderni antisemitizam mora se posmatrati u mnogo {irem ok-viru razvoja nacionalnih dr`ava, a istovremeno se njegov izvor mora tra`i-ti u izvesnim aspektima jevrejske istorije i u specifi~nim dru{tvenim fun-kcijama koje su Jevreji imali tokom pro{lih vekova. Kad bi se, u posled-njem stadijumu degeneracije, antisemitske parole pokazale kao najefek-tnija sredstva za podsticanje i organizovanje velikih masa ljudi za imperi-jalisti~ku ekspanziju i razaranje starih oblika vlasti, tada bi prethodna isto-rija odnosa izme|u Jevreja i dr`ave morala da sadr`i osnovne klju~eve zaja~anje neprijateljstva izme|u izvesnih grupa dru{tva i Jevreja. Pokaza}e-mo taj razvoj u slede}em poglavlju.

Ako je, dalje, postojan rast moderne gomile – to jest déclasses svih klasa– proizveo vo|e kojih se ne ti~e pitanje da li su Jevreji bili dovoljno va`nida postanu `i`a politi~ke ideologije, koje stalno u njima vide klju~ za is-toriju i sredi{nji uzrok svih zala, tada istorija odnosa izme|u Jevreja i dru-{tva mora da sadr`i osnovne pokazatelje neprijateljskog odnosa gomile iJevreja. Odnosom izme|u Jevreja i dru{tva bavi}emo se u tre}em poglav-lju.

^etvrto poglavlje se bavi Drajfusovom aferom, nekom vrstom gene-ralne probe za predstavu koja se izvodi u na{e doba. Ovaj slu~aj je razma-tran sasvim detaljno zbog neobi~ne prilike koju pru`a da se u kratkom is-torijskom trenutku vide ina~e skriveni potencijali antisemitizma kao glav-nog politi~kog oru`ja politike devetnaestog veka i njene relativne urav-note`enosti.

Slede}a tri poglavlja analiziraju, naravno, samo pretpostavke koje se ni-su potpuno realizovale dok pad nacionalne dr`ave i razvoj imperijalizmanisu dostigli vidno mesto na politi~koj sceni.

10 ANTISEMITIZAM

Page 49: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

D R U G O POGLAVLJE: Jevreji, nacionalna dr`avai ro|enje antisemitizma

I: Dvosmislenosti emancipacijei Jevrejin kao dr`avni bankar

NA VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku, nacionalna dr`ava jedala jevrejskim stanovnicima jednaka prava. Dublje, starije i mnogo

sudbonosnije nesuglasice skrile su se iza apstraktne i prividne nedosled-nosti {to su Jevreji primili dr`avljanstvo od vlada koje su tokom vekovauzele nacionalnost kao pretpostavku za dr`avljanstvo i homogenost popu-lacije kao glavnu karakteristiku dr`avne zajednice.

Paralelno sa nizom emancipatorskih ukaza koji su polako i neodlu~nodo{li za francuskim ukazom 1792. menjalo se pona{anje nacionalne dr`a-ve prema svojim jevrejskim stanovnicima. Slom feudalnog poretka dao jepodstreka novom revolucionarnom konceptu jednakosti, prema kojem sevi{e ne mo`e tolerisati “nacija unutar nacije”. Jevrejska ograni~enja i pri-vilegije trebalo je da budu ukinute zajedno sa svim drugim posebnim pra-vima i slobodama. Taj porast jednakosti, svakako, veoma je zavisio od ja-~anja nezavisne dr`avne ma{ine koja je, kao prosve}ena despotija ili kaoustavna vlada nad svim klasama i partijama, mogla u veli~anstvenoj izo-laciji da funkcioni{e, vlada i predstavlja interese nacije u celini. Stoga je,po~ev od kasnog sedamnaestog veka, porasla ogromna potreba za dr`av-nim kreditom i nova ekspanzija dr`avne sfere ekonomskog i poslovnog in-teresa, po{to nijedna grupa evropskog stanovni{tva nije bila spremna da dâkredit dr`avi ili da preuzme aktivnu ulogu u razvoju dr`avnih poslova. Bi-lo je sasvim prirodno da se Jevreji, sa svojim vi{egodi{njim iskustvompozajmljivanja novca i svojim vezama sa evropskim plemstvom – komesu ~esto dugovali lokalnu za{titu i ~ije su finansijske poslove vodili – po-zovu u pomo}; bilo je jednostavno u interesu novog dr`avnog biznisa dase Jevrejima daju izvesne privilegije i da se oni tretiraju kao odvojena gru-pa. Ni pod kakvim uslovima dr`ava nije mogla sebi da dozvoli da ih pot-puno asimiluje sa ostatkom stanovni{tva, koje je odbilo kredite dr`avi, ko-je je bilo nevoljno da otpo~ne i da razvije biznis koji je vodila dr`ava i ko-je je sledilo ustaljene oblike privatnog kapitalisti~kog preduzetni{tva.

Page 50: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Tako, emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dr`ave udevetnaestom veku imala je dva uzroka i uvek prisutnu dvozna~nost. Sjedne strane, do nje je do{lo zahvaljuju}i politi~koj i pravnoj strukturi no-ve dr`avne zajednice koja je mogla da funkcioni{e samo u uslovima poli-ti~ke i pravne jednakosti. Vlade su, zbog sebe samih, morale da izgladenejednakosti starog poretka potpunije i br`e. S druge strane, bio je to jasanrezultat postepenog {irenja posebnih privilegija Jevreja, koje su prvobitnobile date samo pojedincima, a zatim preko njih malim grupama dobrosto-je}ih Jevreja; tek kad ta ograni~ena grupa nije vi{e mogla da zadovoljavastalno rastu}e zahteve dr`avnog biznisa, te privilegije su kona~no pro-{irene na celu zapadno i srednjoevropsku jevrejsku zajednicu.1

Tako je u isto vreme i u istim zemljama emancipacija zna~ila jednakosti privilegije, razaranje autonomije stare jevrejske zajednice i svesno o~u-vanje Jevreja kao zasebne grupe u dru{tvu, ukidanje posebnih ograni~enjai posebnih prava i pro{irenje takvih prava na sve ve}u grupu pojedinaca.Podjednaki uslovi za sve dr`avljane postali su premisa nove dr`avne zaje-dnice i dok je ta politika bila sprovedena u najmanju ruku do li{avanja sta-rih vladaju}ih klasa njihovih privilegija da vladaju, a starih potla~enih kla-sa prava na za{titu, taj proces se poklapa sa ra|anjem klasnog dru{tva ko-je ponovo deli dr`avljane, ekonomski i dru{tveno, isto tako efikasno kao istari re`im. Jednakost uslova, kako su je jakobinci shvatali u Francuskojrevoluciji, ostvarena je samo u Americi, dok je na evropskom kontinentuona najedanput bila zamenjena pukom formalnom jednako{}u pred zako-nom.

Temeljna protivre~nost izme|u dr`avne zajednice zasnovane na jed-nakosti pred zakonom i dru{tva osnovanog na nejednakosti klasnog sis-tema spre~avala je razvoj delotvornih dr`ava i ra|anje nove politi~ke hi-jerarhije. Nepremostiva socijalna nejednakost, ~injenica da je klasna pri-padnost na kontinentu pojedincu bila dodeljena i sve do Prvog svetskograta garantovana ro|enjem, nije ipak mogla da se meri sa politi~kom jed-

12 ANTISEMITIZAM

1 Prema modernim istori~arima, prava i slobode date dvorskim Jevrejima tokom sedam-naestog i osamnaestog veka pokazali su se samo kao prete~a jednakosti: dvorski Jevreji sumogli da `ive gde god su `eleli, bilo im je dozvoljeno da slobodno putuju po teritoriji svogvladara, smeli su da nose oru`je i imali su prava na posebnu za{titu lokalnih vlasti. Zapravosu ti dvorski Jevreji, karakteristi~no nazvani Generalprivilegierte Juden, imali u Pruskoj nesamo bolje `ivotne uslove od svoje sabra}e Jevreja koji su jo{ uvek `iveli pod skoro sred-njovekovnim ograni~enjima, ve} su bili bogatiji od svojih nejevrejskih suseda. Njihov `ivot-ni standard bio je mnogo vi{i nego srednje klase u to vreme, njihove su privilegije u najve-}em broju slu~ajeva bile ve}e od onih koje su bile date trgovcima. I ta situacija nije promak-la pa`nji njihovih savremenika. Hri{}anin Vilhlem Dom, istaknuti zagovornik jevrejskeemancipacije u Pruskoj u osamnaestom veku, `ali se na praksu koja je bila na snazi od vre-mena Fridriha Vilhelma I koja je bogatim Jevrejima davala “razne prednosti i podr{ke” ~esto“na ra~un i uz prenebregavaje marljivih, prvnih (to jest nejevrejskih gra|ana)”. UDankwürdigkeiten meiner Zeit, Lamgo, 1814-1819, IV, 487.

Page 51: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadr`ale su nekeostatake feudalizma. Tamo su pripadnici plemstva, koje je u celini ve} bi-lo na putu da se transformi{e u klasu, imali privilegovan politi~ki status itako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dr`avom.Ali to su bili ostaci. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io daje status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i nje-govim odnosom prema drugoj, a ne njegovom pozicijom u dr`avi ili unu-tar njene ma{inerije.

Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. Oni nisu ~inili po-sebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dr`avama. Kao gru-pa, oni nisu bili ni radnici, gra|ani srednje klase, zemljoposednici, niti se-ljaci. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu, alioni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju; jedva da su bili za-stupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su, u poslednjim etapama is-torije, u Evropi postojali veliki poslodavci, zapo{ljavali su slu`benike a neradnike. Drugim re~ima, iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrej-stvom, nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. Njihovaposebna dr`avna za{tita (bilo, u staroj formi, kao otvorene privilegije, bilokao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugojgrupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i nji-hove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnomsistemu i konstituisanje posebne klase.2 Kad god su, tako, oni bili primanii ulazili u dru{tvo, postajali su ~vrsto odre|ena, samoza{ti}ena grupa uokviru jedne od klasa, aristokratije ili bur`oazije.

Nema sumnje da se interes nacionalne dr`ave da sa~uva Jevreje kao po-sebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa sejevrejskim interesom za samoo~uvanje i pre`ivljavanje grupe. Tako|e jevi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzalud-ni; mo}ni trendovi dr`ave da izjedna~i sve gra|ane, i te`nja dru{tva da in-korporira svakog pojedinca u klasu, a oba podrazumevaju potpunu asimi-laciju Jevreja, mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencijevlade i dobrovoljne saradnje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije, naj-zad, bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to mo`emo da poveru-jemo ako posmatramo samo krajnje rezultate.3 Zaista iznena|uje kako su

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 13

2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevrejine pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtsc-hafts-Archiv, 1929, Band 30, 123 ff.), ali je video samo lo{e strane polo`aja Jevreja u Isto~nojEvropi, a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama.

3 Na primer, pod Fridrihom II, posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj, u~injen je izvestannapor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Stariji, op{ti Juden Regle-ment iz 1750. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim sta-novnicima koji su ulo`ili znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. Aliovde, kao i svuda, takvi vladini napori su potpuno propali.

Page 52: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4Ali bez zainteresovanosti i anga`ovanja vlada Jevreji bi te{ko mogli dasa~uvaju svoj grupni identitet.

Nasuprot svim drugim grupama, Jevreje je definisala i njihovu pozicijuodre|ivala dr`ava. Kako, ina~e, to dr`avno telo nije imalo nikakvu drugudru{tvenu stvarnost, oni su, u dru{tvenom smislu, bili u praznom prostoru.Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti ko-ju uslovljava klasni sistem; ona je opet bila uglavnom rezultat njihovogodnosa prema dr`avi, tako da, u dru{tvu, sama ~injenica da je neko ro|enkao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{ti-tom vlade – ili podvla{}en, bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bileuskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija.

Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dr`ava i evropskejevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama:

1. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacio-nalnih dr`ava pod tutorstvom apsolutnih monarhija. Pojedini Jevreji su sesvuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave, ali uvek uticajne pozi-cije dvorskih Jevreja koji su finansirali dr`avne poslove i vodili finansij-ske transakcije svojih knezova. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase kojesu nastavile da `ive u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski na-rod u celini.

2. Posle Francuske revolucije, koja je naglo promenila politi~ke prilikena celom evropskom kontinentu, pojavile su se nacionalne dr`ave u mo-dernom smislu, ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli-~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezuna raspolaganje. Samo udru`eno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i

14 ANTISEMITIZAM

4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915)navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. “Kada je stala proizvodnja u fabrici og-ledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji, koju je vlast dotirala, Jevrejin Verthajmer je dao carunovac da kupi fabriku. Kad su ga molili da je preuzme, odbio je tvrde}i da je zauzet finansij-skim transakcijama.”

Vidi tako|e Max Köhler, “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die Ju-den in Halberstadt und Umgebung”, u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskul-tur, 1927, tom 3.

U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dr`ala dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu, je ~inje-nica da su 1911. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u, kadasu bili, sa izuzetkom Rokfelera, najve}i svetski magnati. O tome govori Richard Lewinsohn,Wie sie gross und reich wurden, Berlin, 1927.

André Sayou, (”Les Juifs” u Revue Economique Internationale, 1932), u polemici sa Wer-ner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem, zastupa op{tu tezu:“Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo anga`ovani u pokretanju dr`avnih zaj-mova i u me|unarodnom kretanju kapitala, uop{te nisu poku{ali ... da stvore velika predu-ze}a.”

Page 53: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverilinekim istaknutim jevrejskim bankarima, moglo je da zadovolji novepro{irene vladine potrebe. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje pri-vilegija, do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima, {iroj klasi bogatih,koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijskecentre. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnimdr`avama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svojebrojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se orga-nizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finan-sijska podr{ka njihovoj vladi.

3. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao naindiferentnosti bur`oazije prema politici i prema dr`avnim finansijama,ovaj je period okon~an usponom imperijalizma, krajem devetnaestog ve-ka, kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da sevr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dr`ave. Imperijalizam je, sdruge strane, potkopao same temelje nacionalne dr`ave i u zajednicu ev-ropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. U ranim dece-nijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dr`av-nom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena; opao je nji-hov zna~aj kao grupe, iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao fi-nansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Ti su Jevreji, ipak – za raz-liku od dr`avnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za{irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osa-mnaestog veka, i to uprkos njenom bogatstvu, pa su se ~esto potpuno otce-pljivali od jevrejske zajednice. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansij-ski organizovane, pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim polo`ajima uo~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini, za toje bilo malo, materijalnog osnova, ako ga je uop{te bilo.

4. Kao grupa, zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala za-jedno sa nacionalnom dr`avom u decenijama koje su prethodile Prvomsvetskom ratu. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve}li{ene njihove ranije mo}i, atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. Udoba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno; za Evropukoja nije imala ose}aja za ravnote`u mo}i izme|u svojih nacija i za me|u-evropsku solidarnost, nenacionalni, me|uevropski jevrejski element po-stao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresova-nosti za vlast.

Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansijebile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dr-`ave. Feudalnim kne`evima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i~ak kredit, ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije; ~ak i u

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 15

Page 54: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganjedr`avi, oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dr`av-nog kredita. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebestarim metodom ratovanja i plja~ke, a delimi~no putem novih oblika po-reskog monopola. Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bo-gatstvo ne ubla`iv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva.

Dugo su apsolutne monarhije tra`ile u dru{tvu klasu koju bi uzele za os-lonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. U Francuskoj je ne-prestana bitka izme|u gildi i monarhije, koja je `elela da ih inkorporira udr`avni sistem, trajala od petnaestog veka. Najinteresantniji od tih ekspe-rimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dr-`ave da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom.Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisanotpor bur`oazije u usponu, dovoljno su poznati.5

Pre emancipatorskih ukaza, sve kne`evine i svaki monarh u Evropi ve}je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. Tokom se-damnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljenipojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na ra-spolaganju, ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu.6 Karakte-ristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske

16 ANTISEMITIZAM

5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francus-ka je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranimprocvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dr`ave; Francuska se nikadnije sasvim oporavila od tog iskustva. U periodu slobodnog tr`i{ta njena je bur`oazija izbe-gavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija, tako|e proizvod sis-tema trgovine, nad`ivela kolaps slobodnog tr`i{ta. Uprkos ~injenici da je birokratija tako|eizgubila sve svoje proizvodne funkcije, ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}aje prepreka njenom oporavku nego bur`oazija.

6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansi-rali Kromvelovu vojsku, dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u lon-donsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W.Baron, A Social and Religious History of the Jews, 1937, Vol. II: Jews and Capitalism); uAustriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 mi-liona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. izazvala te{ku finansijsku krizu i zadr`avu i za cara; u Bavarskoj su 1808. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pre-govarali Jevreji (vidi M. Grunwald, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, 1903); u Fran-cuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje, ve} je Kolber hvalio veliku ko-rist koju dr`ava ima od Jevreja (Baron, op.cit.,loc.cit.) i gde je u sred osamnaestog veka ne-ma~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge ilojalnost “Na{oj dr`avi i Nama li~no” (Robert Anchel, “Un Baron Juif Francais au 18e siècle,Liefman Calmer” u Souvenir et Science, I, pp. 52-55); a tako|e i u Pruskoj gde su MünzjudenFridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jednaod najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovomdru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers, Wilhelm Dil-they, 1870, pp. 182 ff.).

Page 55: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenostsa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega ras-pravljalo, kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dr`avu.Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pru`enih uslugai datih privilegija. Privilegovani Jevreji u Francuskoj, Bavarskoj, Austriji iPruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar, tako da su oni~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. ^injenica da su Rot{ildovi stoliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vla-da (uspeli su 1817), bila je znak da je taj period zavr{en.

Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od stale`a iliklasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane no-va vladaju}a klasa, to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemst-vo vekovima ~inilo.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutardru{tva, dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dr`ave i njenog zahte-va da bude iznad svih klasa, potpuno nezavisna od dru{tva i njegovihposebnih interesa, kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. To je s jed-ne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dr`ave i dru{tva nakome je ta dr`ava i po~ivalo. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakvemogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod is-tim uslovima.

Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru-{tvu propali, dr`ava je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni kon-cern, i to najpre samo u administrativne svrhe, svakako, ali su interesi, fi-nansijski i drugi, i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanjespecijalne sfere dr`avnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. Nezavisnirast dr`avnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim sna-gama tog vremena, sa bur`oazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja,koja je izbegavala sve dr`avne intervencije i odbijala aktivno finansijskou~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. Tako suJevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dr`ave i dasvoju sudbinu ve`e za njen kasniji razvoj. Sa svojim kreditom i me|una-rodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnojdr`avi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.9

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 17

7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Ent-decktes Judentum 1703, a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malimprologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici.

8 Jedini i neva`an izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-gé-néraux koji su zakupljivali od dr`ave pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotuvladi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje,ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uti-cajni.

9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz oneslu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.

Page 56: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Velike privilegije, odlu~uju}e promene u polo`aju Jevreja, bile su nu`nacena pru`anja takvih usluga i, u isto vreme, nagrada za velike rizike. Naj-ve}a privilegija bila je jednakost. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ilidvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobiliisti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenomemancipacije i jednakih prava; kada su krajem osamnaestog veka i navrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojihsunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu `eleli da dele svoju “jednakost”sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake; kada su uvreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa `es-toko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakostJevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne raz-mi{ljaju o jednakim pravima, nego o privilegijama i posebnim slobodama.I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji, blisko povezani saposlovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa, bilinevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovalikao cenu usluga koja je, znali su, bila ura~unata u te usluge, i zato te{komo`e postati pravo za sve.10

Tek krajem devetnaestog veka, s usponom imperijalizma, po~ele su bo-gate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dr`avnogbiznisa. Imperijalisti~ka ekspanzija, zajedno sa sve savr{enijim instrumen-tima nasilja i apsolutnim monopolom dr`ave nad njima, dala je dr`avi in-teresantan poslovni predlog. To je, naravno, zna~ilo da Jevreji postepenoali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju.

Ali veliko bogatstvo Jevreja, njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~a-ja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu fun-kciju u sve ja~im nacionalnim dr`avama. Do sredine pro{log veka neke sudr`ave stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finan-siranja vladinih zajmova.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove su-

18 ANTISEMITIZAM

Tako je Bizmark u mladosti odr`ao nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao, kaokancelar Rajha, blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskogpokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu. Viljem II, iako krunisani knez i ~lan antijevrej-skog pruskog plemstva, koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osam-desetim godinama, preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje anti-semitske protégés kada je nasledio presto.

10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budukorisne dr`avi, u`ivali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bo-gate i manje korisne bra}e, ~ak i u istoj dr`avi. Kao Schutzjuden u Pruskoj, bordo{ki i bajon-ski Jevreji u Francuskoj su u`ivali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bilipozvani da ula`u `albe i predloge zajedno sa drugim stale`ima u Convocation des EtatsGénéraux od 1787.

11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières, Tome III: Banque, Bour-ses, Emprunts, 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji, a posebno ku}a Rot-{ild spre~ili zna~ajan dr`avni kredit baziran na Banque de France. On tako|e tvrdi da su

Page 57: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dr`ava navela ih je da poverevladama vi{e potrebnog kredita. Samu jednakost simbolizovale su vladineobveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatra-le najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala, jednostavno zato {to je dr`ava,koja je vodila nacionalne ratove, jedina mogla zaista da posreduje da za-{tititi imovinu svojih gra|ana. Od sredine devetnaestog veka nadalje Je-vreji su mogli da zadr`e svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali daodigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu, ulogu isto tako blisko po-vezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dr`ave. Bez teritorije i bezsopstvene vlade, Jevreji su uvek bili me|uevropski element; taj interna-cionalni status nacionalna dr`ava je ~uvala jer su na njemu po~ivale finan-sijske usluge Jevreja. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla,me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja uvreme nacionalnih sukoba i ratova.

Dok se potreba nacionalnih dr`ava za jevrejskim uslugama razvijalasporo i logi~no, izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije, uspon Je-vreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan ineo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. Od kasnog srednjegveka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{njuva`nost, te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i tr-gova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost, zameniv{i tako uniformnu za-{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni polo`aj koji su im dali sitni lokalniplemi}i.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su, tokomTridesetogodi{njeg rata, upravo zbog svoje raspr{enosti, ti mali, bezna~aj-ni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}e-nih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupu-ju namirnice u svim oblastima. Kako su ti ratovi ostali feudalni, manje ilivi{e privatne stvari kne`eva, koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa inisu pridobili pomo} naroda, pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrloograni~eno i jedva vidljivo. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jerje sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin.

Sve dok su ti dvorski Jevreji slu`ili male feudalne gospodare koji, kao~lanovi plemstva, nisu te`ili da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast,oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. Posed kojim su upravljali,novac koji su pozajmljivali, provizije koje su uzimali, sve se to smatraloprivatnim vlasni{tvom njihovih gospodara, pa ih tako te delatnosti nisu

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 19

posle doga|aja 1848. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne. Raphael Strauss (”The Jews inthe Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies, III, I, 1941) tako|e na-pominje da su posle 1830. “dr`avni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anskebanke po~ele sve vi{e da se time bave”. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su pre-vladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III, iako ne mo`e biti sumnje u op{titrend vremena.

12 Vidi Priebatsch, op.cit.

Page 58: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

mogle uplesti u politi~ke stvari. Omra`eni ili favorizovani, Jevreji nisumogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti.

Kada bi se, pak, funkcija feudalnog gospodara promenila, kada bi napre-dovao do kneza ili kralja, menjala bi se i funkcija njegovog dvorskogJevrejina. Jevreji, po{to su bili strani element, ne posebno zainteresovaniza takve promene u svom okru`enju, obi~no su poslednji postajali svesnisvog pobolj{anog statusa. Toliko koliko su se za to zanimali, nastavili suda vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvihpoliti~kih motiva. Odanost je zna~ila po{tenje; ona nije zna~ila dr`anjestrane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Snabdevanje, odelo i hra-na za vojsku, nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske, bilo je samo zadobrobit poslovnog partnera.

Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikadavezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. Kada je to po-~etkom devetnaestog veka nestalo, nikada nije nadokna|eno. Jevrejima jeostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Fran-cuskoj), a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma, koji je gledaozajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobra`avao da su oni neka vrsta fi-nansijskog saveza protiv bur`oazije u usponu. Takva argumentacija, ~estau Pruskoj i Francuskoj, bila je do izvesnog stepena verodostojna sve doknije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. Privilegije dvorskih Jevreja zai-sta su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je dasu Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristiliiste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. To je postalojo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji do-bijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogatiJevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i tra`ili novi dru-{tveni status uzeli plemstvo kao model. Ali sve je to imalo malo posledica,prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji, napro-tiv, stalno dobijaju na statusu, a tako|e i zbog toga {to je upravo samoplemstvo, naro~ito u Pruskoj, postalo prva klasa koja je stvarala antisemit-sku ideologiju.

Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva, ali sami se nisu an-ga`ovali u sukobima, niti se to od njih o~ekivalo. Kada su se ti sukobipro{irili do nacionalnih ratova, oni su i dalje ostali internacionalni element~iji su zna~aj i korist le`ali upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvimnacionalnim interesom. Kako nisu vi{e bili dr`avni bankari i ratni dobav-lja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat1866, gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlamentovome odbio potrebne kredite), Jevreji su postali finansijski savetnici i po-mo}nici u mirovnim pregovorima i, na manje organizovan i odre|enna~in, posrednici informacija. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bezjevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran-

20 ANTISEMITIZAM

Page 59: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovori-ma izme|u Nema~ke i Francuske 1871. bila je jo{ za~ajnija nego njegovapomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pru`io ~ak zna~ajnije uslugekada je, putem veza sa Rot{ildovima, obezbedio Bizmarku indirektni ka-nal vesti ka Bend`aminu Dizraeliju. Versajski mirovni ugovori bili su po-slednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. PoslednjiJevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojojme|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau, zlosre}ni ministarspoljnih poslova Vajmarske republike. Platio je `ivotom to {to je (kako jejedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj presti`u me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministri-ma nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni.

O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne imirnodopske poslove. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene imamnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne mo`e objasniti pukim antisemitiz-mom. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element, Jevreji su moglibiti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesnopoku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira, samo dok je sva~iji cilj bio kom-promisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. ^im je “pobedasmrti” postala odlu~uju}a politika, a rat po~eo da te`i potpunom uni{tenjuneprijatelja, Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. Posledica tepolitike je, u svakom slu~aju, bila razaranje njihove zajedni~ke egzistenci-je, iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnog`ivota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istre-bljenja. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevrejipostali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im jesamo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu, kao {to su se u~lanili u itali-jansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni za-kon. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja, koja senaravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. To jedvostruka gre{ka u istorijskom smislu. Nacizam, ~ak i bez antisemitizma,bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi; pristanak nanjega zna~io bi samoubistvo, ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla,ve} za Jevreje kao narod.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 21

13 Prema jednoj anegdoti, koju uvek navode svi njegovi biografi, Bizmark je odmah poslefrancuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega, Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastanesa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovarasa bankarima.” (Vidi Otto Joehlinger, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921).

14 Vidi Walter Frank, “Walter Rathenau und die blonde Rasse”, u Forschungen zur Juden-frage, Band IV, 1940. Frank je, uprkos zvani~nom polo`aju pod nacistima, ostao pone{toobazriv u svojim izvorima i metodima. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje uIsraelitisches Familienblatt (Hamburg 6. juli 1922), Die Zeit, (jun 1922) i Berliner Tageblatt(31. maj 1922).

Page 60: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokomposlednjih vekova, to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilego-vanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti), mo-ra se dodati i druga protivre~nost: Jevreji, jedini nenacionalni evropski na-rod, pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dr`ava vi{e nego iko drugi.Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgle-da. Predstavnici nacije, bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa, ilipredstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bi-zmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “rav-note`om mo}i” u Evropi. Oni su, naravno, poku{avali da poremete tu rav-note`u, svaki u korist svoje zemlje, ali nikad nisu sanjali o preuzimanju mo-nopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. Jevreji sumogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnote`e, oni su~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija.

Tako, dakle, nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi narodaEvrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. Bilo je izuzetno lako za-po~eti uni{tenje dragocene evropske ravnote`e mo}i eliminacijom Jevreja,a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{eod neobi~no okrutnog nacionalizma ili o`ivljavanja “starih predrasuda” uzao ~as. Kad je do{lo do katastrofe, sudbina jevrejskog naroda posmatranaje kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbinastoga nema op{te va`enje. Ova propast evropske solidarnosti odjednom seodrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Kad je po~eo pro-gon nema~kih Jevreja, Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su danema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nos-ti sa njihovom. Sli~no tome, raspadu nema~ke jevrejske zajednice pretho-dio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }enjihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama –privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata, za dete veterana, ponos-nog sina oca ubijenog u borbi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedi-naca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje je-vrejskog naroda, kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje is-klju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji.

Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to jeaktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter--Evropljani, nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih naci-ja. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego fun-kciju dr`avnih bankara, jedan je od materijalnih razloga za novi, modernitip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Ima neke istorijske pra-vde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dr`avne za-jednice koja je, ma kakvi da su joj nedostaci, imala potrebe i mogla da to-leri{e jedan ~isto evropski element.

22 ANTISEMITIZAM

Page 61: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravizbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorijetokom pro{lih vekova. Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovogaspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima,ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. Me|u njima je bioDidro, jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljivprema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evro-pljana razli~itih nacionalnosti; Vilhelem fon Humbolt, koji je bio svedoknjihove emancipacije kroz Francusku revoluciju, primetio je da su Jevrejigubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi;15 i kona~no FridrihNi~e, koji je, zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom, skovao izraz “do-bar Evropljanin”, koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jev-reja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog fi-losemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”.

Ova procena, iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave, previ|a najoz-biljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja. Od svih evrop-skih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dr`ave i upravo su iz tograzloga bili toliko `eljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dr`avamakao takvim, ma {ta da su te dr`ave ili vlade predstavljale. S druge strane,Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni na-petosti izme|u dru{tva i dr`ave kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}isvoje nove uloge. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli upolitiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva, gde su ih {titili, da takoka`emo, rimski vojnici i kasnije, u srednjem veku, kada su tra`ili i dobiliza{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne up-rave. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast, posebnovisoka vlast, njih favorizuje i da su ni`i ~inovnici, a posebno obi~an narod,opasni. Ovu je predrasudu, koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu, ali vi{ene odgovara novim okolnostima, delila ve}ina Jevreja i ona je bila takoduboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali od-govaraju}e predrasude o Jevrejima.

Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su br-zo jevrejski bankari prebacivali svoju privr`enost od jedne vlade do druge~ak i posle revolucionarnih promena. Francuskim Rot{ildovima je 1848.trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade LujaFilipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 23

15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. –^lanak “Juif” iz Encyclopédie, 1751-1765, tom IX, koji je verovatno napisao Didro: “Takoraspr{eni u na{e vreme... (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijimzemljama. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i dr`e na okupusve druge delove.”

Page 62: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Napoleona III. Isti se proces ponovio, malo sporije, posle pada Drugogcarstva i uspostavljanja Tre}e republike. U Nema~koj tu iznenadnu i lakupromenu oli~avaju, posle revolucije 1918, finansijska politika Vartburgo-vih sa jedne strane, i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua, sdruge.16

U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog bur`oaskog obrasca ko-ji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha.17 Da su Jevrejibili bur`uji u uobi~ajenom smislu re~i, mo`da bi pravilno procenili iz-vanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igra-ju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade,ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. To je, me|utim, najmanjeistina. Jevreji, bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju, nikad nisumislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane.Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovijevrejskih bankara i biznismena. Dok su neki od njih sanjali, kao Dizraeli,o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nijepostojalo, drugi, kao Ratenau, koji su bili bolje informisani, u`ivali su upoluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlastni dru{tveni polo`aj.

Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dr`avnici ili is-tori~ari. S druge strane, jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uz-dr`anost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to suizra`avali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih. Umemoarima dr`avnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisakda ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne `eli. ^ak itako trezven i pouzdan istori~ar kao J. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dr`ava mo`e dapovede rat ili da mo`e da se raspi{e veliki dr`avni zajam ako se ku}aRot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{ansud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan, po-put Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igrave}u ulogu nego ijedna strana vlada”, ili njegovo samouvereno predska-zanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848:

24 ANTISEMITIZAM

16 Valter Ratenau, ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. i jedan od istaknu-tih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. svoja “dubo-ka monarhisti~ka uverenja”, prema kojima samo “pomazani”, i nijedan “skorojevi} kome seposre}ila karijera” ne mo`e da vodi zemlju. Vidi Von kommenden Dingen, 1917, p. 247.

17 Ovaj bur`oaski obrazac, me|utim, ne treba zaboraviti. Kad bi on bio samo stvar li~nihmotiva i obrazaca pona{anja, metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale odmetoda njihovih nejevrejskih kolega. Na primer, Napoleonov bankar, Uvrar, po{to je priba-vio finansije za Napoleonov stodnevni rat, odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji suse borili za povratak.

18 J. H. Hobson, Imperialism, 1905, p. 57. nerevidirano izdanje iz 1938.

Page 63: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da suRot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski ban-kari o tome {ta `ele da izvedu u Francuskoj, da zapravo nisu imali nikakvujasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Naprotiv, kao i drugiJevreji, oni se nikada nisu udru`ivali sa nekom posebnom vladom, ve}radije sa vladama, sa vla{}u kao takvom. Ako su u to vreme i kasnije po-kazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika, to jebilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane nave}em stepenu narodne volje, kojoj instiktivno nisu verovali.

Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dr`avi, a koliko je bilo fan-tasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi, iza{lo je na vi-delo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji, ve} s raz-logom upla{eni za budu}nost, oku{ali u politici. Uz pomo} nekolicine ne-jevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dr`avnapartija” (Staatspartei), ~ije je i samo ime protivre~no. Bili su toliko naivnouvereni da njihova “partija”, zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj isocijalnoj borbi, treba da bude sama dr`ava da im ceo odnos partije premadr`avi nikada nije postao jasan. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovupartiju uva`ene gospode koji se nisu snalazili, mogao je jedino da zaklju~ida je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveruda preuzmu dr`avu.

Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dr`ave idru{tva, Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale usredi{te sukoba. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam, ili,jo{ bolje, nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskrimi-nacija pretvarala u politi~ki argument. Za vi{e od sto godina antisemitizamje polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevimau skoro svim evropskim dr`avama dok nije iznenada izronio kao predmeto kome se mo`e posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Zakon po kome seodvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukobsa dr`avom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da suJevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dr`avu. A jedina klasa kojase pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji,uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije,nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dr`avom, ve} jedino sa drugomdru{tvenom klasom, bur`oazijom, koju Jevreji svakako nisu predstavljali i~iji zna~ajan deo nikada nisu bili.

Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dr`avama na kraju osamnaestogveka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope re-zultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dr-`avi, koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. Nova poli-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 25

Page 64: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tika ovih dvorskih Jevreja, koji su prvi postali sasvim razvijeni dr`avnibankari, iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time daslu`e jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih vezasa dvorskim Jevrejima u drugim dr`avama, ve} su odlu~ili da se postaveinternacionalno i da istovremeno i konkurentno slu`e vladama Nema~ke,Francuske, Velike Britanije, Italije i Austrije. Ovaj ne~uveni kurs bio je uvelikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije, kojaje, zajedno sa jednako{}u, pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice nji-hovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima supo~ivale pozicije evropskih bankara. Stari Majer Am{el Rot{ild, osniva~ove ku}e, mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{ebezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacional-nu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. Postavljanje pet sinova u pet fi-nansijskih prestonica Evrope – Frankfurt, Pariz, London, Napulj i Be~ – jebio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.19

Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske slu-ge izbornog kneza iz Esena, jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vre-mena, koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije.Njihova je velika prednost bila {to su `iveli u Frankfurtu, jedinom velikomurbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po-~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva.Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji, ni pod jurisdikcijom kneza nitislobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Oni su ta-ko kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa pred-nostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugihlokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijskeradnje ove ku}e, ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}asimboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata.20 Nascenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih rato-va kada je – od 1811. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kon-tinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. Kada su, posle Napoleo-novog poraza, kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice zareorganizaciju svojih dr`avnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih strukturaprema modelu Engleske banke, Rot{ildovi su skoro u`ivali monopol urukovanju dr`avnim zajmovima. To je trajalo tokom tri generacije i u tomvremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na

26 ANTISEMITIZAM

19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ra-nom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi mu`evi isklju~uju iz poslova ku}e. De-vojke su mogle, a posle 1871. su ~ak podsticane, da se udaju u nejevrejsku aristokratiju;mu{ki potomci morali su da se `ene isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u pr-voj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice.

20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti, The Rise of the House of Rothschild, New York,1927.

Page 65: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tom polju. “Ku}a Rot{ild je postala”, kao {to je rekao Kapfigu21, “glavnitrezor Svete alijanse”.

Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznadsvih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dr`avnogbiznisa. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja, neplaniranog i neorganizo-vanog, kada su se pojedini Jevreji, dovoljno pronicljivi da iskoriste pred-nost jedinstvene prilike, ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva ipadali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka; kada je takvasre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine, osim utoliko{to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u koristdalekih zajednica; kada, bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmlji-va~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji, nije bilo znakanapretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno u`ivalaposebne privilegije i vr{ila posebne usluge. Upravo je Rot{ildov monopolna izdavanje dr`avnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e{iri jevrejski kapital, usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanaledr`avnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropskookupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. Ono {to je usedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u po-jedinih Jevreja iz razli~itih zemalja, sada je postalo sistemati~no raspola-ganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svimva`nim evropskim glavnim gradovima, u stalnom dodiru sa svim delovi-ma jevrejskog naroda, koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mo-gu}nosti za organizaciju.22

Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu doizvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije, ~ije je postepenoslabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom posto-janju jevrejskog naroda. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala sim-bol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnihdr`ava i nacionalno organizovanih naroda. Gde je, zaista, bilo boljeg do-kaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj po-rodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dr`ava, svuda istaknuta, ko-ja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom, austrijskom i bri-tanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesanjihovih dr`avnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efek-tniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti.

Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – pove-zani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama, pothranji-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 27

21 Capefigue, op. cit.22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih

Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nadbankarima Jevrejima. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenimarhivima.

Page 66: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki pred-stavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda. Kobna posle-dica je bilo to da kada su, iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pita-njem, rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene, Jevreji su se odjed-nom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po kr-vnim vezama i porodi~nim karakteristikama.

Jo{ jedna, manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. U o~uvanju jev-rejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj dru-goj zapadnoj dr`avnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Porodi~neveze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima sejevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. Kao {to je evropsko plemst-vo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone, tako je cela zapadnajevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnogi religioznog raspada. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vr-stog tla tradicionalnog stava ve}ine, zapadna jevrejska zajednica postala jeisuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto nepri-jateljski nastrojenoj sredini. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao naneku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe po-na{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Drugim re~ima, antisemits-ka slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezamaima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi.

Ova je situacija bila va`an ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anjuantisemitizma u devetnaestom veku. Koja }e se grupa ljudi okrenuti anti-semitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju-~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na `estoko nepri-jateljstvo prema vladama. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predsta-vama koja je vi{e puta spontano proizvedena, bila je u bliskoj vezi sa isti-nom koju je izopa~avala. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|una-rodnu trgovinsku organizaciju, po celom svetu ra{iren porodi~ni koncernsa svuda identi~nim interesima, tajnu silu iza prestola koja degradira svevidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene.Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dr`avne vlasti, Jevreje su nei-zbe`no identifikovali sa vla{}u, a zbog njihove uzdr`anosti od dru{tva iusredsre|enosti na uzak porodi~ni krug, neprestano su ih sumnji~ili darade na razaranju svih dru{tvenih struktura.

II: Rani antisemitizam

O^IGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}a-nja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glav-nim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni

28 ANTISEMITIZAM

Page 67: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to zna-mo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope, imao je vi{e politi~ke nego eko-nomske uzroke, dok su komplikovani klasni uslovi stvarali `estokumr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. Tamo je, zahvaljuju}i nesposobnostivlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dr`avi daju minimum jed-nakosti oslobo|enjem seljaka, feudalno plemstvo uspelo ne samo dasa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. Jevre-ji u tim zemljama, jaki u broju a slabi u svemu ostalom, naizgled su ispu-njavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dr`ali radnje i tr-govinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika iklase bezemlja{a. Mali posednici, me|utim, mogu da postoje u feudalnojkao i u kapitalisti~koj ekonomiji. Jevreji su, ovde kao i svuda, bili nespo-sobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma, takoda je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta, neefikasna organizaci-ja potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. Jevrejski poslovi bilisu prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Je-vreji jedini od kojih se mo`e o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisubili u stanju da ta o~ekivanja ispune. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da sujevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~erazvijala srednja klasa. Vlade su, s druge strane, mlako poku{avale da pod-staknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Jedininjihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kaoustupak javnom mnjenju, a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bilideo starog feudalnog poretka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|uplemstva i selja{tva; sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavalinjene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajalina putu industrijalizaciji i kapitalizaciji.23 Ti isto~noevropski uslovi, me-|utim, iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa, nisu mnogo zna~ajniu na{em kontekstu. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostalezemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kaooru`je u posebne svrhe.

Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovogporaza 1807, kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da jeplemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku darazvija svoju slobodu. Ova reforma, “revolucija odozdo”, preobrazila jepolufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{emodernu nacionalnu dr`avu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje ne-ma~kog Rajha 1871.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 29

23 James Parkes, The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946, kratko i bezpredrasuda raspravlja o ovim uslovima, u poglavljima IV i VI.

Page 68: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji, pruske re-forme nisu tra`ile nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Otvorenesimpatije pruskih reformatora, njihova odbrana jevrejske emancipacije,bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana, ukidanja privilegija iuvo|enja slobodne trgovine. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevrejakao Jevreja za posebne svrhe. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovi-ma jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka. [tase to ti~e vlade koja tra`i samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emanci-pacija je, {tavi{e, bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubilaisto~ne pokrajine gde je `ivelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo.Odluka o emancipaciji iz 1812. odnosila se samo na one bogate i korisnegrupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravi-ma i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|an-skom statusu. Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{tegjavnog potvr|ivanja status quo-a.

Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego lo-gi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. Kada je, skoro decenijukasnije i u sred novog talasa antisemitizma, Vilhelm fon Humbolt izjavio:“Ja volim Jevreje zaista samo en masse; en détail ja ih radije izbega-vam,”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}ojmodi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no, a prezirala ih kao narod.Kao pravi demokrata, on je `eleo da oslobodi potla~eni narod, a ne da deliprivilegije pojedincima. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starihpruskih ~inovnika, za koje znamo da su tokom celog osamnaestog vekadosledno radili na pobolj{anju uslova `ivota i unapre|enju obrazovanja zaJevreje. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dr-`avnim razlozima, ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenojgrupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dr`ave,iako iz potpuno druga~ijih razloga. Stvaranje gra|anske slu`be, ~ija je lo-jalnost pripadala dr`avi i koja je bila nezavisna od promena u vladi, kida-lo je njene klasne veze, ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a starepruske dr`ave. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaes-tog veka i stvarni prethodnici reformatora; oni su ostali stub dr`avne ma-{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticajana plemstvo posle Be~kog kongresa.26

30 ANTISEMITIZAM

24 Christian Wilhelm Dohm, Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden, Berlin i Stet-tin, 1781, I, 174.

25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, 1900, V, 236.26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama,

nalazi se u Henry Pirenne, A History of Europe from the Invasions to the XVI century, Lon-don, 1939, pp. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijamavelikih plemi}a koji su ih prezirali... kroz njih nije govorio kralj, ve} anonimna monarhija,nadre|ena svemu, podvrgavaju}i sve svojoj mo}i.”

Page 69: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Kroz dr`anje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812,posebni interesi dr`ave u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na~udan na~in. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevre-ja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski jeuzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).27 Emancipa-cija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi sve-togr|e po mentalitetu toga vremena. Posebne okolnosti koji su dovele doemancipacije, iako dobro poznate svima kojih se to ticalo, sada su se skri-vale kao velika i stra{na tajna. Sam proglas, s druge strane, shva}en je kaoposlednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobra`aja od feu-dalne u nacionalnu dr`avu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvihprivilegija.

Jedna od reakcija ogor~enog plemstva, klase koja je najja~e pogo|ena,bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Njihov najjasnijigovornik, Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzer-vativne ideologije), podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }eJevreji sada biti jedina grupa koja }e u`ivati posebne prednosti, kritikuju}ipri tom “preobra`aj stare pruske dr`ave, koja je ulivala strahopo{tovanje,u jevrejsku dr`avu `eljnu novotarija”. Politi~ki napad pratio je dru{tvenibojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. Jer aris-tokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salonejevrejskih doma}ica, gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovitodru{tvo. To je do izvesnog stepena ta~no, ovo odsustvo predrasuda bilo jerezultat usluga koje su pru`ali jevrejski zajmodavci, vekovima isklju~i-vani iz svih velikih poslovnih transakcija, a svoju jedinu mogu}nost na{lisu u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim po-zajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da `ive iznad svojih mo-gu}nosti. U svakom slu~aju, zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kadasu apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavileposao kroz privatne zajmove, ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevrejipostali stvar pro{losti. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima premagubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega dapre po`eli da se o`eni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego damrzi jevrejski narod.

Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat bli`eg kontaktaizme|u Jevreja i plemstva. Naprotiv, i jednima i drugima je bilo zajed-ni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nogporekla. U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatraoprvenstveno ~lanom porodice; njegove je obaveze na prvom mestuodre|ivala porodica koja je pevazilazila `ivot i va`nost pojedinca. Obe su

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 31

27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.

Page 70: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in `ivota onedruge, u kome je nacionalna privr`enost bila drugorazredna u odnosu nalojalnost prema porodici, naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi. I jedni i dru-gi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generaci-ja. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnusli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se pr-vo re{e Jevreja, i to ne zbog njihovih finansijskih veza, ve} zato {to su iJevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|eneli~nosti”, te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa ko-ristila u borbi protiv koncepcije ro|enja, porodice i nasle|a.

Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj, tako da su ple-mi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. Niekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu te`inu u si-tuaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnojdr`avi. Dru{tveno, napad na dr`avu identifikovao je Jevreje sa vladom;uprkos tome {to je srednja klasa, ekonomski i dru{tveno, imala stvarne ko-risti od reforme, Jevreji su bili `estoko optu`eni i ispa{tali su staru izo-laciju prezrenjem.

Posle Be~kog kongresa, kada je nakon dugih decenija tihe reakcije podSvetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja nadr`avu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osam-naestom veku, aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagudiskriminaciju bez politi~kog zna~aja.28 U isto vreme, uz pomo} intelektu-alaca-romanti~ara, konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jednaod politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakte-risti~an, ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Od tada pa nadaljenacionalna dr`ava, opremljena konzervativnim argumentima, povukla jejasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i po`eljni i onih koji to nisu.Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dr`ave – {ta bi moglo bitistranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencijamogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslovebankara i biznismena. Ova vrsta diskriminacije, koja je poku{ala da zaJevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi,imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dr`ava vi{evrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili barodga|ala stvaranje nove grupe Jevreja, koji nisu bili ni od kakve o~iglednekoristi za dr`avu, a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo.29 Ka-

32 ANTISEMITIZAM

28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage1847, skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emanci-paciji, vidi I. Elbogen, Geschichte der Juden in Deutchland, Berlin, 1935, p. 224.

29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstro`im o~uvanjem jevrejskihobi~aja i verskih rituala. Fridrih Vilhelm III je 1823. zabranio “i najmanje osavremenjivanje”

Page 71: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titiJevreje od [tekerove antisemitske propagande, on je rekao expressis ver-bis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajed-nicu... ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dr`avnih institucija” ida se njegov prijatelj Blajhreder, pruski bankar, ne `ali na napade naJevreje uop{te (koje mora da je prevideo), ve} samo na bogate Jevreje.30

Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protes-tovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Je-vreje, ili se kasnije pomalo `alili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im, sdruge strane, iskreno “`eleli dobro u svakom pogledu”,31 vi{e je odgova-rala interesima dr`ave nego ranijem `aru reformatora. Najzad, Be~ki kon-gres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja `ivelevekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Fran-cuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima daisti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji kojibi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube.32 Oni su kao i svidrugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevrejamora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvenesituacije.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi odpozicije i presti`a u jevrejskim zajednicama. Tako da su te{ko mogli daprihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e utica-ja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji, pretvaraju}i se daje ta izolacija deo njihove religije. Za{to?... Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavi-siti od njih, tako da ostale, kao unsere Leute, mogu da koriste samo mo}-ni.”34 A u dvadesetom veku, kada je emancipacija prvi put bila svr{ena

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 33

a njegov naslednik, Fridrih Vilhelm IV, otvoreno je izjavio da “dr`ava ne sme u~initi ni{ta {tobi produ`ilo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Elbogen, op.cit., pp. 223, 234.

30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. Vidi tako|e pismo Herbertafon Bizmarka iz novembra 1880. Tidemanu. Oba pisma u Walter Frank, Hofprediger AdolfStoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1928, pp. 304, 305.

31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. “Kralja su pitali {ta name-rava da radi sa Jevrejima. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro, ali `elim da ose}aju da suJevreji’. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega.” Tagebücher, Leipzig, 1861, II, 113.

32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo jeop{tepoznato u osamnaestom veku. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789:“Gospodo, da li zato {to Jevreji ne `ele da budu gra|ani, vi ih ne progla{avate gra|anima? Uvladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi; morate prognati sve one koji nisu ilikoji odbijaju da postanu ljudi.” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{ta-va J. M. Jost, Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846. Band 10.

33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen, priredio J. Baxa, Jena, 1921, p. 215) upismu Meternihu 1815.

34 E. G. Paulus, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und Besserun-gsmitteln, 1831.

Page 72: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privile-govanih Jevreja.

Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nihJevreja i dr`ave. Bogati Jevreji su `eleli i postigli kako kontrolu nad svo-jim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva; dr`ava je mo-gla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa le-galnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru-{tvene podvojenosti, kako je izra`eno u konzervativnoj teoriji hri{}anskesu{tine dr`ave.

Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzosplasnuo u decenijama Svete alijanse, liberali i radikalni intelektualci sunadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongre-sa. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom re`imu na kontinentu io{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskihispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. Ba{ zato {to su bili mnogomanje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvicbio deceniju ranije, oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. Zabrinuti ug-lavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako o`ivlja-vanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dr`avnimposlovima, uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca, “na{ebra}e”, i Jevreja kao grupe, razliku koja je od tada postala za{titni znaklevog antisemitizma. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada usvojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenugrupu, oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da jejevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske to-lerancije. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dr`ava u dr`avi” i “naci-ja bez nacije”. Gre{e}i svakako u prvom delu, jer Jevreji nisu imali li~nihpoliti~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalnadr`avi, u drugom su bili polovi~no u pravu, jer Jevreji, uzeti kao dru{tvenaa ne kao politi~ka zajednica, nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okvirunacije.35

U Pruskoj, iako ne u Austriji i u Francuskoj, ovaj radikalni antisemiti-zam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}kiantisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase uekonomskom usponu, klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojimskup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i poli-ti~ku jednakost. To je, me|utim, uspostavilo izvesnu teorijsku, pa ~ak iknji`evnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisimamladog Marksa, koji je tako ~esto i nepravedno bio optu`ivan za antisemi-

34 ANTISEMITIZAM

35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Walde-mar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u Essay on Anti-Semitism, priredio K. S.Pinson, 1946.

Page 73: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tizam. To {to jedan Jevrejin, Karl Marks, mo`e da pi{e na isti na~in kaoovi antijevrejski radikali, dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ovavrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. Marksakao Jevrejina pojedinca, nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “je-vrejstva” kao i, na primer, Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke.Marks, istina je, u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekaosvoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju; ali to jedva da ima veze sa nekakvomtemeljnom promenom njegove misli. Njegova isklju~iva preokupacijadru{tvenim fenomenom klasne borbe, problemima kapitalisti~keproizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao pro-davci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatskiga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dr`ave, a time i ulogu Jevreja. Jakuticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih ra-zloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakovaantijevrejskog ose}anja.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u soci-jalnim borbama tog vremena.

Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre-}ine devetnaestog veka. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastaome|u plemstvom, ~ija se opozicija prema dr`avi opet poja~ala preobra`a-jem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dr`avu posle 1871. Bizmark,stvarni osniva~ nema~kog Rajha, imao je stalne bliske odnose sa Jevreji-ma otkad je postao premijer; sada su ga optu`ivali da zavisi od Jevreja i daod njih prima mito. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vladeod mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbe`an sukob sa aristokrati-jom; ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovogpla}enog agenta. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je ne-sumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent.37

Feudalna aristokratija, me|utim, iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~ena javno mnjenje, nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na dapovede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godi-na. Njen glasnogovornik, dvorski kapelan [teker, sin roditelja iz ni`e sred-nje klase, bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih intere-sa nego njegovi prethodnici, romanti~ni intelektualci koji su formulisaliglavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. [tavi{e,on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorij-skih razmatranja, ve} slu~ajno, kada je uz pomo} velikog demago{kog ta-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 35

36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. Duering koji jesmislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage alsFrage der Rassenschädlichkeit für Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer welt-geschichtlichen Antwort, 1880.

37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek, Die Entstehung derdeutschen Antisemitenpartien. 1873-1890, Historische Studien, Heft 168, 1927.

Page 74: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta.Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh; kao dvorskikapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade, on jedva da je bio u pozi-ciji da ga valjano iskoristi. Njegova entuzijasti~na publika sastojala seisklju~ivo od pripadnika ni`e srednje klase, sitnih preduzetnika i trgovaca,majstora i staromodnih zanatlija. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{nisu bila, svakako ne isklju~ivo, motivisana sukobom sa dr`avom.

III: Prve antisemitske partije

ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~iniocau Nema~koj, Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaes-tog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara, ~iji jeglavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. U Francuskoj suve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzobili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikadmogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja;u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. U sve trizemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{lasa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungssch-windel.

Ali, jo{ jedna grupa ljudi, pored plemi}a, vladinih oficira i Jevreja, bilaje upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg pro-fita rezultirale neverovatnim gubicima. Ta se grupa uglavnom sastojala odsrednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Onisu bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali sumale u{te|evine i bili trajno uni{teni. Bilo je va`nih razloga za njihovulakovernost. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je svevi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje `ivota ili smrtida brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube.Postajali su svesni da }e, ako ne uspeju da se uzdignu u bur`oaziju, poto-nuti u proletarijat. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj raz-voj (mada ga nisu spre~ili), tako da je njihova panika bila donekle preura-njena. Kako je vreme odmicalo, strah ni`ih srednjih slojeva ta~no je odgo-varao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada.

Ni`i srednji slojevi ili sitna bur`oazija bili su potomci gilda zanatlija i tr-govaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konku-renciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titomdr`ave. Stoga su se oni `alili na svoju nesre}u pod Man~esterskim siste-mom, koji ih je izlo`io te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih

36 ANTISEMITIZAM

Page 75: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

posebnih za{tita i privilegija koje su im pru`ale dr`avne vlasti. Oni su takobili prvi koji su se borili za dr`avu sa socijalnim osiguranjem, od koje suo~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesi-jama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavnakarakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije,sasvim je razumljivo {to su ni`i srednji slojevi Jevreje smatrali predstav-nicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema,”38 iako to uop{tenije bilo ta~no.

Ova dosta nategnuta ogor~enost, koju prvo nalazimo u nekih konzerva-tivnih pisaca koji su slu~ajno zdru`ili napad na bur`oaziju sa napadom naJevreje, dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadalipomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo}bankara. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav ek-sploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za rad-nike. Ali dok su evropski radnici, iz li~nog iskustva i marksisti~kog eko-nomskog obrazovanja, znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksplo-ati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode, malog trgovca niko nijemogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. Njegov jepolo`aj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je ban-kara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivipartner, ~ak i ako taj bankar, za razliku od fabrikanta, nema ba{ nikakveveze sa njegovim poslom. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svojnovac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu `e{}e damrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje.Kako u to vreme niko nije tra`io kredit, ako je to ikako mogao da izbegne– mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radnesnage i proizvodnih mogu}nosti, ve} nesre}e i bede.

Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i, {to je jo{ va`nije, op{ta predstavao bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. Tako je levi~arskipokret ni`e srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitalapostala manje ili vi{e antisemitska, {to je od male va`nosti za industrijskuNema~ku, ali od velikog zna~aja u Francuskoj i, u manjem stepenu, u Aus-triji. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposre-dan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dr`ave. U okviru nacio-nalne dr`ave, u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenimpolo`ajem nad konkurentskim klasama, takav sukob je bio mogu}an, iakoopasan na~in da se normalizuje jevrejski polo`aj.

Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu, me|utim, brzo je dodat jo{jedan, koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. Polo`aj Jevre-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 37

38 Otto Glagau, Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, Berlin, 1878. Odistog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel, 1876, jedan je od najva`nijih anti-semitskih pamfleta toga vremena.

Page 76: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} pr-venstveno od davanja dr`avnih zajmova. Sitne pozajmice bile su prepu-{tene sitnim sunarodnicima, koji su se na taj na~in pripremali za obe}ava-ju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. Dru{tveni otpor ni`ih sred-njih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element, jerse mislilo da ti mnogo omra`eni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. Zaroni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugimpitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su, sa druge strane, politi~komargumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo.

Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog po-kreta u to vreme bili plemi}i, a njihov hor razularena gomila sitne bur`o-azije. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socija-lizam i za francuske antidrajfusovce. U svim tim slu~ajevima, aristokrati-ja, u o~ajni~koj poslednjoj borbi, poku{avala je da sklopi savez sa konzer-vativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francus-koj, sa protestantskom crkvom u Nema~koj, pod izgovorom da se protivliberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Gomila je bila samo sredstvo da onioja~aju svoju poziciju, da svojim glasovima daju ve}i odjek. O~iglednoaristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onakoodbacili ~im postignu cilj. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikas-no pokre}u {iroke slojeve populacije.

Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve anti-semitske partije u Nema~koj. Kad se pokazala privla~nost antisemitskihparola, radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskogpokreta, u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji supredstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sanajve}om opozicionom partijom, socijaldemokratima.39 Oni su se brzooslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima; Bekel,prvi antisemita ~lan Parlamenta, dugovao je svoje mesto glasovima hesen-skih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”, to jest od plemstva kojeje posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili.

Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalihpartija. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija, ve} “partija iz-nad svih partija”. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dr`avi samo sudr`ava i vlada pretendovale na polo`aj iznad svih partija i klasa i da pred-stavljaju naciju u celini. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanicipredstavljali interese svojih glasa~a. Iako su se borile za vlast, pod-razumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnote`u izme|u sukobljenihinteresa i njihovih predstavnika. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz-

38 ANTISEMITIZAM

39 Vidi Wawrzinek, op. cit. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja, sa posebnim osvrtomna dvorskog kapelana [tekera, u Frank, op. cit.

Page 77: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljajucelu naciju, da imaju isklju~ivu vlast, da zaposednu dr`avnu ma{ineriju,da oni zamene dr`avu, dok su, na drugoj strani, i dalje bile organizovanekao partije, da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom.

Dr`avna politika nacionalne dr`ave do{la je dotle da nijedna posebnagrupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}, tako da je vladapreuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tve-nih i ekonomskih ~inilaca. Revolucionarni pokreti s leva, koji su se boriliza radikalnu promenu dru{tvenih uslova, nikada nisu direktno dirnuli uovaj vrhovni politi~ki autoritet. Oni su osporavali samo mo} bur`oazije injen uticaj na dr`avu, pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi straneposlove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. Brojni pro-grami antisemitskih grupa, s druge strane, bili su od po~etka najvi{e zain-teresovni za strane poslove; njihov revolucionarni impuls bio je usmerenprotiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo te`ili da uni-{te politi~ki obrazac dr`ave sredstvima partijske organizacije.

Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge, mnogo zna~ajni-je implikacije od pukog antisemitizma. Da je to bilo samo pitanje uklanja-nja Jevreja, Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40

da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~nosve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene, dao bi mnogobr`e rezultate. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapa`eno jer je antisemiti-zam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dr`avne po-litike nacionalne dr`ave.

Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopiosa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovimau Velikoj Britaniji, u kojoj antisemitizam nije postojao, kao i u nekimsna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu.41 Samo su uNema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kaotakvog, a antisemitske partije prethodile su i nad`ivele stvaranje ~isto im-perijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih, koje su svezahtevale da budu iznad partijskih grupa.

^injenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje suizbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao daimaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{teneod strane antisemitskog pokreta, dobar je pokazatelj koliko je ovaj pred-met va`an. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivnopravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli, dava-lo im je prednost doma}eg programa, a uslovi su bili takvi da se moralo

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 39

40 Ovaj predlog je dat 1886. u Kaselu, gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereini-gung.

41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje.

Page 78: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su moglida pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa bur`oazi-jom. Njihova prednost sastojala se u tome {to su, napadaju}i Jevreje, zakoje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade,otvoreno mogli da napadaju samu dr`avu, dok se imperijalisti~ke grupe,svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima, nikada nisupovezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena.

Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to suone smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih gru-pa u Evropi, otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim paro-lama. Uvode}i taj nadnacionalni element, one su jasno pokazale da ne te`esamo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom, ve} da planiraju i ko-rak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”.42 Ovaj drugirevolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om, to se~esto previ|alo jer su sami antisemiti, delom zbog tradicionalnih navika, adelom svesno la`u}i, u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih par-tija.

Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideo-logije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnihgrupa nego u stvaranju partije nad partijama. Jevreji su vrlo jasno bili jedi-ni me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi. Izgledalo jeprosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom prin-cipu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbinesvih nacija.

Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv, uspeh nadnacionalnogantisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. ^ak i krajem pro{logveka, a naro~ito od francusko-pruskog rata, sve vi{e ljudi je ose}alo da jenacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne mo`e da adekvatnoodgovori na nove ekonomske izazove. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argu-ment podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je, zauzvrat, ja~ao. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {iromEvope.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i

40 ANTISEMITIZAM

42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odr`an je 1882. u Drezdenu, sa oko 3.000 dele-gata iz Nema~ke, Austro-Ugarske i Rusije; tokom te diskusije [tekera su porazili radikalnielementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Uni-verselle. Dobar prikaz tih susreta i kongresa, njihovih programa i diskusija na}i }e se uWawrzinek, op. cit.

43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je, sve dok je postojala, me|uevropskastvar. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrstasamoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih ze-malja i od borbe protiv nje. [to se ti~e ekonomskih interesa, bilo je sasvim jasno da bi svi ufrancuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija, a ne samokapitalisti i bankari.

Page 79: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onimpitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se doka`e), anti-semiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ihproblema tra`ili na nadnacionalnoj osnovi. Ako ideologije uzmemo manjepo njihovim spoljnim vrednostima i ako se bli`e zagledaju stvarni progra-mi odgovaraju}ih partija, otkri}emo da socijalisti, koji su se vi{e bavili do-ma}im problemima, mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dr`avi nego an-tisemiti.

Naravno, to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bilaiskrena. Ona su, naprotiv, bila ja~a i, slu~ajno, mnogo starija od otkri}aklasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dr`ava. Ali sama svesto sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e kojeje Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama, a jedino ih je onomoglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. Socijalisti su implicitnosa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”, koje sve pripadajuporodici ~ove~anstva, ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preo-brazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dr`ava. Taj interna-cionalizam je, sledstveno, ostao li~no uverenje koje su svi delili, a njihovazdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dostanezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. Po{to parti-je s leva nisu prigovarale nacionalnim dr`avama u principu, ve} samo saaspekta nacionalne suverenosti, po{to su, {tavi{e, njihove sopstvene near-tikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svihnacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu inezavisnost svih potla~enih naroda, oni su mogli da se kre}u u okviru na-cionalne dr`ave i ~ak da se pojave, u vreme raspada sopstvene dru{tvene ipoliti~ke strukture, kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{talaekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda.

Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacijesa sasvim suprotnog gledi{ta. Njegov je cilj bila nadmo}na superstrukturakoja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}emtlu. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~aki kad su se pripremali da razore dr`avnu politiku sopstvene nacije, jer jeplemenski nacionalizam sa svojom neumerenom `udnjom za osvajanjem,bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~enegranice dr`ave i njenog suvereniteta.44 [to je efektnija bila {ovinisti~kapropaganda, lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadna-cionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika uni-verzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja.

Nema sumnje da je poseban me|uevropski polo`aj jevrejskog narodamogao da poslu`i u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 41

44 Uporedi VIII poglavlje.

Page 80: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

liko je poslu`io mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bilitoliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledi-cama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~kifaktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao oz-biljnim takmacem na doma}oj sceni. Tada oni nisu bili samo nepripremlje-ni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije, ve} su se bojali da ga uop{te idodirnu. Ovde, kao i u drugim me|unarodnim pitanjima, prepustili su tonadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju od-govore na svetske probleme.

Na smeni vekova, posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje, idoba napretka i op{teg blagostanja, naro~ito u Nema~koj, stavilo je ta~kuna preuranjena vrenja iz osamdesetih. Niko nije mogao da predvidi da jeova ta~ka samo predah, da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sasvim neuta`enim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnostiposle Prvog svetskog rata. Antisemitske partije u Nema~koj, nakon po~et-nih uspeha, opet su postale bezna~ajne; njihove vo|e, posle kratkog up-ravljanja javnim mnjenjem, nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak lu-da~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve.

IV: Antisemitizam levi~ara

DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, moglibismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. Kao poli-ti~ki pokret, antisemitizam devetnaestog veka najbolje se mo`e prou~avatiu Francuskoj, gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom.Kao ideolo{ka snaga, bore}i se sa drugim mnogo uva`enijim ideologijamaza naklonost javnog mnjenja, on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji.

Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dr`avi kao u Austriji, ~ije jebrojne nacionalnosti dr`ala na okupu samo dvojna monarhija ku}e Hab-zburga, i gde je Jevrejin kao dr`avni bankar, nasuprot svim ostalim evrop-skim zemljama, pre`iveo pad monarhije. Ba{ kao na po~etku osamnaestogveka, kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Hab-sburga, tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Credi-tanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild.45 Iako dunavska monarhija nije imalahomogeno stanovni{tvo, najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnudr`avu, ona nije mogla da izbegne preobra`aj prosve}enog despotizma uustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. To je zna~iloda treba da oformi izvesne institucije nacionalne dr`ave. Kao prvo, mo-derni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama, tako da su odre|ene

42 ANTISEMITIZAM

45 Vidi Paul H. Emden, “The Story of the Vienna Creditanstalt”, u Menorah Journal,XXVIII, 1, 1940.

Page 81: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profe-sijama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao{to je bur`oazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dr`avi. Ma|arskiplemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju, ali u su{tini sli~nu ulogu,kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Sama dr`avna ma{inerijadala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva, da vladanad svim nacionalnostima, kao nacionalna dr`ava, po{tuju}i svoje klase.Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nijemogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dr`avi ili da i samapostane klasa. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dr`avi razlikovali od svihdru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dr`avi, tako su se ra-zlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosomprema habsbur{koj monarhiji. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{lau otvoren sukob sa dr`avom postajala antisemitska, tako je u Austriji sva-ka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnos-ti, ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom, po~injala svojuborbu napadom na Jevreje. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih suko-ba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. U Austriji oni nisu bilisamo o{triji, ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacional-nost, a to zna~i svaki sloj dru{tva, bio suprotstavljen dr`avi, tako da je vi{enego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivniantisemitizam.

U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika ne-ma~ke nacionalnosti prema dr`avi, koji se ubrzao osnivanjem Rajha i ka-da se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha1873. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Ne-ma~koj, ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klasesmesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dr`avu i u mnogo glasnijepriznanje nelojalnosti prema Austriji. [tavi{e, Nema~ka liberalna partija,pod vo|stvom [enerera, bila je od po~etka partija ni`e srednje klase bezveza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim na-zorima. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu, ali je tokom osam-desetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima, gde je na baziotvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaci-ju. [enererov antisemitizam, prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{il-dovih, pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta, koji je njega smatraoautenti~nim radikalom.46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 43

46 Vidi F. A. Neuschaefer, Georg Ritter von Schoenerer, Hamburg, 1935. i Eduard Pichl,Georg Schoenerer, 1938, 6 tomova. ^ak i 1912. kada je [onererova agitacija ve} odavno iz-gubila svaki zna~aj, be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku okome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smoizmenjali udarce, pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo, ~ak i tokom borbe: On jemu{karac; a ostali su babe.” (Neuschaefer, p. 33.)

Page 82: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se mo`edokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata, on se zalagao za nacionalizacijuputeva, ~iji je najve}i deo od 1836. bio u rukama Rot{ildovih, premadr`avnoj licenci koja je isticala 1886. [enerer je uspeo da sakupi 40.000potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{teinteresovanja javnosti. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih in-teresa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produ`ilicencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dr`avni kao i pojavni interes. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etakartikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji.47 Poenta je u tome {to je tajpokret, za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj, osnovao i vodio~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi anti-semitizam kao propagandno oru`je, ali je brzo razvio pangermansku ideo-logiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~kavrsta antisemitizma.

Iako je kona~no pobedio, [enererov pokret je privremeno porazila jednadruga antisemitska partija, hri{}anski socijalisti, pod vo|stvom Ligera.Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politikunapadao skoro koliko i Jevreje, hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka par-tija koja je od po~etka poku{avala da se udru`i sa onim reakcionarnim,konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i uFrancuskoj. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka, bili su uspe{nijinego u Nema~koj i Francuskoj. Oni su, zajedno sa socijaldemokratima,pre`iveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austri-ji. No, mnogo pre uspostavljanja austrijske dr`ave, kada je, devedesetihgodina, Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kam-panji, hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anjeprema Jevrejima u nacionalnoj dr`avi – netrpeljivost prema inteligenciji isimpatije prema klasi poslovnih Jevreja. Nikako nije bilo slu~ajno to {tosu, posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokre-tom, oni preuzeli dr`avnu ma{inu kada je Austrija, redukovana na svojenema~ko stanovni{tvo, uspostavljena kao nacionalna dr`ava. Ispostavilose da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~aki pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma.Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim po-danicima dali izvesnu nadmo}, hri{}anski socijalisti nisu nikada napadalimonarhiju. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~kenacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. Njihov antisemiti-zam ostao je bez posledica; decenije u kojima je Liger vladao Be~om bilesu zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. Ma koliko je njegova pro-

44 ANTISEMITIZAM

47 Vidi Neuschaefer, op. cit. pp. 22 ff., i Pichl, op. cit., I, 236 ff.

Page 83: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mo-gao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavnioslonac na{e nacionalne ideologije, kao su{tinski izraz istinskog narodnoguverenja, pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”.48 Iakosu bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova, kao i antisemitski pokretu Francuskoj, oni su nu`no bili mnogo suzdr`aniji u svojim napadima naJevreje, jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj na-padali Tre}u republiku.

Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enuva`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vreme-na. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve, prido-bijanje glasova ni`e srednje klase bilo bi privremena pojava. Zapravo,ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornogpodru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije, gde nije nikadapostojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima.Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma utim krajevima, u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima, bio jeposledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{tegnapretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vla-dom.

Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi, koje supangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu, iiz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dr`ave i teritorije,doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojojje le`ao znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. Toje tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen),koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma, ostala tako krajnjesumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispru`ene ruke svoje austrijskegermanske bra}e. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska navlast, vi{e od zauzimanja dr`avne ma{inerije. On je `eleo revolucionarnureorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci, zajedno sa ne-ma~kim Nemcima, postali vladaju}i narod, u kojoj bi svi ostali narodi satog podru~ja bili dr`ani u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije uAustriji. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene ko-ju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog, moramoda odlo`imo raspravu o njemu. On nije, ~ak ni po svojim posledicama,prosta priprema pokreta u devetnaestom veku; vi{e nego ijedna druga vrs-ta antisemitizma, on pripada na{em sopstvenom vremenu.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 45

48 Citirano iz Pichl, op. cit.

Page 84: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfuso-va afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaes-tog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima; ono {to je iz-raslo iz posebnih uslova nacionalne dr`ave jeste kulminacija antisemitiz-ma. Ipak, njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj, tako da jeponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnuprobu za predstavu koja treba da bude odlo`ena za vi{e od tri decenije.Ona je okupila sve javne i podzemne, politi~ke i dru{tvene izvore koji sudoveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku; preranoizbijanje tog pitanja, s druge strane, zadr`alo ga je u okviru tipi~ne ideo-logije devetnaestog veka koja, iako je nad`ivela sve francuske vlade i poli-ti~ke krize, nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetogveka. Kada je, posle poraza 1940, francuski antisemitizam sa vladom uVi{iju, dobio jedinstvenu priliku, imao je zastareo i, za glavne ciljeve, dos-ta beskoristan karakter, {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{talida istaknu.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao jemnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona-~noj katastrofi.

Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske anti-semitske partije, iako nasilne na doma}oj sceni, nisu imale nadnacionalneaspiracije. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnojdr`avi u Evropi. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da orga-nizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dr`avom, bez ika-kve svrhe osim partijskog interesa. Nekoliko izvr{enih coups d’etat, kojibi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira, bilo jesme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno.50 Godine 1898. uParlament je, uz pomo} antisemitske kampanje, izabrano nekih devetnaest~lanova, ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s ko-ga je pad bio brz.

Ta~no je, s druge strane, da je to bio najraniji primer uspeha antisemitiz-ma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. To se mo`e pripisati ne-dostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankomve}inom. U o~ima masa, dr`ava je izgubila svoj presti` zajedno sa monar-hijom, pa napadi na dr`avu nisu vi{e bili svetogr|e. Prva nasilja u Fran-cuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republiciposle Prvog svetskog rata. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala satakozvanom “dr`avnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo sle-pi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog slomadr`avne religije koju je izvorno nosio knez, koji je na prestolu sedeo po

46 ANTISEMITIZAM

49 Vidi posebno Walfried Vernunft, “Die Hintergründe des französischen Antisemitiz-mus”, u Nationalsozialistische Monatshefte, jun 1939.

50 Vidi IV poglavlje.

Page 85: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

milosti bo`ijoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pe-deset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{timnestankom obo`avanja, dr`avna religija je pre`ivela mnoge poraze. Bilo jemnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi, gde sunapadani Jevreji da bi se napala vlada.

Francuski antisemitizam je, {tavi{e, toliko stariji od svojih evropskihpandana koliko i francuska emancipacija Jevreja, koja datira jo{ od krajaosamnaestog veka. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevre-jima bio ne{to sasvim normalno; oni su u njima videli povratak mra~nogdoba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Jedini jasni pri-jatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejskodr`anje `igosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”.51 Zasvakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija daupozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek `ive pod upravom patri-jarha i ne poznaju drugu dr`avu.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje,francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrej-skom raspolo`enju, iako iz drugih, materijalnijih razloga. Oni su optu`ilirevolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi is-platila “Jevreje i trgovce kojima je du`na.”53 Ovi stari argumenti, nekakopre`iveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dr`ave u Francuskoj, pot-pirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge, modernijesnage s kraja veka.

Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu, francuski socijali-sti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande uDrajfusovoj aferi. Do tada, me|utim, francuski levi~arski pokreti devet-naestog veka izra`avali su antipatiju prema Jevrejima. Oni su jednostavnosledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka, koje je bilo izvor libe-ralizma i radikalizma, a antijevrejsko dr`anje su smatrali sastavnim delomantiklerikalizma. Ta raspolo`enja levice bila su oja~ana i ~injenicom da sualza{ki Jevreji nastavili da `ive od pozajmljivanja novca seljacima, praksakoja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808. Po{to su se uslovi u Alza-su promenili, levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finan-sijskoj politici ku}e Rot{ild, koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Bur-bona, odr`avala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napo-leonom III.

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 47

51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55.52 Charles Fourier, Noveau Monde Industriel, 1829, Oeuvres Complètes, tom V 1841. p.

421. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier onthe Jewish Question” u Jewish Social Studies, oktober 1946.

53 Vidi list Le patriote Français, br. 457, 8. novembar 1790. Citirano iz Clemens AugustHoberg, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”, u Forsc-hungen zur Judenfrage, 1940, tom IV.

Page 86: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko dr`anjepostojao je i jedan dublji razlog, koji je bio presudan za celu strukturu spe-cifi~nog francuskog radikalizma, a koji je uspeo skoro da okrene ceo fran-cuski levi~arski pokret protiv Jevreja. Bankari su u Francuskoj bili mnogostro`i nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija poslekratkog uspona nakon Napoleona III, zaostajala je tako daleko za drugimnacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imaleznatan uticaj. Ni`a srednja klasa, koja je u Austriji i Nema~koj postala an-tisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su ti ljudibili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku is-to kao i za novu politiku gomile, u Francuskoj je bila antisemitska pedese-tak godina ranije, kada je, uz pomo} radni~ke klase, iznela revoluciju1848. do kratke pobede. ^etrdesetih, kada je Tusnel objavio svoje LesJuifs, Rois de l’Epoque, najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta pro-tiv Rot{ildovih, cela levi~arska {tampa, u to vreme glasilo revolucionarnesrednje ni`e klase, primila ga je s puno entuzijazma. Njihovo ra-spolo`enje, kao {to je iskazao Tusnel, iako manje artikulisano i manje raz-ra|eno, nije se mnogo razlikovalo od raspolo`enja mladog Marksa, a Tus-nelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija vari-janta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije.54 Obaova Jevrejina su, tako|e, uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figurukapitalisti~kog sistema, i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku ini`u vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena.55

Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja, pothranjivana eko-nomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele, ni-je kao va`an ~inilac u politici trajala du`e od sli~nih provala sa ~isto eko-nomskim ili dru{tvenim motivima. Dvadeset godina vladavine NapoleonaIII bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja, veoma nalik nadve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji.

48 ANTISEMITIZAM

54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. Po{to suBerneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni, citiramoiz 72. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku... Najzad je nastupio po-redak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo, abogati Jevrejin mu ljubi ruku. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata, oni bi mudozvolili da zagrli svetog oca... Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kralje-vi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. 1830-1833.

55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo SezaraLambroza o antisemitizmu (1899). Karakteristi~ni deo rasprave sadr`i se u slede}em: “Ma-lom vlasniku radnje treba kredit, a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit uovo vreme. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. Sve dole do rad-nika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se re-volucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskihkapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama.”

Page 87: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad-`ivela dru{tveni antisemitizam, kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno na-strojenih intelektualaca, bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. Naro-~ito posle Prvog svetskog rata, strani Jevreji postali su prototip svih stra-naca. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zem-lju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Poljskii ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunskii nema~ki Jevreji u Francuskoj, ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Po-zena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim preziromkao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa, ali je samo u Francuskoj ova diferenci-jacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {tosu se Rot{ildovi, koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih na-pada, naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke, tako da je od izbijanjaDrugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpa-tizerstvo prema narodnom neprijatelju.

Nacionalisti~ki antisemitizam, bezopasan u pore|enju sa modernimpokretima, u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. Utoj se ta~ki pisac @an @irodu, ministar za propagandu u Daladijeovoj rat-noj vladi, potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju, koja tako|e, makoliko se trudila da zadovolji Nemce, nije mogla da probije ograni~enjaove staromodne antipatije prema Jevrejima. Proma{aj je bio sasvim uo~-ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkriosvu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. To {to je taj ~ovek bio uva`eni ro-mansijer, osobenost je prilika u Francuskoj, gde antisemitizam nikada i ni-je bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama.

Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu, bezazlenu, sa upravo onom ide-olo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim fran-cuskim antisemitima. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope upoliti~ku celinu, izazvali sve evropske ratove od 843. i zaverili se da poru-{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo.Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole desCadavres, pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih mesecirata. Jedan raniji pamflet na tu temu, Bagatelle pour un Massacre (1938),iako nije sadr`ao novi klju~ za evropsku istoriju, ve} je imao znatno mo-

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 49

56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi, na primer,[arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.000 funti, sme-{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju, istiskuje sve konkurentske ku}e, zgr}e veli-ko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements, 1808, Oeuvres Comp-lètes 88 ff.), sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao daotkrijem, stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{uzemlju... elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalneobi~aje i tradicije... i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva, poreza i rada.” U PleinsPouvoirs, 1939.

Page 88: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma-}ih i stranih Jevreja, izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enimzakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma), ve} jei{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja.

Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektu-alci, koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje, a delom uvereni dato nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija.57 Iz potpuno istih razlogafrancuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno, uprkos~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj.Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjenapristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. Rezultat je bio tajda su ~ak Nemci, koji su bili savesniji, u svojim uzaludnim naporima daubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncemmorali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sled-benik Dorio, i Peten, stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog mo-dernog problema. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina fran-cuske zvani~ne, pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti-~kom Nema~kom, jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devet-naestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog, ~ak i u zemlji u ko-joj je dostigao svoj pun razvoj i nad`iveo sve druge promene u javnommnjenju. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Ed-uar Drimon, pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos, doprinosilistvari kojoj su mnogo bolje slu`ili ludaci i {arlatani.

To {to Francuska, iz raznih razloga, nikada nije razvila pravu imperijali-sti~ku partiju, pokazalo se kao presudno. Kao {to su mnogi francuski ko-lonijalni politi~ari isticali58, samo bi francusko-nema~ki savez omogu}ioFrancuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uk-lju~i u grabe` oko Afrike. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enjuda se u tome nadme}e, uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu premaVelikoj Britaniji, ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu,iako je njena va`nost slabila, pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~kipoku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se,{tavi{e, njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Ne-ma~kom, jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u im-perijalisti~koj politici, uprkos uslovima u Al`iru, gde je me{ano stanov-ni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle.59 Prosto i brutalno

50 ANTISEMITIZAM

57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. Andre @id (april 1938) misli da jeSelin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu haluci-naciju koju realnost izaziva.

58 Vidi na primer René Pion, France et Allemagne, 1912.59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Al`iru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the

Crémieux Decree was Abrogated”, u Contemporary Jewish Record, april 1943.

Page 89: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

razaranje francuske nacionalne dr`ave nema~kom agresijom, parodija ne-ma~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza,moglo je da doka`e koliko je malo sopstvene snage ova nation par exel-lence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti; ona nije promenila svojupoliti~ku strukturu.

V: Zlatno doba sigurnosti

SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokre-ta od izbijanja Prvog svetskog rata. Taj je period dobro opisan kao “zlatnodoba sigurnosti”,60 jer je malo onih koji su tada `iveli osetilo unutarnjuslabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je, uprkossvim proricanjima bliske propasti, sa neobja{njivo monotonom tvrdogla-vo{}u nastavila da `ivotari u la`nom sjaju. Rame uz rame i o~igledno saneumanjenom stabilno{}u, uspeli su da se odr`e anahroni despotizam uRusiji, korumpirana birokratija u Austriji, priglupi militarizam u Nema-~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Nijedna od tih vla-da nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om do-ma}om opozicijom; ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~kavolja za radikalnom promenama politi~kih prilika. Evropa je bila isuvi{ezauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljnouzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Sve je moglo da se nastavi po staromjer niko nije mario. Ili, o{troumnim ^estertonovim re~ima: “Sve je i daljepostojalo pori~u}i da postoji.”61

Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog sla-bljenja ~isto politi~kih ~inilaca, dok su u isto vreme ekonomske snage po-stale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Mislilo se da je vlast sinonimza ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i indus-trijska mo} samo njeni moderni preduslovi. U izvesnom smislu, ekonom-ska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu verukao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dr`avni instrumenti na-silja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnogposeda. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Rate-naua da 300 ljudi, koji se svi me|usobno poznaju, dr`e sudbinu sveta usvojim rukama. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914, kada su samom

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 51

60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u TheWorld of Yesterday: An Autobiography, 1943.

61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. K. Chesterton, TheReturn of Don Quixote, koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisanpre rata”.

Page 90: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ek-spanzije.

Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ije-dan drugi evropski narod. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti;{to su vi{e vlade gubile mo} i ugled, manje se pa`nje obra}alo Jevrejima.Po{to je dr`ava igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu,politi~ka reprezentacija te`ila je da postane jedna vrsta teatarske predstavepromenljivog kvaliteta, dok samo pozori{te nije u Austriji postalo `i`a na-cionalnog `ivota, institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parla-menta. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{temoglo pojaviti kao carstvo realnosti.

Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dr`avu i slabljenje potrebe dr`ave zajevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i nate-rali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima. Prvi znak slabljenja je-vrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru je-vrejskih zajednica. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do iz-vesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. Sve je vi{e Jevreja osta-vljalo dr`avne finansije u korist nezavisnog biznisa. Pored snabdevanjavojske i vlade hranom i ode}om, rasla je jevrejska trgovina hranom i `itomi industrija ode}e, u kojima su oni ubrzo stekli istaknute polo`aje u svimzemljama; zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bilesu prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. To ne zna~i da je odnos iz-me|u Jevreja i vlada prestao, ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedina-ca, tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: ne-koliko Jevreja na va`nim finansijskim polo`ajima sa malom ili nikakvomvezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase.

Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila jejedna druga promena strukture zanimanja. Jevreji Srednje i Zapadne Evro-pe dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom polo`aju. To jemogao biti trenutak da oni poka`u da li zapravo `ele novac radi novca iliradi vlasti. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prene-su naslednicima; u drugom su mogli da se ja~e uvre`e u dr`avne poslove ida se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. Ali oni nisu ura-dili ni{ta od toga. Naprotiv, sinovi bogatih biznismena i, u manjem stepe-nu, sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profe-sija ili ~isto intelektualnih zanimanja, {to sebi nisu mogli da priu{te neko-liko generacija ranije. Ono ~ega se nekada nacionalna dr`ava toliko bojala,ra|anje jevrejske inteligencije, sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. Na-vala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebnoje zapa`ena u Nema~koj i Austriji, gde je veliki deo kulturnih institucija,kao {to su novine, izdava{tvo, muzika i pozori{te, postao jevrejsko predu-zetni{tvo.

52 ANTISEMITIZAM

Page 91: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklo-nosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima, dovelo je do stvar-nog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacijeva`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. Politi~ki, to je zna~iloosloba|anje Jevreja od za{tite dr`ave, ja~anje svesti o zajedni~koj sudbinisa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevrejastvorile me|uevropski element. U dru{tvenom smislu, jevrejski intelektu-alci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i `elju da se priklju~e ne-jevrejskom dru{tvu. Dru{tvena diskriminacija, sitna stvar za njihove o~e-ve, koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima, za njih je postalaogroman problem.

Tra`e}i put u dru{tvo, ova grupa je bila primorana da prihvati obrascedru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni udru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije.Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata, “blistavu mo} Slave” – kakoka`e [tefan Cvajg, koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inilaneodoljivom. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{teidolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zain-teresovani zbog sebe samih. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije negopostati slavan; tako su postali izuzetni recenzenti, kriti~ari, kolekcionari iorganizatori onoga {to je bilo slavno. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`nadru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebidom. Jevrejski intelektualci su, drugim re~ima, poku{ali, a donekle i us-peli, da postanu `ivi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kaodru{tvo slavnih, koje je po definiciji me|unarodno, jer duhovna dostignu-}a prevazilaze nacionalne granice. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca, ko-je je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid, politi~ka realnosti pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu, sada je Jevre-jima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unaro-dnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. I, dostaparadoksalno, izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje jedopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova; austrij-skom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kaoAustrijanac nego u Austriji. La`ni kosmopolitizam ove generacije, ova iz-mi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrej-sko poreko, delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnici-ma davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala.

Po samoj svojoj prirodi, ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na is-taknuto mesto, upravo kad su njihove delatnosti, njihovo zadovoljstvo isre}a u dru{tvu dokazali da oni, kao grupa, zapravo ne `ele ni novac nivlast. Po{to su se ozbiljni dr`avnici i publicisti sada bavili jevrejskim pi-tanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 53

Page 92: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simboldru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvati-lo. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima kojisu uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka, njega su se latili {ar-latani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih pre-drasuda koje su kolale Evropom posle 1914, u ideologiju svih frustriranihi ogor~enih ljudi.

Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u kata-lizator dru{tvenog nemira, {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom de-zintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja, bilo bi va`no ukazatina neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u bur-`oaskom dru{tvu pro{log veka.

54 ANTISEMITIZAM

Page 93: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

TRE ]E P O G L AV L J E : Jevreji i dru{tvo

POLITI^KO NEZNANJE Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj speci-jalnoj ulozi i ukorenjenosti u sferu dr`avnog biznisa i njihovoj predra-

sudi prema narodu a naklonosti prema vlasti, ali ih je u~inilo slepim zapoliti~ke opasnosti antisemitizma i uzrokovalo njihovu preosetljivost nasve oblike dru{tvene diskriminacije. Kako su se uporedo razvili, te{ko jebilo jasno uo~iti razliku izme|u antisemitizma kao politi~kog argumenta ipuke antipatije. Me|utim, problem je u tome {to su izrasli iz sasvim razli-~itih aspekata emancipacije: politi~ki antisemitizam razvio se zato {to suJevreji bili posebna zajednica, dok se dru{tvena diskriminacija poja~alazbog sve ve}e jednakosti Jevreja sa ostalim grupama.

Jednakost polo`aja, iako je to svakako preduslov za pravi~nost, spadame|utim me|u najve}e i najneizvesnije poduhvate modernog ~ove~anst-va. [to su uslovi ravnopravniji, manje su obja{njive razlike koje realno po-stoje me|u ljudima; a tako grupe i pojedinci postaju sve manje ravnoprav-ni. Ovaj zamr{en odnos iza{ao je u potpunosti na videlo ~im se jednakostnije vi{e posmatrala u svetlu nekog svemo}nog bi}a kakvo je Bog ili neiz-be`ne zajedni~ke sudbine kakva je smrt. Kad god jednakost postane sve-tovna ~injenica po sebi, bez ikakvog merila kojim bi se mogla proceniti iliobjasniti, zanemarljive su {anse da }e je kao obi~an radni princip usvojitipoliti~ka organizacija u kojoj ina~e nejednaki ljudi imaju ista prava; mno-go je verovatnije da }e ona biti zamenjena za uro|eni kvalitet svakog po-jedinca koji je “normalan” ako je kao i svaki drugi, a “nenormalan” ako seslu~ajno razlikuje. Ovo izopa~avanje jednakosti od politi~kog u dru{tvenikoncept je mnogo opasnije ako dru{tvo ostavlja malo prostora posebnimgrupama i pojedincima, jer tada njihove razlike postaju sve upadljivije.

Veliki izazov modernom dobu i posebna opasnost je {to se u njemu ~o-vek prvi put suo~io sa ~ovekom bez za{tite okolnosti i situacija koje ljude~ine razli~itima. I to je upravo bio taj novi koncept jednakosti koji je mo-derne rasne odnose u~inio tako te{kim, jer se ovde susre}emo sa prirodnimrazlikama koje se ne mogu umanjiti nikakvim mogu}im i pojmljivimpromenama polo`aja. Naime jednakost zahteva da ja vidim svaku jedinkukao sebi ravnu, pa zato sukobi me|u razli~itim grupama, koje su iz nekihli~nih razloga nesklone da daju jedne drugima tu osnovnu jednakost, uzi-maju ovako u`asno okrutne oblike.

Page 94: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Zbog toga, {to su Jevreji bili u ravnopravnijem polo`aju, to su vi{e izne-na|ivale jevrejske razlike. Ova nova svest je dovela do kivnosti dru{tvaprema Jevrejima, ali je njih istovremeno u~inila ~udno privla~nima; te slo-`ene reakcije odredile su dru{tvenu istoriju zapadnoevropskih Jevreja. Di-skriminacija je, me|utim, kao i privla~nost, politi~ki jalova. One nisustvorile ni politi~ki pokret protiv Jevreja niti su im na bilo koji na~in slu-`ile za za{titu od neprijatelja, ali su ipak uspele da zatruju dru{tvenu atmo-sferu, da spre~e sve dru{tvene spojeve Jevreja i nejevreja i imale su ko-na~an odraz na pona{anje samih Jevreja. Formiranje tipa Jevrejina imaloje veze sa obema – sa posebnom diskriminacijom i sa posebnom naklono-{}u.

Dru{tvena antipatija prema Jevrejima, sa promenljivim oblicima di-skriminacije, nije u~inila mnogo politi~ke {tete u evropskim dr`avama, jerprava dru{tvena i ekonomska jednakost nikad nije ni bila postignuta. Posvemu sude}i, nove klase su se razvijale kao grupe kojima se po ro|enjupripada. Nema sumnje da je dru{tvo moglo da dopusti da se Jevreji jedinou tom okviru uspostave kao posebna grupa.

Situacija bi bila potpuno druga~ija da je, kao u Sjedinjenim Dr`avama,jednakost uzeta kao re{ena stvar; da je svaki ~lan dru{tva – iz bilo kog slo-ja – bio ~vrsto uveren da sposobno{}u i uz sre}u mo`e postati junak pri~eo uspehu. U takvom dru{tvu diskriminacija postaje jedno sredstvo razliko-vanja, jedna vrsta univerzalnog zakona prema kome se odre|ene grupemogu na}i izvan sfere gra|anske, politi~ke i ekonomske jednakosti. Tamogde diskriminacija nije povezana samo sa jevrejskom stvari, ona mo`e po-stati osnov diskriminacije za politi~ki pokret koji sve prirodne te{ko}e isukobe jedne mnogonacionalne zemlje ho}e da re{i nasiljem, vladavinomgomile i prostom vulgarno{}u rasnog koncepta. Jedan od paradoksa ame-ri~ke dr`ave koji najvi{e obe}ava ali je i najopasniji jeste {to se ona usudi-la da ostvari jednakost na bazi fizi~ki i istorijski najmanje jednakog stano-vni{tva na svetu. U Sjedinjenim Dr`avama dru{tveni antisemitizam mo`ejednog dana postati veoma opasno jezgro nekog politi~kog pokreta.1 UEvropi je on, me|utim, imao malog uticaja na uspon politi~kog antisemi-tizma.

56 ANTISEMITIZAM

1 Iako su Jevreji vi{e od drugih grupa ostali van homogenog stanovni{tva u evropskim ze-mljama, iz toga ne sledi da njima preti diskriminacija vi{e nego drugim grupama u Americi.Zapravo, do sada nisu Jevreji ve} Crnci – po prirodi i istoriji najmanje jednaki me|u svimnarodima Amerike – podneli teret dru{tvene i ekonomske diskriminacije.

Ovo bi se ipak moglo promeniti ako bi politi~ki pokret ikada izrastao iz ove ~isto dru{tve-ne diskriminacije. Tada bi Jevreji mogli vrlo brzo da postanu glavni predmet mr`nje iz pros-tog razloga {to su oni, jedini me|u svim drugim grupama, sami ispoljili, u okviru svoje is-torije i religije, dobro poznat princip separacije. To nije slu~aj sa Crncima i Kinezima kojimazato preti manja politi~ka opasnost, iako se oni mo`da vi{e razlikuju od ve}ine nego Jevreji.

Page 95: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

I: Izme|u parija i skorojevi}a

DRAGOCENA ravnote`a izme|u dru{tva i dr`ave, na kojoj je nacionalnadr`ava po~ivala dru{tveno i politi~ki, donela je ~udan zakon koji propisu-je pristup Jevreja dru{tvu. Tokom 150 godina koliko su Jevreji zaista ̀ ivelipo strani a ne tek u susedstvu zapadnoevropskih naroda, oni su dru{tvenuslavu uvek morali da pla}aju politi~kom bedom, a politi~ki uspeh dru{tve-nom poni`eno{}u. Asimilacija, u smislu prihva}enosti od strane nejevrej-skog dru{tva, bila im je data samo dok su bili jasno izdvojeni izuzeci izjevrejske mase, iako su sa ovom i dalje delili iste restriktivne i poni`ava-ju}e politi~ke uslove, ili kasnije, samo kad su, posle zavr{ene emancipaci-je i dru{tvene izolacije koja je iz toga proiza{la, njihov politi~ki status ve}uzdrmali antisemitski pokreti. Dru{tvo, suo~eno sa politi~kom, ekonom-skom i zakonskom ravnopravno{}u Jevreja, sasvim jasno je pokazalo danijedna od njegovih klasa nije spremna da im prizna dru{tvenu ravno-pravnost i da }e jedino izuzeci jevrejskog naroda biti prihva}eni. Jevrejikoji su razumeli ~udan kompliment da su oni izuzeci, izuzetni Jevreji, sa-svim dobro su znali da im sama ta dvosmislenost – da su oni Jevreji a ipakverovatno nisu nalik na Jevreje – otvara vrata u dru{tvo. Ako su `eleli ovuvrstu op{tenja, poku{avali su, tako, “da budu a da ipak ne budu Jevreji”.2

Taj prividni paradoks imao je zapravo vrlo ~vrst osnov. Nejevrejsko dru-{tvo je odlu~ilo da prido{lica bude tako “obrazovan” kao i ono samo i da,iako se ne pona{a kao “obi~an Jevrejin”, on bude i stvara ne{to neobi~no,jer, napokon, on jeste Jevrejin. Svi zagovornici emancipacije pozivali suna asimilaciju, to jest, prilago|avanje dru{tvu i primanje u dru{tvo, {to suoni smatrali ili preduslovom za jevrejsku emancipaciju ili njenom au-tomatskom posledicom. Drugim re~ima, kad god su ljudi koji su zapravopoku{avali da pobolj{aju uslove `ivota za Jevreje nastojali da misle o je-vrejskom pitanju s gledi{ta samih Jevreja, oni su mu pristupali sa pukogdru{tvenog aspekta. Jedna od najnesre}nijih ~injenica u istoriji jevrejskognaroda jeste to {to su samo njegovi neprijatelji, a skoro nikada njegovi pri-jatelji razumevali da je jevrejsko pitanje politi~ko pitanje.

Zagovornici emancipacije nastojali su da ~itav problem predstave kaoproblem “obrazovanja”, koncept koji se izvorno primenjivao na Jevreje ina nejevreje.3 Podrazumevalo se da }e avangarda u oba tabora biti sastav-ljena od tolerantnih, kulturnih li~nosti, iza ~ega je sledilo, naravno, da po-

JEVREJI I DRU[TVO 57

2 Ovu iznena|uju}e ve{tu primedbu stavio je liberalni protestant, teolog H. E. G. Paulus uvrednom malom pamfletu, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen undBesserungsmitteln, 1831. Paulus, koga su mnogo napadali jevrejski pisci toga vremena, zas-tupao je postepenu li~nu emancipaciju na bazi asimilacije.

3 Taj je stav izra`en u Wilhelm v. Humboldt, “Expert Opinion” iz 1809: “Dr`ava zapravone treba da u~i po{tovanju prema Jevrejima, ve} treba da progna nehuman i pun predrasudana~in mi{ljenja itd...” U Ismar Freund, Die Emancipation der Juden in Preussen, Berlin,1912, II, 270.

Page 96: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

sebno tolerantni, obrazovani i kulturni nejevreji dru{tveno mogu da se op-hode samo sa izuzetno obrazovanim Jevrejima. Kao ne{to sasvim prirod-no, zahtev obrazovanih za ukidanje predrasuda vrlo brzo je postao prili~nojednostrano pitanje dok su na kraju samo Jevreje terali da se obrazuju.

Ovo je, me|utim, samo jedna strana ovog pitanja. Jevreji su podsticanida se dovoljno obrazuju da se ne bi pona{ali kao obi~ni Jevreji, ali su bili,s druge strane, prihvatani samo zato {to su Jevreji, zbog njihove egzoti~ne,strane privla~nosti. U osamnaestom veku je to proizlazilo iz novog hu-manizma koji je ubrzano `eleo “nove primerke ljudskog roda” (Herder), aop{tenje s njima slu`ilo bi kao primer mogu}e bliskosti sa svim tipovima~ove~anstva. Prosve}enom Berlinu u Mendelsonovo vreme Jevreji su slu-`ili kao `ivi dokaz da su svi ljudi ljudi. Za njihovu generaciju prijateljstvosa Mendelsonom ili Markusom Hercom bilo je ponovno demonstriranje~ovekovog dostojanstva. A po{to su Jevreji bili prezren i potla~en narod,oni su zato bili jo{ ~istiji nepatvoren uzor ~ove~anstva. Prvi je Herder,iskreni prijatelj Jevreja, upotrebio kasnije zloupotrebljavan i pogre{no na-vo|en izraz, “~udni narod iz Azije nanet na na{e prostore”.4 Tim su re~imaon i njegovi drugovi humanisti pozdravili “nove primerke ljudskog roda”za kojima je osamnaesti vek “pretra`io Zemlju”5, da bi ih kona~no otkriou svojim dugogodi{njim susedima. U `udnji da naglase su{tinsko jedinst-vo ~ove~anstva, oni su `eleli da prika`u poreklo jevrejskog naroda kaomnogo udaljenije i egzoti~nije nego {to je uistinu bilo, da bi tako demon-striranje humanosti kao univerzalnog principa bilo efektnije.

Tokom nekoliko decenija s kraja osamnaestog veka, kada su francuskiJevreji ve} u`ivali emancipaciju a nema~ki Jevreji skoro nisu imali naduili `elju za njom, pruska prosve}ena inteligencija naterala je “Jevreje {i-rom sveta da upru pogled u jevrejsku zajednicu u Berlinu”6 (a ne u Pari-zu!). Mnogo toga se dugovalo uspehu Lesingovog “Natana mudrog” ilinjegovoj pogre{noj interpretaciji, koja je dr`ala da “novi primerci ljud-skog roda”, po{to su proizvedeni u primerke ~ove~anstva, mora da su ta-ko|e mnogo ja~e ljudske individualnosti.7 Ova ideja je sna`no uticala naMiraboa i on je obi~avao da navodi Mendelsona kao primer.8 Herder se

58 ANTISEMITIZAM

4 J. G. Herder, “Uber die politische Bekehrung der Juden” u Adrastea und das 18.Jahrhundert, 1801-03.

5 Herder, Briefe zur Beförderung der Humanität (1793-97), 40. Brief.6 Felix Priebatsch, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-

ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915,p. 646.

7 Lesing li~no nije imao takvih iluzija. Njegovo poslednje pismo Mozesu Mendelsonu iz-ra`ava najjasnije {ta je on `eleo: “Najkra}i i najsigurniji put do evropske dr`ave koja je i bezhri{}ana i bez Jevreja.” Za Lesingov stav prema Jevrejima vidi Franz Mehring, Die Lessi-nglegende. 1906.

8 Vidi Honoré Q. R. de Mirabeau, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.

Page 97: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nadao da }e obrazovani Jevreji pokazati ve}u rastere}enost od predrasudazato {to je “Jevrejin oslobo|en od izvesnih politi~kih sudova, koje je namaveoma te{ko ili nemogu}e da napustimo”. Protestuju}i zbog obi~aja togavremena da se daju “povoljne nove trgova~ke koncesije”, on je predlagaoobrazovanje kao istinski put za emancipaciju Jevreja od judaizma, od “sta-rih i ponositih nacionalnih predrasuda, ... obi~aja koji ne pripadaju na{emdobu i ustanovama”, kako bi Jevreji mogli da postanu “potpuno humani-zovani” i da slu`e “razvoju nauka i celokupne kulture ~ove~anstva”.9Otprilike u isto vreme Gete je pisao u prikazu jedne knjige pesama da nji-hov autor, poljski Jevrejin, “nije postigao vi{e od hri{}anskog étudiant enbelles lettres” i `alio se da je tamo gde je o~ekivao ne{to iskreno novo,neku silu iznad ove{tale konvencije, na{ao obi~nu osrednjost.10

Jedva da se mo`e preceniti pora`avaju}i efekat ovog preterivanja dobrevolje na novopozapadnja~ene, obrazovane Jevreje i uticaj koji je to imalona njihovu dru{tvenu i psiholo{ku poziciju. Oni nisu bili suo~eni samo saobeshrabruju}im zahtevom da budu izuzeci od sopstvenog naroda, da sevidi “o{tra razlika izme|u njih i drugih” zahtevom vladama da takvu “se-paraciju ... i legalizuju”;11 od njih se ~ak o~ekivalo da postanu posebnavrsta ljudskog roda. I po{to je to, a ne Hajneovo pokr{tavanje, bilo prava“ulaznica” u kulturno evropsko dru{tvo, {ta je drugo preostajalo tim i bu-du}im generacijama Jevreja nego da o~ajni~ki poku{avaju da nikoga nerazo~araju?12

U prvim decenijama tog ulaska u dru{tvo, kada asimilacija jo{ nije po-stala tradicija koju treba slediti, ve} ne{to {to je postigla nekolicina darovi-tih pojedinaca, to je zaista vrlo dobro funkcionisalo. Dok je Francuska zaJevreje bila zemlja politi~ke slave, prva koja ih je priznala kao gra|ane, iz-gledalo je da je Pruska na putu da postane zemlja dru{tvenog sjaja. Pro-sve}eni Berlin, gde je Mendelson uspostavio bliske veze sa mnogim ~uve-nim ljudima toga vremena, bio je samo po~etak. Njegove veze sa nejevrej-

JEVREJI I DRU[TVO 59

9 J. G. Herder, “Ueber die politische Bekehrung der Juden”, op. cit.10 Prikaz Johan Wolfgang v. Goethe, dela Isachar Falkensohn Behr, Gedichte eines pol-

nischen Juden, Mietau und Leipzig, 1772, u Frankfurter Gelehrte Anzeigen.11 Friedrich Schleiermacher, Briefe bei Gelegenheit der politisch theologischen Aufgabe

und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u Werke, 1846, Abt. I, Band V, 34.12 To se, me|utim, ne ti~e Mozesa Mendelsona, koji te{ko da je bio upoznat sa idejama

Herdera, Getea, [lajermahera i drugih pripadnika mla|e generacije. Mendelson je dubokopo{tovan zbog svoje jedinstvenosti. Njegova ~vrsta privr`enost jevrejskoj religijionemogu}avala ga je da potpuno raskine veze sa jevrejskim narodom, {to su njegovi nasled-nici uradili kao ne{to {to se podrazumeva. On je ose}ao da je “pripadnik potla~enog narodakoji mora da moli za dobru volju i za{titu vladaju}e nacije” (vidi njegovo “Letter to Lavater”,1770, u Gesammelte Schriften, tom VII, Berlin, 1930); to jest, on je uvek znao da sa izu-zetnim uva`avanjem njegove li~nosti uporedo ide izuzetan prezir prema njegovom narodu.Po{to on, za razliku od Jevreja narednih generacija, nije delio taj prezir, on nije sebe smatraoizuzetkom.

Page 98: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

skim dru{tvom jo{ uvek su imale mnogo zajedni~kog sa nau~nim vezamakoje su dr`ale jevrejske i hri{}anske obrazovane ljude u skoro svim peri-odima evropske istorije. Novi i iznena|uju}i element bio je {to su Mendel-sonovi prijatelji koristili te veze u bezli~ne, ideolo{ke ili ~ak politi~ke svr-he. On je li~no otvoreno poricao sve takve skrivene motive i vi{e puta po-novio da je potpuno zadovoljan uslovima pod kojima `ivi, kao da je slutioda njegov posebni dru{tveni status i sloboda imaju nekakve veze sa ~i-njenicom da on jo{ uvek pripada “najni`im stanovnicima pod vla{}u (pru-skog kralja)”.13

Ta ravnodu{nost prema politi~kim i gra|anskim pravima nad`ivela jeMendelsonove bezazlene veze sa u~enim i prosve}enim ljudima njegovogvremena; ona je kasnije uneta u salone onih Jevrejki koje su okupljale naj-sjajnije dru{tvo koje je Berlin ikada video – sve dok se, posle pruskog po-raza 1806, kada je uvo|enje napoleonskog zakonodavstva u {iroke oblastiNema~ke stavilo pitanje jevrejske emancipacije na listu javnih rasprava, taravnodu{nost nije pretvorila u pravi strah. Emancipacija bi oslobodila ob-razovane Jevreje, zajedno sa “nazadnim” jevrejskim narodom i njihova bijednakost likvidirala tu dragocenu razliku, na ~emu se, toga su bili i te ka-ko svesni, zasnivao njihov dru{tveni status. Kada je emancipacija kona~nodo{la do kriti~ne ta~ke, najve}i deo asimilovanih Jevreja spasao se prela-ze}i u hri{}anstvo, po pravilu otkrivaju}i da je podno{ljivo i bezopasno bi-ti Jevrejin pre emancipacije, ali ne i posle.

Najreprezentativniji od tih salona, autenti~no me{ovito dru{tvo koje suoni okupljali u Nema~koj bio je salon Rahele Farnhagen. Njena original-na, neiskvarena i nekonvencionalna inteligencija, spojena sa predanim in-teresovanjem za ljude i istinski strasnom prirodom, ~inila ju je najzani-mljivijom od tih Jevrejki. Skromna ali ~uvena soirées u Rahelinom “pot-krovlju” okupljala su “prosve}ene” aristokrate, intelektualce iz srednjeklase i glumce – to jest, sve one koji, kao Jevreji, nisu pripadali uva`enomdru{tvu. Tako je Rahelin salon, po prirodi stvari i namerno, stvoren na ru-bu dru{tva i nije delio nijednu od njegovih konvencija i predrasuda.

Zabavno je pribele`iti kako je asimilacija Jevreja doslovno sledila re-

60 ANTISEMITIZAM

13 Pruska koju je Lesing opisao kao “najropskiju evropsku zemlju” bila je za Mendelsona“dr`ava u kojoj je jedan od najmudrijih kne`eva koji je ikada vladao ljudima doveo umetnosti nauku do procvata, u~inio da nacionalna sloboda mi{ljenja postane toliko op{ta da su njenablagotvorna dejstva stigla ~ak do najni`ih stanovnika njegovog veleposeda”. Ovakvo skrom-no zadovoljstvo dirljivo je i iznena|uju}e ako se ima u vidu da je “najmudriji knez” veomaote`ao jevrejskom filozofu da dobije dozvolu za kratak boravak u Berlinu i, u vreme kad suMünzjuden u`ivali sve povlastice, nije mu ~ak dao ni regularan status “za{ti}enog Jevrejina”.Mendelson je ~ak bio svestan da bi on, prijatelj obrazovane Nema~ke, podlegao istoj taksikoja se udara na bika kad se vodi na pazar da je samo odlu~io da poseti svog prijatelja Lavat-era u Lajpcigu, ali njemu nikada nije pao na pamet nikakav politi~ki zaklju~ak u ciljupobolj{anja takvih uslova. (Vidi “Letter to Lavater, op. cit., i njegov uvod u svoj prevod Me-nasseh Ben Israela u Gesammelte Schriften, III tom, Leipzig, 1843-45).

Page 99: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cept koji je Gete propisao za obrazovanje u romanu Wilhelm Meister, kojije postao veliki model obrazovanja srednje klase. U tom romanu, mladoggra|anina obrazuju plemi}i i glumci, tako da on mo`e da nau~i kako dapoka`e i da predstavi svoju li~nost i da tako napreduje od skromnog polo-`aja gra|anskog sina u plemi}a. Za srednju klasu i za Jevreje, to jest zaone koji su zapravo bili izvan visokog aristokratskog dru{tva, sve je zavi-silo od “li~nosti” i od sposobnosti da se ona izrazi. ^inilo se da je najva`-nija stvar da zna{ da igra{ ulogu onoga {to zapravo jesi. ^udna ~injenica{to se u Nema~koj jevrejsko pitanje dr`alo kao pitanje obrazovanja bila jeu tesnoj vezi sa ovim prvim po~ecima ~ija je posledica bila obrazovnofilistarstvo i Jevreja i nejevreja srednje klase, a tako|e i navala Jevreja naintelektualna zanimanja.

Rani berlinski salon imali su {arm po tome {to zaista ni{ta nije bilo va`-no osim li~nosti i jedinstvenog karaktera, talenta i izraza. Takvu jedinstve-nost, koja je jedina omogu}avala skoro bezgrani~nu komunikaciju i neo-grani~enu intimnost, ne bi mogao da zameni ni rang, novac, uspeh nitiknji`evna slava. Kratak susret istinskih li~nosti koji je zdru`io hoencolern-skog kneza Luja Ferdinanda sa bankarom Abrahamom Mendelsonom, ilipoliti~kog publicistu i diplomatu Fridriha Genca sa Fridrihom [legelom,piscem tada ultramoderne {kole – to su bili neki od najslavnijih posetilacaRahelinog “potkrovlja” – zavr{io se 1806, kada je, prema njihovoj doma-}ici, ovo jedinstveno mesto okupljanja “potonulo kao brod pun najve}egu`ivanja u `ivotu”. Zajedno sa aristokratima, intelektualci romanti~ari po-stali su antisemiti, pa iako to ni u kom slu~aju nije zna~ilo da se ijedna gru-pa odrekla svih svojih prijatelja Jevreja, nevinost i sjaj su zauvek nestali.

Prava prelomna ta~ka u dru{tvenoj istoriji nema~kih Jevreja nije nai{la ugodini pruskog poraza, ve} dve godine kasnije, 1808. kada je vlada prove-la municipalni zakon kojim je Jevrejima dala sva gra|anska, ali ne i poli-ti~ka prava. U mirovnom sporazumu 1807, Pruska je sa svojim isto~nimoblastima izgubila i ve}inu svoga jevrejskog stanovni{tva; Jevreji koji suostali na njenoj teritoriji bili su ionako “za{ti}eni Jevreji”, to jest, ve} suu`ivali gra|anska prava u obliku li~nih privilegija. Municipalna emanci-pacija samo je legalizovala te povlastice i nad`ivela op{ti dekret o emanci-paciji iz 1812; ponovno zadobiv{i Poznanj i njegove jevrejske mase posleNapoleonovog poraza, Pruska je prakti~no ukinula dekret iz 1812, koji jedo tada davao politi~ka prava ~ak i siroma{nim Jevrejima, ali municipalnizakon nije dirala.

Iako od malog politi~kog zna~aja, ti kona~ni emancipacioni dekreti, za-jedno sa gubitkom pokrajina, imali su ogromne dru{tvene posledice. Pre1807. za{ti}eni Jevreji iz Pruske ~inili su samo oko 20 procenata ukupnogjevrejskog stanovni{tva. Od vremena kad je izdat emancipacioni dekret,za{ti}eni Jevreji ~inili su ve}inu u Pruskoj, sa samo 10 posto “stranih Je-

JEVREJI I DRU[TVO 61

Page 100: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

vreja”. Sada tamo vi{e nisu postojali mra~no siroma{tvo i zaostalost, na-spram kojih bi se “Jevreji-izuzeci” isticali takvim prednostima. I ta poza-dina, kao glavni osnov za pore|enje dru{tvenog uspeha i psiholo{kog sa-mouva`avanja, nikada vi{e nije postala ono {to je bila pre Napoleona. Ka-da su 1816. povra}ene poljske provincije, prethodno “za{ti}eni Jevreji”(sada ubele`eni kao pruski gra|ani jevrejske vere) jo{ uvek su ~inili oko60 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva.14

Sa stanovi{ta dru{tva, to je zna~ilo da su preostali Jevreji u Pruskoj izgu-bili sredinu u kojoj su ro|eni naspram koje su procenjivani kao izuzeci.Sada su oni sami ~inili takvu sredinu, ali su`enu, u odnosu na koju je poje-dinac morao dvostruko da se napregne da bi uop{te opstao. “Jevreji-izuze-ci” ponovo su bili obi~ni Jevreji, ne izuzeci, ve} predstavnici prezrenognaroda. Podjednako je lo{ bio dru{tveni uticaj kada se u to ume{ala vlada.Ne samo klase u sukobu sa vladom, pa tako otvoreno neprijateljske premaJevrejima, ve} su svi slojevi dru{tva postali manje ili vi{e svesni da Jevrejikoje su oni poznavali nisu bili toliko pojedina~ni izuzeci koliko ~lanovigrupe nad kojom je dr`ava bila spremna da primeni posebne mere. A to jebilo upravo ono ~ega su se “Jevreji-izuzeci” uvek bojali.

Berlinsko dru{tvo je napustilo jevrejske salone neverovatnom brzinom iod 1808. ta su mesta okupljanja istisnule ku}e titularne birokratije i gornjesrednje klase. Mo`e da se vidi, po brojnim prepiskama iz toga vremena, dasu intelektualci kao i aristokrati sada po~eli da upravljaju svoj prezir sa is-to~noevropskih Jevreja, koje su jedva i znali, ka obrazovanim Jevrejima izBerlina, koje su znali vrlo dobro. Ovi drugi ne}e vi{e nikada ste}i samou-va`avanje koje izbija iz kolektivne svesti o sopstvenoj izuzetnosti; od sadaje svako od njih morao da doka`e da iako je Jevrejin, ipak nije Jevrejin.Nije vi{e bilo dovoljno razlikovati se od manje ili vi{e nepoznate mase“zaostale bra}e”; ~ovek je morao da istupi – kao li~nost kojoj se mo`e ~e-stitati {to je izuzetak – od “Jevreja”, a tako i od naroda u celini.

Fantom “Jevrejina” je stvorila dru{tvena diskriminacija, a ne politi~ki an-tisemitizam. Prvi autor koji je napravio razliku izme|u Jevrejina pojedinacai “Jevrejina uop{te, Jevrejina svuda i nigde” bio je neki opskurni publicistakoji je 1802. pisao zajedljive satire na jevrejsko dru{tvo i njegovu glad zaobrazovanjem, koje je bilo ~arobni {tapi} za dru{tvenu prihva}enost. Jevrejisu opisivani kao “princip” filistarskog i skorojevi}skog dru{tva.15 Ove pri-li~no vulgarne knji`evne produkte sa odu{evljenjem je ~italo ne samo dosta

62 ANTISEMITIZAM

14 Vidi Heindrich Silbergleit, Die Bevölkerungs– und Berufsverhältnisse der Juden im De-utschen Reich, I tom, Berlin, 1930.

15 Veoma ~itanom pamfletu C. W. F. Grattenauera Wider die Juden iz 1802. prethodio jejo{ 1791. jedan drugi pamflet, Ueber die physische und moralische Verfassung der heutigenJuden, u kojem je ve} ukazano na porast uticaja Jevreja u Berlinu. Iako je rani pamflet bioobjavljen u Allgemeine Deutsche Bibliothek, 1792, CXII tom, skoro niko ga nije pro~itao.

Page 101: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

istaknutih posetlaca Rahelinog salona, ve} su ~ak indirektno inspirisali ve-likog romanti~kog pesnika Klemensa fon Brentana da napi{e veoma duhovitspis u kome je opet filistar izjedna~en sa Jevrejinom.16

Sa ranom idilom me{ovitog dru{tva nestalo je ne{to {to se ni u jednojdrugoj dr`avi i ni u jednom drugom vremenu ne}e vratiti. Nikada vi{e ni-jedna dru{tvena grupa nije slobodnog duha i srca primila Jevreje. Ona bise prijateljski ophodila prema Jevrejima zato {to je to bilo uzbudljivosamim provociranjem i “nevaljalo{}u” ili kao protest protiv pretvaranjasugra|ana u parije. Ali Jevreji su postajali parije gde god su prestali da bu-du politi~ki i gra|anski izop{tenici.

Va`no je imati na umu da je asimilacija kao grupni fenomen stvarnopostojala samo me|u jevrejskim intelektualcima. Nije slu~ajno {to je prviobrazovani Jevrejin, Mozes Mendelson, bio i prvi koji je, uprkos svom ni-skom dru{tvenom statusu, primljen u nejevrejsko dru{tvo. Dvorski Jevrejii njihovi naslednici, bankari i biznismeni na Zapadu, nikada nisu bilidru{tveno prihvatljivi niti je njima bilo stalo da napuste vrlo uske granicesvog nevidljivog geta. U po~etku su bili ponosni, kao svi neiskvareni sko-rojevi}i, na mra~nu sredinu bede i siroma{tva iz koje su se izdigli; kasnije,kada su bili napadnuti sa svih strana, na{li su interes u bedi pa ~ak i zaosta-losti masa jer je to postao argument, simbol njihove sopstvene sigurnosti.Polako i zloslutno bili su primorani da napuste mnogo stro`ije zahtevejevrejskog zakona – mada nikada nisu potpuno napustili svoju versku tra-diciju – a utoliko vi{e su tra`ili pravovernost od jevrejskih masa.17 Gu-bljenje autonomije jevrejske op{tine veoma ih je podstaklo ne samo da {ti-te jevrejske zajednice od vlasti, ve} i da vladaju njima uz pomo} dr`ave,tako da je izraz koji ozna~ava “dvostruku zavisnost” siroma{nih Jevreja “iod vlade i od svoje bogate bra}e” samo odra`avao realnost.18

JEVREJI I DRU[TVO 63

16 Clemens Brentano je namenski napisao Der Philister vor, in und nach der Geschichte ito pro~itao u takozvanom Christlich-Deutche Tischgesellshft, ~uvenom klubu pisaca i patrio-ta, osnovanom 1808. za borbu protiv Napoleona.

17 Tako su Rot{ildovi 1820-ih povukli velike donacije iz svoje doma}e zajednice u Frank-furtu da bi se suprotstavili uticaju reformatora koji su `eleli da jevrejska deca dobiju op{teobrazovanje. Vidi Isaak Markus Jost, Neuere Geschichte der Israeliten, 1846, X, 102.

18 Op. cit., IX, 38. – Dvorski Jevreji i bogati bankari Jevreji koji su ih u stopu sledili nikadnisu `eleli da napuste jevrejsku zajednicu. Oni su delovali kao njeni predstavnici i za{titniciod vlasti; ~esto su dobijali zvani~nu vlast nad zajednicama kojima su vladali iz daleka tako daje stara autonomija jevrejskih zajednica bila iznutra uzdrmana i uni{tena davno pre nego {toju je ukinula nacionalna dr`ava. Prvi dvorski Jevrejin sa monarhisti~kim te`njama u svojoj sop-stvenoj “naciji” bio je Jevrejin iz Praga, snabdeva~ izbornog kneza Morisa Saksonskog u {esna-estom veku. On je tra`io da se svi rabini i poglavari zajednice biraju od ~lanova njegove poro-dice. (Vidi Bondy-Dworsky, Geschichte der Juden in Boehmen, Maehren und Schlesien, Prag,1906, II, 727). Praksa da se postave dvorski Jevreji kao diktatori u svojim zajednicama postalaje op{ta u osamnaestom veku a sledila ju je vladavina “istaknutih” u devetnaestom veku.

Page 102: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Jevrejski uglednici (kako su ih zvali u devetnaestom veku) vladali sujevrejskim zajednicama, ali im nisu pripadali dru{tveno, ponekad ~ak nigeografski. Oni su, u izvesnom smislu, ostajali podjednako udaljeni od je-vrejskog dru{tva koliko i od nejevrejskog. Po{to su napravili briljantneli~ne karijere i po{to su ih njihovi gospodari obdarili zna~ajnim privilegi-jama, oni su ~inili neku vrstu zajednice izuzetaka sa krajnje ograni~enimdru{tvenim mogu}nostima. Kako ih je dvorsko dru{tvo prirodno preziraloi kako nisu imali poslovnih veza sa nejevrejskom srednjom klasom, nji-hovi su kontakti bili toliko izvan dru{tvenih zakona koliko je i njihovekonomski uspon bio nezavisan od savremenih ekonomskih uslova. Taizolacija i nezavisnost ~esto im je davala ose}anje mo}i i ponosa, ilustro-vano slede}om anegdotom koja se prepri~avala na po~etku osamnaestogveka: “Izvesni Jevrejin..., kada mu je jedan otmeni, kulturni lekar uljudnoprebacio da me|u njima nema kne`eva i da ne u~estvuju u vladi ... sa(jevrejskim) ponosom, drsko je odgovorio: Mi nismo kne`evi, ali mi nji-ma vladamo.”19

Takav ponos je skoro suprotan klasnoj oholosti koja se, iako sporo, ra-zvila me|u povla{}enim Jevrejima. Vladaju}i kao apsolutni kne`evi me|usopstvenim narodom, jo{ uvek su ose}ali da su oni primi inter pares. Bilisu ponosniji da budu “povla{}eni rabin svih Jevreja” ili “knez svete zem-lje” nego da nose bilo koju titulu koju su njihovi gospodari mogli da imponude.20 Do sredine osamnaestog veka, oni bi se svi slo`ili sa holand-skim Jevrejinom koji je rekao: “Neque in toto orbi alicui nationi inservi-mus” i ni tada ni kasnije ne bi u potpunosti razumeli odgovor “u~enoghri{}anina” koji je rekao: “Ali to zna~i sre}u samo za nekolicinu. Ljudekoje smatraju corpo (sic) svuda proganjaju, oni nemaju svoju upravu, pot-padaju pod stranu vladavinu, nemaju mo} ni dostojanstvo, pa lutaju {iromsveta, svuda stranci.”21

Klasna oholost do{la je tek kad su poslovne veze uspostavljene izme|udr`avnih bankara razli~itih zemalja; uskoro su usledili brakovi me|uvode}im porodicama, a vrhunac je bio u pravom me|unarodnom kastin-skom sistemu, dotad nepoznatom u jevrejskom dru{tvu. To je nejevrej-skim posmatra~ima bilo utoliko upadljivije {to se doga|alo paralelno sabrzim nestankom poseda i kasta u nove klase. ^ovek je, vrlo pogre{no,mogao da zaklju~i da je jevrejski narod ostatak iz srednjeg veka i da previ-di da je ova nova kasta ro|ena tek nedavno. To se zavr{ilo tek u devet-naestom veku i obuhvatilo je broj~ano ne vi{e od mo`da stotinu porodica.

64 ANTISEMITIZAM

19 Johann Jacob Schudt, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt a. M., 1715-1717, IV, An-nex, 48.

20 Selma Stern, Jud Suess, Berlin, 1929, pp. 18 f.21 Schudt, op. cit. I, 19.

Page 103: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Ali, kako su oni bili u sredi{tu pa`nje, na jevrejski narod u celini po~elo segledati kao na kastu.22

Stoga, iako su dvorski Jevreji imali veliku ulogu u politi~koj istoriji i ura|anju antisemitizma, dru{tvena istorija je mogla lako da ih previdi osimzbog ~injenice da su imali izvesne psiholo{ke crte i obrasce pona{anja kaoi jevrejski intelektualci koji su, najzad, obi~no bili sinovi biznismena.Jevrejski uglednici `eleli su da dominiraju jevrejskim narodom i zato nisuimali `elju da ga napuste, dok je karakteristika jevrejskih intelektualacabila `elja da napuste svoj narod i da budu primljeni u dru{tvo; i jedni i dru-gi ose}ali su se kao izuzeci, to ose}anje je bilo u savr{enom skladu sa su-dom njihove okoline. Bogati “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima odzajedni~ke sudbine jevrejskog naroda, i vlade su to smatrale veoma koris-nim; obrazovani “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od jevrejskognaroda, a tako|e i izuzetnim ljudskim bi}ima i dru{tvo ih je takvima sma-tralo.

Asimilacija, bilo da je dovedena do krajnosti pokr{tavanjem ili ne, nijenikada bila prava pretnja opstanku Jevreja.23 I do prihvatanja i do odbaci-vanja je do{lo zbog toga {to su Jevreji, i oni su toga bili potpuno svesni.Prva generacija obrazovanih Jevreja je jo{ uvek iskreno `elela da izgubisvoj jevrejski identitet i Berne je sa velikom dozom gor~ine pisao: “Nekimi prilaze s tim da sam Jevrejin, neki me zbog toga slave, neki mi se zbogtoga izvinjavaju, ali svi o tome misle.”24 Ipak, odrasli na idejama osam-naestoga veka, oni su ~eznuli za zemljom bez hri{}ana i bez Jevreja; po-svetili su se nauci i umetnostima i bili bi vrlo povre|eni kada otkriju da suvlade koje su dale sve povlastice i po~asti jevrejskim bankarima osudilejevrejske intelektualce da skapavaju od gladi.25 Pokr{tavanja koja su po~e-tkom devetnaestog veka podstaknuta strahom da }e ih bez razlike svrstatisa jevrejskim masama, sada su postala potreba radi svakodnevnog hleba.Takva nagrada za nedostatak karaktera naterala je celu generaciju Jevrejau ogor~enu opoziciju prema dr`avi i dru{tvu. “Novi primerci ljudskog ro-da”, ako su i{ta vredeli, svi su postali pobunjenici, i kako su jevrejski

JEVREJI I DRU[TVO 65

23 Christian Friedrich Ruehs, “Ueber die Ansprüche der Juden an das deutsche Bürge-rrecht”, u Zeitshrift für neueste Geschichte, 1815. On defini{e ceo jevrejski narod kao “trgo-va~ku kastu”. Veoma je zna~ajna, iako malo poznata, ~injenica da je asimilacija kao program~e{}e dovodila do obra}enja nego do me{ovitih brakova. Na `alost, statistike vi{e prikrivajunego {to otkrivaju ovu ~injenicu jer se sve zajednice obra}enika i neobra}enih jevrejskihpartnera statisti~ki smatraju me{ovitim brakovima. Mi me|utim znamo da je bilo dostaporodica u Nema~koj koje su generacijama bile pokr{tavane, a opet ostale ~isto jevrejske.Posledica je to da je pokr{teni Jevrejin retko napu{tao svoju porodicu a jo{ re|e odlazio izsvoje jevrejske sredine. Jevrejska porodica je na svim nivoima dokazala da je konzervativni-ja snaga od jevrejske religije.

24 Briefe aus Paris. 74. pismo, februar 1832.25 Ibid., 72. pismo.

Page 104: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

bankari podr`avali najreakcionarnije vlade toga doba, oni su se naro~ito`estoko pobunili protiv zvani~nih predstavnika svog naroda. Marksove iBerneove antijevrejske osude ne mogu se potpuno razumeti osim u svetluovog konflikta izme|u bogatih Jevreja i jevrejskih intelektualaca.

Me|utim, ovaj konflikt je postojao punom `estinom samo u Nema~koj inije nad`iveo antisemitski pokret u tom veku. U Austriji nije bilo jevrejskeinteligencije o kojoj bi se govorilo pre kraja devetnaestog veka, i ona jeodmah osetila pun uticaj antisemitskog pritiska. Ti Jevreji, kao i njihovabogata bra}a, vi{e su voleli da se povere za{titi habsbur{ke monarhije i po-stali su socijalisti tek posle Prvog svetskog rata, kada je socijaldemokrat-ska partija do{la na vlast. Najzna~ajniji, mada ne i jedini izuzetak od ovogpravila bio je Karl Kraus, poslednji predstavnik tradicije Hajnea, Bernea iMarksa. Krausova osuda jevrejskih biznismena s jedne strane i jevrejskognovinarstva kao organizovanog kulta s druge, bila je verovatno ogor~enijanego osude njegovih prethodnika jer je on bio mnogo izolovaniji u zemljiu kojoj nikakva jevrejska revolucionarna tradicija nije postojala. U Fran-cuskoj, gde je emancipatorski dekret nad`iveo sve promene vlada i re`i-ma, mali je bio broj jevrejskih intelektualaca koji nisu bili ni glasnici noveklase niti osobito va`ni u intelektualnom `ivotu. Kultura kao takva, obra-zovanje kao program, nisu stvorili jevrejski obrazac pona{anja kao {to suto u~inili u Nema~koj.

Ni u jednoj drugoj zemlji nije postojalo ni{ta nalik na taj kratki periodprave asimilacije, toliko odlu~uju}i za istoriju nema~kih Jevreja, kada jeprava avangarda jednog naroda ne samo prihvatila Jevreje, ve} je ~ak neo-bi~no `udela da se spoji s njima. I taj stav nikada nije potpuno nestao iznema~kog dru{tva. Do samog kraja mogli su se razabrati ti tragovi koji supokazivali, naravno, da se odnosi sa Jevrejima nikada nisu samo po-drazumevali. Po onom najboljem to je podse}alo na program, a u najgo-rem na ~udno i uzbudljivo iskustvo. Bizmarkova poznata primedba o “ne-ma~kim pastuvima koje treba pariti sa jevrejskim kobilama” je samo naj-vulgarniji izraz prevladavaju}eg gledi{ta.

Sasvim je prirodno da bi ta dru{tvena situacija, iako je od prvih obrazo-vanih Jevreja napravila pobunjenike, tokom vremena proizvela posebnuvrstu konformizma, pre nego stvarnu pobunjeni~ku tradiciju.26 Prilago|a-vaju}i se dru{tvu koje je diskriminisalo “obi~ne Jevreje” i u kome je, u is-to vreme, obrazovanom Jevrejinu u svemu bilo lak{e da bude primljen upomodne krugove nego nejevrejinu sa sli~nim polo`ajem, Jevreji sumorali da se jasno odvoje od “Jevrejina uop{te”, a da isto tako jasno iska`uda oni jesu Jevreji; ni pod kakvim uslovima njima nije bilo dozvoljeno da

66 ANTISEMITIZAM

26 “Svesni parija” (Bernar Lazar) je bio jedina tradicija pobune koja se odr`ala, iako onikoji su joj pripadali jedva da su je bili svesni. Vidi autorkin “The Jew as Pariah. A HiddenTradition”, u Jewish Social Studies, VI Vol, No. 2 (1944).

Page 105: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nestanu me|u svojim susedima. Da bi racionalizovali ambivalenost kojanjima samima nije bila potpuno jasna, mogli su da se pretvaraju da su“~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e”.27 To je zapravo dovelo do ose}anjada su razli~iti od drugih ljudi na ulici zato {to su Jevreji, a da se kod ku}erazlikuju od drugih Jevreja jer nisu kao “obi~ni Jevreji”.

Obrasci pona{anja asimilovanih Jevreja odre|eni tim neprestanimusredsre|enim naporom da se razlikuju, stvorili su tip Jevrejina koji jesvuda prepoznatljiv. Umesto da su odre|eni nacionalno{}u ili religijom,Jevreji su se pretvorili u dru{tvenu grupu ~iji su ~lanovi imali izvesne psi-holo{ke osobine i reakcije za koje se pretpostavljalo da ukupno ~ine “je-vrejstvo”. Drugim re~ima, jevrejstvo je postalo psiholo{ki kvalitet, a je-vrejsko pitanje se svakom Jevrejinu posebno nametnulo kao li~ni problem.

U tom tragi~nom nastojanju da se prilagodi razlikovanjem i odvajanjem,novi tip Jevrejina imao je tako malo zajedni~kog sa “Jevrejinom uop{te”,od ~ega je strahovao, koliko i sa apstrakcijom “naslednika prorokâ i ve-~nog zastupnika pravde na zemlji” koju su jevrejski apologeti prizivali kadgod bi neki jevrejski novinar bio napadnut. Jevrejinu su apologeti pripisi-vali atribute koji su zaista privilegije parija, a koje su neki jevrejski pobu-njenici koji su `iveli na rubu dru{tva zaista imali – humanost, ljubaznost,oslobo|enost od predrasuda, osetljivost na nepravdu. Problem je bio u to-me {to ti kvaliteti nisu imali veze sa prorocima i {to, jo{ gore, ti Jevreji~esto nisu pripadali ni jevrejskom dru{tvu niti pomodnim krugovima ne-jevrejskog dru{tva. U istoriji asimilovane jevrejske zajednice oni su igralisamo bezna~ajnu ulogu. “Jevrejin uop{te”, s druge strane, kako ga je opi-sivao profesionalni mrzitelj Jevreja, pokazivao je one kvalitete koje skoro-jevi} mora da stekne ako `eli da uspe – nehumanost, pohlepu, drskost, pu-zavu poniznost i odlu~nost da gura napred. Problem je u ovom slu~aju bi-lo to {to ni ovi kvaliteti nisu imali nikakve veze sa nacionalnim osobinamai {to su, {tavi{e, ovi tipovi Jevreja iz biznis-klase pokazali malo sklonostiprema nejevrejskom dru{tvu i isto tako su igrali skoro zanemarljivu uloguu jevrejskoj dru{tvenoj istoriji. Sve dok postoje oklevetane klase i ljudi,svaka generacija }e sa stra{nom jednoli~no{}u ispo~etka proizvoditi oso-bine skorojevi}a i parija, u jevrejskom dru{tvu ili bilo gde drugde.

Za stvaranje dru{tvene istorije Jevreja u okviru evropskog dru{tva de-vetnaestog veka bilo je, svakako, presudno to {to je do izvesnog stepenasvaki Jevrejin u svakoj generaciji morao nekako i nekad da odlu~i da li }eda ostane parija i da bude potpuno van dru{tva ili }e postati skorojevi},prilagoditi se dru{tvu pod demorali{u}im uslovima ne toliko da bi sakrio

JEVREJI I DRU[TVO 67

27 Nije bez ironije {to je ovu odli~nu formulu koja mo`e da poslu`i kao moto za zapadnuasimilaciju predlo`io ruski Jevrejin i {to je prvi put ona objavljena na hebrejskom. To je iz Ju-dah Leib Gordon, Hakitzah ami, hebrejske pesme iz 1863. Vidi S. M. Dubnow History of theJews in Russia and Poland, 1918, II, 228 f.

Page 106: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

svoje poreklo koliko da bi “sa tajnom svoga porekla izdao i tajnu svoganaroda”.28 Ovaj potonji put bio je zaista te`ak, jer takve tajne nisu posto-jale i trebalo ih je izmisliti. Kako je jedinstveni poku{aj Rahele Farnhagenda uspostavi dru{tveni `ivot izvan zvani~nog dru{tva propao, putevi parijei skorojevi}a bili su putevi krajnje usamljenosti, a put prilago|avanja putstalnog kajanja. Takozvana slo`ena psihologija prose~nog Jevrejina, kojaje u nekoliko najboljih slu~ajeva dovela do veoma moderne osetljivosti,zasnivala se na toj anbivalentnoj situaciji. Jevreji su istovremeno ose}alikajanje parije {to nije postao skorojevi} i gri`u savesti skorojevi}a {to jeizdao svoj narod i jednaka prava zamenio privilegijama. Jedno je bilo si-gurno: ako je ~ovek `eleo da izbegne sve dvosmislenosti dru{tvene egzis-tencije, trebalo je da se odrekne ~injenice da biti Jevrejin zna~i ili pripadatiprivilegovanoj gornjoj klasi ili obespravljenoj masi kojoj je u Zapadnoj iSrednjoj Evropi mogao da pripada samo iz intelektualne i pomalo izve{ta-~ene solidarnosti.

Dru{tvenu sudbinu prose~nih Jevreja odredila je njihova ve~ita neod-lu~nost. A dru{tvo ih svakako nije pritiskalo da se odlu~e, jer je upravo tadvosmislenost situacije i karaktera ~inila kontakt sa Jevrejima privla~nim.Ve}ina asimilovanih Jevreja `ivela je tako u polumraku milosti i zle kobi isa sigurno{}u je znala jedino da su i uspeh i propast nerazmrsivo povezanisa ~injenicom da su oni Jevreji. Za njih je jevrejsko pitanje izgubilo, jed-nom i zauvek, sav politi~ki zna~aj, ali je progonilo njihove privatne `ivotei utoliko tiranskije uticalo na li~ne odluke. Izreka “~ovek na ulici a Jevre-jin kod ku}e” realizovana je i do krajnjih konsekvenci: politi~ki problemibili su izobli~eni do stepena ~iste perverzije kada su Jevreji poku{ali da ihre{e posredstvom unutra{njeg iskustva i li~nih emocija; li~ni `ivot je donehumanosti bio zatrovan – na primer u pitanjima me{ovitih brakova – ka-da je te{ki teret nere{enih pitanja od javnog zna~aja bio svaljen na li~nuegzistenciju kojom se mnogo bolje mo`e vladati nepredvidljivim zakoni-ma strasti nego promi{ljenom politikom.

Ni u kom slu~aju nije bilo lako ne li~iti na “Jevrejina uop{te” a ipakpodse}ati na Jevrejina; praviti se da nisi kao Jevreji, a jo{ uvek sa do-voljnom jasno}om pokazivati da jesi. Prose~ni Jevrejin, ni skorojevi} niti“svesni parija” kako ka`e Bernar Lazar, mogao je da istakne samo praznoose}anje razlike koje je dalje bilo tuma~eno sa svih mogu}ih aspekata ivarijacija, od uro|enog stranstvovanja do dru{tvenog otu|enja. Sve dok jeovaj svet bio donekle miroljubiv, ovakvo dr`anje nije lo{e prolazilo, i ~akje za ~itave generacije postalo modus vivendi. Usredsre|enje na ve{ta~kiiskomplikovan unutra{nji `ivot pomoglo je Jevrejima da odgovore na ne-razumne zahteve dru{tva, da budu jaki i uzbudljivi, da razviju izvesnu ne-

68 ANTISEMITIZAM

28 Ovu formulaciju je dao Karl Kraus oko 1912. Vidi Untergang der Welt durch schwarzeMagie, 1925.

Page 107: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

posrednost u samoiskazivanju i samoreprezentaciji, {to su ina~e bile odli-ke glumca i virtuoza, ljudi koje je dru{tvo uvek pola poricalo a pola obo-`avalo. Asimilovani Jevreji, pola ponosni a pola puni stida zbog svog je-vrejstva, o~ito su bili u toj kategoriji.

Proces pomo}u koga se bur`oasko dru{tvo razvilo iz ostataka svoje re-volucionarne tradicije i uspomena dodao je ekonomskom zasi}enju i op-{toj ravnodu{nosti prema politi~kim pitanjima i zloduha dosade. Jevreji supostali narod sa kojim se ponekad za trenutak isko~i. [to su ih manje sma-trali za jednake, to su oni postajali privla~niji i zabavniji. Bur`oaskodru{tvo u potrazi za zabavom i sa strasnim zanimanjem za li~nost, ukolikose ona razlikovala od norme, otkrilo je privla~nost svega za {ta se moglopretpostaviti da je tajanstveno zlo i potajno pokvareno. I upravo ta grozni-~ava sklonost otvorila je Jevrejima vrata dru{tva, jer se u okviru ovog dru-{tva jevrejstvo, po{to je bilo izvrnuto u psiholo{ki kvalitet, moglo lakoizopa~iti u porok. Iskrena tolerancija i radoznalost prosvetiteljstva za sveljudsko zamenjivana je morbidnom po`udom za egzoti~nim, nenormalnimi druga~ijim kao takvim. Nekoliko je tipova, jedan za drugim, predstavlja-lo u dru{tvu egzoti~no, anomalno, druga~ije, ali nijedan od njih nije ni naj-manje bio povezan sa politi~kim pitanjima. Jedino tako je uloga Jevreja utom dru{tvu koje propada mogla da zadobije veli~inu koja je nadilazilauske granice dru{tvenog.

Pre nego {to krenemo za ~udnim putevima koji su “izuzetne Jevreje”,slavne i ozlogla{ene strance, vodili u salone Fobur Sen-@ermena u Francu-skoj fin-de-siècle, moramo prizvati jedinog velikog ~oveka koga je komp-likovana samoobmana “izuzetnih Jevreja” ikada stvorila. Izgleda da svakazajedni~ka ideja ima {ansu da u najmanje jednoj li~nosti postigne ono {tose nekada zvalo istorijska veli~ina. Veliki ~ovek “izuzetnih Jevreja” bio jeBend`amin Dizraeli.

II: Mo}ni ~arobnjak 29

BEND@AMIN DIZRAELI, ~iji je glavni `ivotni interes bio karijera u svojstvulorda Bikonsfilda, isticao se dvema stvarima: bo`jim darom koji mi danasbanalno zovemo sre}om, a koji su u druga vremena obo`avali pod ime-nom boginje Fortune i, drugo, mnogo prisnijom i ~udnovatijom vezom saFortunom nego {to se mo`e objasniti, velikom bezbri`nom nevino{}u du-ha i ma{tovito{}u koje nas spre~avaju da tog ~oveka svrstamo u karijeri-ste, iako on nikada ni na {ta osim na karijeru nije ozbiljno mislio. Njegova

JEVREJI I DRU[TVO 69

29 Naslovna fraza je uzeta iz skice o Dizraeliju ser D`ona Skletona 1867. Vidi W. F.Monypenny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York,1929, II, 292-93.

Page 108: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

bezazlenost naterala ga je da shvati kako bi bilo glupo ose}ati se déclasséi koliko bi bilo uzbudljivije njemu i drugima, koliko korisnije za njegovukarijeru, da naglasi ~injenicu da je Jevrejin “druga~ijim obla~enjem, ~ud-nim ~e{ljanjem i nastranim pona{anjem i govorom”.30 Starao se mnogostrasnije i besramnije da ga prime u visoko i najvi{e dru{tvo nego ijedandrugi jevrejski intelektualac; ali on je jedini od njih otkrio tajnu kako dasa~uva sre}u, to prirodno ~udo parije i od po~etka je znao da ~ovek nikadane treba da se savija da bi se “popeo od visokog do najvi{eg”.

On je igrao politi~ku igru kao glumac u pozori{noj predstavi, samo {toje svoju ulogu igrao tako dobro da je i samoga sebe uverio. Njegov `ivot injegova karijera su kao bajka u kojoj on nastupa kao princ koji nudi tu`nicvet romanti~ara, sada jagor~evinu imperijalisti~ke Engleske, svojojprincezi, engleskoj kraljici. Britanski kolonijalni poduhvat bio je ~arobnazemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, a njegova prestonica misteriozniazijatski Delhi kuda je princ hteo da pobegne sa svojom princezom iz ma-glovitog prozai~nog Londona. To je mo`da budalasto i detinjasto, ali kada`ena pi{e mu`u kao {to je ledi Bikonsfild pisala svome: “Zna{ da si semnome o`enio zbog novca, a ja znam da kad bi to opet morao da u~ini{,uradio bi to iz ljubavi”,31 ~ovek zanemi pred sre}om koja izgleda kao da seprotivi svim pravilima. Evo nekoga ko je krenuo da proda du{u |avolu, ali|avo nije hteo njegovu du{u i bogovi su mu dali svu ovozemaljsku sre}u.

Dizraeli poti~e iz potpuno asimilovane porodice; njegov otac, prosve-}eni d`entlmen, krstio je sina jer je `eleo da ovaj ima mogu}nosti obi~nogsmrtnika. On je imao malo veza sa jevrejskim dru{tvom i nije ni{ta znao ojevrejskoj religiji ili obi~ajima. Jevrejstvo je od po~etka bilo ~injenicaporekla kojom je smeo slobodno da se krasi, bez zapreka stvarnog znanja.Zato je on nekako gledao na tu ~injenicu veoma sli~no kao {to bi na svojeporeklo gledao nejevrejin. Shvatio je mnogo jasnije od ostalih Jevreja dato {to si Jevrejin mo`e isto tako biti prednost kao i hendikep. I po{to je zarazliku od svog jednostavnog i skromnog oca `eleo da postane samoobi~an smrtnik i samo da se “istakne iznad svih svojih savremenika”32,po~eo je da oblikuje svoj “maslinasti ten i kao ugalj crne o~i” sve dok nijepostao, “sa mo}nom kupolom svog ~ela – koja, dakako nije bila hri{}ans-ki hram – razli~it od bilo kog `ivog stvora koga ste ikada sreli”.33 Instink-tivno je znao da sve zavisi od “razlike izme|u njega i obi~nih smrtnika”,od nagla{avanja njegove sre}ne “neobi~nosti”.

70 ANTISEMITIZAM

30 Morris S. Lazaron, Seed of Abraham, New York, 1930, “Benjamin Disraeli”, pp. 260 ff.31 Horace B. Samuel, “The Psychology of Disraeli”, u Modernities, London, 1914.32 J. A. Froude ovako zavr{ava biografiju Lord Beaconsfield, 1890: “Njegov `ivotni cilj je

bio da se uzdigne nad svim svojim savremenicima i koliko god je ta ambicija izgledala luda,dobio je opkladu za koju se tako hrabro borio.”

33 Sir John Skleton, op. cit.

Page 109: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Sve ovo pokazuje izuzetno razumevanje dru{tva i njegovih pravila. Zna-~ajno je da je ba{ Dizraeli rekao: “[to je zlo~in u mno{tvu, samo je porokme|u nekolicinom”34 – {to je mo`da najdublji uvid u sam princip po komese odvija lagani i podmukao pad dru{tva devetnaestog veka na dno gomilei u podzemni moral. Po{to je on znao ovo pravilo, znao je tako|e da Jevre-ji nigde ne bi imali bolje {anse nego u krugovima koji pretenduju da buduekskluzivni i da ih diskrimini{u; jer, budu}i da su ti krugovi nekolicine, za-jedno sa mno{tvom, mislili o jevrejstvu kao o zlo~inu, taj “zlo~in” bi mo-gao u svakom trenutku da se pretvori u privla~ni “porok”. Dizraelijevo po-tenciranje egzoti~nosti, neobi~nosti, misterioznosti, magije i mo}i koja secrpe iz tajnih izvora, ispravno je ciljalo na tu sklonost u dru{tvu. A njego-va virtuoznost u dru{tvenoj igri navela ga je da izabere konzervativnu par-tiju, da osvoji mesto u Parlamentu, polo`aj premijera, i na kraju, {to nijenajmanje zna~ajno, trajno divljenje dru{tva i kralji~ino prijateljstvo.

Jedan od razloga tog uspeha je bila iskrenost njegove igre. Utisak koji jeostavio na svoje nepristrasnije savremenike bio je ~udna me{avina glume i“apsolutne iskrenosti i otvorenosti”.35 Ovo je mogao posti}i samoiskrenom bezazleno{}u, a nju je delimi~no dugovao vaspitanju iz koga jebio isklju~en svaki posebni jevrejski uticaj.36 Ali Dizraeli je svoju ~istusavest dugovao i ~injenici da je ro|en kao Englez. Engleska nije upoznalajevrejske mase i jevrejsko siroma{tvo, jer ih je primila vekovima posleproterivanja iz Srednje Azije; portugalski Jevreji koji su se nastanili u En-gleskoj u osamnaestom veku bili su bogati i obrazovani. Sve do kraja de-vetnaestog veka, kada su pogromi u Rusiji pokrenuli savremena jevrejskaiseljenja, jevrejsko siroma{tvo a sa njim razlika izme|u jevrejskih masa injihove bogate sabra}e nije u{lo u London. U Dizraelijevo vreme jevrej-sko pitanje je bilo sasvim nepoznato, jer su u Engleskoj `iveli samo Jevre-ji dobrodo{li dr`avi. Drugim re~ima, “izuzetni Jevreji” nisu bili tako sves-ni svoje izuzetnosti kao njihova kontinentalna bra}a. Kada je Dizraeliprezreo “{tetnu doktrinu modernog vremena, prirodnu jednakost ljudi”,37

on je svesno sledio korake Berka koji je “vi{e voleo prava Engleza negoPrava ~oveka”, ali je ignorisao stvarnu situaciju u kojoj su privilegije zanekolicinu zamenjene pravima za sve. On toliko nije poznavao stvarneprilike jevrejskog naroda i bio je tako uveren u “uticaj jevrejske rase na

JEVREJI I DRU[TVO 71

34 U svom romanu Tancred, 1847.35 Sir John Skleton, op. cit.36 Sam Dizraeli je to prikazao ovako: “Ja nisam odgajan u svojoj rasi i bio sam hranjen ve-

likim predrasudama prema njima.” O njegovom porodi~nom okru`enju vidi posebno JosephCaro, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum,” u Monatsschrift für Geschichte und Wis-senschaft des Judentums, 1932. Jahrgang 76.

37 Lord George Bentinck. A Political Biography, London, 1852, 496.

Page 110: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

moderne zajednice” da je iskreno tra`io da Jevreji “prime svu ~ast i na-klonost severnih i zapadnih rasa, a u civilizovanim i prefinjenim narodimatrebalo bi da postoji mno{tvo njih koji o~aravaju javni ukus i podi`u javnoraspolo`enje”.38 Po{to se politi~ki uticaj Jevreja u Engleskoj koncentrisaooko engleske grane Rot{ildovih, osetio se on veoma ponosnim zbogRot{ildove pomo}i u Napoleonovom porazu i nije video nikakav razlogza{to se u svojim politi~kim stavovima ne bi otvoreno predstavljao kaoJevrejin.39 Kao pokr{teni Jevrejin on naravno nije nikada bio zvani~nipredstavnik ijedne jevrejske zajednice, ali ne mo`e se pore}i da je on biojedini Jevrejin iz svoje vrste i iz svoga veka koji je poku{ao, koliko jeumeo, da jevrejski narod politi~ki zastupa.

Dizraeli, koji nije nikada poricao “da (je) osnovna ~injenica o njemu toda je Jevrejin”,40 divio se svemu jevrejskom, i to se divljenje moglo meri-ti jedino sa njegovim neznanjem. Me{avina ponosa i neznanja o tim stvari-ma bila je, svakako, karakteristika svih novoasimilovanih Jevreja. Velikarazlika bila je u tome {to je Dizraeli znao jo{ manje o jevrejskoj pro{losti isada{njosti i zato se usu|ivao da otvoreno govori ono {to su drugi izneve-rili u polusvesnom mraku obrazaca pona{anja koje su diktirali strah i aro-gancija.

Politi~ki rezultat Dizraelijeve sposobnosti da meri jevrejske mogu}nostiprema politi~kim aspiracijama obi~nih ljudi bio je ozbiljniji; on je skoroautomatski stvorio skup teorija o jevrejskom uticaju i o organizovanosti,koje obi~no nalazimo u o{trijim formama antisemitizma. Pre svega, on jeo sebi mislio kao o “izabranom ~oveku izabrane rase”.41 [ta je bolji dokazod njegove karijere: Jevrejin bez imena i bogatstva, kome je pomoglo sa-mo nekoliko jevrejskih bankara, dospeo je do polo`aja prvog ~oveka En-gleske; jedan od najneomiljenijih ljudi Parlamenta postao je premijer i ste-kao iskrenu popularnost me|u onima koji su ga dugo “gledali kao {arlata-na i tretirali kao pariju”.42 Politi~ki uspeh ga nikada nije zadovoljavao. Bi-lo je te`e i va`nije biti primljen u londonsko dru{tvo nego osvojiti Donjidom, bio je svakako ve}i trijumf biti izabran za ~lana Grijonovog dajningkluba – odabrane koterije koja je po obi~aju izdizala politi~are obe partije,ali iz koje su oni sa dru{tvenom manom bili rigorozno isklju~eni”43 – negopostati ministar Njenog veli~anstva. O~aravaju}e neo~ekivan vrhunac svihovih slatkih pobeda bilo je iskreno kralji~ino prijateljstvo, jer, ako je mo-narhija u Engleskoj izgubila najve}i broj svojih prerogativa u strogo kon-

72 ANTISEMITIZAM

38 Ibid., p. 491.39 Ibid., pp. 497 ff.40 Monypenny and Buckle, op. cit., p. 1507.41 Horace S. Samuel, op. cit.42 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 147.43 Ibid.

Page 111: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

trolisanoj ustavnoj nacionalnoj dr`avi, zadobila je i zadr`ala neosporniprimat u engleskom dru{tvu. Prilikom procenjivanja veli~ine Dizrae-lijevog trijumfa treba se setiti da je lord Robert Sesil, jedan od njegovih is-taknutih kolega u konzervativnoj partiji, oko 1850. godine jo{ uvek mogaoda opravda naro~ito o{tar napad tvrde}i da on samo “glasno iskazuje ono{to svi govore privatno o Dizraeliju, a niko ne}e javno da ka`e”.44 Dizrae-lijeva najve}a pobeda bila je {to niko privatno nije govorio ono {to mu nebi laskalo ili bi mu se dopalo da je bilo javno re~eno. Upravo taj jedin-stveni uspon do iskrene popularnosti Dizraeli je postigao kroz politiku davidi samo prednosti i zagovara samo privilegije u tome {to je ro|en kao Je-vrejin.

Deo Dizraelijeve sre}e je ~injenica da je on uvek bio u skladu sa svojimvremenom i da su ga zbog toga njegovi brojni biografi razumeli potpunijenego {to je bio slu~aj sa ve}inom velikih ljudi. On je bio otelovljenje am-bicije, te mo}ne strasti koja se razvila u veku koji naizgled nije dopu{taonikakva odvajanja i razlike. U svakom slu~aju, Karlajl, koji je tuma~iocelu svetsku istoriju prema idealu junaka devetnaestog veka, o~igledno jepogre{io kada je odbio titulu iz Dizraelijevih ruku.45 Nijedan ~ovek me|uKarlajlovim savremenicima nije Karlajlovim herojima odgovarao tako do-bro kao Dizraeli, sa svojim konceptom veli~ine kao takve, bez ikakvihspoljnih dostignu}a; nijedan ~ovek nije tako ta~no ispunjavao zahtevekasnog devetnaestog veka za genijem od krvi i mesa kao ovaj {arlatan ko-ji je svoju ulogu ozbiljno shvatio i igrao veliku ulogu Velikog ~oveka saiskrenom naivno{}u i neodoljivo, prikazuju}i fantasti~ne trikove i zabav-lja~ke ve{tine. Politi~ari su se zaljubili u {arlatana koji je dosadneposlovne transakcije preobra}ao u snove sa orijentalnim ukusom; a kad jedru{tvo u Dizraelijevim promu}urnim poslovima osetilo aromu crne ma-gije, “mo}ni ~arobnjak” je ve} zadobio srce svog vremena.

Dizraelijeva ambicija da se odvoji od smrtnika i njegova ~e`nja za aris-tokratskim dru{tvom bila je tipi~na u srednjoj klasi njegovog vremena izemlje. Ni politi~ki razlozi niti ekonomski motivi, ve} snaga njegovedru{tvene ambicije naterala ga je da se pridru`i konzervativnoj partiji i dasledi politiku koja }e uvek “birati vigovce za neprijatelje i radikale zasaveznike”.46 Ni u jednoj evropskoj zemlji srednja klasa nije postigla do-voljno samopo{tovanja da uskladi svoju inteligenciju sa dru{tvenim statu-som, tako da je aristokratija mogla i dalje da diktira dru{tvenu hijerarhiju i

JEVREJI I DRU[TVO 73

44 ^lanak Roberta Sesila pojavio se u najautoritativnijem organu torijevaca, Quarterly Re-view. Vidi Monypenny and Buckle, op. cit. pp. 19-22.

45 Ovo se dogodilo tek 1874. Zabele`eno je da je Karlajl nazivao Dizraelija “prokletiJevrejin”, “najgori ~ovek koji je ikada `iveo”. Vidi Caro, op. cit.

46 Lord Salisbury u ~lanku u Quarterly Rewiev, 1869.

Page 112: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

onda kad je ve} izgubila sav politi~ki zna~aj. Nesre}ni nema~ki filistarotkrio je svoju “uro|enu li~nost” u o~ajni~koj borbi protiv kastinske aro-gancije izrasle iz pada plemstva i iz neophodnosti za{tite plemi}kih titulaod bur`oaskog novca. Maglovite krvne teorije i striktna kontrola brakovavi{e su skora{nje pojave u istoriji evropske aristokratije. Dizraeli je mno-go bolje od nema~kih filistara znao {ta je potrebno da bi se zadovoljili za-htevi aristokratije. Svi poku{aji bur`oazije da stekne dru{tveni status nisubili ubedljivi za arogantnu aristokratiju, jer se bur`uazija uzdala u li~nostia manjkao joj je najva`niji element kastinskog uverenja, ponos na privi-legije bez li~nog napora i zasluge, ste~ene samim plemenitim ro|enjem.“Ro|ena li~nost” nije nikada mogla da porekne da njen razvoj zahtevaobrazovanje i poseban napor li~nosti. Kada je Dizraeli “okupio ponos raseda se suprotstavi ponosu kaste”47, on je znao da dru{tveni polo`aj Jevreja,ma {ta drugo da se o njima mo`e re}i, zavisi na kraju samo od ~injenicero|enja, a ne od dostignu}a.

Dizraeli je oti{ao i korak dalje. Znao je da je aristokratija, koja je iz go-dine u godinu morala da gleda kako prili~an broj bogatih ljudi srednjeklase kupuje titule, uzdrmana vrlo ozbiljnom sumnjom u sopstvenu vred-nost. On je aristokratiju porazio u njenoj igri koriste}i svoju prili~no trivi-jalnu i popularnu ma{tu da smelo prika`e kako su Englezi “nastali od sko-rojevi}ske i hibridne rase, dok je on sam potekao od naj~istije krvi u Evro-pi”, kako je “`ivot britanskog pêra uglavnom regulisan arapskim zakoni-ma i sirijskim obi~ajima”, kako je “Jevrejka kraljica neba” ili da “cvet je-vrejske rase ~ak i sada sedi s desne strane Gospoda boga Savaota.”48 I ka-da je kona~no napisao “da vi{e zapravo nema aristokratije u Engleskoj, jerje superiornost animalnog ~oveka su{tinski kvalitet aristokratije,”49 on jezapravo dotakao najslabiju ta~ku modernih aristokratskih teorija rase, ko-ja }e kasnije biti polazna ta~ka za bur`oaziju i rasne stavove skorojevi}a.

Judaizam i pripadnost jevrejskom narodu su se tek me|u asimilovanimJevrejima izrodili u puku ~injenicu o ro|enju. Izvorno, to je zna~ilo pose-bnu religiju, posebnu nacionalnost, zajedni~ka posebna se}anja i posebnenade i, ~ak me|u privilegovanim Jevrejima, bar odre|ene ekonomske pred-nosti. Sekularizacija i asimilacija jevrejske inteligencije promenile su sa-mosvest i samotuma~enje na takav na~in da ni{ta nije ostalo od starih se-}anja i nada osim uverenja o pripadnosti izabranom narodu. Dizraeli, iakosvakako nije bio jedini “izuzetni Jevrejin” koji je verovao u sopstvenu iza-branost ne veruju}i pri tom u Njega koji izabira i odbacuje, jedini je stvo-rio potpuno razvijenu rasnu doktrinu iz tog praznog koncepta istorijske

74 ANTISEMITIZAM

47 E. T. Raymond, Disraeli, The Alien Patriot, London, 1925, p. l.48 H. B. Samuel, op. cit, odnosno Disraeli, Tancred i Lord George Bentinck.49 U svom romanu Coningsby, 1844.

Page 113: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

misije. Bio je spreman da izjavi da semitski prinicip “predstavlja sve ono{to je duhovno u na{oj prirodi”, da “nestalnost istorije ima svoje glavnore{enje – sve je rasa”, {to je “klju~ za istoriju” bez obzira na “jezik i religi-ju”, jer “ima samo jedna stvar koja ~ini rasu, a to je krv” i ima samo jednaaristokratija, “prirodna aristokratija” koja se sastoji od “~iste rase prvo-razredne organizacije”.50

Ne treba da se nagla{ava koliko je bliska veza izme|u ovoga i moderni-jih rasnih ideologija, a Dizraelijevo otkri}e je jo{ jedan dokaz kako onedobro slu`e za suzbijanje ose}anja dru{tvene inferiornosti. Jer iako su ras-ne doktrine kona~no slu`ile autenti~nim i neposredno politi~kim svrhama,ipak je ta~no da veliki deo njihove primenljivosti i ubedljivosti le`i u ~i-njenici da su svakome pomogle da se ose}a aristokratom po ro|enju. To{to ti novoizabrani nisu pripadali eliti, izabranoj manjini – {to je, ipak, popravu i polo`aju ponos plemi}a – ve} su morali da dele izabranost sa sveve}om masom, nije bitno na{kodilo doktrini, jer oni koji nisu pripadaliizabranoj rasi rasli su brojno u istoj proporciji.

Dizraelijeve rasne doktrine, me|utim, bile su isto toliko rezultat njego-vog izuzetnog uvida u dru{tvena pravila koliko posebne sekularizacijeasimilovanih Jevreja. Jevrejska inteligencija nije samo bila uhva}ena uop{ti proces sekularizacije, koji je u devetnaestom veku ve} izgubio revo-lucionarnu privla~nost prosvetiteljstva zajedno sa poverenjem u nezavisnoi samopouzdano ~ove~anstvo ve} je ostala neza{ti}ena pred preobra`ajemranije iskrenih religioznih ube|enja u praznoverice. Jevrejska inteligenci-ja je isto tako bila izlo`ena uticajima jevrejskih reformatora koji su hteli dapromene nacionalnu religiju u veroispovest. Da bi to uradili, morali su dapreobraze dva osnovna elementa jevrejske pobo`nosti – mesijansku nadu iveru u izabranost Izraela, pa su iz jevrejskih molitvenika brisali vizijekona~nog obnavljanja Ciona, zajedno sa pobo`nim predskazanjem sud-njeg dana kada }e nestati podvajanje jevrejskog naroda od drugih narodana Zemlji. Bez mesijanske nade, ideja o izabranosti je zna~ila ve~nu pod-vojenost; bez vere u izabranost koja je optere}ivala jedan poseban narodiskupljenjem sveta, mesijanska nada je isparila u magloviti oblak op{te fi-lantropije i univerzalizma koji su postali tako karakteristi~ni za specifi~nojevrejski politi~ki entuzijazam.

Najkobniji element u jevrejskoj sekularizaciji je bilo to {to je konceptizabranosti odvojen od mesijanske nade, dok su u jevrejskoj religiji ta dvaelementa bila dva vida bo`jeg plana iskupljenja ~ove~anstva. Bez mesi-janske nade rasla je naklonost prema krajnjim re{enjima politi~kih proble-ma koji nisu nameravali ni{ta manje nego da uspostave raj na Zemlji. Bezvere u izabranost od Boga raslo je to fantasti~no uobra`enje, koje su pod-jednako delili Jevreji-nevernici i nejevreji, da su Jevreji po prirodi inteli-

JEVREJI I DRU[TVO 75

50 Vidi Lord George Bentinck i romane Endymion 1881. i Coningsby.

Page 114: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

gentniji, bolji, zdraviji, sposobniji da opstanu – motor istorije i so zemlje.Entuzijasti~ni jevrejski intelektualac koji sanjari o raju na Zemlji, tako si-guran da je rastere}en svih nacionalnih veza i predrasuda, bio je zapravoudaljeniji od politi~ke realnosti nego njegovi o~evi koji su se molili zaMesijin dolazak i za povratak naroda u Palestinu. Asimilacionisti, s drugestrane, koji su bez ikakve entuzijasti~ke nade ube|ivali sebe da su oni sozemlje, bili su mnogo uspe{nije odeljeni od nacija tom bezvernom idejomda su njihovi o~evi stali u odbranu zakona koji je, kako se redovno verova-lo, delio Izrael od nejevreja, ali }e biti uni{ten kad do|e Mesijino vreme.To je bila zamisao “izuzetnih Jevreja”, koji su bili isuvi{e prosve}eni daveruju u Boga a, na podlozi svoje svuda izuzetne pozicije, dovoljno pra-znoverni da veruju u sebe, {to je zapravo razbilo ~vrste spone pobo`ne na-de koje su povezivale Izrael sa ostatkom ~ove~anstva.

Time je na kraju sekularizacija proizvela onaj paradoks, tako presudanza psihologiju modernih Jevreja, kojim je verska asimilacija – uni{tavaju}inacionalnu svest, pretvaraju}i nacionalnu religiju u veroispovest i izlaze}iu susret poluomra`enim i dvosmislenim zahtevima dr`ave i dru{tva krozisto tako dvosmislene zamisli i psiholo{ke trikove – pobudila vrlo realanjevrejski {ovinizam, ako pod {ovinizmom razumemo izopa~eni nacionali-zam u kome (kako ka`e ^esterton) “sama li~nost treba da bude predmetobo`avanja; li~nost je svoj sopstveni ideal, ~ak svoj sopstveni idol”. Starireligiozni koncept izabranosti od tada vi{e nije bio su{tina judaizma,umesto toga je postao su{tina jevrejstva.

Taj paradoks je na{ao svoje najmo}nije, o~aravaju}e otelovljenje uDizraeliju. On je bio engleski imperijalista i jevrejski {ovinista; no nije te-{ko na}i oprevdanje za {ovinizam koji je bio vi{e igra fantazije, jer, naj-zad, “Engleska je bila Izrael njegove fantazije”;51 i isto tako nije te{ko na}iopravdanje za njegov engleski imperijalizam, koji je imao veoma malo za-jedni~kog sa samovoljnom odlu~no{}u ekspanzije radi ekspanzije, jer on,najzad, “nikada nije bio pravi Englez i na to je bio ponosan”.52 Kada se sveove kontradikcije, koje jasno pokazuju da mo}ni ~arobnjak sebe nikada ni-je uzimao ba{ ozbiljno i da je uvek glumio da bi pridobio dru{tvo i stekaopopularnost, dodaju njegovom jedinstvenom {armu, one uvode u njegovopona{anje element {arlatanskog entuzijazma i sanjarenja, {to ga ~ini sa-svim druga~ijim od njegovih imperijalisti~kih sledbenika. Imao je dostasre}e da sanja i glumi u vreme kada Man~ester i biznismeni jo{ nisu preu-zeli imperijalni san, ve} su se o{tro i `estoko protivili “kolonijalnoj avan-turi”. Njegova praznoverna nada u krv i rasu – u koju je on ume{ao stararomanti~na narodna verovanja o mo}noj, natprirodnoj vezi izme|u zlata ikrvi – nije ni sumnjala da su pokolji mogu}i u Africi, Aziji ili samoj

76 ANTISEMITIZAM

51 Sir John Skleton, op. cit.52 Horace B. Samuel, op. cit.

Page 115: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Evropi. On je po~eo kao ne mnogo talentovan pisac i ostao je intelektualackoji je slu~ajno postao ~lan Parlamenta, vo|a svoje partije, premijer i pri-jatelj engleske kraljice.

Dizraelijevo shvatanje uloge Jevreja u politici datira od vremena kad jeon bio samo pisac i jo{ nije zapo~eo politi~ku karijeru. Tako njegove idejenisu bile rezultat stvarnog iskustva, ali se on njih i kasnije, celog `ivotadr`ao sa velikom postojano{}u.

U prvom romanu Alroy (1833), Dizraeli je razvio plan za jevrejskocarstvo u kome bi Jevreji vladali kao strogo odvojena klasa. Roman po-kazuje uticaj tada{njih iluzija o mogu}nostima da Jevreji osvoje vlast, ineznanje mladog autora o stvarnim uslovima za dolazak na vlast u njego-vom vremenu. Jedanaest godina kasnije politi~ko iskustvo u Parlamentu iblizak odnos sa istaknutim ljudima nau~ili su Dizraelija da su “ciljeviJevreja, ma kakvi bili ranije, u njegovo vreme daleko od zahteva za poli-ti~kom nacionalno{}u u bilo kom obliku.”53 U novom romanu Coningsby,napustio je san o jevrejskom carstvu i razvio fantasti~nu shemu prema ko-joj jevrejski novac dominira usponom i padom dvorova i carstava i nad-mo}no vlada u diplomatiji. Nikad u `ivotu nije se odrekao ovog drugogshvatanja tajnog i tajanstvenog uticaja izabranih ljudi izabrane rase, kojimje zamenio raniji san o javno konstituisanoj, misterioznoj kasti vladara. Toje postalo sto`er njegove politi~ke filozofije. Nasuprot njegovim mnogo-po{tovanim jevrejskim bankarima koji su davali zajmove vladama izara|ivali proviziju, Dizraeli je na celu stvar gledao sa autsajderskim ne-shvatanjem da su takve mogu}nosti koje pru`a vlast svakodnavno u ruka-ma ljudi koji nemaju ambiciju da zadobiju vlast. Nije mogao da razume daje bankar Jevrejin ~ak manje zainteresovan za politiku od njegovih ne-jevrejskih kolega; za Dizraelija je bilo jasno da je jevrejsko bogatstvo sa-mo sredstvo za jevrejsku politiku. [to je vi{e saznavao o jevrejskoj banka-rskoj organizaciji koja dobro funkcioni{e u poslovima biznisa i o njihovojme|unarodnoj razmeni novosti i informacija, bivao je uvereniji da imaposla sa ne~im {to nalikuje tajnom dru{tvu koje dr`i sudbinu sveta u svo-jim rukama, a da to niko ne zna.

Dobro je poznato da je verovanje u jevrejsku zaveru koju slo`no gajineko tajno dru{tvo, bilo od velike propagandne vrednosti za publicitetantisemitizma i da je daleko prema{ilo sva tradicionalna evropska prazno-verja o ritualnim ubistvima i trovanju bunara. Od velikog je zna~aja {to jeDizraeli, u potpuno suprotne svrhe i u vreme kad niko nije ozbiljno mislioo tajnim dru{tvima, do{ao do istovetnih zaklju~aka, jer je to jasno pokaza-lo do kog su stepena te izmi{ljotine zavisile od socijalnih motiva i nezado-voljstava i kako one obja{njavaju doga|aje ili politi~ke i ekonomske rad-

JEVREJI I DRU[TVO 77

53 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 882.

Page 116: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nje na mnogo prihvatljiviji na~in nego mnogo trivijalnija istina. UDizraelijevim o~ima, kao i u o~ima mnogo manje poznatih i uva`enih {ar-latana posle njega, cela politi~ka igra se igrala me|u tajnim dru{tvima. Nesamo Jevreji, ve} svaka druga grupa ~iji uticaj nije bio politi~ki organizo-van ili koja je bila u opoziciji prema celom dru{tvenom i politi~kom siste-mu, postajala je za njega zakulisna sila. Mislio je 1863. da se osvedo~io o“borbi izme|u tajnih dru{tava i evropskih milionera; Rot{ild je do sadapobe|ivao,”54 ali i da “prirodnu jednakost me|u ljudima i ukidanje imovi-ne proklamuju tajna dru{tva”;55 ~ak i 1870. on je mogao ozbiljno da govo-ri o snagama “ispod povr{ine” i da iskreno veruje da “tajna dru{tva i nji-hovi me|unarodni pokreta~i, Rimska crkva i njene izjave i metode, kojipredstavljaju ve~ni sukob izme|u nauke i vere”, rade na tome da odredepravac ljudske istorije.56

Dizraelijeva neverovatna naivnost navela ga je da pove`e sve te “tajne”snage sa Jevrejima. “Prvi jezuiti bili su Jevreji; onu misterioznu ruskudiplomatiju koja uznemirava celu Evropu organizuju i uglavnom nose Je-vreji; ona tajna revolucija koja se u ovom trenutku sprema u Nema~koj akoja }e u stvari biti druga i ve}a reformacija ... potpuno se razvila pod ok-riljem Jevreja”, “ljudi jevrejske rase nalaze se na ~elu svake (komunisti~kei socijalisti~ke) grupe. Bo`ji ljudi sara|uju sa ateistima; najspretniji zgrta-~i poseda ulaze u savez sa komunistima, ~udna i izabrana rasa dodiruje ru-ke {ljama i ni`ih kasta Evrope! I sve zbog toga {to `ele da uni{te nezahval-no hri{}anstvo koje im duguje ~ak i ime a ~iju tiraniju vi{e ne mogu da iz-dr`e.”57 U Dizraelijevoj fantaziji svet je postao jevrejski.

U toj ~udnoj iluziji je bio anticipiran ~ak i onaj najingeniozniji od Hitle-rovih reklamnih trikova, lozinka tajnog saveza izme|u jevrejskih kapita-lista i jevrejskih socijalista. I ne mo`e se pore}i da je cela shema, takoma{tovita i fantasti~na, imala sopstvenu logiku. Kada se po|e, kao {to jeDizraeli radio, od tvrdnje da jevrejski milioneri kroje jevrejsku politiku,kad se uzmu u ozbir uvrede koje su Jevreji vekovima trpeli ({to je bilodosta realno, ali ipak glupo preterivanje jevrejske apologetske propagan-de), kada se vide ~esti primeri kako je sin jevrejskog milionera postaovo|a radni~kog pokreta, a zna se iz iskustva kako su tesno spletene jevrej-ske porodi~ne veze bile pravilo, Dizraelijeva slika prora~unate osvete nadhri{}anskim narodom nije tako neverovatna. Istina je, naravno, bila dasinovi jevrejskih milionera naginju ka levi~arskim pokretima upravo zato{to njihovi o~evi bankari nisu nikada do{li u otvoreni klasni sukob sa ra-dnicima. Njima je zato potpuno nedostajala ona klasna svest koju je imao

78 ANTISEMITIZAM

54 Ibid., p. 73. U pismu gospo|i Brydges Williams, 21. jula 1863.55 Lord Georg Bentinck, p. 497.56 U svom romanu Lothair, 1870.57 Lord Georg Bentinck.

Page 117: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

sin svake obi~ne bur`oaske porodice kao ne{to sasvim prozai~no, dok, sdruge strane, i upravo iz istih razloga, radnici nisu gajili ona otvorena iliskrivena antisemitska ose}anja koja je svaka druga klasa pokazivala pre-ma Jevrejima kao ne{to sasvim razumljivo. O~igledno su levi~arski pokre-ti u svim zemljama nudili jedinu istinsku mogu}nost za asimilaciju.

Dizraelijeva postojana naklonost prema tuma~enju politike kroz tajnadru{tva zasnivala se na iskustvima koja su kasnije pridobila mnoge manjeugledne evropske intelektualce. Njegovo osnovno iskustvo govorilo je daje mnogo te`e izboriti mesto u engleskom dru{tvu nego mesto u Parlamen-tu. Englesko dru{tvo se u njegovo vreme okupljalo u elegantnim klubovi-ma koji nisu bili partijski opredeljeni. Klubovi, iako su bili izuzetno va`niu formiranju politi~ke elite, izbegli su javnoj kontroli. Autsajderu su onimorali zaista izgledati tajanstveni. Bili su tajni utoliko {to u njih nije mo-gao svako da bude primljen. Postajali su tajanstveni jedino kad bi ~lanovidrugih klasa zatra`ili da budu primljeni i bili ili odbijani ili prihva}eniposle preteranih, nepredvidivih, naizgled iracionalnih te{ko}a. Nema sum-nje da nikakva politi~ka ~ast ne mo`e da zameni trijumf koje intimnoudru`enje privilegovanih mo`e da dâ. Dizraelijeve ambicije, {to je dostazna~ajno, nisu se smanjile ~ak ni pred kraj njegovog `ivota, kada je pretr-peo nekoliko politi~kih poraza, jer je on ostao “najja~a figura koja je ko-mandovala londonskim dru{tvom”.58

U svojoj naivnoj uverenosti u vrhunsku va`nost tajnih dru{tava, Dizraelije bio prethodnica onih novih dru{tvenih slojeva koji, ro|eni van okviradru{tva, nikada nisu mogli ta~no da razumeju njegova pravila. Na{li su se ustanju stvari gde se razlika izme|u dru{tva i politike stalno brisala i gde je,uprkos naizgled haoti~nim uslovima, isti uski klasni interes uvek po-be|ivao. Autsajder nije mogao a da ne zaklju~i da je tako izuzetne rezultatepostigla svesno osnovana institucija sa kona~nim ciljevima. I ta~no je da jecela ta dru{tvena igra tra`ila samo odlu~nu politi~ku volju da njenu napolasvesnu igru interesa i su{tinski nesvrhovitih mahinacija preobrazi uodre|enu politiku. To se na kratko dogodilo u Francuskoj za vreme Drajfu-sove afere i ponovo u Nema~koj u deceniji pre Hitlerovog dolaska na vlast.

Dizraeli, me|utim, nije stajao samo izvan engleskog, ve} i izvan jevrej-skog dru{tva tako|e. On je malo znao o mentalitetu jevrejskih bankara ko-jima se tako duboko divio i bio bi zaista razo~aran da je shvatio da ti

JEVREJI I DRU[TVO 79

58 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 1470. Ova odli~na biografija daje korektnu procenuDizraelijevog trijumfa. Posle citiranja (Tennyson) In Memoriam, 64. pevanje, on ovako nas-tavlja: “U jednom smislu Dizraelijev uspeh je bio izvanredniji i potpuniji nego {to na-gove{tavaju Tenisonovi stihovi; on se nije samo uspeo politi~kom lestvicom do najvi{eg ran-ga i ’postao {apta~ prestolu’; tako|e je osvojio dru{tvo. Dominirao je na ve~erama i na onimmestima koja bismo mi nazvali salonima Mejfera... a dru{tveni trijumf, {to god mislili filo-zofi o njegovoj pravoj vrednosti, svakako nije bilo manje te{ko posti}i jednom prezrenomautsajderu nego politi~ki trijumf, a verovatno je za njegov ukus bio sla|i.” (str. 1506).

Page 118: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

“izuzetni Jevreji”, mada izuzeti iz bur`oaskog dru{tva (oni nikada nisustvarno poku{ali da budu primljeni), dele njegov glavni politi~ki princip:koncentrisanje politi~ke aktivnosti oko za{tite poseda i profita. Dizraeli jeu njima video, i time bio impresioniran, samo grupu bez spoljne politi~keorganizacije, ~ije je ~lanove jo{ uvek povezivala prividna beskrajnost po-rodi~nih i poslovnih veza. Ma{ta bi mu uvek proradila kad god bi s njimaimao posla i sve je “dokazano” – kada su, na primer, deonice Sueckog ka-nala bile ponu|ene engleskoj vladi putem informacije Henrija Openhajma(koji je saznao da egipatski kediv `eli da ih proda) i prodaja obavljena uzpomo} ~etiri miliona funti zajma od Lajonela Rot{ilda.

Dizraelijeva rasna ube|enja i teorije o tajnim dru{tvima proizlazili su,kada se sve analizira, iz njegove `elje da objasni ne{to o~igledno tajan-stveno i u stvari himeri~no. Nije mogao da stvori politi~ku realnost od hi-meri~ne mo}i “izuzetnog Jevrejina”, ali je mogao, i to je radio, da pomo-gne da se himere preobraze u javne strahove i da se dru{tvo koje se dosa-|ivalo zabavi najopasnijim bajkama.

Sa ~vrstinom ve}ine fanatika rase, Dizraeli je sa zadovoljstvom govoriosamo o “modernom, novatorskom, sentimentalnom principu nacionalnos-ti”.59 On je mrzeo politi~ku jednakost, koja je u osnovi nacionalne dr`ave,i bojao se za opstanak Jevreja pod tim uslovima. Zami{ljao je da rasa mo`eda pru`i dru{tveno kao i politi~ko uto~i{te od izjedna~avanja. Po{to jepoznavao plemstvo svoga vremena mnogo bolje nego {to je ikada upoznaojevrejski narod, ne iznena|uje {to je rasni koncept oblikovao prema aris-tokratskom kastinskom konceptu.

Bez sumnje, ti su koncepti dru{tvene povla{}enosti mogli daleko da sti-gnu, ali oni bi imali malog zna~aja u evropskoj politici da nisu nai{li narealne politi~ke potrebe kada su, posle grabe`i oko Afrike, mogli da se pri-hvate iz politi~kih razloga. Ta spremnost da se veruje u deo bur`oaskogdru{tva dala je Dizraeliju, jedinom Jevrejinu devetnaestog veka, deo iskre-ne popularnosti. Na kraju, nije njegova gre{ka {to je isti trend koji je biorazlog njegove retko velike sre}e kona~no doveo do velike katastrofe nje-govog naroda.

III: Izme|u poroka i zlo~ina

PARIZ JE s pravom nazvan la capitale du dixneuvième siècle (Valter Be-njamin). Pun obe}anja, devetnaesti vek je zapo~eo Francuskom revoluci-jom, tokom vi{e od stotinu godina bio je svedok uzaludne borbe protiv de-generacije citoyen u bourgeois, dostigao svoju najni`u ta~ku u Drajfusovojaferi i dobio jo{ ~etrnaest godina bolesni~kog predaha. Jo{ uvek je jako-

80 ANTISEMITIZAM

59 Ibid., Vol I, Book 3.

Page 119: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

binska privla~nost Klemansoa, francuskog poslednjeg sina revolucije,mogla da dobije Prvi svetski rat, ali slavni vek nation par exellence se za-vr{avao60 i Pariz je, bez politi~kog zna~aja i dru{tvenog sjaja, ostavljen in-telektualnoj avangardi svih zemalja. Francuska je igrala veoma malu ulo-gu u dvadesetom veku, koji je po~eo, odmah posle Dizraelijeve smrti, gra-be`om oko Afrike i trkom za imperijalisti~kom prevlasti u Evropi. Njenoslabljenje je otuda, izazvano delom ekonomskom ekspanzijom drugih na-cija, a delom unutra{njom dezintegracijom, moglo da preuzme oblike isledi zakone koji su izgledali svojstveni nacionalnoj dr`avi.

Do izvesnog stepena, to {to se dogodilo u Francuskoj osamdesetih i de-vedesetih godina dogodilo se trideset i ~etrdeset godina kasnije u svim ev-ropskim nacionalnim dr`avama. Uprkos vremenskim razmacima, Vajmar-ska i austrijska republika imale su istorijski mnogo zajedni~kog sa Tre}imrajhom, a izvesni politi~ki i dru{tveni obrasci u Nema~koj i Austriji dvade-setih i tridesetih skoro su svesno sledili uzor francuskog fin-de-siècle.

U svakom slu~aju, antisemitizam devetnaestog veka dostigao je vrhunacu Francuskoj i bio je pora`en zato {to je ostao doma}a nacionalna stvarbez kontakta sa imperijalisti~kim trendovima, koji tamo nisu postojali.Glavne crte te vrste antisemitizma pojavile su se ponovo u Nema~koj i Au-striji posle Prvog svetskog rata, a njegov dru{tveni efekat na uva`enejevrejske zajednice bio je skoro isti, iako manje o{tar, manje ekstreman, abilo je mnogo drugih ja~ih uticaja.61

Glavni razlog, me|utim, {to biram salone Fobur Sen-@ermena za primeruloge Jevreja u nejevrejskom dru{tvu, je to {to nigde nije postojalo takoveliko dru{tvo ili istinitiji zapis o njemu. Kad je Marsel Prust, i sam polu-jevrejin, po~eo da traga za “izgubljenim vremenom”, on je zapravo pisaoono {to je jedan njegov kriti~ar-po{tovalac nazvao apologia pro vita sua.@ivot ovog najve}eg pisca Francuske dvadesetog veka odvijao seisklju~ivo u dru{tvu; svi doga|aji su mu se pokazivali onako kako su se re-flektovali u dru{tvu i kako su ih te li~nosti preispitivale, tako da refleksijei preispitivanje ~ine naro~itu realnost i gra|u Prustovog sveta.62 Kroz celo

JEVREJI I DRU[TVO 81

60 Yves Simon, La Grande Crise de la République Française, Montreal, 1941. p. 20: “DuhFrancuske revolucije nad`iveo je Napoleonov poraz vi{e od jednog veka... Trijumfovao je dabi neprimetno izbledeo tek 11. novembra 1918. Francuska revolucija? Njeni datumi morajusigurno biti sme{teni u 1789-1918.”

61 ^injenica da se izvesna psiholo{ka pojava nije tako o{tro javila kod nema~kih i austrij-skih Jevreja, delom je posledica toga {to je cionisti~ki pokret ~vrsto obuzeo jevrejske inte-lektualce u tim zemljama. Cionizam je u deceniji posle Prvog svetskog rata a ~ak i u deceni-ji pre dugovao svoju snagu ne toliko politi~kom uvidu (i nije proizvodio politi~ka uverenja),koliko kriti~kim analizama psiholo{kih reakcija i sociolo{kih ~injenica. Njegov je uticajuglavnom bio pedago{ki i i{ao je daleko izvan relativno uskog kruga ~lanova cionisti~kogpokreta.

62 Uporedi interesantne primedbe koje je na tu temu dao E. Levinas, “L’Autre dansProust” u Deucalion No. 2, 1947.

Page 120: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Traganje za izgubljenim vremenom li~nost i njena preispitivanja pripadajudru{tvu, ~ak i kad se ona povu~e u nemu i nekomunikativnu samo}u u ko-joj je sam Prust kona~no nestao kada je odlu~io da pi{e svoje delo. Tamoje njegov unutarnji `ivot, koji je nastojao da sve svetske doga|aje preobra-zi u unutarnje iskustvo, postao nalik na ogledalo u ~ijoj se refleksiji moglapojaviti istina. Kontemplator unutarnjeg iskustva sli~an je posmatra~u udru{tvu po tome {to nema neposredan pristup `ivotu ve} opa`a realnostsamo ako je reflektovana. Prust, ro|en na rubu dru{tva, kome je ipak spunim pravom pripadao bez obzira {to je bio autsajder, {irio je to unutar-nje iskustvo sve dok ono nije obuhvatilo ~itav niz aspekata onako kako suih svi ~lanovi dru{tva videli i kako su ih reflektovali.

Zaista nema boljeg svedoka toga perioda u kom se dru{tvo potpunoemancipovalo od javnosti i u kom je politika polako postajala deo dru-{tvenog `ivota. Pobeda bur`ujskih vrednosti nad gra|aninovim duhomodgovornosti zna~ila je razlaganje politi~kih tema na njihove ble{tave,o~aravaju}e refleksije u dru{tvu. Mora se dodati da je sam Prust bio istin-ski eksponent tog dru{tva, jer je bio ume{an u oba njegova najpomodnija“poroka”, koja je on, “najve}i svedok dejudaizovanog judaizma”, spajao u“najmra~nije pore|enje koje je ikad bilo napravljeno u ime zapadnog ju-daizma”63: “porok” jevrejstva i “porok” homoseksualnosti, koji su u dru-{tvenoj refleksiji i u li~nim preispitivanjima postali zaista veoma sli~ni.64

Upravo je Dizraeli otkrio da porok nije ni{ta drugo do odgovaraju}a re-fleksija zlo~ina u dru{tvu. Ljudsko zlo, ako ga dru{tvo prihvati, menja seiz ~ina volje u uro|eni, psiholo{ki kvalitet koji ~ovek ne mo`e da bira iliodbacuje, ve} mu je on dat spolja i njime vlada prinudno kao {to drogavlada narkomanom. Asimilovanjem zlo~ina i njegovim pretvaranjem u po-rok dru{tvo odri~e svaku odgovornost i uspostavlja svet fatalnosti u komese ~ovek na|e zapleten. Moralisti~ki sud da je zlo~in svako odstupanje odnorme, koji su pomodni krugovi uglavnom smatrali uskim i filistarskim,ipak je vi{e po{tovao ljudsko dostojanstvo, iako pokazuje inferiorno poz-navanje psihologije. Ako se zlo~in razume kao neka vrsta fatalnosti, pri-rodne ili ekonomske, za svakog }e se kona~no sumnjati da je nekako (po-sebno) predodre|en za njega. “Kazna je pravo kriminalca,” koje mu je us-kra}eno ako (Prustovim re~ima) “sudije prihvataju i ako su sklonije daoproste ubistvo kod invertita i izdaju kod Jevreja sa razloga izvedenih iz ...rasne predestinacije.” To ose}anje privla~nosti ubistva i izdaje skriveno je

82 ANTISEMITIZAM

63 J. E. van Paag, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaizé” u Revue Juive deGenève, 1937, brojevi 48, 49, 50.

^udna podudarnost (ili je to vi{e od podudarnosti?) se dogodila u filmu Crossfire koji sebavi jevrejskim pitanjem. Pri~a je uzeta iz knjige Richard Brook, The Brick Foxhole, u kojojje ubijeni Jevrejin iz Crossfire bio homoseksualac.

64 Za dalje posebno vidi Cities of the Plain, I deo, pp. 20-45.

Page 121: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

iza takve izopa~ene tolerancije, jer se za tren oka mo`e preokrenuti u od-luku da se likvidiraju ne samo svi stvarni kriminalci, ve} svi koji su “ras-no” predestinirani da po~ine izvesne zlo~ine. Takve se promene doga|ajukad god zakonska i politi~ka ma{inerija nije odvojena od dru{tva, tako dadru{tvene mere prodiru u nju i postaju politi~ka i zakonska pravila. Ako seprividnoj {irini duha koja izjedna~ava zlo~in i porok dozvoli da uspostavikôd zakona, pokaza}e se da je ona neizostavno okrutnija i nehumanija odzakona koji po{tuju i priznaju ne~iju nezavisnu odgovornost za sopstvenopona{anje, bez obzira na to koliko su o{tri.

Fobur Sen-@ermen bio je, kako ga Prust opisuje, u ranom stadijumu raz-vitka. Prihvatio je invertite jer je ose}ao privla~nost onoga na {ta je gledaokao na porok. Prust opisuje kako se gospodin [arlis, koji je ranije bio to-lerisan, “uprkos njegovom poroku”, zahvaljuju}i li~nom {armu i staromimenu sada uspinje u dru{tvene vrhove. Nije vi{e morao da vodi dvostruki`ivot i da prikriva svoja sumnjiva poznanstva, ve} je bio podstaknut da ihdovodi u mondenske ku}e. Predmeti razgovora koje bi ranije izbegavao –ljubav, lepota, ljubomora – da neko ne bi posumnjao u njegovu anomaliju,sada su lakomo pozdravljeni “u pogledu iskustva, ~udnog, tajnog, prefi-njenog i monstruoznog, na kome je temeljio” svoje nazore.65

Ne{to veoma sli~no se dogodilo Jevrejima. Pojedina~ni izuzeci, Jevrejiprimljeni u plemstvo, bili su tolerisani i ~ak dobrodo{li u dru{tvu Drugogcarstva, ali sada su Jevreji kao takvi postajali sve popularniji. U obaslu~aja dru{tvo ni iz daleka nije bilo podstaknuto time {to su se predrasudepromenile. Ono nije sumnjalo da su homoseksualci “kriminalci” ili da suJevreji “izdajnici”; ono je samo promenilo svoj stav prema zlo~inu i izda-ji. Nevolja sa novom {irinom duha, naravno, nije bila u tome {to se dru{tvovi{e nije pla{ilo invertita, ve} {to se vi{e nije pla{ilo zlo~ina. Dru{tvo ninajmanje nije sumnjalo u konvencionalni sud. Najskrivenija bolest devet-naestog veka, u`asna dosada i op{ta zasi}enost, prsla je kao ~ir. Odba~enii parije, na koje se dru{tvo pozivalo u {kripcu, makar nisu bili, ma kakvi dasu, obavijeni dosadom i, ako }emo verovati Prustovom sudu, jedini su udru{tvu fin-de-siècla jo{ uvek bili sposobni za strast. Prust nas vodi krozlavirint dru{tvenih veza i ambicija jedino pomo}u niti ne~ije sposobnostida voli, {to je predstavljeno u izopa~enoj strasti gospodina [arlisa premaMorelu, u razornoj predanosti Jevrejina Svana svojoj milosnici i u pi{~e-voj sopstvenoj o~ajni~koj ljubomori prema Albertini, koja je personifika-cija poroka u romanu. Prust je jasno pokazao da on gleda na autsajdere iprido{lice, stanovnike “Sodome et Ghomorre”, ne samo kao na humanije,ve} kao normalnije ljude.

Razlika izme|u Fobur Sen-@ermena, koji je iznenada otkrio privla~nostJevreja i invertita, i gomile koja vi~e “Smrt Jevrejima” bila je ta {to se sa-

JEVREJI I DRU[TVO 83

65 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.

Page 122: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

loni jo{ uvek nisu otvoreno udru`ili sa zlo~inom. To zna~i da oni sa jednestrane jo{ uvek nisu `eleli da aktivno u~estvuju u ubijanju, a sa druge suotvoreno priznavali antipatiju prema Jevrejima i strah od invertita. Ishodje bila tipi~na dvosmislena situacija u kojoj novi ~lanovi ne mogu otvore-no da priznaju svoj identitet, a ipak ne mogu ni da ga sakriju. Iz takvogstanja je izrasla komplikovana igra izlaganja i prikrivanja, polupriznanja ila`ljivih izvrtanja, preterane poniznosti i preterane drskosti, a to su svebile posledice situacije u kojoj ~oveku sâmo njegovo jevrejstvo (ili ho-moseksualnost) mo`e da otvori vrata ekskluzivnih salona, ~ine}i njegovupoziciju istovremeno krajnje nesigurnom. U toj dvosmislenoj situaciji,jevrejstvo je za pojedina~nog Jevrejina odjednom postalo fizi~ka mrlja itajanstvena li~na privilegija, obe sadr`ane u “rasnoj predestinaciji”.

Prust na{iroko opisuje kako dru{tvo, stalno tra`e}i ~udno, egzoti~no,opasno, na kraju poistove}uje prefinjeno sa ~udovi{nim i sprema se da pri-hvati ~udovi{nost – stvarnu ili izmi{ljenu – kao one ~udne, neobi~ne“predstave koje su davali ruski ili japanski glumci”66; “ofarban, trbu{ast,~vrsto zakop~an lik [invertita] podse}ao je ~oveka na kutiju egzoti~nog inejasnog porekla iz koje hlapi ~udan miris vo}a gde sama pomisao da seono ku{a ume da uznemiri srce”;67 “genijalni ~ovek” od koga se o~ekujeda zra~i “utisak natprirodnog” i oko koga }e se dru{tvo “okupljati kao okostola koji se mi~e da nau~e tajnu Beskona~nog”.68 U atmosferi ovog“prizivanja duhova” jevrejski d`entlmen ili turska dama mogli su da se po-jave “kao da su zaista stvorenja prizvana naporom medijuma”.69

O~igledno, ulogu egzoti~nog, neobi~nog i ~udovi{nog nisu mogli daigraju oni pojedina~ni “Jevreji izuzeci” koji su skoro ~itav vek bili prihva-tani i tolerisani kao “strani skorojevi}i” i “~ijim prijateljstvom niko nijesanjao da }e se ponositi”.70 Mnogo bolje su naravno odgovarali oni kojenikada niko nije upoznao, koji u prvom stepenu asimilacije nisu bili pois-tove}ivani sa jevrejskom zajednicom i koji je nisu predstavljali, jer bi tak-vo poistove}ivanje sa dobro znanim telima strogo ograni~ilo dru{tvenufantaziju i o~ekivanja. Oni koji su, kao Svan, imali bezmeran dar za dru-{tvo i uop{te ukus, bili su prihva}eni; ali su sa mnogo entuzijazma prigr-ljeni oni koji su, kao Blo{, po{to je “pripadao ne mnogo uva`enoj porodi-ci [i] morao da podnese, kao na dnu okeana, bezmerni pritisak onog {to suna njega navalili ne samo hri{}ani na povr{ini ve} i svi oni la`ovi, posred-nici iz jevrejskih kasta koje su bile nadre|ene njegovoj, a one su sve sazadovoljstvom udarale po kasti koja je trenutno bila ispod nje”. Voljnost

84 ANTISEMITIZAM

66 Ibid.67 Ibid.68 Le côté de Guermants, I deo, poglavlje I.69 Ibid.70 Ibid.

Page 123: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

dru{tva da primi potpuno strane i, kako je ono mislilo, potpuno poro~ne el-emente, skratila je uspon za nekoliko generacija kroz koje je trebalo daprido{lice “probijaju svoj put izlaska na otvoreno uspinju}i se od jedne je-vrejske porodice do druge”.71 Nije bilo slu~ajno {to se to dogodilo ubrzonakon {to je doma}a francuska jevrejska zajednica, tokom Panamskogskandala, ustuknula pred preduzimljivo{}u i beskrupulozno{}u nekih ne-ma~kih Jevreja-avanturista; pojedina~ni izuzeci, sa ili bez titule, koji suvi{e nego ikada tra`ili dru{tvo antisemitskih i monarhisti~kih salona, gdesu mogli sanjariti o dobrim starim danima Drugog carstva, na{li su se u is-toj kategoriji sa Jevrejima, koje oni nikada ne bi pozvali u svoje ku}e. Akoje jevrejstvo kao izuzetnost bilo razlog prihvatanja Jevreja, onda jedru{tvo vi{e volelo one koji su jasno bili “~vrsta gomila, iznutra homoge-na i krajnje razli~ita od ljudi koji mimo njih prolaze”, koji jo{ nisu “po-stigli isti stepen asimilacije” kao njihova bra}a skorojevi}i.72

Iako je Bend`amin Dizraeli jo{ uvek bio jedan od onih Jevreja koji suprihva}eni u dru{tvu jer su izuzeci, njegovo sekularizovano predstavljanjesebe kao “izabranog ~oveka izabrane rase” nazna~ilo je linije du` kojih jetrebalo da se razvija samospoznaja Jevreja. Da to, fantasti~no i sirovo kak-vo je bilo, nije tako ~udno nalik na ono {to je dru{tvo o~ekivalo od Jevre-ja, Jevreji ne bi nikada mogli da igraju svoje nejasne uloge. Nisu, naravno,oni usvojili Dizraelijeva uverenja ili svrhovito razra|ena prva boja`ljivaizopa~ena samotuma~enja svojih pruskih prethodnika s po~etka veka; naj-vi{e je njih bilo u bla`enom neznanju o celoj jevrejskoj istoriji. Ali gdegod su Jevreji bili obrazovani, sekularizovani i asimilovani pod nejasnimdru{tvenim i dr`avnim prilikama u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, oni bi gu-bili onu meru politi~ke odgovornosti koju je nosilo njihovo poreklo a kojusu jevrejski uglednici ve} bili osetili, premda u obliku privilegija i vlasti.Jevrejsko poreklo, bez religiozne i politi~ke konotacije, svuda je postalopsiholo{ki kvalitet, bilo je promenjeno u “jevrejstvo”, i od tada se mogloposmatrati samo u kategorijama vrline ili poroka. Ako je ta~no da “jevrej-stvo” bez predrasude koja ga smatra zlo~inom ne bi moglo da se izopa~i uzanimljiv porok, istina je tako|e da su takvo izopa~avanje omogu}ili oniJevreji koji su jevrejstvo smatrali uro|enom vrlinom.

Asimilovanoj jevrejskoj zajednici su prigovarali da se otu|ila od judaiz-ma i ~esto se misli da je kona~na katastrofa do koje je do{lo patnja be-smislena koliko i u`asna, po{to je izgubila staru vrednost mu~eni{tva.Ovaj argument previ|a ~injenicu da je, {to se starih na~ina vere i `ivotati~e, “otu|enje” bilo podjednako o~igledno i u isto~noevropskim zemlja-ma. Ali stalno gledati na Jevreje Zapadne Evrope kao “dejudaizovane” je

JEVREJI I DRU[TVO 85

71 A l’ombre des jeunes filles en fleurs, II deo, Noms de pays: le pays.72 Ibid.

Page 124: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

pogre{no iz drugog razloga. Prustova slika, nasuprot svim previ{e o~igled-no zainteresovanim izrazima zvani~nog judaizma, pokazuje da ~injenicajevrejstva po ro|enju nikad nije igrala tako odlu~uju}u ulogu u privatnom`ivotu i svakodnevnoj egzistenciji kao me|u asimilovanim Jevrejima. Je-vrejski reformator koji je promenio nacionalnu religiju u versku pripa-dnost, sa shvatanjem da je religija privatna stvar, jevrejski revolucionarkoji je te`io da bude gra|anin sveta da bi se oslobodio jevrejske nacional-nosti, obrazovani Jevrejin, “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” – svi suoni uspeli da pretvore nacionalni kvalitet u privatnu stvar. Rezultat je biotaj da su njihovi privatni ̀ ivoti, njihove odluke i ose}anja, postali sam cen-tar njihovog “jevrejstva”. I {to je vi{e ~injenica jevrejskog ro|enja gubilasvoj religiozni, nacionalni i dru{tveno-ekonomski zna~aj, to su opsesivnijiJevreji postajali; Jevreji su time bili opsednuti kao mo`da nekom fizi~kommanom ili predno{}u, i ogrezli u to kao u porok.

Prustova “uro|ena predispozicija” nije drugo do ova li~na, privatnaopsesija koju je tako visoko cenilo dru{tvo u kom su uspeh ili propast za-visili od ~injenice jevrejstva po ro|enju. Prust je to zamenio “rasnom pre-destinacijom”, jer je on video i ocrtao samo dru{tveni aspekt jevrejstva ili~no preispitivanje. A istina je da je dobrom posmatra~u pona{anje jevrej-ske klike pokazalo istu onu opsesiju kao i na~ini pona{anja invertita. I jed-ni i drugi su se ose}ali ili superiorno ili inferiorno, ali u svakom slu~aju sponosom razli~iti od drugih normalnih bi}a; i jedni i drugi su verovali daje njihova razli~itost prirodna ~injenica ste~ena ro|enjem; i jedni i drugi sustalno prosu|ivali ne ono {to rade, ve} ono {ta jesu; i jedni i drugi se, ko-na~no, uvek kolebali izme|u takvog apologetskog dr`anja i iznenadnihprovokativnih tvrdnji da su elita. Kako je njihov dru{tveni polo`aj bio za-uvek po prirodi zale|en, niko od njih nije mogao da pre|e iz jedne grupe udrugu. Potreba da se negde pripada postojala je i kod drugih ~lanovadru{tva – “pitanje nije kao za Hamleta, biti ili ne biti, ve} pripadati ili nepripadati”73 – ali ne u istoj meri. Dru{tvo koje se razjedinilo u grupe i nijevi{e trpelo autsajdere, Jevreje ili invertite kao li~nosti ve} samo zbogposebnih okolnosti u kojima su primani, izgledalo je kao otelovljenje kla-nova.

Svako dru{tvo zahteva od svojih ~lanova izvestan stepen glume, sposob-nost da prika`u, da predstave i da glume ono {to zapravo jesu. Kada sedru{tvo razjedini u grupe, takve zahteve ne postavlja vi{e pojedinac, nego~lanovi grupe. Pona{anje se tada proverava pre}utnim zahtevima, a neli~nim sposobnostima, ba{ kao {to se glum~eva igra mora uklapati u skupsvih drugih uloga u komadu. Saloni Fobur Sen-@ermena sastojali su se odtakvih grupa od kojih je svaka predstavljala krajnji obrazac pona{anja.

86 ANTISEMITIZAM

73 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.

Page 125: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Uloga invertita je bila da poka`u svoju nenormalnost, Jevreja da pred-stavljaju crnu magiju (”prizivanje duhova”), umetnika da manifestuju jo{jedan oblik dodira natprirodnog sa nadljudskim, aristokrata da poka`u daoni nisu kao obi~an (”bur`ujski”) narod. Uprkos njihovom klanovskompripadanju, ta~no je da su sve ove prido{lice, kao {to je Prust primetio, “dabi se spasle u danima op{te propasti kada se ve}ina okupljala oko `rtve,kao {to su se Jevreji okupljali oko Drajfusa”, izbegavale odnose sa svojimsunarodnicima. Razlog je bio to {to je sve znake razlikovanja odre|ivalasamo zajednica grupa, tako da su Jevreji ili invertiti osetili da }e izgubitisvoj razli~iti karakter u dru{tvu Jevreja ili invertita, u kom bi jevrejstvo ilihomoseksualnost bili najprirodnija, najnezanimljivija i najbanalnija stvarna svetu. Isto to je, me|utim, va`ilo i za njihove doma}ine, kojima je ta-ko|e bio potreban skup druga~iji od njih pred kojim su mogli biti razli~iti,nearistokrati koji }e se diviti aristokratima kao {to su se ovi divili Jevreji-ma ili homoseksualcima.

Iako te grupe u sebi nisu imale ~vrstine i razbijale su se ~im oko njih ni-je bilo ~lanova druge grupe, njihovi su ~lanovi koristili tajanstveni jezikznakova kad god bi im bilo potrebno ne{to ~udno ~ime bi jedni druge pre-poznavali. Prust na{iroko izla`e va`nost takvih znakova, naro~ito za pri-do{lice. Dok su, ipak, invertiti, majstori u jeziku znakova, bar imali realnutajnu, Jevreji su koristili taj jezik samo da bi stvorili o~ekivanu atmosferutajanstvenosti. Njihovi su znakovi tajanstveno i sme{no pokazivali ne{toop{tepoznato: da u }o{ku salona princeze te i te sedi jo{ jedan Jevrejin ko-ji ne sme otvoreno da prizna svoj identitet, ali koji bez ovog besmislenogsvojstva ne bi nikada mogao da stigne do tog }o{ka.

Va`no je ista}i da se novo me{ovito dru{tvo s kraja devetnaestoga veka,kao i prvi jevrejski saloni u Berlinu, opet okupilo oko plemstva. Aristokra-tija do tada nikako nije izgubila svoju `udnju za kulturom i radoznalost za“nove primerke ljudskog roda”, ali je zadr`ala stari prezir prema bur-`oaziji. Poriv za dru{tveno razlikovanje bio je njen odgovor na politi~kujednakost i na gubitak politi~kog polo`aja i privilegija potvr|en pro-gla{avanjem Tre}e republike. Posle kratkog i ve{ta~kog uspona pod Dru-gim carstvom, francuska aristokratija se odr`avala samo dru{tvenom pri-padno{}u klanovima i napola mrzovoljnim poku{ajima da sa~uva vi{e po-lo`aje u vojsci za svoje sinove. Mnogo ja~e od politi~ke ambicije bilo jenapadno omalova`avanje uzora srednje klase, {to je nesumnjivo bio jedanod najja~ih motiva za prijem pojedinaca i ~itavih grupa ljudi koji su pri-padali dru{tveno neprihvatljivim klasama. Isti motiv koji je spre~io pruskearistokrate da se na|u u dru{tvu sa glumcima i Jevrejima, u Francuskoj jekona~no doveo do dru{tvenog presti`a invertita. Srednja klasa, s drugestrane, nije stekla dru{tveno samouva`avanje, iako se u me|uvremenudokopala bogatstva i vlasti. Odsustvo politi~ke hijerarhije u nacionalnoj

JEVREJI I DRU[TVO 87

Page 126: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

dr`avi i pobeda jednakosti u~inile su “dru{tvo potajno sna`nije hijerarhi-zovanim {to se ono naizgled vi{e demokratizovalo”.74 Po{to je princip hi-jerarhije bio otelovljen u ekskluzivnim dru{tvenim krugovima Fobur Sen-@ermena, sva dru{tva u Francuskoj “opona{ala su te osobine sa manjim ilive}im varijacijama, manje ili vi{e kao karikaturu dru{tva Fobur Sen-@er-mena koje se katkad pretvaralo... da prezire, ma koji polo`aj ili politi~keideje njegovi ~lanovi zastupali”. Aristokratsko dru{tvo je bilo stvarpro{losti samo spolja; ono je zapravo pro`imalo celu dru{tvenu zajednicu(i ne samo francuskog naroda) time {to je predstavljalo “klju~ i azbuku po-modnog dru{tvenog `ivota”.75 Kada je Prust osetio potrebu za apologiapro vita sua i preispitao sopstveni `ivot proveden u aristokratskim krugov-ima, on je dao analizu dru{tva kao takvog.

Su{tina uloge Jevreja u tom fin-de-siècle dru{tvu sastoji se u tome {to jeupravo antisemitizam Drajfusove afere otvorio Jevrejima vrata dru{tva,dok je kraj afere, ili bolje otkri}e Drajfusove nevinosti, stavilo ta~ku nanjihovu dru{tvenu slavu.76 Drugim re~ima, bez obzira na to {ta su Jevrejimislili o sebi ili o Drajfusu, oni su mogli da igraju ulogu koju im je dru{tvonametnulo samo dotle dok je to isto dru{tvo bilo uvereno da oni pripadajurasi izdajnika. Kada je otkriveno da je izdajnik prili~no glupa `rtva jedneobi~ne name{taljke i kada je ustanovljena nevinost Jevreja, dru{tveno in-teresovanje za Jevreje splasnulo je brzo kao i politi~ki antisemitizam. NaJevreje se opet gledalo kao na obi~ne smrtnike i oni su pali u bezna~ajnostiz koje ih je izmi{ljeni zlo~in jednoga od njih svojevremeno uzdigao.

U su{tini je to bila ista vrsta dru{tvene slave koju su Jevreji Nema~ke iAustrije u`ivali u mnogo `e{}im okolnostima odmah posle Prvog svet-skog rata. Tada je njihov izmi{ljeni zlo~in bio da su oni krivi za rat, zlo~inkoji se, ne vi{e identifikovan kao pojedina~ni ~in jednog ~oveka, ne mo`eopovrgnuti, tako da je ocena gomile o jevrejstvu kao zlo~inu ostala neuz-drmana, a dru{tvo je moglo i dalje da se ushi}uje svojim Jevrejima dosamog kraja. Ako ima ikakve psiholo{ke istine u teoriji `rtvenog jagnjeta,ona je posledica ovakvog dru{tvenog stava prema Jevrejima; jer kad je an-tisemitski zakon naterao dru{tvo da izbaci Jevreje, ovi “filosemiti” su ose-tili da treba da se pro~iste od tajnih poroka, da se o~iste od ljage koju sumisteriozno i nevaljalo voleli. Ova psihologija, svakako, te{ko da obja-{njava za{to su “obo`avaoci” Jevreja kona~no postali njihove ubice i ~ak

88 ANTISEMITIZAM

74 Le côté de Guermants, II deo, poglavlje II.75 Ramon Fernandez, “La vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u Les Cahiers

Marcel Proust, br. 2, 1927.76 Ali to je bio trenutak kada je iz posledica Drajfusovog slu~aja izrastao antisemitski po-

kret uporedo sa brojnijim pokretom za proboj Izraeli}ana u dru{tvo. Politi~ari nisu pogre{nomislili da }e otkri}e sudske gre{ke naneti fatalan udarac antisemitizmu. Ali makar privre-meno dru{tveni antisemitizam je, naprotiv, bio njome poja~an i razdra`en.” Vidi The SweetCheat Gone, poglavlje II.

Page 127: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

se mo`e naga|ati jesu li se oni isticali me|u onima koji su vodili fabrikesmrti, mada je procenat pripadnika takozvanih obrazovanih klasa me|ustvarnim ubicama zapanjuju}i. Ali ona obja{njava upravo neverovatnu ne-lojalnost ba{ tih slojeva dru{tva koji su Jevreje najprisnije poznavali i bilinajvi{e odu{evljeniji i o~arani svojim jevrejskim prijateljima.

[to se ti~e Jevreja, za njih je preobra`aj “zlo~ina” judaizma u pomodni“porok” jevrejstva bio kranje opasan. Jevreji su pokr{tavanjem mogli dase spasu judaizma; od jevrejstva se nije moglo pobe}i. Zlo~in, {tavi{e,mo`e da stigne kazna; porok se samo mo`e istrebiti. Intrpretacija ~injenicejevrejskog ro|enja, koju je dalo dru{tvo, i uloga koju su Jevreji igrali uokviru dru{tenog `ivota, blisko su povezani sa katastrofalnom temelji-to{}u sa kojom su antisemitske zamisli mogle da se sprovedu. Nacisti~kitip antisemitizma imao je korena u tim dru{tvenim uslovima koliko i upoliti~kim prilikama. No, iako je koncept rase imao druge i mnogo kon-kretnije politi~ke svrhe i funkcije, pristup jevrejskom pitanju u njegovomnajiskrenijem vidu dugovao je mnogo od svog uspeha dru{tvenom feno-menu i uverenjima koja su prakti~no predstavljala pristanak javnog mnje-nja.

Odlu~uju}e snage u jevrejskom lakovernom putovanju u centar bure do-ga|aja bez sumnje su bile politi~ke; ali reakcije dru{tva na antisemitizam ipsiholo{ki odrazi jevrejskog pitanja u pojedincu imali su neke veze saposebnom okrutno{}u, sa organizovanim i prora~unatim napadom nasvaku li~nost jevrejskog porekla, {to je ve} bila karakteristika antisemitiz-ma Drajfusove afere. Taj stra{}u vo|en lov na “Jevrejina uop{te”, “na Je-vrejina svuda i nigde”, ne mo`e se razumeti ako se istorija antisemitizmaposmatra kao entitet po sebi, kao ~isto politi~ki pokret. Dru{tveni ~iniocinerazja{njeni u politi~koj ili ekonomskoj istoriji, skriveni ispod povr{inedoga|aja, koje istori~ari nisu uop{te primetili i koje su zabele`ile samoprodornije i strasnije mo}i pesnika ili romansijera (ljudi koje je dru{tvoodvelo u o~ajni~ku napu{tenost i osamljenost apologiae pro vita sua),promenili su tok koji bi ~isto politi~ki antisemitizam uzeo da je bio pre-pu{ten sebi, a {to bi moglo da rezultira dono{enjem antijevrejskih zakona i~ak masovnim izgonom ali ne ba{ masovnim uni{tenjem.

Otkad su Drajfusova afera i njena politi~ka pretnja pravima francuskejevrejske zajednice stvorile dru{tvenu situaciju u kojoj su Jevreji u`ivalidvosmislenu slavu, antisemitizam se pojavio u Evropi kao nerazmrsivame{avina politi~kih motiva i dru{tvenih elemenata. Dru{tvo je na jak anti-semitski pokret uvek prvo reagovalo sa izrazito pove}anom naklono{}uprema Jevrejima, tako da je Dizraelijeva primedba da “nema rase u ovomsada{njem vremenu ... koja toliko mnogo o~arava i fascinira i podi`e ioplemenjuje Evropu kao jevrejska”, postala delimi~no ta~na u opasnimvremenima. Dru{tveni “filosemitizam” uvek se zavr{avao dodavanjem

JEVREJI I DRU[TVO 89

Page 128: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

politi~kom antisemitizmu tog misterioznog fanatizma bez ~ega bi anti-semitizam te{ko mogao da postane najbolja parola za organizovanje masa.Svi déclassés kapitalisti~kog dru{tva kona~no su bili spremni da se uje-dine i da stvore sopstvene masovne organizacije; njihova propaganda i nji-hova privla~nost po~ivale su na tvrdnji da }e dru{tvo koje se pokazalovoljno da u samu svoju strukturu inkorporira zlo~in u obliku poroka od sa-da biti spremno i da se o~isti od poro~nosti, otvoreno priznaju}i krimi-nalce i javno ~ine}i zlo~ine.

90 ANTISEMITIZAM

Page 129: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

^ETVRTO P O G L AV L J E: Drajfusova afera

I: ^injenice o ovom slu~aju

DOGODILO SE TO u Francuskoj s kraja 1894. godine. Alfred Drajfus, je-vrejski oficir francuskog general{taba, bio je optu`en i osu|en za {pi-

juna`u za Nema~ku. Presuda, do`ivotno progonstvo na \avolje ostrvo,jednoglasno je prihva}ena. Su|enje se odvijalo iza zatvorenih vrata. Iz na-vodno obimnog dosijea optu`nice pokazan je samo takozvani “borde-reau”, pismo navodno pisano Drajfusovim rukom, naslovljeno na nema-~kog vojnog ata{ea, [varckopena. Jula 1895, pukovnik Pikar postao je {efinformativnog odseka general{taba. Maja 1896. rekao je {efu general{aba,Buadfreu, da se uverio u Drajfusovu nevinost i u krivicu drugog jednogoficira, majora Valsin-Esterhazija. [est meseci kasnije, Pikar je prekoman-dovan na opasno mesto u Tunisu. U isto vreme je Bernar Lazar u ime Draj-fusove bra}e objavio prvi pamflet o ovoj aferi: Une erreur judiciaire; lavérité sur l’affaire Dreyfus. Juna 1897, Pikar je obavestio [erer-Kestnera,potpredsednika Senata, o ~injenicama sa su|enja i o Drajfusovoj nevinos-ti. U novembru 1897. Klemanso je po~eo bitku za preispitivanje slu~aja.^etiri nedelje kasnije Zola se pridru`io nizu drajfusovaca: J’Accuse su{tampale Klemansoove novine u januaru 1898. U isto vreme Pikar je biouhap{en. Zolu, izvedenog na sud zbog klevetanja vojske, osudili su i re-dovni i apelacioni sud. Avgusta 1898. Esterhazi je sramno otpu{ten zbogpronevere. Odmah je po`urio do jednog britanskog novinara i rekao mu daje on – a ne Drajfus – bio autor “bordereau” koji je krivotvorio Drajfuso-vim rukopisom po nare|enju pukovnika Zandhera, svog nadre|enog iranijeg {efa kontraobave{tajnog odseka. Nekoliko dana kasnije pukovnikAnri, jo{ jedan ~lan istog odseka, priznao je krivotvorenje nekoliko drugihspisa iz tajnog Drajfusovog dosijea i izvr{io samoubistvo. Na to je apela-cioni sud nalo`io istragu slu~aja Drajfus.

Juna 1899. apelacioni sud je poni{tio prvobitnu presudu protiv Drajfusaiz 1894. Ponovni postupak se odr`ao u Renu u avgustu. Doneta je presudana deset godina zatvora zbog “olak{avaju}ih okolnosti”. Nedelju danakasnije Drajfusu se izvinio Predsednik republike. Svetska izlo`ba otvore-na je u Parizu aprila 1900. Maja, kada je uspeh izlo`be bio zagarantovan,poslani~ki dom je velikom ve}inom glasao protiv ikakve dalje revizije

Page 130: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

slu~aja Drajfus. U decembru iste godine su sva su|enja i parnice u vezi saaferom ukinute op{tom amnestijom.

Godine 1903. Drajfus je tra`io novu reviziju. Njegov je zahtev zanema-rivan do 1906, kada je Klemanso postao premijer. Jula 1906. apelacionisud je poni{tio presudu iz Rena i oslobodio Drajfusa svih optu`bi. Ape-lacioni sud, me|utim, nije bio ovla{}en za osloba|anje od optu`be; treba-lo je da nalo`i novo su|enje. Jo{ jedna revizija pred vojnim sudom bi, naj-verovatnije, uprkos ogromnom broju dokaza u Drajfusovu korist, dovelado nove osude. Drajfus tako nikada nije bio oslobo|en optu`be u skladu sazakonom1 i slu~aj Drajfus nije nikada zapravo bio zavr{en. Francuski na-rod nikada nije priznao rehabilitaciju optu`enog i strasti koje su se ondarazbuktale nisu se nikada potpuno slegle. ^ak 1908, devet godina posleizvinjenja i dve godine kako je Drajfus bio ~ist, kada je, na Klemansoovpodsticaj, telo Emila Zole preneto u Panteon, Alfred Drajfus je bio otvore-no napadnut na ulici. Pariski sud je oslobodio napada~a sa obrazlo`enjemda je to neslaganje sa odlukom koja je sprala Drajfusovu krivicu.

Jo{ je ~udnija ~injenica da ni Prvi ni Drugi svetski rat nisu bili u stanjuda bace ovu aferu u zaborav. Po nalogu Action Française, Précis de l’Af-faire Dreyfus2 je ponovno objavljen 1924. i otada je bio standardnipriru~nik antidrajfusovaca. Na premijeri L’Affair Dreyfus (komada koji su1931. napisali Refi{ i Viljem Hercog pod pseudonimom Rene Kestner) at-mosfera devedesetih godina vladala je jo{ uvek, sa sva|ama u publici, sasmrdljivim bombicama na sedi{tima, sa udarnim brigadama ActionFrançaise koji su okolo stajali da uteraju strah glumcima, publici i posma-tra~ima. Niti je Lavalova vlada postupila i{ta druga~ije od svojih prethod-nika tridesetak godina ranije: ona je rado priznala da je nemogu}e garan-tovati da se predstava ne remeti, daju}i time novi kasni trijumf antidraj-fusovcima. Predstva je morala da bude skinuta. Kada je Drajfus umro1935, glavna {tampa se bojala da dodirne temu3 dok su levi~arski listovijo{ uvek u starom tonu govorili o Drajfusovoj nevinosti, a desnica o Draj-fusovoj krivici. ^ak i danas, iako u manjem stepenu, afera Drajfus je jo{uvek otrcana fraza u francuskoj politici. Kada je Peten optu`en, ugledneprovincijske novine Voix du Nord (iz Lila) povezale su slu~aj Peten sa

92 ANTISEMITIZAM

1 Najop{irniji i jo{ i danas neophodan rad na tu temu je Joseph Reinach, L’Affaire Drayfus,Paris, 1903-11, 7 tomova. Najdetaljnija me|u novim studijama, napisana sa ta~ke gledi{ta so-cijaliste je studija Wilhelm Herzog, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933. Njene iscrpnehronolo{ke tabele vrlo su vredne. Najbolja politi~ka i istorijska procena ove afere na}i }e seu D. W. Brogan, The Development of Modern France, 1940, VI i VII knjiga. Kratak i pouz-dan je G. Charensol, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, 1930.

2 Napisala su ga dva oficira i objavili pod pseudonimom Henri Dutrait-Crozon.3 Action Français (19. juli, 1935) hvalio je suzdr`anost francuske {tampe i taj list je

iskazivao mi{ljenje da “slavni pobornici pravde i istine od pre ~etrdeset godina nisu ostavilisledbenike”.

Page 131: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

slu~ajem Drajfus i tvrdile da “zemlja ostaje podeljena kao {to je bila posleDrajfusovog slu~aja”, jer sudska presuda ne mo`e da okon~a politi~kisukob i da “donese svim Francuzima mir duha i srca”.4

Dok afera Drajfus u svom {irem politi~kom vidu pripada dvadesetomveku, slu~aj Drajfus, razna su|enja jevrejskom kapetanu Alfredu Drajfusu,dosta su tipi~ni za devetnaesti vek, kada su ljudi tako pomno pratili sudskeprocese jer je svaka instanca bila provera najve}eg dostignu}a veka, pot-pune nepristrasnosti zakona. Karakteristi~no je za taj period da proma{ajpravde mo`e da podigne takvu politi~ku strast i da pokrene takav beskraj-ni niz su|enja i revizija, da ne govorimo o dvobojima i pesni~anjima. Dok-trina jednakosti pred zakonom bila je jo{ uvek tako ~vrsto usa|ena u svestcivilizovanog sveta da je jedan neuspeh pravde izazvao ogor~enje javnos-ti od Moskve do Njujorka. I niko nije, osim u samoj Francuskoj, bio tako“moderan” da udru`i taj predmet sa politi~kim temama.5 Nepravda nane-sena jednom francuskom oficiru mogla je da izazove u ostalom delu sveta~vr{}u i jedinstveniju reakciju nego sva proganjanja nema~kih Jevreja jed-nu generaciju kasnije. ^ak je i carska Rusija mogla da optu`i Francusku zavarvarstvo, dok su u Nema~koj ~lanovi kajzerove pratnje otvoreno izraziliogor~enje s kojim bi se slo`ila jedino radikalna {tampa tridesetih godinaovog veka.6

Dramatis personae ovog slu~aja mogle su si}i sa Balzakovih stranica: sjedne strane, klasno svesni generali fanati~no {tite ~lanove svoje grupe, asa druge je njihov protivnik Pikar, sa svojim smirenim, trezvenim i poma-lo ironi~nim po{tenjem. Pored njih stoji neopisiva gomila ljudi iz Parla-menta, svaki prestra{en onim {to mo`da zna njegov sused; Predsednik re-publike, ozlogla{eni pokrovitelj bordela, istra`ne sudije koje `ive samo oddru{tvenih veza. Onda je tu sam Drajfus, zapravo skorojevi}, koji se kole-gama stalno hvali{e svojim porodi~nim bogatstvom koje je potro{io na`ene; njegova bra}a, koja pateti~no nude ceo svoj imetak da se oslobodinjihov ro|ak, a zatim smanjuju ponudu na 150.000 franaka, nikad sasvimsigurni da li su `eleli da se `rtvuju ili da podmite general{tab; i advokat

DRAJFUSOVA AFERA 93

4 Vidi G. H. Archambault u New York Times, 18. avgusta, 1945, p. 5.5 Jedini izuzetak, katoli~ke novine koje su u najve}em broju u svim zemljama agitovale

protiv Drajfusa, prodiskutova}emo kasnije. Ameri~ko javno mnjenje je bilo takvo da je kaododatak protestima po~eo organizovani bojkot pariske Svetske izlo`be planirane za 1900. Oefektu te pretnje vidi ni`e. Za razra|enu studiju vidi odli~an esej na Columbia University,Rose A. Halperin, “The American Reaction to the Dreyfus Case”, 1941. Autorka `eli da sezahvali profesoru S. W. Baronu na ljubaznosti {to joj je stavio ovu studiju na raspolaganje.

6 Tako je, na primer, H. B. von Buelow, nema~ki chargé d’affaires u Parizu, pisao rajhkan-celaru Hoenloeu da je sud u Renu bio “me{avina vulgarnosti i kukavi~luka, {to su najpouz-daniji znaci varvarizma”, a da je Francuska “time isklju~ila sebe iz porodice civilizovanih na-cija,” citirao Herzog, op. cit., datirano 12. septembar 1899. Po mi{ljenju (fon Buelova), Affai-re je bila “krilatica” nema~kog liberalizma; vidi njegov Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-31,I, 428.

Page 132: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Deman`, istinski uveren u nevinost svog klijenta, ali koji zasniva odbranuna motivu sumnje da bi se spasao od napada i {tete po svoje li~ne interese.Na koncu, tu je avanturista Esterhazi, od stare loze, koji se tako stra{nodosa|uje me|u tim bur`oaskim svetom da tra`i izlaz u juna{tvu ba{ kao iu lopovluku. Nekada drugi lajtnant u Legiji stranaca, on je stra{no impre-sionirao kolege svojom smelo{}u i besramno{}u. Uvek u nevolji, `iveo jeod sekundiranja jevrejskim oficirima u dvobojima i od ucenjivanja nji-hovih bogatih istovernika. Zaista, on bi se koristio samim rabinom da bipribavio neophodna poznanstva. ^ak i u svom poslednjem padu ostao jeveran balzakovskoj tradiciji. Ni izdaja ni obesni snovi o velikoj orgiji ukojoj sto hiljada pijanih pruskih ulana juri podivljalo kroz Pariz,7 ve} bez-na~ajna pronevera ro|akovog novca poslala ga je u propast. A {ta re}i oZoli sa njegovim raspaljenim moralnim `arom, pone{to praznim patosomi dramati~nom izjavom uo~i bekstva u London da je ~uo Drajfusov glaskoji ga moli da podnese ovu `rtvu?8

Sve je ovo tipi~no za devetnaesti vek i sâmo nikad ne bi pre`ivelo dvasvetska rata. Od starovremskog zanosa mase Esterhazijem, kao i od njenemr`nje prema Zoli odavno je ostao samo `ar, ali je i takav imao onu `es-toku strast protiv aristokratije i klera koja je jedanput zapalila @oresa i ko-ja je sama dovela do kona~nog osloba|anja Drajfusa. Kako je pokazalaKagularova afera, oficiri generali{taba nisu vi{e morali da se boje gnevanaroda kad su kovali zavere za coup d’état. Od odvajanja crkve i dr`ave,Francuska, iako svakako ne vi{e klerikalnog duha, izgubila je veliki deoantiklerikalnog raspolo`enja, po{to je sama katoli~ka crkva izgubila mno-go od svojih politi~kih aspiracija. Petenov napor da pretvori republiku ukatoli~ku dr`avu bio je zako~en krajnjom ravnodu{no{}u naroda i nepri-jateljstvom ni`eg klera prema klerofa{izmu.

Afera Drajfus je sa svojim politi~kim implikacijama mogla da pre`ivijer je dvama njenim elementima porasla va`nost tokom dvadesetih godina.Prvi je mr`nja prema Jevrejima; drugi, sumnji~avost prema samoj republi-ci, Parlamentu i dr`avnoj ma{ini. Ve}i delovi javnosti mogli su i dalje damisle ovo potonje, s pravom ili pogre{no, pod uticajem Jevreja i mo}i ba-naka. I u na{e vreme naziv antidrajfusovac jo{ uvek mo`e da poslu`i zaprepoznavanje svega onoga {to je antirepublikansko, antidemokratsko iantisemitsko. Pre nekoliko godina taj pojam je jo{ uvek sadr`avao sve, odmonarhizma Açtion Francaise do nacionalnog bolj{evizma Dorioa i soci-jalnog fa{izma Deata.

Tre}a republika me|utim, nije tim fa{isti~kim grupama, brojno neva`-nim, dugovala svoj kolaps. Naprotiv, istina je, iako paradoksalna, da nji-

94 ANTISEMITIZAM

7 Théodore Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Drayfus, Paris, 1924, p. 96.8 Iskaz Jozefa Rajnaha po citatu Herzog, op. cit., datirano 18. juna 1898.

Page 133: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

hov uticaj nikad nije bio tako slab kao u trenutku kad je stvarno do{lo dokolapsa. Ono {to je Francusku nateralo da padne bila je ~injenica da onanije vi{e imala pravih drajfusovaca, nikoga ko bi verovao da demokratija isloboda, jednakost i pravda jo{ uvek mogu da se odbrane ili ostvare u re-publici.9 Na kraju krajeva, republika je kao prezrela vo}ka pala u ~eljuststare antidrajfusovske grupe10 koja je uvek sa~injavala jezgro njene voj-ske, ~ak i u vreme kada je imala malo neprijatelja ali skoro nijednog pri-jatelja. Koliko je Petenova grupa neznatno bila proizvod nema~kog fa{iz-ma jasno je pokazala njena ropska privr`enost starim formulama od pre~etrdeset godina.

Dok je Nema~ka Francusku o{tro srezala i uni{tila joj unutra{nju ekono-miju demarkacionom linijom, francuske vo|e u Vi{iju neve{to su baratalestarom Baresovom formulom o “autonomnim pokrajinama”, sabijaju}i jetime sve vi{e. Oni su, mnogo spremnije od bilo kog kvislinga, uveli anti-jevrejske zakone, hvale}i se sve vreme da antisemitizam nije morao da seuvozi iz Nema~ke i da se njihov zakon koji reguli{e Jevreje razlikuje usu{tinskim ta~kama od zakona rajha.11 Nastojali su da mobili{u katoli~kosve{tenstvo protiv Jevreja, a time su potvrdili da sve{tenici ne samo {to suizgubili svoj politi~ki uticaj, ve} da zapravo nisu antisemiti. Naprotiv, up-ravo biskupi i sinodi, koje je re`im iz Vi{ija hteo jo{ jednom da pretvori upoliti~ke sile, izrazili su najjasnije protest protiv progona Jevreja.

Ne Drajfusov slu~aj i su|enja, ve} Drajfusova afera u celini nudi prvenagove{taje dvadesetog veka. Kao {to je Bernanos istakao 1931,12 “Draj-fusova afera ve} pripada tragi~nom periodu koji sigurno nije zavr{en pro-{lim ratom. Ta afera je otkrila isti nehumani karakter, sa~uvav{i u sred

DRAJFUSOVA AFERA 95

9 Da vi{e ni Klemanso pred kraj `ivota nije u to verovao jasno pokazuje primedba kojucitira René Benjamin, Clémanceau dans la retraite, Paris, 1930, p. 249: “Nada? Nemogu}e!Kako da se i dalje nadam kad vi{e ne verujem u ono {to me je uznosilo, a to je upravodemokratija?”

10 Weygand, poznati privr`enik Action Français, bio je u mladosti andirajfusovac. On jebio jedan od upisnika za “Henry Memorial” koji je osnovao Libre Parole u ~ast nesre}nogpukovnika Anrija koji je samoubistvom platio svoje krivotvorine dok je bio u general{tabu.Spisak upisnika kasnije je objavio Kilar, jedan od urednika L’Aurore (Klemansoove novine),pod naslovom Le Monument Henry, Paris 1899. [to se ti~e Petena, on je bio u general{tabuvojne uprave Pariza od 1895. do 1899, u vreme kad niko osim proverenih antidrajfusovacane bi bio tolerisan. Vidi Contamine de Latour, “Le Maréchal Pétain”, u Revue de Paris, I, 57-69. D. W. Brogan, op. cit., p. 382, umesno prime}uje da su od pet oficira iz Prvog svetskograta ~etvorica – Fo{, Peten, Lioti i Fajol bili lo{i republikanci, dok je peti, @ofr, imao dobropoznate klerikalne sklonosti.

11 Mit po kome je Rajh Petenu nametnuo antijevrejski zakon, koji se dr`ao u skoro celomfrancuskom Jevrejstvu, pukao je na samoj francuskoj strani. Vidi posebno Yves Simon, LaGrande crise de la République Français: observations sur la vie politique des français de1918 à 1938, Montreal, 1941.

12 Cf. Georges Bernanos, La grande peur des bien-pesants, Edouard Drumont, Paris1931, p. 262.

Page 134: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

haosa neobuzdane strasti i plamene mr`nje nepojmljivo hladno i be-zose}ajno srce.” Naravno, prave posledice afere ne}e se na}i u Francu-skoj, ali razlog zbog ~ega je Francuska bila laka `rtva fa{isti~ke agresijene treba daleko tra`iti. Hitlerova propaganda govorila je njenim jezikomkoji je dugo bio blizak i nikad sasvim zaboravljen. To {to “cezarizam”13

Action Française-a i nihilisti~ki nacionalizam Baresov i Morasov nikadanisu uspeli u svom izvornom obliku, treba zahvaliti razli~itim razlozima,koji idu iz nedostatka. Nedostajala im je dru{tvena vizija i oni nisu bili ustanju da u popularne izraze prevedu one mentalne fantazmagorije koje jeprobudio njihov prezir prema intelektu.

Mi se ovde u su{tini bavimo politi~kom orijentacijom Drajfusove aferea ne zakonskim aspektima slu~aja. U njoj je o{tro ocrtan jedan broj karak-teristi~nih crta dvadesetog veka. Slabe i jedva raspoznatljive u ranimdecenijama veka, one su na kraju izronile na punu dnevnu svetlost i otkrileda su deo glavnih tokova modernih vremena. Posle trideset godine blagog,~isto dru{tvenog oblika dru{tvene diskriminacije, postalo je pomalo te{kosetiti se da je povik “Smrt Jevrejima” odjekivao uzdu` i popreko modernedr`ave jednom ranije kada se njena unutra{nja politika kristalisala u temiantisemitizma. Tokom trideset godina je legenda o svetskoj zaveri bilasamo konvencionalni oslonac `ute {tampe i jeftinih romana i svet je lakozaboravio da je ne tako davno, ali u vreme kad su “Protokoli sionskuh mu-draca” bili jo{ uvek nepoznati, cela nacija lupala glavu poku{avaju}i daodredi da li “tajni Rim” ili “tajni Juda” dr`i uzde svetske politike.14

Sli~no tome, ~vrsta i nihilisti~ka filozofija mr`nje duha prema sebisamom15 bila je pomalo na zalasku kada svet u privremenom miru sasobom nije dopu{tao da se stane na put izuzetnim kriminalcima, da biopravdao uspon brutalnosti i beskrupuloznosti. @il Gerenovi su morali da~ekaju skoro ~etrdeset godina dok atmosfera nije bila ponovo zrela zakvazi-vojne juri{ne trupe. Déclassé, koje je stvorila ekonomija devet-naestog veka, morali su brojno da rastu sve dok nisu postali jake na-

96 ANTISEMITIZAM

13 Waldemar Gurian, Der integrale Nationalismus in Frankreich: Charles Maurras unddie Action Française, Frankfurt-am-Main, 1931, p. 92, pravi o{tru razliku izme|umonarhisti~kog pokreta i drugih reakcionarnih tendencija. Isti autor razmatra Drajfusovslu~aj u svom Die politischen und sozialen Ideen des französischen Katolizismus, M. Glad-bach, 1929.

14 Za stvaranje ovakvih mitova na obe strane, Daniel Halévy, “Apologie pour notrepassé”, u Cahier de la quinzaine, Series XL, No. 10, 1910.

15 Izuzetno moderan ton je pogo|en u Zolinom Letter to France iz 1898: “^ujemo sa svihstrana da je koncept slobode propao. Kad je iskrsla Drajfusova stvar, ova preovla|uju}amr`nja prema slobodi je na{la zlatnu `icu... Zar ne vidite da je jedini razlog tako besnog na-pada na [erer-Kestnera to {to on pripada generaciji koja je verovala u slobodu i radila za nju?Danas se sle`e ramenima na takve stvari... ’Sedobradi starci’, smeju se njima, ’staromodnavelikodu{nost’“. Herzog, op. cit., datirano 6. januara 1898.

Page 135: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cionalne manjine; pre toga je coup d’état, koji je ostao tek groteskna zave-ra16 u Francuskoj, mogao skoro bez napora da postane realnost u Nema-~koj. Predigra nacizma izvodila se preko cele evropske scene. Drajfusovslu~aj je zato vi{e nego bizaran, nesavr{eno razre{en “zlo~in”,17 afera{tapskih oficira preru{enih la`nim bradama i tamnim nao~arima, koji susvoje glupe krivotvorine {irili no}u po ulicama Pariza. Njen junak nijeDrajfus ve} Klemanso i ona ne po~inje hap{enjem jevrejskog {tabnog ofi-cira, ve} panamskim skandalom.

II: Tre}a republika i francuska jevrejska zajednica

IZME\U 1880. i 1888. Panamska kompanija, pod rukovodstvom de Lese-pa koji je izgradio Suecki kanal, mogla je da ostvari samo malu prakti~anudobit. Uprkos tome ona je u tom periodu uspela da, u samoj Francuskoj,sakupi ~ak 1,335.539.454 franka u privatnim zajmovima.18 Taj je uspehjo{ zna~ajniji ako se ima u vidu obazrivost francuske srednje klase unov~anim stvarima. Tajna uspeha te kompanije le`i u ~injenici da je neko-liko njenih javnih zajmova redovno podr`avao Parlament. Na gradnju ka-nala se uop{te vi{e gledalo kao na javnu i nacionalnu slu`bu nego kao naprivatno preduze}e. Kada je kompanija bankrotirala, dakle, upravo jespoljna politika republike pretrpela udarac. Tek posle nekoliko godinapostalo je zaista jasno da je jo{ va`nije bilo to {to je uni{teno nekih polamiliona Francuza srednje klase. I {tampa i Parlamentarna istra`na komisi-ja do{le su otprilike do istog zaklju~ka: kompanija je bila bankrot ve}nekoliko godina. Tvrdili su da je de Lasep `iveo nadaju}i se ~udu i gaje}isan da }e novi fondovi nekako ubrzo do}i da poguraju posao. Da bi izbe-gao zabranu novih zajmova, bio je prisiljen da podmiti {tampu, pola Parla-menta i sve vi{e ~inovnike. Zbog toga je bilo potrebno uklju~ivanje ljudiiz srednje klase, a u zamenu su odredili preterane kamate. Tako se ono {toje prvobitno izazvalo poverenje javnosti u poduhvat, podr{ka Parlamentazajmovima, pokazalo na kraju kao ~inilac koji je jedan pomalo klimav pri-vatni posao pretvorio u kolosalnu prevaru.

DRAJFUSOVA AFERA 97

16 Farsi~nu prirodu razli~itih poku{aja iz devedesetih godina da se izvr{i coup d’état, jas-no je analizirala Roza Luksemburg u ~lanku, “Die soziale Krise in Frankreich”, u Die NeueZeit, I tom, 1901.

17 Da li je pukovnik Anri falsifikovao bordereau po nare|enju {efa general{taba ili na sop-stvenu inicijativu, jo{ uvek se ne zna. Sli~no tome, poku{aj ubistva Laborija, Drajfusovog za-stupnika na sudu u Renu, nikada nije sasvim rasvetljen. Cf. Emil Zola, Correspondance: let-tres à Maitre Labori, Paris, 1929, p. 32, n. l.

18 Cf. Walter Frank, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933, p.273.

Page 136: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Jevreja nije bilo ni me|u podmi}enim ~lanovima Parlamenta niti u up-ravi kompanije. @ak Rajnah i Kornelius Herc, me|utim, takmi~ili su se za~ast da dele bak{i{ ~lanovima Kabineta, prvi rade}i na desnom krilubur`oaskih partija a drugi na radikalima (antiklerikalnim partijama sitnebur`oazije).19 Rajnah je bio tajni finansijski savetnik vlade tokom osam-desetih,20 pa je tako odr`avao njene veze sa Panamskom kompanijom, dokje Hercova uloga bila dvostruka. S jedne strane, on je slu`io Rajnahu kaoveza sa radikalnim krilom Parlamenta, u ~emu sam Rajnah nije imao us-peha; s druge strane, ta mu je slu`ba davala tako dobar uvid u obim korup-cije da je stalno mogao da ucenjuje svog {efa i da ga sve dublje uvaljuje u{kripac.21

Naravno, bio je tu prili~an broj manjih jevrejskih biznismena koji suradili i za Herca i za Rajnaha. Njihova imena, me|utim, mogu sasvim dapo~ivaju u zaboravu u koji su zaslu`eno i pala. [to je nesigurnija bilasituacija u kompaniji, to je naravno vi{a bila vrednost kamata, sve dok, nakraju, sama kompanija nije primila samo malo novca. Kratko pre raspada,Herc je samo za unutarparlamentarne transakcije uzeo avans od ~itavih600.000 franaka. Avans je, me|utim, bio preuranjen. Zajam nije prikup-ljen i akcionarima je jednostavno 600.000 franaka oti{lo iz d`epa.22 Celaru`na prevara zavr{ila se porazno po Rajnaha. Mu~en Hercovom ucenom,na kraju je izvr{io samoubistvo.23

Malo pre smrti, me|itim, on je preduzeo korak ~ije se posledice po fran-cusku jevrejsku zajednicu te{ko mogu preuveli~ati. On je Libre Parole-u,antisemitskom dnevnom listu Edara Drimona dao svoj spisak podmi}enih~lanova Parlamenta, takozvanih “primalaca”, postavljaju}i jedini uslov daprikrije njega li~no kad objavi raskrinkavanje. Libre Parole se preko no}ipreobrazio od malog i bezna~ajnog lista u jedne od najuticajnijih novina uzemlji, sa tira`om od 300.000 primeraka. Zlatna mogu}nost koju jeponudio Rajnah rukovo|ena je sa savr{enom brigom i ve{tinom. Lista kri-vaca objavljivana je u kratkim nastavcima, tako da su stotine politi~arasvako jutro do~ekivale kao na iglama. Drumonov dnevnik, a s njim i celaantisemitska {tampa i pokret, pokazali su se najzad kao opasna sila u Tre-}oj republici.

98 ANTISEMITIZAM

19 Cf. Georges Suarez, La vie orgueilleuse de Clémanceau, Paris 1930, p. 156.20 Takvo je na primer bilo svedo~enje biv{eg ministra Ruvijea pred Istra`nom komisijom.21 Bares (citirao Bernanos, op. cit., p. 271) ka`e to sa`eto: “Kad god bi Rajnah ne{to

progutao, upravo Kornelius Herc je znao kako da ga natera da to povrati.”22 Cf. Frank, op. cit., u poglavlju naslovljenom “Panama”; cf. Suarez, op. cit., p. 155.23 Sva|a izme|u Rajnaha i Herca dala je panamskom skandalu duh gangsterizma neo-

bi~an za devetnaesti vek. Opiru}i se Hercovoj uceni, Rajnah je i{ao tako daleko da je an-ga`ovao pomo} biv{ih policijskih inspektora cene}i glavu svoga rivala deset hiljada franaka;cf. Suarez, op. cit., p. 157.

Page 137: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Panamski skandal, koji je, kako se Drimon izrazio, izneo nevidljivo navidelo, doneo je sa sobom dva otkri}a. Prvo, razotkrio je da su ~lanovi Par-lamenta i civilni slu`benici postali biznismeni. Kao drugo, pokazao je dasu posrednici izme|u privatnog preduze}a (u ovom slu~aju kompanije) idr`avne ma{inerije bili skoro isklju~ivo Jevreji.24 Najvi{e je iznena|ivalo{to su svi ti Jevreji koji su radili u tako prisnim odnosima sa dr`avom bilido{ljaci. Do uspostavljanja Tre}e republike, rukovo|enje finansijama dr-`ave dosta dobro su monopolisali Rot{ildovi. Poku{aj njihovih rivala,bra}e Perer, da istrgnu deo iz njihovih ruku osnivanjem Crédit Mobilierzavr{io se kompromisom. Godine 1882. Rot{ildova grupa je jo{ uvek biladovoljno mo}na da dovede do bankrotstva Catholic Union Générale, aprava je svrha toga bila da uni{ti jevrejske bankare.25 Odmah posle za-klju~ivanja mirovnog ugovora 1871, ~ijim je finansijskim poslovimarukovodio s francuske strane Rot{ild, a sa nema~ke Blajheder, raniji zas-tupnik ku}e, Rot{ildovi su se upustili u politiku kao nikad ranije: istupilisu otvoreno za monarhiju, a protiv republike.26 Novina nije bila monarhi-sti~ki smer, ve} ~injenica da je prvi put jedna va`na jevrejska finansijskasila stala u opoziciju vladaju}em re`imu. Do tada su se Rot{ildovi prila-go|avali svakom politi~kom sistemu koji je bio na vlasti. Izgledalo je,me|utim, da je republika prvi oblik koji njima zaista nije od koristi.

I politi~ki uticaj i dru{tveni polo`aj Jevreja opstajali su vekovima zah-valjuju}i ~injenici da su oni bili zatvorena grupa koja je radila neposrednoza dr`avu, a ona ih je zbog njihovih posebnih usluga neposredno {titila.Njihova bliska i neposredna veza sa ma{inerijom vlasti bila je mogu}nasamo dok je dr`ava ostajala na distanci od naroda, dok su vladaju}e klasei dalje bile indiferentne prema upravljanju dr`avom. U takvim okolnosti-ma Jevreji su, sa stanovi{ta dr`ave, bili najzavisniji element u dru{tvu ba{zato {to mu nisu stvarno pripadali. Parlamentarni sistem je dopu{tao libe-ralnoj bur`oaziji da preuzme kontrolu nad dr`avnom ma{inom. Tojbur`oaziji, me|utim, Jevreji nisu nikada pripadali i zato su gledali na njusa osnovanom sumnjom. Re`imu Jevreji vi{e nisu bili potrebni kao ranije,jer se sada preko Parlamenta mogla posti}i finansijska ekspanzija {ira odnajlu|ih snova ranije monarhije, manje ili vi{e apsolutne ili ustavne. Takosu vode}e jevrejske ku}e postepeno nestajale sa scene finansijske politikei upu}ivale se sve vi{e i vi{e antisemitskim pokretima re{enim da vrate do-

DRAJFUSOVA AFERA 99

24 Cf. Levaillant, “La Genèse de l’antisémitisme sous la troisième République”, u Revuedes études juives, LIII vol. (1907), p. 97.

25 Vidi Bernard Lazare, Contre l’Antisémitisme: histoire d’une polémique, Paris, 1896.26 O sau~esni{tvu Haute Banque u orleanisti~kom pokretu vidi G. Charensol, op. cit.

Jedan od glasnogovornika te mo}ne grupe bio je Artur Mejer, izdava~ Gaulois. Pokr{teniJevrejin, Mejer je pripadao najotrovnijem delu antidrajfusovaca. Vidi Klemanso, “Le specta-cle du jour”, u L’Iniquité, 1899; vidi tako|e stavke u Hoenloeovom dnevniku, kod Herzog,op. cit., datirano 11. jun 1898.

Page 138: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

bre stare dane.27 U me|uvremenu, me|utim, drugi sunarodnici, prido{liceme|u jevrejskim plutokratima, po~eli su da zauzimaju narastaju}i deo tr-gova~kog `ivota Tre}e republike. Ono {to su Rot{ildovi skoro zaboravili i{to ih umalo nije ko{talo mo}i bila je jednostavna ~injenica da su,povukav{i se iz aktivnog interesa re`ima, makar i za trenutak, smesta izgu-bili uticaj ne samo na kabinetske krugove, ve} i na Jevreje. Jevrejskidoseljenici prvi su videli svoju {ansu.28 Oni su sasvim jasno shvatili da re-publika koja se razvila nije bila logi~an nastavak jedinstvenog narodnoguspona. Iz pokolja 20.000 komunara, iz vojnog poraza i ekonomskog ko-lapsa, iza{ao je zapravo re`im ~ija je sposobnost vladanja bila sumnjiva odsamog po~etka. Zaista je bilo ta~no da je dru{tvo koje je za tri godinedovedeno na ivicu propasti tra`ilo diktatora. I kad ga je dobilo u predsed-niku generalu Mekmehonu (~ije je jedino posebno obele`je bio njegov po-raz kod Sedana), ta se individua spremno preokrenula u parlamentarcastare {kole i posle nekoliko godina (1879) je dao ostavku. U me|uvreme-nu, me|utim, razli~iti elementi u dru{tvu, od oportunista do radikala i odkoalicionista do krajnje desnice odlu~ili su se kakvu politiku tra`e od svo-jih predstavnika i koje metode ovi treba da primenjuju. Prava politika bilaje za{tita ste~enih prava, a pravi metod korupcija.29 Posle 1881. prevara je(da citiramo Leona Saja) postala jedini zakon.

S pravom je re~eno da je u tom periodu francuske istorije svaka partijaimala svog Jevrejina, kao {to je nekada svaka kraljevska porodica imalasvog dvorskog Jevrejina.30 Razlika je, naravno, bila duboka. Ulaganjejevrejskog kapitala u dr`avu pomoglo je Jevrejima da dobiju produktivnuulogu u ekonomiji Evrope. Bez njihove pomo}i razvoj nacionalne dr`aveu osamnaestom veku i njena nezavisna civilna slu`ba bile bi nepojmljive.Najzad, upravo tim dvorskim Jevrejima zapadna jevrejska zajednica dugu-

100 ANTISEMITIZAM

27 O tada{njim sklonostima prema bonapartizmu vidi Frank, op. cit., p. 419, na osnovuneobjavljenih dokumenata uzetih iz arhiva nema~kog ministra stranih poslova.

28 @ak Rajnah se rodio u Nema~koj, primio je italijansko baronstvo i naturalizovao se uFrancuskoj. Kornelius Herc se rodio u Francuskoj kao sin bavarskih roditelja. Emigrirav{i uAmeriku u ranoj mladosti, stekao je dr`avljanstvo i tamo zgrnuo bogatstvo. Za dalje detalje,cf. Brogan, op. cit., pp. 265 ff.

Za na~in na koji su doma}i Jevreji nestali iz javne slu`be je karakteristi~na ~injenica da~im su poslovi Panamske kompanije po{li lo{e, Levi-Kremijo, njen finansijski savetnik, za-menjen je Rajnahom; vidi Brogin, op. cit., Book. VI, 2 chapter.

29 Georges Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris 1937, pp. 54 ff., udetalje opisuje kako je birokratija stekla kontrolu nad javnim fondovima i kako je bud`etskakomisija bila potpuno rukovo|ena privatnim interesima.

S osvrtom na ekonomski polo`aj ~lanova Parlamenta cf. Bernanos, op. cit., p. 192: “Mno-gi od njih, kao na primer Gambeti, nisu imali ~ak ni presvlaku donjeg ve{a”.

30 Kao {to prime}uje Frank (op. cit., pp. 321 ff.), desnica je imala svog Artura Mejera, bu-lan`erizam svog Alfreda Nakea, oportunisti svog Rajnaha a radikali svog dr Korneliusa Her-ca.

Page 139: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

je svoju emancipaciju. Mutne transakcije Rajnaha i njegovih ortaka nisu~ak vodile do trajnog bogatstva.31 One su samo u jo{ dublji mrak zaviletajanstvene i skandalozne veze izme|u biznisa i politike. Ti paraziti na ko-rumpiranom telu stvorili su jedno potpuno dekadentno dru{tvo sa izvan-redno opasnim alibijem. Po{to su oni bili Jevreji, od njih su mogla da senaprave `rtvena jagnjad kada je trebalo ubla`iti javno gnu{anje. Posle togastvari su mogle da idu istim dobrim starim putem. Antisemiti su mogliodmah da upere prst na jevrejske parazite u korumpiranom dru{tvu da bi“dokazali” da su svi Jevreji svuda bili samo termiti u ina~e zdravom telunaroda. Ni{ta im nije zna~ilo {to je korupcija dr`ave po~ela i bez pomo}iJevreja; {to su politika biznismena (u bur`oaskom dru{tvu kome Jevrejinisu pripadali) i njihov ideal neograni~ene konkurencije doveli do razje-dinjavanja dr`ave na partijske politike; {to su vladaju}e klase pokazale dasu nesposobne da i dalje {tite svoje interese, da ne govorimo o interesimazemlje u celini. Antisemiti koji su sebe nazivali patriotima uveli su ovenove vrste nacionalnog ose}anja koje su se pre svega sastojale od potpunerehabilitacije sopstvenog naroda i {iroke osude svih ostalih.

Jevreji su mogli da ostanu odvojena grupa izvan dru{tva samo dok jemanje ili vi{e homogena i stabilna dr`avna ma{ina mogla da ih koristi iimala interesa da ih {titi. Propast dr`avne ma{ine donela je nestajanjezatvorenih jevrejskih krugova koji su tako dugo bili srasli sa njom. Prviznak se pojavio u aferi predvo|enoj skoro naturalizovanim francuskimJevrejima, nad kojima su njihova doma}a bra}a izgubila kontrolu na veo-ma sli~an na~in kao u Nema~koj u periodu inflacije. Prido{lice su ispunilejaz izme|u sveta trgovine i dr`ave.

Mnogo katastrofalniji je bio proces koji je tako|e po~eo u to vreme, akoji je bio nametnut odozgo. Raspadanje dr`ave na frakcije, iako je razbi-lo zatvoreno dru{tvo Jevreja, njih nije teralo u vakuum u kome bi i daljemogli da vegetiraju izvan dr`ave i dru{tva. Za tako ne{to su Jevreji biliprebogati i, u vreme kada je novac bio jedan od zna~ajnih rekvizita vlasti,isuvi{e mo}ni. Oni su pre nastojali da u|u u odre|ene dru{tvene “krugo-ve”, u skladu sa svojim politi~kim sklonostima, ili, mnogo ~e{}e, dru{tve-nim vezama. Ovo, dakle, nije dovelo do nestanka Jevreja. Naprotiv, oni suodr`ali izvesne veze sa dr`avnom ma{inom i nastavili, premda u su{tinskirazli~itom obliku, da vode biznis dr`ave. Tako, uprkos njihovoj poznatojopoziciji prema Tre}oj republici, niko drugi do Rot{ildovi su preuzeli daplasiraju ruski zajam, dok je Artur Majer, iako pokr{ten i osvedo~eni mo-narhista, ume{an u panamski skandal. To zna~i da su doma}i Jevreji slediliprido{lice, koje su ~inile glavnu sponu izme|u privatne trgovine i ma{i-

DRAJFUSOVA AFERA 101

31 Tim prido{licama Drimonova optu`ba pripisuje (Les Trétaux du succès, Paris. 1901, p.237): “Ti veliki Jevreji koji su po~eli ni od ~ega i postigli sve... dolaze bog zna odakle, `ivetajanstveno, umiru poga|aju}i se... oni ne dolaze, oni naska~u... Oni ne umiru, oni hlape”.

Page 140: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nerije vlasti. Ali, dok su Jevreji ranije predstavljali jaku, ~vrsto povezanugrupu, ~ija je korist za dr`avu bila o~igledna, oni su sada bili podeljeni ugrupe, me|usobno antagonisti~ke ali sve usredsre|ene na isti cilj: da po-mognu dru{tvu da se pothranjuje na ra~un dr`ave.

III: Vojska i kler protiv republike

PRIVIDNO po strani od svih takvih ~inilaca, prividno imuna na celu ko-rupciju stajala je vojska, nasle|e iz Drugog carstva. Republika se nikadanije usudila da njome vlada, ~ak i kad su monarhisti~ke simpatije i intrigedo{le do otvorenog izra`aja u Bulan`eovoj krizi. Oficirsku klasu su tadkao i ranije ~inili sinovi onih starih aristokratskih porodica ~iji su se preci,kao emigrés, borili protiv svoje otad`bine tokom revolucionarnih ratova.Ti oficiri bili su pod jakim uticajem klera, koji je od revolucije insistiraona podr`avanju reakcionarnih i antirepublikanskih pokreta. Njegov je uti-caj bio mo`da podjednako jak na one oficire koji su bili ne{to ni`eg roda,ali koji su se nadali da }e po staroj crkvenoj praksi isticanja talenata bezobzira na lozu biti unapre|eni uz pomo} sve{tenstva.

Nasuprot promenljivim i fluidnim grupama dru{tva i Parlamenta, gde jepristup bio lak, a privr`enost nestalna, stoji rigorozna isklju~ivost vojske,tako karakteristi~na za kastinski sistem. Ni vojni~ki `ivot, profesionalna~ast, niti esprit de corps nije okupio te oficire da formiraju reakcionarnibedem protiv republike i protiv demokratskih uticaja; to su jednostavnou~inile kastinske veze.32 Odbijanje dr`ave da demokratizuje vojsku i da jepodvrgne civilnim vlastima povuklo je zna~ajne konsekvence. To je odarmije napravilo celinu izvan nacije i stvorilo oru`anu silu ~ija se lojalnostmogla okrenuti u pravcu koji niko ne bi mogao da predska`e. Da ta sila uvlasti jedne kaste, ako je prepu{tena sama sebi, nije ni za ni protiv bilo ko-ga, jasno pokazuje pri~a o skoro burlesknom coups d’état u ~emu je, upr-kos druga~ijim tvrdnjama, ona zaista nevoljno u~estvovala. ^ak je i njenozlogla{eni monarhizam bio, u krajnjoj liniji, samo izgovor da se vojskasa~uva kao grupa nezavisnog interesa, spremna da brani svoje povlastice“bez obzira na dr`avu, pa ~ak i protiv nje”.33 Savremeni novinari i kasnijiistori~ari u~inili su juna~ke napore da pove`u sukob izme|u vojnih i civil-nih vlasti tokom Drajfusove afere putem ideje antagonizma izme|u “bi-

102 ANTISEMITIZAM

32 Vidi odli~an anonimni ~lanak “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u TheContemporary Review LXXIV tom (oktobar 1898).

33 Vidi Luxemburg, loc. cit.; “Razlog zbog kog vojska nije bila sklona da se pokrene bioje taj {to je `elela da poka`e da se protivi civilnoj vlasti republike, ne gube}i u isto vremesnagu te opozicije pot~injavanjem monarhiji.”

Page 141: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

znismena i vojnika”.34 Mi danas, me|utim, znamo kako je neopravdano toindirektno antisemitsko tuma~enje. Obave{tajni odsek general{taba bio jerelativno i sam ekspert u biznisu. Zar nisu tako otvoreno trgovali kriv-otvorenim bordereaux i prodavali ih tako non{alantno stranim vojnimata{eima, kao {to je i ko`ar mogao da trguje ko`om a onda da postanepredsednik republike, ili predsednikov zet po~astima i odlikovanjima?35

Zaista, revnost [varckopena, nema~kog ata{ea koji je goreo od `elje daotkrije vi{e vojnih tajni nego {to je Francuska imala da sakrije, mora da jebila stalan izvor neprilika za onu gospodu u kontraobave{tajnoj slu`ba ko-ja, najzad, nije mogla da prodaje vi{e nego {to je proizvela.

Bila je velika gre{ka katoli~kih politi~ara {to su zami{ljali da, sledstvenonjihovoj evropskoj politici, mogu da iskoriste francusku vojsku jednos-tavno zato {to je ona antirepublikanska. Crkva je, zapravo, morala da platiovu gre{ku potpunim gubitkom politi~kog uticaja u Francuskoj.36 Kada seobave{tajno odeljenje pokazalo kao obi~na fabrika falsifikata, kako je Es-terhazi, koji je bio u poziciji da zna, opisao Deuxième Bureau,37 niko uFrancuskoj, ~ak ni vojska, nije bio tako ozbiljno kompromitovan kao Crk-va. Do kraja pro{log veka katoli~ko sve{tenstvo je nastojalo da povratisvoju staru politi~ku mo} ba{ u onim krugovima u kojima su, iz ovog ilionog razloga, svetovne vlasti bile u opadanju me|u narodom. Tipi~niprimeri su [panija, gde je dekadentna feudalna aristokratija donela zemljiekonomsku i kulturnu propast, i Austro-Ugarska, gde je sukob nacija sva-ki dan pretio da dezorganizuje dr`avu. A takav je slu~aj bio i u Francuskoj,gde je izgledalo da nacija brzo tone u blato sukobljenih interesa.38 Vojska,koju je Tre}a republika ostavila u politi~kom vakuumu, rado je prihvatilavo|stvo katoli~kog sve{tenstva jer je ono osiguravalo bar civilno vo|stvobez koga je vojno gubilo svoj “raison d’être i odbranu principa otelovlje-nog u civilnom dru{tvu”, kako je rekao Klemanso.

Katoli~ka crkva je tada dugovala svoju popularnost {iroko rasprostra-njenom skepticizmu, koji je u republici i u demokratiji video gubitak sva-

DRAJFUSOVA AFERA 103

34 Pod tim hap{enjem Maksimilijan Harden (nema~ki Jevrejin) opisuje slu~aj Drajfus uDie Zukunft (1898). Valter Frank, antisemita istori~ar, upotrebljava istu parolu u naslovusvog poglavlja o Drajfusu, dok Bernanos (op. cit., p. 413) prime}uje u istom duhu da “ta~noili ne, demokratija u vojsci izgleda kao njen najopasniji takmac”.

35 Panamskom kanalu prethodila je takozvana “Vilsonova afera”. Predsednikov zet jezate~en kako rukovodi otvorenom trgovinom odlikovanjima i ordenjem.

36 Vidi otac Eduard Lecanuet, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,Paris, 1930.

37 Vidi Bruno Weil, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930, p. 169.38 Cf. Clemanceau, “La Croisade”, op. cit.: “[panija se savija pod jarmom Rimske crkve.

Italija izgleda da podle`e. Jedine preostale zemlje su katoli~ka Austrija ve} u samrtnoj borbii Francuska iz revolucije, protiv koje papski neprijatelji i sad dr`e front.”

Page 142: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

kog reda, sigurnosti i politi~ke volje. Mnogima je hijerarhijski sistemCrkve izgledao kao jedini spas od haosa. Zaista, vi{e od nekog religioznogo`ivljavanja, to je prouzrokovalo po{tovanje prema sve{tenstvu.39 Zapra-vo su u to vreme Crkvu najdoslednije podr`avali eksponenti takozvanog“cerebralnog katolicizma”, “katolici bez vere”, koji }e ubudu}e dominiraticelim monarhisti~kim i ekstremno nacionalisti~kim pokretom. Ne veruju}iu svoje utemeljenje na drugom svetu, ti “katolici” su zahtevali vi{e vlastiza sve revolucionarne institucije. To je zapravo bila crta koju je prvi iz-rekao Drimon a kasnije podr`ao Moras.40

Najve}i deo katoli~kog sve{tenstva, duboko upleten u politi~ke mane-vre, vodio je politiku prilago|avanja. U tome je, kao {to je jasno pokazalaDrajfusova afera, bio izuzetno uspe{an. Tako je, kada je Viktor Ba{ podi-gao zahtev za obnovu sudskog postupka, njegova ku}a u Renu osvojenana juri{ pod rukovodstvom tri sve{tenika41, dok je jedna tako uva`ena oso-ba kao dominikanac otac Didon pozivao studente Collège D’Arcueil da“izvuku ma~, seju strah, odsecaju glave, pobesne i ubijaju sve oko sebe”.42

Sli~no je bilo gledi{te i tri stotine manjih sve{tenika koji su se ovekove~iliu Henry Memorial kako je nazvan spisak upisnika Libre Parole za fond ukorist madam Anri (udovice pukovnika koji je izvr{io samoubistvo dok jebio u zatvoru),43 {to je svakako spomenik za sva vremena {okantnoj ko-rupciji vi{ih klasa francuskog naroda tog doba. U periodu Drajfusovekrize, na politi~ku liniju katoli~ke crkve nije uticalo obi~no sve{tenstvo, ninjegovi obi~ni verski redovi, a svakako ne homines religiosi. [to se ti~eEvrope, njena reakcionarna politika u Francuskoj, Austriji i [paniji, kao ipodr{ka koju je davala antisemitskim tendencijama u Be~u, Parizu iAl`iru, bila je verovatno neposredna posledica uticaja jezuita. Upravo sujezuiti uvek i u pisanoj i u govornoj re~i najbolje predstavljali antisemitsku{kolu katoli~kog sve{tenstva,44 {to je uglavnom posledica njihovog statutapo kome svaki isku{enik mora da doka`e da nema jevrejske krvi ~etiri

104 ANTISEMITIZAM

39 Cf. Bernanos, op. cit., p. 152: “Tu poentu nikada nije suvi{no ponoviti: pokretom reak-cije koja je sledila iza pada i poraza carstva zaista se okoristio kler. Zahvaljuju}i njima na-cionalna reakcija poprimila je posle 1873. karakter religioznog o`ivljavanja.”

40 O Drumonu i poreklu “intelektualnog katolicizma” vidi Bernanos, op. cit., pp. 127 ff.41 Cf. Herzog, op. cit., datirano 21. januar 1898.42 Vidi Lecanuet, op. cit., p. 182.43 Vidi gore bele{ku 10.44 Jezuitski ~asopis Civiltà Cattolica decenijama je bio najglasniji antisemitiski i najutica-

jniji katoli~ki ~asopis na svetu. On je pronosio antijevrejsku propagandu mnogo pre nego {toje Italija postala fa{isti~ka i na njegovu politiku nije uticalo antihri{}ansko dr`anje nacista.Vidi Joshua Starr, “Italy’s Antisemites”, u Jewish Social Studies, 1939.

Prema L. Koch, S. J.: “Dru`ba Isusova je svojim ustrojstvom bolje od svih redova za{ti-}ena od jevrejskih uticaja.” U Jesuiten-Lexikon, Paderborn, 1934, ~lanak “Juden”.

Page 143: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

generacije unazad.45 A od po~etka devetnaestog veka me|unarodna politi-ka Crkve pre{la je u njihove ruke.46

Ve} smo napomenuli kako je raspad dr`avne ma{inerije olak{ao Rot{il-dovima ulaz u krugove antisemitske aristokratije. Mondensko dru{tvo Fo-bur Sen-@ermena otvorilo je vrata ne samo nekolicini oplemenjenih Jevre-ja, ve} je pretrpelo nalet svojih pokr{tenih ulizica, antisemitskih Jevreja,kao i potpunih prido{lica.47 Dosta ~udno, Jevreji iz Alzasa koji su se, kao iDrajfusova porodica, doselili u Pariz, sléde}i odstupanje sa te teritorije,preuzeli su istaknutu ulogu u ovom dru{tvenom usponu. Njihov preteranipatriotizam bio je najuo~ljiviji u na~inu na koji su se borili da se ograde odostalih jevrejskih doseljenika. Drajfusova porodica je pripadala onom delujevrejstva koje je nastojalo da se asimiluje prihvatanjem svojevrsnog anti-semitizma.48 To pode{avanje prema francuskoj aristokratiji imalo je jedanneizbe`an rezultat: Jevreji su poku{ali da ubace svoje sinove u iste vi{evojne slu`be koje su dr`ali sinovi njihovih novoste~enih prijatelja. Upravose tu za~eo prvi uzrok trvenja. Prijem Jevreja u visoko dru{tvo je bio rela-tivno miroljubiv. Vi{e klase, uprkos snovima o restauraciji monarhije, bilesu politi~ki mlitava gomila i nisu se preterano trudile na bilo koji na~in.Ali kada su po~eli da tra`e jednakost u vojsci, Jevreji su se suo~ili sa odlu-~nim protivljenjem jezuita koji nisu bili spremni da toleri{u oficire imunena uticaj ispovedaonice.49 [tavi{e, sukobili su se sa okorelim kastinskimduhom koji su zaboravili zbog lake atmosfere salona, kastinskim duhom

DRAJFUSOVA AFERA 105

45 Prvobitno, prema konvenciji od 1593, bili su isklju~eni svi hri{}ani jevrejskog porekla.Dekret iz 1608. postavljao je uslov da se ispita unazad do pete generacije, poslednji propis iz1923. smanjio je to na ~etiri generacije. Nastojnik reda mo`e da prenebregne ove zahteve upojedina~nim slu~ajevima.

46 Cf. H. Boehmer, Les Jésuites, prevod sa nema~kog, Paris 1910, p. 284: “Od 1820... ni-je postojalo ne{to kao nezavisne nacionalne crkve sposobne da se odupru papskim redovimakojima su diktirali jezuiti. Vi{e sve{tenstvo na{ih dana ulogorilo se ispred Svete stolice i Crk-va je postala ono {to je Belarmin, veliki jezuitski polemi~ar, uvek zahtevao da ona postane,apsolutna monarhija ~ijom politikom mogu upravljati jezuiti i ~iji se razvoj mo`e odreditipritiskom na dugme.”

47 Cf. Clemenceau, “Le spectacle du jour”, u op. cit.: “Rot{ild, prijatelj celokupnog anti-jevrejskog plemstva... isti kao Artur Mejer koji je ve}i papa od pape.”

48 O alza{kim Jevrejima, kojima je Drajfus pripadao, vidi André Foucault, Un nouvel as-pect de l’Affaire Dreyfus u Les Oeuvres Libres, 1938, pp. 310: “U o~ima jevrejske pariskebur`oazije oni su bili otelovljenje nacionalnog raideur... to dr`anje pristojnog prezira koje suposednici izra`avali prema skorojevi}ima svoje vere. Njihova `elja da se potpuno prilagodegalskim obi~ajima, da `ive u bliskim odnosima sa na{im starim porodicama, da zauzmu naj-istaknutije polo`aje u dr`avi i prezir koji su pokazali prema trgovcima ~lanovima jevrejskezajednice, prema nedavno naseljenim ’Poljacima’ iz Galicije, skoro su im dali izgled izdajni-ka svoje sopstvene rase. ... Drajfusi iz 1894? Za{to, oni su bili antisemiti!”

49 Cf. “K. V. T.” u Contemporary Review, LXXIV, 598: “Po volji demokratije svi Francuzitreba da budu vojnici; po volji Crkve jedino katolici treba da dr`e glavne komande.”

Page 144: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

koji je, ve} oja~an tradicijom i zvanjem, bio jo{ poduprt nepomirljivommr`njom prema Tre}oj republici i prema civilnoj vlasti.

Jedan moderni istori~ar je opisao borbu izme|u Jevreja i jezuita kao“borbu izme|u dva suparnika” u kojoj su “vi{e jezuitsko sve{tenstvo i jev-rejska plutokratija suo~eni u sred Francuske kao dva nevidljiva fronta.”50

Opis je ta~an utoliko {to su Jevreji u jezuitima nai{li na nepomirljive pro-tivnike, dok su ovi odmah shvatili kako mo}no mo`e biti oru`je antisemi-tizma. To je bio prvi i jedini napad pre Hitlera koji je u sveevropskomobimu koristio antisemitizam kao “glavni politi~ki koncept”51. S drugestrane, me|utim, ako se uzme da je to bila borba dva podjednako spremna“suparnika”, opis je o~ito neta~an. Jevreji nisu tra`ili ve}i stepen mo}i odonog koji su imale sve druge grupe na koje se podelila republika. Oni sutada samo `eleli dovoljno uticaja da bi mogli da sprovedu svoje dru{tvenei poslovne interese. Oni nisu pretendovali na politi~ki deo u upravljanjudr`avom. Jedina organizovana grupa koja je to tra`ila bili su jezuiti. Draj-fusovom su|enju prethodili su brojni doga|aji koji pokazuju kako su od-lu~no i energi~no Jevreji poku{ali da izbore mesto u vojsci i kako je svaki-da{nja, ~ak i u to doba, bila mr`nja prema njima. Kao stalni predmet ve-likih uvreda, nekolicina jevrejskih oficira morala je stalno da se bori udvobojima, a da njihovi nejevrejski drugovi nisu bili voljni da u~estvujukao sekundanti. U vezi s tim, zaista, proslavljeni Esterhazi prvi izlazi nascenu kao izuzetak od pravila.52

Uvek je ostalo pomalo nejasno da li su Drajfusovo hap{enje i osuda bilisamo sudska gre{ka koja je sasvim slu~ajno zapalila veliki politi~ki po`ar,ili je general{tab namerno podmetnuo krivotvoreni bordereau da bi pokratkom postupku kona~no `igosao jednog Jevrejina kao izdajnika. U ko-rist ove druge hipoteze ide ~injenica da je Drajfus bio prvi Jevrejin koji sena{ao u general{tabu, {to je u postoje}im uslovima moglo da izazove nesamo negodovanje, ve} nesumnjivo i bes i zabrinutost. U svakom slu~aju,mr`nja prema Jevrejima raspaljena je i pre nego {to je doneta presuda.

106 ANTISEMITIZAM

50 Herzog, op. cit., p. 35.51 Cf. Bernanos, op. cit., p. 151: “Li{en sme{nog preuveli~avanja, antisemitizam se

pokazao onakvim kakav zaista jeste: ne puka izmi{ljotina ~udaka, mentalni hir, ve} va`anpoliti~ki koncept.”

52 Vidi Esterhazijevo pismo iz jula 1894, Edmondu de Rot{ildu, citirao J. Reinach, op. cit.,II, 53 ff.: “Nisam se kolebao kada kapetan Kremijo nije mogao da na|e oficira hri{}anina damu bude sekundant.” Cf. T. Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, p. 60 ff. Vidi ta-ko|e Herzog, op. cit., datirano 1892. i juna 1894, gde su ti dvoboji detaljno pobrojani i ime-novana sva Esterhazijeva sekundiranja. Poslednja prilika bila je u septembru 1896, kada jeprimio 10.000 franaka. Ova velikodu{nost na pogre{nom mestu kasnije je dala uznemiruju}erezultate. Kada se, iz udobne bezbednosti Engleske, Estarhazi napokon razotkrio i time iznu-dio reviziju slu~aja, antisemitska {tampa prirodno je sugerisala da su ga potplatili Jevreji dasam sebe optu`i. Ta ideja se jo{ uvek koristi kao va`an argument u korist Drajfusove krivice.

Page 145: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Suprotno obi~aju koji zahteva zadr`avanje svih informacija u {pijunskimslu~ajevima jo{ sub iudice, oficiri general{taba radosno su snabdeli LibreParole detaljima slu~aja i imenom optu`enog. O~igledno, pla{ili su se dajevrejski uticaj na vladu ne dovede do obustave su|enja i gu{anja celogposla, a taj je strah bio tim opravdaniji {to su se izvesni krugovi francuskejevrejske zajednice u to vreme, kao {to je bilo poznato, ozbiljno zabrinulizbog opasne situacije u kojoj su se na{li jevrejski oficiri.

Treba se tako|e podsetiti da je panamski skandal tada bio sve` u svestijavnosti i da je posle Rot{ildovog zajma Rusiji znatno poraslo nepoverenjeprema Jevrejima.53 Vojnog ministra Mersijea nije pri svakom novom obr-tu su|enja uzdizala samo bur`oaska {tampa, ve} su mu ~ak @oresove no-vine, organ socijalista, ~estitale “{to se suprotstavio ogromnom pritiskukorumpiranih politi~ara i krupnog kapitala”.54 Karakteristi~no, ovo veli~a-nje je kod Libre Parole izazvalo brojne pohvale, Bravo, @ores! Dve godi-ne kasnije, kada je Bernar Lazar objavio svoj prvi pamflet o neuspehu pra-vde, @oresove novine su se pa`ljivo uzdr`ale da diskutuju o sadr`aju, ve}su optu`ile, autora ina~e socijalistu, da je Rot{ildov obo`avalac i verovat-no pla}eni agent.55 Sli~no tome, ~ak 1897, kada je bitka za Drajfusovu re-habilitaciju ve} po~ela, @ores u tome nije video ni{ta osim konflikta dvebur`oaske grupe, oportunista i sve{tenstva. Kona~no, ~ak posle obnovepostupka u Renu, Vilhelm Libkneht, nema~ki socijaldemokrata, jo{ uvekje verovao u Drajfusovu krivicu jer nije mogao da zamisli da pripadnikvi{ih klasa ikada mo`e postati `rtva la`ne optu`be.56

Skepticizam radikalne i socijalisti~ke {tampe, ionako obojen antijevrej-skim ose}anjima, poja~ala je ~udna taktika Drajfusove porodice upoku{ajima da sprovede obnovu postupka. Poku{avaju}i da spase nevinog~oveka, slu`ila se upravo onim metodima koji se obi~no primenjuju uslu~ajevima gde krivica postoji. Porodica je bila u samrtnom strahu odjavnosti i oslanjala se isklju~ivo na tajne manevre.57 Rasipala je novac i

DRAJFUSOVA AFERA 107

53 Herzog, op. cit., datirano 1892, napokon pokazuje kako su Rot{ildovi po~eli da se pri-lago|avaju republici. Dosta neobi~no, papska politika koalicionizma, koja predstavljapoku{aj pribli`avanja katoli~ke crkve, datira upravo iz te godine. Tako da nije mogu}e da jena Rot{ildovu liniju uticalo sve{tenstvo. Kao {to je u vezi sa zajamom od 500 miliona frana-ka Rusiji grof Minster umesno primetio: “[pekulacija je mrtva u Francuskoj... kapitalisti nemogu da na|u na~in da pregovaraju o svojim obveznicama... i to }e doprineti uspehu zajma...veliki Jevreji veruju da }e ako zarade novac mo}i najbolje da pomognu svojoj sitnoj bra}i.Rezultat je to da, iako je francusko tr`i{te zasi}eno ruskim obveznicama, Francuzi jo{ uvekdaju dobre franke za lo{e rublje”; Herzog, ibid.

54 Cf. J. Reinach, op. cit., I, 471.55 Cf. Herzog, op. cit., p. 212.56 Cf. Max J. Kohler, “Some New Light on the Dreyfus Case”, u Studies in Jewish Bibli-

ography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York 1929.57 Porodica Drajfus, na primer, u celini je odbacila predlog Artura Levija, pisca, i Levi-

Brila, intelektualca, da oni pokrenu protestnu peticiju me|u svim vode}im figurama javnog

Page 146: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

odnosila se prema Lazaru, jednom od svojih najvrednijih pomo}nika i jed-noj od najve}ih figura ovog slu~aja, kao da je njen pla}eni agent.58 Kle-manso, Zola, Pikar i Labori – da pomenem samo aktivnije drajfusovce –mogli su na kraju da sa~uvaju svoj dobar glas jedino ogra|uju}i svoje na-pore, sa manje ili vi{e buke i publiciteta, od konkretnijih vidova ovogpredmeta.59

Postojala je samo jedna osnova po kojoj je Drajfus mogao ili trebalo dabude spasen. Intrige korumpiranog Parlamenta, suvo truljenje dru{tva i`udnja klera za vla{}u trebalo je da se otvoreno ogledaju sa strogim jako-binskim konceptom naroda, zasnovanim na ljudskim pravima – onim re-publikanskim pogledom na javni `ivot koji tvrdi (Klemansoovim re~ima)da neko ko kr{i prava pojedinca, kr{i prava svih. Oslanjanje na Parlamentili na dru{tvo je zna~ilo da je bitka izgubljena i pre nego {to je zapo~eta: sjedne strane, zato {to izvori jevrejske zajednice nisu ni na koji na~in bilija~i od izvora bogate katoli~ke bur`oazije, a s druge zato {to su svi vi{islojevi dru{tva, od sve{teni~kih i aristokratskih porodica Fobur Sen-@er-mena do antiklerikalne i radikalne sitne bur`oazije, ipak pri`eljkivali da seJevreji formalno uklone iz dr`avnog tela. Na taj na~in, ra~unali su, mo}i}e da se o~iste od mogu}e ljage. Gubljenje jevrejskih dru{tvenih i trgo-va~kih kontakata izgledalo im je kao cena koju vredi platiti. Sli~no tome,kako svedo~e @oresove izjave, Parlament je na ~itavu aferu gledao kao nazlatnu mogu}nost da rehabilituje ili pre da spase svoju starostavnu repu-taciju nepotkupljivosti. Kona~no, uop{te nije neva`no {to je u podr`avanjutakvih parola kao {to su “Smrt Jevrejima” i “Francuska Francuzima”prona|ena skoro ~arobna formula za pomirenje masa sa postoje}im sta-njem u kome su se vlada i dru{tvo na{li.

108 ANTISEMITIZAM

`ivota. Umesto toga upustili su se u niz li~nih obra}anja politi~arima sa kojima su uspeli dado|u u kontakt; cf. Dutrait-Crozon, op. cit., p. 51. Vidi tako|e Foucault, op. cit., p. 309: “Saove distance ~ovek mo`e da se za~udi nad ~injenicom da francuski Jevreji umesto {to tajnorade na {tampi, nisu dali odgovaraju}i otvoreni izraz svoje indignacije”.

58) Cf. Herzog, op. cit., datirano decembra 1894. i januara 1898. Vidi tako|e Charensol,op. cit., str. 79. i Charles Péguy, “Le Portrait de Bernard Lazare” u Cahiers de la quinzaine,series XI, No. 2 (1910).

59) Laborijevo povla~enje, po{to je Drajfusova porodica `urno povukla predmet od njegadok je sud u Renu jo{ uvek zasedao, izazvalo je veliki skandal. Iscrpan, iako uglavnompreteran izve{taj na}i }e se kod Franka, op. cit., str. 432. Laborijeva izjava, koja re~ito govorio plemenitosti njegovog karaktera, pojavila se u La Grande Revue (februara 1900). Posleonoga {to se dogodilo njegovom advokatu i prijatelju, Zola je odjednom prekinuo odnose saporodicom Drajfus. Kao {to za Pikara Echo de Paris (30. novembar 1901) izve{tava da posleRena on nije imao nikakve veze sa Drajfusovima. Klemanso, suo~en sa ~injenicom da je celaFrancuska, ili ~ak ceo svet, shvatio pravo zna~enje su|enja bolje od optu`enog ili njegoveporodice, bio je sklon da incident smatra humornim; ef. Weil, op. cit., p. 307-308.

Page 147: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

IV: Narod i gomila

AKO JE uobi~ajena gre{ka na{eg vremena umisliti da propaganda mo`esve da postigne i da se ~ovek mo`e ubediti u bilo {ta, pod uslovom da jegovor dovoljno jasan i lukav – u onom periodu se obi~no verovalo da je“glas naroda glas Bo`iji”, a da je zadatak vo|e, kako se Klemanso prezri-vo izrazio,60 da taj glas promu}urno sledi. Oba pogleda se vra}aju na istusu{tinsku gre{ku po kojoj se gomila poistove}uje s narodom umesto da seshvati kao njegova karikatura.

Gomila je prvenstveno grupa u kojoj su se na{li ostaci svih klasa. Zato jetako lako pome{ati gomilu sa narodom, koji tako|e obuhvata sve slojevedru{tva. Dok se narod u svim velikim revolucijama borio za svoje istinskozastupni{tvo, gomila }e uvek zahtevati “jakog ~oveka”, “velikog vo|u”.Jer gomila mrzi dru{tvo iz koga je isklju~ena, kao i parlament u kome nijezastupljena. Plebisciti, me|utim, sa kojima su moderne vo|e gomile po-stigle tako izvrsne rezultate, stari su recept politi~ara koji su se oslanjali nagomilu. Jedan od najinteligentnijih vo|a antidrajfusovaca, Deruld, tra`ioje “Republiku putem plebiscita”.

Visoko dru{tvo i politi~ari Tre}e republike pomogli su stvaranje fran-cuske gomile nizom skandala i javnih prevara. Oni su sada osetili ne`no~uvstvo roditeljske bliskosti sa svojim potomstvom, ose}anje pome{ano sadivljenjem i strahom. Najmanje {to dru{tvo mo`e da u~ini za svoje potom-stvo jeste da ga verbalno za{titi. Dok je gomila stvarno ru{ila jevrejskeradnje i napadala Jevreje na ulici, jezik visokog dru{tva ~inio je da pravo,strasno nasilje izgleda kao bezazlena de~ja igra.61 Najva`niji dokument iztog vremena je Henry Memorial i razli~ita re{enja koja je on nudio zajevrejsko pitanje: Jevreje treba rastrgnuti na komade kao Marsiju u gr~-kom mitu, Rajnaha treba `ivog skuvati, Jevreje treba pr`iti na ulju ili nasmrt izbosti iglama, treba ih “obrezati oko vrata”. Jedna grupa oficira bilaje veoma nestrpljiva da isproba nov tip pu{ke na 100.000 Jevreja u zemlji.Me|u potpisnicima je bilo vi{e od 1.000 oficira, uklju~uju}i i ~etiri aktiv-na generala i ministra rata Mersijea. Iznena|uje relativno velik broj in-

DRAJFUSOVA AFERA 109

60 Cf. Klemansoov ~lanak 2. februara 1898. u op. cit. O uzaludnosti poku{aja da se radni-ci pobede antisemitskim parolama i posebno o poku{ajima Leona Dodea, vidi rojalisti~kogpisca Dimiera, Vingt ans d’Action Français, Paris 1926.

61 U ovom pogledu su vrlo karakteristi~ni razni opisi savremenog dru{tva u J. Reinach,op. cit., I, 233 ff.; III, 141: “Doma}ice iz visokog dru{tva prilagodile su korak Gerenu. Nji-hov jezik (koji nije bio bolji od onog {to su mislile) izazvao bi strah u Demohejskom Ama-zonu...” U vezi s ovim je od posebne va`nosti ~lanak André Chevrillona, “Huit Jours àRennes”, u La Grande Revue, februar 1900. On pripoveda, inter alia, slede}i indikativan do-ga|aj: “Jedan lekar, govore}i nekim mojim prijateljima, reskirao je da napravi opasku ’Voleobih da ga mu~im’. ’A ja bih `elela da je nevin’, pridru`ila se jedna od dama, Onda bi vi{e pa-tio.’”

Page 148: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

telektualaca,62 pa ~ak i Jevreja na toj listi. Vi{e klase su znale da je gomilaput njihove puti i krv njihove krvi. ^ak je jedan jevrejski istori~ar togavremena, iako je sopstvenim o~ima video da Jevreji vi{e nisu bezbednikad gomila vlada ulicom, sa potajnim divljenjem govorio o “velikom za-jedni~kom pokretu”.63 Ovo samo pokazuje koliko je duboko najve}i brojJevreja bio duboko ukorenjen u dru{tvo koje je nastojalo da ih elimini{e.

Ako Bernanos u vezi sa Drajfusovom aferom opisuje antisemitizam kaoglavni politi~ki koncept, on je bez sumnje u pravu kada je gomila u pita-nju. Ranije su to u Berlinu i Be~u poku{ali Alvart i [teker, [onerer i Liger,ali se njegova efikasnost nigde nije tako jasno pokazala kao u Francuskoj.Nema sumnje da su u o~ima gomile Jevreji postali simbol svega {to jemrzela. Ako je mrzela dru{tvo, mogla je da uka`e na to kako se Jevreji to-leri{u u njemu; a ako je mrzela vladu, mogla je da uka`e na to kako Jevre-je {titi dr`ava ili ~ak da Jevreje poistoveti sa dr`avom. Iako je pogre{nopretpostavljati da je gomila proganjala samo Jevreje, Jevrejima se mo`edodeliti prvo mesto me|u njenim najdra`im `rtvama.

Kako je isklju~ena iz dru{tva i politi~ki nezastupljena, gomila je svojepotrebe okrenula ka vanparlamentarnim akcijama. [tavi{e, naginjala jetra`enju stvarnih snaga politi~kog `ivota u onim pokretima i uticajima ko-ji su skriveni od pogleda javnosti i rade u pozadini. Nema sumnje da je udevetnaestom veku jevrejska zajednica pala u tu kategoriju, kao ranije ma-soni (posebno u latinskim zemljama) i jezuiti.64 Naravno, potpuno je ne-ta~no da je ijedna od ovih grupa obrazovala tajno dru{tvo ~ija je jedinanamera bila da svetom ovlada putem d`inovske zavere, ali je svakakota~no da se njihov uticaj u velikoj meri sprovodio u kuloarima, lo`ama i is-povedaonicama, van domena formalne politike. Od vremena Francuskerevolucije ove tri grupe su delile sumnjivu ~ast da, u o~ima evropske go-mile, predstavljaju klju~nu ta~ku svetske politike. Tokom Drajfusove krizesvako je mogao da koristi ovo popularno shvatanje optu`uju}i druge za za-veru radi svetske prevlasti. Parola “tajni Juda”, nastala je, bez sumnje, za-hvaljuju}i inventivnosti izvesnih Jevreja koji su u prvom Cionisti~komkongresu (1897) videli jezgro jevrejske svetske zavere.65 Sli~no tome,koncept “tajnog Rima” nastao je zahvaljuju}i antiklerikalnim masonima, amo`da i zahvaljuju}i nekriti~kim klevetama nekih Jevreja.

110 ANTISEMITIZAM

62 Me|u intelektualcima je, {to je sasvim ~udno, i Pol Valeri, koji je prilo`io tri franka,“non sans réflexion”.

63 J. Reinach, op. cit., I, 233.64 Studija evropskog praznoverja verovatno bi pokazala da su Jevreji dosta kasno postali

predmet te tipi~ne vrste praznoverja devetnaestog veka. Prethodili su im rozenkrojcevci,templari, jezuiti i masoni. Obrada istorije devetnaestog veka veoma pati od nedostatka takvestudije.

65 Vidi “Il caso Deyfus” u Civiltà Cattolica (5. februar 1898). – Me|u izuzecima od rani-je pomenutih izjava najuo~ljiviji je jezuita Pjer [arl Luven koji je osudio “Protokole”.

Page 149: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Nepostojanost gomile je poslovi~na, {to su Drajfusovi protivnici moralina svoju `alost da saznaju 1899, kada se vetar promenio i mala grupa pra-vih republikanaca, na ~elu sa Klemansoom, iznenada shvatila, sa podelje-nim ose}anjima, da se deo gomile okupio na njenoj strani.66 U nekimo~ima su te dve partije, veoma kontroverzno, sada izgledale kao “dve su-parni~ke bande {arlatana koje se bore za priznanje gomile”67, dok je za-pravo glas jakobinca Klemansoa uspeo da vrati deo francuskog narodanjegovim najja~im tradicijama. Tako da je veliki nau~nik Emil Diklo mo-gao da napi{e: “U toj drami koja se igrala pred celim narodom, a koju je{tampa tako uzburkala da je cela nacija kona~no uvu~ena u nju, mi vidimohor i antihor anti~ke tragedije kako psuju jedan drugog. Scena je Francus-ka, a pozori{te je svet.”

Vojska je, predvo|ena jezuitima i uz pomo} gomile, u{la u borbu, uvere-na u pobedu. Kontraudar civilne vlasti je bio uspe{no preduhitren. Anti-semitska {tampa zapu{ila je svima usta objavljuju}i Rajnahove spiskoveposlanika ume{anih u panamski skandal.68 Sve je nagove{tavalo lak tri-jumf. Dru{tvo i politi~ari Tre}e republike, njeni skandali i afere, stvorili sunovu klasu déclassés; nije se od njih moglo o~ekivati da se bore protivsvog sopstvenog proizvoda. Naprotiv, trebalo je da oni usvoje jezik imanire gomile. Jezuiti bi putem vojske postigli prevlast nad korumpira-nom civilnom vla{}u i tako bi se poplo~ao put za coup d’etat bez krvi.

Sve dok je samo Drajfusova porodica ~udnim metodama poku{avala daspase svog ro|aka sa \avoljeg ostrva i dok su samo Jevreji bili zabrinutiza svoj polo`aj u antisemitskim salonima i u vojsci koja je bila jo{ vi{e an-tisemitska, sve je naravno ukazivalo na taj put. O~igledno nije bilo razlogada se iz njihovog kruga o~ekuje napad na vojsku ili na dru{tvo. Nije li tobila samo `elja Jevreja da i dalje budu prihva}eni u dru{tvu i da trpe uoru`anim snagama? Niko u vojnim ili civilnim krugovima nije trebalo dase obazire na njih.69 Zato je nastala neprilika kada je u javnost izbilo da uobave{tajnoj slu`bi general{taba sedi visoki oficir koji, iako pripada do-broj katoli~koj sredini i ima izvrsne vojne sposobnosti i “pravi” stepen an-tipatije prema Jevrejima, jo{ nije usvojio princip da cilj opravdava sredst-vo. Takav ~ovek, potpuno van dru{tvenih klanova ili profesionalne ambi-

DRAJFUSOVA AFERA 111

66 Cf. Martin du Gard, Jean Barios, p. 272 ff., i Daniel Halévy u Cahiers de la quinzaine,Series XI, cahier 10, Paris, 1910.

67 Cf. Georges Sorel, La Revolution dreyfusienne, Paris, 1911, pp. 70-71.68 Do koje mere su ~lanovima Parlamenta bile vezane ruke pokazuje slu~aj [erer-Kest-

nera, jednog od njihovih boljih elemenata i potpredsednika Senata. Tek {to je on otpo~eo pro-test protiv su|enja, Libre Parole je objavio ~injenicu da je njegov zet bio ume{an u panamskiskandal. Vidi Herzog, op. cit., datirano novembra 1897.

69 Cf. Brogan, op. cit., VII Book, 1 ch.: “@elja da se ostavi da stvar po~iva nije bila neuo-bi~ajena me|u francuskim Jevrejima, posebno me|u bogatijim francuskim Jevrejima.”

Page 150: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cije, zvao se Pikar i general{tab je uskoro bio sit tog jednostavnog, mirnog~oveka, politi~ki nezainteresovanog duha. Pikar nije bio heroj, svakako nemu~enik. On je jednostavno bio onaj obi~an tip gra|anina sa prose~niminteresovanjem za javne poslove koji u ~asu opasnosti (ali ni minut ranije)ustaje u odbranu svoje zemlje na isti pouzdan na~in kao {to ispunjava svo-je dnevne obaveze.70 Ipak, povod postaje ozbiljan tek posle nekoliko odla-ganja i kolebanja, kada se Klemanso najzad uverio da je Drajfus nevin arepublika u opasnosti. Na po~etku borbe samo se {a~ica poznatih pisaca inau~nika okupila oko tog slu~aja: Zola, Anatol Frans, E. Diklo, istori~arGabriel Mono i Lisijen Her, bibliotekar Ecole Normale. Ovome se mo`edodati mali i zato bezna~ajan krug mladih intelektualaca koji }e kasnijepraviti istoriju u Cahiers de la quinzaine.71 To je, me|utim, bio ceo spisakKlemansoovih saveznika. Nije bilo politi~ke grupe, ~ak nijednog renomi-ranog politi~ara spremnog da stane na njegovu stranu. Veli~ina Kleman-soovog pristupa sastoji se u tome {to on nije bio usmeren protiv pojedi-na~ne pogre{ke pravde, ve} se zasnivao na tako “apstraktnim” idejamakao {to su pravda, sloboda i gra|anska vrlina. Ukratko, zasnivao se na sa-mim onim pojmovima koji su bili glavni proizvod starovremskog jakobin-skog patriotizma, a na koji je ve} bilo ba~eno mnogo blata i uvreda. Kakoje vreme prolazilo i Klemanso nastavio, nepokoleban pretnjama i razo~a-ranjima, da iznosi iste istine i da ih utelovljuje u zahteve, to su “~vrsti” na-cionalisti sve vi{e gubili tlo. Sledbenici ~oveka kao {to je bio Bares, koji jeoptu`io Drajfusove podr`avaoce da se gube u “metafizi~koj zbrci”, shva-tali su polako da su apstrakcije “Tigra” bile zapravo bli`e politi~koj stvar-nosti nego ograni~ena inteligencija propalih biznismena ili jalov tradi-cionalizam fatalisti~ki nastrojenih intelektualaca.72 Kuda je ~vrst prilazkona~no vodio realisti~ke nacionaliste ilustruje pri~a od neprocenjivevrednosti o tome kako je [arl Moras imao “~ast i zadovoljstvo”, posle po-raza Francuske, da prilikom lêta na jug susretne astrol{kinju koja mu tu-ma~i politi~ko zna~enje skora{njih doga|aja i savetuje ga da sara|uje sanacistima.73

Iako je antisemitizam bez sumnje uhvatio korena tokom tri godine posleDrajfusovog hap{enja, pre nego {to je po~ela Klemansoova kampanja i

112 ANTISEMITIZAM

70 ^im je sve razotkrio, Pikar je bio izgnan na opasno mesto u Tunisu. Na to je napraviotestament, izlo`io celu stvar, a kopiju dokumenta deponovao kod svog advokata. Nekolikomeseci kasnije, kada je otkriveno da je jo{ `iv, poplava tajanstvenih pisama po~ela je dapristi`e, kompromituju}i ga i optu`uju}i za sau~esni{tvo sa “izdajnikom” Drajfusom. Treti-rali su ga kao gangstera koji je pretio da “potka`e”. Kad se sve to pokazalo uzaludnim, uhap-sili su ga, izbacili iz vojske i oduzeli mu odlikovanja, {to je on sve mirno i stalo`eno izdr`ao.

71 Ovoj grupi koju je predvodio [arl Pegi pripadali su mladi Romen Rolan, Suarez, @or`Sorel, Danijel Halevi i Bernar Lazar.

72 Cf. M. Barrès, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.73 Vidi Yves Simon, op. cit., pp. 54-55.

Page 151: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

iako je antijevrejska {tampa postigla tira` koji se mogao meriti sa glavnimlistovima, ulice su ostale mirne. Tek kada je Klemanso po~eo da objavlju-je svoje ~lanke u l’Aurore, i kada je sud u Renu istakao neveseo uspeh su-|enja i obnove su|enja, gomila se pokrenula. Svaki udarac drajfusovaca(koji su bili poznati kao manjina) pratili su manje ili vi{e nasilni nemiri naulicama.74 General{tab je izvanredno organizovao gomilu. Su|enje je vo-dilo pravo iz vojske u Libre Parole koji je, neposredno ili posredno, svo-jim ~lancima ili li~nim intervencijama svojih urednika, mobilisao stu-dente, monarhiste, avanturiste i ~iste gangstere i gurnuo ih na ulice. Kad biZola izrekao koju re~, njegovi prozori su odmah bili kamenovani. Kad je[erer-Kestner pisao kolonijalnom ministru, prebili su ga na ulici, dok sunovine vr{ile besramne napade na njegov privatni `ivot. I svi se prikazisla`u: da je Zola bio oslobo|en optu`be, ne bi `iv napustio sudnicu.

Povik “Smrt Jevrejima” brisao je zemljom. U Lionu, Renu, Nantu, Turu,Bordou, Klermon-Feranu i Marseju – zapravo svuda – izbijale su antise-mitske pobune i uvek vodile ka istom izvoru. Masovno ogor~enje izbijaloje svuda istog dana i ta~no u isti ~as.75 Pod vo|stvom Gerena, gomila jezauzela vojni kompleks. Antisemitske udarne trupe pojavile su se na ulica-ma i uverile ljude da }e se svaki prodrajfusovski miting zavr{iti krvoproli-}em. Sau~esni{tvo policije svuda je bilo o~igledno.76

Najmodernija figura na strani antidrajfusovaca bio je verovatno @il Ge-ren. Propali preduzetnik, on je svoju politi~ku karijeru po~eo kao politi~kiprovokator i stekao onaj smisao za disciplinu i organizaciju koji neizbe`noukazuje na podzemlje. Tako je on kasnije mogao da skrene u politi~kekanale postav{i osniva~ i glava Ligue Antisémite. U njemu je visoko dru-{tvo na{lo svog prvog heroja-kriminalca. Laskaju}i Gerenu, bur`oaskodru{tvo je jasno pokazalo da je po svom moralnom i eti~kom kôdu zauvekraskinulo sa sopstvenim standardima. Iza Lige su stajala dva ~lana aris-tokratije, vojvoda od Orleana i markiz de Mores. Ovaj drugi je izgubio bo-gatstvo u Americi i postao slavan po organizovanju mesara Pariza u ubo-ji~ke brigade.

DRAJFUSOVA AFERA 113

74 Prostorije Univerziteta u Renu bile su demolirane po{to se pet profesora izjasnilo u ko-rist su|enja. Kad je {tampan prvi Zolin ~lanak, rojalisti~ki studenti su demonstrirali ispredredakcije Figaroa, posle ~ega su novine odustale od daljih ~lanaka istog tipa. Izdava~ pro-drajfusovskog La Bataille prebijen je na ulici. Sudije kasacionog suda koji su kona~no uki-nuli presudu iz 1894. jednoglasno su izjavili da su im pretili “vanpravnim napadom”. Pri-mera ima mnogo.

75 18. januara 1898. odr`ane su antisemitske demonstracije u Bordou, Marselju, Klemon-Feranu, Nantu, Ruanu i Lionu. Sutradan su izbile studentske pobune u Ruanu, Tuluzu i Nan-tu.

76 Najneotesaniji je bio postupak prefekta policije u Renu koji je savetovao profesoru Vik-toru Ba{u, kad mu je opusto{ila ku}u gomila od ~itavih 2.000 ljudi, da treba da podnese os-tavku, jer on ne mo`e dalje da mu garantuje sigurnost.

Page 152: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Najre~itiji primer koji oslikava tendenciju tog vremena bila je farsi~naopsada takozvane tvr|ave [abrol. Tu se, u toj prvoj od “Sme|ih ku}a”,sastao krem Ligue Antisémite kada je policija najzad odlu~ila da uhapsinjihovog vo|u. Instalacije su bile vrhunac tehni~ke perfekcije. “Prozori subili za{ti}eni gvozdenim kapcima. Postojao je sistem elektri~nih zvona itelefona od podruma do krova. Na oko pedeset metara od masivnog ulazakoji je uvek bio zaklju~an i zakra~unat bila je visoka re{etka od staroggvo`|a. S desna, izme|u re{etke i glavnog ulaza, bila su mala vrata, oblo-`ena gvo`|em, iza kojih su stra`ari, probrani iz mesarskih legija, motrilidan i no}.”77 Maks Re`i, podstreka~ al`irskih pogroma, jo{ jedan je koji jeudario modernu notu. To je bio onaj mladala~ki Re`i koji je jednom poz-vao veselu parisku rulju da “zalije drvo slobode krvlju Jevreja”. Re`i jepredstavljao onaj odeljak pokreta koji se nadao da }e ste}i vlast legalnim iparlamentarnim metodama. U skladu sa tim programom on je sebe izabraoza gradona~elnika Al`ira i iz svoje kancelarije je pokrenuo pogrome u ko-jima je ubijeno vi{e Jevreja, jevrejske `ene zlo~ina~ki napadane a radnjekoje su posedovali Jevreji oplja~kane. Njemu je, tako|e, Eduar Drimon,najslavniji francuski antisemit, ugla|en i kulturan, dugovao svoje mesto uParlamentu.

U svemu tome nije bila nova aktivnost gomile; za to je postojalo obiljeprete~a za to vreme. Nova i iznena|uju}a – iako nama isuvi{e dobro poz-nata – bila je organizacija gomile i obo`avanje koje su u`ivale vo|e. Go-mila je postala direktni agent tog “~vrstog” nacionalizma koji su usvojiliBares, Moras i Dode, koji su zajedno bez sumnje ~inili neku vrstu elitemla|ih intelektualaca. Ti ljudi koji su prezirali narod i koji su tek nedavnoizronili iz razornog i dekadentnog kulta esteticizma, videli su u gomili `iviizraz mu`evne i primitivne “snage”. Oni i njihove teorije prvi su identifi-kovali gomilu sa narodom i pretvorili njene vo|e u nacionalne heroje.78

Njihova filozofija pesimizma i njihovo u`ivanje u propasti bili su prviznak neizbe`nog kolapsa evropske inteligencije.

^ak i Klemanso nije bio imun na isku{enje da poistoveti gomilu sa naro-dom. Posebno je bio sklon toj gre{ki zbog dosledno dvosmislenog dr`anjaradni~ke partije prema pitanju “apstraktne” pravde. Nijedna partija, uklju-~uju}i socijalisti~ku, nije bila spremna da postavi problem pravde per se,“da stane nepokolebljivo, dogodilo se {to mu drago, iza pravde, kao nera-skidive spone civilizovanih ljudi”. 79 Socijalisti su zastupali interese radni-ka, oportunisti liberalne bur`oazije, koalicionisti interese katoli~kih vi{ih

114 ANTISEMITIZAM

77 Cf. Bernanos, op. cit., p. 346.78 Za te teorije vidi posebno Charles Maurras, Au Signe de Flore; souvenirs de la vie poli-

tique; l’Affaire Dreyfus et la fondation de la Action Française, Paris, 1931. M. Barrès, op.cit.; Léon Daudet, Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.

79 Cf. Clemenceau, “A la dérive”, op. cit.

Page 153: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

klasa, a radikali antiklerikalne sitne bur`oazije. Socijalisti su imali velikuprednost da govore u ime homogene i ujedinjene klase. Za razliku odbur`oaskih partija, oni nisu predstavljali dru{tvo koje se delilo u bezbrojklika i tajnih dru{tava. Uprkos tome, oni su se prvenstveno i su{tinski ba-vili interesima svoje klase. Nije ih potresala nikakva vi{a obaveza premaljudskoj solidarnosti i nisu imali predstavu o tome {ta zajedni~ki `ivot za-ista zna~i. Za njihovo dr`anje je bila tipi~na opaska @ila Gezda, koji je biopandan @oresu u Francuskoj partiji, da su “zakon i ~ast samo re~i”.

Nihilizam koji je karakterisao nacionaliste nije bio monopol antidrajfu-sovaca. Naprotiv, veliki deo socijalista i mnogi od onih koji su podr`avaliDrajfusa, kao Gezd, govorili su istim jezikom. Ako je katoli~ki La Croixprimetio da “nije vi{e pitanje da li je Drajfus nevin ili kriv, ve} jedino ko}e pobediti, prijatelji vojske ili njeni protivnici”, odgovaraju}e ose}anjesu, mutatis mutandis, mogli da iska`u samo Drajfusovi pobornici.80 Nijesamo gomila ve} je i zna~ajan deo francuskog naroda pokazao da je, u naj-boljem slu~aju, sasvim nezainteresovan da li }e jedan deo stanovni{tva bitiisklju~en iz zakona ili ne.

^im je po~ela kampanju nasilja protiv Drajfusovih prista{a, gomila jepred sobom na{la otvoren put. Kao {to svedo~i Klemanso, radnici Parizasu slabo marili za celu aferu. Ako su se razni elementi bur`oazije prepiralime|u sobom, to, mislili su oni, jedva uti~e na njihove interese. “Sa otvore-nim pristankom naroda”, pisao je Klemanso, “oni su pred svetom progla-sili neuspeh svoje ’demokratije’. Kroz njih je suvereni narod, sa koga jeostri`eno njegovo neprikosnoveno dostojanstvo, sâm sebe napao sa tronasvoje pravde. Jer ne mo`e da se porekne da nas je to zlo zadesilo uz punosau~esni{tvo samog naroda. ...Narod nije Bog. Svako je mogao predvidetida }e se ovo novo bo`anstvo sru{iti. Kolektivni tiranin razasut ~itavom ze-mljom nije ni{ta prihvatljiviji od obi~nog tiranina ustoli~enog na tronu.”81

Najzad je Klemanso ubedio @oresa da je kr{enje prava jednog ~ovekakr{enje prava svih, ali je u tome uspeo jedino zato {to su krivci bili okore-li neprijatelji naroda jo{ od revolucije, upravo aristokratija i kler. To protivbogatih i sve{tenstva, ne za republiku, ne za pravdu i slobodu, kona~no jeizvelo radnike na ulicu. Uistinu, i @oresovi govori i Klemansoovi ~lanciodi{u starom revolucionarnom stra{}u prema ljudskim pravima. Tako|e jeistina da je ta strast bila dovoljno jaka da okupi narod na borbu, ali prvo ihje trebalo ubediti da nisu u pitanju samo pravda i ~ast republike, ve} i nji-hovi sopstveni klasni “interesi”. Situacija je bila takva da je veliki broj so-

DRAJFUSOVA AFERA 115

80 Upravo je to sna`no razo~aralo Drajfusove pobornike, naro~ito krug oko [arla Pegija.Ta uznemiruju}a sli~nost izme|u drajfusovaca i antidrajfusovaca je glavni predmet instruk-tivnog romana Martin du Gara, Jean Barois, 1913.

81 Uvod u Contre la Justice, 1900.

Page 154: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cijalista, i unutar i izvan zemlje, jo{ uvek smatrao da je gre{ka me{ati se(kako su govorili) u bratoubila~ke sva|e bur`oazije ili se uznemiravatispa{avanjem republike.

Prvi koji je odu~io radnike, bar delimi~no, od te indiferentnosti, bio jeveliki ljubitelj naroda Emil Zola. U svojoj ~uvenoj optu`bi pisanoj protivRepublike on je bio prvi koji je odustao od izlaganja preciznih politi~kih~injenica i popustio strasti gomile bude}i |avolka “tajnog Rima”. To je bioton koji je Klemanso prihvatio samo nerado, a @ores sa entuzijazmom.Stvarna Zolina zasluga, koju je te{ko otkriti iz njegovih pamfleta, sastojise u odlu~noj i neustra{ivoj hrabrosti sa kojom je taj ~ovek, ~iji su `ivot idela ushitili narod do ta~ke koja se “grani~ila sa idolatrijom”, ustao da iza-zove, da se bori i da kona~no pokori mase u kojima je, kao Klemanso, svevreme jedva mogao da odeli gomilu od naroda. “^ovek je stvoren da seodupre najmo}nijim monarsima i da odbije da se povije pred njima, ali jemalo njih zaista bilo stvoreno da se odupre gomili, da se uspravi i predzavedenim masama, da se bez oru`ja suo~i sa njihovim neumoljivim be-som i da se skr{tenih ruku usudi da ka`e ne onda kada se od njega o~ekujeda ka`e da. Takav je ~ovek bio Zola.”82

Tek {to se J’Accuse pojavio, pariski socijalisti su odr`ali svoj prvi skupi doneli odluku u kojoj tra`e obnovu Drajfusovog slu~aja. Ali samo petdana kasnije, neka trideset dva socijalisti~ka zvani~nika spremno su iza{lisa deklaracijom da sudbina Drajfusa, “klasnog neprijatelja”, nije njihovabriga. Iza te deklaracije su stajali {iroki elementi te partije u Parizu. Iakose cepanje u njenim redovima nastavilo tokom cele afere, partija je imaladovoljno drajfusovaca da spre~i Ligue Antisémite da i dalje kontroli{e uli-ce. Socijalisti~ki skup je ~ak `igosao antisemitizam kao “novi oblik reak-cije”. Ipak, nekoliko meseci kasnije na parlamentarnim izborima @ores ni-je vra}en, a malo posle toga, kada je Kavenjak, ministar rata, odr`ao predPredstavni~kim domom govor u kome napada Drajfusa i hvali vojsku kaoneophodnu, poslanici su odlu~ili, sa samo dva glasa protiv, da oblepepariske zidove tim tekstom. Sli~no tome, kada je u Parizu progla{en veliki{trajk u oktobru iste godine, Minster, nema~ki ambasador, mogao je pouz-dano i poverljivo da obavesti Berlin da “{to se ti~e {irokih masa, ovo ni-kako nije politi~ka stvar. Radnici su jednostavno iza{li zbog ve}ih nadnicai na kraju }e ih sigurno i dobiti. [to se Drajfusovog slu~aja ti~e, on ih uop-{te nije doticao.”83

Ko je onda, naj{ire re~eno, podr`avao Drajfusa? Ko su bili 300.000Francuza koji su tako `udno gutali Zolin J’Accuse i koji su pobo`no pratiliKlemansoove uvodnike? Ko su bili ljudi koji su kona~no uspeli da po-

116 ANTISEMITIZAM

82 Klemanso, u govoru pred Senatom nekoliko godina kasnije; et. Weil, op. cit., pp 112-113.

83 Vidi Herzog, op. cit., datirano 10. oktobar 1898.

Page 155: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cepaju svaku klasu, ~ak svaku porodicu u Francuskoj na strane zava|eneoko Drajfusove stvari? Odgovor je da oni nisu sa~injavali nikakvu partijuili homogenu grupu. Dodu{e, oni su se vi{e regrutovali iz ni`ih nego izvi{ih klasa, kao {to je me|u njima bilo, sasvim karakteristi~no, vi{e lekaranego advokata ili dr`avnih slu`benika. Uglavnom je to bila me{avina ra-zli~itih elemenata: ljudi tako razli~iti kao Zola i Pegi ili @ores i Pikar, lju-di koji }e sutradan razvrgnuti prijateljstvo i oti}i svako svojim putem.“Oni dolaze iz politi~kih partija i verskih zajednica koje nemaju ni~eg za-jedni~kog, koje su ~ak u sukobu. ...Ti ljudi ne poznaju jedni druge. Oni suse borili i po potrebi bi se ponovo borili. Nemojte se zavaravati; oni su’elita’ francuske demokratije.”84

Da je Klemanso u to vreme imao dovoljno samopouzdanja da samo svo-je pristalice smatra pravim narodom Francuske, ne bi pao kao plen fa-talnog ponosa koji je ozna~io kraj njegove karijere. Iz iskustva u Draj-fusovoj aferi izrastao je njegov o~aj prema narodu, njegov prezir prema~oveku, kona~no njegova vera da }e on i samo on mo}i da spase repub-liku. Nikada nije mogao da se ponizi da izigrava pljeska~a u lakrdijamagomile. Tako, ~im je po~eo da poistove}uje gomilu sa narodom, on je za-ista izmakao sebi tlo pod nogama i prognao sebe u sumornu usamljenostkoja je od tada postala njegova odlika.

Razjedinjenost francuskog naroda bila je o~igledna u svakoj porodici.Sasvim karakteristi~no, samo u redovima radni~ke partije ona je na{lapoliti~ki izraz. Svi drugi, kao i sve parlamentarne grupe, na po~etku kam-panje za obnovu su|enja bili su ~vrsto protiv Drajfusa. Sve to, me|utim,zna~i da bur`oaske partije vi{e nisu predstavljale prava ose}anja bira~a,jer je isto nejedinstvo koje je bilo tako o~evidno me|u socijalistima vlada-lo u skoro svim delovima stanovni{tva. Svuda je postojala manjina koja jeprihvatila Klemansoovu molbu za pravdu i ta heterogena manjina sa~inja-vala je drajfusovce. Njihova borba protiv vojske i korumpiranog sau~es-ni{tva republike, bila je dominantni ~inilac u francuskoj unutra{njoj politi-ci od kraja 1897. do otvaranja izlo`be 1900. To je tako|e izvr{ilo va`anuticaj na spoljnu politiku zemlje. Ipak, ova celokupna borba koja je rezul-tirala bar delimi~nom pobedom, odvijala se isklju~ivo izvan Parlamenta.U toj takozvanoj predstavni~koj skup{tini, a ova je sadr`avala svih 600 de-legata izvu~enih iz svake nijanse i boje i radni~ke i bur`oaske, godine1898. sedela su samo dva Drajfusova pobornika, a jedan od njih, @ores, ni-je ponovo izabran.

U Drajfusovoj aferi zapravo uznemirava to {to nije samo gomila moralada se slu`i sredstvima vanparlamentarne borbe. Celokupna manjina,bore}i se za Parlament, demokratiju i republiku, bila je isto tako prisiljena

DRAJFUSOVA AFERA 117

84 “K. V. T.”, op. cit., p. 608.

Page 156: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

da bije svoju bitku izvan Predstavni~kog doma. Ova dva elementa razliko-vala su se jedino po tome {to je jedan koristio ulice, a drugi {tampu i sud-nice. Drugim re~ima, ukupan politi~ki `ivot u Francuskoj tokom Drajfuso-ve krize vodio se izvan Parlamenta. Ni onih nekoliko parlamentarnih gla-sova u korist vojske a protiv ponovnog su|enja ne krnji ovaj zaklju~ak nabilo koji na~in. Zna~ajno je zapamtiti da kada je parlamentarnoraspolo`enje po~elo da se menja pred otvaranje Pariske izlo`be, ministarrata Galifet je mogao sa puno verodostojnosti da izjavi da to nikako nepredstavlja raspolo`enje u zemlji.85 S druge strane, glas protiv obnovesudskog postupka ne sme se tuma~iti kao odobrenje politi~kog coup d’etatkoji su jezuiti i izvesni radikalni antisemiti poku{avali da izvedu uz pomo}vojske.86 To je vi{e bilo zahvaljuju}i otporu protiv svake promene statusquo-a. Zapravo bi ogromna ve}ina Predstavni~kog doma odbacila i vojno--klerikalnu diktaturu.

Oni ~lanovi Parlamenta koji su nau~ili da na politiku gledaju kao na pro-fesionalno zastupanje sebi~nih interesa goreli su od `elje, prirodno, dasa~uvaju svoju dr`avu od afera od kojih je zavisio njihov “poziv” i njihovprofit. Drajfusov slu~aj je ~ak otkrio da narod vi{e voli da njegovi pred-stavnici ~uvaju sopstvene parcijalne interese nego da deluju kao dr`avnici.Naro~ito nije bilo mudro spominjati taj slu~aj u izbornoj propagandi. Da jeona zavisila samo od antisemitizma, situacija drajfusovaca bi sigurno bilabeznade`na. Zapravo, tokom izbora oni su ve} u`ivali zna~ajnu podr{ku uradni~koj klasi. Ipak, ~ak i oni koji su dr`ali stranu drajfusovcima nisu`eleli da se ovo politi~ko pitanje me{a u izbore. Upravo zato {to je nasto-jao da ono postane sto`er njegove kampanje, @ores je izgubio svoje mesto.

Da su Klemanso i drajfusovci sa zahtevom za obnovu su|enja uspeli dapobede velike delove svih klasa, katolici bi reagovali kao blok; me|u nji-ma nije bilo razila`enja u mi{ljenju. Ono {to su jezuiti radili u kormilare-nju aristokratijom i general{tabom, srednjim i ni`im klasama su radiliasumpcionisti, ~iji je organ, La Croix, imao najve}i tira` od svih katoli~kihnovina u Francuskoj.87 I jedni i drugi su svoju agitaciju usmerili na Jevre-je, a protiv Republike. I jedni i drugi su se predstavljali kao branioci voj-

118 ANTISEMITIZAM

85 Galif, ministar rata, pisao je Valdeku: “Nemojmo zaboraviti da je ogromna ve}ina naro-da u Francuskoj antisemitska. Na{a bi pozicija, tako, bila da bismo mi sa jedne strane imalicelu vojsku i ve}inu Francuza, da ne govorimo o dr`avnoj slu`bi i senatorima;...” cf. J.Reinach, op. cit., V, 579.

86 Najpoznatiji od takvih je napad Deruleda koji je nastojao na pogrebu predsednika PolaFora februara 1899. da izazove generala Ro`ea na pobunu. Nema~ki ambasadori i chargésd’affaires u Parizu izve{tavali su o takvim poku{ajima svakih nekoliko meseci. Situaciju jedobro sumirao Barrès, op. cit., st. 4: “U Renu smo na{li svoje bojno polje. Samo su nampotrebni vojnici ili, preciznije, generali – ili, jo{ preciznije, general.” Samo, nije biloslu~ajno {to je to bio nepostoje}i general.

87 Brogan ide tako daleko da krivi asumpcioniste za celokupnu klerikalnu agitaciju.

Page 157: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ske i op{teg dobra od mahinacija “internacionalne jevrejske zajednice”.Me|utim, mnogo upadljivija od dr`anja katolika u Francuskoj bila je ~i-njenica da je katoli~ka {tampa {irom sveta bila ~vrsto protiv Drajfusa. “Svisu ti novinari mar{irali i jo{ uvek mar{iraju na zapovest svojih nadre-|enih.”88 Kako je slu~aj napredovao, postajalo je sve jasnije da je agitaci-ja protiv Jevreja u Francuskoj sledila internacionalnu liniju. Tako je Civil-tà Cattolica izjavila da se Jevreji svuda moraju isklju~iti iz nacije, u Fran-cuskoj, Nema~koj, Austriji i Italiji. Katoli~ki politi~ari su me|u prvima sh-vatili da se moderna politika mo}i mora zasnivati na sadejstvu kolonijal-nih ambicija. Oni su bili prvi koji su antisemitizam povezali sa imperija-lizmom, izjavljuju}i da su Jevreji agenti Engleske, poistove}uju}i tako an-tagonizam prema Jevrejima sa anglofobijom.89 Drajfusov slu~aj, u komesu Jevreji bili centralna figura, dobro im je do{ao da igraju svoju igru. Zato {to je Engleska uzela Egipat od Francuza trebalo je kriviti Jevreje,90 dokje pokret za anglo-ameri~ki savez postojao zahvaljuju}i, naravno, “Rot{il-dovom imperijalizmu”.91 Da katoli~ka igra nije ograni~ena na Francusku,postalo je sasvim jasno onda kad je dat znak da se na tu scenu spusti za-vesa. S kraja 1899, kada je Drajfus dobio izvinjenje i kada se francuskojavno mnjenje preokrenulo iz straha od predvi|enog bojkota izlo`be, bio jepotreban intervju sa samim papom Lavom XIII da bi se zaustavilo {irenjeantisemitizma u celom svetu.92 ^ak i u Sjedinjenim Dr`avama, gde je Draj-fusova pobeda bila delimi~no primljena sa odu{evljenjem me|u nekatolici-ma, moglo se u katoli~koj {tampi posle 1897. otkriti jasno o`ivljavanje an-tisemitskog raspolo`enja, koje je, me|utim, preko no}i opalo pod uticajemintevjua sa Lavom XIII.93 “Veli~anstvena strategija” koja je trebalo da anti-semitizam iskoristi kao instrument katolicizma pokazala se jalova.

V: Jevreji i drajfusovci

SLU^AJ NESRE]NOG kapetana Drajfusa pokazao je svetu da u svakomjevrejskom plemi}u i multimilioneru ostaje jo{ uvek ne{to od parije koji

DRAJFUSOVA AFERA 119

88 “K. V. T.”, op. cit., st. 597.89 “Po~etni podsticaj u aferi do{ao je vrlo verovatno iz Londona, gde je misija Kongo-Nil

iz 1896-1898 izazvala izvesnu uznemirenost”, tako pi{e Maurras u Action Française (14. juli1935). Katoli~ka {tampa Londona branila je jezuite; vidi “The Jesuites and the DreyfusCase”, u The Month, Vol. XVIII (1899).

90 Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.91 Vidi posebno karakteristi~an ~lanak Rev. George McDermot, C. S. P., “Mr. Chamber-

lain’s Foreign Policy and the Dreyfus Case”, u ameri~kom mese~niku Catholic World,LXVII Vol. (September 1898).

92 Cf. Lecanuet, op. cit., p. 188.93 Cf. Rose A. Halperin, op. cit., p. 59, 77 ff.

Page 158: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nema zemlju, za koga ljudska prava ne postoje i kome }e dru{tvo radouskratiti privilegije. Niko, me|utim, nije te`e prihvatio ovu ~injenicu odsamih emancipovanih Jevreja. “Nije im dovoljno”, pisao je Bernar Lazar,“{to su odbacili svaku solidarnost sa svojom bra}om ro|enom u drugimzemljama, nego moraju jo{ da ih optu`uju za sva zla koja njihov sopstvenikukavi~luk prouzrokuje. Nije im dovoljno {to su ve}i {ovinisti od ro|enihFrancuza; kao emancipovani Jevreji, oni su po sopstvenoj volji pokidalisve veze solidarnosti. Stvarno, oni idu tako daleko da na oko tri tuceta lju-di u Francuskoj koji su spremni da brane jednog svog brata mu~enikamo`ete na}i hiljade onih koji su spremni da ~uvaju stra`u nad \avoljimostrvom, uporedo sa najzadrtijim rodoljubima ove zemlje.”94 Upravo zato{to su igrali tako malu ulogu u politi~kom razvoju zemalja u kojima su`iveli, Jevreji su tokom vekova do{li do toga da prave feti{ od zakonskejednakosti. Za njih je to bila nepobitna osnova ve~ne sigurnosti. Kada jeizbila Drajfusova afera i upozorila ih da je njihova sigurnost ugro`ena, onisu bili duboko u procesu razaraju}e asimilacije, koji je njihovu nedovoljnupoliti~ku mudrost poja~ao vi{e nego ina~e. Jevreji su se ubrzano asimilo-vali u one elemente dru{tva u kojima su sve politi~ke strasti bile zagla|enepod mrtvim teretom dru{tvenog snobizma, krupnog biznisa i do tada nepo-znatih prilika za profit. Nadali su se da }e mo}i da se oslobode antipatijekoju je ova tendencija poja~ala, ako je okrenu protiv svoje jo{ uvek siro-ma{ne i neasimilovane imigrantske bra}e. Koriste}i istu taktiku koju je ne-jevrejsko dru{tvo primenjivalo na njima, potrudili su se da se ograde odtakozvanih Ostjuden. Politi~ki antisemitizam, koji se u Rusiji i Rumunijimanifestovao pogromima, oni su odbacili lakomisleno kao recidiv iz sred-njeg veka, {to u modernoj politici nije mnogo realno. Oni uop{te nisu mo-gli da razumeju da je u Drajfusovoj aferi do{lo u pitanje ne{to vi{e od nji-hovog dru{tvenog polo`aja, i da se rodilo ne{to vi{e od obi~nog dru{tve-nog antisemitizma.

Stoga se u krugovima francuske jevrejske zajednice na{lo tako maloonih koji su podr`avali Drajfusa. Jevreji su, uklju~uju}i i samu porodicuoptu`enog, prezali da zapo~nu politi~ku borbu. Ba{ na toj osnovi je La-bori, Zolin advokat, odbio odbranu pred sudom u Renu, dok je drugiDrajfusov advokat, Deman`, bio prisiljen da svoju molbu bazira na os-novu sumnje. Nadali su se da }e poplavom pohvala ubla`iti svaki mogu}inapad vojske ili njenih oficira. Mislili su da }e Drajfusa osloboditi nadostojanstven na~in ako odbranu zasnuju na pravnoj gre{ki, ~ija je `rtvasamo slu~ajno Jevrejin. Rezultat je bio druga presuda koja je Drajfusa,koji je odbijao da se suo~i sa pravom temom, podstakla da se odrekne ob-nove su|enja i da umesto toga zatra`i pomilovanje, to jest, da prizna

120 ANTISEMITIZAM

94 Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York 1948, p. 97.

Page 159: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

krivicu.95 Jevreji nisu iskoristili priliku da uvide da je ovde protiv njih nadelu organizovana borba na politi~kom frontu. Oni su se opirali da sadej-stvuju sa ljudima koji su bili spremni da se suo~e sa izazovom na ovoj os-novi. U Klemansoovom slu~aju se pokazalo koliko je njihovo dr`anje biloslepo. Klemansoova bitka za pravdu kao temelj dr`ave svakako je obuh-vatala obnovu jednakih prava Jevrejima. U jednoj generaciji, me|utim, ukojoj su sa jedne strane bile klasne borbe, a sa druge neobuzdani {o-vinizam, to bi ostalo politi~ka apstrakcija da istovremeno nije bilozami{ljeno u aktuelnom smislu borbe ugnjetenih protiv ugnjeta~a. Kle-manso je bio jedan od malobrojnih istinskih prijatelja koje je modernajevrejska zajednica upoznala, upravo zato {to je shvatio i pred svetom pro-klamovao da su Jevreji jedan od potla~enih naroda Evrope. Antisemitizamje bio sklon da u jevrejskim skorojevi}ima vidi skorojevi}ke parije; dakle,u svakom poku}aru se pla{io Rot{ilda a u svakom shnorrer skorojevi}a.Ali Klemanso je u svojoj iscrpljuju}oj strasti prema pravdi i Rot{ildove jo{uvek video kao ~lanove potla~enog naroda. Bol nad nacionalnom ne-sre}om Francuske otvorio mu je o~i i srce ~ak i za one “nesre}nike koji suse nametnuli kao vo|e svoga naroda i spremno ga ostavili u {kripcu”, zaone prestra{ene i podre|ene ~lanove koji su, u svom neznanju, slabosti istrahu bili tako zasenjeni divljenjem prema ja~ima da su se isklju~ili izpartnerstva u bilo kakvoj aktivnoj borbi i koji mogu da “jure ka pobed-nikovom cilju” samo kad je bitka izborena.96

VI: Izvinjenje i njegovo zna~enje

DA JE Drajfusova drama bila komedija, postalo je o~igledno tek u za-vr{nom ~inu. Deus ex machina koji je ujedinio razjedinjenu zemlju, prido-bio Parlament za obnavljanje su|enja i kona~no uskladio sasvim razli~iteelemente naroda, od ekstremne desnice do socijalista, bio je ni{ta drugonego Pariska izlo`ba 1900. Ono {to nisu postigli Klemansoova dnevna iz-danja, Zolin patos, @oresovi govori i narodna mr`nja prema kleru i ari-stokratiji, naime, promenu parlamentarnog raspolo`enja u korist Drajfusa,postiglo se na kraju strahom od bojkota. Isti onaj Parlament koji je godinudana ranije jednoglasno odbacio obnovu su|enja, sada je sa dvotre}in-

DRAJFUSOVA AFERA 121

95 Fernand Labori, “Le mal politique et les partis” u La Grande Revue (oktobar-decembar1901): “Od trenutka kada je u Renu okrivljeni priznao krivicu a branilac se odrekao prava naobnovu su|enja u nadi da }e biti pomilovan, Drajfusov slu~aj je kao velika, univerzalna ljud-ska stvar bio definitivno zaklju~en.” U svom ~lanku pod naslovom “Le Spectacle de jour”,Klemanso govori o Jevrejima iz Al`ira “u ~iju korist Rot{ild ne}e izraziti ni najmanjiprotest”.

96 Vidi Klemansoove ~lanke pod naslovom “Le Spectacle du jour”, “Et les Juifs!”, “LaFarce du syndicat” i “Encore les Juifs!” u L’Iniquité.

Page 160: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

skom ve}inom izglasao cenzuru antidrajfusovske vlade. Jula 1899. do{aoje na vlast Valdek-Rusoov kabinet. Predsednik Lube izvinio se Drajfusu iokon~ao tako celu aferu. Izlo`ba je mogla biti otvorena pod najblistavijimkomercijalnim nebom i u op{tem bratstvu koje je iz njega nastalo: ~ak su isocijalisti postali prihvatljivi za mesta u vladi; Mijran, prvi socijalisti~kiministar u Evropi, primio je portfelj trgovine.

Parlament je postao Drajfusov pobornik! To je bio rezultat. Za Kle-mansoa je to, naravno, bio poraz. Do svog gorkog kraja on je optu`ivaodvosmisleno izvinjenje i jo{ dvosmisleniju amnestiju. “Sve to je u~inilo”,pisao je Zola, “da se bez razlike strpaju u jedno obi~no sumnjivo izvinje-nje ~astan ~ovek i huligani. Svi su bili ba~eni u isti ko{.”97 Klemanso je os-tao, kao i na po~etku, potpuno sam. Socijalisti, pre svih @ores, pozdravilisu i izvinjenje i amnestiju. Nije li im to osiguralo mesto u vladi i mnogo{ire zastupanje njihovih posebnih interesa? Nekoliko dana kasnije, u maju1900, kada je uspeh izlo`be bio osiguran, prava istina je najzad izronila.Sve te taktike ustupaka i{le su na ra~un drajfusovaca. Pokret za dalju ob-novu su|enja bio je pora`en sa 425 prema 60, a ~ak ni vlada samog Kle-mansoa 1906. nije mogla da promeni situaciju; ona se nije usudila dapoveri obnovu su|enja redovnom sudu. (Nezakonito) oslobo|enje putemapelacionog suda je bio kompromis. Ali Klemansoov poraz nije zna~io po-bedu crkve i vojske. Odvajanje crkve i dr`ave i zabrana parohijalnog obra-zovanja okon~ala je politi~ki uticaj katolicizma u Francuskoj. Sli~no to-me, podvrgavanje obave{tajne slu`be ministru rata, t.j. civilnoj vlasti, li-{ilo je vojsku njenog ucenjiva~kog uticaja na kabinet i Predstavni~ki domi oduzelo joj svako opravdanje za vo|enje policijske istrage za svoj sop-stveni ra~un.

Godine 1909. Drimon je simbolizovao Akademiju. Nekada su katolicihvalili njegov astisemitizam i narod mu klicao. Sada, me|utim, “najve}iistori~ar od Fistela” (Lemetr) bio je primoran da popusti Marselu Prevou,autoru pone{to pornografskog Demi-Vierges, i novi “besmrtnik” je primio~estitanja od jezuitskog oca Di Laka.98 ^ak je i Isusova dru`ba izgladilasvoju sva|u sa Tre}om republikom. Zatvaranje Drajfusovog slu~aja oz-na~ilo je kraj klerikalnog antisemitizma. Kompromis koji je usvojila Tre}arepublika razre{io je krivice optu`enog a da mu nije pru`io regularno su-|enje, smanjiv{i istovremeno aktivnosti katoli~ke organizacije. Budu}i daje Bernar Lazar tra`io ista prava za obe strane, dr`ava je dozvolila jedanizuzetak za Jevreje i drugi koji je pretio slobodi savesti katolika.99 Obe

122 ANTISEMITIZAM

97 Cf. Zolino pismo od 13. septembra 1899, u Correspondance: lettres à Maitre Labori.98 Cf. Herzog, op. cit., p. 97.99 Lazarov polo`aj u Drajfusovoj aferi najbolje je opisao Charles Péguy, “Notre Je-

unesse”, u Cahiers de la quinzaine, Paris, 1910. Posmatraju}i ga kao pravog predstavnikajevrejskih interesa, Pegi formuli{e Lazarove interese na slede}i na~in: “On je bio borac za

Page 161: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

partije koje su zaista bile u sukobu stavljene su van zakona, a rezultat jebio taj da su jevrejsko pitanje s jedne strane i politi~ki katolicizam s drugebili od tada prognani iz arene dnevne politike.

Tako se zavr{ava jedina epizoda u kojoj su podzemne sile devetnaestogveka iza{le na svetlost pisane istorije. Jedini vidljivi rezultat je bio {to se iztoga rodio cionisti~ki pokret – jedini politi~ki odgovor na antisemitizamkoji su Jevreji uop{te na{li i jedina ideologija u kojoj su oni ikada za oz-biljno uzeli neprijateljstvo koje }e ih staviti u centar svetskih doga|aja.

DRAJFUSOVA AFERA 123

nedeljivost zakona. Nedeljivost zakona u Drajfusovom slu~aju, nedeljiv zakon u slu~aju ver-skih redova. To izgleda kao sitnica; to mo`e daleko da odvede. To ga je odvelo do izolacije usmrti.” (Prevod citiran iz uvoda u Lazarov Job’s Dungheap.) Lazar je bio jedan od prvih draj-fusovaca koji je protestovao protiv zakona o kongregacijama.

Page 162: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

D R U G I D E O

Imperijalizam

Anektirao bih planete kad bih mogao

SESIL ROUDZ

Page 163: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

P E T O P O G L AV L J E: Politi~ka emancipacijabur`oazije

GODINE OD 1884. do 1914, tri decenije, dele devetnaesti vek, koji se za-vr{ava grabe`om oko Afrike i ra|anjem pan-pokreta, od po~etka Pr-

vog svetskog rata. To je period imperijalizma sa zati{jem u Evropi i sa za-panjuju}im razvojem doga|aja u Aziji i Africi.1 Neki od fundamentalnihaspekata toga vremena izgledaju tako bliski totalitarnom fenomenu dvade-setog veka da bi bilo opravdano ceo period shvatiti kao pripremanje sceneza katastrofe koje slede. S druge strane, zbog zati{ja ono jo{ uvek veomali~i na neki deo devetnaestog veka. Te{ko mo`emo da izbegnemo da na tublisku a ipak daleku pro{lost gledamo suvi{e mudrim o~ima ljudi koji una-pred znaju kraj pri~e, ljudi koji znaju da je ona dovela do skoro potpunogsloma kontinuiranog toka zapadne istorije kakav smo pozavali vi{e od dvehiljade godina. Ali moramo priznati i izvesnu nostalgiju za onim {to se jo{uvek mo`e zvati “zlatno doba sigurnosti”, to jest za dobom kad je ~ak iu`ase jo{ uvek obele`avala izvesna umerenost, pod kontrolom pristojnos-ti, tako da bi ono moglo da se generalno predstavi u liku razuma. Drugimre~ima, bez obzira koliko nam je bliska ta pro{lost, savr{eno samo svesnida je na{e iskustvo koncentracionih logora i fabrika smrti daleko od njeneop{te atmosfere isto kao i od bilo kog drugog perioda u zapadnoj istoriji.

Sredi{nji unutarevropski doga|aj imperijalisti~kog perioda jeste politi~-ka emancipacija bur`oazije, prve klase u istoriji koja je postigla ekonom-sku nadmo} ne te`e}i za politi~kom vla{}u. Bur`oazija se razvila unutarnacionalne dr`ave i zajedno sa njom koja je skoro po definiciji vladala iz-nad i izvan klasno podeljenog dru{tva. ^ak i kada se ve} afirmisala kaovladaju}a klasa, bur`oazija je sve politi~ke odluke prepu{tala dr`avi. Tekkad se nacionalna dr`ava pokazala kao neprikladan okvir za budu}i rastkapitalisti~ke ekonomije, latentna borba izme|u dr`ave i dru{tva je posta-la otvorena bitka za vlast. Tokom imperijalisti~kog perioda ni dr`ava nibur`oazija nisu odnele odlu~uju}u pobedu. Nacionalne institucije su sesve vreme opirale brutalnosti i megalomaniji imperijalisti~kih aspiracija, apoku{aji bur`oazije da iskoristi dr`avu i njene instrumente nasilja za svojeekonomske ciljeve bili su uvek samo napola uspe{ni. To se promenilo ka-da je nema~ka bur`oazija sve ulo`ila u Hitlerov pokret i pretendovala na

1 J. A. Hobson, Imperialism, London 1905, p. 19: “Iako se, iz prakti~nih razloga, godina1870. uzima kao pokazatelj po~etka svesne politike imperijalizma, bi}e evidentno da ovajpokret nije dostigao svoj puni zamah sve do sredine osamdesetih... otprilike od 1884.”

Page 164: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

vlast uz pomo} gomile, ali se ispostavilo da je prekasno. Bur`oazija je us-pela da poru{i nacionalnu dr`avu, ali je time izvojevala Pirovu pobedu;gomila se pokazala sasvim sposobnom da sama vodi politiku i likvidiralaje bur`oaziju zajedno sa svim drugim klasama i institucijama.

I: Ekspanzija i nacionalna dr`ava

“EKSPANZIJA JE SVE”, rekao je Sesil Roudz i pao u o~ajanje, jer je svakeno}i nad glavom video “te zvezde... te beskrajne svetove koje mi nikadane}emo dosegnuti. Anektirao bih planete kad bih mogao.”2 On je otkriopokreta~ki princip ove nove, imperijalisti~ke ere (za manje od dve deceni-je britanski kolonijalni posedi porasli su za 4,5 miliona kvadratnih milja i66 miliona stanovnika, francuska nacija je dobila 3,5 miliona kvadratnihkilometara i 26 miliona ljudi, Nema~ka je izvojevala novo carstvo od mi-lion kvadratnih milja i 13 miliona domorodaca, a Belgija je preko svogkralja pribavila 900.000 kvadratnih milja sa 8,5 miliona `itelja);3 a ipak jeu trenutku prosvetljenja Roudz istoga trenutka spoznao unutra{nje ludiloimperijalisti~ke ere i njenu opre~nost condicio humana. Prirodno, ni spoz-naja ni rastu`enost nisu promenili njegovu politiku. On nije imao koristiod trenutaka prosvetljenja, pa je zato prevazi{ao ~ak i normalne kapaciteteambicioznog biznismena sa izrazitom tendencijom ka megalomaniji.

“Svetska politika je za naciju ono {to je magalomanija za pojedinca”,4rekao je Ojgen Rihter (vo|a Nema~ke progresivne partije) otprilike u is-tom istorijskom trenutku. Ali kad se on u Rajhstagu usprotivio Bizmarko-vom predlogu da se podr`e privatne kompanije u osnivanju trgovine i po-morskih stanica, jasno je pokazao da savremene ekonomske potrebe naci-je razume jo{ i manje od Bizmarka. Izgledalo je kao da su oni koji se pro-tive imperijalizam ili ga ignori{u – kao Ojgen Rihter u Nema~koj ili Gled-ston u Engleskoj ili Klemanso u Francuskoj – izgubili dodir sa stvarno{}ui da ne shvataju da su trgovina i ekonomija ve} uplele njihove nacije usvetsku politiku. Nacionalni princip je vodio u provincijalno neznanje.Bitka koju je vodio razum bila je izgubljena.

Svaki dr`avnik koji se uporno protivio imperijalisti~koj ekspanziji us-peo je samo da je obuzdava i da napravi konfuziju. Tako je Bizmark 1871.

128 IMPERIJALIZAM

2 S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 138.3 Ove su brojke citirane prema Carlton J. H. Hayes, A Genaration od Materialism, New

York, 1941, p. 237. i pokrivaju period od 1871. do 1900. – Vidi tako|e Hobson op. cit., p. 19:“tokom 15 godina, nekih 3,75 miliona kvadratnih milja dodato je Britanskoj imperiji, 1 mi-lion kvadratnih milja sa 14 miliona stanovnika Nemcima, 3,5 miliona kvadratnih milja sa 37miliona stanovnika Francuzima.”

4 vidi Ernst Hasse, Deutche Weltpolitik, Flugschriften des Alldeutschen Verbandes, No. 5,1897, p. 1.

Page 165: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

odbacio ponu|ene francuske posede u Africi kao zamenu za Alzas i Lore-nu, a dvadeset godina kasnije je pribavio Helgoland od Velike Britanije uzamenu za Ugandu, Zanzibar i Vitu – dva kraljevstva za kadu, kao {to sumu rekli nema~ki imperijalisti, ne bez prava. Tako se osamdesetih Kle-manso suprotstavio imperijalisti~koj struji u Francuskoj kada je ova `elelada po{alje ekspedicione vojne trupe u Egipat protiv Britanaca, a tridesetgodina kasnije je predao mosulska naftna polja Engleskoj radi francusko-britanskog saveza. Tako je Kromer optu`io Gledstona u Egiptu da “nije~ovek kome bi bezbedno mogla da se poveri sudbina britanske imperije.”

Ti dr`avnici, koji su razmi{ljali prvenstveno u smislu uspostavljanja na-cionalne teritorije, bili su sumnji~avi prema opravdanosti imperijalizma sprigovorom da se u njemu sadr`avalo mnogo vi{e od toga {to su zvali“prekomorske avanture”. Znali su pre po instinktu nego po razumevanjuda taj novi ekspanzionisti~ki pokret, u kome je “patriotizam... najbolje iz-ra`en u sticanju novca” (Hube-[lajden) a nacionalna zastava “trgovinskibilans” (Roudz), mo`e samo da uni{ti celinu nacionalne dr`ave. Osvajanjekao i izgradnja imperije su bili na zlom glasu, i to sa veoma dobrim razlo-gom. Uspe{no su ih izvodile jedino vlade koje su, kao Rimska republika,bile zasnovane prvenstveno na pravu, tako da je posle osnivanja moglo dado|e do integracije najraznorodnijih naroda, po{to se i na njih primenjiva-lo op{te pravo. Nacionalnoj dr`avi, me|utim, zasnovanoj na aktivnom pri-stanku homogene populacije na svoju vladu (“le plébiscite de tous lesjours”),5 nedostajao je takav ujedinjuju}i princip, i ona bi u slu~ajuosvajanja morala vi{e da asimilira nego da integri{e, da iznudi pristanakvi{e nego da sprovede pravdu: morala bi da degeneri{e u tiraniju. Jo{Robespjer je bio sasvim svestan toga kada je uzviknuo: “Périssent lescolonies si elles nous en coûtent l’honneur, la liberté.”

Ekspanzija kao stalni i najvi{i cilj politike sredi{nja je ideja imperijaliz-ma. Po{to ne povla~i sobom ni privremeno plja~kanje niti trajniju asimila-ciju osvojenog, ona je potpuno nov koncept u dugoj istoriji politi~ke mislii delanja. Razlog te iznena|uju}e originalnosti – iznena|uju}e jer su pot-puno novi koncepti veoma retki u politici – jeste jednostavno to {to ovajkoncept zapravo uop{te nije politi~ki, ve} ima svoje poreklo u carstvu po-slovne {pekulacije, gde je ekspanzija zna~ila stalno {irenje industrijskeproizvodnje i ekonomskih transakcija karakteristi~nih za devetnaesti vek.

U ekonomskoj sferi je ekspanzija primeren koncept, jer je industrijskirast bio realnost. Ekspanzija je zna~ila porast stvarne proizvodnje robe zaupotrebu i potro{nju. Procesi proizvodnje su isto tako neograni~eni kao i

5 Ernest Renan u klasi~nom eseju Qu’est-ce qu’une nation?, Paris, 1882, isti~e “stvarnipristanak, `elju da se `ivi zajedno, volju da se dostojno sa~uva zajedni~ko nasle|e”, kaoglavne elemente koji okupljaju pripadnike jednog naroda tako da oni formiraju naciju. Pre-vod citiran iz The Poetry of the Celtic Races, and other Studies, London, 1896.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 129

Page 166: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

sposobnosti ~oveka da stvara svoj svet, da ga uspostavlja, oprema i pobolj-{ava. Kada su se proizvodnja i ekonomski rast usporili, njihovo ograni~e-nje nije bilo toliko ekonomske koliko politi~ke prirode, utoliko {to je proi-zvodnja zavisila od mnogih razli~itih naroda koji su te proizvode koristilia bili su organizovani u veoma razli~ite dr`avne zajednice.

Imperijalizam je ro|en kada je klasa vladaju}a u kapitalizmu ustala pro-tiv ograni~enja ekonomske ekspanzije samo na teritoriju sopstvene nacije.Bur`oazija se okrenula politici iz ekonomskih razloga; jer ako nije htela dase odrekne kapitalisti~kog sistema proizvodnje, ~iji je unutarnji zakon sta-lan ekonomski rast, morala je da nametne taj zakon svojim doma}im vla-dama i da proklamuje ekspanziju kao krajnji politi~ki cilj spoljne politike.

Parolom “ekspanzija radi ekspanzije” bur`oazija je poku{ala, a delimi-~no i uspela, da ubedi svoje nacionalne vlade da stupe na put svetske poli-tike. Na trenutak je izgledalo da je nova politika na{la svoja prirodna ogra-ni~enja i ravnote`u u samoj ~injenici da je nekoliko naroda istovremeno ikompetitivno zapo~elo ekspanziju. Jo{ uvek bi imperijalizam u po~etnimstupnjevima mogao da se opi{e kao “borba suparni~kih carstava” i da seodvoji od “ideje carstva u anti~kom i srednjovekovnom svetu [koja je bila]ideja federacije dr`ava, pod zajedni~kom vla{}u, koja pokriva... celokupnipoznati svet”.6 Ipak, takvo takmi~enje bilo je jedan od mnogih ostatakapro{le ere, ustupak tom jo{ uvek vladaju}em nacionalnom principu po ko-jem je ~ove~anstvo porodica naroda koji se takmi~e za prevlast; po libe-ralnom uverenju, opet, to takmi~enje }e automatski postaviti sopstvenegranice kao faktor stabilnosti pre nego {to jedan takmac likvidira sve os-tale. Ova sre}na ravnote`a, me|utim, nije bila ba{ nu`an proizvod tajan-stvenih ekonomskih zakona, ve} se sna`no oslanjala na politi~ke i jo{ vi{ena policijske institucije koje treba da spre~e takmi~are da upotrebe pi{to-lje. Te{ko je pretpostaviti kako bi na bilo koji drugi na~in moglo da se za-vr{i takmi~enje izme|u do zuba naoru`anih poslovnih koncerna – “impe-rija” – osim pobedom jednog a smr}u svih ostalih. Drugim re~ima, takmi-~enje vi{e nije bilo princip politike ve} princip ekspanzije, a isto mu je to-liko bila stra{no potrebna politi~ka mo} radi uspostavljanja kontrole i og-rani~enja.

Nasuprot ekonomskoj strukturi, politi~ka struktura ne mo`e da se bes-krajno {iri, jer se ne zasniva na ljudskoj proizvodnji, koja je, zaista, neo-grani~ena. Od svih oblika vladanja i organizovanja, nacionalna dr`ava jenajmanje prikladna za neograni~en rast, jer ni iskrena saglasnost u njenojbazi ne mo`e da se {iri beskrajno, a samo je retko i te{ko zadobijena od po-korenih naroda. Nijedna nacionalna dr`ava ne bi ~iste savesti uop{te mo-gla da pokorava strane narode, po{to takva svest mo`e da se opravda samo

130 IMPERIJALIZAM

6 Hobson, op. cit.

Page 167: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

uverenjem da je pokoravanje zapravo nametanje superiornog zakona var-varima.7 Nacija je, me|utim, svoj zakon shvatala kao izdanak jedinstvenenacionalne biti koji nije pravova`an izvan sopstvenog naroda i granica sop-stvene teritorije.

Gde god se pojavila kao osvaja~, nacionalna dr`ava je me|u pokoreni-ma budila nacionalnu svest i `elju za suverenitetom, osuje}uju}i na tajna~in sve prave napore u izgradnji imperije. Tako su Francuzi uklju~ili umaticu Al`ir kao pokrajinu, ali nisu uspeli da nametnu sopstvene zakonearapskom narodu. Nastavili su da po{tuju postoje}i lokalni zakon i dodelilisu svojim arapskim gra|anima “li~ni status”, stvaraju}i tako besmislenihibrid nominalno francuske teritorije, koja je zakonski isto toliko deoFrancuske koliko i Département de la Seine, ali ~iji stanovnici nisu fran-cuski gra|ani.

Rani britanski “graditelji imperije”, uzdaju}i se u osvajanje kao stalanmetod vladavine, uop{te nisu mogli da inkorpori{u svoje susede Irce u ra-{trkanu strukturu Britanske imperije ili Britanskog komonvelta nacija; ka-da je, nakon poslednjeg rata, Irskoj dodeljen status dominiona i ona bilapozdravljena kao prava ~lanica Britanskog komonvelta, to je tako|e bioproma{aj, iako mo`da manje o~igledan. Najstariji “posed” i najnoviji do-minion je jednostrano otkazao svoj dominionski status (1937) i zao{triosve odnose sa engleskom nacijom kada je odbio da u~estvuje u ratu. Po{toje “propustila da uni{ti” Irsku (^esterton), engleska vladavina putem stal-nog osvajanja nije toliko podstakla sopstveni “dremovni genije imperija-lizma”8 koliko je probudila duh nacionalnog otpora u Ircima.

Nacionalna struktura Ujedinjenog kraljevstva onemogu}ila je brzu asi-milaciju i inkorporaciju osvojenih zemalja; Britanski komonvelt nije nika-da bio “komonvelt nacija”, ve} naslednik Ujedinjenog kraljevstva, jednanacija koja se ra{irila po celom svetu. Disperzija i kolonizacija nisu pro{i-rile politi~ku strukturu ve} su je presadile, a ishod je bio taj da su ~lanovinovog federativnog tela ostali ~vrsto vezani za svoju zajedni~ku mati~nuzemlju iz opravdanog razloga zajedni~ke pro{losti i zajedni~kog zakona.Irski primer dokazuje koliko je Ujedinjeno kraljevstvo bilo nepodesno za

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 131

7 Ovu ne~istu savest koja proizlazi iz vere u pristanak kao osnove svih dr`avnih organi-zacija vrlo dobro je opisao Harold Nicolson, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934, u raspravi o britanskoj politici u Egiptu: “Opravdanje našeg pristustva uEgiptu i dalje se ne zasniva na pravu osvajanja koje se da braniti, ili na sili, ve} na našem sop-stvenom verovanju u element pristanka. Taj element 1919. nije postojao ni u jednoj ar-tikulisanoj formi. Egipatskom pobunom marta 1919. bio je radikalno osporen.”

8 Kao što je to rekao lord Solzberi, raduju}i se porazu Gledstonovog prvog Home RuleBill-a. Tokom slede}ih dvadeset godina konzervativne – a to je u to vreme bila imperijalisti-~ka – vladavine (1885-1905), englesko-irski sukob ne samo da nije rešen ve} je postao mno-go akutniji. Vidi tako|e Gilbert K. Chesterton, The Crimes of England, 1915, p. 57 ff.

Page 168: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

izgradnju imperijalne strukture u kojoj bi mnogi razli~iti narodi mogli za-dovoljno da `ive zajedno.9 Britanski narod je pokazao da nije ve{t u rim-skoj umetnosti izgradnje imperije, ve} da sledi gr~ki model kolonizacije.Umesto osvajanja i nametanja sopstvenog zakona stranim narodima, en-gleski kolonisti su se na sve ~etiri strane sveta naseljavali na neosvojenimteritorijama, a ostajali su ~lanovi iste britanske nacije.10 Ostaje da se vidida li }e federativna struktura Komonvelta, zadivljuju}e izgra|ena na real-nosti jedne nacije raspr{ene svuda po svetu, biti dovoljno elasti~na dauravnote`i te{ko}e nacije koje iskrsavaju same po sebi u gradnji imperije ida za stalno prizna nebritanske narode kao prave “partnere u preduze}u”Komonvelta. Sada{nji status Indije kao dominiona – status, uzgred re~eno,koji su indijski nacionalisti tokom rata glatko odbili – ~esto se smatrao pri-vremenim i prelaznim re{enjem.11

Od propasti Napoleonovog sna, o~ita je duboka protivre~nost izme|unacionalne dr`avne zajednice i osvajanja kao politi~kog obrasca. Zahva-ljuju}i tom iskustvu, a ne iz ~ovekoljubivih uverenja, osvajanje je od tadazvani~no osu|ivano i igralo je minornu ulogu u re{avanju grani~nih sporo-va. Napoleonov neuspeo poku{aj da ujedini Evropu pod francuskom zas-

132 IMPERIJALIZAM

9 Zašto u po~etnim fazama nacionalnog razvoja Tjudori nisu uspeli da pripoje IrskuVelikoj Britaniji kao što je Valoa uspeo da pripoji Bretanju i Burgundiju Francuskoj, to je jošuvek zagonetka. Mo`da je, me|utim, sli~an proces brutalno prekinuo Kromvelov re`im kojije Irsku tretirao kao veliki komad plena koji treba podeliti svojim slugama. U svakomslu~aju, posle Kromvelove revolucije, koja je bila toliko presudna za formiranje britanskenacije kao što je Francuska revolucija postala za Francusku, Ujedinjeno kraljevstvo je ve}postiglo onaj stepen zrelosti posle koga uvek dolazi do opadanja mo}i asimilacije i integraci-je koju nacionalna dr`ava ima samo u po~etnim stupnjevima. Ono što je tada sledilo bila je,zapravo, jedna druga tu`na pri~a “prisile (koja) nije bila nametnuta da bi ljudi mogli smirenoda `ive ve} da mogu smireno da umru”. (Chesterton, op. cit., p. 60).

Za istorijski pregled irskog pitanja koji sadr`i i skorašnji razvoj, koristi izvanrednu, nepri-strasnu studiju Nicholas Mansergh, Britain and Ireland (u Longmans Pamphlets on the Bri-tish Commonwelth, London, 1942).

10 Vrlo je karakteristi~na slede}a tvrdnja koju je J. A. Froude dao malo pre po~etka imperi-jalisti~ke ere: “Neka jedanput za svagda bude jasno da Englez koji je emigrirao u Kanadu ilina Rt ili u Australiju ili Novi Zeland nije proigrao svoju nacionalnost, da je on još uvek naengleskom tlu isto koliko i u Devonšajru ili Jorkširu, i da }e ostati Englez dok je Engleskeimperije; i kad bismo potrošili ~etvrtinu sume koja je potonula u mo~varama na Balaklavi zaslanje i nastanjivanje dva miliona naših ljudi u tim kolonijama, to bi suštinskoj snazi zemljeviše doprinelo od svih ratova u koje smo se uplitali od A`inkura do Vaterloa”. Citirano premaRobert Livington Schuyler, The Fall of the Old Colonial System, New York, 1945, p. 280-81.

11 Eminentni ju`noafri~ki pisac Jan Disselboom izrazio je bez ikakvog uvijanja dr`anjenaroda Komonvelta o ovom pitanju: “Velika Britanija je samo partner u koncernu... u komsvi imaju isto nacionalno poreklo... Oni delovi imperije naseljeni rasama za koje ovo ne va`i,nikada nisu bili partneri u ovom koncernu. Oni su bili privatno vlasništvo nadmo}nog part-nera... Mo`ete imati belu dominaciju ili mo`ete imati dominion Indije, ali ne mo`ete imatioba.” (Citirano iz A. Carthill, The Lost Dominion, 1924. )

Page 169: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tavom bio je jasan pokazatelj da osvajanje jedne nacije vodi ili do bu|enjasvesti osvojenog naroda, pa tako i do pobune protiv osvaja~a, ili do tirani-je. No iako tiranija mo`e uspe{no da vlada stranim narodima, jer ona netra`i ni~iju saglasnost, ona na vlasti mo`e da se odr`i samo ako razori presvega nacionalne institucije sopstvenog naroda.

Francuzi su, za razliku od Britanaca i drugih nacija Evrope, u skorijevreme zaista poku{ali da kombinuju ius i imperium i da izgrade carstvo ustarorimskom duhu. Sami su najzad poku{ali da iz nacionalne dr`averazviju imperijalnu dr`avnu strukturu, verovali su da “francuska nacijamar{ira... da {iri dobra francuske civilizacije”; `eleli su da uklju~e preko-morske posede u nacionalno telo, tretiraju}i osvojene narode “i... kao bra-}u i kao podre|ene – bra}u po zajedni~koj francuskoj civilizaciji, a podre-|ene po tome {to su u~enici francuske prosve}enosti i sledbenici Fran-cuske kao predvodnice.”12 To je delimi~no sprovedeno kada su obojeniposlanici zauzeli mesta u Francuskom parlamentu i kada je Al`irprogla{en departmanom Francuske.

Rezultat ovog smelog poduhvata bila je naro~ito okrutna eksploatacijaprekomorskih poseda u ime nacije. Nasuprot svim teorijama, francuskaimperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane13 i kolonijesu smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi za{titestanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja. Poenkareova slavnafraza iz 1923, “Francuska nije zemlja od ~etrdeset miliona ljudi, to je ze-mlja stotine miliona”, ukazuje jednostavno na otkri}e “da se topovsko me-so mo`e stvoriti metodama masovne proizvodnje”.14 Klemanso je 1918.za mirovnim stolom tvrdio da mu je stalo samo do “neograni~enog pravana sakupljanje crnih trupa koje }e pomo}i u odbrani francuske teritorije uEvropi ako bi Nema~ka u budu}nosti napala Francusku,”15 ali on nijespasao francusku naciju od nema~ke agresije, {to sada na nesre}u znamo,iako je general{tab izveo njegov plan; me|utim zadao je smrtni udarac jo{uvek neizvesnoj mogu}nosti stvaranja Francuske imperije.16 U pore|enju

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 133

12 Ernest Baker, Ideas and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1914, p. 4.Vidi tako|e vrlo dobre uvodne napomene o osnovanju francuskog carstva u French

Colonial Empire (u Information Department Papers No. 25, koje je objavio Royal Instituteof International Affairs, London, 1941), p. 9 ff. “Cilj je da se kolonijalni narodi asimiluju ufrancuski narod ili ih, tamo gde to nije mogu}e, treba udru`iti u veoma primitivne zajednice,’udru`iti’ ih tako da razlike izme|u la France métropole i la France d’outremer sve višebude geografska a ne su{tinska.”

13 vidi Gabirel Hanotaux, “Le Général Mangin” u Revue des Deux Mondes (1925),Tome 27.

14 W. P. Crozier, “France and her ’Black Empire’”, u New Republic, January 23, 1924.15 David Lloyd George, Memoirs of the Peace Conference, New Haven, 1939, I, 362 ff.16 Sli~an pokušaj brutalne eksploatacije prekomorskih poseda u korist nacije su izvršili

Holan|ani u Holandskim Antilima pošto je Napoleonova propast vratila holandske kolonije

Page 170: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

sa ovim slepim o~ajni~kim nacionalizmom, britanski imperijalisti su, na-ga|aju}i se oko mandatnog sistema, izgledali kao zagovornici ideje osamoopredeljenju. I to uprkos ~injenici {to su “indirektnom vladavinom”odmah po~eli da zloupotrebljavaju mandatni sistem, metod koji adminis-tratoru dozvoljava da vlada narodom “ne direktno ve} posredno, putemnjihovih plemenskih i lokalnih vlasti”.17

Britanci su poku{ali da se spasu opasne protivre~nosti svojstvene nacio-nalnom poku{aju izgradnje imperije tako {to su pokorenim narodima os-tavljali njihove kulturne, verske i pravne tekovine, tako {to su ostajali postrani i uzdr`avali se od {irenja britanskog zakona i kulture. To nije spre-~ilo doma}e stanovni{tvo da razvije nacionalnu svest i da zahteva suve-renitet i nezavisnost – iako je pone{to usporilo taj proces. Ali je sve to stra-{no oja~alo imperijalisti~ku svest o su{tinskoj, ne samo privremenoj supe-riornosti ~oveka nad ~ovekom, o “vi{im” i “ni`im vrstama”. To je posle ra-zjarivalo borbu podre|enih naroda za slobodu i spre~avalo ih da uvide ne-pobitne koristi od britanske vladavine. Zbog same uzdr`anosti vladinihslu`benika koji, “uprkos iskrenom po{tovanju prema doma}em sta-novni{tvu kao narodu, a ~ak u nekim slu~ajevima ljubavi prema njima,...skoro do poslednjeg ~oveka nisu verovali da oni jesu ili }e biti sposobni daimaju samoupravu bez nadzora”,18 “domoroci” su samo mogli da zaklju~eda njih isklju~uju i zauvek odvajaju od ostatka ~ove~anstva.

Imperijalizam nije isto {to i izgradnja imperije i ekspanzija nije osvaja-nje. Britanski osvaja~i, stari “kr{ioci zakona u Indiji” (Berk), imali su ma-lo zajedni~kog sa britanskim izvoznicima novca ili vladinim slu`benicimakoji su upravljali indijskim narodima. Da su se ovi imalo promenili od vla-

134 IMPERIJALIZAM

veoma osiromašenoj mati~noj zemlji. Sredstvima prisilnog kultivisanja uro|enici su bili sve-deni na robove u korist vlade u Holandiji. Multatulijev Max Havelaar, prvi put objavljenšezdesetih godina prošlog veka, ciljao je na vladu kod ku}e a ne na slu`be u inostranstvu.(Vidi de Kat Angelino, Colonial Policy, Tom II, The Duch East Indies, Chicago, 1931, p. 45.)

Ovaj je sistem brzo napušten i Holandski Antili su za trenutak postali “predmet divljenjasvih kolonizatorskih nacija” (Ser Hesketh Bell, pre|ašnji guverner Ugande, severne Nigerijeitd., Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928. Part I). Holandski metodi imajumnogo sli~nosti sa francuskim: davanje statusa Evropljana zaslu`nim uro|enicima, uvo|enjeevropskog školskog sistema i druga sredstva postepene asimilacije. Holan|ani su takopostigli isti rezultat: jak nacionalni pokret za nezavisnost me|u pokorenim narodom.

U sadašnjem prou~avanju se previ|aju holandski i belgijski imperijalizam. Prvi je ~udna ipromenljiva mešavina francuskih i engleskih metoda; drugi je pri~a ne o ekspanziji belgijskenacije ili ~ak belgijske bur`oazije, ve} o ekspanziji belgijskog kralja li~no, koju ne kontrolišebilo koja vlada i koja nije u vezi ni sa jednom drugom institucijom. I holandski i belgijski ob-lik imperijalizma su atipi~ni. Holandija se nije širila tokom osamdesetih godina, ve} je samou~vrstila i modernizovala svoje stare posede. Neverovatna zverstva po~injena u BelgijskomKongu, s druge strane, nudila bi isuviše nepravi~an primer o onome što se u celini doga|alou prekomorskim posedima.

17 Ernest Baker, op. cit., p. 69.18 Selwyn James, South of the Kongo, New York, 1943, p. 326.

Page 171: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

davine dekretima do uspostavljanja zakona, mogli su postati graditelji im-perije. Poenta je, me|utim, u tome {to engleska nacija nije za to bila zain-teresovana i te{ko da bi ih podr`ala. Ovako, iza imperijalisti~ki nastrojenihbiznismena do{li su dr`avni ~inovnici koji su `eleli “da Afrikanac ostaneAfrikanac”, dok je mnogo onih koji jo{ nisu bili prerasli ono {to je HaroldNikolson jednom nazvao “njihovim de~a~kim idealima”19 `elelo da Afri-kancima pomogne da “postanu bolji Afrikanci”20 – ma {ta to zna~ilo. Tibiznismeni ni u kom slu~aju nisu bili “spremni da primene upravni i poli-ti~ki sistem svoje zemlje na zaostalo stanovni{tvo”21 i da ve`u ra{trkaneposede britanske krune za englesku naciju.

Nasuprot istinski imperijalnim strukturama, gde su institucije mati~nezemlje na razli~ite na~ine integrisane u imperiju, za imperijalizam je ka-rakteristi~no da nacionalne institucije ostaju odvojene od kolonijalne up-rave iako im je dozvoljeno da ih kontroli{u. Stvarna motivacija za tu pod-vojenost je bila ~udna me{avina arogancije i po{tovanja: nova arogancijaadministratora suo~enih sa “zaostalim stanovni{tvom” ili “ni`im vrsta-ma”, i po{tovanje koje su staromodni dr`avnici u matici gajili premasvakoj naciji, smatraju}i da nijedna nacija nema prava da uspostavlja svojzakon nad stranim narodom. U samoj prirodi stvari je da je arogancija po-stala sredstvo vladavine, a respektovanje koje je ostalo u potpunosti nega-tivno, nije stvorilo nov modus zajedni~kog `ivota, ve} je jedino uspelo dadonekle ograni~i nemilosrdnu imperijalisti~ku vladavinu dekretima. Zdra-vim ograni~avanjima nacionalnih institucija i politi~ara duguju se sve onebeneficije koje su neevropski narodi, nakon svega i uprkos svemu, moglida izvuku iz zapadne dominacije. Ali kolonijalne slu`be nisu nikada pre-stale da protestuju protiv me{anja “neiskusne ve}ine” – nacije – koja jepoku{ala da pritisne “iskusnu manjinu” – imperijalisti~ku upravu – “upravcu imitacije”,22 zapravo, na vladavinu u skladu sa op{tim merilimapravde i slobode koja su vladala kod ku}e.

Za{titni znak moderne istorije je postalo to {to je pokret ekspanzije radiekspanzije ro|en u nacionalnim dr`avama koje su vi{e od svih drugih dr-`avnih tvorevina bile odre|ene teritorijalnim granicama i limitima u ono-me {to je mogu}e osvojiti, primer o~igledno apsurdnog dispariteta izme|uuzroka i posledice. Stra{na konfuzija moderne istorijske terminologije jenuzproizvod ovih dispariteta. Prave}i pore|enja sa anti~kim carstvima, br-

19 O tim de~a~kim idealima i njihovoj ulozi u britanskom imperijalizmu vidi poglavljeVII. Kako su se oni razvili i kultivisali opisao je Rudyard Kipling u Stalky and Company.

20 Ernest Baker, op. cit., str. 150.21 Lord Cromer, “The Government of Subject Races”, u Edinburgh Review, January,

1908.22 Ibid.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 135

Page 172: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

kaju}i ekspanziju sa osvajanjem, previ|aju}i razliku izme|u komonvelta iimperije (koju su preimperijalisti~ki istori~ari ozna~avali kao razlikuizme|u planta`a i poseda ili izme|u kolonija i zavisnih teritorija, ili, ne{tokasnije, kolonijalizma i imperijalizma)23, drugim re~ima, previ|aju}i raz-liku izme|u izvoza (britanskog) naroda i izvoza (britanskog) novca24, is-tori~ari su poku{ali da presko~e uznemiravaju}u ~injenicu da na taj na~inmnoga va`na de{avanja u modernoj istoriji izgledaju kao drasti~neposledice bezazlenih uzroka.

Suo~eni sa prizorom nekolicine kapitalista kako po celoj zemaljskoj ku-gli rukovode svojim grabljivim istra`ivanjem novih mogu}nosti za ulaga-nje i kako privla~e `elju za profitom prebogatih i kockarski instinkt previ-{e siroma{nih, savremeni istori~ari `ele da zaogrnu imperijalizam staromveli~inom Rima i Aleksandra Velikog, veli~inom koja bi sva kasnija de{a-vanja kao humanija u~inila podno{ljivijim. Nesrazmera izme|u uzroka iposledice je izneverena u ~uvenoj i na `alost istinitoj primedbi da je bri-tanska imperija ste~ena u naletu rasejanosti; to je postalo bolno o~iglednoonda kad je demokratski svet morao da otpo~ne ~itav jedan svetski rat dabi se re{io Hitlera, {to je bilo sramno upravo po tome {to je bilo komi~no.Ne{to sli~no iza{lo je na videlo tokom Drajfusove afere, kada su najboljielementi u naciji bili potrebni da bi zaklju~ili borbu koja je po~ela kaogroteskna zavera a zavr{ila se kao farsa.

Jedina veli~ina imperijalizma le`i u tome {to nacija gubi bitku protivnjega. Tragedija te malodu{ne opozicije nije bila u tome {to su novi impe-rijalisti~ki biznismeni mogli da kupe mnoge nacionalne predstavnike. Odkorupcije je mnogo gora bila ~injenica da su nepodmitljivi bili ube|eni daje imperijalizam jedini na~in da se vodi svetska politika; po{to su pomors-ka mesta i pristup sirovinama bili zaista potrebni svim nacijama, oni supo~eli da veruju da aneksija i ekspanzija rade za spas nacije, ne shvataju}iosnovnu razliku izme|u starog osnivanja trgovinskih i pomorskih mestaradi trgovine i nove politike ekspanzije. Poverovali su Sesilu Roudzu kadim je rekao “neka vas probudi ~injenica da ne mo`ete `iveti ako nemate

136 IMPERIJALIZAM

23 Prvi nau~nik koji je upotrebio termin imperijalizam da bi jasno razdvojio “Imperiju” od“Komonvelta” bio je J. A. Hobson. Ali suštinska razlika je oduvek bila dobro poznata. Prin-cip kolonijalne slobode na primer, koji su gajili svi liberalni britanski dr`avnici posle Ame-ri~ke revolucije, uzimao se kao va`e}i sve dok je kolonije “formirao britanski narod ili... pro-cenat britanske populacije koji bi omogu}io uvo|enje britanskih predstavni~kih institucija.”Vidi Robert Livingston Schuyler. op. cit., p. 236 ff.

U devetnaestom veku moramo razlikovati tri tipa prekomorskih poseda u okviru britanskeimperije: naselja ili planta`e ili kolonije, kakve su Australija i dominioni; trgovinske stanicei posede kao {to je Indija; i pomorske i vojne stanice kao {to je Rt Dobre Nade, odr`avanezbog onih prvih. Svi ti posedi su u eri imperijalizma pretrpeli promenu u sistemu uprave ipoliti~kom zna~aju.

24 Ernest Barker, op. cit.

Page 173: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

svetsku trgovinu”, “va{a trgovina je svet i va{ `ivot je svet, a ne Engle-ska”, i da zato moraju da se bave ovim pitanjima ekspanzije i nepu{tanjasveta.25 Ne `ele}i to, ponekad i nehotice, ne samo da su postali sukrivci uimperijalisti~koj politici, ve} su ih prve optu`ili i eksponirali zbog nji-hovog “imperijalizma”. Takav je bio slu~aj Klemansoa koji je, zato {to jebio tako o~ajni~ki zabrinut za budu}nost francuske nacije, postao “impe-rijalista”, u nadi da }e kolonijalno vojnosposobno stanovni{tvo za{tititifrancuske gra|ane od agresora.

Probudila se savest nacije, koju su predstavljali parlament i slobodna{tampa, a u svim evropskim zemljama ju je osu|ivala kolonijalna uprava –bilo to u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nema~koj ili Holandiji. U Engle-skoj je, da bi se napravila razlika izme|u imperijalne vlade sa sedi{tem uLondonu, koju je kontrolisao parlament, i kolonijalne uprave, taj uticaj bionazvan “imperijalnim ~iniocem”, ~ime su imperijalizmu pripisane vred-nosti i ostaci pravde koje je on tako `estoko poku{avao da odstrani.26 “Im-perijalisti~ki faktor” je bio politi~ki izra`en u tvrdnji da Britanci ne samo{to {tite doma}e stanovni{tvo ve} ga na izvestan na~in i zastupaju u“Imperijalnom parlamentu”.27 Ovde su Englezi bili veoma blizu fran-cuskom eksperimentu u izgradnji imperije, iako nikad nisu i{li tako dalekoda daju stvarno zastupni{tvo podre|enom narodu. Ipak, oni su se o~igled-no nadali da nacija u celini mo`e da predstavlja neku vrstu staratelja naro-du koji je osvojila, i istina je da je redovno davala sve od sebe da spre~iono najgore.

Sukob izme|u predstavnika “imperijalnog faktora” (koji bi pre trebalozvati nacionalni ~inilac) i kolonijalne uprave provla~i se kroz ~itavu istori-ju britanskog imperijalizma. “Molitva” koju je Kromer za vreme svoje up-rave Egiptom uputio lordu Solzberiju 1896, “spasi me od Engleskih ode-

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 137

25 Millin, op. cit., r. 175.26 Poreklo ove zamene teza verovatno le`i u istoriji engleske vladavine u Ju`noj Africi, i

ide sve do vremena kada su lokalni guverneri Sesil Roudz i D`ejmson upleli “Imperijalnuvladu” u Londonu, veoma protivno njenim namerama, u rat protiv Bura. “U stvari je Roudz,ili još više D`ejmson, bio apsolutni vladar teritorije tri puta ve}e od Engleske, kojom se mo`eupravljati ’ne ~ekaju}i na nevoljan pristanak ili uljudnu kritikuu glavnog poverenika’”, pred-stavnika Imperijalne vlade koja je zadr`ala samo “nominalnu kontrolu”. (Reginal IvanLovell, The Struggle for South Africa 1875-1899, New York, 1934, p. 194). A ono što se do-godilo na teritorijama na kojima je britanska vlada predala jurisdikciju lokalnom evropskomstanovništvu oslobo|enom bilo kakvih tradicionalnih i konstitucionalnih ograni~enja na-cionalnih dr`ava, najbolje se mo`e videti u tragi~noj pri~i Ju`noafri~ke Unije, od sticanjanjene nezavisnosti naovamo, to jest od vremena kada “Imperijalna vlada” nije više imala pra-va da se meša.

27 Diskusija u Donjem domu maja 1908, izme|u ^arlsa Dilka i Kolonijalnog sekretara jeinteresantan primer. Dilk je upozoravao protiv davanja autonomije kolonijama Krune jer bito rezultiralo vladavinom belih planta`era nad obojenim radnicima. Njemu je re~eno da iuro|enici imaju predstavnike u engleskom Donjem domu. Vidi G. Zoepfl, “Kolonien undKolonialpolitik” in Handwörterbuch der Staatswissenschaften.

Page 174: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ljenja”,28 stalno je ponavljana sve dok ekstremna imperijalisti~ka strujadvadesetih godina ovog veka naciju, i sve {to je ona predstavljala, nijeotvoreno optu`ila zbog toga {to je pretio gubitak Indije. Imperijalisti suuvek bili duboko kivni {to pred vladom Indije treba “da opravdaju svojepostojanje, a pred javnim mnjenjem u Engleskoj svoju politiku”; ova kon-trola je onemogu}ila dalje sprovo|enje onih mera “masakra kolonijalnevlasti”29 koji su se, odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata, ponekad nadrugom mestu isprobavali kao radikalna sredstva pacifikacije,30 i koji sumo`da zaista mogli da spre~e nezavisnost Indije.

Sli~no neprijateljstvo je vladalo u Nema~koj izme|u nacionalnih pred-stavnika i kolonijalne uprave u Africi. Godine 1897. Karl Peters je biopreme{ten sa svoga mesta u Nema~koj Jugoisto~noj Africi i morao je dadâ ostavku na vladinu slu`bu zbog zverstava prema doma}em stanovni-{tvu. Isto se dogodilo guverneru Cimereru. Godine 1905. plemenske po-glavice su prvi put uputile pritu`be Rajhstagu, rezultat je bio da je ne-ma~ka vlada intervenisala tek kad su ih kolonijalni administratori bacili uzatvor.31

Isto se dogodilo sa francuskom upravom. Guverneri koje je uglavnomodre|ivala vlada u Parizu bili su ili podre|eni mo}nom pritisku iz fran-cuskih kolonija kao u Al`iru ili su jednostavno odbijali da sprovode re-forme u opho|enju sa doma}im stanovni{tvom, na {ta su ih navodno pod-stakli “slabi demokratski principi njihove vlade”.32 Svuda su imperijalniadministratori osetili da je kontrola nacije nepodno{ljivi teret i pretnja nji-hovoj dominaciji.

I imperijalisti su bili potpuno u pravu. Oni su znali uslove modernogvladanja nad podre|enim narodima bolje od onih koji su s jedne straneprotestovali protiv vladavine putem dekreta i samovoljne birokratije, a sdruge se nadali da }e zauvek zadr`ati svoje posede na ve}u slavu nacije.

138 IMPERIJALIZAM

28 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1923, p. 224.29 A. Carhill, The Lost Dominion, 1924, p. 41-42, 93.30 Insistiranje na pacifikaciji Bliskog Istoka opširno je opisao T. E. Lawrence u ~lanku

“France, Britain and the Arabs” koji je napisao za The Observer (1920). “Po~etni uspeh tre-ba pripisati Arapima, britanska poja~anja izlaze kao kaznene jedinice. Probijaju se ... premasvom objektu, koji su u me|uvremenu bombardovali artiljerija, avioni ili torpedni ~amci. Nakraju se mo`da selo spaljuje a oblast je umirena. ^udno da ne koristimo otrovni gas u ovimslu~ajevima. Bombardovanjem ku}a mo`emo da povredimo `ene i decu... Gasom bi se celostavništvo pobunjene teritorije moglo na~isto izbrisati, a kao metod vlasti ne bi bilo nemoral-nije od sadašnjeg sistema.” Vidi T. E. Lawrence, Letters, edited by David Garnett, New York,1939, p. 311. ff.

31 S druge strane je, Kolonijalni sekretar B. Dernburg 1910. morao da podnese ostavku jerse sukobio sa kolonijalnim planta`erima štite}i domoroce. Vidi Mary E. Townsend, Rise andFall of Germany’s Colonial System, New York, 1930 i P. Leutwein, Kämpfe um Afrika,Lübeck, 1936.

32 Po re~ima Leona Kejla pre|ašnji general-guverner Madagaskara i Petenov prijatelj.

Page 175: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Imperijalisti su bolje znali od nacionalista da nacionalna dr`ava nije ustanju da izgradi imperiju. Oni su bili potpuno svesni da se nacionalni po-hod i osvajanje drugih naroda, ako im se dozvoli da slede sopstvene zako-ne, zavr{avaju usponom tih naroda do dr`avnosti i porazom osvaja~a. Fran-cuski metodi, me|utim, koji su uvek poku{avali da kombinuju nacionalneaspiracije sa izgradnjom imperije, bili su mnogo manje uspe{ni od britan-skih metoda, koji su posle osamdesetih godina pro{log veka bili otvorenoimperijalisti~ki, iako ih je mati~na zemlja obuzdavala da bi sa~uvala svojenacionalne demokratske institucije.

II: Vlast i bur`oazija

IMPERIJALISTI SU zapravo `eleli ekspanziju politi~ke vlasti bez osnivanjadr`avne celine. Imperijalisti~ka ekspanzija je bila reakcija na jednu ~udnuvrstu ekonomske krize, preteranu proizvodnju kapitala i pojavu “suvi{nognovca”, koji je bio rezultat prevelikih u{te|evina i koji vi{e nije mogao dabude produktivno investiran u okviru nacionalnih granica. Prvi put inve-stiranje vlasti nije utrlo put investiranju novca, ve} je izvoz vlasti pokornosledio izvo`enje novca, po{to su nekontrolisana investiranja u udaljenimzemljama pretila da velike slojeve dru{tva pretvore u kockare, da obrnucelu kapitalisti~ku ekonomiju iz sistema proizvodnje u sistem finansijske{pekulacije i da profit od proizvodnje zamene profitom od provizija. De-cenija imperijalisti~ke ere, sedamdesete godine pro{log veka, svedo~i onesvakida{njem porastu prevara, finansijskih skandala i berzanskih {peku-lacija.

Pioniri u tom preimperijalisti~kom razvoju su bili oni jevrejski finansi-jeri koji su stekli bogatstvo izvan kapitalisti~kog sistema i koji su nacio-nalnim dr`avama bili potrebni u {to ve}em broju za me|unarodno garanto-vane zajmove.33 Sa ~vrsto uspostavljenim poreskim sistemom koji je obe-zbe|ivao ~vrstu osnovu vladinih finansija, ova grupa je imala sve razlogeda se pla{i potpunog istrebljenja. Po{to su vekovima novac zara|ivaliputem provizija, bilo je prirodno da oni prvi imaju volju i pozvani su daposlu`e u plasiranju kapitala koji vi{e nije mogao unosno da se investirana doma}em tr`i{tu. Finansijeri-Jevreji sa me|unarodnim vezama su za-ista delovali kao naro~ito pogodni za me|unarodne poslovne operacije.34

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 139

33 Za ovo i slede}e uporediti II poglavlje.34 Interesantno je da su svi raniji posmatra~i imperijalisti~kog razvoja veoma sna`no

naglašavali ovaj jevrejski element, iako on jedva da je odigrao ikakvu ulogu u skorijoj litera-turi. Posebno je u ovom pogledu vredno obratiti pa`nju na J. A. Hobsonov razvoj, jer je onveoma pouzdan u posmatranju i veoma pošten u analizama. U prvom eseju koji je napisao oovom predmetu, “Capitalism and Imperialism in South Africa” (u Contemporary Review

Page 176: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

[tavi{e, same vlade, ~ija je pomo} u nekom obliku bila potrebna za inve-stiranje u udaljenim zemljama, su bile u po~etku sklonije dobro znanimjevrejskim finansijerima nego novajlijama u me|unarodnim finansijamaod kojih su mnogi bili avanturisti.

Po{to su finansijeri otvorili kanale izvoza kapitala suvi{nom bogatstvukoje je bilo osu|eno na lenstvovanje unutar uskog okvira nacionalne proi-zvodnje, brzo je postalo o~igledno da deoni~arima na daljinu nije stalo dapreuzmu stra{ne rizike adekvatne njihovim stra{no uve}anim profitima.Finansijeri koji zara|uju na provizijama, ~ak i sa dobrovoljnom asi-stencijom dr`ave, nisu imali dovoljno mo}i da se od tih rizika osiguraju:samo je materijalna mo} dr`ave mogla to da u~ini.

^im je postalo jasno da bi izvoz novca morao biti pra}en izvozom mo}ivladavine, pozicija finansijera uop{te, a jevrejskih finansijera posebno, bi-la je znatno oslabljena, a vo|enje imperijalisti~kih poslovnih transakcija ipreduze}a su postepeno preuzeli ~lanovi doma}e bur`oazije. U tom smis-lu je veoma pou~na karijera Sesila Roudza u Ju`noj Africi, koji je, kaopotpuni novajlija uspeo da za nekoliko godina istisne sa prvog mesta sve-mo}ne jevrejske finansijere. U Nema~koj su Blajhredera, koji je 1885. jo{uvek bio partner u osnivanju Ostafrikanische Gesellschaft-a, istisnuli, za-jedno sa baronom Hir{om, budu}i giganti Siemens i Deutsche Bank, ~etr-naest godina kasnije, kada je Nema~ka otpo~ela izgradnju Bagdadskepruge. Nekako su se tako dobro poklopile vladina neodlu~nost da dâ stvar-nu vlast Jevrejima i jevrejska neodlu~nost da se upuste u biznis sa politi-~kom implikacijom da se, uprkos velikom bogatstvu jevrejskog lobija,uop{te nije razvila nikakva stvarna borba za vlast nakon {to se zavr{io po-~etni stadijum kockanja i zarade od provizija.

Razli~ite nacionalne vlade su sa zabrinuto{}u gledale na sve ja~u ten-denciju da se biznis transformi{e u politi~ku stvar i da se ekonomski in-teres jedne relativno male grupe poistoveti sa nacionalnim interesom kaotakvim. Ali je izgledalo da je jedina alternativa izvozu vlasti bilo namerno`rtvovanje velikog dela nacionalnog bogatstva. Samo su {irenjem dr`av-nih instrumenata nasilja mogla da se racionalizuju strana ulaganja i vra-

140 IMPERIJALIZAM

1900), rekao je: “Najve}i broj (finansijera) bili su Jevreji, jer su Jevreji me|unarodni finansi-jeri par excellence i, iako govore engleski, najve}i broj je kontitentalnog porekla... Išli su ta-mo (u Transval) zbog novca a oni koji su došli prvi, i koji su najviše napravili, zajedni~ki supovukli svoje ljude, ostavljaju}i ekonomske o~njake u truplu plena. Zaka~ili su se za Rand...kao što su spremni da se zaka~e za svaku ta~ku na zemlji... Prvenstveno, oni su finansijskišpekulanti koji zarade ne uzimaju iz istinskih plodova proizvodnje, ~ak ni iz tu|e proizvod-nje, ve} iz konstrukcije, promocije i finansijske manipulacije”. U Hobsonovoj kasnijoj studi-ji Imperialism, me|utim, Jevreji se ~ak i ne pominju; u me|uvremenu je postalo o~igledno dasu njihov uticaj i uloga bili privremeni i pomalo površni.

Za ulogu jevrejskih finansijera u Ju`noj Africi vidi poglavlje VII.35 Svi dalji citati su, ako nije druga~ije nazna~eno, iz Hobbes, Leviathan.

Page 177: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tolomne {pekulacije sa vi{kom kapitala, koje su prouzrokovale kockanjesvim u{te|evinama, samo su tako ona mogla da se reintegri{u u ekonom-ski sistem nacije. Dra`ava je pro{irila svoju vlast jer je, imaju}i da bira iz-me|u dugova ve}ih nego {to ekonomija ijedne dr`ave mo`e da podnese idobitaka ve}ih nego {to je ijedan narod prepu{ten sopstvenim mogu}nosti-ma mogao da sanja, ona mogla da izabere samo ovo drugo.

Prva posledica izvoza vlasti je bila ta {to su dr`avni instrumenti nasilja,policija i vojska, koji su u okviru nacije postojali pored drugih nacionalnihinstitucija koje su ih kontrolisale, bili odvojeni od dr`ave i unapre|eni upolo`aj nacionalnih predstavnika u necivilizovanim ili nejakim zemljama.Ovde, u zaostalim regionima bez industrije i politi~ke organizacije, gde senasilje primenjivalo mnogo slobodnije nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji,takozvanim zakonima kapitalizma bilo je zapravo dozvoljeno da kreirajustvarnost. Prazna `elja bur`oazije da novac ra|a novac kao {to ~ovek ra|a~oveka bila je samo ru`an san sve dok je novac morao da prolazi dug putinvestiranja u proizvodnju; nije novac ra|ao novac ve} je ~ovek praviostvari i novac. Tajna novog sre}nog ispunjenja je bila upravo to {to eko-nomski zakoni vi{e nisu stajali na putu pohlepi imu}nih klasa. Novac jekona~no mogao da ra|a novac zato {to je vlast potpuno prenebregavaju}isve zakone, ekonomske kao i eti~ke, mogla da prisvoji bogatstvo. Tek kadje izvezeni novac uspeo da stimuli{e izvoz vlasti, uspeo je da ispuni i za-misli svojih vlasnika. Jedino je neograni~ena akumulacija vlasti mogla dadonese neograni~enu stimulaciju kapitala.

Strane investicije, izvoz kapitala koji je po~eo kao prinudna mera, po-stale su stalna crta svih ekonomskih sistema ~im su bile za{ti}ene izvozomvlasti. Imperijalisti~ki koncept ekspanzije, prema kojem je ekspanzija sa-ma sebi cilj a ne privremeno sredstvo, pojavio se u politi~koj teoriji kadaje postalo o~igledno da je {irenje vlasti jedna od najva`nijih stalnih fun-kcija nacionalne dr`ave. Dr`avni administratori nasilja su ubrzo formiralinovu klasu unutar nacije pa su, iako je polje njihove aktivnosti bilo uda-ljeno od matice, vr{ili va`an uticaj na svoju nacionalnu dr`avu. Po{to oninisu bili ni{ta do funkcioneri nasilja, mogli su da razmi{ljaju samo u smis-lu politike sile. Oni su bili prvi koji }e kao klasa, podr`ani svojim svako-dnevnim iskustvom, tvrditi da je osvajanje vlasti su{tina svake politi~kestrukture.

Prevashodno nova crta ove imperijalisti~ke politi~ke fantazije nije mes-to koje je ona davala nasilju, niti otkri}e da je vlast jedna od su{tinskih po-liti~kih realnosti. Nasilje je uvek bilo ultima ratio politi~ke akcije a vlastje uvek bila vidljivi izraz upravljanja i vladanja. Ali ni{ta od toga nije nika-da ranije bilo svesni cilj dr`avne zajednice ili krajnji cilj ijedne odre|enepolitike. Jer vlast prepu{tena sama sebi ne mo`e da donese ni{ta drugo dojo{ vi{e vlasti, a nasilje koje se sprovodi radi vlasti (a ne radi zakona) pret-

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 141

Page 178: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

vara se u destruktivni princip koji ne}e stati sve dok postoji bilo {ta nad~im }e se vr{iti nasilje.

Protivre~nost sadr`ana u svakoj politici sile koja iz ovoga proisti~e pri-vidno dobija smisao ako se razume u kontekstu zami{ljenog permanen-tnog procesa koji nema drugog kraja ili cilja osim sebe samog. Tadaprovera onoga {to se postiglo zaista mo`e da postane besmislena i o vlastise mo`e misliti kao o stalnom, samonapajaju}em motoru ukupne politi~keakcije {to korespondira legendarnoj beskrajnoj akumulaciji novca koja ra-|a novac. Koncept neograni~ene ekspanzije koja sama mo`e da ispuni na-du u neograni~enu akumulaciju kapitala i prouzrokuje besciljnu akumula-ciju vlasti, gotovo da onemogu}ava osnivanje novih dr`ava – koja su doere imperijalizma uvek bile posledica osvajanja. Zapravo, logi~na posledi-ca je razaranje svih ljudskih zajednica, osvojenih naroda kao i naroda kodku}e. Jer svaka politi~ka struktura, nova ili stara, prepu{tena sama sebi, ra-zvija stabilizuju}e snage koje stoje na putu stalnoj transformaciji i ek-spanziji. Tako se sve dr`ave pojavljuju kao privremene prepreke kad se nanjih gleda kao na deo ve~ne struje vlasti koja vremenom postaje sve ja~a.

Dok administratori sve ve}e vlasti u prethodnoj eri umerenog imperijali-zma nisu ~ak ni poku{ali da inkorporiraju osvojene teritorije, dok su oni~uvali postoje}e zaostale politi~ke zajednice kao prazne ruine pro{log `i-vota, njihovi totalitarni naslednici raspustili su i razorili sve politi~ki stabi-lizovane strukture, sopstvene kao i drugih naroda. Sam izvor nasilja na~i-nio je od slugu gospodare ne dav{i im gospodarski prerogativ: mogu}noststvaranja ne~eg novog. Monopolisti~ka koncentracija i u`asna akumulaci-ja nasilja kod ku}e u~inile su sluge aktivnim posrednicima u razaranju,dok totalitarna ekspanzija kona~no nije postala sila koja razara naciju i na-rod.

Vlast je postala su{tina politi~ke akcije i centar politi~ke misli ~im seodvojila od dr`avne zajednice kojoj je trebalo da slu`i. Za to je, istina, za-slu`an prevashodno ekonomski faktor. Ali uvo|enje vlasti kao jedinogsadr`aja politike i ekspanzija kao njen jedini cilj te{ko da bi mogli da nai-|u na tako op{te odobravanje, niti bi razaranje nacionalne dr`ave mogloda nai|e na toliko slab otpor da nije tako savr{eno odgovorilo na skrivene`elje i tajna uverenja ekonomski i dru{tveno nadmo}nih klasa. Imperijali-zam je politi~ki emancipovao bur`oaziju koju su njena nezainteresovanostza dr`avne poslove, ali i nacionalna dr`ava tako dugo isklju~ivali iz vlasti.

Imperijalizam se pre mora smatrati prvim stepenom u politi~koj vlastibur`oazije nego poslednjim stepenom kapitalizma. Dobro je poznato da suaspiracije imu}ne klase na vlast bile male i da je ona bila sasvim zadovolj-na svakim tipom dr`ave kojoj se mo`e poveriti za{tita prava poseda. Zanju je, zaista, dr`ava uvek bila samo dobro organizovana policijska snaga.^udna posledica ove la`ne skromnosti, me|utim, bila je izolovanje cele

142 IMPERIJALIZAM

Page 179: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

gra|anske klase od dr`avne politike; njeni pripadnici su su{tinski bili pri-vatne li~nosti pre nego subjekti u monarhiji ili gra|ani u republici. Ta pri-vatnost i prvenstveno bavljenje zara|ivanjem novca razvili su niz ob-razaca pona{anja vidljivih u onim izrekama koje izviru iz iskustava u~es-nika dru{tvene utakmice – “nema ve}eg uspeha od uspeha”, “sila zakonmenja”, “interes je uvek u pravu”.

Kada je, u eri imperijalizma, biznismen postao politi~ar i bio progla{enza dr`avnika, dok su dr`avnici uzimani ozbiljno samo ako su govorili jezi-kom uspe{nih biznismena i “razmi{ljali u kontinentima”, ovi privatni prin-cipi i sredstva postepeno su se transformisali u pravila i principe vo|enjajavnih poslova. Zna~ajna je ~injenica u tom procesu prevrednovanja starihvrednosti, koji je po~eo tokom pro{log veka i jo{ uvek traje, {to je on za-po~et primenom bur`oaskih uverenja na inostrane poslove i tek je polakopro{irivan na unutra{nju politiku. Zato te nacije gotovo da nisu ni bile sve-sne da se bezobzirnost, koja je prevladala u `ivotu kod ku}e i naspram ko-je je dr`avna zajednica uvek morala da odredi sebe i svoje gra|ane poje-dina~no, spremala da se uzdigne do nivoa javno priznatog politi~kog prin-cipa.

Zna~ajno je da se moderni vlastodr{ci potpuno sla`u sa filozofijomjedinog velikog mislioca koji se ikad usudio da javno dobro izvodi iz pri-vatnog interesa i koji je radi privatnog dobra zamislio i u glavnim crtamaprikazao Komonvelt ~ija bi osnova i glavni cilj bila akumulacija vlasti.Hobs je svakako jedini veliki filozof na koga bur`oazija s pravom i ek-skluzivno mo`e da pola`e pravo, iako njegove principe bur`oazija dugonije priznavala. Hobsov Levijatan izlo`io je jedinu politi~ku teoriju premakojoj dr`ava nije zasnovana na nekoj vrsti konstitutivnog zakona – bilobo`anskog zakona, zakona prirode, ili zakona dru{tvenog ugovora – kojiodre|uje {ta je ispravno a {ta je pogre{no u interesima pojedinaca uz po-{tovanje javnih poslova, ve} je zasnovana na samim li~nim interesima,tako da je “privatni interes isto {to i javni”.36

Te{ko da postoji ijedna bur`oaska moralna norma koja nije bila anticipi-rana nenadma{nom veli~anstveno{}u Hobsove logike. On daje skoro pot-punu sliku ne ^oveka, ve} bur`oaskog ~oveka, analizu koja za tri stotinegodina nije ni zastarela niti nadma{ena. “Razum ... je samo Prora~unava-nje”, “slobodni Subjekt, slobodna Volja... (su) re~i ... bez zna~enja; takore}i apsurd”. Bi}e bez razuma, bez sposobnosti da do|e do istine i bez slo-

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 143

36 Dosta je zna~ajno to što se ova identifikacija poklapa sa totalitarnom pretenzijom da seukinu protivure~nosti izme|u li~nog i zajedni~kog interesa (vidi poglavlje XII). Me|utim, netreba prevideti ~injenicu da je Hobs više od svega `eleo da zaštiti privatne interese, tvrde}i dasu to, ako se pravilno razumeju, i interesi dr`avne politike, dok su, naprotiv, totalitarni re`imiproklamovali nepostojanje privatnosti.

Page 180: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

bodne volje – bez sposobnosti za odgovornost – ~ovek je su{tinski funkci-ja dru{tva i zbog toga se prosu|uje prema svojoj “va`nosti ili vrednosti...svojoj ceni; to jest prema onome koliko bi bilo dato za kori{}enje njegovemo}i”. Cenu stalno odre|uje i revalorizuje dru{tvo, “koliko cene drugi”,zavisno od zakona ponude i potra`nje.

Vlast je, prema Hobsu, akumulirana kontrola koja dozvoljava pojedincuda odredi cene i da reguli{e ponudu i potra`nju na takav na~in da mu oneidu u korist. Pojedinac }e sasvim izolovano razmatrati svoju korist, s ta~kegledi{ta apsolutne manjine, takore}i; on }e tada shvatiti da mo`e da sledi ida zadovoljava svoj interes jedino uz pomo} neke vrste ve}ine. Stoga, ako~ovek nije vo|en ni~im drugim do li~nim interesima, `elja za vla{}u morabiti njegova osnovna strast. Ona reguli{e odnose izme|u pojedinca i dru-{tva, a iz nje proizlaze i sve druge ambicije za bogatstvo, znanje i ~ast.

Hobs isti~e da su u borbi za vlast, kao i po svojoj uro|enoj sposobnostiza vlast, svi ljudi jednaki, jer se jednakost ljudi zasniva na ~injenici da sva-ko po prirodi ima dovoljno vlasti da ubije drugog. Slabost se mo`e kompen-zovati lukavo{}u. Jednakost ljudi kao potencijalnih ubica sve njih vodi uisto stanje nesigurnosti, iz koga se ra|a potreba za dr`avom. Raison d’êtreje potreba za malo sigurnosti pojedinca koji se ose}a ugro`en svojim bli-`njima.

Glavna odlika Hobsove slike ~oveka uop{te nije realisti~ki pesimizamzbog kojeg je on slavljen u poslednje vreme. Jer kad bi bilo ta~no da je ~o-vek bi}e kakvim ga Hobs prikazuje, on ne bi uop{te bio u stanju da osnujebilo kakvu dr`avnu zajednicu. Hobs, zaista, ne uspeva i ~ak ne `eli da ovobi}e definitivno uklju~i u politi~ku zajednicu. Hobsov ~ovek ne duguje lo-jalnost svojoj zemlji ako ona do`ivi poraz, i opravdana je svaka izdaja akose desi da ga zarobe. Oni koji `ive izvan Dr`ave (na primer robovi) ne-maju nikakvih daljih obaveza prema svojim bli`njima, ve} im je do-zvoljeno da ubijaju koliko god ho}e; dok, naprotiv, “nijedan ~ovek nemaslobode da se odupre Ma~u Dr`ave u odbranu drugog ~oveka, krivog ilinevinog”, {to zna~i da nema ni bli`njih niti odgovornosti ~oveka prema~oveku. Na okupu ih dr`i obi~an interes koji mo`e biti “neki smr}u ka-`njiv zlo~in za koji je svako od njih o~ekivao pogubljenje”; u tom slu~ajuljudi imaju pravo “da se odupru Ma~u Dr`ave”, da se “udru`e, poma`u ibrane jedan drugoga... jer brane samo svoje `ivote”.

Tako je pripadnost zajednici bilo kog oblika za Hobsa privremena i og-rani~ena i su{tinski ne menja usamljeni~ki i privatni karakter li~nosti (ko-ja “ne nalazi zadovoljstvo ve} naprotiv dosta bola kada je u dru{tvu gdenema vlasti kojom }e se svi dr`ati u strahu”), i ne stvara stalne spone me|ubli`njima. Izgleda kao da Hobsova slika ~oveka osuje}uje njegovu nameruda stvori osnovu za Dr`avu, a za uzvrat daje ~vrst obrazac pona{anja ko-jim se svaka istinska zajednica mo`e lako razoriti. Posledica toga je inhe-

144 IMPERIJALIZAM

Page 181: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

rentna i dopu{tena nestabilnost Hobsove Dr`ave, koja po samoj koncepci-ji uklju~uje njen raspad (“kada u ratu /spolja{njem ili unutra{njem/ nepri-jatelji zadobiju kona~nu pobedu... tada se Dr`ava raspada i svaki ~ovek jeslobodan da sebe {titi”), a ta nestabilnost je utoliko napadnija {to jeHobsov primarni i ~esto ponavljani cilj bio da osigura maksimum sigurno-sti i stabilnosti.

Bila bi velika nepravda prema Hobsu i njegovom dignitetu filozofa daovu sliku ~oveka smatramo poku{ajem psiholo{kog realizma ili filozofskeistine. ^injenica je da Hobsa ni{ta od toga ne interesuje, ve} se on bavi is-klju~ivo politi~kom strukturom i opisuje crte ~oveka prema potrebama Le-vijatana. Radi argumentacije i uverljivosti on svoj politi~ki nacrt po~injeod realisti~kog uvida u ~oveka, bi}e koje pri`eljkuje “jednu vlast za dru-gom” i iz tog stava nastavlja ka planu dr`avne zajednice koja bi najboljepogodovala toj `ivotinji `ednoj vlasti. Stvarni proces, to jest jedini procesu kojem njegov koncept ~oveka ima smisla i ide izvan o~igledne banalno-sti pretpostaljenog ljudskog zla, upravo je suprotan.

Ova nova dr`avna zajednica je bila zami{ljena u korist novog bur`oas-kog dru{tva kakvo se pojavilo u sedamnaestom veku i ova skica ~oveka jeskica za novi tip ^oveka koji bi njemu pristajao. Dr`ava se bazira na legi-timnosti vlasti a ne prava. Ona sti~e monopol na ubijanje i zauzvrat dajeuslovnu garanciju da ne}e{ biti ubijen. Sigurnost je zajem~ena zakonomkoji je direktna emanacija monopola dr`avne vlasti (a nije ga uspostavio~ovek prema ljudskim standardima onoga {ta je dobro a {ta pogre{no). Ikako u o~ima pojedinca koji `ivi pod njim taj zakon proisti~e direktno izapsolutne vlasti, on predstavlja apsolutnu potrebu. Prema zakonu te dr-`ave – to jest akumuliranoj mo}i dru{tva koju je monopolisala dr`ava – nepostavlja se pitanje o tome {ta je ispravno a {ta pogre{no, ve} postoji samoapsolutna poslu{nost, slepi konformizam bur`oaskog dru{tva.

Li{en politi~kih prava, pojedinac koji sav javni i zvani~ni `ivot do`ivlja-va kao neminovnosti, sti~e nov i poja~an interes za svoj li~ni `ivot i li~nusudbinu. Isklju~en iz upravljanja dr`avnim poslovima koji obuhvataju svegra|ane, pojedinac gubi svoje punopravno mesto u dru{tvu i prirodnuvezu sa sunarodnicima. On sad mo`e da sudi o svom privatnom `ivotu sa-mo porede}i ga sa `ivotima drugih, a njegovi odnosi sa bli`njima popri-maju oblik takmi~enja. ^im dr`ava reguli{e javne poslove pod izgovoromneminovnosti, dru{tvene i javne karijere takmaca dolaze pod udar slu~aj-nosti. U dru{tu pojedinaca po prirodi jednako ovla{}enih za mo}, kojedr`ava podjednako {titi jedne od drugih, samo slu~aj mo`e da odlu~i ko }euspeti.37

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 145

37 Princip slu~aja kao krajnjeg arbitra nad celim `ivotom je dostigao svoj puni razvoj u de-vetnaestom veku. S tim je došao novi `anr knji`evnosti, roman, i opadanje drame. Jer je dramapostala besmislena u svetu bez akcije, dok je roman mogao da se primereno bavi sudbinama

Page 182: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Prema bur`oaskim normama, oni koji uop{te nemaju sre}e i potpuno suneuspe{ni automatski se isklju~uju iz takmi~enja koje je `ivot dru{tva.Sre}a se identifikuje sa ~a{}u, a nesre}a sa sramotom. Prenose}i svoja po-liti~ka prava na dr`avu, pojedinac na nju prenosi i dru{tvene odgovornos-ti: on tra`i da ga dr`ava oslobodi tereta brige za siroma{ne isto kao {totra`i za{titu od kriminalaca. Razlika izme|u siroma{tva i kriminala nesta-je – oba stoje izvan dru{tva. Neuspe{nima su otete vrline koje im je ostavi-la klasi~na civilizacija; nesre}ni ne mogu vi{e da tra`e hri{}ansku milost.

Hobs osloba|a one koji su isklju~eni iz dru{tva – neuspe{ne, nesre}ne,kriminalce – od svake obaveze prema dru{tvu i dr`avi ako dr`ava ne vodibrigu o njima. Oni mogu da daju maha svojoj `elji za vla{}u i ka`e im seda iskoriste prednost svoje elementarne sposobnosti da ubijaju, ne bi li ta-ko povratili onu prirodnu jednakost koju dru{tvo prikriva jedino iz li~nekoristi. Hobs predvi|a i opravdava organizovanje dru{tvenih izop{tenika ubande ubica kao logi~an ishod bur`oaske filozofije morala.

Po{to je vlast su{tinski samo krajnje sredstvo, zajednica zasnovana is-klju~ivo na vlasti mora se raspasti u spokojstvu rada i stabilnosti; njenapotpuna bezbednost otkriva da je ona sagra|ena na pesku. Samo sticanjemvi{e vlasti ona mo`e da garantuje status quo; samo neprestanim {irenjemvlasti i samo procesom akumulacije vlasti ona mo`e ostati stabilna. Hob-sova Dr`ava je kolebljiva struktura i stalno se mora snabdevati novim pot-porama spolja; ina~e }e preko no}i kolabirati u besciljni, besmisleni haosprivatnih interesa iz kojih je potekla. Hobs u teoriji prirodne dr`ave ote-lovljuje potrebu za akumulacijom vlasti, “situaciju neprestanog rata” svihprotiv svih u kojem pojedina~ne dr`ave ostaju neprijatelji kao {to su bilinjihovi pojedina~ni podanici pre nego {to su se podredili autoritetu Dr`a-ve.38 Ta uvek prisutna mogu}nost rata garantuje Dr`avi izgled trajnosti jerjoj omogu}ava da pove}a svoju vlast na ra~un drugih dr`ava.

Bilo bi pogre{no povr{nom procenom prihvatiti o~iglednu nedoslednost

146 IMPERIJALIZAM

ljudskih bi}a koja su bila ili `rtve neminovnosti ili miljenici sre}e. Balzak je pokazao svemogu}nosti ovog novog `anra i ~ak je ljudske strasti predstavio kao ljudsku sudbinu, u kojojnema ni vrline ni poroka, ni razuma ni slobodne volje. Samo je roman u svojoj punoj zrelosti,interpretiraju}i i reinterpretiraju}i celu skalu ljudske gra|e, mogao da propoveda novo je-van|elje zaslepljenosti sopstvenom sudbinom koje je odigralo tako veliku ulogu me|u in-telektualcima devetnaestog veka. Pomo}u takve zaslepljenosti umetnik i intelektualac supokušali da povuku granicu izme|u sebe i filistara, da se zaštite od nehumanosti dobre ili zlesre}e, i razvili su sav talenat modernog senzibiliteta – za patnju, za razumevanje, za igranjepropisane uloge – koja je tako o~ajni~ki potrebna ljudskom dostojanstvu, koja tra`i od ~ove-ka da bude makar dobrovoljna `rtva ako ništa drugo.

38 Trenutno popularna liberalna ideja Svetske vlade zasnovana je, kao sve liberalne idejepoliti~ke vlasti, na istom konceptu pojedinaca podre|enih centralnoj vlasti koja “ih sve dr`i ustrahu”, osim što sada nacije zauzimaju mesto pojedinaca. Svetska vlada treba da nadja~a ieliminiše autenti~nu nacionalnu politiku, to jest, razli~iti narodi treba da idu skupa punomparom.

Page 183: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

izme|u Hobsovog zahteva za sigurno{}u i uro|ene nestabilnosti njegoveDr`ave. I ovde on poku{ava da ubedi, da se pozove na izvesne temeljne in-stinkte sigurnosti za koje dobro zna da u idejama Levijatana mogu da pre-`ive samo u obliku apsolutne podre|enosti vlasti koja “sve njih pla{i”, tojest u svepro`imaju}em, sveobuhvatnom strahu – koji ba{ nije osnovnoose}anje bezbednog ~oveka. Hobs je zapravo po{ao od jedinstvenog uvidau politi~ke potrebe novog bur`oaskog dru{tva u usponu, ~ija je temeljnavera u beskrajni proces akumulacije vlasni{tva skoro eliminisala svakuli~nu sigurnost. Hobs je izveo neophodne zaklju~ke iz dru{tvenih i eko-nomskih obrazaca pona{anja kada je predlo`io svoje revolucionarne pro-mene u politi~kom ustrojstvu. On je izlo`io plan jedine nove dr`avne za-jednice koja bi mogla da odgovori novim potrebama i interesima noveklase. Prikazao je zapravo kakav ~ovek treba da postane i kako treba da sepona{a ako `eli da odgovara bur`oaskom dru{tvu koje nastaje.

Hobsovo insistiranje na vlasti kao motoru svih stvari ljudskih i bo`an-skih (~ak i bo`ija vladavina nad ljudima “ne poti~e od toga {to ih je bogstvorio... ve} iz Vlasti kojoj se ljudi ne mogu odupreti”) proisti~e iz teorij-ski nepobitne pretpostavke da beskrajna akumulacija poseda mora da sebazira na beskrajnoj akumulaciji vlasti. Filozofski korelativ unutra{njojnestabilnosti zajednice zasnovane na vlasti je slika beskrajnog procesa is-torije koja, da bi bila konzistentna sa neprestanim ja~anjem vlasti, neumo-ljivo sti`e pojedince, narode i kona~no celo ~ove~anstvo. Neograni~enomprocesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura tako “jedneneograni~ene vlasti” da bi mogla da za{titi sve ve}i posed postaju}i ne-prestano sve vlasnija. Zahvaljuju}i su{tinskom dinamizmu nove dru{tveneklase, savr{eno je ta~no da “on ne mo`e da osigura vlast i sredstva da do-bro ̀ ivi, koje ima trenutno, a da stalno ne sti~e jo{ vi{e”. ̂ vrstinu ovog za-klju~ka ni na koji na~in ne menja zna~ajna ~injenica da za nekih tri stotinegodina nije bilo ni vladara koji bi “pretvorio ovu Istinitost Spekulacije uKorisnost Prakse”, niti je bur`oazija bila politi~ki svesna i ekonomski do-voljno zrela da otvoreno prihvati Hobsovu filozofiju vlasti.

Taj proces neprekidne akumulacije vlasti, neophodne za za{tituneprestane akumulacije kapitala, odredio je “progresivnu” ideologijukasnog devetnaestog veka i nagovestio uspon imperijalizma. Progres jepostao neodoljiv ne zbog naivne iluzije o beskrajnom rastu poseda, ve}zbog shvatanja da je akumulacija vlasti jedina garancija stabilnosti tako-zvanih zakona ekonomije. Prema osamnaestovekovnom shvatanju progre-sa, na primer u Francuskoj pre revolucije, kritika pro{losti trebalo je dabude sredstvo gospodarenja sada{njo{}u i kontrole budu}nosti; progres jekulminirao u emancipaciji ~oveka. Me|utim, to shvatanje imalo je maloveze sa beskrajnim progresom bur`oaskog dru{tva, koje ne samo {to nije

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 147

Page 184: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

`elelo slobodu i autonomiju ~oveka, ve} je bilo spremno da sve i svakoga`rtvuje navodno nadljudskim zakonima istorije. “Ono {to mi zovemo pro-gres to je vetar [koji] [an|ela istorije] nezadr`ivo nosi u budu}nost kojojon okre}e le|a dok se gomila ru{evina pred njim di`e do neba”.39 Jedinose u Marksovom snu besklasnog dru{tva koje je, po D`ojsovim re~ima,trebalo da probudi ~ove~anstvo iz no}ne more istorije, javlja poslednji,iako utopijski trag predstava osamnaestog veka.

Imperijalisti~ki nastrojen biznismen koga zvezde ljute jer ne mo`e da ihanektira, shvatio je da }e vlast organizovana same sebe radi proizvesti jo{vi{e vlasti. Kada je akumulacija kapitala dostigla svoje prirodne, nacio-nalne limite, bur`oazija je razumela da }e samo sa ideologijom “ekspanzi-ja je sve” i samo sa odgovaraju}im procesom akumulacije vlasti stari mo-tor mo}i ponovo da se stavi u pogon. U istom trentuku, me|utim, kada jeizgledalo da je pravi princip neprestanog kretanja otkriven, specifi~no op-timisti~ko raspolo`enje ideologije progresa je bilo uzdrmano. Ne samo dasu neki po~eli da sumnjaju u neodoljivost samog procesa, ve} je mnogoljudi po~elo da vidi ono {to je pla{ilo Sesila Roudza: da su condicio huma-na i ograni~enja zemaljske kugle ozbiljne prepreke procesu koji nije mo-gao da se zaustavi i da se stabilizuje, pa je zato jedino mogao da prouzro-kuje niz katastrofa kad je dostigao te granice.

U imperijalisti~koj epohi je filozofija vlasti postala filozofija elite kojaje brzo otkrila i bila sasvim spremna da prizna da se `e| za vla{}u mo`eugasiti jedino destrukcijom. To je bio su{tinski razlog njihovog nihilizma(naro~ito uo~ljivog u Francuskoj na prelazu vekova, a u Nema~koj dvade-setih godina) koji je zamenio praznoverje progresa podjednako vulgarnimpraznoverjem propasti i propovedao automatsko uni{tenje sa istim entuzi-jazmom sa kojim su fanatici automatskog progresa propovedali neodolji-vost ekonomskih zakona. Hobsu, velikom idolopokloniku Uspeha, trebaloje tri veka da uspe: delom zato {to je Francuska revolucija, sa svojim kon-ceptom ~oveka kao tvorca zakona i citoyena, skoro uspela da spre~i bur`o-aziju da potpuno razvije svoje shvatanje istorije kao neminovnog procesa– ali delom i zbog revolucionarnih implikacija Dr`ave, njenog neustra{i-vog prekida sa zapadnom tradicijom, na {ta je Hobs tako|e ukazao.

Opasna smetnja su svaki ~ovek i svaka misao koji ne slu`e i ne zadovo-ljavaju krajnji cilj ma{ine ~ija je jedina svrha stvaranje i akumulacija vla-sti. Hobs je sudio da su knjige “starih Grka i Rimljana” isto tako “{kodlji-ve” kao i u~enje hri{}ana “Summum bonum... kako se govori u knjigama

148 IMPERIJALIZAM

39 Walter Benjamin, “Über den Begriff Geschicte”, Institut für Sozialforschung, NewYork, 1942, mimeographed. – Sami imperijalisti su bili sasvim svesni implikacija svoga kon-cepta progresa. Veoma reprezentativan autor iz dr`avne slu`be u Indiji koji je pisao podpseudonimom A. Carthill rekao je: “^ovek mora uvek da sa`aljeva one li~nosti koje su lupi-la trijumfalna kola progresa” (op. cit., p. 209).

Page 185: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

starih filozofa morala” ili doktrina da “{to god ~ovek u~ini protiv svoje sa-vesti, greh je”, a da su “zakoni pravila o pravednom i nepravednom”. Hob-sovo duboko nepoverenje prema celoj zapadnoj tradiciji politi~ke misline}e nas iznenaditi ako se setimo da on nije `eleo ni vi{e ni manje negoopravdanje Tiranije koja, iako se dogodila mnogo puta u zapadnoj istoriji,nije nikada po~astvovana filozofskim utemeljenjem. Na to {to se Levijatanzapravo uspinje do trajne vladavine, Hobs ponosno dodaje: “Ime Tiranijanije ozna~avalo ni vi{e ni manje nego ime Vrhovne vlasti...; ja mislim daje tolerisanje tobo`nje mr`nje prema Tiraniji zapravo tolerisanje mr`njeprema Dr`avi uop{te...”

Po{to je Hobs bio filozof, on je ve} u usponu bur`oazije mogao da otkri-je sve one antitradicionalne kvalitete nove klase kojima treba vi{e od tristagodina da se potpuno razviju. Njegov Levijatan se nije bavio dokonimspekulacijama o novim politi~kim principima ili starim tra`enjem izgovo-ra kad se upravlja ljudskom zajednicom; to je bilo ta~no “prora~unavanjeposledica” koje slede iz uspona nove klase u dru{tvu ~ije je postojanjesu{tinski povezano sa posedom kao dinami~kim sredstvom koje proizvodinov posed. Takozvana akumulacija kapitala, koja je rodila bur`oaziju,promenila je samu koncepciju poseda i bogatstva: njih vi{e nisu smatralirezultatima akumulacije i sticanja ve} izvorima; bogatstvo je postalo bes-krajni proces boga}enja. Klasifikacija bur`oazije kao imu}ne klase samoje naizgled ta~na, jer je karakteristika ove klase da njoj mo`e pripadatisvako ko `ivot shvata kao proces neprestanog boga}enja i ko novac smatrane~im nepovredivim, ne~im {to ni pod kojim uslovima ne mo`e biti pukapotro{na roba.

Posed po sebi, me|utim, stvar za kori{}enje i potro{nju, stalno se uma-njuje. Najradikalniji i jedino siguran oblik posedovanja je destrukcija, jersamo ono {to smo razorili sigurno je i zauvek na{e. Vlasnici poseda koji netro{e ve} se trude da uve}aju svoje imanje neprestano nailaze na jedno vr-lo neprijatno ograni~enje, nesre}nu ~injenicu da ~ovek mora da umre.Smrt je pravi razlog {to posed i sticanje nikad ne mogu postati pravi poli-ti~ki princip. Dru{tveni sistem su{tinski zasnovan na posedu mo`e da idesamo ka kona~noj destrukciji sveg poseda. Ume{nost privatnog `ivota jetako ozbiljan izazov posedu kao temelju dru{tva kao {to su ograni~enja ze-maljske kugle izazov ekspanziji kao temelju dr`ave. Prevazilaze}i ogra-ni~enja ljudskog `ivota u planiranju automatski kontinuiranog rasta bogat-stva izvan svih li~nih potreba i mogu}nosti potro{nje, li~ni posed je postaojavna stvar i izveden je iz sfere pukog privatnog `ivota. Privatni interesikoji su po samoj svojoj prirodi privremeni, ograni~eni ~ovekovim prirod-nim `ivotnim vekom, mogu sada da umaknu u sferu javnih poslova i da odnjih pozajme to beskrajno vreme koja je potrebno za neprekidnu akumu-laciju. Izgleda da se time stvara dru{tvo veoma sli~no dru{tvu mrava i

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 149

Page 186: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

p~ela gde se “zajedni~ko dobro ne razlikuje od privatnog; i gde oni koji poprirodi naginju privatnom, sti~u u zajedni~ku korist”.

Po{to, me|utim, ljudi nisu ni mravi niti p~ele, cela stvar je iluzija. Javni`ivot preuzima varljiv izgled zbira privatnih interesa kao da ti interesisamim okupljanjem mogu da stvore nov kvalitet. Svi takozvani liberalnikoncepti politike (to jest, sva takozvana preimperijalisti~ka politi~ka shva-tanja svojstvena bur`oaziji) – kao neograni~ena konkurencija regulisanatajnom ravnote`om koja nastaje tajanstveno iz ukupnog zbira konkurent-skih aktivnosti, “prosve}eni li~ni interes” kao po`eljna politi~ka vrlina,neograni~eni progres svojstven pukom nizanju doga|aja – imaju jedno za-jedni~ko: oni jednostavno zbrajaju privatne `ivote i li~ne obrasce pona{a-nja i njihov zbir predstavljaju kao zakone istorije ili ekonomije ili politike.Liberalne zamisli, me|utim, sve dok izra`avaju instinktivno nepoverenjebur`oazije i njeno uro|eno neprijateljstvo prema javnim poslovima, samosu privremeni kompromis izme|u starih normi zapadne kulture i vere noveklase u vlasni{tvo kao dinami~an, samopokreta~ki princip. Stari standardiuzmi~u u tolikoj meri da automatski porast bogatstva zapravo zamenjujepoliti~ku akciju.

Hobs je bio pravi filozof bur`oazije, iako ga ova nikad nije sasvim priz-nala zato {to je Hobs shvatio da sticanje bogatstva zami{ljeno kao nepre-stani proces mora pre ili kasnije da provali sva postoje}a teritorijalna og-rani~enja. On je predvideo da dru{tvo koje je po{lo putem neprestanog sti-canja mora da izgradi dinami~nu politi~ku organizaciju sposobnu da odgo-vara neprekidnom procesu proizvo|enja vlasti. On je, ~ak, samom snagomimaginacije, uspeo da ocrta glavne psiholo{ke osobine novog tipa ljudi ko-ji bi odgovarali takvom dru{tvu i njegovoj tiranskoj dr`avi. On je pred-video da je neophodno da novi ljudski tip ose}a idolopoklonstvo premasamoj vlasti, da bude polaskan kada ga nazovu `ivotinjom `ednom vlasti,iako }e ga dru{tvo zapravo naterati da preda sve svoje prirodne sile, svojevrline i poroke i pretvoriti ga u jadnog, slaba{nog ~ove~uljka koji ~ak ne-ma ni prava da se usprotivi tiraniji i koji se, daleko od te`nje za vla{}u,podre|uje svakoj postoje}oj vladavini i ne reaguje ~ak ni kad njegov naj-bolji prijatelj pada kao nevina `rtva nerazumljivog raison d’état.

Jer Dr`ava zasnovana na akumuliranoj i monopolizovanoj vlasti svihpojedina~nih ~lanova, neminovno svaku li~nost ostavlja bez vlasti, li{enusvojih li~nih i ljudskih sposobnosti. Ostavlja ga degradiranog u to~ki} uma{ini koja akumulira vlast, slobodnog da se ute{i uzvi{enim mislima okona~noj sudbini ove ma{ine koja je sama konstruisana na takav na~in damo`e da pro`dere zemaljsku kuglu slede}i jednostavno sopstveni unutra{-nji zakon.

Krajnja, destruktivna svrha te Dr`ave je makar nazna~ena u filozofskojinterpretaciji ljudske jednakosti kao “jednake sposobnosti” za ubijanje.

150 IMPERIJALIZAM

Page 187: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

@ivljenje sa svim drugim nacijama “u stanju neprestanog rata i u grani~-nom ratnom podru~ju, sa vojskom na granicama i topovima postavljenimprotiv svih suseda “, ne zna za drugi zakon pona{anja od “pona{anja naj-vi{e u (svoju) korist” i postepeno bi pro`drlo slabije strukture dok ne do|edo poslednjeg rata “koji }e svakom ~oveku doneti Pobedu ili Smrt”.

“Pobedom ili Smr}u” Levijatan mo`e zaista da prevazi|e sva politi~kaograni~enja koja donosi postojanje drugih naroda i mo`e da obavije celuzemlju svojom tiranijom. Ali kada je do{ao poslednji rat i kada je svaki~ovek dobio ono {to mu pripada, nikakav kona~ni mir nije uspostavljen naZemlji: ma{ini za akumuliranje vlasti, bez koje kontinentalna ekspanzijane bi bila postignuta, potrebno je da guta sve vi{e materijala u svomneprekidnom radu. Ako poslednja pobedni~ka Dr`ava ne mo`e da ide da-lje da “anektira planete”, ona mo`e samo da nastavi da sebe razara kako biiznova po~ela neprestani proces proizvodnje vlasti.

III: Savez izme|u gomile i kapitala

IMPERIJALIZAM JE stupio na politi~ku scenu grabe`om oko Afrike osam-desetih, unapredili su ga biznismeni, o{tro su mu se suprotstavile tada{njevlade, a pozdravila ga je iznena|uju}e {iroka grupa obrazovanih ljudi.40

Njima je on izgledao kao bogomdano izle~enje od svih zala, lako re{enjeza sve sukobe. Istina je da imperijalizam u izvesnom smislu nije izneveriote nade. On je produ`io `ivot politi~kim i dru{tvenim strukturama kojimasu sasvim o~igledno pretile nove dru{tvene i politi~ke snage i koje bi, udrugim uslovima, bez uticaja imperijalisti~kog razvoja, nestale i bez dvasvetska rata.

Kako stvari stoje, imperijalizam je kao rukom odneo sve nevolje i proiz-veo ono varljivo ose}anje sigurnosti, tako ra{ireno u predratnoj Evropi ko-je je zavelo sve osim najosetljivijih duhova. Pegi u Francuskoj a ^estertonu Engleskoj instinktivno su znali da `ive u svetu praznog privida i da jenjegova stabilnost najve}i od svih privida. Dok sve nije po~elo da pro-pada, stabilnost o~igledno staromodnih politi~kih struktura je bila ~injeni-ca, i izgledalo je da njihova tvrdoglava, nehajna dugove~nost opovrgavaone koji su ose}ali da im se trese tlo pod nogama. Re{enje zagonetke bio

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 151

40 “Dr`avne slu`be nude naj~istiju i najprirodniju podršku agresivnoj spoljnoj politici,ekspanzija imperije se mo}no javlja aristokratiji i ljudima od profesije nude}i nova i sve ve}apolja za ~asno i unosno zaposlenje njihovih sinova” (J. A. Hobson, “Capitalism and Imperia-lism in South Africa”, op. cit. ) “Pre svih su... patriotski profesori i publicisti, bez obzira napoliti~ke sklonosti i li~ni ekonomski interes”, podr`avali “{irenje imperijalisti~kih trustovasedamdesetih i ranih osamdesetih “ (Hayes, op. cit., p. 220).

Page 188: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

je imperijalizam. Odgovor na sudbinsko pitanje za{to se izvan pravila ev-ropskih dr`ava o me|usobnom po{tovanju dozvolilo da se ovo zlo {iri dokne razori sve, dobro kao i lo{e, jeste da su sve vlade vrlo dobro znale da senjihove zemlje potajno dezintegri{u, da se dr`avna zajednica razara iznu-tra i da se `ivi od pozajmljenog vremena.

Dosta nevino, ekspanzija se prvo pojavila kao odu{ak za prekomernuproizvodnju kapitala i ponudila je lek, izvoz kapitala.41 Stra{an porast bo-gatstva stvoren kapitalisti~kom proizvodnjom u dru{tvenom sistemu bazi-ranom na lo{oj raspodeli rezultirao je prevelikim u{te|evinama – to jest,akumulacijom kapitala koji je bio osu|en da tavori u okviru postoje}egnacionalnog kapaciteta proizvodnje i potro{nje. Ovaj novac je zapravo biosuvi{an, nikome potreban iako ga je posedovala sve ve}a klasa nekih ljudi.Krize i depresije tokom decenija koje su prethodile eri imperijalizma42

nametnule su kapitalistima misao da ceo njihov ekonomski sistem proi-zvodnje, zasnovan na ponudi i potra`nji, od sada mora da dolazi “izvankapitalisti~kog dru{tva”.43 Takav zahtev ponude i potra`nje proizlazio je iznacije dok god kapitalisti~ki sistem nije imao kontrolu nad svojom klasomzajedno sa svojim celokupnim proizvodnim kapacitetom. Kada je kapita-lizam pro`eo celokupnu ekonomsku strukturu i kada su svi dru{tveni slo-jevi u{li u orbitu njegovog sistema proizvodnje i potro{nje, kapitalisti sumorali jasno da odlu~e, da li }e gledati kako ceo sistem do`ivljava kolapsili }e na}i nova tr`i{ta, to jest, probiti u nove zemlje koje jo{ nisu bilepodvrgnute kapitalizmu i zato mogu da obezbede novu, nekapitalisti~kuponudu i potra`nju.

Odlu~uju}a ta~ka u vezi sa depresijama {ezdesetih i sedamdesetih, kojesu inicirale eru imperijalizma, bilo je to {to su one naterale bur`oaziju dashvati da pragreh obi~ne plja~ke, koji je nekoliko vekova ranije omogu}io“prvobitnu akumulaciju kapitala” (Marks) i otpo~eo svaku dalju akumu-laciju, mora kona~no da se ponovi kako motor akumulacije ne bi iznenada

152 IMPERIJALIZAM

41 O tome i onome što sledi vidi J. A. Hobson, Imperialism, koji je još 1905. dao iz-vanrednu analizu vode}ih ekonomskih snaga i motiva kao i nekih politi~kih implikacija im-perijalizma. Kada je 1938. njegova rana studija bila ponovo objavljena, Hobson je u uvoduneizmenjenog teksta s pravom mogao da tvrdi da je njegova knjiga bila dokaz “da su glavneopasnosti i potresi ... današnjice... bili latentni i vidljivi u svetu pre jedne generacije...”

42 O~igledan kontrast izme|u oštre krize šezdesetih godina u Engleskoj i sedamdesetih naKontinentu s jedne i imperijalizma s druge strane spominje Hayes, op. cit., samo u fusnoti(na str. 219), i Schuyler, op. cit., koji veruje da je “o`ivljavanje interesovanja za emigracijubilo va`an ~inilac u po~ecima imperijalnog pokreta” i da je to interesovanje bilo izazvano“ozbiljnom depresijom u britanskoj trgovini i industriji” pred kraj šezdesetih (str. 280).Schuyler tako|e donekle opisuje “antiimperijalisti~ko raspolo`enje sredinom viktorijanskeere”. Na nesre}u, Schuyler ne pravi razliku izme|u Komonvelta i prave imperije, iako je pre-tresanje materijala o preimperijalisti~koj eri lako mogla da sugeriše takvu definiciju.

43 Rosa Luxemburg, Die Akkumulation des Kapitals, Berlin, 1923, p. 273.

Page 189: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

zastao.44 Suo~eni sa ovom opasno{}u, koja je ne samo bur`oaziji ve} iceloj naciji pretila katastrofalnim slomom proizvodnje, kapitalisti~kiproizvo|a~i su razumeli da su oblici i zakoni njihovog proizvodnog sis-tema “od po~etka sra~unati na celu Zemlju”.45

Prva reakcija na zasi}eno doma}e tr`i{te, na nedostatak sirovina i naras-taju}u krizu, bio je izvoz kapitala. Posednici suvi{nog bogatstva prvo suoku{ali strano ulaganje bez ekspanzije i bez politi~ke kontrole, {to je re-zultiralo besprimerenim orgijama i prevarama, finansijskim skandalima iberzanskim {pekulacijama, utoliko alarmantnijim otkad su strane investi-cije rasle mnogo br`e od doma}ih.46 Veliki novac proiza{ao iz prevelikihu{te|evina poplo~ao je put malom novcu, proizvodu rada malih ljudi. Do-ma}a preduze}a, da bi dr`ala korak sa visokim profitima od stranih inves-ticija, okrenula su se tako|e la`ljivim metodama i privla~ila su sve ve}ibroj ljudi koji, u nadi u ~arobne preokrete, baci{e novac kroz prozor. Panam-ski skandal u Francuskoj, Gründungsswindel u Nema~koj i Austriji,klasi~ni su primeri. Iz obe}anja stra{nih profita proiza{li su stra{ni gubici.Vlasnici male koli~ine novca izgubili su toliko mnogo tako brzo da suvlasnici vi{ka velikog kapitala uskoro videli da su ostali sami na onom {toje, u nekom smislu, bilo bojno polje. Ne uspev{i da pretvore celo dru{tvou zajednicu kockara, oni su opet bili suvi{ni, isklju~eni iz normalnog pro-cesa proizvodnje kojem su se, posle nekih preokreta, sve druge klase mir-no vratile, iako pomalo osiroma{ene i ogor~ene.47

Izvoz novca i strano investiranje kao takvi nisu imperijalizam, i ne vodenu`no do ekspanzije kao politi~kog sredstva. Sve dok su vlasnici vi{ka

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 153

44 Rudolf Hilferding, Das Finanzkapital, Wien, 1910, p. 401, pominje ~injenicu – ali neanalizira implikacije – da imperijalizam “iznenada ponovo koristi metode prvobitne akumu-lacije kapitalisti~kog bogatstva”.

45 Prema briljantnom uvidu Roze Luksemburg u politi~ku strukturu imperijalizma (op.cit., p. 273 ff, p. 361 ff), “istorijski proces akumulacije kapitala u svim svojim aspektima za-visi od postojanja nekapitalisi~kog društvenog sloja”, tako da je “imperijalizam politi~kiizraz akumulacije kapitala u nadmetanju za posedovanje ostataka nekapitalisti~kog sveta”.Ta suštinska zavisnost kapitalizma od nekapitalisti~kog sveta le`i u osnovi svih drugih as-pekata imperijalizma, koji se onda mogu objasniti kao proizvod suvišnog novca i lošeraspodele (Hobson op. cit.,), kao rezultat prekomerne proizvodnje i potrebe za novim tr`išti-ma koja iz toga proizilazi (Lenjin, Imperialism, the Last Stage of Capitalism, 1917), kaorezultat nedovoljne snabdevenosti sirovinama (Hayes, op. cit.), ili izvoza kapitala radi ujed-na~enja nacionalne profitne stope (Hilferding, op. cit.).

46 Prema Hilferdingu, op. cit., p. 409, beleška, od 1865. do 1898. britanski prihod odstranih ulaganja porastao je devet puta, dok se nacionalni prihod samo udvostru~io. On pret-postavlja sli~an, iako mo`da manje izrazit porast za nema~ka i francuska strana ulaganja.

47 Za Francusku vidi George Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris,1937, i D. W. Brogan, The Development of Modern France, New York, 1941. Za Nema~kuuporedi zanimljiva savremena svedo~enja kao Max Wirth, Geschichte der Handelskrisen,1873, chapter 15, i A. Schäffle, “Der ’grosse Borsenkrach’ des Jahres 1873” u Zeitschrift fürdie gesamte Staatswissenschaft, 1847, Band 30.

Page 190: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

kapitala bili zadovoljni investiranjem “velikih delova svog poseda u stranezemlje”, ~ak i ako je ta tendencija zadala “protivudarac svim pro{lim na-cionalnim tradicijama “48, oni su samo potvrdili svoje otu|enje od nacio-nalnog tela na kome su u svakom slu~aju bili paraziti. Tek kad su za svojuinvesticiju zatra`ili vladinu za{titu (po{to im je po~etni stadijum prevareotvorio o~i za mogu}u upotrebu politike protiv rizika kocke), u{li su pono-vo u `ivot nacije. U tom tra`enju, me|utim, oni su sledili uspostavljenutradiciju bur`oaskog dru{tva, koje uvek smatra politi~ke institucijeisklju~ivo instrumentom za za{titu li~nog poseda.49 Jedino je sre}na podu-darnost uspona nove klase posednika i industrijske revolucije na~inilabur`oaziju proizvo|a~em i podstreka~em proizvodnje. Dok god jebur`oazija ispunjavala osnovne funkcije u modernom dru{tvu, koje je su{-tinski zajednica proizvo|a~a, njeno je bogatstvo imalo zna~ajnu funkcijuza naciju u celini. Posednici vi{ka kapitala su bili prvi u toj klasi koji su`eleli da ostvaruju profit a da ne ispunjavaju neke stvarne dru{tvenefunkcije – ~ak i da je to funkcija proizvo|a~a-eksploatatora, pa njih takonijedna policija ne bi mogla da spase od gneva naroda.

Ekspanzija je tada bila spas ne samo za vi{ak kapitala. Mnogo va`nije,ona je za{titila njegove vlasnike od pretnje da }e ostati potpuno suvi{ni iparaziti. Ona je spasla bur`oaziju od posledica lo{e raspodele i o`ivelanjen koncept vlasni{tva u vreme kad bogatstvo vi{e nije moglo da se ko-risti kao faktor proizvodnje unutar nacionalnog okvira i kad je do{lo usukob sa proizvodnim idealom zajednice kao celine.

Stariji od vi{ka bogatstva bio je jedan drugi sporedni proizvod kapita-listi~ke proizvodnje: ljudski odpad koje je svaka kriza, slede}i neizbe`nosvaki period industrijskog rasta, stalno isklju~ivala iz proizvodnog dru{-tva. Ljudi koji su postali stalno besposleni bili su zajednici isto tako su-vi{ni kao i vlasnici suvi{nog bogatstva. Da su oni stvarna pretnja dru{tvu,shvatilo se tokom devetnaestog veka, i njihov je izvoz pomogao da se nas-

154 IMPERIJALIZAM

48 J. A. Hobson, Capitalism and Imperialism”, op. cit.49 Vidi Hilferding, op. cit., p. 406. “Otuda pokli~ za jaku dr`avnu vlast svih kapitalista ko-

ji su stekli interes u stranim zemljama... Izvezeni kapital se ose}a najsigurnije kada dr`avnavlast njegove sopstvene zemlje potpuno vlada novim veleposedom... Njegove profite dr`ava}e garantovani ako mo`e. Tako izvoz kapitala podsti~e imperijalisti~ku politiku”, zatim p.423: “Sasvim je normalno da dr`anje bur`oazije prema dr`avi pretrpi potpunu promenu kadapoliti~ka vlast dr`ave postane kompetitivni instrument za finansijski kapital na svetskomtr`ištu. Bur`oazija se neprijateljski dr`ala prema dr`avi u svojoj borbi protiv ekonomskogmerkantilizma i politi~kog apsolutizma... Barem teorijski, ekonomski `ivot je trebalo dabude potpuno oslobo|en dr`avne intervencije; dr`ava je trebalo da se politi~ki posvetio~uvanju sigurnosti i uspostvljanju gra|anske jednakosti”, p. 426: “Me|utim, `elja za ek-spanzionisti~kom politikom izazvala je revolucinarnu promenu u mentalitetu bur`oazije.Ona je prestala da bude miroljubiva i humana” i p. 470: “Društveno, ekspanizija je vitalni us-lov za o~uvanje kapitalisti~kog društva; ekonomski, ona je uslov o~uvanja i povremenog po-ve}avanja profitne stope. “

Page 191: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tane dominioni Kanada i Australija, kao i Sjedinjene Dr`ave. Novina svoj-stvena imperijalisti~koj eri je da su se te dve suvi{ne snage, vi{ak kapitalai vi{ak radne snage, udru`ile i zajedno napustile zemlju. Koncept ekspan-zije, izvoz administracije i pripajanje svake teritorije u koju su gra|aniulo`ili ili svoje bogatstvo ili svoj rad, izgledalo je kao jedina alternativasve ve}im gubicima u bogatstvu i stanovni{tvu. Imperijalizam i njegovaideja neograni~ene ekspanzije naizgled su nudili trajni lek za trajno zlo.50

Dosta ironi~no, prva zemlja u koju je vi{ak bogatstva i vi{ak ljudi zajed-no donet i sama je postala suvi{na. Ju`na Afrika je bila u britanskom pose-du od po~etka veka jer je osiguravala pomorski put do Indije. ProbijanjeSueckog kanala, me|utim, i kasnije administrativno osvajanje Egipta, znat-no je smanjilo va`nost stare trgova~ke stanice na Rtu. Britanci bi se, posvoj verovatno}i, povukli iz Afrike, ba{ kao {to su radile sve evropske na-cije kadgod bi njihovi posedi i trgovinski interesi u Indiji bili ukinuti.

Posebna ironija i, u nekom smislu, simboli~na okolnost u neo~ekivanomrazvoju Ju`ne Afrike u “kolevku kulture imperijalizma”51 le`i u samojprirodi njene iznenadne privla~nosti po{to je izgubila svu vrednost za u`uImperiju: dijamantska polja otkrivena su sedamdesetih, a veliki rudnicizlata osamdesetih godina. Nova `udnja za profitom po svaku cenu steklase prvi put u jednoj ta~ki sa starim lovom na blago. Lovci na zlato, avantu-risti i talog velikih gradova emigrirali su na Crni kontinent zajedno sa ka-pitalom iz industrijski razvijenih zemalja. Od tada, gomila, koju je za~elamonstruozna akumulacija kapitala, pridru`ila se svom uzro~niku na timputevima otkrivanja, na kojima nije bilo otkriveno ni{ta osim novih mogu}-nosti za investiranje. Posednici vi{ka bogatstava jedini su mogli da isko-riste vi{ak ljudi koji je dolazio sa sve ~etiri strane sveta. Zajedno su oni us-postavili prvi raj parazita kojima je pokreta~ka snaga bilo zlato. Imperija-lizam, proizvod vi{ka novca i vi{ka ljudi zapo~eo je svoju zapanjuju}u ka-rijeru proizvo|enjem najnepotrebnije i najnestvarnije robe.

Jo{ uvek je neizvesno da li bi ekspanzija kao lek za sve postala tako ve-liko isku{enje za neimperijaliste da je svoja opasna re{enja ponudila jedi-no za onaj vi{ak snaga koji je ve} bio izvan nacionalnog kolektiva. Sau-~esni{tvo svih parlamentarnih partija u imperijalisti~kim programima je

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 155

50 Ti motivi su naro~ito bili izra`eni u nema~kom imperijalizmu. Me|u prvim aktivnosti-ma Alldeutsche Verband (osnovan 1891) bili su napori da se nema~ki emigranti spre~e damenjaju dr`avljanstvo, a prvi imperijalisti~ki govor Vilhelma II, prilikom dvadesetpetogodiš-njice osnivanja Rajha, sadr`avao je slede}i tipi~an pasa`: “Nema~ko carstvo postalo je svet-sko carstvo. Hiljade naših zemljaka `ive svuda, u udaljenim delovima zemlje... Gospodo,vaša je sveta du`nost da mi pomognete da ujedinim ovo šire nema~ko carstvo sa našom do-movinom.” Uporedi tako|e tvrdnju J. A. Froude u fusnoti br. 10.

51 E. H. Damce, The Victorian Illusion, London, 1928, p. 164: “Afrika, koja nije bilauklju~ena ni u itinerer saksonstva niti u razmi{ljnja profesionalnih filozofa imperijalne istori-je, postala je rasadnik kulture britanskog imperijalizma.”

Page 192: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

osvedo~ena stvar. Ovako posmatrana istorija britanske Laburisti~ke stran-ke je skoro neprekidni lanac opravdanja ranijeg predskazanja Sesila Roud-za: “Radnici vide da iako su Amerikancima izuzetno dragi i iako upravosada izmenjuju sa njima najbratskija ose}anja, ovi ipak isklju~uju njihovurobu. Radnici tako|e vide da Rusija, Francuska i Nema~ka na svojojteritoriji rade isto to, i radnici vide da ako dobro ne otvore o~i, ne}e bitiuop{te mesta na svetu gde }e mo}i da posluju. I tako su radnici postali im-perijalisti i podr`avaju Liberalnu partiju.”52 U Nema~koj su liberali (a neKonzervativna partija) bili stvarni osniva~i ~uvene pomorske politike kojaje tako doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.53 Socijalisti~ka partija sekolebala izme|u aktivne podr{ke imperijalisti~koj pomorskoj politici (onaje posle 1906. vi{e puta izglasala fondove za izgradnju nema~ke morna-rice) i potpunog prenebregavanja svih pitanja spoljne politike. Povremenaupozorenja protiv lumpenproletarijata i mogu}eg podmi}ivanja delovaradni~ke klase mrvicama sa imperijalisti~ke trpeze, nisu dovela do dubljegrazumevanja velike privla~nosti koju su imperijalisti~ki programi imali napartijske redove. Za marksiste, nova pojava kao {to je bio savez izme|ugomile i kapitala izgledala je tako neprirodno, tako o~igledno u sukobu sadoktrinom klasne borbe, da su potpuno prevideli stvarnu opasnost imperi-jalisti~kog nastojanja – da podeli ~ove~anstvo na rase gospodara i raserobova, na vi{e i ni`e vrste, na obojene narode i bele ljude, {to nastojanjeda se ujedini narod na bazi gomile zapravo i jeste. ^ak i slom me|unarod-ne solidarnosti pri izbijanju Prvog svetskog rata nije uzdrmao samozado-voljstvo socijalista i njihovu veru u proletarijat kao takav. Socijalisti su jo{uvek istra`ivali ekonomske zakone imperijalizma koje je imperijalizamve} davno prestao da po{tuje jer su u prekomorskim zemljama ti zakonibili `rtvovani “imperijalnom faktoru” ili “faktoru rase” i tek ne{to starijegospode u visokim finansijskim krugovima je jo{ uvek verovalo u neo-tu|iva prava profitne stope.

^udno slab otpor naroda imperijalizmu, brojne nedoslednosti i direktnakr{enja obe}anja liberalnih dr`avnika, ~esto pripisani oportunizmu ili pod-mi}enosti, imali su druge i dublje razloge. Ni oportunizam ni podmi}enostnisu mogli da navedu ~oveka kao {to je Gledston da prekr{i obe}anje kojeje dao kao lider Liberalne partije, da }e se evakuisati iz Egipta kad postanepremijer. Napola svesno i jedva artikulisano, ovi ljudi su delili sa narodomuverenje da je sâma nacionalna zajednica tako duboko podeljena na klase,

156 IMPERIJALIZAM

52 Citirano iz Millin, op. cit.53 “Liberali, a ne desnica u Parlamentu, podr`avali su pomorsku politiku”, Alfred von

Tirpitz, Erinnerungen, 1919. Vidi tako|e Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class)Wenn ich der Kaiser wär, 1912: “Istinska imperijalisti~ka partija je Nacionalna liberalna par-tija”. Frymann, istaknuti nema~ki šovinista tokom Prvog svetskog rata, dodao je ~ak, sa poš-tovanjem prema konzervativcima: “Uzdr`anost konzervativnih miljea u pogledu rasnih dok-trina tako|e je vredna pa`nje”.

Page 193: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

da je klasna borba toliko univerzalna karakteristika modernog politi~kog`ivota da je sama kohezija nacije dovedena u pitanje. Ekspanzija se pono-vo pojavila kao `ivotni spas, ako je, i onoliko koliko je mogla da zadovoljiop{ti interes nacija u celini. Uglavnom iz tog razloga imperijalistima je bi-lo dozvoljeno da postanu “paraziti patriotizma”.54

Delimi~no, takve nade su jo{ uvek pripadale staroj lo{oj praksi “le~enja”doma}ih sukoba stranim poduhvatima. Razlika je, ipak, zna~ajna. Pustolo-vine su po samoj svojoj prirodi ograni~ene u vremenu i prostoru; one mo-gu privremeno da prevladaju sukobe, iako u tome po pravilu ne uspevaju i~ak su pre sklone da ih zao{tre. Od samog po~etka, imperijalisti~ki poduh-vat ekspanzije je izgledao kao ve~no re{enje, jer je ekspanzija zami{ljenakao neograni~ena. Nadalje, imperijalizam nije bio avantura u uobi~ajenomsmislu, jer je on manje zavisio od nacionalisti~kih parola nego od naizgled~vrste osnove ekonomskih interesa. U dru{tvu sukobljenih interesa, gde jezajedni~ko dobro poistove}eno sa ukupnim zbirom li~nih interesa,ekspanzija kao takva izgledala je kao mogu}i zajedni~ki interes nacije ucelini. Po{to su imu}ne i vladaju}e klase uverile sve ljude da su ekonom-ski interes i strast za posedovanjem zna~ajne osnove za dr`avnu politiku,~ak i neimperijalisti~ki dr`avnici su brzo nagovoreni da uzmaknu kada sezajedni~ki ekonomski interes pojavio na horizontu.

To su dakle razlozi iz kojih je nacionalizam razvio tako jasnu tendencijuprema imperijalizmu, gde postoji unutra{nja protivre~nost dva nespojivaprincipa.55 [to je vi{e nacija bilo nesposobno da integri{e u sebe strane na-rode ({to je protivre~ilo ustrojstvu njihove sopstvene dr`ave) to su vi{e bi-le u isku{enju da ih tla~e. U teoriji, nema jaza izme|u nacionalizma i im-perijalizma; u praksi on mo`e i biva premo{}en plemenskim nacionaliz-mom i potpunim rasizmom. Od po~etka, imperijalisti u svim zemljama za-govarali su i hvalisali se da su “iznad partija” i jedini koji zastupaju nacijukao celinu. To je posebno ta~no za srednje i isto~noevropske zemlje sa ma-lo ili bez ikakvih prekomorskih poseda; tamo se savez izme|u gomile ikapitala sklapao na doma}em terenu i ~ak je bio jo{ vi{e ogor~en na na-cionalne institucije i sve nacionalne partije i napadao ih mnogo `e{}e.56

Zadovoljna ravnodu{nost imperijalisti~kih politi~ara doma}im stvarimaispoljila se, me|utim, svuda, a naro~ito u Engleskoj. Dok su “partije iznadpartija” kao Primrouz liga bile od sporednog zna~aja, imperijalizam je bioglavni razlog degeneracije dvopartijskog sistema u Front Bench sistem,koji je doveo do “umanjivanja mo}i parlamentarne opozicije” i do rasta

54 Hobson, op. cit., p. 61.55 Hobson, op. cit., je prvi shvatio i fundamentalnu opoziciju imperijalizma i nacionaliz-

ma i tendenciju nacionalizma da postane imperijalisti~ki. Imperijalizam je nazvao iskvare-noš}u nacionalizma “u kome nacije ... preobra`avaju ukupno stimulativno rivalstvo razli~itihnacionalnih tendencija u kolja~ku borbu carstava koja se nadme}u” (p. 9).

56 Vidi poglavlje VIII.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 157

Page 194: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

“mo}i kabineta nasuprot Donjem domu”.57 Ovo se tako|e sprovodilo kaopolitika izvan partijskih linija i partikularnih interesa i to su radili ljudi ko-ji su tvrdili da zastupaju naciju u celini. Takave fraze su jam~ile da }e pri-vu}i i zavarati one osobe koje su sa~uvale iskru politi~kog idealizma. Po-kli~ za ujedinjenje li~io je sasvim na bojni pokli~ koji je uvek vodio ljudeu rat, a ipak u univerzalnom i permanentnom instrumentu jedinstva nikonije otkrio zametak sveop{teg i permanentnog rata.

Vladini ~inovnici anga`ovali su se vi{e nego ijedna grupa u nacional-nom tipu imperijalizma i bili su uglavnom odgovorni za brkanje imperija-lizma sa nacionalizmom. Nacionalne dr`ave su stvorile dr`avne slu`be izavisile su od njih kao od permanentnog ~inovni~kog tela koje je slu`ilobez obzira na klasni interes i promene vlade. ^inovni~ka profesionalna~ast i samopo{tovanje – posebno u Engleskoj i Nema~koj – proizlazili suiz toga {to su oni bili slu`benici nacije u celini. Oni su bili jedina grupa saneposrednim interesom u podr`avanju fundamentalnog zahteva dr`ave zanezavisno{}u od klasa i frakcija. U na{e vreme je postalo o~igledno da au-toritet same nacionalne dr`ave duboko zavisi od ekonomske nezavisnosti ipoliti~ke neutralnosti njenih dr`avnih slu`benika; opadanje nacija jeneizbe`no po~elo sa korupcijom stalne administracije uz op{te uverenje dadr`avni slu`benici nisu na plati dr`ave, ve} imu}nih klasa. S kraja vekaimu}ne klase su postale tako dominantne da je za dr`avne slu`benike biloskoro sme{no da i dalje pretenduju na to da slu`e naciji. Podela na klaseostavila ih je izvan dru{tvene zajednice i naterala ih da formiraju sop-stvenu kliku. U kolonijalnim slu`bama oni su se spasavali od stvarne de-zintegracije nacionalne zajednice. U vladanju stranim narodima u udalje-nim zemljama mogli su mnogo bolje da se pretvaraju da su herojske slugenacije, “koje su svojom slu`bom proslavile britansku rasu”58, nego da suostali kod ku}e. Kolonije nisu vi{e bile jednostavno ”beskrajan sistem od-mora u prirodi za vi{e klase”, kako ih je D`ejms Mil jo{ uvek opisivao;one su morale da postanu sama ki~ma britanskog nacionalizma, koji je udominaciji nad udaljenim zemljama i vladanju stranim narodima otkrio je-dini na~in da slu`i britanskim i samo britanskim interesima. Slu`be su za-pravo verovale da “~udni genije svake nacije nigde ne pokazuje sebe jas-nije nego u na~inu na koji se ophodi prema podre|enim rasama”.59

158 IMPERIJALIZAM

57 Hobson, op. cit. p. 146 ff. – “Nema sumnje da je vlast Kabineta u odnosu na Donji domuporno i brzo rasla i još uvek raste”, primetio je u studiji 1901. Bryce, Studies in History andJurisprudence, 1901, I, 177. Za rad Front-Bench-sistema vidi tako|e Hilaire Belloc andCecil Chesterton, The Party Sistem, London 1911.

58 Lord Curzon na otkivanju spomen plo~e Lordu Cromeru. Vidi Lawrence J. Zetland,Lord Cromer, 1932, p. 362.

59 Ser Hesketh Bell, op. cit., deo I, p. 300.Isto ose}anje prevladavalo je u holanskim kolonijalnim slu`bama. “Najviši zadatak, za-

datak bez premca, je onaj koji ~eka slu`benika isto~noindijske dr`avne slu`be... najvišom

Page 195: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Ta~no je da je gra|anin Egleske, Nema~ke ili Francuske jedino dalekood ku}e mogao da bude samo Englez, Nemac ili Francuz. U sopstvenoj ze-mlji on je bio toliko zapleten u ekonomske interese ili dru{tvenu lojalnostda se ose}ao bli`e pripadniku svoje klase u tu|oj zemlji nego ~oveku izdruge klase u sopstvenoj. Ekspanzija je dala nacionalizmu nov zamah, paje sada bila prihva}ena kao instrument nacionalne politike. ^lanovi novihkolonijalnih dru{tava i imperijalisti~kih liga su se osetili “sasvim isklju-~eni iz partijskih borbi” i {to su se vi{e udaljavali, ja~e su verovali da “radesamo u nacionalnu korist”.60 Ovo svedo~i o tome koliko je stanje evrop-skih nacija pre imperijalizma bilo desperatno, koliko su njihove institucijepostale krhke, koliko se njihov dru{tveni sistem pokazao staromodan, predsve ve}om proizvodnom sposobno{}u ~oveka. I za{titna sredstva su biladesperatna i na kraju se lek pokazao gorim od zla – koje, usput, nije iz-le~io.

Savez izme|u kapitala i gomile mo`e se na}i u genezi svake doslednoimperijalisti~ke politike. U nekim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji,ovaj novi savez izme|u prebogatih i previ{e siroma{nih bio je i ostao og-rani~en na prekomorske posede. Takozvana hipokrizija britanske politikebila je rezultat zdravog razuma engleskih dr`avnika koji su povukli o{truliniju izme|u kolonijalnih metoda i normalne unutra{nje politike, izbegav-{i tako sa dosta uspeha povratni efekat imperijalizma na domovinu, ~egasu se pla{ili. U drugim zemljama, naro~ito u Nema~koj i Austriji, savez jedejstvovao na doma}em terenu u obliku pan-pokreta, a u Francuskoj umanjem stepenu, u takozvanoj kolonijalnoj politici. Cilj tih “pokreta” bioje, da tako ka`emo, da se imperijalizuje cela nacija (a ne samo njen “vi-{ak”), da se unutra{nja i spoljna politika kombinuju na takav na~in da senacija mo`e organizovati za plja~kanje stranih teritorija i za neprestanudegradaciju stranih naroda.

Uspon gomile iz te kapitalisti~ke organizacije rano je prime}en i njen surast pa`ljivo i sa strahom zabele`ili svi veliki istori~ari devetnaestog veka.Istorijski pesimizam od Burkharta do [penglera su{tinski izvire iz tog raz-mi{ljanja. Ali ono {to su istori~ari, na `alost preokupirani samim fenome-nom, propustili da shvate bilo je da se gomila ne mo`e identifikovati sanarastaju}om industrijskom radni~kom klasom, a svako ne sa narodom ucelini, ve} da je ona zapravo sastavljena od otpadaka svih klasa. Zbog togsastava je izgledalo da su gomila i njeni predstavnici ukinuli klasne raz-like, da su ti ljudi, koji su ostali s onu stranu klasno podeljene nacije, na-

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 159

~aš}u treba smatrati tu slu`bu... birano telo koje ispunjava holandsku prekomorsku misiju”.Vidi De Kat Angelino, Colonial Policy, Chicago, 1931, II, 129.

60 Predsednik nema~kog “Kolonialverein-a”, Hoenloe-Langenburg 1884. Vidi Mary E.Townsend, Origin of Modern German Colonialism. 1871-1885, 1921.

Page 196: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

rod sâm (Volksgemeinschaft, kako bi ih nacisti zvali), pre nego njegovo is-krivljenje i karikatura. Istorijski pesimisti su razumeli su{tinsku neodgo-vornost ovog novog dru{tvenog sloja, i oni su tako|e ispravno predvidelimogu}nost izvrgavanja demokratije u despotizam ~iji bi tirani izrasli izgomile i oslanjali se na njenu podr{ku. Oni nisu iskoristili to saznanje darazumeju da gomila nije samo ostatak i sporedni proizvod bur`oaskogdru{tva koji je ono direktno proizvelo, pa se zato uop{te i ne mo`e sasvimodeliti od njega. Iz tog razloga nisu primetili stalan porast divljenja vi-sokog dru{tva prema podzemlju, koje se provla~i kroz ~itav devetnaestivek, stalno odstupanje, korak po korak, od svih pitanja morala i razvojukusa u pravcu anarhi~nog cinizma tog svog poroda. Na prelazu vekova,Drajfusova afera je pokazala da su podzemlje i visoko dru{tvo Francuskebili tako tesno povezani da je kona~no bilo te{ko bilo kog “heroja” me|uantidrajfusovcima smestiti bilo u jednu, bilo u drugu kategoriju.

To ose}anje srodstva, zdru`ivanje roditelja sa svojim potomstvom, ve}klasi~no izre~eno u Balzakovim romanima, starije je od svih prakti~nihekonomskih, politi~kih i dru{tvenih shvatanja i priziva u se}anje one os-novne psiholo{ke crte novog tipa zapadnog ~oveka koje je Hobs skiciraotrista godina ranije. Ali ta~no je de je uglavnom zahvaljuju}i shvatanjimado kojih je do{la bur`oazija tokom kriza i depresija koje su prethodile im-perijalizmu, visoko dru{tvo kona~no priznalo da je spremno da prihvatirevolucionarnu promenu u moralnim normama koju je predlagao Hobsov“realizam” i koju su sada ponovo predlagali gomila i njene vo|e. U ube|i-vanju bur`oazije da odbaci ostatke zapadne tradicije, mnogo efektnija odnjenog filozofa i njenog podzemlja bila je sama ~injenica da je “pra-greh”“prvobitne akumulacije kapitala” tra`io dodatne grehe da bi sistem nas-tavio da radi. To je kona~no navelo nema~ku bur`oaziju da odbaci maskulicemerja i da izri~ito prizna svoju vezu sa gomilom, otvoreno je poziva-ju}i da brani interese njenog poseda.

Zna~ajno je {to }e se to dogoditi u Nema~koj. U Engleskoj i Holandiji jerazvoj bur`oaskog dru{tva napredovao relativno mirno i bur`oazija tih ze-malja je vekovima `ivela u sigurnosti i bez straha. Me|utim, u Francuskojje njen uspon bio prekinut velikom narodnom revolucijom ~ije su seposledice me{ale sa nadmo}i koju je u`ivala bur`oazija. U Nema~koj, da-lje, gde do druge polovine devetnaestog veka bur`oazija nije dostigla punrazvoj, njen uspon je od po~etka bio pra}en ja~anjem revolucionarnog rad-ni~kog pokreta, sa skoro podjednako starom tradicijom. [to se bur`oaskaklasa ose}ala manje sigurnom u sopstvenoj zemlji, to je bila vi{e uisku{enju da odbaci te{ki teret licemerja. Sklonost visokog dru{tva premagomili je u Francuskoj iza{la na videlo ranije nego u Nema~koj, ali je nakraju bila podjednako jaka u obe zemlje. Francuska je, me|utim, zbogsvoje revolucionarne tradicije i relativno slabe industrijalizacije, stvorila

160 IMPERIJALIZAM

Page 197: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

relativno malu gomilu, tako da je njena bur`oazija bila kona~no prisiljenada potra`i pomo} izvan granica i da postane saveznik Hitlerove Nema~ke.

Kakva god da je prava priroda duge evolucije bur`oazije u raznimevropskim zemljama, politi~ki principi gomile, kakvi se sre}u u imperija-listi~kim ideologijama i totalitarnim pokretima, pokazuju iznena|uju}e ja-ko srodstvo sa politi~kim pona{anjem bur`oaskog dru{tva ako je ono bezhipokrizije i nepremazano ustupcima hri{}anskoj tradiciji. Ono zbog ~egaje u skorije vreme nihilisti~ko dr`anje gomile po~elo bur`oaziju toliko daintelektualno privla~i jeste odnos prema principu, {to daleko nadma{ujestvarno ro|enje gomile.

Drugim re~ima, nesrazmera izme|u uzroka i posledice koja je karakte-risala ro|enje imperijalizma imala je svoje razloge. Preduslov – vi{ak bo-gatstva stvoren preteranom akumulacijom, kome je trebala pomo} gomileda na|e sigurnu, profitabilnu investiciju – pokrenula je silu koja je uvekle`ala u osnovi strukture bur`oaskog dru{tva, iako skrivena otmenijim tra-dicijama i blagoslovljenom hipokrizijom koju je La Ro{fuko zvao “poro-~ni kompliment udeljen vrlini”. U isto vreme potpuno neprincipijelna po-litika vlasti nije mogla da se sprovodi dok nije postojala masa naroda kojaje bila oslobo|ena bilo kakvih principa i toliko broj~ano nadmo}na da jeprevazi{la sposobnost dr`ave i dru{tva da brinu o njoj. ^injenica da su ovugomilu mogli upotrebiti samo imperijalisti~ki politi~ari i da su je mogleinspirisati samo rasne doktrine, pokazuje da je jedino imperijalizam mo-gao da smiri te{ke doma}e, dru{tvene i ekonomske probleme modernihvremena.

Hobsova filozofija, istina, ne sadr`i ni{ta od modernih doktrina rase, ko-je ne samo da pokre}u gomilu, ve} u svom totalitarnom obliku vrlo jasnopokazuju oblike organizacije kroz koje }e ~ove~anstvo mo}i da nosibeskrajne procese kapitala i akumulacije vlasti sve do svog logi~nog krajai samouni{tenja. Ali Hobs je u najmanju ruku dao politi~koj misli pre-duslove za sve doktrine rase, to jest, u principu je isklju~io ideju humanos-ti, koja ~ini jedinstvenu regulativnu ideju me|unarodnog prava. Sa tvrd-njom da je spoljna politika neizostavno izvan dru{tvenog ugovora, an-ga`ovana u ve~nom ratu svih protiv svih, {to je zakon “prirodnog stanja”,Hobs je dao najbolji mogu}i teorijski osnov za te naturalisti~ke ideologije,koje naciju smatraju za plemena koja je jedna od drugih odvojila priroda,bez bilo kakve veze, bez svesti o solidarnosti ~ove~anstva i samo sa zajed-ni~kim instinktom samoo~uvanja, koji ~ovek deli sa `ivotinjskim svetom.Ako vi{e ne va`i ideja ~ove~anstva, ~iji je klju~ni simbol zajedni~koporeklo ljudske vrste, onda ni{ta nije verovatnije od teorije po kojoj jesme|a, `uta ili crna rasa potomak nekih drugih vrsta majmuna nego belarasa, i da su svi zajedno prirodom predodre|eni da ratuju jedni protiv dru-gih sve dok ne nestanu sa lica Zemlje.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 161

Page 198: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Ako bi se dokazalo da je ta~no da smo mi zarobljenici Hobsovog bes-krajnog procesa akumulacije mo}i, tada bi organizacija gomile neizbe`nopretvorila nacije u rase, jer ne postoji, pod uslovima dru{tva koje akumuli-ra mo} ni{ta {to povezuje pojedinace koji u samom procesu akumulacijevlasti i ekspanzije gube sve prirodne veze sa svojim srodnicima.

Rasizam mo`e zaista da dovede do propasti zapadnog sveta, i zbog togacele ljudske civilizacije. Kad Rusi postanu Sloveni, kad Francuzi prihvateulogu komandanata force noire, kada se Englezi pretvore u “bele ljude”,kao {to su ve} zbog kobne op~injenosti svi Nemci postali arijevci, tada }eova promena sama zna~iti kraj zapadnog ~oveka. Ma {ta govorili prirod-njaci, rasa je, politi~ki re~eno, ne po~etak ve} kraj ~ove~anstva, ne izvornaroda ve} njihovo propadanje, ne prirodno ro|enje ~oveka ve} njegovaneprirodna smrt.

162 IMPERIJALIZAM

Page 199: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

{E S T O POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma

AKO JE teorija rase bila nema~ki izum, kao {to se ponekad tvrdi, onda je“nema~ka teorija” (ma {ta da je to) pobedila u mnogim delovima

duhovnog sveta mnogo pre no {to su nacisti zapo~eli svoj zlokobnipoku{aj da osvoje svet. Hitlerizam je koristio svoj jak me|unarodni i unu-tar-evropski odziv tokom tridesetih jer je rasizam, iako dr`avna doktrinasamo u Nema~koj, bio sna`an trend svuda u javnom mnjenju. Politi~karatna ma{ina nacista bila je davno u pokretu kada su 1939. nema~ki tenko-vi po~eli svoj mar{ razaranja, po{to se – u politi~kom ratovanju – na rasi-zam ra~unalo kao na saveznika mo}nijeg od ijednog pla}enog agenta ilitajne organizacije petokolona{a. Oja~ani skoro dvadesetogodi{njim is-kustvom u raznim glavnim gradovima, nacisti su bili uvereni da }e njiho-va najbolja “propaganda” biti sama njihova politika rase, od koje, uprkosmnogim drugim kompromisima i prekr{enim obe}anjima, oni nisu nikadodstupili.1 Rasizam uop{te nije bio novo ili tajno oru`je, iako nikada rani-je nije bio kori{}en sa tako krajnjom dosledno{}u.

Istorijski gledano, teorija rase, sa korenima duboko u osamnaestom ve-ku, pojavila se tokom devetnaestog veka u svim zapadnim zemljama isto-vremeno. Rasizam je bio mo}na ideologija rasisti~kih politika od po~etkana{eg veka. On je svakako upio i o`iveo sve stare obrasce rasnih shvatanjakoji, me|utim, sami po sebi jedva da bi mogli da stvore rasizam ili da de-generi{u u rasizam kao Weltanschauung ili ideologiju. Sredinom pro{logveka o shvatanjima rase se jo{ uvek sudilo po merilu politi~kog razuma:Tokvil je pisao Gobinou o njegovim doktrinama: “One su verovatnopogre{ne, a svakako su pogubne.”2 Tek s kraja veka teorija rase dobila jedignitet i zna~aj kao jedna od glavnih duhovnih tekovina zapadnog sveta.3

Do zlokobnih dana “grabe`a oko Afrike” teorija rase bila je jedan odmnogih slobodnih pravaca mi{ljenja koja su se, unutar op{teg okvira libe-ralizma, sukobljavala i borila za naklonost javnog mnjenja.4 Samo nekoli-

1 Za vreme nema~ko-ruskog pakta nacisti~ka propaganda je obustavila sve napade na“boljševizam”, ali nikada nije odustala od rasne linije.

2 “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur de Gobineau”, u Revue des deux Mondes,1907, tom 199, pismo od 17. novembra 1853.

3 Najbolji duhovno-istorijski prikaz teorije rase po uzoru na “istoriju ideja” je ErichVoegelin, Rasse und Staat, Tuebingen, 1933.

4 Za mnoštvo sukobljenih pravaca mišljenja devetnaestog veka vidi Carlon J. H. Hayes, AGeneration of Materialism, New York, 1941, pp. 111-112.

Page 200: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

cina tih teorija su postale razvijene ideologije, to jest, sistemi bazirani naprostom mi{ljenju koje se pokazalo dovoljno sna`nim da privu~e i zavedeve}inu ljudi, i dovoljno {irokim da ih provede kroz razli~ita iskustva isituacije svakodnevnog modernog `ivota. Jer ideologija se od prostogmi{ljenja razlikuje po tome {to tvrdi da ima ili klju~ za istoriju ili re{enjeza sve “zagonetke kosmosa”, ili da do u tan~ine poznaje skrivene op{te za-kone koji, navodno, vladaju prirodom i ~ovekom. Nekoliko je ideologijazadobilo dovoljno va`nosti da pre`ive te{ku takmi~arsku borbu ube|iva-nja, a samo dve su izbile na vrh i u biti pobile sve druge: ideologija koja jetuma~ila istoriju kao prirodnu borbu klasa i druga koja je istoriju tuma~ilakao prirodnu borbu rasa. Obe su bile toliko privla~ne za {iroke mase da sumogle da pridobiju podr{ku dr`ave i da se ustoli~e kao zvani~ne nacio-nalne doktrine. Ali daleko nadma{uju}i okvire u kojima su se rasna i klas-na teorija razvile u obavezuju}e obrasce mi{ljenja, slobodno javno mnje-nje ih je usvojilo do te mere da ne samo intelektualci, nego ni {iroke masenaroda vi{e nisu uva`avale ~injenice iz pro{losti ili sada{njosti ukolikoone nisu bile u saglasnosti sa jednim od ovih pogleda.

Stra{na mo} ube|ivanja svojstvena glavnim ideologijama na{eg vreme-na nije slu~ajna. Ube|ivanje nije mogu}no ako ne nai|e na odziv ili iskus-tava ili `elja, drugim re~ima, neposrednih politi~kih potreba. Uverljivost utim stvarima ne dolazi ni iz nau~nih ~injenica, kako razli~ite vrste darvi-nista veruju, niti iz istorijskih zakona, kao {to ka`u istori~ari koji tvrde damogu da otkriju zakon prema kojem se civilizacije uspinju i propadaju.Svaka potpuna ideologija stvorena je, trajala je i razvijala se kao politi~kooru`je, a ne kao teorijska doktrina. Istina je da je ponekad – a takav je slu-~aj sa rasizmom – ideologija menjala svoj prvobitni politi~ki smisao, alinijedna nije mogla nastati bez neposrednog kontakta sa politi~kim `ivo-tom. Nau~ni aspekt ideologija je sekundaran i on izrasta iz `elje da se pri-bave neoborivi argumenti. Njihova mo} ube|ivanja je isto tako u rukamanau~nika koji vi{e nisu zainteresovani za rezultat svog istra`ivanja, koji sunapustili svoje laboratorije i po`urili da mno{tvu propovedaju svoja tu-ma~enja `ivota i sveta.5 Tim “nau~nim” propovednicima vi{e nego

5 “Haksli je zanemario sopstveno nau~no istra`ivanje iz 70-ih nadalje, toliko je bio obuzetulogom ’Darvinovog buldoga’, laju}i i ujedaju}i teologe” (Hayes, op. cit., str 126). StrastErnsta Hekela prema popularizaciji nau~nih rezultata, jaku barem kao {to je njegova strastprema samoj nauci, nedavno je sa velikim odobravanjem istakao nacisti~ki pisac H. Bruecher“Ernst Haeckel, Ein Wegbereiter biologischen Staatsdenkens” u Nationalsozialistische Mo-natshefte, 1935, Heft 69.

Dva dosta ekstremna primera mogu da poka`u na šta su spremni nau~nici. Obojica su bilidobrostoje}i u~enjaci koji su pisali tokom Prvog svetskog rata. Nema~ki istori~ar umetnostiJosef Strzygowski je u svom Altai, Iran und Völkerwanderung (Leipzig, 1917) otkrio da senordijska rasa sastoji od Nemaca, Ukrajinaca, Jermena, Persijanaca, Ma|ara, Bugara iTuraka (pp. 306-307). Udru`enje lekara Pariza ne samo da je objavilo izveštaj o pronalasku“polihezije” (preterane defekacije) i “bromidrozisa” (telesnog mirisa) u nema~koj rasi ve} je

164 IMPERIJALIZAM

Page 201: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ikakvim nau~nim otkri}ima dugujemo to {to danas ne postoji nijedna je-dina nauka u koju kategorije teorije rase nisu duboko prodrle. To je opetnateralo istori~are, od kojih su neki bili u isku{enju da na nauku prebaceodgovornost za teoriju rase, da izvesne rezultate bilo psiholo{kih bilo bio-lo{kih istra`ivanja proglase uzrocima umesto posledicama rasne teorije.6Pre bi se moglo re}i suprotno. Zapravo, doktrini da sila zakon menja tre-balo je nekoliko vekova (od sedamnaestog do devetnaestog) da osvojiprirodnu nauku i da stvori “zakon” pre`ivljavanja onoga {to je najprila-godljivije. I da je, da uzmemo drugi primer, teorija de Mestra i [elinga odivlja~kim plemenima kao o ostacima propadanja ranijih naroda odgova-rala politi~koj zamisli devetnaestog veka koliko teorija progresa, miverovatno nikad ne bismo ~uli o “primitivnim ljudima” i nijedan nau~nikne bi gubio vreme tra`e}i “kariku koja nedostaje” izme|u majmuna i ~o-veka. Krivica nije ni do jedne nauke kao takve, ve} do izvesnih nau~nikakoji su ideologijama bili hipnotisani isto koliko i njihovi sugra|ani.

^injenica da je rasizam glavno ideolo{ko oru`je imperijalisti~ke politiketoliko je o~igledna da neki prou~avaoci vi{e vole da izbegnu utrti put ba-nalnih istina. Me|utim, jo{ uvek je u opticaju stara pogre{na koncepcijarasizma kao jedne vrste potenciranog nacionalizma. Potpuno se previ|ajuvredni radovi prou~avalaca, posebno u Francuskoj, koji su dokazali da ra-sizam nije samo ne{to razli~ita pojava, ve} da nastoji da uni{ti nacionalnudr`avu kao zajednicu. Svedo~e}i o divovskom nadmetanju teorija rase iklase za vlast nad umovima modernih ljudi, neki su skloni da u jednoj vide

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 165

predlo`ilo analizu urina za detektovanje germanskih vrsta; otkrilo se da nema~ki urin sadr`i20 posto neurinskog nitrogena nasuprot 15 posto kod drugih rasa. Vidi Jacques Barzun, Race,New York, 1937, p. 239.

6 “Ovaj quid pro quo bio je delimi~no rezultat `ara u~enjaka koji su `eleli da zabele`e sva-ki i najmanji primer u kome se pominjala rasa. Tako su oni relativno bezopasne autore, za ko-je je tuma~enje putem rase bilo mogu}e i ponekad fasciniraju}e uverenje, gre{komprogla{avali pravim rasistima. Takva uverenja, bezopasna po sebi, razvili su rani antropolozikao polazne ta~ke svojih ispitivanja. Tipi~an primer je naivna hipoteza koju je postavio PaulBroca, zapa`eni francuski antropolog sa sredine prošlog veka koji je tvrdio da “mozak imaneke veze sa rasom i da je premeravanje lobanje najbolji na~in da se do|e do sadr`aja moz-ga” (citirano po Jacques Barzun, op. cit., p. 162). O~igledno da je ova tvrdnja, ako je ne po-dupire poseban koncept ljudske prirode, jednostavno smešna.

Isto tako su i filolozi ranog devetnaestog veka sasvim nevini, a njihov je koncept “ari-jevstva” zaveo skoro sve prou~avaoce rasizma da ih ubroje me|u propagatore ili ~ak izu-mitelje teorije rase. Kada su filolozi prekora~ili granice ~istog istra`ivanja, to je bilo zato štosu `eleli da uklju~e što više nacija u isto kulturno bratstvo. Re~ima Ernesta Seillièrea, LaPhilosophie de l’Impérialisme, 4 vols. 1903-1906: “Postojala je neka vrsta opijenosti: mo-derna civilizacija je verovala da je povratila svoj pedigre... i ro|en je organizam koji je u jed-no zajedni~ko bratstvo obuhvatio sve nacije ~iji je jezik pokazivao neku sklonost prema sa-nskritu.” (Préface, Tome I, p. XXXV) Drugim re~ima, ti ljudi su još uvek bili u humani-sti~koj tradiciji osamnaestog veka i delili su njegovo oduševljenje stranim narodima i egzo-ti~nim kulturama.

Page 202: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

izraz nacionalnih a u drugoj izraz internacionalnih te`nji, da veruju da jejedno mentalna priprema za nacionalne ratove, a da je drugo ideologija zagra|anske ratove. To nije isklju~eno, jer je Prvi svetski rat bio ~udname{avina starog nacionalnog i novog imperijalisti~kog sukoba, me{avinau kojoj su stare nacionalne parole dokazale da su za mase svih ume{anihzemalja jo{ uvek mnogo privla~nije nego ijedan imperijalisti~ki cilj.Poslednji rat, me|utim, koji je svuda imao kvislinge i kolaboracioniste,dokazao je da rasizam mo`e da izazove gra|anske sukobe u svakoj zemljii da je on jedno od najve{tijih sredstava koje je ikada smi{ljeno za pri-premu gra|anskog rata.

Jer ta~no je da je teorija rase do{la na scenu aktivne politike u trenutku ka-da su evropski narodi pripremali i do izvesnog stepena realizovali novu na-cionalnu dr`avu kao zajednicu. Od samog po~etka rasizam je smi{ljenopresecao sve nacionalne granice, odre|ene geografski, lingvisti~ki, tradi-cionalno ili bilo kojim drugim standardom i poricao nacionalnu dr`avu kaotakvu. Teorija rase, vi{e nego teorija klase, uvek je bila prisutna senka kojaprati razvoj diplomatske forme opho|enja evropskih nacija, dok kona~no ni-je izrasla u mo}no oru`je za razaranje tih nacija. Istorijski govore}i, rasistisu imali manju meru patriotizma nego predstavnici svih ostalih interna-cionalnih ideologija zajedno i oni su jedini dosledno odbijali veliki principna kome su izgra|ene nacionalne organizacije naroda, princip jednakosti isolidarnosti svih naroda koji je garantovala ideja ~ove~anstva.

I: “Rasa” aristokrata protiv “nacije” gra|ana

FRANCUSKU OSAMNAESTOG veka je karakterisalo neprekidno ja~anje inte-resovanja za najrazli~itije, naj~udnije i ~ak najzaostalije narode. To je bilovreme kada su se ljudi divili kineskom slikarstvu i kada su ga podra`avali,kada je jedno od naj~uvenijih dela veka nazvano Lettres Persanes i kadasu putopisi bili najdra`e {tivo. Po{tenje i jednostavnost divljih i necivilizo-vanih naroda suprotstavljani su sofisticiranosti i frivolnosti kulture.Mnogo pre nego {to je devetnaesti vek sa svojim pro{irenim mogu}nosti-ma za putovanje doneo neevropski svet u dom svakog obi~nog gra|anina,francusko dru{tvo osamnaestog veka je poku{alo da duhovno prisvoji sa-dr`aj kultura i zemalja koje le`e daleko izvan evropskih granica. Veliki en-tuzijazam prema ”novim ljudskim vrstama” (Herder) ispunio je srca juna-ka Francuske revolucije koji su zajedno sa francuskom nacijom oslobodilisve narode svih boja pod francuskom zastavom. Entuzijazam prema ~ud-nim i stranim zemljama kulminirao je u poruci bratstva, jer ga je inspi-risala `elja da u svakoj novoj i iznena|uju}oj “ljudskoj vrsti” doka`e staruLa Brijerovu izreku: La raison est de tous les climats.

166 IMPERIJALIZAM

Page 203: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Pa ipak u tom veku koji je stvorio naciju i u zemlji ~ovekoljubljamoramo u}i u trag klici onoga {to se kasnije ispostavilo kao razoriteljnacija i kao uni{titelj ~ove~anstva – a to je mo} rasizma.7 Zna~ajna je ~i-njenica da je prvi autor koji je u Francuskoj prihvatio koegzistenciju ra-zli~itih naroda razli~itog porekla, bio u isto vreme prvi koji je razradioodre|enu teoriju klasa. Kont de Bulenvilije, francuski plemi} koji je pisaopo~etkom osamnaestog veka i ~ija su dela objavljena posmrtno, tuma~io jeistoriju Francuske kao istoriju dve razli~ite nacije, od kojih je jedna, ger-manskog porekla, pokorila starosedeoce, “Gale”, nametnula im svoje za-kone, oduzela im zemlju i naselila se kao vladaju}a klasa, “velika{i” ~ijasu neograni~ena prava po~ivala na “pravu osvaja~a” i “obavezi po{tovanjakoje uvek pripada ja~em”.8 Anga`ovan uglavnom u tra`enju argumenataprotiv sve ve}e politi~ke mo}i Tiers Etat i njenih zagovornika, “nouveaucorps”, koje su oformili “gens de lettres et de lois”, Bulenvilije je moraoda se bori i sa monarhijom, jer francuski kralj nije vi{e `eleo da predstav-lja velika{e kao primus inter pares, ve} naciju u celini; u njemu je, zatrenutak, nova klasa u usponu na{la svog najmo}nijeg za{titnika. Da bi ob-novio neosporni primat plemstva, Bulenvilije je predlo`io da njegovi ple-mi}i poreknu zajedni~ko poreklo sa francuskim narodom, razbiju jedin-stvo nacije i proglase izvornu i zato ve~nu razliku.9 Mnogo smelije negove}ina kasnijih branilaca plemstva, Bulenvilije je poricao bilo kakvu pre-dodre|enu vezu sa tlom; on je dopu{tao da su “Gali” bili du`e u Francu-skoj, da su “Franci” bili stranci i varvari. Svoju doktrinu je zasnovao is-klju~ivo na ve~nom pravu osvajanja i bez problema je tvrdio da je “Frizijaprava kolevka francuske nacije”. Vekovima pre stvarnog razvoja imperi-jalisti~kog rasizma, sléde}i jedino unutra{nju logiku svog koncepta, on jeprvobitne stanovnike Francuske smatrao domorocima u modernom smisluili, njegovim sopstvenim terminima, “podanicima” – ne kralja, ve} svihonih ~ija je nadmo} poticala od osvajanja naroda koji }e se po pravu ro-|enja zvati “Francuzima”.

Bulenvilije je bio pod dubokim uticajem doktrine sila-zakon sedamnae-stog veka i on je svakako bio jedan od najdoslednijih savremenih Spino-zinih u~enika, ~iju je Etiku preveo i ~iji je Teolo{ko-politi~ki traktat ana-lizirao. U njegovoj recepciji i primeni Spinozinih politi~kih ideja sila je

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 167

7 Francuski autor iz šesnaestog veka Francois Hotman, Franco-Gallia, ponekad se smatraprethodnikom rasnih doktrina osamaestog veka, kao kod Ernst Sellière, op. cit. TeophileSimar je protiv ove pogrešne koncepcije s pravom protestovao: “Hotman se ne pojavljuje kaoapologet Tevtonaca, ve} kao branilac naroda koji je bio potla~en monarhijom” (EtudeCritique sur la formation de la doctrine des Races au 18e et son expansion au 19e siècle,Bruxelles, 1922, p. 20).

8 Histoire de l ’Ancien gouvernement de la France, 1727, Tome I, p. 33.9 Da je istorija grofa Bulenvilijea zamišljena kao politi~ko oru`je protiv Tiers Etat, utvrdio

je Montesquieu, Esprit de Lois, 1748, XXX, chap. X.

Page 204: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

pretvorena u osvajanje, a osvajanje je igralo neku vrstu jedinstvene proce-ne prirodnih kvaliteta i prednosti ljudi i nacija. U tome mo`emo otkritiprve tragove kasnijih naturalisti~kih transformacija kroz koje je doktrinasila-zakon imala da pro|e. Ovaj stav zaista potvr|uje ~injenica da je Bulen-vilije bio jedan od izuzetnih slobodnih mislilaca svoga doba i da njegovinapadi na katoli~ku crkvu nisu bili motivisani samo antiklerikalizmom.

Bulenvilijeova teorija, me|utim, jo{ uvek ima veze sa narodima a ne sarasama; ona pravo superiornog naroda zasniva na istorijskom ~inu, osvaja-nju, a ne na fizi~koj ~injenici – iako je istorijski ~in ve} imao izvestan uti-caj na prirodne osobine pokorenog naroda. Ona pronalazi dva razli~ita na-roda u Francuskoj da bi ih suprotstavila novoj nacionalnoj ideji, koju jekao takvu do izvesnog stepena zastupala apsolutna monarhija u savezu saTiers Etat. Bulenvilije je anacionalan u vreme kada se ideja nacionalnogdo`ivljavala kao nova i revolucionarna, mada se jo{ nije pokazalo, kaokasnije u Francuskoj revoluciji, koliko je blisko povezana sa demokrat-skim oblikom vladavine. Bulenvilije je pripremao svoju zemlju za rat neznaju}i {ta gra|anski rat zna~i. On je predstavnik mnogih plemi}a koji ni-su sebe videli kao predstavnike nacije, ve} kao odvojenu vladaju}u kastu~ija snaga ima mnogo vi{e zajedni~kog sa pripadnicima “istog dru{tvenogpolo`aja i situacije” nekog drugog naroda nego sa svojim zemljacima. Za-pravo su ti antinacionalni trendovi izvr{ili uticaj u miljeu émigés, a ko-na~no su ih apsorbovale nove i izrazito rasne doktrine u kasnom devetna-estom veku.

Tek kad je izbijanje Francuske revolucije nateralo veliki broj francuskihplemi}a da potra`i uto~i{te u Nema~koj i Engleskoj, Bulenvilijeove idejesu pokazale koliko su korisne kao politi~ko oru`je. U me|uvremenu seodr`ao njegov uticaj na francusku aristokratiju, kao {to se mo`e videti udelima drugog konta, konta Dibua-Nanseja,10 koji je `eleo da jo{ te{njepove`e francusko plemstvo sa njegovom kontinentalnom bra}om. Uo~irevolucije se taj zastupnik francuskog feudalizma osetio tako nesigurnimda se nadao “stvaranju jedne vrste Internationale aristokratije varvarskogporekla”,11 i po{to je nema~ko plemstvo bilo jedino ~iju je pomo} eventu-alno mogao da o~ekuje, otuda je tako|e pretpostavio da je pravo poreklofrancuske nacije identi~no sa poreklom Nemaca i francuskih ni`ih klasa,koje, iako ne vi{e robovi, nisu bile slobodne po ro|enju ve} “affranchisse-ment”, po milosti onih koji su slobodni po ro|enju, plemstva. Nekolikogodina kasnije francuski izgnanici zaista su poku{ali da oforme internatio-nale aristokrata da bi ugu{ili revolt onih koje su smatrali stranim poroblje-nim narodom. I iako je prakti~nija strana toga poku{aja pretrpela spek-

168 IMPERIJALIZAM

10 Les Origines de l’Ancien Gouvernement de la France, de l’Allemagne et de l’Italie,1789.

11 Seillière, op. cit., p. XXXII.

Page 205: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

takularan poraz kod Valmija, émigrés kao [arl Fransoa Dominik de Vilie,koji je oko 1800. suprotstavio “Gallo-Romains” Germanima, ili kao Vil-helm Alter, koji je deceniju kasnije sanjao o federaciji svih germanskih na-roda,12 nisu priznavali poraz. Njima verovatno nikada nije palo na pametda su zapravo izdajnici, toliko su ~vrsto bili uvereni da je Francuska revo-lucija “rat izme|u stranih naroda” – kao {to je to Fransoa Gizo mnogo ka-snije ustvrdio.

Dok je Bulenvilije, sa smirenom lako}om manje uzburkanog vremena,zasnovao prava plemstva na pravima osvajanja bez neposrednog odbaci-vanja same prirode druge, pokorene nacije, kont de Monlozje, jedna odpomalo sumnjivih li~nosti me|u francuskim izgnanicima, otvoreno jeizrazio prezir prema tom “narodu koji se uzdigao od robova... (me{avini)svih rasa i svih vremena”.13 Vremena su se o~igledno promenila i plemi}ikoji nisu vi{e pripadali pokorenoj rasi morali su tako|e da se menjaju.Napustili su staru ideju, tako dragu Bulenvilijeu i ~ak Monteskjeu, dasamo osvajanje, fortune des armes, odre|uje sudbinu ~oveka. Valmi ple-mi}kih ideologija nastupio je kada je opat Sieje u svom ~uvenom pamfle-tu rekao Tiers Etat da “po{alju nazad u {ume Frankonije sve one porodicekoje odr`avaju apsurdnu pretenziju da su naslednici osvaja~ke rase i da }euspeti u svojim pravima”.14

Dosta je ~udno da su od tih ranih vremena kada su francuski plemi}i usvojoj klasnoj borbi protiv bur`oazije otkrili da pripadaju jednoj drugojnaciji, da imaju drugo genealo{ko poreklo i da su mnogo ~vr{}e povezanisa me|unarodnom kastom nego sa tlom Francuske, sve francuske rasneteorije podr`ale germanizam ili barem superiornost nordijskih naroda pro-tiv svojih sopstvenih zemljaka. Jer ako su se ljudi Francuske revolucijementalno identifikovali sa Rimom, to nije bilo zato {to su “germanizmu”svog plemstva suprotstavili “latinizam” Tiers Etat, ve} zato {to su osetilida su oni duhovni naslednici rimskih republikanaca. To istorijsko pitanje,nasuprot plemenskoj identifikaciji plemstva, moglo bi biti jedan od uzrokakoji su spre~ili “latinizam” da se pojavi kao posebna rasna doktrina. Usvakom slu~aju, paradoksalno zvu~i, ali ~injenica je da }e Francuzi preNemaca ili Engleza insistirati na toj idée fixe germanske superiornosti.15 Ani ro|enje germanske rasne svesti posle pruskog poraza 1806, koja je bila

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 169

12 Vidi René Maunier, Sociologie Coloniale, Paris, 1932, Tome II, p. 115.13 Montlozije je ~ak i u iznanstvu bio u bliskoj vezi sa francuskim šefom policije Fušeom,

koji mu je pomagao da popravi svoje jadno finansijsko izbegli~ko stanje. Kasnije je on slu`iokao Napoleonov tajni agent u francuskom društvu. Vidi Joseph Brugerette, Le ComteMontlosier, 1931, i Samar, op. cit., p. 71.

14 Qu’est-ce-que le Tiers Etat? (1789) objavljeno kratko pre izbijanja revolucije. Prevodcitiran prema J. H. Clapham, The Abbé Siéyes, London, 1912, p. 62.

15 “Istorijski, arijevstvo ima poreklo u feudalizmu osamnaestog veka, a podr`ao ga je ger-manizam devetnaestog veka”, prime}uje Seillière, op. cit., p. II.

Page 206: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

uperena protiv Francuza, nije promenilo smer rasnih ideologija u Fran-cuskoj. ^etrdesetih godina pro{log veka, Ogisten Tieri dr`ao se jo{ uvekidentifikacije klasa i rasa, i pravio razliku izme|u “germanskog plemstva”i “keltske bur`oazije”,16 i opet je plemi}, kont de Remiza proglasio da jeevropska aristokratija germanskog porekla. Kona~no, kont de Gobino jejedno mi{ljenje, koje je ve} bilo op{teprihva}eno me|u francuskim plem-stvom, razvio kao punu istorijsku doktrinu, tvrdnjom da je otkrio tajni za-kon sumraka civilizacija i da je podigao istoriju do digniteta prirodne nau-ke. S njim je teorija rasne zavr{ila prvi i otpo~ela drugi stepen ~iji su utica-ji morali da se ose}aju do dvadesetih godina ovoga veka.

II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju

TEORIJA RASE u Nema~koj razvila se tek kad je Napoleon porazio staruprusku vojsku. Ona svoj uspon duguje pruskim patriotima i politi~kom ro-mantizmu vi{e nego plemstvu i njegovim zagovornicima. Nasuprot fran-cuskom tipu teorije rase kao oru`ja za gra|anski rat i za cepanje nacije,nema~ka teorija rase je stvorena u naporu da se narod ujedini protiv stranedominacije. Njeni autori nisu tra`ili saveznike izvan granica, ve} su `elelida u narodu probude svest o zajedni~kom poreklu. Ovo je zapravo isklju-~ilo plemstvo sa njegovim ozlogla{enim kosmopolitskim vezama – kojesu, me|utim, bile manje karakteristi~ne za pruske junkere nego za ostatakevropskog plemstva; u svakom slu~aju isklju~ilo je mogu}nost ove teorijerase koja se zasnivala na pripadanju najekskluzivnijoj klasi naroda.

Po{to su nema~ku teoriju rase pratili dugo sputavani napori za ujedinje-nje brojnih nema~kih dr`ava, ona je, na svom ranom stepenu, ostala takoblisko povezana sa vi{e op{tih nacionalnih ose}anja da je dosta te{konapraviti razliku izme|u prostog nacionalizma i jasno odre|enog rasizma.Bezazlena nacionalna ose}anja izrazila su se u onome {to mi danas znamokao rasnu terminologiju, tako da su ~ak istori~ari koji nema~ki vid rasizmadvadesetog veka identifikuju sa osobenim jezikom nema~kog nacionaliz-ma skloni da zamene nacizam za nema~ki nacionalizam, poma`u}i takopotcenjivanju stra{ne privla~nosti Hitlerove propagande i na druge dr`ave.Te posebne prilike nema~kog nacionalizma promenile su se tek kada jeposle 1870. do{lo do sjedinjenja nacije i kada se nema~ki rasizam potpunorazvio, zajedno sa nema~kim imperijalizmom. Od tih ranih vremena, me-|utim, pre`iveo je prili~an broj karakteristika koje su ostale zna~ajne zaposeban nema~ki vid teorije rase.

170 IMPERIJALIZAM

16 Lettres sur l’histoire de France (1840).

Page 207: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Nasuprot Francuskoj, pruski plemi}i su osetili da je njihov interes bliskopovezan sa polo`ajem apsolutne monarhije i najzad su, od vremenaFridriha II, tra`ili da budu priznati kao zvani~ni predstavnici nacije u celi-ni. Sa izuzetkom nekoliko godina pruskih reformi (1808-1812), pruskoplemstvo nije pla{io uspon bur`oaske klase, koja je mo`da `elela da preu-zme vlast, niti je ono moralo da se boji koalicije izme|u srednje klase ivladaju}e ku}e. Pruski kralj, do 1809. najve}i zemljoposednik, ostao jeprimus inter pares, uprkos svim reformatorskim naporima. Teorija rase,me|utim, razvila se izvan plemstva, kao oru`je izvesnih nacionalista kojisu `eleli ujedinjenje svih naroda koji govore nema~kim jezikom i zbog to-ga su insistirali na zajedni~kom poreklu. Oni su bili liberali u tom smislu{to su se sna`no suprotstavljali isklju~ivoj vlasti pruskih junkera. Sve dokse to zajedni~ko poreklo definisalo zajedni~kim jezikom, te{ko se mo`egovoriti o teoriji rase.17

Vredi primetiti da je tek posle 1814. to zajedni~ko poreklo ~e{}e opisi-vano u smislu “krvne veze”, ili porodi~nih veza, plemenskog jedinstva, ilineme{ovitog porekla. Definicije koje su se pojavile skoro istovremeno upisanjima katolika Jozefa Geresa i nacionalisti~kih liberala kao {to jeErnst Moric Arnt ili F. L. Jan svedo~e o potpunom porazu nada u porastpravih nacionalnih ose}anja u nema~kom narodu. Iz neuspeha da se naroduzdigne do nacionalnog, iz nedostatka zajedni~kog istorijskog se}anja io~igledne {iroke apatije prema sudbini u budu}nosti, rodila se prirodnaprivla~nost koja se obratila plemenskim instinktima kao mogu}oj zameniza ono {to je ceo svet nekad gledao kao slavu i mo} francuske dr`avnosti.Organsku doktrinu istorije za koju je “svaka rasa odvojena, kompletnacelina”18 izmislili su ljudi kojima su ideolo{ke doktrine nacionalnog jedin-stva bile potrebne kao zamena za politi~ku dr`avnost. Potisnuti naciona-lizam je doveo do Arntove tvrdnje da su Nemci – koji su o~igledno posled-nji razvili organsko jedinstvo – imali sre}e da budu od jednostavne, ne-me{ane loze, “nepatvoren narod”.19

Organske naturalisti~ke definicije naroda su izuzetno karakteristi~ne zanema~ke ideologije i nema~ki istorizam. One, me|utim, jo{ uvek nisustvarni rasizam, jer isti ljudi koji se slu`e tim “rasnim” izrazima ipak susto`er idejama nepatvorene dr`avnosti, jedinstva svih naroda. Tako u is-tom ~lanku u kome Jan poredi zakone naroda sa zakonima animalnog `i-vota, on insistira i na iskrenoj, jednakoj pluralnosti naroda u ~ijoj potpunoj

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 171

17 Na primer u: Fridrich Schlegel Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,II, 357. Isto va`i i za Ernsta Morica Arnta. Vidi Alfred P. Pundt, Arndt and the NationalAwakening in Germany, New York, 1935, p. 116 f. ^ak i Fihte, ~uveno `rtveno jagnje zateoriju rase, gotovo nikad nije prešao granice nacionalizma.

18 Joseph Goerres u Rheinischer Merkur, 1814, No. 25.19 U Phantasien zur Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815.

Page 208: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

mno{tvenosti ~ove~anstvo mo`e da se ostvari.20 A Arnt, koji }e kasnije iz-raziti jake simpatije prema nacionalnim oslobodila~kim pokretima Poljakai Italijana, uzviknuo je: “Proklet bio svako ko podjarmljuje i vlada stranimnarodima.”21 U onoj meri u kojoj nema~ka nacionalna ose}anja nisu bilaplod nepatvorenog nacionalnog razvoja, ve} vi{e reakcija na stranu oku-paciju,22 nacionalne doktrine su bile ~udno negativnog karaktera, odre-|ene da stvore zid oko naroda, da budu zamena za granice koje ne bi mo-gle biti jasno definisane ni geografski ni istorijski.

Ako je, u ranom obliku francuske aristokratije, teorija rase kori{}ena kaoinstrument unutra{nje podele, a ispostavilo se da je oru`je za gra|anski rat,ovaj rani oblik nema~ke rasne doktrine izmi{ljen je kao oru`je unutra{njegnacionalnog jedinstva i ispostavilo se da je oru`je za nacionalne ratove.Kao {to bi propast francuskog plemstva, kao va`ne klase u francuskojnaciji, u~inila ovo oru`je beskorisnim da ga neprijatelji Tre}e republikenisu o`iveli, tako bi za postizanje nema~kog nacionalnog jedinstva organ-ska doktrina istorije izgubila svoj zna~aj da moderni imperijalisti~kispletkari nisu `eleli da je o`ive ne bi li se dopali narodu i sakrili svojeodvratno lice pod pristojnim velom nacionalizma. To nije tako kod jednogdrugog izvora nema~kog rasizma koji je, prividno udaljeniji od politi~kescene, imao mnogo nepatvorenije dr`anje pod kasnijim politi~kim ideolo-gijama.

Politi~ki romantizam optu`uju da je stvorio teoriju rase. Mogli bismo gaoptu`iti i za razne druge neodgovorne teorije. Adam Miler i Fridrih [legelsu simptomati~ni za op{te poigravanje moderne misli u kojoj skoro svakateorija mo`e privremeno da pusti koren. Nijedna realna stvar, nijedan is-torijski doga|aj, nijedna politi~ka ideja nije bila sigurna od sveobuhvatnei sverazorne manije po kojoj bi ti prvi literati uvek mogli na}i nove i orig-inalne mogu}nosti za nove i fascinantne ideje. “Svet mora biti romantizo-van”, kao {to je to Novalis rekao, `ele}i da “dâ visok smisao obi~nom,misteriozni smisao svakida{njem, dignitet nepoznatog ne~em dobroznanom”.23 Jedna od tih romantizovanih tema je bio narod, koji se u tre-

172 IMPERIJALIZAM

20 “@ivitinje iz mešanog stada nemaju stvarnu rasplodnu mo}; sli~no tome, hibridni naro-di nemaju sopstveno rasplo|avanje naroda... predak ~ove~anstva je mrtav, izvorna rasa jeizumrla. Zato je svaki narod koji izumire nesre}a za ~ove~anstvo... Ljudska plemenitost nemo`e da se izrazi samo u jednom narodu.” U Deutsches Volkstum, 1810.

Isti primer je izrazio Geres, koji je uprkos svojoj naturalisti~koj definiciji naroda (“svi~lanovi su ujedinjeni zajedni~kom krvnom vezom”) sledio istinski nacionalni princip kadtvrdi: “Nijedna grana nema prava da vlada drugom” (op. cit. ).

21 Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814. Prevod citiran iz Alfred P. Pundt, op. cit.22 “Tek kad su Austrija i Pruska pale posle uzaludne borbe, po~eo sam ja izistinski da

volim Nema~ku... kako je Nema~ka podlegala osvajanju i pot~injavanju, za mene je postajalajedna i neraskidiva”, piše E. M. Arndt u svom Erinuerungen aus Schweden, 1818, p. 82.Prevod citiran iz Pundt, op. cit., p. 151.

23 “Neue Fragmentensammlung” (1798) u Schriften, Leipzig, 1929, Tome II, p. 335.

Page 209: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nutku mogao pretvoriti u dr`avu ili porodicu ili plemstvo ili bilo {ta drugo{to je slu~ajno sinulo jednom od tih intelektualaca, ili {to im je kasnije, ka-da su upoznali stvarnost svakodnevnog hleba – naru~io za pare neki pa-tron.24 Zato je skoro nemogu}e prou~avati razvoj ijedne od tih teorija kojesu se slobodno nadmetale, kojima devetnaesti vek tako obiluje, a da se nenai|e na romantizam u njegovoj nema~koj formi.

To {to su ti prvi moderni intelektualci zapravo pripremali nije bio tolikorazvoj neke posebne teorije, ve} op{ti mentalitet modernih nema~kih u~e-njaka; ovi su vi{e nego jednom dokazali da se jedva mo`e na}i ijednaideologija kojoj se oni ne bi voljno podredili, ako se dovede u pitanje jedi-na stvarnost – koju ~ak i romanti~ar te{ko mo`e da previdi – stvarnost nji-hovog polo`aja. Za ovo ~udno pona{anje romantizam je imao savr{en iz-govor u svojoj neograni~enoj idealizaciji “personalnosti”, li~nosti ~ija jegola samovolja postala dokaz genija. [to god je slu`ilo takozvanoj krea-tivnosti, to jest, potpuno samovoljnoj igri “ideja”, moglo je postati centarcelokupnog pogleda na `ivot i svet.

Ovaj svojstveni cinizam romanti~kog obo`avanja li~nosti omogu}io jeizvesne moderne stavove me|u intelektualcima. Njih je prili~no dobropredstavljao Musolini, jedan od poslednjih naslednika ovog pokreta, kadaje opisivao sebe u isto vreme kao “aristokratu i demokratu, revolucionara ireakcionara, proletera i antiproletera, pacifistu i antipacifistu”. Okrutni in-dividualizam romanti~ara nije zna~io nikad ni{ta ozbiljnije nego da je“svako slobodan da za sebe stvori sopstvenu ideologiju”. Novo u Musoli-nijevom eksperimentu je bio “poku{aj da to izvede sa svom raspolo`ivomenergijom”.25

Zbog tog svojstvenog “relativizma” skoro mo`e da se previdi neposre-dan doprinos romantizma razvoju teorije rase. U anarhi~noj igri ~ija pra-vila u odre|eno vreme daju svakome pravo na makar jedno li~no i samo-voljno mi{ljenje, podrazumeva se da svaka pomisao mo`e da se formuli{ei u datom trenutku {tampa. Mnogo karakteristi~nije od ovog haosa bilo jetemeljno verovanje u li~nost kao krajnji cilj po sebi. U Nema~koj, gde sesukob izme|u plemstva i srednje klase u usponu nikad nije vodio na poli-ti~koj sceni, obo`avanje li~nosti razvilo se kao jedino sredstvo sticanjamakar jedne vrste dru{tvene emancipovanosti. Vladaju}a klasa zemlje ot-voreno je pokazala svoj tradicionalni prezir prema biznisu i odbojnost pre-ma udru`ivanju sa trgovcima uprkos porastu njihovog bogatstva i zna~aja,tako da nije bilo lako na}i sredstva za zadobijanje neke vrste samopo{to-

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 173

24 Za romanti~ni stav u Nema~koj vidi Carl Schmitt, Politische Romantik, München,1925.

25 Mussolini, “Relativismo e Fascismo” u Diaturna, Milano, 1924. Prevod citiran iz F.Neumann, Behemoth, 1932, pp. 462-463.

Page 210: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

vanja. Klasi~ni nema~ki Bildungsroman, Wilhelm Meister, u kome junakaiz srednje klase obrazuju plemi}i i glumci jer je bur`oa u sopstvenojdru{tvenoj sferi bez “li~nosti”, dovoljno svedo~i o beznade`nosti situacije.

Nema~ki intelektualci, iako jedva da su zagovarali politi~ku borbu zasrednju klasu kojoj su pripadali, vodili su ogor~enu i, na `alost, veomauspe{nu bitku za dru{tveni status. ^ak i oni koji su pisali u odbranu plem-stva, osetili su da je ipak njihov interes u pitanju ~im su do{li do dru{tve-nih polo`aja. Da bi u{li u takmi~enje sa pravima i osobinama dobijenimro|enjem, formulisali su novi koncept “uro|ene li~nosti” koji je trebalo dazadobije op{te odobravanje unutar bur`oaskog dru{tva. Kao titula na-slednika neke stare porodice, “uro|ena li~nost” se dobijala ro|enjem a nepo zasluzi. Ba{ kao {to je nedostatak zajedni~ke istorije za formiranje na-cije bio ve{ta~ki prevazi|en putem naturalisti~kog koncepta organskog ra-zvoja, tako se, u dru{tvenoj sferi, pretpostavilo da sama priroda donosi ti-tulu kad ju je politi~ka realnost uskratila. Liberalni pisci su se uskoro hva-lisali “pravim plemstvom” nasuprot otrcanim titulama barona ili drugih,koje mogu biti date ili oduzete, i tvrdili su, stoga, da prirodne privilegije,kao {to su “snaga ili genije” nijedno ljudsko delo ne mo`e da kopira.26

Diskriminatorska crta ovog novog dru{tvenog koncepta smesta sepotvrdila. Tokom dugog perioda ~istog dru{tvenog antisemitizma, koji jeuveo i pripremio otkri}e mr`nje prema Jevrejima kao politi~ko oru`je, po-na{anje jevrejskih kolega razlikovalo se od pona{anja prose~nog biznis-mena po nedostatku “uro|ene li~nosti”, uro|enog nedostatka takta, po od-sustvu unutra{nje stvarala~ke sposobnosti, uro|ene sklonosti prema tr-govini, itd. U grozni~avom naporu da sakupi ne{to sopstvenog ponosaprotiv kastinske arogancije junkera, ne usu|uju}i se, me|utim, da se boriza politi~ko vo|stvo, bur`oazija je od samog po~etka `elela da gleda s vi-sine, ne toliko na druge klase ni`e od sebe, ve} jednostavno na druge na-rode. Najzna~ajnije u tim naporima je malo knji`evno delo KlemensaBrentana27 koje je bilo napisano za ultranacionalisti~ki klub Napoleonovihprotivnika koji su se okupili 1808. pod imenom “Die Christlich-DeutcheTischgesellschaft” i koje se ~italo u klubu. U svom prefinjenom i duhovi-tom maniru, Brentano ukazuje na kontrast izme|u “uro|ene li~nosti”,genijalne li~nosti i “filistra”, koga odmah identifikuje sa Francuzima i Je-vrejima. Tako }e nema~ka bur`oazija poku{ati barem drugim narodima dapripi{e sve osobine koje je plemstvo preziralo kao tipi~no bur`oaske – pr-vo Francuzima, zatim Englezima, a Jevrejima uvek. [to se ti~e misterio-

174 IMPERIJALIZAM

26 Vidi veoma interesantan pamflet protiv plemstva, liberalnog pisca Buchholza,Untersuchungen ueber den Geburtsadel, Berlin, 1807, p. 68: “Pravo plemstvo... ne mo`e sedati ili oduzeti, jer, kao vlast ili genije, samo sebe postavlja i po sebi postoji.”

27 Clemens Brentano, Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.

Page 211: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

znih osobina koje je “uro|ena li~nost” dobila ro|enjem, one su bile pot-puno iste kao osobine koje su pravi pruski junkeri tvrdili da oni poseduju.

Iako su na ovaj na~in norme plemstva doprinele usponu teorije rase, sa-mi junkeri nisu ni{ta radili na oblikovanju ovog mentaliteta. Jedini junkertoga perioda koji je razvio sopstvenu politi~ku teoriju, Ludvig fon derMarvic, nikada nije koristio rasne izraze. Po njemu, nacije deli jezik – {toje duhovna a ne fizi~ka razlika. @estoko se protivio Francuskoj revoluciji,govorio je kao Robespjer kada je do{lo do mogu}nosti agresije jedne naci-je protiv druge: “Ko cilja na {irenje svojih granica, treba da se smatra nelo-jalnim, izdajnikom u celoj evropskoj zajednicoi jednakih dr`ava”.28 AdamMiler je insistirao na ~istoti porekla kao ispitu plemstva, a Haler je, tvrde}ida prirodni zakon nala`e da jaki vladaju nad slabim, pre{ao prekoo~igledne ~injenice da oni koji su mo}ni vladaju onima koji su li{eni mo}i.Plemi}i su, naravno, bili puni entuzijazma kada su saznali da njihova uzur-pacija vlasti ne samo da je legalna, ve} je u saglasnosti sa prirodnim za-konima, tako da je posledica bur`oaskih definicija bilo to {to su plemi}itokom devetnaestog veka mnogo pa`ljivije izbegavali “mesalliance”.29

To insistiranje na zajedni~kom plemenskom poreklu kao su{tini dr-`avnosti, koje su formulisali nema~i nacionalisti tokom rata 1814. i poslenjega, i naglasak koji su romanti~ari stavili na uro|enu li~nost i prirodnoplemstvo, intelektualno su utrli put teoriji rase u Nema~koj. Iz onog prvogje iznikla organska doktrina istorije sa svojim prirodnim zakonima; izovog drugog se krajem veka uzdigao groteskni homunkulus tog superme-na ~ija je prirodna sudbina da vlada svetom. Sve dok su i{li rame uz rame,ovi trendovi bili su samo sredstva privremenog spasa od politi~ke realnos-ti. ^im su se stopili, oni su formirali samu osnovu za rasizam kao potpunuideologiju. Ovo se, me|utim, nije prvo dogodilo u Nema~koj, ve} uFrancuskoj i to nisu izveli intelektualci srednje klase, ve} jedan visokonadaren i frustriran plemi}, grof de Gobino.

III: Novi klju~ za istoriju

GROF ARTIR DE GOBINO je 1853. objavio Essai sur l’Inégalité des RacesHumaines, koji, samo nekih pedeset godina kasnije, na prelazu vekova,postade neka vrsta ud`benika istorije za teorije rasa. Prva re~enica u ~e-

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 175

28 “Entwurf eines Friedenspaktes” u Gerhard Ramlow, Ludwig von der Marwitz und dieAnfänge konservativer Politik und Staatsauffassung in Preussen, Historische Studien, Heft185, p. 92.

29 Vidi Sigmund Neumann, Die Stufen des preussischen Konservatismus, HistorischeStudien, Heft 190, Berlin 1930. Posebno pp. 48, 51, 64, 82. Za Adama Müllera vidi:Elemente der Staatskunst, 1809.

Page 212: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tvorotomnom delu – “Pad civilizacije je najupadljivija i u isto vreme naj-mra~nija od svih istorijskih pojava”30 – jasno pokazuje su{tinski novo imoderno interesovanje svoga autora, novo pesimisti~no raspolo`enje kojepro`ima njegovo delo i koje je ideolo{ka snaga sposobna da ujedini sveprethodne ~inioce i konfliktna mi{ljenja. Zaista, od pamtiveka je ~ove~an-stvo `elelo da sazna {to vi{e o pro{lim kulturama, palim carstvima, izumr-lim narodima; ali niko pre Gobinoa nije mislo o nala`enju jednog jedinograzloga, jedne jedine sile po kojoj se sve civilizacije uvek i svuda uspinju ipadaju. Izgleda da su doktrine o propasti u veoma bliskoj vezi sa teorijomrase. Svakako nije slu~ajno {to je jedan drugi rani “ube|enik u rase”, Ben-d`amin Dizraeli, bio podjednako fasciniran padom kulture, dok s drugestrane Hegel, ~ija se filozofija u velikoj meri bavila dijalekti~kim za-konom napretka u istoriji, nikada nije bio zainteresovan za uspon i padkultura kao takvih, niti za ijedan zakon koji bi obja{njavao smrt nacije:Gobino je precizno izlo`io takav zakon. Bez uticaja darvinizma ili bilo ko-je druge evolucionisti~ke teorije, ovaj istori~ar se hvalisao da je uveo is-toriju u porodicu prirodnih nauka, na{ao prirodne zakone svih otkri}a, re-dukovao sve duhovne izraze ili kulturne pojave na ne{to “{to na temeljuegzaktne nauke na{e o~i mogu da vide, na{e u{i da ~uju, ruke da dodirnu”.

Najvi{e iznena|uje onaj aspekt ove teorije, koja je pokrenuta u sred op-timisti~kog devetnaestog veka, koji se ti~e ~injenice da je autor fasciniranpadom, a jedva zainteresovan za uspon civilizacije. U vreme pisanja overasprave Gobino je vrlo malo razmi{ljao o upotrebi svoje teorije kaooru`ja aktuelne politike i zato je imao hrabrsoti da ocrta inherentne kobneposledice svog zakona propasti. Nasuprot [pengleru, koji prori~e samosumrak zapadne kulture, Gobino je sa “nau~nom” precizno{}u prorekaoni{ta manje nego definitivan nestanak ~oveka – ili, njegovim re~ima, ljud-ske rase – sa lica zemlje. Posle ~etiri toma ponovnog ispisivanja ljudskeistorije, on zaklju~uje: “^ovek dolazi u isku{enje da pripi{e ukupno tra-janje od 12 do 14 hiljada godina ljudskoj vladavini nad Zemljom i ta era bise delila u dva perioda: prvi je pro{ao i obuhvatio mladost... drugi je po~eoi svedo~i}e o silaznom putu ka starosti”.

Ta~no je zapa`anje da se Gobino, trideset godina pre Ni~ea, bavio prob-lemom “décadance”.31 Me|utim, razlika je u tome {to je Ni~e imao teme-ljno iskustvo evropske dekadencije, po{to je pisao u vreme kad je ovaj po-kret bio na vrhuncu sa Bodlerom u Francuskoj, Svinbernom u Engleskoj iVagnerom u Nema~koj, dok je Gobino bio jedva svestan mnogostrukostimodernog taedium vitae i mo`e se posmatrati kao poslednji naslednik

176 IMPERIJALIZAM

30 Prevod citiran iz The Inequality of Human Races, translated by Adrien Collins, 1915.31 Vidi Robert Dreyfus, “La vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, Paris, 1905 u

Cahiers de la quinzaine, Ser. 6, Cah. 16, p. 56.

Page 213: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Bulenvilijea i prognanog francuskog plemstva, koje se, bez psiholo{kihmr{enja, jednostavno (i s pravom) pla{ilo za sudbinu aristokratije kaokaste. S izvesnom naivno{}u, on je skoro doslovno prihvatio doktrineosamnaestog veka o poreklu francuskog naroda: bur`uji su potomci gal-sko-romanskih robova, plemi}i su potomci Germana.32 Isto to se ti~e i nje-govog insistiranja na internacionalnom karakteru plemstva. Moderniji as-pekt njegovih teorija otkrivan je u ~injenici da je on mo`da bio varalica(njegova francuska titula je bila vi{e nego sumnjiva), da je preterivao inatezao starije doktrine dok one ne bi postale o~igledno sme{ne – prisva-jao je za sebe genealogiju koja je vodila preko skandinavskih gusara doOdina: “Ja sam, tako|e, od rase bogova.”33 Ali njegova prava va`nost sas-toji se u tome {to je usred ideologija progresa on propovedao propast, kraj~ove~anstva u laganoj prirodnoj katastrofi. Kada je Gobino otpo~eo svojedelo, u doba bur`oaskog kralja Luja Filipa, sudbina plemstva izgledala jezape~a}ena. Plemstvo vi{e nije trebalo da se boji pobede Teirs Etat, ona seve} dogodila i moglo je samo da se `ali. Njihova nesre}a, kako ju jeizrazio Gobino, katakad je bila veoma blizu velikom o~ajanju pesnikadekadencije koji su, nekoliko decenija kasnije, pevali o krhkosti svih ljud-skih stvari – les neiges d’antan, o lanjskom snegu. [to se ti~e samog Go-binoa, ovo srodstvo je dosta uzgredno; ali interesantno je zabele`iti da ~imje srodstvo ustanovljeno, ni{ta nije moglo spre~iti veoma ugledne intelek-tualce na prelazu veka, kao {to su Rober Drajfus u Francuskoj ili TomasMan u Nema~koj, da Odinovog potomka uzmu ozbiljno. Davno pre no {tosu se ono {to je u`asno i ono {to je besmisleno stopili u ne{to {to je sa ljud-skog gledi{ta nerazumljiva me{avina, koja je za{titni znak na{eg veka, be-smisleno je izgubilo mo} da ubija.

Isto tako, zbog neobi~nog pesimisti~kog raspolo`enja, zbog aktivnogo~ajanja poslednjih decenija veka, Gobino je stekao zakasnelu slavu. Ovo,me|utim, ne zna~i da je on li~no bio prete~a generacije “veselog plesasmrti i trgovine” (D`ozef Konrad). On nije bio ni dr`avnik koji veruje ubiznis niti pesnik koji slavi smrt. On je bio samo ~udna me{avina frustrira-nog plemi}a i romanti~nog intelektualca koji je rasizam izmislio skoroslu~ajno. To je bilo onda kada je video da ne mo`e jednostavno da prihvatistare doktrine dva naroda unutar Francuske i da, s obzirom na promenjeneokolnosti, mora da revidira stari stav da su najbolji ljudi neizostavno uvrhu dru{tva. U tu`noj suprotnosti u odnosu na svoje u~itelje, on je moraoda obja{njava za{to najbolji ljudi, plemi}i, ne mogu ~ak ni da se nadaju da}e povratiti prethodne pozicije. Korak po korak, identifikovao je pad svo-

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 177

32 Essai, Tome II, Book IV, p. 445. i ~lanak “Ce qui est arrivé à la France en 1870” uEurope, 1923.

33 J. Duesberg, “Le Comte de Gobineau” u Revue Générale, 1939.

Page 214: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

je kaste sa padom Francuske, zatim zapadne civilizacije, a zatim celog~ove~anstva. Tako je on do{ao do otkri}a zbog koga su mu se toliko divilikasniji pisci i biografi, da civilizacija opada zahvaljuju}i degeneraciji rase,a da rasa propada zahvaljuju}i me{anju krvi. To podrazumeva da je usvakoj me{avini ni`a rasa uvek dominantnija. Ova vrsta argumentacije,skoro op{te mesto posle smene vekova, nije se uklapala u doktrine progre-sa Gobinoovih savremenika, koji su ubrzo stekli jo{ jednu idée fixe,“pre`ivljavanje najprilago|enijih”. Liberalni optimizam pobedni~ke bur-`oazije tra`io je novo izdanje teorije sila-zakon, a ne klju~ za istoriju nitidokaz neizbe`ne propasti. Gobino je uzalud poku{avao da stekne {iru pub-liku anga`uju}i se u ameri~kom pitanju ropstva i grade}i na odgovaraju}ina~in ceo sistem na temeljnom sukobu izme|u belaca i crnaca. Morao jeda ~eka skoro pedeset godina da postigne uspeh me|u elitom, i tek poslePrvog svetskog rata, sa talasom filozofa smrti, njegova dela su stekla {i-roku popularost.34

Ono {to je Gobino zaista tra`io u politici bila je definicija i stvaranje“elite” koja bi zamenila aristokratiju. Umesto kne`eva, on je predlagao“rasu kne`eva”, arijevce, koji su, govorio je, u opasnosti da ih zagu{e ni`e,nearijevske klase demokratijom. Koncept rase omogu}io je da se orga-nizuju “uro|ene li~nosti” nema~kog romantizma, da se defini{u kao ~lano-vi prirodne aristokratije odre|ene da vlada nad svim drugima. Ako su rasai me{avina rasa sveodre|uju}i faktori za li~nost – a Gobino nije prihvataopostojanje ~istog “porekla” – mogu}e je tvrditi da psihi~ka superiornostmo`e da se razvije u svakoj li~nosti, bez obzira na njenu trenutnu situaci-ju, da svaki izuzetan ~ovek pripada “pravim pre`ivelim sinovima... Mero-vinga”, “sinovima kraljeva”. Zahvaljuju}i rasi formira}e se elita kojamo`e tra`iti stare prerogative feudalnih porodica i to samom tvrdnjom dase ose}aju kao plemi}i; prihvatanje rasne ideologije kao takve postalo biuverljiv dokaz da je li~nost “dobrog porekla”, da “plava krv” te~e njenimvenama a da superiorno poreklo podrazumeva superiorna prava. Tako je izjednog politi~kog doga|aja, propadanja plemstva, grof izvukao dva pro-tivre~na zaklju~ka – propadanje ljudske rase i formiranje nove prirodnearistokratije. Ali nije do`iveo da vidi prakti~nu primenu svojih u~enja, ko-ja je razre{ila njihove unutra{nje kontradikcije – nova rasna aristokratijapo~ela je zapravo da ostvaruje “neizbe`no” propadanje ~ove~anstva veo-ma se trude}i da ga razori.

178 IMPERIJALIZAM

34 Vidi izdanje francuskog ~asopisa Europe u ~ast Gobinou 1923, posebno ~lanak ClémentSerpeille de Gobineau, “Le Gobinisme et la pensée moderne”. “Ipak sve do... sredine ratanisam mislio da je Essai sur les Races inspirisan plodnom hipotezom, jedinom koja je moglada objasni izvesne doga|aje koji su se zbivali pred našim o~ima... Bio sam iznena|en kadsam primetio da je ovo skoro jednodušno mišljenje. Posle rata, primetio sam da su za skorocelu mla|u generaciju Gobinoovi radovi postali otkri}e.”

Page 215: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Sléde}i primer svojih prethodnika, prognanih francuskih plemi}a,Gobino je u svojoj rasnoj eliti video bedem ne samo protiv demokratije,ve} tako|e i protiv “kanaanske monstruoznosti” patriotizma.35 I po{to jeFrancuska jo{ uvek bila “patrie” par excellence, jer je svoju vladu – bilakraljevstvo ili carstvo ili republika – jo{ uvek zasnivala na su{tinskoj jed-nakosti ljudi, i po{to je, najgore od svega, bila jedina zemlja svog vremenau kojoj su ~ak i ljudi crne ko`e mogli da u`ivaju gra|anska prava, Gobinouje bilo prirodno da dâ podr{ku ne francuskom narodu, ve} engleskom, ikasnije, posle poraza 1871, Nemcima.36 I ovaj nedostatak digniteta se nemo`e nazvati slu~ajnim, ni ovaj oportunizam nesre}nom koincidencijom.Stara izreka da nema uspeha bez uspeha ra~una sa ljudima koji su nau~ilina razli~ita i proizvoljna mi{ljenja. Ideolozi koji pretenduju da imaju klju~za realnost naterani su da menjaju i izvr}u svoja mi{ljenja o prostim stvari-ma prema poslednjim doga|ajima i nikada ne mogu da iza|u na kraj sasvojom stalno promenljivom hranom, realno{}u. Bilo bi apsurdno tra`itipouzdanost od ljudi koji po profesiji moraju da smi{ljaju ideolo{ko oprav-danje za svaku datu situaciju.

Mora se priznati da je do vremena kada su nacisti, ustanovljavaju}i sekao rasna elita, otvoreno iskazali prezir prema svim narodima, uklju~uju}iNemce, francuski rasizam bio naj~vr{}i, jer nikada nije pao u slabost pa-triotizma. (Ovo dr`anje se nije promenilo ~ak ni tokom poslednjeg rata;istina, “essence aryenne” nije vi{e bio monopol Nemaca, ve} pre Anglosak-sonaca, [ve|ana i Normana, ali nacija, patriotizam i zakon jo{ uvek su sesmatrali “predrasudama, fiktivnim i nominalnim vrednostima”.)37 ^ak je iTen ~vrsto verovao u superiorni genij “germanske nacije”,38 a Ernst Renanje verovatno prvi suprotstavio “Semite” “arijevcima” u presudnoj divisiondu genre humain, iako je on dr`ao da je civilizacija velika, superiorna sna-ga koja razara lokalne originalnosti kao i izvorne rasne razlike.39 Cela ne-

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 179

35 Essai, Tome II, Book IV, p. 440 i beleška na strani 445: “Re~ patrie... povratila je svojzna~aj tek pošto se galsko-romanski sloj uzdigao i dobio politi~ku ulogu. Sa njihovim tri-jumfom patriotizam je opet postao vrlina.”

36 Vidi Seillière, op. cit., Tome I: Le Comte de Gobineau et l ’Aruyanisme historique, p.32: “U Essai Nema~ka je jedva germanska, Velika Britanija je u mnogo ve}em stepenu ger-manska... Svakako, Gobino je kasnije promenio mišljenje, ali pod uticajem uspeha.”Zanimljivo je primetiti da je za Selijea, koji je tokom studija postao `estoki pristalica gobi-nizma (“intelektualna klima na koju }e plu}a dvadesetog veka verovatno morati da se adap-tiraju”) uspeh bio sasvim dovoljan razlog da Gobino iznenada revidira svoje mišljenje.

37 Mo`e se na}i mnoštvo primera. Citat je uzet iz Camille Siess, Impérialismes. Gobinis-me en France, Paris, 1917.

38 Za Tenov stav vidi John S. White, “Taine on Race and Genius” u Social Research, Feb-ruary 1943.

39 Po Gobinoovom mišljenju Semiti su bili bela hibridna rasa, bastardizovana mešavinomsa crnima. Za Renana vidi Histoire Génerale et Système comparé des Langues, 1863, Part I,p. 4,503, i passim. Ista razlika u njegovim Langues Sémitiques, I,15.

Page 216: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

povezana pri~a o rasi koja je tako karakteristi~na za francuske pisce posle1870,40 ~ak i ako oni nisu rasisti u bilo kakvom striktnom smislu re~i, sle-di antinacionalne, progermanske linije.

Ako je dosledni antinacionalni trend gobinizma slu`io da pove`e nepri-jatelje francuske demokratije a kasnije neprijatelje Tre}e republike sastvarnim ili fiktivnim saveznicima izvan granica njihove zemlje, speci-fi~no stapanje koncepata rase i “elite” okupilo je me|unarodnu inteligen-ciju da se sa novim i uzbudljivim igra~kama igra na velikom igrali{tu is-torije. Gobinoovi fils des rois bili su bliski ro|aci romanti~nih heroja, sve-taca, genija i supermena kasnog devetnaestog veka a svi oni te{ko moguda sakriju svoje germansko romanti~no poreklo. Karakteristi~na neodgo-vornost romanti~nih teorija dobila je novi podsticaj od Gobinoovih me{a-vina rasa, jer je ova me{avina pokazivala istorijski doga|aj iz pro{losti ko-ji se mo`e pratiti u dubinama sopstvenog bi}a. Ovo zna~i da se unutarnjemiskustvu mo`e pridati istorijski zna~aj, da sâmo ne~ije bi}e mo`e postatipopri{te istorije. “Otkad sam pro~itao Essai, svaki put kad neki sukobuzburka izvore moga bi}a, osetim da se nastavlja nemilosrdna bitka u mo-joj du{i, bitka izme|u crnog, `utog, bitka izme|u Semita i arijevaca”.41

Ma koliko da su zna~ajne, ova i sli~ne ispovesti koje mogu da proiza|u izstanja svesti modernih intelektualaca, pravih naslednika romantizma, makakvih da se uverenja dr`e, ipak pokazuju su{tinsku bezazlenost i politi~-ku nevinost ljudi koje bi verovatno doslovno svaka ideologija uzela podsvoje.

IV: “Prava Engleza” vs. Prava ~oveka

DOK JE SEME nema~ke teorije rasa posejano tokom Napoleonovih ratova,po~eci kasnijeg razvijanja te teorije u Engleskoj pojavili su se u vremeFrancuske revolucije i mogu se pripisati Edmundu Berku – ~oveku koji je`estoko optu`io napredak kao “[krizu] koja je izazvala ve}e iznena|enjeod svih svetskih kriza”.42 Dobro je poznat stra{an uticaj koji je njegovodelo izvr{ilo ne samo na englesku ve} i na nema~ku politi~ku misao. Ta~injenica se, me|utim, mora naglasiti zbog sli~nosti nema~ke i englesketeorije rase nasuprot francuskom tipu. Te sli~nosti mogu se objasniti ~inje-nicom da su ove zemlje porazile trobojku i usled toga pokazale izvesnudiskriminatorsku tendenciju prema idejama Liberté-Egalité-Fraternité

180 IMPERIJALIZAM

40 To vrlo dobro izra`ava Jacques Barzun, op. cit.41 Ovaj gospodin koji iznena|uje nije niko drugi nego poznati pisac i istori~ar Elie Faure,

“Gobineau et le Problème des Races”, u Europe, 1923.42 Reflections on the Revolution in France, 1790, Everyman’s Library Edition, New York,

p. 8.

Page 217: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

kao stranim izumima. Kako je dru{tvena nejednakost bila osnov en-gleskog dru{tva, engleski konzervativci osetili su nemalu nelagodnost kadse do{lo do “prava ~oveka”. Prema mi{ljenjima koja su bila {irokorasprostranjena me|u torijevcima devetnaestog veka, nejednakost je bila uengleskom nacionalnom karakteru. Dizraeli je video da su “prava Englezabolja od prava ~oveka”, a ser D`ejmsu Stivenu je “malo stvari u istoriji[izgledalo] tako jadno kao to do kog stepena su Francuzi sebi dozvolili dase uzbu|uju oko ovih stvari”.43 To je jedan od razloga {to su oni mogli darazviju teoriju rase sa nacionalnim crtama, dok su iste teorije u Francuskojod samog po~etka pokazivale svoje pravo antinacionalno lice.

Berkov glavni argument protiv “apstraktnih principa” Francuske revolu-cije sadr`an je u slede}oj re~enici: “Jednoobrazna politika na{eg ustavatra`i i potvr|uje na{e slobode kao neotu|ivo nasle|e dato nam od na{ihpredaka, koje treba da bude preneto na{em potomstvu; kao posed koji po-sebno pripada narodu ovog kraljevstva, bez obzira na ijedno drugo op{tijeili starije pravo.” Koncept nasle|a, primenjen na samu prirodu slobode,ideolo{ka je osnova od koje je engleski nacionalizam dobijao svoju ~udnunijansu rasnog ose}anja jo{ od Francuske revolucije. Kako je to formu-lisao jedan pisac srednje klase, nacionalizam je zna~io neposredno prihva-tanje koncepta feudalne slobode kao ukupnog zbira privilegija nasle|enihzajedno sa titulom i zemljom. Bez kr{enja prava privilegovane klase u ok-viru engleske nacije, Berk je pro{irio princip tih privilegija, tako da oneobuhvataju ceo engleski narod, postavljaju}i ga kao neku vrstu plemstvame|u nacijama. Odatle je crpeo prezir prema onima koji su tra`ili povlas-tice kao prava ~oveka, povlastice koje je on mislio da je shodno zahtevatijedino kao “prava Engleza”.

U Engleskoj se nacionalizam razvio bez ozbiljnog napada na feudalnuklasu. To je bilo mogu}e jer je engleska vlastela, od sedamnaestog vekanadalje i u sve ve}em broju, asimilovala vi{e slojeve bur`oazije, tako da jeponekad ~ak i obi~an ~ovek mogao da stekne polo`aj lorda. Taj proces jerazvejao veliki deo uobi~ajene kastinske arogancije plemstva i stvorilo seznatno ose}anje nacije u celini; ali, uz pomo} istog simbola, feudalnashvatanja i mentalitet su mogli da uti~u na politi~ke ideje ni`ih klasa mno-go lak{e nego igde drugde. Tako je shvatanje nasle|ivanja prihva}eno sko-ro nepromenjeno i primenjeno je na celu britansku “skupinu”. Posledicaovog prisvajanja plemi}kih merila bilo je to {to je engleski tip teorije rasebio skoro opsednut naslednim teorijama i njihovim modernim ekvivalen-tom, eugenikom.

Otkad su u~inili prakti~ne napore da uklju~e sve narode na zemlji u svojkoncept humanosti, evropske narode su iritirale velike fizi~ke razlike iz-

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 181

43 Liberty, Equality, Fraternity, 1873, p. 254. Za lorda Bikonsfilda (Lord Beaconsfield) vi-di Benjamin Disraeli, Lord Georg Bentinck, 1853, p. 184.

Page 218: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

me|u njih i naroda koje su na{li na drugim kontinentima.44 Entuzijazamosamnaestog veka prema razli~itosti u kojoj sveprisutna identi~na priroda~oveka i razuma mo`e na}i izraz, pribavio je dosta tanak dokaz kao pokri-}e klju~nog pitanja da li }e se hri{}ansko na~elo jedinstva i jednakosti svihljudi, zasnovano na zajedni~kom poreklu od jednog izvornog para rodite-lja, sa~uvati u srcima ljudi koji su suo~eni sa plemenima koja, koliko zna-mo, nikad nisu sama na{la odgovaraju}i izraz ljudskog uma ili ljudskestrasti u kulturnim dostignu}ima ili narodnim obi~ajima i koja su razvilahumane institucije samo do veoma niskog nivoa. Taj novi problem koji sena istorijskoj sceni Evrope i Amerike pojavio uz mnogo temeljnije upo-znavanje afri~kih plemena ve} je bio izazvao, posebno u Americi i nekimbritanskim posedima, povratak na oblike dru{tvene organizacije za koje semislilo da su kroz hri{}anstvo definitivno likvidirani. Ali ~ak i ropstvo,iako zapravo postavljeno na ~isto rasnu osnovu, nije dalo pre devetnaestogveka robovlasni~kim narodima svest o rasi. Tokom celog osamnaestog ve-ka sami robovlasnici su ga smatrali privremenom institucijom i `eleli daga postepeno ukinu. Najve}i broj bi ih verovatno rekao kao D`eferson:“Drhtim kad pomislim da je Bog pravedan.”

U Francuskoj, gde je problem crnih plemena nai{ao na `elju Francuzada ih asimiluju i obrazuju, veliki nau~nik Leklerk de Bufon dao je prvuklasifikaciju rasa koja je, zasnovana na evropskim narodima i klasifikuju}isve druge prema razlikama u odnosu na njih, nau~avala jednakost putemstrogih pore|enja.45 Osamnaesti vek, da upotrebimo Tokvilovu zadivljuju-}e preciznu frazu, “verovao je u razli~itost rasa, ali u jedinstvo ljudske vrs-te.”46 U Nema~koj, Herder je odbijao da primeni “neplemenitu re~” rasana ~oveka, a ~ak je prvi istori~ar kulture ~ove~anstva koji je koristio klasi-fikaciju razli~itih vrsta, Gustav Klem,47 po{tovao jo{ uvek ideju ~ove~an-stva kao op{ti okvir za svoja istra`ivanja.

Ali stvari su bile znatno te`e u Americi i Engleskoj, gde su ljudi imali dare{e problem zajedni~kog `ivljenja posle ukidanja ropstva. Sa izuzetkomJu`ne Afrike – zemlje koja je uticala na zapadni rasizam tek posle “grabe`ioko Afrike” osamdesetih – te nacije su prve nai{le na rasne probleme uprakti~noj politici. Ukidanje ropstva zao{trilo je unutra{nje sukobe umestoda na|e re{enje za postoje}e ozbiljne te{ko}e. Posebno je tako bilo u En-gleskoj gde “prava Engleza” nisu bila zamenjena novom politi~kom ori-

182 IMPERIJALIZAM

44 Zna~ajan iako umereni eho ove unutrašnje zbunjenosti mo`e se na}i u mnogim izvešta-jima sa putovanja iz osamnaestog veka. Volter je mislio da je zna~ajno da napravi posebnubelešku u svom Dictionnaire Philosophique: “Videli smo, štaviše, koliko su rase koje nase-ljavaju ovu zemaljsku kuglu razli~ite i koliko mora da je bilo iznena|enje prvog crnca i prvogbelca koji su se sreli.” (Article: Homme).

45 Histoire Naturelle, 1769-89.46 op. cit., pismo od 15. maja 1852.47 Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.

Page 219: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

jentacijom koja je mogla proklamovati prava ~oveka. Ukidanje ropstva ubritanskim posedima 1834. i rasprava koja je prethodila ameri~kom gra-|anskom ratu, nai{li su zato u Engleskoj na veoma konfuzno javno mnje-nje koje je bilo plodno tlo za razli~ite naturalisti~ke doktrine tih decenija.

Prvu od njih su zastupali poligenisti koji su, kritikuju}i Bibliju kao knji-gu licemernih la`i, odricali svaku vezu izme|u ljudskih “rasa”; njihovoglavno dostignu}e bilo je ukidanje ideje prirodnog zakona kao ujedinjuju-}e karike svih ljudi i svih naroda. Iako nije uslovljavao predestiniranu ras-nu superiornost, poligenizam je proizvoljno izolovao sve narode jedne oddrugih dubokom provalijom nemogu}nosti ljudskog razumevanja i komu-nikacije. Poligenizam obja{njava za{to je “Istok Istok a Zapad Zapad; i ni-kad se to dvoje ne}e sresti”, i mnogo je pomogao da se spre~e me{ani bra-kovi u kolonijama i da se diskrimini{u pojedinci me{ovitog porekla. Popoligenizmu, ti ljudi nisu prava ljudska bi}a; oni ne pripadaju nijednoj od-re|enoj rasi, ve} su neka vrsta ~udovi{ta ~ija je “svaka }elija popri{te gra-|anskog rata”.48

Uticaj poligenizma na englesku teoriju rase pokazao se kao dugotrajan,ali u devetnaestom veku }e ga na polju javnog mnjenja ubrzo potu}i jednadruga doktrina. Ova doktrina je tako|e po{la od principa nasle|a, ali mu jedodala politi~ki princip devetnaestog veka, progres, odakle je do{la dosuprotnog ali mnogo uverljivijeg zaklju~ka da ~ovek nije u vezi samo sa~ovekom, ve} i sa animalnim `ivotom, da postojanje ni`ih rasa jasno po-kazuje da ~oveka od `ivotinje dele samo razlike u stepenu i da mo}na bit-ka za egzistenciju dominira celim `ivim svetom. Darvinizam je bio po-sebno oja~an ~injenicom {to je sledio put stare doktrine sila-zakon. Alidok je ta doktrina, kada su je isklju~ivo koristili aristokrati, govorila pono-snim osvaja~kim jezikom, sada je ona bila prevedena na dosta gorak jeziknaroda koji je poznavao bitku za svakodnevni hleb i na svoj na~in se borioza relativnu sigurnost skorojevi}a.

Darvinizam je do`iveo tako velik uspeh jer je pribavio, na osnovu nasle-|a, ideolo{ka oru`ja za rasnu kao i za klasnu vladavinu i mogao je da sekoristi za diskriminaciju kao i protiv nje. Politi~ki govore}i, darvinizamkao takav je bio neutralan i vodio je zaista ka svim vrstama pacifizma i ko-smopolitizma, kao i ka najdrasti~nijim oblicima imperijalisti~kih ideologi-ja.49 Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka darvinizam je jo{uvek bio skoro isklju~ivo u rukama utilitarne, antikolonijalne partije u En-gleskoj. I prvi filozof evolucije, Herbert Spenser, koji je sociologiju treti-rao kao deo biologije, verovao je da prirodna selekcija doprinosi evoluciji

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 183

48 A. Carthill, The Lost Dominion, 1924, p. 158.49 Vidi Friedrich Brie, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,

1928.

Page 220: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

~ove~anstva i da rezultira ve~nim mirom. Za politi~ku diskusiju darvini-zam je ponudio dva va`na koncepta: borbu za egzistenciju sa optimisti-~kom afirmacijom neizbe`nog i automatskog “opstanka najprilago|eni-jih” i beskrajnim mogu}nostima koje navodno le`e u evoluciji ~oveka iz-van `ivotinjskog sveta, iz ~ega je krenula nova nauka “eugenika”.

Doktrina nu`nog pre`ivljavanja najprilago|enijih (sa implikacijom dasu, kona~no, “najprilago|eniji” najvi{i slojevi u dru{tvu) je izumrla kao{to je izumrla i doktrina osvajanja u trenutku kada vladaju}e klase u En-gleskoj ili engleska dominacija u kolonijalnim posedima nisu vi{e bili ap-solutno bezbedni i kada se javila velika sumnja da li }e oni koji su “najpri-lago|eniji” danas jo{ uvek biti najprilago|eniji sutra. Drugi deo darviniz-ma, razvoj ~oveka iz `ivotinjskih vrsta je, na `alost, pre`iveo. Eugeni~arisu obe}ali da }e prevazi}i problemati~ne nesigurne ta~ke doktrine opstan-ka, prema kojoj je nemogu}e predvideti ko }e iza}i kao najprilago|eniji ilipribaviti sredstva nacijama da razviju trajnu “prilago|enost”. Ta mogu}akonsekvenca primenjene eugenike bila je nagla{ena u Nema~koj dvadese-tih kao reakcija na [penglerovu Propast Zapada.50 Proces selekcije moraoje da se pretvori iz prirodne potrebe koja je radila ~oveku iza le|a u “ve{ta-~ko”, svesno primenjeno psiholo{ko oru|e. Bestijalnost je uvek bila svoj-stvena eugenici i dosta je karakteristi~na rana primedba Ernsta Hekela dabi ubistvo iz milosr|a u{tedelo “porodici i dr`avi beskorisne tro{kove”.51

Kona~no su poslednji u~enici darvinizma u Nema~koj odlu~ili da potpunonapuste polje nau~nog istra`ivanja, da zaborave na traganje za karikomkoja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna i da umesto toga otpo~nu prakti-~ne napore i da pretvore ~oveka u ono {to su darvinisti mislili da majmunjeste.

Ali pre nego {to je nacizam, slede}i pravac svoje totalitarne politike, po-ku{ao da pretvori ~oveka u `ivotinju, bilo je brojnih napora da ga na stro-go naslednoj osnovi proizvedu u boga.52 Ne samo Herbert Spenser, ve} svirani evolucionisti i darvinisti “imali su tako sna`nu veru u an|eosku budu}-

184 IMPERIJALIZAM

50 Vidi, na primer, Oto Bangert, Gold oder Blut, 1927.“Zbog toga civilizacija mo`e bitive~na.” p. 17.

51 U Lebenswunder, 1904, p. 128 ff.52 Skoro vek pre nego što je evolucionizam bio ogrnut velom nauke, glasovi upozorenja

prorekli su unutrašnje posledice jednog ludila, što je bilo skoro na stepenu ~iste imaginacije.Volter se, više no jednom, poigrao sa evolucionisti~kim teorijama – vidi uglavnom“Philosophie Géneralé: Métaphysique, Morale et Théologie”, Oeuvres Complets, 1785,Tome 40, p. 16 ff. – U svom Dictionnaire Philosophique, Aricle “Chaine des Etres Créés”, onpiše: “Kao prvo, naša je mašta zadovoljena neprimetnim prelazom sirove materije u organi-zovanu stvar, biljaka u zoofite, zoofita u `ivotinje, ovih u ~oveka, ~oveka u duh, tog duhaobavijenog malim eteri~nim telom u nematerijalne supstance; i... u samog Boga... Ali naj-savršeniji duh koji je stvorilo vrhovno bi}e, mo`e li on postati Bog? Nije li beskraj izme|uBoga i njega?... Ne postoji li o~igledno praznina izme|u majmuna i ~oveka?”

Page 221: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nost ~ove~anstva isto kao i u majmunsko poreklo ~oveka”.53 Verovalo seda je rezultat odabranog nasle|a “nasledni genije”,54 i opet se aristokratijasmatrala kao prirodni proizvod ne politike, ve} prirodne selekcije, ~isterase. Transformisati celu naciju u prirodnu aristokratiju, ~ijom selekcijombi se razvili primerci genija i supermena, bila je jedna od mnogih ideja ko-ju su stvorili frustrirani liberalni intelektualci u svom snu o zameni starevladaju}e klase novom “elitom” i to nepoliti~kim sredstvima. Krajem ve-ka pisci su obra|ivali politi~ke teme u biolo{kim i zoolo{kim terminimakao ne{to sasvim normalno, a zoolozi su pisali “Biolo{ke aspekte na{espoljne politike”, kao da su otkrili nepogre{iv vodi~ za politi~are.55 Svi onisu izneli nove na~ine kontrole i regulisanja “opstanka najprilago|enijih” usaglasnosti sa nacionalnim interesima engleskog naroda.56

Najopasniji aspekt ovih evolucionisti~kih doktrina je kombinovanje ide-je o nasle|u sa insistiranjem na li~nom dostignu}u i individualnom karak-teru, {to je bilo tako va`no za samosvest srednje klase devetnaestog veka.Srednja klasa je `elela nau~nike koji bi mogli da doka`u da su veliki ljudi,a ne aristokratija, pravi predstavnici nacije, oli~enje “genija rase”. Ti nau-~nici su pribavili idealan beg od politi~ke odgovornosti kada su “dokazali”onu ranu tvrdnju Bend`amina Dizraelija da je veliki ~ovek “personifikaci-

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 185

53 Hayes, op. cit., p. 11. Hejz pravilno naglašava sna`nu prakti~nu moralnost svih tih ranihmaterijalista. On “taj neobi~ni razlaz morala od vere” objašnjava putem onoga “što su kasni-je sociolozi opisali kao zaostajanje za vremenom” (p. 130). Ovo objašnjenje, me|utim, po-kazuje se kao dosta slabo ako se prisetimo onih drugih materijalista koji su kao Hakel u Ne-ma~koj ili Vaše de Lapu` u Francuskoj napustili mir nauke i istra`ivanja radi propagandnihaktivnosti, koji nisu mnogo patili od tog zaostajanja za vremenom, a da su s druge strane nji-hovi savremenici, koji nisu bili pod uticajem njihovih materijalisti~kih doktrina, kao Bares idruštvo u Francuskoj, bili veoma prakti~ni privr`enici izopa~ene brutalnosti koja je brisalaFrancuskom tokom afere Drajfus. Iznenadni pad morala u zapadnom svetu izgleda da je ma-nje bio izazvan autonomnim razvojem izvesnih “ideja”, koliko ozbiljnim novim politi~kimdoga|ajima i novim politi~kim i društvenim problemima koji su iskrsli pred zbunjenim izbrkanim ~ove~anstvom.

54 Takav je bio naslov popularne knjige Fr. Galtona, objavljene 1869, koja je slede}ih de-cenija izazvala poplavu literature na istu temu.

55 “A Biological View of Our Foreign Policy” objavio je P. Charles Michel u Saturday Re-view, London, February, 1896. Najva`niji radovi ove vrste su: Thomas Huxley, The Strugglefor Existence in Human Society, 1888. Njegova glavna teza: pad civilizacije je nu`an samodotle dok je broj ro|enja nekontrolisan. Benjamin Kidd, Social Evolution, 1894. John B.Crozier, History of Intelectual Development on the Lines of Modern Evolution, 1897-1901.Karl Pearson (National Life, 1901), profesor eugenike na Londonskom univerzitetu, bio jeme|u prvima koji je opisao progres kao neku vrstu bezli~nog ~udovišta koje `dere sve što muse zadesi na putu. Charles H. Harvey, The Biology of British Politics, 1904, zaklju~uje dastriktnom kontrolom “borbe za `ivot” unutar nacije nacija mo`e postati svemo}na u neizbe`-noj borbi za opstanak sa drugim ljudima.

56 Vidi posebno K. Pearson, op. cit. ali je Fr. Galton ve} izjavio: “@elim da naglasim ~inje-nicu da je poboljšanje prirodne nadarenosti budu}ih generacija ljudske rase u velikoj meripod našom kontrolom” (op. cit., ed. 1892, p. XXVI).

Page 222: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ja rase, njen izabrani primerak”. Razvoj toga “genija” je na{ao svoj logi-~an kraj kada je jedan drugi u~enik evolucionizma jednostavno proglasio:“Englez je Nat~ovek i istorija Engleske je istorija njegove evolucije.”57

Isto je toliko zna~ajno za englesku teoriju rase, kao {to je bilo za ne-ma~ku, to {to je ona potekla od pisaca srednje klase a ne od plemstva, {toje ro|ena iz `elje da se pro{ire privilegije plemi}kog standarda na sve kla-se i {to su je hranila iskrena nacionalna ose}anja. Iz tog ugla, Karlajloveideje o geniju i heroju su zaista vi{e bile oru`je “dru{tvenog reformatora”nego doktrine “Oca britanskog imperijalizma”, {to je zaista veoma nepra-vedna optu`ba.58 Njegovo obo`avanje heroja, kojim je stekao {iroku pub-liku i u Engleskoj i u Nema~koj, poticalo je iz istih izvora kao obo`avanjeli~nosti u nema~kom romantizmu. Bilo je to isto zagovaranje i glorifikaci-ja uro|ene veli~ine individualnog karaktera nezavisnog od svoje dru{tve-ne sredine. Me|u ljudima koji su uticali na kolonijalni pokret od sredinedevetnaestog veka do izbijanja stvarnog imperijalizma na kraju veka nije-dan nije izbegao Karlajlovom uticaju, ali nijedan ne mo`e biti optu`en zaotvoreno ispovedanje rasizma. Sam Karlajl, u eseju “Crna~ko pitanje”, ra-zmatra mogu}nosti da se Antilima pomogne da stvore sopstvene “heroje”.^arls Dilk, ~ija se Ve}a Britanija (1869) katkad uzima kao po~etak impe-rijalizma,59 bio je napredni radikal koji je glorifikovao engleske kolonistekao deo britanske nacije, protiv onih koji bi na njih gledali s visine a nanjihove zemlje kao na puke kolonije. D`. R. Sili, ~ija je Ekspanzija Engle-ske (1883) za manje od dve godine prodata u 80.000 primeraka, jo{ uvekpo{tuje Induse kao strani narod i jasno ih deli od “varvara”. ^ak se i Frod,~ije je divljenje prema Burima, prvom belom narodu koji se bio o~ito ada-ptirao na plemensku filozofiju rasizma, mo`da bilo sumnjivo, suprotstaviopriznavanju prevelikih prava Ju`noj Africi jer bi “samouprava u Ju`nojAfrici zna~ila da evropski kolonisti vladaju doma}im stanovni{tvom, a tonije samouprava”.60

Potpuno isto kao u Nema~koj, engleski nacionalizam je rodila i u zna-~ajnoj meri stimulisala srednja klasa koja se nikad nije potpuno emancipo-vala od plemstva i usled toga je stvorila prvu klicu teorije rase. Ali za raz-liku od Nema~ke, kojoj je zbog nedostatka jedinstva bio potreban ideo-lo{ki zid da zameni istorijske i geografske ~injenice, britanska ostrva suprirodnim granicama potpuno odvojena od okolnog sveta, a Engleska kaonacija morala je da izmisli teoriju jedinstva za narod koji je `iveo u {irokorasutim kolonijama preko mora, odvojen od mati~ne zemlje hiljadama mi-

186 IMPERIJALIZAM

57 Testament of John Davidson, 1908.58 C. A. Bodelsen, Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924, p. 22 ff.59 E. H. Damce, The Victorian Illusion, 1928.“Imperijalizam po~inje knjigom ...

Dilkovom Ve}om Britanijom.”60 “Dve lekcije o Ju`noj Africi” u Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.

Page 223: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

lja. Jedina karika me|u svim tim ljudima bilo je zajedni~ko poreklo, za-jedni~ka ba{tina, zajedni~ki jezik. Otcepljenje Sjedinjenih Dr`ava pokaza-lo je da ove karike po sebi ne garantuju dominaciju; i ne samo u Americi,druge kolonije su tako|e, iako ne istom `estinom, pokazale jake tendenci-je da razviju ustavne karakteristike razli~ite od onih u mati~noj zemlji. Dabi spasao ove ranije britanske gra|ane, Dilk je, pod uticajem Karlajla,govorio o “Saksonstvu”, i izgledalo je da je ta re~ u stanju da povrati ~ak inarod Sjedinjenih Dr`ava, kome je posve}ena jedna tre}ina njegove knji-ge. Po{to je bio radikal, Dilk je mogao da se pretvara da rat za nezavisnostnije bio rat me|u nacijama, ve} engleski oblik gra|anskog rata osam-naestog veka, u kome je on sa zaka{njenjem dr`ao stranu republikancima.Ovde le`i jedan od razloga iznena|uju}e ~injenice da su dru{tveni refor-matori i radikali bili osniva~i nacionalizma u Engleskoj: `eleli su da sa~u-vaju kolonije, ne samo zato {to su mislili da su one nu`ni odu{ak za ni`eklase, zapravo su `eleli da zadr`e uticaj koji su na mati~nu zemlju vr{iliovi radikalniji sinovi britanskih ostrva. Ovaj motiv je jak kod Froda, kojije `eleo da “zadr`i kolonije jer je mislio da je mogu}e da u njima reprodu-kuje jednostavnije stanje dru{tva i plemenitiji na~in `ivota nego {to je bilomogu}e u industrijskoj Engleskoj”61 i to je imalo kona~an uticaj na Silije-vu Ekspanziju Engleske: “Kad se naviknemo da razmi{ljamo o ukupnojImperiji i kad je celu nazovemo Engleska, vide}emo da su tu tako|e i Sje-dinjene Dr`ave.” Za {ta god da su kasniji politi~ki pisci upotrebljavali“Saksonstvo”, ono u Dilkovom delu ima to izvorno politi~ko zna~enje na-cije koju nije vi{e na okupu dr`ala ograni~ena zemlja. “Ideja koja je tokomcelog mog putovanja bila moj drug i vodi~ – klju~ kojim se otvaraju skri-vene stvari stranih novih zemalja – je ideja o veli~anstvenosti rase kojaobavija zemlju i mo`da je predodre|ena da je kona~no prekrije” (predgo-vor). Zajedni~ko poreklo, nasle|e, “veli~anstvenost rase” nisu za Dilkabili ni fizi~ke ~injenice niti klju~ za istoriju, ve} preko potreban vodi~ upostoje}em svetu, jedina pouzdana karika u beskrajnom prostoru.

Po{to su se engleski kolonisti rasprostrli po celom svetu, ispostavilo seda je najopasniji koncept nacionalizma, ideja “nacionalne misije”, bio po-sebno jak u Engleskoj. Iako se nacionalna misija kao takva dugo razvijalabez primese rasnih uticaja, u svim zemljama gde su narodi te`ili nacional-noj dr`avi ona je kona~no dokazala da je u veoma bliskom srodstvu sa ras-nom idejom. Citirani engleski nacionalisti mo`da su razmatrali grani~neslu~ajeve u svetlu kasnijeg iskustva. Sami po sebi nisu naneli vi{e {tetenego Ogist Kont kada je u Francuskoj izrazio nadu u ujedinjeno, organizo-vano, obnovljeno ~ove~anstvo pod vo|stvom – présidence – Francuske.62

Oni ne odustaju od ideje ~ove~anstva, iako misle da je Engleska nadmo}ni

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 187

61 C. A. Bodelsen, op. cit., p. 199.62 U Discours sur l’Ensemble de Positivisme, 1848, p. 384 ff.

Page 224: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

garant za humanost. Ne mogu da se uzdr`e da ne prenaglase ovaj naciona-listi~ki koncept zbog toga {to je u njega ugra|en raspad veze izme|u tla iljudi koji je sadr`an u ideji o misiji, raspad koji za englesku politiku nijebio propagandna ideologija ve} neosporna ~injenica sa kojom je svaki dr-`avnik morao da ra~una. Ono {to ih potpuno deli od kasnijih rasista jeste~injenica da se niko od njih nikada nije bavio diskriminacijom drugih na-roda kao ni`ih rasa, pa makar samo iz razloga {to su zemlje o kojima sugovorili, Kanada i Australija, bile skoro prazne i nisu imale ozbiljan popu-lacioni problem.

Tako je, ne slu~ajno, prvi engleski dr`avnik koji je stalno isticao svojuveru u rase i rasnu superiornost kao presudni ~inilac istorije i politike bio~ovek koji je, bez posebnog interesa za kolonije i engleske koloniste –“kolonijalni mrtvi teret kojim mi ne rukovodimo” – `eleo da pro{iri engle-sku imperijalnu snagu na Aziju i, zaista, silom oja~ao poziciju Velike Bri-tanije u jedinoj koloniji sa kriti~nom populacijom i kulturnim problemom.Bend`amin Dizraeli je kraljicu Engleske na~inio imperatorkom Indije, onje bio prvi engleski politi~ar koji je Indiju gledao kao ugaoni kamen im-perije i koji je `eleo da prese~e veze koje su spajale engleski narod sa kon-tinentom.63 Stoga je on postavio jedan od kamena-temeljaca fundamental-noj promeni u engleskoj vladavini u Indiji. Ovom kolonijom su vladali sauobi~ajenom grubo{}u osvaja~a – ljudi koje je Berk nazivao “kr{iocimazakona u Indiji”. Sada je trebalo da ona dobije pa`ljivo planiranu upravukoja je ciljala na uspostavljanje stalne vladavine putem administrativnihmera. Ovaj eksperiment je doveo Englesku veoma blizu opasnosti na kojuje Berk upozoravao, naime da bi “kr{ioci zakona u Indiji” mogli postati“zakonodavci za Englesku”.64 Jer su svi oni za koje “u istoriji Engleske ni-je bilo poduhvata kojim bismo mogli vi{e da se ponosimo... nego {to je touspostavljanje indijske imperije”, dr`ali da su sloboda i jednakost “velikaimena male stvari”.65

Politika koju je uveo Dizraeli zna~ila je da se u stranoj zemlji uspostav-lja ekskluzivna kasta kojoj je jedina funkcija bila vladavina a ne koloni-zacija. Za realizaciju ove koncepcije, ~ije ispunjenje Dizraeli nije do`iveo,rasizam bi zaista bio preko potrebno oru|e. Ona je zasenila prete}u trans-

188 IMPERIJALIZAM

63 “Vlast i uticaj mo`emo vršiti u Aziji; stoga onda, u Zapadnoj Evropi” (W. F. Monype-nny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York, 1929, II,210. ) Ali “ako ikada Evropa zbog svoje kratkovidosti padne u inferiorno stanje iscrpljenosti,Englesku ~eka divna budu}nost.“(Ibid., I, Book IV, chap. 2). Jer “Engleska nije više pukaevropska sila... ona je realno više azijska sila nego evropska. (Ibid., II, 201).

64 Burke, op. cit., p. 42-43: “Vlast donjeg doma... je zaista velika, i mo`da }e mo}i dugoda ~uva svoju veli~inu... i o~uva}e je sve dok prekršioca zakona u Indiji bude mogla da spre-~ava da postane tvorac zakona za Englesku.“

65 Ser James F. Stephen, op. cit., p. 253 and passim; vidi tako|e njegov ~lanak “Foun-dations of the Government of India”, 1883, u The Nineteenth Century, LXXX.

Page 225: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

formaciju nacije u “~istu rasu prvoklasne organizacije” koja je sebe sma-trala “prirodnom aristokratijom” – da ponovimo Dizraelijeve sopstvenere~i.66

Ovo {to smo tako dugo pratili bila je pri~a o jednom na~inu mi{ljenja ukome tek sada, posle svih ovih stra{nih iskustava na{eg vremena, vidimoranu zoru rasizma. Ali, iako je rasizam o`iveo elemente rasnog mi{ljenja usvakoj zemlji, nismo se bavili istorijom jedne ideje obdarene nekom “ima-nentnom logikom”. Teorija rase je bila izvor argumenata podesnih za ra-zli~ite politi~ke sukobe, ali nikada nije imala bilo kakvu vrstu monopolana politi~ki `ivot pojedinih nacija, ona je zao{trila i crpla postoje}e su-kobljene interese ili postoje}e politi~ke probleme, ali nikada nije stvorilanove konflikte niti proizvela nove kategorije politi~kog mi{ljenja. Rasi-zam je izbio iz iskustava i politi~kih konstelacija koji su bili jo{ uvek ne-poznati i bili bi potpuno strani ~ak i takvim zagovornicima “rase” kakvi suGobino i Dizraeli. Postoji ~itava provalija izme|u ljudi briljantnih i spret-nih zamisli i ljudi brutalnih dela i aktivne bestijalnosti, provalija koju ni-jedno intelektualno obja{njenje ne mo`e da premosti. Vrlo je verovatno dabi razmi{ljanje u kategorijama rase nestalo u svoje vreme, zajedno sa dru-gim neodgovornim mi{ljenjima devetnaestog veka, da “grabe` oko Afri-ke” i nova era imperijalizma nisu izlo`ili zapadno ~ove~anstvo novim i {o-kantnim iskustvima. Imperijalizam bi za nu`nu posledicu imao pronalazakrasizma kao jedino mogu}e “obja{njenje” i opravdanje za svoja dela, ~ak ida teorija rasa nikad nije postojala u civilizovanom svetu.

Po{to je, me|utim, postojala teorija rasa, pokazalo se da ona pru`a og-romnu pomo} rasizmu. Sâmo postojanje jedne teorije koja se mo`e po-hvaliti izvesnom tradicijom poslu`ilo je da se sakriju destruktivne silenove doktrine koja bi bez tog prividnog po{tovanja nacionalnog ili tobo-`njeg odobravanja tradicije mo`da pokazala kako je potpuno nespojiva sazapadnim politi~kim i moralnim normama pro{losti, ~ak i pre nego {to jojje bilo dozvoljeno da razori me|usobno uva`avanje zakona i institucijaevropskih naroda.

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 189

66 Za Dizraelijev rasizam uporedi poglavlje III.

Page 226: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

S E D M O POGLAVLJE: Rasa i birokratija

DVE NOVE tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim naro-dima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa, kao prin-

cip dr`avne politike, i birokratija, kao princip strane dominacije. Bez rasekao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli os-tati sasvim nesvrhoviti “ples smrti i trgovine” (D`ozef Konrad) kao u svimpoterama za zlatom. Bez birokratije kao zamene za vladu, britansko pose-dovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti “kr{ioca za-kona u Indiji” (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere.

Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. Rasa je postalanu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i poniziladoseljenike da oni vi{e nisu `eleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. Rasa jebila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike – ceo konti-nent naseljen i prenaseljen divljacima – i obja{njenje ludila koje ih je obu-zelo i prosvetlilo kao “munja na vedrom nebu: ’Istrebite sve zveri’.”1 Tajodgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji, Berovimistrebljenjem hotentotskih plemena, divljim ubijanjem koje je po~inioKarl Peters u nema~koj Ju`noj Africi, desetkovanjem miroljubivog sta-novni{tva Konga – koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona lju-di; i, kona~no, mo`da najgore od svega, rezultiralo je trijufalnim uvo|e-njem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu, uglednu spoljnu politiku.Koja bi glava civilizovane dr`ave ikada ranije izrekla strogu opomenuVilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{ibokserski ustanak 1900: “Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina, pod Ati-linim vo|stvom, stekli ugled po kome jo{ uvek `ive u istoriji, tako mo`enema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e neusudi da popreko pogleda Nemca.”2

Dok je rasa, bilo kao doma}a ideologija u Evropi, bilo kao nu`no obja{-njenje poraznih iskustava, uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj ci-vilizaciji, birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio, najbolji i ponekad ~ak

1 Joseph Conrad, “Heart of Darkness” u Youth and Other Tales, 1902, je delo koje najbo-lje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi.

2 Citirano iz Carlton J. Hayes, A Generation of Materialism, New York, 1941, p. 338. –Naravno da je još gori slu~aj Leopolda II Belgijskog, odgovornog za najcrnje stranice istori-je Afrike. “Postojao je samo jedan ~ovek koji se mo`e optu`iti za zlo~ine koji su smanjili do-ma}e stanovništvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. godine na 8 500 000 1911 –Leopold II.” Vidi Selwyn James, South of the Congo, New York, 1943, p. 305.

Page 227: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. Administrator koji je vladao pu-tem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot, iz-rastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi; dugoje on `iveo po ~asnom, `udnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjaj-nom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. I on jeispunjavao taj zadatak, bolje ili gore, sve dok se kretao u svetu u kojem jevladalo staro “trojstvo – rat, trgovina i gusarenje” (Gete), a ne u kompliko-vanoj igri dalekose`nih investicionih politika, igri koja je zahtevala domi-naciju jednog naroda, ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva, ve} zbogbogatstava neke druge zemlje. Birokratija je bila organizator velike igreekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anjei svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja.

Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno pove-zani na mnogo na~ina, oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Niko ko jena ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio svemogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacijadavala. Lord Kromer, koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskogchargé d’affaires u imperijalnog birokratu, nije ni sanjao o kombinovanjuuprave sa masakrom (“masakri kolonijalne vlasti” kako je to Karthil bezuvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije), kao {to rani fanatici u Ju`nojAfrici nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja defi-nisane, rasne dr`avne zajednice (kao nacisti u logorima smrti).

I: Fantomski svet Crnog kontinenta

DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida koloni-jalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja, nanovo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene za-konske i politi~ke institucije mati~ne zemlje; osnivanje luka i trgovinskihstanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama, u sred stranih naroda, stani-ca ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenusvetskog blaga. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji, na dva konti-nenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima.Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju, u kojoj Evropljanivekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da poko-ravaju, desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele.4 Oba vida preko-

RASA I BIROKRATIJA 191

3 Vidi opis “Indian system of government by reports”, A. Carthill, The Lost Dominion,1924, p. 70.

4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratkiperiodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika, dok je “za razumevanje genezemodernog ju`noafri~kog društva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila

Page 228: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

morskih poduhvata odvijala su se sporo, nepokolebljivo, skoro ~etiri veka,tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost, a u posedova-nju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje rela-tivne slabosti ili snage u Evropi.

Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istori-je bio je tamni kontinent Afrike. Njene severne obale, naseljene arapskimnarodima i plemenima, bile su dobro poznate i pripadale su sferi evrop-skog uticaja, na ovaj ili onaj na~in, od anti~kih dana. Prenaseljene da biprivukle doseljenike, i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane, ove ob-lasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali, dosta ~udno,nikad – posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine – nisu postiglepravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. Istina, evropske ze-mlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana, da us-postave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo musli-manskim narodima, ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorijetretiraju kao prekomorske posede. Naprotiv, ~esto su poku{avale da ihinkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Ova vekovna tradicija, koju su uskorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska, razbijena je osamde-setih godina, kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal beznamere da ga osvoji ili inkorporira. Poenta nije u tome {to je Egiptu bilananeta nepravda, ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne le`i na obalamaMediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav, ve} jojje on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji.

Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspan-ziju, u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Od sedamnaestog vekazna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije, centra kolonijalnog bogatstva;svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne po-morske stanice na Rtu, koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji uki-nuta. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija po-razila je Portugaliju, Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopolu Indiji; sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. Da je impe-rijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja setako ~esto me{a sa imperijalizmom), Engleska bi ukinula svoje pozicije uJu`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869.5 Iako danas Ju`na Afrikapripada Komonveltu, ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. Nedo-stajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje, plodnost i slaba nase-

192 IMPERIJALIZAM

nezauzeta zemlja kakva je le`ala pred australijskim naseljenicima. To je bila ve} naseljenaoblast, naseljena velikim Bantu stanovništvom”. Vidi C. W. de Kiewiet, A History of SouthAfrica, Social and Economic (Oxford, 1941), p. 59.

5 “^ak 1884. Britanska vlada je bila još uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`nojAmerici”. (De Kiewiet, op. cit., p. 113).

Page 229: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ljenost, a sâm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5.000nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. Ne samo da su tokomcelog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku,ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzovra}ala u Englesku.6 Ju`nu Afriku, koja je postala “rasadnik kulture im-perijalizma” (Dems), nikada nisu tra`ili najradikalniji engleski branitelji“Saksonstva”, i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskihsanjara o azijskoj imperiji. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preim-perijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio ne-znatan na razvoj samog imperijalizma. Da je kolonija na Rtu ostala unutarokvira preimperijalisti~ke politike, bila bi napu{tena u trenutku kada je za-pravo dobila op{ti zna~aj.

Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih iosamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno ni-je odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage), treba zabele`itida je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novcapo~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. Zlatojedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je upore|enju sa gvo`|em, ugljem, naftom i gumom; umesto toga, ono je naj-stariji simbol ~istog bogatstva. Po svojoj beskorisnosti u industrijskojproizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finan-sirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. Na pretenzijuimperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu poli-ti~ku organizaciju, ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnosti nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. Bilo je zna~ajno {to jedru{tvo, spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednosti-ma, po~elo da tra`i apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaistanije i ne mo`e da postoji, po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. Ova

RASA I BIROKRATIJA 193

6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. i 1928.pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i, sa jednimizuzetkom, svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca napušta zemlju nego što ih seuseljava:

Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupnaimigracija imigracija emigracija emigracija

1924 3 724 5 265 5 275 5 8571925 2 400 5 426 4 019 4 4831926 4 094 6 575 3 512 3 7991927 3 681 6 595 3 717 3 9881928 3 285 7 050 3 409 4 127

——— ——— ——— ———17 184 30 911 19 932 22 254

Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes, Caliban in Afrika. An Impression of Colour Ma-dness, 1931, p. 59, note.

Page 230: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijihvremena bude posao avanturista, kockara, kriminalaca, elemenata van gra-nica normalnog, zdravog dru{tva. Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatomje bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{-tva ve}, naprotiv, vrlo jasno, nuzproizvod ovog dru{tva, neizbe`ni ostatakkapitalisti~kog sistema; oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je ne-milosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala.

Suvi{ni ljudi, “boemi ~etvrtog kontinenta”,7 koji su se sjurili na Rt, jo{uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. Oni su tako|eosetili ono “Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik nanajgore, / Gde nema deset zapovesti, gde mo`e u ~oveku da se probudi `e|.”Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti, ve} prezbog toga {to odluka da se pridru`e ovoj gomili “svih nacija i boja”8 nijevi{e zavisila od njih; oni nisu iskora~ili iz dru{tva, ve} ih je ono ispljunulo,oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije, ve} su jed-nostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. Njihov jedini izbor bio jenegativan, odluka da se ne pridru`e radni~kim pokretima, u kojima su naj-bolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavilineku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humanisvet drugarstva i svrhovitosti. Oni nisu bili sopstveno delo, oni su bili `ivisimboli onog {to im se dogodilo, `ive apstrakcije i simboli apsurdnostiljudskih institucija. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti, bili susenke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze.

Kao g. Kurc u Konradovom Srcu tame, oni su bili “{uplji do sr`i”, “be-zobzirni bez sr~anosti, pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti”. Nisuni u {ta verovali i “mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta – bilo {ta”.Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti, bili su prepu{teni samisebi, a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim, tu i tamo, za mrvu ta-lenta koja bi ih ~inila opasnim, kao Kurca, ako bi im ikada bilo dozvoljenoda se vrate u domovinu. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi unjihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini “izvanrednogvo|u ekstremisti~ke partije”. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenjaogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca), koji je otvorenopriznao da je “bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je `eleo da pripadarasi gospodara”.9 Ali, talentovani ili ne, svi su bili “spremni na sve, odube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva”, za njih su bli`nji bili“ovako ili onako samo mu{ica u letu”. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kôdpona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedinineoprostiv greh to da izgubi samokontrolu.

194 IMPERIJALIZAM

7 J. A. Froude, “Leaves from a South African Journal” (1874) u Short Studies on GreatSubjects, 1867-1882, Vol. IV.

8 Ibid.9 Citirano iz Paul Ritter, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936, predgovor.

Page 231: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Bilo je, sigurno, autenti~ne gospode me|u njima, kao gospodin D`onsiz Konradove Pobede, koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|eu “svet hazarda i avanture”, ili kao g. Hejst, koji je bio opijen preziromprema svemu ljudskom dok nije potonuo kao “otkinut list... nikada se neuhvativ{i ni za {ta”. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala,koji ih mo`e nau~iti “Velikoj [ali”, to jest “ve{tini o~aja”. Savr{eni d`entl-men i savr{eni nitkov upoznavali su se u “velikoj divljoj d`ungli bez za-kona”, i na{li su “kako se dobro sla`u, sa svojim ogromnim razli~itostima,sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim”. Mi smo videli pona{anje vi-sokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkrivadru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina; ovde, isto tako, imamo u su{tinipri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kri-minalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om, uz iz-begavanje “nepotrebnog napora” i zbog lepog vaspitanja, njemu biva do-zvoljeno da stvara pokvarenu, rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~inâ. Tarafiniranost, sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem suizvedeni, postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{e-nog d`entlmena. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ost-vari u Evropi, zbog produ`enog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva, eksplo-diralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avan-ture.

Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije, naspram uro|eni~kog `ivotakao pozadine, d`entlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi kojidele istu boju ko`e, ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po-~ine zlo~in u duhu igre, da kombinuju stravu i smeh, to jest da potpunoostvare svoju fantomsku egzistenciju. Uro|eni~ki `ivot je avetinjskim do-ga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer imje ionako izgledao kao “puka igra senki. Igra senki kroz koju vladaju}aklasa mo`e da pro|e bezose}ajno i bezobzirno, slede}i svoje nerazumljiveciljeve i potrebe.”

Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnos-ti civilizacije. Pod nemilosrdnim suncem, okru`eni neprijateljskomprirodom, oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su, `ive}i bez nekogcilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti, bila nerazumljiva, kao stanov-nici ludnice. “Praistorijski ~ovek nas je proklinjao, molio nam se, `eleonam dobrodo{licu – ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razu-memo na{e okru`enje, klizili smo pored njih kao fantomi, ~ude}i se, potaj-no prenera`eni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja uludnici. Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo moglida se setimo, jer smo doputovali u no} prvih doba, onih doba koja su oti{lajedva ostavljaju}i znak – i nikakva se}anja. Zemlja je izgledala nezemalj-ska... a ljudi... Ne, oni nisu bili ne-ljudi. I, znate, to je bilo najgore – ta

RASA I BIROKRATIJA 195

Page 232: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

sumnja da oni nisu ne-ljudi. Ona bi se lagano prikrala. Urlali su i skakali,vrteli se i pravili stra{ne grimase; ali vas je pla{ila upravo misao o njihovojljudskosti – koja je kao va{a – misao o dalekom srodstvu sa tom divljom istra{nom bukom.” (Srce tame).

Sa istorijske ta~ke, me|utim, ~udno je da je postojanje “praistorijskihljudi” imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabe`a oko Afri-ke. To je, me|utim, pitanje istoriografije {to nema zabele`enih doga|ajakad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ilibrojem dok su brodski tovari crnaca izvo`eni kao robovi u evropski regu-lisan svet Sjedinjenih Dr`ava, ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{-njost Crnog kontinenta, gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostavesopstveni svet, svet lakoumnosti, kome su evropski avanturisti dodali la-koumnost lova na slonova~u. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihojdivljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo na-gla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta, sveobuhvat-na neprijateljska priroda, koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori uljudski pejza`, veli~anstveno strpljiva ~eka “da pro|e fantasti~na invazija”~oveka. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo ni-kakvih posledica.

Sa ljudima koji su do{li tokom grabe`a oko Afrike to se izmenilo. Nijevi{e bilo usamljenih pojedinaca; “cela Evropa je doprinela (njihovom)stvaranju”. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata, gde su sre-li Bure, holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila, alikoja je sada poslu`ila kao prirodan uvod u izazov nove sredine. Reagova-nje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropskegrupe koja je ikada, iako u potpunoj izolaciji, morala da `ivi u svetu crnihdivljaka.

Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestogveka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sve`impovr}em i mesom. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi ko-ji su do{li za njima tokom narednih vekova, tako da je jedino uz pomo} vi-soke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpunoizolovani od tokova evropske istorije, oni su stupili na put “kakvim je ma-lo naroda i{lo pre njih, a gotovo nijedan sa uspehom”.10

Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila suizuzetno lo{e tlo, koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo, iveoma brojno crno stanovni{tvo, koje je bilo organizovano u plemena i`ivelo kao lovci-nomadi.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i

196 IMPERIJALIZAM

10 Lord Selburn 1907: “Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih iš-lo samo nekoliko nacija, a teško da je ijedna išla sa uspehom”. Vidi Kiewiet, op. cit., pogl. 6.

11 Posebno vidi Kiewiet, op. cit., pogl. III.

Page 233: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadr`e seosku organizaciju izsvoje domovine. Velike porodice, izolovane jedne od drugih {irokim di-vljim povr{inama, bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije, ijedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja, crnih plemena koja subrojno znatno nadma{ivala bele naseljenike, spre~avala te klanove davode aktivan rat jednih protiv drugih. Re{enje dvostrukog problema, ne-plodnosti tla i obilja uro|enika, bilo je ropstvo.12

Ropstvo je, me|utim, veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to sezaista dogodilo. Pre svega, iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljegstanovni{tva, nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo, tako da Buri nikakonisu mogli da zaborave svoj prvi u`asan strah pred ljudskim vrstama kojeim ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvatekao sebi ravne. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nijekao ti, ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva.

^ove~anstvo se se}a istorije naroda, ali o praistorijskim plemenima poz-naje samo legende. Re~ “rasa” ima precizno zna~enje samo tada i tamogde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijskizapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Da li oni pred-stavljaju “praistorijskog ~oveka”, slu~ajno pre`ivele primerke prvih oblikaljudskog ̀ ivota na zemlji, da li su “postistorijski”, pre`iveli u nekoj nepoz-natoj propasti koja je okon~ala civilizaciju, mi to ne znamo. U svakom slu-~aju, pojavili su se vi{e nalik na pre`ivele iz jedne velike katastrofe za ko-jom su mo`da sledile manje propasti, sve dok katastrofi~ka monotonija ni-je izgledala kao prirodna situacija ljudskog `ivota. U svakom slu~aju, raseu ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito ne-prijateljska. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja ko`e, ve} ~injenicada su se pona{ali kao deo prirode, da su se prema prirodi odnosili kao pre-ma svom neospornom gospodaru, da nisu stvorili ljudski svet, ljudsku real-nost i da je tako priroda ostala, u svem svom veli~anstvu, jedina sveobuh-vatna realnost – i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. Onisu, tako, bili “prirodna” ljudska bi}a, kojima je nedostajao specifi~no ljud-ski karakter, specifi~no ljudska realnost pa, kad su ih masakrirali, Evrop-ljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo.

[tavi{e, besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentuprili~no je bio u tradicijama samih plemena. Istrebljenje neprijateljskihplemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije

RASA I BIROKRATIJA 197

12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajimakolonista, jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burskerase. Robovi i suša, Hotentoti i izolacija, jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institu-cije i navike ju`noafri~kog društva. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima ihugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki te`ak fizi~ki trud kao na funkcijesluganske rase” (Kiewiet, op. cit, p. 21).

Page 234: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodioih. Kralj ^aka, koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemenau izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju, nije uspostavio ninarod niti naciju Zulua. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripad-nika slabijih plemena.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same posebi ne mogu da uspostave dr`avu, to uni{tenje je ostalo nezabele`ena epi-zoda u nestvarnom, nerazumljivom procesu koji ~ovek ne mo`e da prih-vati, pa ga zato ljudska istorija ne pamti.

U slu~aju Bura, ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog narodacrnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima jeropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. Nikakva dr`ava, ni-kakva zajedni~ka organizacija nije dr`ala Bure na okupu, nikakva teritori-ja nije bila kona~no kolonizovana, crni robovi nisu slu`ili nijednoj belojcivilizaciji. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje ci-vilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. “Svaki je ~ovek izbegavao tira-niju dima svoga suseda”,15 to je bilo pravilo zemlje; svaka burska porodi-ca je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|ucrnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju, bez provere“ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas, deli-katno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca, u pobo`nom strahu odskandala i ve{ala i azila za umobolne” (Konrad). Kako su vladali nad ple-menima i `iveli parazitski od njihovog rada, kona~no su imali polo`aj veo-ma sli~an polo`aju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli.Uro|enici su, me|utim, na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|-stva, kao na neku vrstu prirodnog bo`anstva kome se moraju pokoravati;tako su Burima bo`ansku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko suje i ovi sami slobodno prihvatili. Naravno da je tim belim bogovima crnihrobova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode, vlada samo uki-danje divlje samovolje klana.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu“sirovinu” koju je Afrika pru`ala u izobilju i nisu ih koristili za stvaranjebogatstva, ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije.

Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji jestvarno radio. Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ro-pskog rada, kao nedostatak inicijative, lenjost, nemar prema oru|u i op{taneefikasnost. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odr`i u `ivo-

198 IMPERIJALIZAM

13 Vidi James, op. cit., p. 28.14 “Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana, ve}

totalno novog i jedinstvenog društva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata, obliko-vanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih društvenih grupa”(Kiewiet, op. cit., p. 19).

15 Kiewiet, op. cit., p. 19.16 “/Bursko/ društvo je bilo pobunjeni~ko, ali nije bilo revolucionarno” (ibid., p. 58).

Page 235: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. Ta apsolut-na zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bi-lo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom kon-ceptu rase posebno ekonomsko zna~enje.17

Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa kojije zapadni ~ovek ose}ao {to `ivi u svetu koji je sam stvorio i izradio.18

Tretirali su uro|enike kao sirovinu i `iveli su od njih kao {to bi nekomo`da `iveo od plodova divljeg drve}a. Lenji i neproduktivni, oni su pris-tajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena ve-getirala hiljadama godina. Veliki u`as koji je obuzeo Evrpljane pri prvomsuo~avanju sa uro|eni~kim `ivotom bio je podstaknut upravo tom crtomnehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode ko-liko i divlje `ivotinje. Buri su `iveli od svojih robova upravo na isti na~inna koji su uro|enici `iveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. Kada suBuri, u strahu od bede, odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo ne-ki drugi oblik animalnog `ivota, krenuli su putem koji je mogao da se za-vr{i samo sopstvenom degeneracijom, degeneracijom bele rase koja `ivipored i zajedno sa crnim rasama, od kojih }e se na kraju razlikovati samopo boji ko`e.

Siroma{ni belci u Ju`noj Africi, koji su 1923. ~inili 10 procenata ukupnogbelog stanovni{tva19 i ~iji se ̀ ivotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantuplemena, danas su opominju}i primer ove mogu}nosti. Njihovo siroma{tvoje skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~in`ivota crnih plemena. Kao i crnci, oni su napu{tali zemlju kada naj-primitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodovaili kada bi istrebili `ivotinje iz te oblasti.20 Zajedno sa svojim nekada{njim

RASA I BIROKRATIJA 199

17 “Ulagan je mali napor da se podigne `ivotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klaserobova i slugu. Na taj na~in, ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog be-log stanovništva... Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnunajgore posledice `ivota u siromašnoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji usredstva društvene i ekonomske diskriminacije” (ibid., p. 22).

18 Na primer, “na Antilima bi tako veliki broj robova, kakav je postojao na Rtu, bio znakbogatstva i izvor prosperiteta”; dok je “na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomi-je... ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno koriš}en” (ibid.). To je uglavnom dovelo Barnesa(op. cit., p. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: “Ju`na Afrika je zato strana zemlja,ne samo u smislu) da je njeno stanovište definitivno nebritansko, ve} u mnogo radikalnijemsmislu da je sam njen raison d’àêtre, kao atentat na organizovano društvo, u suprotnosti saprincipima na kojima su zasnovane hriš}anske dr`ave.

19 To se odnosilo ~ak na 160. 000 ljudi (Kiewiet, op. cit., p. 181). James (op. cit., p. 43)procenjuje broj siromašnih belaca 1943. na 500. 000, što bi bilo oko 20 procenata bele popu-lacije.

20 “Siromašna bela burska populacija, `ive}i na istom nivou opstanka kao Bantu, prven-stveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednunauku. Kao Bantu, Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge, obra|uju}i zemlju dok onane postane jalova, ubijaju}i divlja~ dok ne nestane.” (ibid.)

Page 236: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

robovima do{li su u centre zlata i dijamanata, napu{taju}i svoje farme kadgod su crni radnici odlazili. Ali nasuprot uro|enicima, koji su odmah za-po{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga, oni su zahtevali i dobi-jali su milostinju kao pravo bele ko`e, izgubiv{i sasvim svest da normalniljudi ne zara|uju za `ivot bojom svoje ko`e.21 Danas je njihova rasna svestnasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u be-loj zajednici, ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sop-stveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova, koji suna dobrom putu da postanu radnici, normalan deo ljudske civilizacije.

Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre ne-go {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju.Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo, u`as-no iskustvo ne~eg otu|enog, izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumeva-nja; zaista, mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisuljudska bi}a. Po{to su, me|utim, uprkos svim ideolo{kim opravdanjima,crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte, “beli ljudi” su mogli samoda ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e odljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima.Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbe`an ako je neko `eleo da radikalnoporekne sve zajedni~ke veze sa divljacima; u praksi je to zna~ilo da hri{}an-stvo prvi put ne mo`e da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perver-ziji ljudske samosvesti – nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u dru-gim, doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}anskudoktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zavetakoji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religijepraznoverjem, {to se ~ak ne mo`e nazvati ni jeres.23 Kao i Jevreji, Buri sustrogo verovali u sebe kao izabrani narod,24 s tom su{tinskom razlikom {to

200 IMPERIJALIZAM

21 “Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog radakosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase... Takva averzija je kod onihkoji su bili najviše demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo” (Kiewiet, op.cit., str. 216).

22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticajahriš}anskih misionara na Rtu. Godine 1944, me|utim, oni su otišli jedan korak dalje i usvo-jili “bez ijednog glasa sektašenja” predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|animakojima je engleski maternji jezik. (Prema rtskom Times-u, izdanje od 18. jula 1944. Citiranoiz New Africa, Council of African Affairs, Monthly Bulletin, October, 1944.)

23 Kiewiet (op. cit., p. 181) pominje “doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije ikoja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao naDarvinove teorije”.

24 “Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje... Se}amse scene vredne spomena u Kejp Taun klubu, gde se jedan drski Britanac, ve~eraju}i slu~ajnosa tri ili ~etiri Holan|ana, usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu, pravogovore}i, bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. Holan|ani su se tako naelek-trisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica.” (Barnes, op. cit.,33).

Page 237: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

oni nisu bili izabrani radi bo`anskog spasenja ~ove~anstva, ve} radi lenjevladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjokulu~enje.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandskareformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje, u o{troj i neprijateljskojsuprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti.26

Burski rasizam, za razliku od drugih, ima ukus autenti~nosti i, takore}i,nevinosti. Potpuno odsustvo knji`evnog ili bilo kakvog drugog intelektu-alnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.27 On je bio i ostao o~ajni-~ka reakcija na o~ajnu `ivotnu situaciju, koja je bila neartikulisana i bezposledica sve dok je niko nije dirao. Ne{to je po~elo da se de{ava tekdolaskom Britanaca, slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju ko-ja se 1849. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili plan-ta`a). Ali samo njihovo prisustvo – to jest njihovo druga~ije pona{anjeprema uro|enicima, koje nisu smatrali razli~itom `ivotinjskom vrstom,njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovinapori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom – izazvali su`estoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. Karakteristi~no je zaBure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devet-naestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na vo-lovskim kolima u divljinu unutra{njosti, bez `aljenja napu{taju}i svoje do-move i farme. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima,oni su ih potpuno napustili.28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma-}eno gde god su se zadesili; oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kodsvoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik, ali u Africi uop{te, a ne na

RASA I BIROKRATIJA 201

25 “Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga nalo`ena, pa jezlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim” (Norman Bentwich, “South Africa. Dominion of RacialProblems” u Political Quaterly, 1939, Vol. X, No. 3).

26 “Danas je misionar za Bura u suštini izdajnik, beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih”(S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 38).

27 “Zato što su imali malo umetnosti, još manje arhitekture i nikakvu knji`evnost, zavisilisu od svojih farmi, svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca”(Kiewiet, op. cit., 121).

28 “Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. Kada je britanska vlada insistirala na u~vrš}iva-nju granica za Koloniju i za farme unutar nje, nešto mu je oduzeto... Svakako je bilo najbol-je da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakvebritanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone, tamo gde beli ~ovek ne mo`e biti izve-den na sud da odgovara zbog `albi svojih slugu” (Ibid., pp. 54-55). “Velika seoba, pokretjedinstven u istoriji kolonizacije”, (p. 58) “bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja.Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala površinu celog jednog kanadskogokruga, proširila se po celoj Ju`noj Africi. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojenenaseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a... Odvode}i Bure izvan domašaja britanskogzakona, Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave ’pravilne’ odnose sa doma}imstanovništvom” (p. 56). “U kasnijim godinama Velika seoba }e postati više od protesta; pos-ta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog ve-ka” (James, op. cit., p. 28).

Page 238: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. Njihove fantasti~ne volovske za-prege, koje su zgranule britansku upravu, jasno su pokazale da su se onipretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju, za sop-stvenu patriu. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto takovekovima lutala Crnim kontinentom – ose}aju}i se kao kod ku}e gde godbi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom na-seljavanju.

Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. Ono na {ta suevropski “pokreti” svesno ciljali, preobra`aj naroda u hordu, mo`e se po-smatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima.Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno namr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za “suvi{ne” ljude, tako danjegovo ru{enje mo`e postati vrhunski politi~ki cilj, neukorenjenost Buraje bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humanoizgra|enog sveta. Postoji upadljiva sli~nost izme|u “pokreta” i burskogtuma~enja “izabranosti”. Ali dok su pangermanska, panslovenska izabra-nost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesniinstrumenti za vladanje, bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrstoukorenjeno u u`asnoj realnosti u kojoj su bedne “bele ljude” podjednakonesre}ni “crni ljudi” obo`avali kao bo`anstva. @ive}i u sredini koju nisuimali snage da preobraze u civilizovan svet, oni nisu mogli da na|u vred-nosti vi{e od samih sebe. Poenta je, me|utim, u tome da bez obzira na toda li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instru-ment njenog izazivanja, on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu,mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima, op{tom neukorenjeno{}u ioptimisti~kom verom u sopstvenu bo`ansku izabranost.

Rana britanska uprava u Ju`noj Africi, sa svojim misionarima, vojnici-ma i istra`iva~ima, nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova urealnosti. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}, za koju je,kona~no, bili isto toliko zainteresovana kao i Buri, te{ko mo`e da se odr`iosim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`nomalobrojni29; bili su {okirani “kada su Evropljani naseljeni u Africi moralida se pona{aju kao sami divljaci, po{to je to bio obi~aj zemlje”30 i nji-hovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvujuproizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad cr-nim senkama. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokompotere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne mo`enamamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita, koje je

202 IMPERIJALIZAM

29 Godine 1939. ukupno stanovništvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000, od ko-jih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura, okojedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. Vidi Norman Bentwich, op. cit.

30 J. A. Froude, op. cit, p. 375.

Page 239: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

izgubilo kontakt ~ak i sa ni`im pobudama evropskog ~oveka kad se otce-pilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost udru{tvu u kom niko ni{ta ne `eli da postigne i u kom je svako postao bog.

II: Zlato i rasa

DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda le`ali suu tom fantomskom svetu rase, i “zemlja koja je do sada gledala kako je be-zobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Ze-land i Australiju, sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola ikako preko nje hitaju do rudnika. Ve}inom su to bili Englezi, ali je me|unjima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva, Hamburga i Frankfurta, Roter-dama i San Franciska”.31 Svi su oni pripadali “klasi li~nosti koje vi{e voleavanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali uujarmljenosti obi~nog `ivota... (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije,nema~kih {pekulanata, trgovaca, vlasnika saluna, profesionalnih kockara,advokata..., biv{ih oficira vojske i mornarice, mla|ih sinova iz dobrih po-rodica... divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnostirudnika tekao kao voda.” Njima su se pridru`ile i hiljade domorodaca kojisu prvo do{li da “kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i ba-rutom”,32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jef-tina radna snaga kada je “u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznena-da buknula aktivnost”.33

Obilje uro|enika, jeftine radne snage, bila je prva i mo`da najva`nija ra-zlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. Uskoro je postaloo~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa;u svakom slu~aju, stalna atraktivnost Ju`ne Afrike, stalni izvor koji je avan-turiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele, nije bilo zlato, ve} taljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada.34 Evropljanisu slu`ili isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovaniradnici i in`enjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope.

Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jed-nostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana, organizovana i pove-zana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{akbogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. Od samog po~etka “otprilike sto-

RASA I BIROKRATIJA 203

31 Kiewiet, op. cit., p. 119.32 Froude, op. cit., p. 400.33 Kiewiet, op. cit., p. 119.34 “Ono što je obilje kiše i trave bilo za novozelandsku ov~etinu, što su jeftine paše bile za

astralijsku vunu, plodna prerijska prostranstva za kanadsko `ito, jeftin domoroda~ki rad jebio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju” (Kiewiet, op. cit., p. 96).

Page 240: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena”35 delovalisu zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnikezlata i industriju dijamanata.

Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije `eleo da imaudela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. Oni sumrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dr`avljanstvo ali kojima je bi-la potrebna britanska za{tita, pa su je i pribavili, oja~avaju}i na taj na~ino~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu. Buri su reagovali kao i uvek, pro-davali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudni-cima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divlji-nu unutra{njosti. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britan-skih misionara, vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je biloisuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato,shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolomKrvi, da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobnada uspostavi civilizaciju kao i oni sami, i da }e ih otuda po{tedeti do-sadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg konceptaljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari.

Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo,naime od industrijalizacije zemlje. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi nor-malna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in `ivota ra-snog dru{tva. Normalno tr`i{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase. Alizlato i dijamanti, koji su uskoro izdr`avali pola ju`noafri~kog stanov-ni{tva, nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kaovuna u Australiji, meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. Iracio-nalno, nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnimod racionalnih proizvodnih metoda, koji naravno nikad ne bi mogli da to-leri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. Zlato, pred-met za {pekulaciju, ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca,postalo je “`ivotni sok” Ju`ne Afrike,36 ali nije moglo i nije postalo osnovnovog ekonomskog poretka.

Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ihpogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. Uitlanders-i su, me|utim,krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni kojiu tome nisu sasvim uspeli ili koji, kao Jevreji, nisu imali zemlju u koju bise vratili. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modeluevropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji, Ka-nadi i Novom Zelandu. Barnato je veselo otkrio da je “Transvaalska vlada

204 IMPERIJALIZAM

35 J. A. Froude, ibid.36 “Zlatni rudnici su `ila kucavica Unije... polovina stanovništva se direktno ili indirektno

hrani od zlatnih rudnika i ... polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno izkopanja zlata” (Kiewiet, op. cit., p. 155).

Page 241: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

kao nijedna druga vlada na svetu. To zapravo uop{te nije vlada, ve}neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara.”37 Sli~no to-me, ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo dobritansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacijadugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike, dok je onuglavnom bio uslovljen investicionim interesima.38 Kada su izgubili rat,Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili, to jest, svojudeo u bogatstvu; ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih ev-ropskih elemenata, uklju~uju}i i britansku vladu, na bezakonje rasnog dru-{tva.39 Danas se svi delovi stanovni{tva, britanskog ili burskog, organizo-vani radnici ili kapitalisti, sla`u u rasnom pitanju;40 i dok je uspon nacisti-~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasuzna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura, nema~ki poraz je nije oslabio.

Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca. Onisu nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nogbogatstva i suvi{nih ljudi, da je njegova funkcija da preobrati u su{tini pro-lazan lov na zlato u stalni posao.41 Rat sa Britancima je, me|utim, uskoropokazao jedan jo{ presudniji aspekt. Bilo je prili~no o~igledno da su gapripremili strani investitori, koji su tra`ili vladinu za{titu svog ogromnogprofita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno, kao da vojske an-ga`ovane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policij-ske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. Za Bure je predstavlja-lo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere

RASA I BIROKRATIJA 205

37 Vidi Paul H. Emden, Jews of Britain, A Series of Biographies, London, 1944, chapter“From Cairo to the Cape”.

38 Kiewiet (op. cit., p. 138-139) pominje, me|utim, još jedan “niz okolnosti”: “Svakipokušaj britanske vlade da obezbedi olakšice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od njeneizbe`no agenta rudarskih magnata... Velika Britanija je davala podršku kapitalu irudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali.”

39 “^esto kolebljivo i nepouzdano dr`anje britanskih dr`avnika u generaciji pre Burskograta mo`e se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima iobavezama prema beloj zajednici... Sada je, me|utim, Burski rat iznudio odluku o domoro-da~koj politici. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokušaj dapromeni politi~ki status domorodaca pre nego što da autonomiju bivšoj republici. U toj epo-halnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog polo`aja i omogu}ilaburskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima što je ozna~ilo njihovvojni poraz. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadr`i kontrolu nad vitalnim odnosimaizme|u belih i crnih. Dauning strit se predao sve do dr`avne granice (Kiewiet, op. cit.,143-144).

40 “Postoji... potpuno pogrešno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`nojAfrici još uvek ne sla`u kako da tretiraju domoroce. Naprotiv, to je jedna od ono malo stvariu kojima se oni sla`u” (James, op. cit., p. 47)

41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta, koji je 1875. došao da kupi dijamanteza jednu hamburšku firmu. “Do tada su samo špekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avantura-ma... Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore” (Emden, op. cit.).

Page 242: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri, nego ljudi koji suse nekako podigli iz same gomile i, kao Sesil Roudz, manje verovali u pro-fit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije.42 Finansijeri, koji su uglavnom biliJevreji i samo zastupnici, a ne vlasnici vi{ka kapitala, nisu imali ni potre-ban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke cilje-ve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju.

Nema sumnje da su finansijeri, koji nisu presudan ali jesu bitan faktor uimperijalizmu, bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom perio-du.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokretekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio. Umesto puke trgovinerobom i pukog profita od proizvodnje, trgovina samim kapitalom nesraz-merno je porasla. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju; uz to su profitiod investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo br`e odtrgova~kih profita, tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad fi-nansijerima.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on nezara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije, razmene robe ili normalnogbankarskog poslovanja, ve} isklju~ivo kroz provizije. U na{em kontekstuto je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti, fantomske egzistencije i su{tin-ske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji, {to je tipi~no za mnoge ju-`noafri~ke doga|aje. Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni suimali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura, bilo da suse te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su senaknadno u~vrstili.

Isto tako, zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodupretvorio u finansijere. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilose sa prvim modernim pogromima u Rusiji, tako da je jedan mali broj jev-rejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Me|utim, oni bi tamo jedva ig-rali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvoda nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokaza-lo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u sta-novni{tvom.

206 IMPERIJALIZAM

42 Veoma karakteristi~no s tog stanovišta je bilo Barnatovo dr`anje kada je došlo dostapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. “Za Barnata je stapanje bilo puka finan-sijska transakcija u kojoj je on `eleo da pravi novac... On je zato `eleo da kompanija nemanikakve veze sa politikom. Roudz, me|utim, nije bio samo biznismen...” Ovo pokazuje ko-liko je Barnato grešio kada je rekao “da sam prihvatio poduku Sesila Roudza, ne bi biloSesila Roudza” (ibid.).

43 Uporedi poglavlje V, beleška 34.44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karak-

terišu ekonomsku stranu imperijalizma. U 1899. procenjeno je da je celokupna strana ikolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti, dok su se u istojgodini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti. Vidi J. A. Hobson,Imperialism, London, 1938, p. 53 ff. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesnijudugoro~nu politiku eksploatacije nego što je puka trgovina.

Page 243: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u ko-jima su, u kategorijama klase, bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki dose-ljenici. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrej-skih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820, i u ~ije redove zatovi{e nisu mogli da se asimiluju. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih fi-nansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje, nalazimo u svimevropskim glavnim gradovima, u koje su do{li uglavnom napustiv{i zem-lje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskomkockanju. Oni su to radili svuda, na veliko o~ajanje starijih jevrejskih po-rodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica istoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesupolje svojih aktivnosti preko mora. Drugim re~ima, finansijeri Jevreji supostali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to jebogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrij-skom preduze}u, a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. U samojju`noj Africi, gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru eko-nomije zemlje u odnosu na finansijera, prido{lice Barnatos, Beits, SemiMarks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevrejesa ~elnih pozicija.45 U Ju`noj Africi, iako te{ko igde drugde, oni su bili tre-}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile; u velikoj meri onisu pokrenuli taj savez, rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudni-ke zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih.

^injenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan sim-boli~an ukus njihovoj ulozi finansijera – ukus su{tinskog besku}ni{tva ineukorenjenosti – i ta ~injenica je poslu`ila da se uvede element misterije,kao i da se cela stvar simbolizuje. Ovome se moraju dodati njihove stvarneme|unarodne veze, koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije uvezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. Sasvim je razumljivo dasu sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja – ideje koje suizvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dr`avnoj sferibiznisa – postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. Ovde su,prvi put, Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ihBuri izdvojili od sveg ostalog “belog” naroda, gajili prema njima posebnumr`nju, ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a, ve} kao pre-ma razli~itoj “rasi”, kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenogu normalni svet “crnih” i “belih”. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de-

RASA I BIROKRATIJA 207

45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devet-naestog veka bili su avanturisti; za njima su posle sredine veka došli trgovci na veliko i namalo, me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao što su ribarenje, lovna foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Kasnije su oni biliskoro naterani u Kimberli, u industriju dijamanata gde, me|utim, nikada nisu postigli takvunadmo} kao Barnato ili Bajt.

Page 244: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje, sa njihovim starijim i auten-ti~nijim zahtevom za izabrano{}u, biti te`e nego ikog drugog uveriti u op-ravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavnoporicalo princip izabranosti kao takav, judaizam je izgledao kao direktanizazov i suparnik. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antise-mitski pokret u Ju`noj Africi, rasni problem se u obliku antisemitizmaubacio u sukob uitlander-a i Bura,46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nostJevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije pre`ivela prelazvekova.

^im je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog ra-zvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatra`ili politi~ku za{titu svojih vlada,Jevreji vi{e nisu mogli da odr`e svoju va`nu ekonomsku poziciju. Oninisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili; njihova pozicija uju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanjumnogo vi{e od samog opadanja uticaja. Mogli su da o~uvaju ekonomskusigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi, {to je njima bilo potrebnijenego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a, samo ako postignu neki status udru{tvu – {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanskeklubove. Bili su primorani da trguju svojim uticajem, protivno polo`ajujednog d`entlmena, kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je ku-pio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompani-ju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa.47 Ali ti Jevreji su imali daponude vi{e od same ekonomske mo}i; zahvaljuju}i njima, Sesila Roudza,istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su, kona~no je prihvatiouva`eni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeriimali bolje veze nego iko drugi.48 “Nijedna od engleskih banaka ne bipozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. Neograni~enopoverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao mag-net na pripadnike iste vere kod ku}e.”49

Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze-}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda, uzeo investicionu politikuiz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. Sedamdesetpet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos-

208 IMPERIJALIZAM

46 Ernst Schultze, “Die Judenfrage in Sued-Afrika” u Der Weltkampf, Oktober, 1938, Vol.XV, No. 178.

47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub. “To nije ~istonov~ana transakcija.” Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: “Nudim Vam da od Vas napravimd`entlmena”. Barnato je `iveo `ivot d`entlmena osam godina, a zatim je po~inio samoubist-vo. Vidi Millin, op. cit., pp. 14,85.

48 “Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak.Roudz je otišao u Englesku da se vidi sa lordom Rotšildom i Rotšild se sporazumeo s njim.”(ibid.).

49 Emden, op. cit.

Page 245: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

transtvo, a ogroman deo u Veliku Britaniju. Roudz je uspeo da zainteresu-je britansku vladu za svoje poslove, ubedio ju je da su ekspanzija i izvozinstrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije, te da je takvapolitika sveta du`nost svake nacionalne vlade. S druge strane, uveo je nasamom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebrega-vanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara nadaljinu, tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i samavlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvod-nju robe {iroke potro{nje.50 Ovom politikom, Roudz je uveo najmo}nijifaktor za eventualno smirivanje Bura; zanemarivanje svih autenti~nih in-dustrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normal-nog kapitalisti~kog razvoja, pa tako i prepreka za normalan kraj rasnogdru{tva.

Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da sepla{e imperijalizma, po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvi-jene Australija i Kanada, niti }e pedantno crpeti profite od zemlje, budu}isasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom po-lju. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~keproizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enihinvesticija bili sigurni. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istogprofita, i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se mo`e dogoditikad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala.

U jednom pogledu, najva`nijem, Buri su ostali neprikosnoveni gospo-dari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukobsa rasnim stavovima, pobe|ivali su ovi drugi. Motivi profita bili su s vre-mena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva, ~esto po stra{nu cenu.Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17.000 za-poslenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za200 posto51; tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}imunicipalni slu`benici zamenjeni belima; Color Bar Bill je kona~noisklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju nastra{an porast proizvodnih tro{kova. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga

RASA I BIROKRATIJA 209

50 “Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira naproizvodnju zlata. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbr`i i naj-ve}i obrt. Ali, Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a, ruda~e, bakra,azbesta, mangana, kalaja, olova, platine, hroma, liskuna i grafita. To je, zajedno sa rudnicimauglja i šakom fabrika koje su proizvodile robu široke potrošnje, bilo poznato kao ’sekundar-na’ industrija. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i, uvelikom stepenu, vlada” (James, op. cit., p. 333). 113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy,IV, 616 ff.

51 James, op. cit., pp. 111-112. “Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslo-davce... i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapošljavanja mnogihslu`benika.”

Page 246: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

da se boji, najmanje belih radnika ~iji su se sindikati `alili da Color BarBill nije i{ao dovoljno daleko.52

Na prvi pogled iznena|uje da je `estoki antisemitizam nad`iveo nes-tanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delo-va evropskog stanovni{tva. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pra-vila; prihvatili su rasizam kao i svi drugi, i njihovom pona{anju prema cr-nim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti.53 Ipak su, a da toga nisu bilisvesni i pod pritiskom posebnih okolnosti, raskinuli sa jednom od naj-mo}nijih tradicija ove zemlje.

Prvi znak “nenormalnog” pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeriJevreji izgubili svoj polo`aj i industriji zlata i dijamanata. Oni nisu na-pustili zemlju, ve} su trajno54 zauzele jedinstven polo`aj za belu grupu: ni-su pripadali ni “`ivotnom soku” Afrike niti “siroma{nom belom otpadu”.Umesto toga, oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti iprofesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju “drugorazredne” jer nisu po-vezane sa zlatom.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e, vlasni-ci trgovina i ljudi iz profesija, lekari, advokati i novinari. Drugim re~ima,bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima go-mile u zemlji i njenom rasnom dr`anju, Jevreji su razbili njen najva`nijisklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvod-nje, a rezultat je bio da je g. Malan, kada je Parlamentu odneo nacrt zakonada se iz Unije proteraju svi Jevreji, imao entuzijasti~nu podr{ku svih siro-ma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu.56

Ova promena u ekonomskoj funkciji, preobra`aj ju`noafri~ke jevrejskezajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini

210 IMPERIJALIZAM

52 James, op. cit., p. 108.53 Ovde ponovo mo`e da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi-

jera do kraja devetnaestog veka. Saul Salomon, na primer, negrofilni ~lan kejpskog parla-menta, bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku(Emden, op. cit.).

54 Izme|u 1924. i 1930, u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja, dok je samo 461 na-pustio zemlju. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti periodposle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. (Vidi Schultze, op. cit.) Ako uporedimoove cifre sa imigracionom tabelom iz beleške br. 6, sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukup-ne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina, i da su se, za razliku od svih ostalih kate-gorija uitlanders-a, naselili tamo za stalno; njihov udeo u godišnjoj emigraciji je manji od 2posto.

55 “Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu što ima 102 000 Jevreja uUniji; najve}i broj su “beli okovratnici”, industrijski slu`benici, vlasnici radnji ili pripadnicineke druge profesije. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike– to jest, industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata – usredsre|uju}i se posebno na izraduode}e i nameštaja” (James, op. cit., p. 46).

56 Ibid., 67-68.

Page 247: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

proizvodni deo stanovni{tva, stigao je kao ~udna, zastarela potvrda prvo-bitnih burskih strahova. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike su-vi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata, oni su ih se pla{ili i pre-zirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene unormalan proizvodni deo zapadne civilizacije, ~iji bi motivi profita najzadsmrtno ugrozili fantomski svet rase. I kada su Jevreji bili kona~no odvoje-ni od zlatnog `ivotnog soka uitlanders-a, a nisu mogli da napuste zemljukao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima, nego su umestotoga razvili “drugorazrednu” industriju, ispostavilo se da su Buri bili upravu. Jevreji su potpuno sami, ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga, postalistvarna pretnja rasnom dru{tvu. Kako danas stoje stvari, Jevreji protivsebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato– a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. Oni ipak nemogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom kojapolako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim rad-nicima, koji pod uticajem regularnog rada i urbanog `ivota postaju svesvesniji svoje ljudskosti. Iako, za razliku od “belih”, zaista imaju istinskorasno poreklo, oni od rase nisu napravili feti{; ukidanje rasnog dru{tva zanjih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja.

Za razliku od nacista, kojima su rasizam i antisemitizam bili glavnopoliti~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dr`avnestrukture, rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledicastatus quo-a u Ju`noj Africi. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije biopotreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in.

Do{lo je, me|utim, do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`no-afri~ko rasno dru{tvo po pitanju dr`anja evropskih naroda. Jeftina indijskai kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku, ali kad god bi senjen unutra{nji priliv privremeno zaustavio,57 odmah bi se osetila prome-na u dr`anju prema obojenom narodu u Aziji gde su, prvi put, ljudi treti-rani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ilibukvalno do izbezumljenja. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglobiti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretirajukao da nisu ljudska bi}a. U izvesnom smislu, tek ovde je po~eo stvarnizlo~in, jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Istina da je rasna ideja bi-la pone{to modifikovana u Aziji; “vi{e i ni`e vrste”, kako bi “beli ~ovek”rekao kad je uprtio svoj teret, jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni poste-pen razvoj, i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~itevrste `ivih bi}a. S druge strane, po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju

RASA I BIROKRATIJA 211

57 U devetnaestom veku više od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne plan-ta`e še}era. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima, koji su brojali oko 55 000 1907.Godine 1910. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara, a 1913. jezabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. Godine 1931. u Unijije 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. (Vidi tako|e Schultze, op. cit.)

Page 248: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tu|ih i ~udnih naroda u Aziji, ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivaloza potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi.

Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}eva`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu, naime to damotivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati, da dru{tva mogu dafunkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnostimogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnjepripadali deprivilegovanima. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomiliveliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: dagrupa kojoj su privilegije uskra}ene mo`e ~istim nasiljem stvoriti klasu ni-`u od sebe, da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija, ve} da se mo-`e povezati sa grupama vladaju}ih klasa, i da strani ili zaostali narodi nudenajbolje mogu}nosti za takvu taktiku.

Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile, kao KarlPeters, koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. Afri~kikolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalonacisti~ka elita. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu bitipreobra}eni u rase i kako, prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu,~ovek mo`e sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. Ovde su seizle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno “progresivan”, jer akoje pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega, “Holan|ani suse probili na drugu stranu od svega”58 i ako je “ekonomska istorija nekadau~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od `ivljenja od lova do pa-stirskog gajenja `ivotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog `i-vota”, burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek mo`e isto tako do}i “iz ze-mlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji... /a/ dapostepeno postane pastir i lovac”.59 Te vo|e su veoma dobro razumele dasu, upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena,oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari. Bili su savr{eno voljni da pla-te cenu, da opadnu do nivoa rasne organizacije, ako bi time mogli da kupegospodarstvo nad drugim “rasama”. I znali su iz svojih iskustava sa ljudi-ma skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomilazapadnog civilizovanog sveta biti uz njih.60

212 IMPERIJALIZAM

58 Barnes, op. cit., p. 13.59 Kiewiet, op. cit., p. 13.60 “Kada su se ekonomisti izjasnili da su više nadnice jedan oblik pobune i da je zašti}eni

rad neekonomi~an, dat je odgovor da je dobro što se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belomstanovništvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom `ivotu.” “Ali nije samo u Ju`noj Africiglas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapa`eno do kraja Velikog rata... U generacijikoja je videla kako Engleska napušta slobodnu trgovinu, kako Amerika napušta zlato kaomeru, Tre}i rajh prihvata autarhiju,... nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svojekonomski `ivot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase”(Kiewiet, op. cit. p. 224 i 245).

Page 249: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

III: Karakter imperijaliste

OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine, rasa je otkrivena uJu`noj Africi, a birokratija u Al`iru, Egiptu i Indiji; prva je bila prosto sve-sna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io,dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku-{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatralibeznade`no inferiornim, a kojima je istovremeno bila potrebna njihovaposebna za{tita. Rasa je, drugim re~ima, bila bekstvo u neodgovornost gdeni{ta ljudsko vi{e ne mo`e da postoji, a birokratija je bila rezultat odgovor-nosti koju nijedan ~ovek ne mo`e da snosi za svoje bli`nje i nijedan narodza neki drugi narod.

Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indijekoji su do{li posle Berkovih “kr{ioca zakona” imalo je materijalnu osnovuu ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u “trenutku raseja-nosti”. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti ti-me da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo, morali da na|u tuma-~enje koje mo`e da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Takve is-torijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena,a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}uulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi.

Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. ^ovek, komenije dat dar da ne radi, koji je uvek nevoljni naslednik delâ drugih ljudi,uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnoglanca doga|aja pre nego svesnih ~inova, tra`i obja{njenje i tuma~enje pro-{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. Le-gende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada, carstva, naroda, obe-}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. Nikada nepripovedaju}i ~injenice pouzdano, a ipak uvek izra`avaju}i njihovo pravozna~enje, one su nudile istinu izvan realnosti, pam}enje izvan se}anja.

Legendarna obja{njenja istorije uvek su slu`ila kao zastarele ispravke~injenica i realnih doga|aja, potrebne upravo zato {to bi sama istorija sma-trala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice kojeuop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi – {to im daje fascinantnu ak-tuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima suoni slu`ili rasuli u prah – nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|ajiizmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiraci-jama posebno. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|ajesmatra svojom pro{lo{}u. Legende su ga napravile gospodarom onoga {tonije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. U

RASA I BIROKRATIJA 213

Page 250: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} za-pravo pravi po~etak ljudske istorije.

Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|e-njem hri{}anstva. Hri{}ansko tuma~enje istorije, od Adamovih dana doStra{nog suda, ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja-{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. Tekpo{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnostinacija, kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre ne-go univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja, pojavile su se nove vr-ste istorijskih obja{njenja. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spek-takl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologijaod kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~i-njenicama. Legende, me|utim, nisu ideologije; one ne ciljaju na univer-zalno obja{njenje, ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Izgleda da jedosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legendao osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injenta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada jeizgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma.

Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling, njena je tema Britan-ska imperija, njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio je-dina {kola karaktera u modernoj politici). I dok je legenda o britanskoj im-periji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma, ona je naj-bolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj slu`e. Jer legende pri-vla~e ono najbolje u na{e vreme, kao {to ideologije privla~e prosek, dok{u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore.Bez sumnje, nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnihpri~a nego Britanska imperija, nego lutanje britanskog naroda od savesnogosnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celomsvetu.

Osniva~ka legenda, kako je Kipling pri~a, polazi od elementarne real-nosti naroda Britanskih ostrva.61 Kako su okru`eni morem, bila im jepotrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata, Vode, Vatre i Sunca, i topronalaskom broda. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa ele-mentima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. “Osvoji}ete svet”, ka`eKipling, “a da niko ne opazi kako ste to uradili, dr`a}ete svet a da niko nesazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako steto uradili. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a, osim^etiri dara – jedan za More, jedan za Vetar, jedan za Sunce a jedan za brodkoji vas nosi... Jer, osvojiv{i svet, dr`e}i svet, nose}i svet na ple}ima – nakopnu ili na moru ili u vazduhu – va{i sinovi }e uvek imati ^etiri dara.

214 IMPERIJALIZAM

61 Rudyard Kipling, “The First Sailor” u: Humorous Tales, 1891.

Page 251: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Duga~kih lica i sporog govora i te{ki – prokleto te{ki – u rukama }e im onibiti, uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja – tako }e sinovi mo}ida budu stra`a svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanimzgodama.”

Pri~ica “Prvi mornar” je toliko bliska drevnim osniva~kim legendamapo tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod, narod ko-ji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja nitibrinu niti znaju {ta dr`i svet na okupu. Na `alost, toj je predstavi nedosta-jala unutra{nja istina drevnih legendi; svet je i pazio i znao i video kako suoni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oninisu “dobili ni{ta od tog posli}a”. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesnestvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{temogu}nom, a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo, ple-menitost, hrabrost, iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnostikojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon.

^injenica da je “breme belog ~oveka” zapravo ili licemerje ili rasizam,nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu ida od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. Koliko je uEngleskoj stvarna tradicija hipokrizije, isto toliko je stvarna i jedna druga,manje o~igledna tradicija, koju padam u isku{enje da nazovem tradicijomistrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~nezemlje, ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ovevekovima napastvovali. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i“Grob njegovog pretka”62, u kojoj porodica ^in “slu`i Indiji iz generacijeu generaciju, kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora”.Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu, nau~ili ovoga tajnamaboljih poljoprivrednih metoda, oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predra-suda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. Njihova jedina nagrada je“grob predaka” i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijskopleme, prema kojoj “duboko po{tovani predak... ima svog tigra – osed-lanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon.” Na `alost, to jahanje po ze-mlji je “siguran znak rata ili po{asti ili – ili ne~eg drugog”, a upravo uovom slu~aju je znak – vakcinacije. Tako je Najmla|i ^in, ne mnogo va-`an u hijararhiji vojnih slu`bi, ali od velike va`nosti {to se indijskog ple-mena ti~e, morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakci-ni{u bez straha od “rata ili po{asti ili bilo ~ega”.

Kako proti~e moderan `ivot, porodica ^in je zaista “sre}nija od mnogihljudi”. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja ko-je ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada sudrugi de~aci morali da zaborave “plemenite snove”, ovi su bili upravo do-voljno stari da aktiviraju “plemenite snove”. A kad posle trideset godina

RASA I BIROKRATIJA 215

62 U The Day’s Work, 1898.

Page 252: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

slu`be budu penzionisani, njihov }e parobrod pro}i kraj “trupa{kog brodakoji isplovljava i njihovog sina nosi na istok, porodi~noj du`nosti”, takoda mo} egzistencije g. ^ina, kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vla-da i pla}a vojska, mo`e biti predata slede}oj generaciji. Bez sumnje, bri-tanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni ko-na~no slu`e. Veoma je mogu}e da oni zaista slu`e tom posebnom indij-skom plemenu, generacija za generacijom, i sve zajedno je ute{no da jemakar sâmo pleme u to uvereno. ^injenica da vi{e slu`be jedva i{ta znajuo ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika ^ina, da su jedva svesneda je on uspe{na reinkarnacija svoga dede, daje njegovom snolikom dvo-strukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. On je jednostavno odo-ma}en u dva sveta, odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima.Ro|en u srcu “neugledne, tigrovite zemlje”, a obrazovan u sopstvenomnarodu u miroljubivoj, uravnote`enoj i lo{e informisanoj Engleskoj, on jespreman da stalno `ivi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poz-naje jezik, praznoverje i predrasude i jednog i drugog. On se u trenutkumo`e pretvoriti od poslu{nog, podre|enog vojnika Njenog kraljevskogveli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika, mnogovo-ljenog za{titnika slabih, junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju.

Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih, koji su svoju ulo-gu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti, nisu bili toliko proizvod naiv-ne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evrop-ske i hri{}anske tradicije, ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~keideale. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mo-gao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. Tom zadatkuodgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de-~a~ke ideale, pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Imperijalizam zanjih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva ukome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako `eli da odraste. Engleskodru{tvo je i sâmo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje,ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produ`avali njihovi de~a~ki ideali izosnovne {kole; kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale, takoda ka`emo, da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje.Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mlade`iod kraja devetnaestog veka, li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{teni-jih i najopasnijih elemenata i garantovale su, kao dodatak ovom bla`en-stvu, izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti, {toje sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme.

Lord Kromer, vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperija-listi~koj vladi Indije, jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka ko-ji ubijaju a`dahu. Vo|en isklju~ivo “ose}anjem `rtvovanja” za zaostalo

216 IMPERIJALIZAM

Page 253: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

stanovni{tvo i “ose}anjem du`nosti”63 prema slavi Velike Britanije “kojaje rodila klasu slu`benika koji su imali i `elju i sposobnost da rukovode”,64

on je 1894. odbio polo`aj vicekralja, a deset godina kasnije i mesto dr-`avnog sekretara stranih poslova. Umesto tih po~asti, koje bi zadovoljilemanjeg ~oveka, postao je manje poznat a svemo}an britanski generalnikonzul u Egiptu od 1883. do 1907. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki ad-ministrator, mo`da “bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama pro-slavili britansku rasu”;65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enomponosu: “Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla-}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.”66

Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da “Englez koji se daleko prote-gao da zadr`i svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila”.67

Egipat je za njega do kraja bio sredstvo, ekspanzija potrebna radi osigu-ranja Indije. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englezkro~io na afri~ki kontinent, iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnihrazloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{toje ona izgubila svu va`nost za Englezovu “voljenu Indiju”. Roudzove ide-je o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uva`enijegkolege na severu; ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvimsenzibilnim motivima kao {to je odr`avanje onoga {to ve} posedujemo.“Ekspanzija je sve”, a Indija, Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednakova`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inomzemaljske kugle. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnogmegalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti; ipak, oni su do{lido pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za “Velikuigru” tajnosti, koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku odfantomskog sveta rase.

Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kro-merove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemljenisu gledali kao po sebi po`eljne ciljeve, ve} samo kao sredstva za nekezami{ljene vi{e ciljeve. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdr`a-nosti, po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene, a to dr`anjese razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota uAziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog ianarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge. ^im je Kromer po~eoda vlada Egiptom radi Indije, izgubio je ulogu za{titnika “zaostalih naro-

RASA I BIROKRATIJA 217

63 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1932, p. 16.64 Lord Cromer, “The Government of Subject Races” u Edinburgh Review, January, 1908.65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. Vidi Zetland, op. cit.,p. 362.66 Citirano iz Kromerove poeme. Vidi Zetland, op. cit. pp. 17-18.67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. Ibid., p. 87.

Page 254: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

da” i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je “li~na korist podre|enih rasaprincipijelna osnova cele imperijalne gra|evine”.68

Uzdr`anost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijal-nih slu`bi; to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja,jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih,koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. Zbog tog po{tenja britanskeadministracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija zasvoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i.69

Po{tenje i suzdr`anost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke ukojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe. U pore|enju s tim, eksplo-atacija, tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva,jer eksploatator i eksploatisani, tla~itelj i tla~eni, podmi}iva~ i podmi}enimakar jo{ uvek `ive u istom svetu, jo{ uvek dele iste ciljeve, bore se za po-sedovanje istih stvari; a to je taj tertium comparationis koji je rezervi-sanost uni{tila. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani admini-strator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine, zapravo jeverovao da je njegovo pona{anje uslovljeno “`estokim kontaktom sa ljudi-ma koji `ive na ni`em nivou”. Tako, umesto da veruje u svoju li~nu nad-mo}, sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine, on je osetio dapripada “naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije”70 i dazato dr`i svoj polo`aj po pravu ro|enja, bez obzira na li~ni doprinos.

Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~-ku starijih, kolonijalnih slu`bi u imperijalne. Njegove prve reakcije na du-`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dr`avnih po-slova koji nisu bili “aneksija” nego “hibridni oblik upravljanja koji se nemo`e nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana”.71 Posledve godine slu`be, 1885. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem ukome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta,i pisao je da “veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mno-go zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti... mo`e da se prosu|uje[samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije... Ako tamogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja...bilo bi bolje za nas... da ugovorimo... sa drugim silama preuzimanje up-rave nad zemljom, garanciju njihovog duga, itd”.72 Bez sumnje je Kromerbio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ali taj“hibridni oblik upravljanja” bez presedana postao je karakteristika celog

218 IMPERIJALIZAM

68 Lord Cromer, op. cit.69 Podmi}ivanje je “mo`da bilo najhumanija institucija iz zamršene bodljikave `ice

ruskog poretka”. Moissaye J. Olgin, The Soul of the Russian Revoution, New York, 1917.70 Zetland, op. cit., p. 89.71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. Ibid., p. 117.72 Iz pisma Lordu Grenvilu, ~lanu Liberalne partije, 1885. Ibid., p. 219.

Page 255: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

imperijalisti~kog poduhvata; rezultat je bio da su nekoliko decenija kasni-je svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}imoblicima upravljanja, ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna daje rasno dru{tvo na~in `ivota bez presedana. Ni~im se ne bi mogao boljeokarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ovedve ocene situacije u Africi: na~in `ivota bez presedana na jugu, vladavinabez presedana na severu.

Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa “hibridnim oblikom up-ravljanja”; u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izla`e potrebuza upravom koja nema imena i presedana. Na kraju `ivota je stavio na pa-pir (u eseju “Vladavina podre|enim rasama”) glavne crte onoga {to se mo-`e potpuno nazvati filozofijom birokrate. Kromer je po~eo shvatanjem da“li~ni uticaj” bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora mo`e biti dovo-ljan za “sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima”73 u stranimzemljama. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrstoodre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati, a u slu~aju te{ko}anije neizostavno me{ala doma}u vladu. To je zahtevalo visoko obu~eno,veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sali~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak tra`ilo da se odreknuljudske `elje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. Najve}u strastbi trebalo da gaje prema tajnosti (“{to se manje pri~a o britanskim ~i-novnicima, to bolje”),74 prema ulozi iza scene, njihov najve}i prezir bi biousmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole.

Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu;nikada nije bio gnevniji nego kada ga “izvedu sa svog skrovitog mesta”,kada je “realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [po-stala] patent za ceo svet”.75 Bio bi zaista ponosan da “ostane manje-vi{eskriven [i] da vu~e konce”.76 U zamenu, i da bi sebi uop{te omogu}io daradi, birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole – to jest, od pohva-la kao i od ukora – od svih javnih institucija, bilo Parlamenta, bilo “En-gleskog odeljenja”, bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednos-tavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija mo`e samo bitiopasno jer je nemogu}e vladati “narodom putem naroda, narodom Indijeputem naroda Engleske”.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka, “is-kusne manjine” koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritis-ku “neiskusne ve}ine”. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato

RASA I BIROKRATIJA 219

73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. Ibid., p. 134.74 Ibid., str. 352.75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 204-205.76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 192.77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. Ibid., p. 311.

Page 256: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politi-ka i javni poslovi. Ne pretpostavlja se, {tavi{e, da birokrate imaju ikakveop{te ideje o politi~kim stvarima; njih patriotizam nikada ne treba da od-vede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadr`ana u politi~kim prin-cipima njihove sopstvene zemlje; to bi rezultiralo samo jeftinom “imita-tivnom” primenom tih principa “na vladu zaostalog stanovni{tva”, {to je,prema Kromeru, bila principijelna gre{ka francuskog sistema.78

Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedo-statka ta{tine. Prema D`ejmsonu, on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hi-ljade godina. Ipak, uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebesamog, on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromnilord Kromer. Izuzetno rad pisanju testamenata, Roudz je u svima njima in-sistirao (tokom dve decenije svog javnog `ivota) da njegov novac treba dase upotrebi za osnivanje “tajnog dru{tva... za sprovo|enje njegove zamis-li”, koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo, da se iz-dr`ava od bogatstva sakupljenog od “onih koji imaju aspiraciju i `elju dane{to urade”, tako da bi kona~no postojalo “izme|u dve ili tri hiljade ljudiu cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu, kojima bi u najosetljivijemperiodu `ivota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u, od kojih bi sva-ki, {tavi{e, bio naro~ito – matemati~ki – izabran prema Osniva~evoj svr-si”.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera, Roudz je dru{tvo odmah otvoriosvim ~lanovima “nordijske rase”80, tako da cilj nije toliko bio rast i slavaVelike Britanije – njena okupacija “celog afri~kog kontinenta, Svete zem-lje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, cele Ju`ne Amerike, pacifi~kihostrva... celog Malajskog arhipelaga, morskih granica Kine i Japana [i]kona~no vra}anje Sjedinjenih Dr`ava”81 – koliko ekspanzija “nordijskerase” koja bi, organizovana u tajno dru{tvo, uspostavila birokratsku vla-davinu nad svim narodima na zemlji.

Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da ot-krije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anjedu`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom

220 IMPERIJALIZAM

78 Tokom pregovora i razmišljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana, Kromer je insistri-rao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja; ne zato što je `eleo da osigu-ra monopol u Africi za Englesku, ve} više zbog toga što mu je “krajnja `elja bila poverenje uprimenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase” (iz pisma Solzberiju 1899, Ibid., str.248).

79 Roudz je sa~ino šest testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje “tajnodruštvo”. Za opširne citate vidi Basil William, Cecil Rhodes, London, 1921. i Millin, op. cit.,pp. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. T. Steada).

80 Dobro se zna da je Roudzovo “tajno društvo” završilo kao vrlo uva`ena RhodesScholarship Association koja je ~ak i danas, osim Englezima, otvorena i pripadnicima“nordijskih rasa”, kao što su Nemci, Skandinavci i Amerikanci.

81 Basil Williams, op. cit., p. 51.

Page 257: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojembi svaka zemlja slu`ila kao stepenica za dalju ekspanziju. Sa stanovi{ta ta-kvog koncepta, `elju za slavom vi{e ne mo`e da zadovolji trijumf nadnekim odre|enim narodom, niti ose}aj du`nosti mo`e da se ispuni krozsvest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. Bez obzi-ra na kvalitete ili li~ne gre{ke, ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesaekspanzije, on }e, takore}i, prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakonekretanja, identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da slu`ikako bi ceo proces odr`avao; misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju}e takvu funkcionalnost, takvo otelovljenje dinami~kog trenda, smatratisvojim najve}im mogu}im dostignu}em. Tako on zaista ne mo`e, kako jeRoudz bio dovoljno sulud da ka`e, “da u~ini ni{ta lo{e, sve {to bi u~iniopostalo bi ispravno. Njegova du`nost je bila da radi ono {to `eli. On jesebe smatrao bogom – ni{ta manje.”82 Ali kada je lord Kromer birokratenazvao “instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politikeimperijalizma”83, on je, zdrave pameti, istakao istu pojavu: ljude koji sebedobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije.

O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga ni-su ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Jedini“zakon” koji su oni po{tovali bio je “zakon” ekspanzije i jedini dokaz nji-hove “zakonitosti” bio je uspeh. Morali su da budu spremni da savr{enodobrovoljno padnu u potpuni zaborav, ~im se neuspeh doka`e, ako iz ne-kog razloga vi{e nisu bili “instrumenti od neprocenjive vrednosti”. Svedok su bili uspe{ni, ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je darelativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. Oni subili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu.

Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakonaprivremenim i promenljivim dekretima, zasniva se ono praznoverje o mo-gu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. Ideal takve dr-`avne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije.Kromer je kona~no izbegavao svaki “pisani dokument, ili, bilo {ta opiplji-vo”84 u odnosu s Egiptom – ~ak i progla{enje aneksije – da bi bio slobodanda po{tuje samo zakon ekspanzije, bez obaveze prema ugovoru koji je pot-pisala ljudska ruka. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon, dr`e}isve situacije separatno putem dekreta, jer unutra{nja stabilnost zakonapreti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bisvi morali da po{tuju zakon.

RASA I BIROKRATIJA 221

82 Millin, op. cit., p. 92.83 Cromer, op. cit.84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. Zetland, op. cit., p. 134.

Page 258: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Dve klju~ne figure u tom sistemu, ~ija je sama su{tina proces bez cilja,jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. Oba tipa, dokle godsu slu`ila samo britanski imperijalizam, uop{te nisu sasvim poricala dapoti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih, i zato uop{te nisu dovelabirokratske re`ime do ekstrema koji su ovima svojstveni. Skoro dvedecenije posle Kromerove smrti, britanski birokrata je znao da “adminis-trativni masakri” mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije, ali jeznao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznu-tog “Engleskog odeljenja” za ina~e dosta realisti~an plan.85 Lord Kerzon,vicekralj Indije, nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sas-vim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati ras-ne standarde gomile, ali u obliku pomodnog snobizma.86 Ali snobizam jeneuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan.

To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. I oni su slavnogporekla – ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate, to jeavanturista za tajnog agenta – i oni s razlogom mogu da pola`u pravo naosniva~ku legendu, legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling is-pri~ao u Kimu.

Naravno, svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je“voleo igru radi igre”. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi “ovomvelikom i divnom svetu” zna da je to {to “misionari i sekretari dobrotvor-nih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu” slab argument protiv igre. Iz-gleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je “greh poljubitiusta bele devojke, a vrlina poljubiti stopalo crnca”.87 Po{to treba `ivetisâm `ivot i voleti ga njega samog radi, avantura i ljubav prema igri nje sa-me radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog `ivota. To podvla~enjestrasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u ko-jem “vi{e i ni`e vrste” vezuje iskreno bratstvo, gde Kim, “sahib i sahibovsin”, mo`e s pravom da govori o “nama” kad govori o “ljudskom lancu”, o

222 IMPERIJALIZAM

85 “U indijski sistem vladavine putem izveštaja... sumnjalo se (u Engleskoj). Nije biloporote u Indiji, a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune, mnogi od njih su se po voljimogli odstraniti ... Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspehaindijskog eksperimenta. ’Ako’, govorili su, ’despotizam i birokratija tako dobro funkcionišuu Indiji, ne}e li to mo`da u neko doba biti iskoriš}eno kao argument za uvo|enje istog sis-tema ovde?’” Vlada Indije je, u svakom slu~aju, “sasvim dobro znala da bi trebalo da oprav-da svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj, a znala je sasvim do-bro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. Carhill, op. cit., pp. 70 i 41-42).

86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934,pri~a slede}u pri~u: “Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vamaobi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor.On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. ’Zaboga!’,rekao je, ’nisam imao pojma da ni`e klase imaju tako belu ko`u’. Kerzon je poricao auten-ti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala.”(pp. 47-48).

87 Carthill, op. cit., p. 88.

Page 259: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

“svima na jednom povocu”. Ima vi{e ponosa u tome “mi” – koje je stranou ustima onih koji veruju u imperijalizam – nego u potpunoj anonimnostiljudi koji su ponosni {to “nemaju ime ve} samo broj i slovo”, vi{e od obi-~nog ponosa {to “[neko] ima cenu na ~elu”. Ljudi postaju drugovi po zaje-dni~kom iskustvu da su oni – kad `ive u opasnosti, strahu, stalnom izne-na|enju, u krajnjem nedostatku navika, stalnoj spremnosti da promeneidentitet – simboli samog `ivota, na primer simboli doga|anja {irom In-dije, koji neposredno dele `ivot sa svim onim {to “kao ~am~i} juri po ce-lom Indu”, i zato vi{e nije “sam, pojedinac u vrtlogu”, tako re}i uhva}en uklopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. Igraju}i Velikuigru, ~ovek mo`e da se oseti kao da `ivi jedino vredan `ivot jer je ogoljenod svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. Izgleda da jeostao sam ̀ ivot, u fantasti~no intenziviranoj ~istoti, kad ~ovek sebe odse~eod obi~nih dru{tvenih veza, porodice, regularnih zanimanja, kona~nih ci-ljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. “Velikaigra je zavr{ena kad svi umru. Ne pre toga.” Kad neko umre, kad se `ivotzavr{i, ne pre, ne kada postigne ono {to je mo`da `eleo. To {to igra nemakrajnju svrhu, ~ini je tako opasno sli~nom samom `ivotu.

Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Nije on zbog Engle-ske prihvatio ~udne du`nosti, niti radi Indije, niti iz bilo kog drugog vre-dnog ili bezvrednog razloga. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~keideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti, ali ne bi mu biloposebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu.Stao je na ~udan put “onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru”,ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Jedino isku{enje je bila su{tinska bes-krajnost igre i tajnost kao takva. A tajnost, opet, izgleda kao simbol osnov-ne misterioznosti `ivota.

Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista, koji su po samoj svo-joj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dr`avnih zajednica, to {to su u impe-rijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna; oni nisunu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici mo`e da se zavr{i samokatastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemeniti-jim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Sa tim igra~ima Velike igre {alaje bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi `ele i {to su njihovustrast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. Ali to je bio pri-vremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kadasu nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma, igre igrane bezskrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa takoubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali.

Me|utim, pre nego {to se ovo dogodilo, imperijalisti su uni{tili najbo-ljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~azmajeva) postao tajni agent, Lorensa od Arabije. Nikada eksperiment tajne

RASA I BIROKRATIJA 223

Page 260: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. Lorens je bez straha eksperimen-tisao na sebi, a onda se vratio i poverovao da pripada “izgubljenoj genera-ciji”. On je mislio da je razlog u tome {to su “opet iza{li starci i oduzelinam na{u pobedu” da bi “ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu ukom su `iveli”.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predalisu njihovu pobedu, zajedno sa svojom vla{}u, drugim ljudima iste “iz-gubljene generacije”, koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa.Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto dr`ao moralnos-ti koja je, me|utim, ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samood neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog dr`anja.

Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jake`elje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisle-no nastavljati, zbog ga|enja prema svetu, ali i prema sebi. U arapskoj civi-lizaciji ga je najvi{e privla~ilo “jevan|elje ogoljenosti ... [koje] o~iglednotako|e sadr`i neku vrstu moralne ogoljenosti”, koje je “sebe sasvim o~i-stilo od doma}ih bogova”.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju, najvi{eje poku{avao da izbegne da `ivi sopstveni `ivot, tako da se na kraju na prvipogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku, jedinuinstituciju u kojoj mu{ka ~ast mo`e da se poistoveti sa gubitkom indi-vidualnosti.

Kada je, izbijanjem Prvog svetskog rata, T. E. Lorens poslat Arapima naBliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskihgospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani, on je dospeo u sre-di{te Velike igre. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arap-skim plemenima probudi nacionalni pokret, arapski pokret koji je kona~notrebalo da slu`i britanskom imperijalizmu. Trebalo je da se Lorens pona{akao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je takodobro radio da je i sam poverovao. Ali kako ni tu nije pripadao, kona~noon nije mogao “da misli njihovu misao” i da “poprimi njihov karakter”.90

Pretvaraju}i se da je Arapin, on je jedino mogao da izgubi svoje “engleskobi}e”,91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego{to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje, dobrotvor-na vladavina nad zaostalim narodima, kojim je lord Kromer mogao da seslu`i. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera, njega je o~arala uloga ko-ja je tra`ila generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio uVeliku igru, sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog

224 IMPERIJALIZAM

88 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, predgovor prvom izdanju (1926), koji je posavetu D`ord`a Bernarda Šoa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja. Vidi T. E. Lawrence,Letters, izdao David Garnett, New York, 1939, p. 262 ff.

89 Iz pisma pisanog 1918. Letters, p. 244.90 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, Garden City, 1938, chapter I.91 Ibid.

Page 261: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

pokreta, sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezusa snagama neminovno ve}im od njega, bez obzira na njegovu veli~inu,sve dok nije postigao smrtni “prezir, ne prema drugim ljudima ve} premasvemu {to oni rade” na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije.

Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajniagent i da nekako povrati svoje “englesko bi}e”,92 “gledao je na Zapad injegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili”.93 Iz Ve-like igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilokakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina, uzdigla iznadkraljeva i premijera jer je on sve njih “postavljao ili se njima igrao”94, Lo-rens je do{ao ku}i sa opsesivnom `eljom za anonimno{}u i dubokim uve-renjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim `ivo-tom ne bi nikako zadovoljilo. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno ra-zumeo da nije on bio velik, ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preu-zeo, da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Sa-da on nije “vi{e `eleo da bude velik” i, po{to je odlu~io da ne namerava daopet bude uva`en, on je time bio zaista “izle~en ... od svake `elje da ikadai{ta u~ini za sebe”.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u `ivimaonda kad mu je snaga, funkcija oduzeta. On je mahnito `eleo da odigra jo{jednu ulogu, a to je upravo bila ona “igra” oko koje ga je D`ord` Bernard[o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem, kao dagovori iz nekog drugog veka, ne shvataju}i za{to neko ko je toliko posti-gao ne bi sve otvoreno rekao.96 Samo neka druga uloga, druga funkcija bi-la bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa de-lima u Arabiji, da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. Nije`eleo da postane “Lorens od Arabije”, po{to, u su{tini, nije `eleo da spasesvoje novo bi}e posle gubitka starog. Njegova je veli~ina u tome {to je biodovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost iugled, {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra

RASA I BIROKRATIJA 225

92 Kako je to bio nejasan i te`ak proces, ilustruje slede}a anegdota: “Lorens je primio pozivna ve~eru kod Klard`ijevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. Izbegao jeve~eru, ali je na prijem došao u arapskoj ode}i.” To se dogodilo 1919. Letters, p. 272, note 1.

93 Lawrence, op. cit., ch. I.94 Lorens je napisao 1929: “Svako ko se uspeo tako brzo kao ja... i ko je video tako mno-

go od unutrašnjosti vrha sveta, mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postaneumoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije došao do vrha. Ja nisam bio kraljili premijer, ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima, i posle toga ja u tom pravcu više nisamimao šta da ~inim” (Letters, p. 653).

95 Ibid., pp. 244, 447, 450. Posebno uporedi pismo iz 1918. (p. 244) sa dva pisma D`ord`uBernardu Šou iz 1923 (p. 447) i 1928 (p. 616).

96 D`ord` Bernard Šo, pitaju}i Lorensa 1928, “Koju vi igru stvarno igrate”, nagovestio jeda smatra da njegova uloga u vojsci ili to što je tra`io posao no}nog ~uvara (za koje mo`e“dobiti dobre preporuke”) nije bilo autenti~no.

Page 262: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ulogu, te da zato “ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradiou Arabiji. Po~asti koje je zaslu`io odbio je. Poslovi koji su mu ponu|eni naosnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni, on ne bi dozvolio da ek-sploati{e svoj uspeh, niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni~lanak pod imenom Lorens.”97

Pri~a o T. E. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nijejednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu, ve} upra-vo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru, ili o nekome ko je zaista vero-vao da je u{ao – ili bio uveden – u tok istorijskih neminovnosti i postao fun-kcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom. “Probio sam ulaz niz ve-~ni tok i zato je i{lo br`e nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvod-no. Kona~no, ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je onneophodan u svoje vreme i na svom mestu.”98 Ba{ kao {to je Kromer vla-dao Egiptom radi Indije, ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzi-je, Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. U odsustvu mirne,~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u, jedino zadovoljstvo kojeje on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja, odtoga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. Kad se vratio uLondon, o~ajan, poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu “samozadovo-ljavanja” i mo}i }e “da je dobije samo iz `estoke brzine na motociklu”.99

Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta, mo`dazato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena, on je ve}iskusio tu fascinaciju, zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornos-ti, koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. On je tu uronio i odnjega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da “gu-ra pravim putem”. “Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislimmnogo, ako gura pravim putem.”100 To je onda kraj istinskog ponosa zapad-nog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi, koji vi{e ne ~ini “ni{ta od se-be, niti i{ta tako ~isto svoje li~no”101 kao {to je nametanje zakona svetu,ve} ima {ansu samo “ako gura pravim putem”, u savezu sa tajnim silamaistorije i nu`nosti – ~ija je on samo funkcija.

Kada je evropska gomila otkrila da bela ko`a u Africi mo`e biti “lepavrlina”,102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{ene veruje u univerzalnu va`nost zakona, ve} je uveren u sopstvenusposobnost da upravlja i vlada, kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili

226 IMPERIJALIZAM

97 Garnett, op. cit., p. 264.98 Letters, 1930, p. 693.99 Ibid., 1924, p. 456.100 Ibid., p. 693.101 Lawrence, op. cit., chapter I.102 Millin, op. cit., p. 115.

Page 263: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

ili u “bele ljude vi{e rase” ili u birokrate i {pijune, igraju}i Veliku igrubeskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku, kada je britanska tajnaslu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje en-gleske sinove, koji su vi{e voleli da slu`e tajanstvenim silama {irom svetanego zajedni~kom dobru svoje zemlje – izgledalo je da je spremna scenaza sve mogu}e u`ase. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi naokupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. Indijskibirokrati su predlo`ili “administrativne masakre”, dok su se afri~ki ~i-novnici izjasnili da “ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi, kao {to suprava ~oveka, stanu na put” beloj vladavini.103

Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgar-nosti, bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igralamanju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskihprava. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome{to je ^er~il nazvao “ukidanje Imperije Njenog veli~anstva” i koja je ko-na~no mogla da dovede do preobra`aja engleske nacije u Komonvelt en-gleskih naroda.

RASA I BIROKRATIJA 227

103 Kao što je kazao ser Tomas Vat, gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. VidiBarnes, op. cit., p. 230.

Page 264: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

OSMO POGLAVLJE: Kontinentalniimperijalizam: pan-pokreti

NACIZAM i bolj{evizam vi{e duguju pangermanizmu odnosno panslavi-zmu nego ijednoj drugoj ideologiji ili politi~kom pokretu. To je naj-

evidentnije u spoljnoj politici gde su strategije nacisti~ke Nema~ke i sov-jetske Rusije u stopu pratile poznate osvaja~ke programe koje su zacrtalipan-pokreti tokom Prvog svetskog rata, tako da su totalitarni ciljevi ~estobili pogre{no shvatani kao odraz nekog trajnog nema~kog ili ruskog in-teresa. Dok ni Hitler ni Staljin nikada nisu priznali svoj dug imperijalizmuza razvoj svojih metoda vlasti, ni jedan ni drugi se nisu kolebali da prizna-ju dug ideologiji pan-pokreta ili da imitiraju njihove parole.1

Ro|enje pan-pokreta se nije poklopilo sa ro|enjem imperijalizma; oko1870. panslavizam je ve} nadrastao neodre|ene i konfuzne teorije slave-nofila2, a pangermansko ose}anje je bilo u opticaju u Austriji jo{ sredinomdevetnaestog veka. Oni su se, me|utim, tek sa trijumfalnom imperijalisti-~kom ekspanzijom zapadnih nacija osamdesetih godina kristalizovali upokrete i raspalili ma{tu {irih slojeva. Srednjoevropske i isto~noevropskenacije, koje nisu imale kolonijalne posede niti mnogo nade za prekomor-sku ekspanziju, sada su zaklju~ile da “imaju ista prava da se {ire kao i dru-gi veliki narodi, i ako ne dobiju ovu mogu}nost preko mora, one }e bitiprisiljene da je ostvare u Evropi”.3 Pangermanizam i panslavizam su seslagali da, po{to `ive u “kontinentalnim dr`avama” i po{to su “kontinen-

1 Hitler je pisao u Mein Kampf-u (New York, 1939): U Be~u “sam postavio temelje svogpogleda na svet, ali i na~ina politi~kog mišljenja koje je posle trebalo samo da dopunim de-taljima, ali koji me nikada kasnije nisu napustili” (p. 129). – Staljin se vratio na parolepanslavizma tokom prošlog rata. Panslavisti~ki kongres u Sofiji 1945, koji su sazvali Rusi-pobednici, usvojio je rezoluciju koja je proglašavala da “nije samo me|unarodna politi~kapotreba to da se ruski odredi kao jezik opšte komunikacije i kao zvani~ni jezik svih sloven-skih zemalja, ve} je to moralno neophodno”. (Vidi Aufbau, New York, April 6, 1945.) Malopre toga bugarski radio je emitovao poruku mitropolita Stefana, sveštenika Svetog bugarskogsinoda, u kome on poziva ruski narod “da se seti svoje spasiteljske misije” i prorokovao“ujedinjenje slovenskog naroda”. (Vidi Politics, January, 1945).

2 Za iscrpno predstavljanje i diskusiju slavenofila vidi Alexandre Koyré, La philosophie etle problème national en Russie au début du 19e siècle (Institut Français de Leningrad,Bibliothèque Vol. X, Paris, 1929).

3 Ernst Hasse, Deutsche Grenzpolitik, 4. Heft. Die Zukunft des deutschen Volkstums,1907,p. 132.

Page 265: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

talni narodi”, treba da tra`e kolonije na kontinentu,4 da se u geografskomkontinuitetu {ire od centra vlasti,5 da protiv “ideje Engleske... izra`ene ure~ima: Ho}u da vladam morem, stoji ideja Rusije izra`ena u re~ima: Ho-}u da vladam kopnom”,6 kako bi kona~no postala o~igledna ogromna “su-periornost kopna nad morem... superiorni zna~aj vlasti nad kopnom nadvla{}u nad morem...”7

Glavni zna~aj kontinentalnog za razliku od prekomorskog imperijaliz-ma le`i u ~injenici da njegov koncept kohezivne ekspanzije ne dozvoljavabilo kakvu geografsku distancu izme|u metoda i institucija kolonije i naci-je, tako da nisu potrebni povratni efekti da bi se kontinentalni imperija-lizam i njegove posledice osetili u Evropi. Kolonijalni imperijalizam za-pravo po~inje kod ku}e.8 Iako je kao i prekomorski imperijalizam gajioprezir prema uskosti nacionalne dr`ave, on se njoj nije toliko suprotstav-ljao ekonomskim argumentima, koji su, najzad, ~esto izra`avali autenti~nenacionalne potrebe, koliko idejom “pro{irene plemenske svesti”9 koja jetrebalo da ujedini sve narode sli~nog porekla, nezavisno od istorije i mes-ta.10 Kontinentalni imperijalizam je zato krenuo sa mnogo ve}im afinite-

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 229

4 Ibid., 3. Heft. Deutsche Grenzpolitik, pp. 167-168. Geopoliti~ke teorije ove vrste kolalesu me|u Alldeutschen, ~lanovima pangermanske lige. Oni su uvek poredili geopoliti~kepotrebe. Austrijski pangermanizam, karakteristi~no, nikada nije povla~io takve paralele.

5 Slavenofilski pisac Danilevski, ~ija je knjiga Rusija i Evropa (1871) postala standardnodelo panslavizma, slavio je “politi~ku sposobnost” Rusa zbog njihove “goleme hiljadugo-dišnje dr`ave koja još uvek raste i ~ija se vlast ne širi kao evropska vlast na kolonijalni na~in,ve} uvek ostaje koncetrisana oko svog jezgra, Moskve.” Vidi K. Staehlin, GeschichteRusslands von den Anfängen bis zur Gegenwart, 1923-1939, 5 vols., IV/a, 274.

6 citat iz J. Slowackog, poljskog publiciste koji je pisao ~etrdesetih godina. Vidi N. O.Lossky, Three Chapters from the History of Polish Messianism, Prague, 1936, u InternationalPhilosophical Library, II,9.

Panslavizam, prvi od panizama (vidi Hoetzsch, Russland, Berlin 1913, p. 439) izra`avaove geopoliti~ke teorije skoro ~etrdeset godina pre nego što je pangermanizam po~eo da“misli u kontinentima”. Kontrast izme|u engleske pomorske vlasti i kontinentalne kopnenebio je tako upadljiv da bi bilo nategnuto tra`iti uticaje.

7 Reismann-Grone, “Ueberseepolitik oder Festlandspolitik?”, 1905, Alldeutsche Flugsch-riften, No. 22, p. 17.

8 Ernst Hasse predlo`io je da se izvesne nacionalnosti (Poljaci, ^esi, Jevreji, Italijani, itd.)tretiraju na isti na~in na koji je prekomorski imperijalizam tretirao domoroce na neevropskimkontinentima. Vidi Deutsche Politik. 1. Heft: Das Deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p.62. To je glavna razlika izme|u Pangermanske lige, osnovane 1886, i ranijih kolonijalnihdruštava kakav je Central-Verein für Handelsgeographie (osnovan 1863). Veoma pouzdanopis aktivnosti Pangermanske lige dat je u Mildred S. Wertheimer, The Pan-German League1890-1914, 1924.

9 Emil Deckert, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer Bedeutung fürdie politische Weltlage, Frankfurt a/M, 1914, p. 4.

10 Pangermani su jo{ pre Prvog svetskog rata govorili o razlikovanju izme|u “Staatsfrem-de”, ljudi germanskog porekla koji `ive pod upravom druge zemlje, i “Volksfremde”, ljudi

Page 266: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

tom prema konceptima rase, odu{evljeno je prihvatio tradiciju teorije ra-se11 i veoma malo se oslanjao na odre|ena iskustva. Njegovi rasni koncep-ti su u osnovi bili potpuno ideolo{ki i mnogo br`e su se razvijali u odgova-raju}e politi~ko oru|e nego sli~ne teorije prekomorskih imperijalista kojisu uvek mogli da se pozovu na autenti~no iskustvo.

Pan-pokretima se uop{te pridavalo malo pa`nje u diskusiji o imperijaliz-mu. Njihovi snovi o kontinentalnim imperijama bili su zasenjeni opipljivi-jim rezultatima prekomorskih osvajanja, a njihovo odsustvo interesa zaekonomiju12 stajalo je u sme{noj suprotnosti prema stra{nim profitima ra-nog imperijalizma. [tavi{e, u periodu kada su skoro svi po~eli da verujuda su ekonomija i politika manje-vi{e ista stvar, bilo je lako prevideti sli~-nosti kao i zna~ajne razlike izme|u dve vrste imperijalizma. Protagonistipan-pokreta imali su, kao i zapadni imperijalisti, svest o svim spoljnopoli-ti~kim temama koje su starije vladaju}e grupe nacionalnih dr`ava zabora-vile.13 Njihov uticaj na intelektualce je bio jo{ izrazitiji – cela ruska inteli-gencija, sa samo nekoliko izuzetaka, bila je panslavisti~ka, a pangerma-nizam je u Austriji po~eo skoro kao studentski pokret.14 Njihova glavnarazlika u odnosu na mnogo uva`eniji imperijalizam zapadnih nacija bio jenedostatak podr{ke kapitala; njihovim poku{ajima da se pro{ire nijeprethodio, a nije ni mogao da prethodi, izvoz suvi{nog novca i suvi{nihljudi, jer Evropa nije nudila kolonijalne mogu}nosti za to. Zato me|u nji-hovim vo|ama ne nalazimo skoro nijednog biznismena i avanturistu, ve}mnogo pripadnika slobodnih profesija, u~itelja i vladinih slu`benika.15

230 IMPERIJALIZAM

negermanskog porekla koji `ive u Nema~koj. Vidi Daniel Frymann (pseudonim za HeinrichClass), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten und Notwendigkeiten, 1912.

Kada je Austrija bila inkorporisana u Tre}i rajh, Hitler se obratio nema~kom narodu uAustriji tipi~no pangermanskim parolama. “Gde god da smo ro|eni”, rekao im je, “svi smomi sinovi nema~kog naroda”. Hitler’s Speeches, ed. by N. H. Baynes, 1942, II, 1408.

11 Th. G. Masaryk, Zür russischen Geschichts – und Religionsphilosophie (1913) opisuje“zoološki nacionalizam” slavenofila od vremena Danilevskog (p. 157). Otto Bonhard, zvani~niistori~ar Pangermanske lige, tvrdio je da postoje bliske veze izme|u njene ideologije i rasizmaGobinoa i H. S. ^embrlena. Vidi Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920, p. 95.

12 Izuzetak je Friedrich Neumann, Central Europe (London, 1916), koji je `eleo da mno-go nacija u Srednjoj Evropi zameni jednim ujedinjenim “ekonomskim narodom” (Wirtscha-ftsvolk) pod nema~kim vo|stvom. Iako je bila bestseler tokom celog Prvog svetskog rata,njegova knjiga uticala je samo na Austrijsku socijaldemokratsku partiju; vidi Karl Renner,Oesterreichs Erneuerung. Politisch-programmatische Aufsätze, Vienna, 1916, p. 37 ff.

13 “Barem pre rata, interes velikih partija u spoljnim poslovima bio je potpuno zaklonjendoma}im stvarima. Stav Pangermanske lige je druga~iji i to je nesumnjivo propagandnopreimu}stvo” (Martin Wenck, Alldeutsche Taktik, 1917).

14 Vidi Paul Molisch, Geschichte der Deutschnationalen Bewegung in Oesterreich, Jena,1926, p. 90: ^injenica je “da studentsko telo ne odslikava jednostavno opštu politi~ku kon-stelaciju; naprotiv, jaka pangermanska uverenja poti~u u velikoj meri iz studentskog tela iodatle nalaze put u opštu politiku.”

15 Korisna informacija o socijalnom sastavu ~lanstva Pangermanske lige, njenih lokalnih iizvršnih slu`benika, mo`e se na}i u Wertheimer, op. cit. Vidi tako|e Lothar Werner, Der

Page 267: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Dok je prekomorski imperijalizam, uprkos svojim antinacionalnim ten-dencijama, uspeo da dâ novi `ivotni podsticaj zastarelim institucijama na-cionalne dr`ave, kontinentalni imperijalizam je bio i ostao nedvosmislenoneprijateljski nastrojen prema svim postoje}im dr`avnim telima. Njegovoop{te raspolo`enje, me|utim, bilo je mnogo vi{e pobunjeni~ko, a njegovevo|e mnogo ve{tije u revolucionarnoj retorici. Dok je prekomorski impe-rijalizam nudio zaista dovoljno op{tih re{enja za ostatke svih klasa, konti-nentalni imperijalizam nije imao ni{ta da ponudi osim ideologije i pokreta.No i to je bilo sasvim dovoljno u vreme koje je vi{e volelo klju~ za istori-ju od politi~ke akcije, dok su ljudi usred op{te dezintegracije i dru{tveneatomizacije ̀ eleli da negde pripadaju po svaku cenu. Sli~no tome, o~igled-no razlikovanje bele ko`e, ~ije su prednosti u crnoj ili `utoj sredini bilelako shvatljive, moglo bi se uspe{no porediti sa ~isto imaginarnom raz-likom izme|u isto~njaka i zapadnjaka, ili arijevske i nearijevske du{e.Zapravo su dosta komplikovana ideologija i organizacija koja nije ostvari-vala nikakav trenutni interes dokazale da su mnogo privla~nije od opip-ljivih prednosti i svakida{njih uverenja.

Uprkos tome {to nisu postigli uspeh, sa svojim poslovi~nim ulagiva-njem gomili pan-pokreti su od po~etka bili mnogo privla~niji od preko-morskog imperijalizma. Op{ta privla~nost, koja je odolela konkretnimproma{ajima i stalnim promenama programa, nagovestila je kasnije totali-tarne grupe koje su, {to se stvarnih ciljeva ti~e, bile na sli~an na~in ma-glovite i podlo`ne svakodnevnim promenama politi~kih linija. ^lanstvopan-pokreta se na okupu odr`avalo vi{e op{tim raspolo`enjem nego jasnodefinisanim ciljem. Istina, i prekomorski imperijalizam stavio je ekspanzi-ju kao takvu iznad bilo kog programa osvajanja i zato je zauzimao svakuteritoriju koja se nudila kao lak plen. Ma kako da je bio }udljiv taj izvozsuvi{nog novca, on je slu`io da odredi granicu slede}e ekspanzije; ciljevi-ma pan-pokreta je nedostajao ~ak i ovaj dosta anarhi~an element ljudskogplaniranja i geografskog ograni~avanja. Iako nisu imali specifi~ne progra-me za osvajanje sveta, oni su stvorili raspolo`enje totalne prevlasti, me{a-nja i obuhvatanja svih ljudskih stvari, “pan-humanizma”, kako je to Do-stojevski jednom rekao.16

U imperijalisti~kom savezu izme|u gomile i kapitala inicijativa uglav-nom le`i na predstavnicima biznisa – osim u slu~aju Ju`ne Afrike, gde seodse~na politika gomile rano razvila. U pan-pokretima, s druge strane, ini-cijativa uvek le`i isklju~ivo u gomili, koju je tada (kao i danas) vodila iz-vesna grupa intelektualaca. Njima je jo{ uvek nedostajala ambicija da vla-daju svetom i oni nisu ~ak ni sanjali o mogu}nosti totalne dominacije, ali

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 231

Alldeutsche Verband. 1890-1918. Historische Studien. Heft 273, Berlin, 1935. i GottfriedNippold, Der deutsche Chauvinismus, 1913, p. 179 ff.

16 Citirano iz Hans Kohn, “The Permanent Mission” u The Review of Politics, July,1948.

Page 268: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

su znali kako da organizuju gomilu i bili su svesni organizacionih, ne pu-kih ideolo{kih ili propagandnih, na~ina na koje se mo`e upotrebiti rasnikoncept. Njihov je zna~aj samo povr{no zahva}en u relativno skromnimteorijama spoljne politike – germanizovane srednje Evrope ili rusizovaneisto~ne ili ju`ne Evrope – koje su nacizmu i bolj{evizmu slu`ile kao polaz-ne ta~ke za programe osvajanja sveta.17 “Germanski narodi” izvan Rajha i“na{a manja slovenska sabra}a” izvan Svete Rusije predstavljali su udob-nu dimnu zavesu nacionalnog prava na samoopredeljenje, lake stepeniceza dalju ekspanziju. Ipak, mnogo zna~ajnija je bila ~injenica da su totali-tarne vlade nasledile oreol svetosti: trebalo je samo da prizovu pro{lost“Svete Rusije” ili “Svetog Rimskog carstva”, pa da se jave sve vrste pred-rasuda kod slovenskih i germanskih intelektualaca.18 Pseudomisti~na glu-post, oboga}ena bezbrojnim i proizvoljnim istorijskim se}anjima, bila jetako emocionalno privla~na da je izgledalo da po dubini i {irini prevazilazigranice nacionalizma. Iz toga je, u svakom slu~aju, izrasla ta nova vrstanacionalisti~kog ose}anja ~ija se nasilnost pokazala kao izvanredan motorza pokretanje masa, sasvim adekvatan da zameni stariji nacionalni patrio-tizam kao emocionalni centar.

Taj novi tip plemenskog nacionalizma, manje ili vi{e karakteristi~an zasve srednje i isto~noevropske nacije i nacionalnosti, bio je po sadr`aju izna~aju – iako ne po nasilju – sasvim druga~iji od zapadnih nacionalisti~-kih ispada. [ovinizam – koji se sada uglavnom povezuje sa nationalismeintégral Morasa i Baresa na prelazu vekova, sa svojom romanti~arskomglorifikacijom pro{losti i morbidnim kultom mrtvih – ~ak u svojim naj-lu|im fantasti~nim manifestacijama nije dr`ao da su ljudi francuskog po-rekla, ro|eni i odgojeni u drugoj zemlji, bez ikakvog znanja francuskog je-zika ili kulture, “ro|eni Francuzi” zahvaljuju}i nekoj misterioznoj osobinitela ili du{e. Tek sa “pro{irenom plemenskom sve{}u” pojavila se ta ~udnaidentifikacija nacionalnosti sa ne~ijom du{om, taj ka unutra okrenutiponos koji se vi{e ne bavi samo javnim stvarima, ve} pro`ima svaku fazuprivatnog `ivota sve dok, na primer, ne postane “privatni `ivot svakogpravog Poljaka... javni `ivot polja{tva”.19

U psiholo{kom smislu, glavna razlika izme|u ~ak naj`e{}eg {ovinizma iovog plemenskog nacionalizma jeste da je u onom prvom ~ovek ospoljen,

232 IMPERIJALIZAM

17 Danilewski, op. cit., uklju~io je u budu}e rusko carstvo sve evropske zemlje, Tursku,Ma|arsku, ^ehoslova~ku, Galiciju i Istru sa Trstom.

18 Slavenofil K. S. Aksakov, koji je pisao sredinom devetnaestog veka, shvatio je sasvimdoslovno zvani~no ime “Sveta Rusija”, kao što su kasnije ~inili pansloveni. Vidi Th. G.Masaryk, op. cit., p. 234. ff. – Veoma karakteristi~na za maglovitu besmislicu pangermaniz-ma je studija Moeller van den Brucka, Germany’s Third Emire (New York, 1934), u kojoj onproglašava: “Postoji samo Jedno carstvo, a to je jedina Crkva. Sve ostalo što tra`i titulu mo`ebiti dr`ava ili zajednica gra|ana ili sekta. Postoji samo jedno Carstvo” (p. 236).

19 George Cleinow, Die Zukunft Polens, 1914, II, 93 ff.

Page 269: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

da se bavi vidljivim duhovnim i materijalnim dostignu}ima nacije, dok jeu drugom, ~ak u njegovim najbla`im formama (na primer, Nema~ki om-ladinski pokret) introvertan, usredsre|en na samu du{u li~nosti koja sesmatra otelovljenjem op{tih nacionalnih kvaliteta. [ovinisti~ka mistika jo{uvek ukazuje na ne{to {to je stvarno postojalo u pro{losti (kao u slu~ajunationalisme intégral) i poku{ava da to uzdigne do sfere izvan ljudske kon-trole; tribalizam, s druge strane, polazi od nepostoje}ih pseudomisti~nihelemenata, koje kani da potpuno realizuje u budu}nosti. To se mo`e brzoshvatiti po u`asnoj aroganciji sadr`anoj u njegovoj usredsre|enosti na sa-moga sebe, koja se usu|uje da meri narod, njegovu sada{njost i pro{lost,merilom uzvi{enih unutarnjih kvaliteta, a da obavezno zanemaruje njego-vu konkretnu egzistenciju, tradiciju, institucije i kulturu.

Politi~ki govore}i, plemenski nacionalizam uvek tvrdi da je njegov na-rod okru`en “svetom neprijatelja”, da je on “jedan protiv svih”, da postojisu{tinska razlika izme|u tog naroda i svih drugih. On zahteva od svog na-roda da bude jedinstven, individualan, neuporediv sa svim drugima i teo-retski pori~e samu mogu}nost jedinstvenog ~ove~anstva davno pre nego{to je ta mogu}nost iskori{}ena za razaranje ~ovekove humanosti.

I: Plemenski nacionalizam

KAO [TO JE kontinentalni imperijalizam potekao od frustriranih ambicijazemalja koje nisu dobile svoj udeo u iznenadnoj ekspanziji osamdesetih go-dina, tako se tribalizam pojavio kao nacionalizam onih naroda koji nisu u~e-stvovali u nacionalnoj emancipaciji i nisu postigli suverenitet nacionalne dr-`ave. Gde god su te dve frustracije bile kombinovane, kao u mnogonacio-nalnoj Austro-Ugarskoj i Rusiji, pan-pokreti su prirodno na{li svoje najplod-nije tlo. [tavi{e, po{to je Dvojna monarhija sadr`ala u sebi i slovenske i ger-manske iredentisti~ke nacionalnosti, panslavizam i pangermanizam su se odpo~etka koncentrisali na njeno razaranje, a Austro-Ugarska je postala pravicentar pan-pokreta. Ruski pansloveni izjavili su jo{ 1870. da bi najbolja mo-gu}a polazna ta~ka za panslovensko carstvo bilo razaranje Austrije20, a au-strijski pangermani bili su tako `estoko agresivni prema sopstvenoj vladi dase ~ak i Alldeutche Verband ~esto `alio na “preterivanja” bratskog austrij-skog pokreta.21 Plan za ekonomsko jedinstvo srednje Evrope pod nema~kim

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 233

20 Tokom Krimskog rata (1853-1856) Mihael Pagodin, ruski folklorist i filolog, napisao jepismo Caru u kome slovenske narode naziva jedinim pouzdanim saveznicima Rusije(Taehlin, op. cit., p. 35); kratko iza toga general Nikolaj Muravjev-Amurski “jedan od velikihgraditelja ruskog carstva”, nadao se “oslobo|enju Slovena od Austrije i Turske” (Hans Kohn,op. cit.); a još 1870. pojavio se vojni pamflet koji je zahtevao “uništenje Austrije kao neopho-dan uslov za panslovensku federaciju” (vidi Staehlin, op. cit., p. 282).

21 Vidi Otto Bonhard, op. cit., p. 58 ff. i Hugo Grell, “Der alldeutsche Verband, seine Ges-chichte, seine Bestrebungen, seine Erfolge”, 1898, No. 8.

Page 270: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

vo|stvom, zajedno sa svim sli~nim projektima kontinentalne imperije ne-ma~kih pangermana, promenio se iznenada, kada su ga se latili austrijskipangermani, u strukturu koja }e postati “centar nema~kog `ivota na celojZemlji i biti u savezni{tvu sa svim ostalim germanskim dr`avama”.22

O~ito je samo po sebi da su ekspanzionisti~ke tendencije panslavizmabile isto toliko zbunjuju}e za cara koliko su samoinicijativna uveravanja ulojalnost Rajhu a nelojalnost Austriji bila za Bizmarka.23 Bez obzira na tokoliko su visoko povremeno i{la nacionalna ose}anja, ili koliko su nacio-nalisti~ki zahtevi mogli da postanu sme{ni u kriznim vremenima, oni su,sve dok su bili vezani za ograni~enu nacionalnu teritoriju i dok ih je kon-trolisao ponos u ograni~enoj nacionalnoj dr`avi, ostajali u granicama kojeje tribalizam pan-pokreta odmah prekora~io.

Modernizam pan-pokreta mo`e se najbolje oceniti iz njihove potpunonove pozicije prema antisemitizmu. Najverovatnije je bilo da }e potisnutemanjine, kao Sloveni u Austriji i Poljaci u caristi~koj Rusiji, zbog sukobasa vla{}u otkriti skrivene veze izme|u jevrejskih zajednica i evropskih na-cionalnih dr`ava, a to bi otkri}e moglo lako da dovede do mnogo temeljni-jeg neprijateljstva. Kad god se antagonizam prema dr`avi nije identifiko-vao sa nedostatkom patriotizma, kao u Poljskoj, gde je nelojalanost carubila znak poljske lojalnosti, ili u Austriji, gde su Nemci na Bizmarkagledali kao na svoju veliku nacionalnu figuru, ovaj antisemitizam je popri-mao mnogo `e{}e forme, jer su se Jevreji tada pojavljivali kao zastupnicine samo ugnjetavaju}e dr`avne ma{ine ve} i stranog ugnjeta~a. Ali su{tin-ska uloga antisemitizma u pan-pokretima slabo se mo`e objasniti pozici-jom manjina ili odre|enim iskustvima koja je [enerer, protagonista au-strijskog pangermanizma, imao u svojoj ranoj karijeri kada je, jo{ uvek~lan Liberalne partije, postao svestan veza izme|u Habsbur{ke monarhijei dominacije Rot{ildovih u austrijskoj mre`i `eleznica.24 To bi samo po se-bi te{ko moglo da ga navede da izjavi da “mi pangermani gledamo na anti-semitizam kao na okosnicu na{e nacionalne ieologije”,25 niti bi i{ta sli~no

234 IMPERIJALIZAM

22 Prema austrijskom pangermanskom programu iz 1913, citirano prema: Eduard Pichl(al. Herwig), Georg Schoenerer, 1938, 6 Vols., VI, 375.

23 Kada je Šenerer, sa divljenjem prema Bizmarku, izjavio 1876. da “Austrija mora presta-ti da bude velika sila” (Pichl, op. cit., I,90), Bizmark je mislio i rekao svojim austrijskimobo`avaocima da je “mo}na Austrija vitalno neophodna Nema~koj”. Vidi F. A. Neuschaefer,Georg Ritter von Schoenerer (Dissertation), Hamburg, 1935. Carevo dr`anje prema pansla-vizmu bilo je mnogo dvosmislenije jer je panslovenska koncepcija dr`ave uklju~ivala sna`nunarodnu podršku despotskoj vladavini. No, ~ak i pod takvim primamljivim okolnostima, Carje odbio da podr`i ekspanzionisti~ki zahtev slavenofila i njihovih sledbenika. Vidi Staehlin,op. cit., p. 30 ff.

24 Vidi poglavlje II.25 Pichl, op. cit., I, 26. Prevod je citiran iz odli~nog ~lanka Oscar Darbach, “The Founder

of Modern Political Antisemitism: Georg von Schoenerer”, u Jewish Social Studies, vol. VII,No. 1, January, 1945.

Page 271: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

moglo da navede panslovenskog ruskog pisca Rozanova da se pretvara da“ne postoji problem u ruskom `ivotu u kome kao miro|ija nije i pitanje:Kako da iza|emo na kraj sa Jevrejima”.26

Klju~ iznenadnog pojavljivanja antisemitizma kao centra celog pogledana `ivot i svet – za razliku od njegove isto politi~ke uloge u Francuskoj to-kom Drajfusove afere ili njegove instrumentalizacije u propagandne svrheu nema~kom [tekerovom pokretu – le`i u prirodi tribalizma vi{e nego upoliti~kim ~injenicama i okolnostima. Pravo zna~enje antisemitizma upan-pokretima sastoji se u tome {to je mr`nja prema Jevrejima bila, po pr-vi put, o{trija od svih stvarnih iskustava koja su se ticala jevrejskog naro-da politi~ki, dru{tveno ili ekonomski, i {to je sledila samo ~udnu logikuideologije.

Plemenski nacionalizam, pokreta~ka snaga kontinentalnog imperijaliz-ma, imao je malo zajedni~kog sa nacionalizmom potpuno razvijene zapadnenacionalne dr`ave. Nacionalna dr`ava, sa svojim zahtevom za narodnimzastupni{tvom i nacionalnim suverenitetom, kakva se razvijala od Fran-cuske revolucije tokom ~itavog devetnaestog veka, bila je rezultat kombi-nacije dva ~inioca koja su u osamnaestom veku bila jo{ uvek odvojena iostala su odvojena u Rusiji i Austro-Ugarskoj: nacionalnosti i dr`ave. Na-cije su iza{le na scenu istorije i emancipovale se kada su narodi stekli svesto sebi kao o kulturnim i istorijskim entitetima, a o svojim teritorijama kaoo stalnom domu, gde je istorija ostavila vidljive tragove, kao celinama ~ijaje kultivacija bila proizvod zajedni~kog rada njihovih predaka i ~ija bibudu}nost zavisila od razvoja zajedni~ke civilizacije. Gde god su na-cionalne dr`ave stvorene, migracije su se zavr{ile, dok je, s druge strane, uisto~nim i ju`nim regionima Evrope izostalo osnivanje nacionalnihdr`ava, jer one nisu mogle da se odr`e na ~vrsto ukorenjenim selja~kimklasama.27 Sociolo{ki gledano, nacionalna dr`ava je bila dr`ava emanci-povanih evropskih selja~kih klasa i iz tog razloga su nacionalne vojskemogle da o~uvaju svoju stalnu poziciju unutar tih dr`ava samo do krajapro{log veka, to jest, samo dok su bile istinski predstavnik ruralne klase.“Vojska”, kao {to je istakao Marks, “je bila ’stvar ~asti’ sa premijama zazemljoradnike: oni bi se pretvorili u gospodare, brane}i u inostranstvusvoj novoste~eni posed... uniforma je bila njihov dr`avni kostim, rat je bionjihova poezija; dodeljeno zemlji{te bilo im je domovina, a patriotizam jepostao idealni oblik poseda.”28 Zapadni nacionalizam koji je kulminirao uop{toj regrutaciji, bio je proizvod ~vrsto ukorenjenih i emancipovanih se-lja~kih klasa.

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 235

26 Vassiliff Rozanov, Fallen Leaves, 1929. pp. 163-164.27 Vidi S. A. Macartney, National States and National Minorities, London, 1934, p. 432 ff.28 Karl Marx, The Eighteen Brumaire of Louis Bonaparte, engleski prevod De Leon, 1898.

Page 272: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skora{nji doga|aj, struktura dr-`ave je bila izvedena iz vekova monarhije i prosve}enog despotizma. Bilou obliku nove republike, bilo reformisane ustavne monarhije, dr`ava jekao svoju vrhovnu funkciju nasledila za{titu svih stanovnika na svojoj te-ritoriji bez obzira na njihovu nacionalnost i trebalo je da deluje kao vrhov-na zakonska institucija. Tragedija nacionalne dr`ave je bila u tome {to senacionalna svest koja je ja~ala preklapala sa tim funkcijama. U ime voljenaroda dr`ava je bila primoravana da prizna samo “pripadnike nacije” kaogra|ane, da dodeli puna gra|anska i politi~ka prava samo onima koji supripadali nacionalnoj zajednici po pravu porekla i ~injenici ro|enja. To jezna~ilo da je dr`ava delom bila transformisana od instrumenta zakona uinstrument nacije.

Osvajanje dr`ave od strane nacije29 bilo je umnogome olak{ano padomapsolutne monarhije i novim razvojem klasa koji je iz toga proiza{ao. Ap-solutni monarh trebalo je da slu`i interesima nacije u celini, da bude vidlji-vi eksponent i dokaz postojanja takvog zajedni~kog interesa. Prosve}enidespotizam zasnivao se na Roanovom: “kraljevi komanduju narodima ainteres komanduje kralju”;30 ukidanjem kralja i suvereniteta naroda, ovajzajedni~ki interes bio je u stalnoj opasnosti da umesto njega do|e do traj-nog sukoba klasnih interesa i borbe za kontrolu nad dr`avnom ma{ineri-jom, to jest, stalnog gra|anskog rata. Izgledalo je da je jedina preostala ve-za izme|u gra|ana i nacionalne dr`ave bez monarha, veza koja bi simboli-zovala njihovu su{tinsku zajednicu, veza nacionalnog, to jest zajedni~kogporekla. Tako je u veku kada je svakom klasom i svakim delom stanovni-{tva vladao klasni ili grupni interes, interes nacije u celini trebalo da budegarantovan zajedni~kim poreklom, koji se sentimentalno izra`avao u na-cionalizmu.

Tajni sukob izme|u dr`ave i nacije obelodanio se samim ro|enjem mo-derne nacionalne dr`ave, kada je Francuska revolucija kombinovala De-klaraciju o pravima ~oveka sa zahtevom za nacionalnim suverenitetom.Ista su{tinska prava zahtevala su se istovremeno i kao neotu|ivo nasle|esvih ljudskih bi}a i kao posebno nasledstvo posebnih nacija; ista nacija sejedanput deklarisala da se podvrgava zakonu, {to bi verovatno proizlaziloiz Prava ~oveka, i kao suverena, to jest nevezana nikakvim op{tim zako-nom i bez i~ega {to joj je nadre|eno.31 Prakti~ni ishod ove kontradikcijebio je da su od tada pa nadalje ljudska prava bila oja~ana i za{ti}ena samo

236 IMPERIJALIZAM

29 Vidi J. T. Delos, La nation, Montreal, 1944, izuzetna studija o tom predmetu.30 Vidi Duc de Rohan, De l’Intéret des Princes et Etats de la Chrétienté, 1638, posve}eno

kardinalu Rišeljeu.31 Jedna od najinformativnijih diskusija o principu suvereniteta je još uvek Jean Bodin,

Six Livres de la Republique. Za dobar pregled i diskusije o glavnim Bodinovim teorijama, vi-di George H. Sabine, A History of Political Theory, 1937.

Page 273: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

kao nacionalna prava, dok je sama institucija dr`ave, ~iji je vrhovni zada-tak bio da {titi i garantuje ~oveku njegova ljudska prava kao gra|anina ipripadnika nacionalnosti, izgubila svoju pravnu, racionalnu pojavu, pa suromanti~ari mogli da je tuma~e kao nekakvu nebuloznu zastupnicu “na-cionalne du{e”, koja bi po samoj ~injenici svoga postojanja trebalo da bu-de izvan ili iznad zakona. Nacionalni suverenitet, prema tome, izgubio jesvoju originalnu konotaciju slobode naroda i bio je obavijen pseudomisti~-nim oreolom bezakonite samovolje.

U su{tini, nacionalizam je izraz ovog izopa~avanja dr`ave u instrumentnacije i identifikovanja gra|anina sa pripadnikom nacije. Odnos izme|udr`ave i dru{tva bio je odre|en ~injenicom klasne borbe koja je istisnulaprethodni feudalni poredak. Liberalni individualizam, koji je pogre{no ve-rovao da dr`ava vlada nad samim pojedincima, izopa~io je dru{tvo, jer dr-`ava u stvarnosti vlada klasama, a taj liberalni individualizam je u njoj vi-deo neku vrstu vrhovnog pojedinca kom ostali treba da se klanjaju. Izgle-dalo je da je volja nacije da je dr`ava {titi od posledica njene dru{tveneatomizacije i da joj u isto vreme garantuje mogu}nost opstanka u stanjuatomizacije. Da bi dorasla tom zadatku, dr`ava je trebalo da poja~a sve ra-nije centralisti~ke tendencije; samo strogo centralizovana administracijakoja je monopolisala sve instrumente nasilja i mogu}nosti za sticanjevlasti mo`e da dr`i ravnote`u centrifugalnim silama koje se stalno stvara-ju u dru{tvu kojim su ovladale klase. Nacionalizam je, zatim, postao dra-goceni lepak koji spaja centralizovanu dr`avu i atomizovano dru{tvo, i onse zapravo pokazao kao jedina uspe{na, `iva veza izme|u pojedinaca i na-cionalne dr`ave.

Nacionalizam je uvek ~uvao tu po~etnu prisnu lojalnost vlasti i nikadanije sasvim izgubio funkciju o~uvanja dragocene ravnote`e izme|u nacijei dr`ave s jedne strane i gra|ana jednog atomizovanog dru{tva s druge.Starosedeoci nacionalne dr`ave ~esto su s visine gledali na naturalizovane`itelje, one koji su primili svoja prava po zakonu a ne po ro|enju, od dr`a-ve a ne od nacije; ali nikada nisu oti{li tako daleko da predlo`e pangerman-sku distinkciju izme|u “Staatsfremde”, nepripadnika dr`avi, i “Volksfrem-de”, nepripadnika naciji, koja je kasnije u{la u nacisti~ko zakonodavstvo.Po{to je dr`ava, ~ak i u svom izopa~enom obliku, ostala pravna institucija,i nacionalizam je bio kontrolisan putem nekog zakona, a budu}i da je izni-kao iz identifikacije dr`avljana sa teritorijom, bio je sputan jasnim grani-cama.

Sasvim druga~ija je bila prva nacionalna reakcija naroda kod kojih senacionalnost jo{ nije razvila iz neartikulisane etni~ke svesti, ~iji jezici jo{nisu prerasli stupanj dijalekta kroz koji su svi evropski jezici pro{li pre ne-go {to su bili prilago|eni knji`evnim svrhama, ~ije selja~ke klase jo{ nisubile prekinule duboke korene sa zemljom i nisu bile na granici emanci-

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 237

Page 274: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

pacije – naroda kod kojih se, sledstveno tome, nacionalni kvalitet pokazaokao mnogo prenosivija, privatna stvar, ugra|ena u samu njihovu li~nost,nego kao pitanje javne brige i civilizacije.32 Ako su `eleli da se uklope unacionalni ponos zapadnih nacija, nisu imali zemlju, nisu imali dr`avu, ni-kakva istorijska dostignu}a kojima bi se ponosili, ve} su samo mogli dauka`u na sebe, a to je zna~ilo, u najboljem slu~aju, na svoj jezik – kao daje jezik sam po sebi ve} dostignu}e – a u najgorem slu~aju na svoju slo-vensku ili germansku ili bog zna kakvu du{u. Ipak, u veku koji je naivnoprihvatio da su svi narodi zapravo nacije, te{ko da je i{ta drugo ostalo ug-njetenim narodima Austro-Ugarske, carske Rusije ili balkanskih zemalja,gde nije bilo nikakvih uslova za realizaciju zapadnog nacionalnog trojstvanarod-teritorija-dr`ava, narodima ~ije su se granice vekovima stalno me-njale, a stanovni{tvo bilo vi{e ili manje u stanju neprestane migracije. Tuje bilo masa koje nisu imale ni najmanju ideju o tome {ta zna~e patria ipatriotizam, ni najmutniju predstavu o odgovornosti za zajedni~ku, ogra-ni~enu zajednicu. To je bila nevolja sa “pojasom me{anog stanovni{tva”(Makartni) koji se protezao od Baltika do Jadrana i na{ao svoj najartikuli-saniji izraz u Dvojnoj monarhiji.

Plemenski nacionalizam izrastao je iz te sfere neukorenjenosti. On sesna`no {irio ne samo me|u narodima Austro-Ugarske ve}, tako|e, iako navi{em nivou, i me|u pripadnicima nesre}ne inteligencije caristi~ke Rusije.Neukorenjenost je bila istinski izvor te “pro{irene plemenske svesti”, {toje zapravo zna~ilo da pripadnici tih naroda nemaju kona~ni dom, ve} seose}aju odoma}eni gde god pripadnici njihovog “plemena” slu~ajno `ive.“U tome se razlikujemo”, rekao je [enerer, “...{to mi ne gravitiramo premaBe~u ve} gravitiramo prema svakom mestu u kome `ive Nemci”.33 Obe-le`je pan-pokreta bilo je to da oni nisu ~ak ni poku{ali da postignu na-cionalnu emancipaciju, ve} su odjednom, u svojim snovima o ekspanziji,prevazi{li uske granice nacionalne zajednice i proglasili narodnu zajed-nicu, koja bi ostala dr`avni faktor ~ak i da su njeni ~lanovi bili raspr{eni poceloj zemaljskoj kugli. Sli~no tome, a nasuprot pravim nacionalnim oslo-bodila~kim pokretima malih naroda, koji su uvek po~injali sa ispitivanjemnacionalne pro{losti, pan-pokreti nisu prestajali da se bave istorijom, ali suprojektovali osnove svoje zajednice u budu}nost ka kojoj je pokret trebaloda ide.

238 IMPERIJALIZAM

32 Interesantni su u ovom kontekstu socijalisti~ki predlozi Karla Renera i Ota Bauera uAustriji da se nacionalnost potpuno odvoji od svojih teritorijalnih osnova i da postane nekavrsta li~nog statusa; to je naravno odgovaralo situaciji u kojoj su etni~ke grupe bile raspršenepo celom carstvu ne gube}i ništa od svog nacionalnog karaktera. Vidi Otto Bauer, DieNationalitätenfrage und die õsterreichische Sozialdemokratie, Vienna, 1907, o li~nom (na-suprot teritorijalnom) principu, pp. 332 ff, 353 ff. “Li~ni princip ne `eli da organizuje nacijekao teritorijalne zajednice, ve} samo kao udru`enje li~nosti.”

33 Pichl, op. cit., I, 152.

Page 275: Hannah Arendt- Izvori Totalitarizma

Plemenski nacionalizam, {ire}i se kroz sve ugnjetene nacionalnosti u Is-to~noj i Ju`noj Evropi, razvio se u nov oblik organizacije, u pan-pokrete,me|u onim narodima koji su kombinovali neku vrstu nacionalne domovi-ne, Nema~ku ili Rusiju, sa {irokom, rasutom iredentom, Nemcima i Slove-nima izvan svoje zemlje.34 Nasuprot prekomorskom imperijalizmu, koji sezadovoljavao relativnom nadmo}no{}u, nacionalnom misijom, ili breme-nom belog ~oveka, pan-pokreti su zapo~eli sa apsolutnom tvrdnjom o iza-branosti. Nacionalizam je ~esto opisivan kao emocionalni surogat za reli-giju, ali je tek tribalizam pan-pokreta ponudio novu teoriju religije i novikoncept svetosti. Pansloveni nisu do{li do afirmacije hri{}anske priroderuskog naroda, njegovog bi}a, prema Dostojevskom “hristonosca me|unacijama”, koji Boga uvodi direktno u ovozemaljske stvari zbog carevereligijske funkcije i polo`aja u pravoslavnoj crkvi.35 Pansloveni su napu-stili svoje ranije liberalne tendencije i uprkos vladinom protivljenju, a unekim slu~ajevima ~ak i proganjanju, postali su nepokolebljivi braniociSvete Rusije zbog tvrdnje da su “pravi bo`anski narod modernih vreme-na”36.

Austrijski pangermani izrekli su sli~ne tvrdnje o bo`anskoj izabranosti,i pored toga {to su, sa sli~nom liberalnom pro{lo{}u, ostali antiklerikalni ipostali antihri{}ani. Kada je Hitler, koji je po vlastitom priznanju bio [e-nererov u~enik, ustvrdio tokom pro{log rata: “Svemo}ni Bog je stvoriona{u naciju. Mi {titimo Njegovo delo {tite}i sâmo njeno postojanje,”37 od-govor sa druge strane, kod sledbenika panslavizma, bio je potpuno istogtipa: “Nema~ka ~udovi{ta nisu samo na{i neprijatelji, ve} bo`ji neprijate-lji.”38 Te skora{nje formulacije nisu se rodile iz trenuta~nih propagandnihpotreba, i ova vrsta fanatizma ne zloupotrebljava jednostavno religijski je-

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 239

34 Nijedan potpuni pan-pokret nije se razvio osim pod tim uslovima. Panlatinizam je biopogrešan naziv za nekoliko neuspelih pokušaja latinskih nacija da naprave neku vrstu savezaprotiv nema~ke opasnosti, i poljski mesijanizam nikad nije zahtevao ni{ta više nego što se uneko vreme moglo smatrati teritorijom pod poljskom dominacijom. Vidi tako|e Deckert, op.cit., koji je 1914. tvrdio da je “panlatinizam sve više propadao a nacionalizam i dr`avna svestpostajali ja~i, i tu su stekli ja~i potenc