500€ besplatno

~1~

Hana Aperton

PRINCEZA OD ČOKOLADE

500€ besplatno

~2~

I

U direkciji “Pežoa” za Aziju i zemlje Magreba toga dana je vladala neuobičajena živost. Armand Žalber, direktor bonskog sektora velike kompanije, ništa nije želeo da prepusti slučaju.

Od ranog jutra, u njegovom kabinetu smenjivali su se rukovodioci službe za razvoj i unapređenje tržišta, pravni savetnici, šefovi protokola, prevodioci, internacionalni gastronomi.

Sve je bilo u znaku priprema za sutrašnji doček visokog arapskog gosta.

Alžir je bio jedan od onih, naročito zahvalnih tržišta, kod kojih osvajanje poverenja znači sklapanje dugoročnih ugovora o snabdevanju, u kojima se vlada direktno pojavljuje kao garant druge strane.

Činjenica da je država pažljivo negovala diplomatske odnose, naročito u privrednoj i kulturnoj oblasti, Armandu je umnogome olakšala prve korake u nastupu na ovom važnom tržištu za poznatog francuskog proizvođača automobila.

Nemali broj francuskih diplomaca delio je univerzitetske klupe s nekim od ambicioznih arapskih kolega, po pravilu potomkom bogate i ugledne porodice, koji bi, po povratku u svoju zemlju, preuzimao važne položaje u državnoj upravi.

Takva studentska poznanstva često bi prerasla u trajna prijateljstva, koja bi se u budućnosti pokazala kao najefikasniji put za uspostavljanje obostrano korisne saradnje medu državama i njihovim privredama.

Uprava univerziteta u Lionu je veoma pedantno vodila evidenciju o svojim diplomcima, prateći razvoj njihove karijere, tako da Armandu nije predstavljao naročit problem da sazna da se jedan njegov arapski kolega s grupe nalazi na prestižnom mestu ministra industrije Alžira. Na ponudu koja je, s Armandovim potpisom, upućena na vladu ove zemlje, odgovoreno je u najkraćem protokolarnom roku, da bi, već u nekoliko narednih dana, bila dogovorena poseta vladine delegacije kompaniji “Pežo”, na čelu s ministrom industrije lično.

- Didije, molim vas da za sutra neizostavno obezbedite tehničke snimke naših vozila sa poslednjeg relija Lion-Dakar, naročito one na

500€ besplatno

~3~

kojima naši inženjeri demonstriraju značaj pravilne ugradnje luftera da bi se sprečilo uvlačenje pustinjskog peska u mašinu prilikom vožnje - Armandove instrukcije su bile krajnje stručne i precizne, kao i uvek.

- Sve je pripremljeno, direktore, ne brinite. Tu su i slajdovi naših vozila, snimljenih u autentičnom ambijentu arapske svakodnevice, kao i snimci mini-busa, koje je kompanija poklonila jednoj školi u Konstantinu za prevoz đaka iz udaljenih krajeva.

- U redu je, Didije, sada možete ići, a vas bih - Armand se obratio svojoj sekretarici - gospođice Poire, zamolio da još danas taktično sugerišete devojkama koje su zadužene za prezentaciju proizvodnog programa, da svoju odeću za sutrašnji dan prilagode prilici i uobičajenoj protokolarnoj normi. Siguran sam da razumete od kakvog su značaja takvi lični gestovi u ovoj vrsti posla.

- Naravno, gospodine Žalber. Svima nam je stalo da naša kuća značajnije prodre na istočno tržište, a ovo je izvanredna šansa za to - složila se gospođica Poire.

- I još nešto, upravo sam iz protokola dobio uputstva za prijem u diplomatskom klubu, pa bih vas zamolio da ih prenesete upravi sektora. Nadam se da ekonomat neće imati problema da obezbedi izvesne količine čaja od mente, koji se u zemlji naših gostiju obavezno servira. Za eventualno posluženje alkoholnim pićima, treba se strogo pridržavati preporuka koje su nam dostavljene. A sada vas molim da pozovete gospođicu Brizboa - dodao je već prilično umornim glasom, Armand Žalber.

Na trenutak je zatvorio oči, pokušavajući da se koncentriše na ono što je odlagao do poslednjeg časa - Predočiti Margo istinu o sutrašnjoj poseti.

* * *

Armand Žalber bio je, po opštem uverenju svih koji su ga poznavali, čovek predodređen za uspeh.

Margo je, iz vremena studija, još uvek u svežem sećanju nosila onu euforiju koja je vladala na dan koncerta Brajana Adamsa, koji ona i Sesil, njena najbolja prijateljica i Armandova sestra, ne bi propustile ni za živu glavu.

500€ besplatno

~4~

Margo se zabezeknula kada im je Armand saopštio da se odlazak na koncert ne uklapa u njegovu satnicu predviđenu za spremanje ispita, koji se polagao tek za devet dana.

Ne čudeći se previše bratu, kojeg je poznavala bolje nego iko, Sesil se brzo snašla, odlučivši da slobodnu ulaznicu ustupi momku za kojim su “horski” uzdisale sve brucoškinje na poslovnom menadžmentu.

Raul, njen momak, i danas u šali tvrdi da ga je Sesil tim gestom, otela ispred nosa “dežurnim” lepoticama sa grupe, za sva vremena.

Idući prema Armandovom kabinetu Margo je bila sigurna da je imao važan razlog kada je pozvao na razgovor pred sam kraj radnog vremena.

Kao rukovodilac marketinga direkcije, znala je veoma dobro šta je njen zadatak prilikom ovako važnih poseta kakva je bila ta koja se očekivala narednog dana.

Njeno sasvim solidno znanje arapskog jezika uvrstilo ju je u red prvih Armandovih saradnika prilikom ugovaranja poslova sa kupcima iz arapskih zemalja.

Bila mu je iskreno zahvalna što joj je pružio šansu da se zaposli u tako prestižnoj firmi, u vreme kada je njena Aime napunila tek četiri meseca.

- Zdravo, Armand - pozdravila ga je, ulazeći u njegov kabinet.

- Zdravo, Margo. Izvoli, sedi. Hoćeš li da nešto popiješ? - upitao je.

- Hvala, Armand, ali ne bih se toliko zadržavala ako nije neophodno. Nameravala sam da još jednom proverim prospekte i cenovnike na arapskom, pa da idem do obdaništa po Aime.

- Nisam ni sumnjao da ćeš sve detaljno da proveriš pre sutrašnjeg dana. Vidiš, Margo... - Armand je na trenutak zastao, duboko udahnuvši vazduh - gost koji nam sutra dolazi nije bilo ko...

- Naravno, znam da je u pitanju ministar industrije - Margo mu je upala u reč.

- Da, Margo, draga, ali ono što ti, pretpostavljam, nije poznato je da se on zove - Karim Al Abasi.

- Karim?!! Oh, gospode! - Margo je sva prebledela.

- Oprosti mi, Margo. Dugo sam odlagao ovaj trenutak, ali... morao sam, ipak, da te na vreme upozorim. Dobro znaš da u ovom poslu nemamo prava na lične emocije, bez obzira koliko nam to teško padalo.

500€ besplatno

~5~

Nije tajna da sam te od prvog dana kada si ovde došla smatrao izuzetnim profesionalcem; nadam se da ćeš i sutra naći u sebi dovoljno snage da sve protekne onako kako svi želimo.

- Oh, Armand, priznajem da sam sasvim zatečena ovim što sam od tebe čula. U svakom slučaju, hvala ti što si me na vreme pripremio na ono što me čeka. Pokušaću da se do sutra nekako priberem i učinim sve onako kako je najbolje za kompaniju. Znaš i sam da su prošle pune četiri godine od svega, ali neke rane ipak ostaju preduboke da bi vreme ikada uspelo da ih žaleći.

- Potpuno te razumem, draga, ali znam i to da sam se uvek, i to s razlogom, divio tvojoj hrabrosti. Želim da verujem da te ona ni sutra neće napustiti. - Armand, veoma sam ti zahvalna na podršci. Učiniću sve što je u mojoj moći da ovaj značajan posao uspe - rekla je Margo, s još uvek veoma primetnim bledilom na licu.

Izlazeći iz Armandovog kabineta u trenutku je zastala, pitajući se na koju stranu bi trebalo da produži. Još uvek prilično ošamućena, čudila se sopstvenoj pribranosti kada joj je Armand saopštio šta je sutra čeka.

Iz sećanja joj je svom silinom izronio poslednji susret s Karimom pre četiri godine, njegove usne kojima joj je, sav očajan, kupio suze, koje su se slivale niz lice.

Znala je još tada da ga nikada neće uspeti da zaboravi, a godine koje su protekle oduzimale su joj i poslednju nadu da će se ikada ponovo sresti.

Nije se usudila da pokuša da od Armanda sazna nešto više o njemu, svesna da je njihovo prijateljstvo nastavljeno, u većoj iil manjoj meri, i posle studija.

Armand je bio suviše diskretan i pažljiv prema njoj da bi ikada povredio njena osećanja ili uspomene na najlepše dane njihovih studentskih druženja.

* * *

- Zdravo, Sesil. Divno je što si svratila. Upravo sam imala nameru da te pozovem - iskreno se obradovala Margo.

- Armand me je dovezao - istrčala se Sesil bezazleno.

500€ besplatno

~6~

Oh, dragi Armand pomislila je Margo ganuto, to samo na njega liči. Znao je koliko su me potresle njegove reči i da bi mi društvo Sesil prijalo više od svega.

- Slušaj, draga, htela sam da te zamolim da sutra popodne Aime ostavim kod tebe. Nisam sigurna kada ću se vratiti s posla. Verovatno ti je Armand rekao da imamo važne goste sa istoka, a u takvim prilikama je zaista teško proceniti koliko će razgovori da traju i kada će se sve završiti.

- Za to ne treba uopšte da brineš - spremno je dočekala Sesil. - Tvoja “čokoladna princeza” je najlepša obaveza koju mogu da zamislim. Imati takvo dete pravi je nebeski dar - rekla je Sesil s iskrenim divljenjem.

- Hvala, Sesil. Znaš da mi je ona sve. Ponekad se i sama uplašim ljubavi koju osećam prema njoj. Otkad sam je prvi put uzela u naručje, osetila sam se tako ispunjenom da mi se često činilo da mi ništa više za sreću nije potrebno. Sesil je suviše dobro poznavala Margo da bi joj promakla seta u njenim očima.

- Budi hrabra, mila. Armand mi je sve rekao. Znam kako se osećaš. Ne mogu ti mnogo pomoći, ali...

- Sve je u redu, Sesil. Neke stvari u životu je nemoguće predvideti. Moram se suočiti s onim što me sutra čeka, bez obzira na bol koji me obuzima svu pri samoj pomisli na njega. Vreme koje je proteklo od našeg rastanka nas je odvelo stazama s kojih nema povratka. Besmisleno je i pomisliti da je tu moguće učiniti nešto što bi vratilo snove koje smo zajedno sanjali, bezbrižno šetajući obalama Rone. Znaš, draga, ljubav sebi ponekad uobrazi da je svemoguća. Što se pre suočimo s realnošću i prihvatimo je, manji su izgledi da nam sećanja oduzmu snagu da idemo napred.

Slušajući je, Sesil je, s bolom, zaključila da Margo pokušava da očajnički prikupi poslednje ostatke hrabrosti pred sutrašnji susret s Karimom.

Duboko u sebi nosila je osećanje bolne nepravde što se najlepša romansa u njenim očima završila rastankom i nemoćnim suzama dvoje ljudi, koji su joj zauvek osvojili srce.

- Oprosti, draga, osećam se tako bedno i bespomoćno u pokušaju da svojoj najboljoj drugarici pružim utehu, a ni sama ne znam šta bih učinila da sam na tvom mestu - iskreno je priznala Sesil.

500€ besplatno

~7~

- Sesil, u svakom slučaju, hvala ti što brineš za mene. Nažalost, svesna sam da je ovo jedan od onih trenutaka u kojima reči postaju nemoćne. Uostalom, ni njemu neće biti lako. Sigurna sam da ni ne sanja da će sutra mene sresti.

- To je sasvim sigurno - potvrdila je Sesil. - Armand mi je rekao da nije imao hrabrosti da mu to predoči, pokušavajući da smiri sopstvenu savest objašnjenjem da je neumesno u državničke poslove uplitati lične stvari i probleme.

Margo je osetila tračak sažaljenja prema Karimu, pitajući se da li je Armand ispravno postupio izbegavši da ga prijateljski upozori na susret s njom.

- Mama, mama, dođi brzo da vidiš koliki sam soliter napravila! - dotrčala je Aime iz svoje sobe, povlačeći Margo za ruku.

- Divno, dušo. A gde je lift u tom tvom soliteru? Kako ćemo da se idemo gore? - našalila se Margo.

- Ali, mama, tu će da žive ptičice, znaš da one lete - Aime se brzo snašla.

Isprativši Sesil, Margo je uzela čašu milk-šejka i zavalila se u fotelju. Nije ni pokušavala da se odupre mislima koje su je ophrvale od trena kada joj je Armand saopštio da je sutra čeka susret s čovekom prema kome nikada nije imala snage da bude ravnodušna.

U ugodnoj samoći svoje sobe, daleko od tuđih pogleda, konačno je mogla da se prepusti uspomenama koje su je, nezaustavljivom silinom, istog trena preplavile.

500€ besplatno

~8~

II

Već od prvih časova na studijama menadžmenta, Karim je svojim ponašanjem i komunikativnošću izazivao radoznalost kolega, a naročito koleginica na grupi. Za razliku od svojih sunarodnika, koji su se najčešće međusobno družili, zazirući od svega što bi, u većoj meri, razlikovalo francusku kulturu i običaje od onih koje su sobom poneli, Karim je, naprotiv, pokazivao otvorenu želju da do kraja upozna zemlju u koju je došao na školovanje, njene ljude i život u njoj.

Sesil, koja je u to vreme još uvek istrajavala igrajući balet uporedo sa studijama, skrenula je pažnju Margo da njihovog “lepuškastog kolegu” redovno viđa na predstavama, prijatno iznenađena širinom njegovih interesovanja.

Za njen radoznali duh bio je to sasvim dovoljan razlog da poželi da ga bliže upozna.

Njen krug najbližih prijatelja, koje su činili Sesil i njen brat Armand, a ubrzo i Raul, “ljubav njenog života”, ubrzo je u Karimu dobio novog člana.

Iako je Margo odavno primetila da njena intenzivna druženja sa Sesil u Armandu podgrevaju varljivu nadu da će je to jednog dana približiti njemu, bila mu je veoma zahvalna na korektnosti koju je pokazao kada se društvo uvećalo za još jednog člana.

Ubrzo, ljubav koja se među njima rodila, više se nije mogla sakriti.

Margo je privlačila poglede svojom gustom crnom kosom, kojoj je svetla put njenog lica davala dražestan kontrast.

Karima je, što joj je i rekao, od prvog dana podsećala na najlepše među ženama njegovog podneblja.

Ljubav sa strancem, u očima njenih roditelja, bila je nešto prema čemu nisu imali nikakve rezerve. Sreća njihove kćeri bila im je važnija od svega. Upoznavši Karima, i sami su bili osvojeni već prilikom prvog susreta.

Ipak, Margo je zauvek u sećanju ponela jedan razgovor s majkom u kojem je ona taktično upozorila da ponekad i najveća ljubav postaje nemoćna pred diktatom čvrsto ukorenjenih tradicija, koje samo sa bezbedne daljine odišu onim neodoljivim čarom egzotike.

500€ besplatno

~9~

Karim je poticao iz bogate i ugledne trgovačke porodice, koja je decenijama održavala kontakte sa Evropom, puna respekta prema njenom ekonomskom i tehnološkom razvoju.

Gotovo svake godine poneko od članova ove brojne porodice upisivao bi studije na prestižnim univerzitetima širom Evrope, donoseći nova znanja, i iskustva svojoj nerazvijenoj i siromašnoj zemlji.

Tako je i Karim svoje školovanje u Lionu doživeo, ne samo kao izraz lične potrebe za obrazovanjem, već i kao uobičajenu patriotsku obavezu.

Njegova prihvaćenost u društvu francuskih akademaca iskreno je radovala njegove roditelje, tako da su. s neskrivenim zadovoljstvom, primili vest da će Karimovi bonski prijatelji biti njihovi gosti cele dve nedelje u toku predstojećih letnjih ferija.

Za Margo je ovaj put značio mnogo više od ugodne letnje avanture kojoj su se Sesil, Raul i Armand unapred radovali kao deca.

Prvi šok doživela je još u Anabi, prilikom šetnje pored plaže, kada joj je Karim diskretno skrenuo pažnju da je zabranjeno udaljavanje usamljenih parova od mesta na kojima su se nalazile brojne skupine kupača.

Takav “nemoral”, čuvari reda, kako je rekao, ne tolerišu ni parovima s overenim venčanim dokumentima.

Na svakom koraku Margo je primećivala da se uviđavniji odnos prema strancima mogao očekivati, u izvesnoj meri, na javnim mestima, dok su za domaće stanovništvo važila neka druga, za nju prilično neuhvatljiva pravila ponašanja.

I pored njegovog iskrenog nastojanja da joj pomogne da zavoli tu čudnu zemlju i njene dobroćudne i druželjubive stanovnike, Margo je sve više obuzimala zabrinutost i osećanje bespomoćnosti pred onim što se od nje očekuje ukoliko svoj život nastavi u zemlji Karimovih predaka.

“Margo, mila, savetovao bih ti da ostaviš cigaretu ako ne želiš da se izlažeš bespotrebnoj neprijatnosti” tiho je upozorio Karim dok su sedeli na terasi “Le Madžestik” hotela u Anabi.

Tek tada je, u pravoj meri, postala svesna da svojim izgledom autentične Arapkinje, podleže onim nepisanim pravilima ponašanja na javnom mestu, “rezervisanim” za žene tog podneblja.

Naravno da se njegovo upozorenje nije odnosilo i na Sesil, koja je, sa svojom dugom plavom kosom, imala “čvrst alibi” neupitne Evropljanke.

500€ besplatno

~10~

Arapski jezik kojim je, družeći se s Karimom, već sasvim dobro ovladala, za posmatrače okolo bio je još jedan dokaz njene pripadnosti tom svetu.

Boravak u glavnom gradu Alžira, u Karimovoj roditeljskoj kući, samo je pojačao njene crne slutnje. I pored beskrajne topline i nenametljivosti kojom je bila okružena od strane ukućana, Margo nije mogla da ne primeti da je ambijent, u kome se odvija dnevni život, sasvim jasno podeljen na “muški” i “ženski” deo, dok je za svako kretanje ženskih članova porodice van kuće, bila neophodna muška pratnja.

Čak i Iman, Karimova nešto starija sestra, koja je radila kao lekar u lokalnoj bolnici, prihvatala je takva ograničenja bez otpora, smatrajući ih izrazom poštovanja koje se ukazuje ženama u njenoj zemlji.

Povratak u Lion Margo je dočekala sa skrivenim olakšanjem, prepuna bola i nemoćne gorčine.

Zahvalila se Karimu i njegovima na ukazanom gostoprimstvu i prilici da izbliza upozna jednu tako zanimljivu zemlju i njene predusretljive žitelje.

U mesecima koji su sledili, uporno je pokušavala da u sebi potisne taj osećaj nelagodnosti i otpora pri pomisli na svoju budućnost s Karimom tamo, trudeći se da izbegne svaki razgovor s njim na tu temu.

* * *

Margo i Karim su diplomirali istog meseca, u razmaku od svega dvadesetak dana.

Večera u “Le Nordu”, koju je Karim priredio za svoje prijatelje, od samog početka izgledala je kao uvod u konačni oproštaj od zavodljivih “svetlosti velegrada” i svega onoga što im je studentske dane činilo radosnim i nezaboravnim.

Cele večeri u vazduhu je visilo pitanje njihove zajedničke budućnosti, o kojoj je odavno razmišljala sa sve manje nade u srcu.

Karimova bezgranična ljubav, ozbiljnost i staloženost, ulivali su joj tračak nade da će, u poslednjem trenutku, naći prihvatljivo rešenje kojim će oboje biti zadovoljni.

500€ besplatno

~11~

Poslednji udarac za nju stigao je u vidu telegrama koji su poslali Karimovi roditelji, obaveštavajući ga o potrebama ministarstva industrije da hitno zaposli nekolicinu stručnjaka i da već za četiri dana može stupiti na posao.

Ovo saznanje oduzelo joj je svaku mogućnost razgovora i zajedničkog plana njihove budućnosti.

Bila je svesna da je, jedino što se od nje očekuje u tim okolnostima, pristanak da sledi njegov put.

Njena strepnja da joj nije preostala nikakva mogućnost izbora, obistinila se već narednog dana.

Zvono na vratima koje se oglasilo tačno u sedam, moglo je da znači samo njegov dolazak u uobičajeno vreme.

Margo je, s primetnim olakšanjem, sat ranije, dočekala odluku svojih roditelja da te večeri prisustvuju humanitarnom koncertu studenata muzičkih akademija, znajući da joj predstoji razgovor od koga zavisi sudbina svega onoga o čemu su tri godine zajedno maštali.

Elegantno odelo i kravata, u svakoj drugoj prilici na Margo bi ostavili utisak dobrog ukusa.

Te večeri Karim joj je izgledao zastrašujuće služben, distanciran do nepremostivih granica, neobično smiren i uzdržan. Svaki detalj na njemu govorio joj je da je on već doneo odluku i da za nju više nema pomoći.

- Zdravo, draga - ušao je, spustivši joj lak poljubac na obraz.

- Zdravo, Karime - jedva je izustila, strepeći od svake njegove sledeće reči.

- Margo, mila moja, kakvo to lice vidim? Zar se ne raduješ što smo konačno došli na onaj naš, odavno sanjani, zajednički početak? - upitao je, trudeći se da zvuči raspoloženo.

- Nisam sigurna, Karime, šta želiš da mi kažeš - uzvratila je Margo oprezno.

- To, ljubavi, da moji jedva čekaju da te zagrle. Već su za tebe pripremili onu ružičastu sobu za koju si rekla da je kao iz bajke o “Hiljadu i jednoj noći”.

- Karime, oprosti mi, ali... ja ja... ne mogu - bilo je sve što je uspela da kaže.

500€ besplatno

~12~

- Šta to pričaš, dušo? Ili grešim što verujem da je ženi prirodno mesto pored njenog supruga?

- Ne, Karime, ne radi se o tome. Podneblje u kojem sam rasla, ostavilo je u mom vaspitanju preduboke korene. Postoje stvari kojih se, kao slobodno biće, ne mogu odreći ni po koju cenu. Običaji tvoje zemlje zahtevaju od mene žrtvu koju ja nisam u stanju da podnesem. Molim te, pokušaj da me shvatiš.

Možda je moja greška što o tome nisam ranije razmišljala, verujući da je ljubav toliko moćna da sruši sve prepreke - rekla je Margo, jedva zadržavajući suze.

- Margo, očekuješ od mene nemoguće. I sama znaš da nikada nisam krio da je moj boravak i školovanje u Lionu zadatak koji sam sebi dao, nešto što se od mene očekuje, da bih sutra pomogao svojoj zemlji kojoj sam potreban. Francuska je očaravajuće lepa i dovoljno privlačna za mnoštvo onih koji se svake godine u njoj trajno nastanjuju. Zar je za osudu to što želim svoju zemlju učiniti voljenom i prijatnom za sve dobronamernike koji žele da je izbliza upoznaju? Dobro znaš da ćeš u njoj uvek biti rado dočekana i veoma poštovana. Zar tvoja ljubav nije dovoljna da te otrgne iz zavodljivog zagrljaja ovog dragog grada?

- Nadam se, Karime, da nikada nisi imao razloga da u nju sumnjaš. Nažalost, ono što očekuješ od mene prevazilazi moju snagu. Ako ikakva nada još postoji, preklinjem te da još jednom razmisliš - zbog nas. Znaš i sam da te je Lion od prvog dana srdačno prihvatio, a i ti si znao da mu uzvratiš to gostoprimstvo - Margo je učinila poslednji pokušaj da ga odvrati od namere da se vrati u Alžir.

- Margo, mila, ne usuđujem se na takvu sebičnost da svoje želje pretpostavim onome što se u mojoj zemlji očekuje od mene. Sutra putujem verujući da na taj put, ipak, neću otići sam. Ljubavi, kaži da polaziš sa mnom, ostavi mi bar nadu...

- Ne, ne mogu, Karime. Nemam snage da te držim u lažnoj nadi. Suočiću se sa svojim bolom onako kako moram - Margo je već grcala u suzama.

- Ljubavi, zar su to tvoje poslednje reči? Zar će život bez tebe tamo imati ikakvog smisla?! Margo, mila moja... - Karim ju je zasuo poljupcima, brišući dlanom vlažne tragove po njenom licu. - Najdraža, molim te, ne mogu... ne mogu bez tebe.

500€ besplatno

~13~

Reči su mu se ugušile u njenim jecajima.

Posle njegovog odlaska, danima je osećala tupu prazninu koja je pritiskala svaki pokret tela. Činilo joj se da je sve oko nje stalo, da se sam život očajnički opirao da prihvati bolnu istinu o tragediji jedne ljubavi koja je još juče razmicala zvezde po nebu, ubeđena da ne postoji ništa jače i trajnije od nje.

* * *

U početku je mislila da je stres prouzrokovan rastankom od Karima, ostavio posledice na njen organizam. Otišla je kod lekara tek da se uveri u dijagnozu, koju je sama sebi postavila, a vratila se s potvrdom o trudnoći staroj gotovo punih šest nedelja.

Posle prve zabrinutosti neočekivanim saznanjem, Margo se ubrzo prepustila tihoj sreći, beskrajno uživajući u pomisli da joj “uspomena” na njihovu ljubav leži ispod samog srca i da će deo njega zauvek ostati s njom u tom gradu u kome se rodila njihova ljubav.

Sva je sijala od sreće kada je Sesil saopštila novost.

- Moju “čokoladnu princezu” mi niko nikada neće moći oduzeti - govorila je ushićeno.

- Polako, nestrpljivice, ko ti je obećao da će biti princeza? A šta ako bude princ?

- Uh, što ti umeš da budeš dosadna. Ne daš mi ni da se radujem kako se meni sviđa. U redu, ako insistiraš, razradiću i tu varijantu. Jesi li sada zadovoljna? - upitala je Margo.

- Nije ni važno. U svakom slučaju, tvoje zadovoljstvo je bez konkurencije. Nego... da li nameravaš da mu kažeš?

- Oh, ne. Nipošto. I molim te da i Armanda upozoriš na to - naglasila je odlučno.

- Uopšte te ne razumem. Zar ne misliš da bi Karima oduševila ta vest? Možda bi se predomislio i odlučio da...

- Sesil, prestani o tome. Besmisleno je gajiti takvu nadu posle svega. Tradicija u njegovoj zemlji isuviše je jaka da bi im se uspeo odupreti. Porodica je za njih nešto što se smatra svetinjom i, po pravilu, zasnivaju je

500€ besplatno

~14~

odmah po završetku školovanja. Najmanje što bih želela je da mu rođenje nanese neke neprilike i stavi ga pred teška iskušenja. Ne, Sesil, neću to da učinim.

Sedam meseci kasnije obrazi su joj se rumeneli od sreće kada joj je dežurna sestra rekla da nikada nije videla tako lepu devojčicu.

Nežni izdanci crne kovrdžave kosice i krupne oči bila je slika koju je Margo mesecima nosila u sebi, a sada je držala u naručju.

Njena “čokoladna princeza” mogla je da dobije samo jedno ime: Aime - voljena.

Okružena roditeljskom pažnjom i razumevanjem, Margo dugo nije pomišljala da potraži neki posao, uživajući u svakom danu s malom Aime.

Iskustvo “rečitosti” dečjeg plača za nju je bilo nešto fascinantno.

Ponekad joj se činilo da svaki dah tog bespomoćnog bića nosi u sebi neku poruku njoj upućenu, koja danonoćno bdi nad njenim snom.

Po prvi put je, s velikom pažnjom, slušala majčine reči, dok joj je pričala svoja iskustva u negovanju nje dok je bila mala.

Ništa na svetu joj nije bilo važnije od njene princeze. Čak je i sećanje na Karima počelo da dobija opravdavajući prizvuk nemoći pred neminovnošću sudbine.

Iz njene četvoromesečne prijatne opuštenosti ju je prenula Armandova ponuda da prihvati solidno plaćen i atraktivan posao u sektoru za marketing direkcije u kojoj je on bio vodeća ličnost.

Nije joj trebalo više od nekoliko dana da se organizuje za novi početak u svom životu.

Imala je naročitu sreću kada joj je uspelo da u obdaništu, nedaleko od direkcije “Pežoa”, nađe slobodno mesto za Aime, tako da je bila potpuno spremna da prihvati izazov koji joj se nudio u ovoj renomiranoj automobilskoj kući. Rođenje Aime i okupiranost Margo “centralnim” članom porodice, lišila je Armanda i poslednje tihe nade da će mu Margo pokloniti poneki trenutak, rezervisan za one koji u njenom životu imaju naročiti značaj.

Njegova uzdržana skromnost bila je zadovoljena i samom činjenicom da su postali saradnici na istom poslu, da ih bar nešto trajno vezuje i pruža mu priliku da se nađe u njenoj blizini.

500€ besplatno

~15~

Armand je bio isuviše uviđavan da bi sebi dozvolio ijedan nesmotren korak, ukoliko Margo ne bi dala povoda za tako nešto.

Čekao je svoju priliku, nadajući se da će njena ljubav prema Karimu vremenom iščileti u sudaru sa stvarnošću, u kojoj nema dovoljno mesta za tanane treptaje srca i nade da će se desiti čudo i odneti nas na krilima anđela tamo gde smo oduvek želeli da odemo.

500€ besplatno

~16~

III

Sedeći zamišljen za stolom u biblioteci uz šolju jutarnjeg čaja, Karim nije ni primetio kada je Farida ušla. Nečujna kao i uvek, prišla mu je zabrinutog lica, stojeći bezglasno, u očekivanju da je primeti.

- Oh, Farida, izvini. Nisam čuo kada si ušla - iznenađeno se trgnuo, pocrvenevši.

- Zabrinuta sam za tebe, Karime. Nikada te nisam videla tako uznemirenog pred put u Evropu. Plašim se da ti se ne desi nešto neprijatno - izgovorila je, sramežljivo spustivši pogled.

Naviknuta da se ne meša u “muške poslove”, jedva je smogla snage da mu pokaže svoju strepnju.

- Ne brini, Farida, sve će biti u najboljem redu. U pitanju je posao koji je od velikog značaja za vladu, pa mi je naročito stalo da ga uspešno obavim. Osećam ogromnu odgovornost i pokušavam da unapred predvidim sve što bi moglo sutra da bude predmet razgovora.

- Karime, tako me preplašio izraz tvog lica kada sam ušla unutra... Činilo mi se da si negde daleko, nedostupan i nedodirljiv, izgubljen u dalekom svetu o kome ne znam ništa.

- Oh, Farida, tvoja mašta bi i samu Šeherezadu bacila u zasenak - Karim je pokušavao da se našali. - Znaš i sama koliko volim posao koji mi je poveren. Sasvim je razumljivo da me ponekad, kada su u pitanju izuzetno važne stvari, toliko okupira da ne primećujem ništa oko sebe - trudio se da je uveri.

- Verujem ti, Karime - uzvratila je Farida, s popustljivim razumevanjem. - Ne bih više želela da ti smetam - dodala je, povlačeći se tiho.

Isprativši je pogledom, Karim je osetio neko neodređeno olakšanje.

Kao retko kada, bio mu je potreban dragoceni mir ove sobe, u kojoj je mogao da osluškuje zvuk sopstvenih misli.

Uzalud je pokušavao da se odupre sećanju koje je svaki pomen “grada svetlosti” sobom nosio. Samo je on znao šta taj grad znači u njegovom životu.

500€ besplatno

~17~

Znao je da je njegova voljena sestra Iman nepogrešivo naslutila buru koja ga danima raznosi.

Sklanjao se od njenog pogleda, iako je bio siguran da neće izustiti ni jednu reč kojom bi povredila rane koje nikada nije uspeo da žaleći.

Farida je unela, samo njoj svojstvenu, toplinu u njegov dom, čineći ga često očajnim što, i pored najbolje želje, nikada nije uspevao da uzvrati na njenu nežnost onoliko koliko je zasluživala.

Iman to nije promaklo, sećajući se još uvek veoma živo boravka Margo i sjaja u njegovim očima, kojim je pratio svaki njen pokret.

Ko zna gde je sada ona. Armand je u svojim pismima nikada nije pomenuo. Možda više i ne živi u Lionu. Nadam se da je našla svoju sreću, jer je Margo zaslužuje više nego iko, razmišljao je, pokušavajući da stiša napetost koja ga ni dalje nije napuštala.

Uvek mi se činilo da taj divni grad, s pravom, pripada i meni. Ne znam zašto, možda zato što sam mu poklonio svoju najveću žrtvu - ljubav koja je u njemu rođena i ostala da mu večno pripada. Znam da sam bio sebičan, verujući da će ona moći da sija istim sjajem ispod užarenog neba moje rodne zemlje. Ako sam želeo nemoguće, neka mi nebo oprosti, nije imao snage da zaustavi misli koje su ga razdirale.

Plašio se da neće imati ni toliko smelosti da bar jednom skrene pogled duž obale Rone, jer, bez nje, ta lepa reka uzalud miluje svoje kamene obale, podsećajući ga bolno da samo s njom, njegovom Margo, u svetu ima lepote i smisla.

Ko zna koliko je zanesenih ljubavnika na njenim obalama ostavilo svoje nade, a svakom od njih se činilo da je njegova ljubav veća i moćnija i od samog sunca - razmišljao je setno. Ipak, vreme je ponekad nemoćno da ugasi i poslednju nadu da će neka sila ispraviti grešku koju smo u trenutku slabosti načinili i vratiti nas na put kojim smo nekada davno, bezgraničnom ljubavlju vođeni, krenuh.

Zažmurio je, potpuno se prepuštajući sećanjima da ga nose ulicama tog grada, koje nikada nisu prestale da odzvanjaju njihovim koracima.

Kroz očne kapke prodiralo mu je bleštavilo njegove svetlosti, koja je zauvek sačuvala sjaj njenih očiju.

Zvonki udar gonga na zidnom satu prenuo ga je, opominjući da je vreme za polazak.

500€ besplatno

~18~

Duboko je udahnuo vazduh i odlučnim korakom krenuo ka vratima.

* * *

Bilo je uobičajeno da velike kompanije, prilikom značajnih međudržavnih poseta, koriste usluge diplomatske mreže koja vodi pedantne evidencije o svim važnijim ličnostima u zemlji domaćinu, uključujući i brojna saznanja o njihovim navikama, ukusima, pa i porodičnim prilikama, sve u cilju osvajanja poverenja i iskazivanja poštovanja prema gostu. Armand se u svom poslu redovno služio ovim nezaobilaznim izvorom korisnih informacija, što je i ovoga puta blagovremeno učinio.

Tek nekoliko sati pre najavljenog dolaska gostiju, našao je trenutak slobodnog vremena da zaviri u iscrpni izveštaj koji mu je dostavilo odeljenje strateškog planiranja.

Nije se mnogo začudio kada je pored Karimovog imena pročitao: oženjen, bez dece, supruga potomak stare brodovlasničke porodice, školovana na univerzitetu u Alžiru.

- Zdravo, Armand - pozdravila je Margo ušavši u kancelariju.

Na trenutak se trgao, kao dete uhvaćeno u neprilici.

- Ima li još nešto što treba da se uradi pre nego što gosti stignu? - upitala je, s izrazom pribranosti na licu.

Armand je, s olakšanjem, zatvorio “dosije Karim”, odlučivši da pred Margo prećuti svoja malopređašnja saznanja, ne želeći da joj donosi dodatnu bol pred susret za koji će joj, ionako, biti potrebno mnogo snage.

Ukoliko bude prilike i ako to sam bude želeo, Karim će naći načina da je s tim upozna, Armand je pokušavao da umiri svoju savest.

- Sve što još treba da se učini je da se kod aerodromske službe proveri da li avion iz Alžira stiže po redu vožnje. To je sve - rekao je.

- Armand, ima još nešto... - započela je Margo, oklevajući.

- Kaži, o čemu se radi? - pitao je.

- Znaš... Armand, ako nije neophodno... mislim... ako protokol nije izričit... izbegla bih pojavljivanje na samom aerodromu, pri dolasku delegacije. Postoji opasnost od neke neočekivane reakcije Karima, kao

500€ besplatno

~19~

posledice iznenađenja ako bismo se, već po njegovom izlasku iz aviona, sreli oči u oči.

- Potpuno si u pravu, Margo. Malo opreznosti uvek se više isplati od bespotrebnog rizika. Moje prisustvo tamo se podrazumeva, a tebe bih zamolio da, za to vreme, preuzmeš kontrolu nad službom za prijem i još jednom proveriš da li su sve pripreme obavljene kako smo se dogovorili.

- Rado ću preuzeti taj zadatak, a tebi... hvala na razumevanju - izgovorila je Margo s primetnim olakšanjem.

Otkako se zaposlila kod Armanda, njihova saradnja bila je više nego uspešna.

Ohrabrena njegovim poverenjem, bez oklevanja prihvatila je da preuzme sektor marketinga za unapređenje istočnog tržišta, u čemu joj se znanje arapskog jezika pokazalo od neprocenjive koristi, kako u pogledu praćenja aktuelnih zbivanja u zemljama koje su bile predmet njenih proučavanja, tako i u uspostavljanju direktnih poslovnih kontakata i sticanja poverenja kod budućih klijenata iz arapskog sveta.

Njena posvećenost privredi tih zemalja stavila je u drugi plan politička zbivanja, kao i vladina naimenovanja pri glavnim resorima. To je i razlog što je propustila da primeti Karimovo napredovanje do mesta ministra industrije.

Poznajući ga, nijednog trenutka nije posumnjala da će se njegovo ime veoma brzo naći na listi nezaobilaznih u diplomatskim kontaktima sa tom severnoafričkom zemljom.

- Margo, vreme je da krenem, avion sleće za nepunih dvadeset minuta - rekao je Armand ustajući. - I... budi hrabra - dodao je pre nego što su se vrata za njim zatvorila.

Grlo joj se steglo. Stajala je nepomična nasred Armandovog kabineta, zatrpana pravom lavinom uspomena, koje su navirale sa svih strana.

Telo joj je još uvek pamtilo njegove zagrljaje, a lice gorelo od sećanja na vrelinu njegovih usana.

Ponovo je s njim šetala pored Rone, držeći se za ruku, isprepletenih prstiju.

Poželela je da ga sretne daleko od uredno složenih kožnih fascikli, po stolu u biznis-salonu, da mu se baci u zagrljaj i u njemu, bar na trenutak,

500€ besplatno

~20~

nestane, vraćajući vreme unazad, oprhvana suludom nadom da njihova ljubav i dalje živi uprkos svemu.

Gospode, podari mi snagu da danas ne klonem od žeravice njegovog pogleda, da mi ne zadrhti pružena ruka dobrodošlice, da me drhtavi glas ne oda, da mi u očima ne pročita da ga još uvek beskrajno volim, usrdno se molila, sklopivši ruke na grudima. A onda je tišinu kabineta narušila škripa jasno prepoznatljivih kočnica.

Znala je da je on upravo stigao.

* * *

Stojeći ispred široko otvorenih vrata svečane sale za prijem gostiju, Margo nije osećala noge.

Ukočenog lica osluškivala je bat koraka koji su se približavali i glasove u živahnom razgovoru.

A onda... ne, nije mogla pogrešiti. Vitka, elegantna figura čvrstim korakom pratila je Armanda.

Jedva desetak metara delilo ju je od susreta sa njim.

Za Margo više nije bilo uzmicanja. Već sledećeg trenutka, kao kroz maglu, videla je svoju ruku kako se pruža i čula reči koje su njena usta izgovorila - Dobrodošli, gospodine ministre.

Osetila je samo topli stisak ruke, zadržavši, kao hipnotisana, pogled na njegovim očima.

Osećanje dužnosti prividno je nadvladalo unutrašnji bol koji ju je kidao.

Uljudno se rukovala s preostalim članovima delegacije, uspevajući da zadrži kurtoazni osmeh na licu.

Iako je sve trajalo tek nekoliko trenutaka, njoj je izgledalo kao da je prošla cela večnost.

Gosti i domaćini su odmah zauzeli svoja mesta za stolom i, posle kratke zdravice, započeli pregovore o međudržavnoj saradnji.

Nikada uloga prevodioca Margo nije tako teško pala.

500€ besplatno

~21~

Iako se, s krajnjom lakoćom, već dugo služila arapskim jezikom, Karimov pogled, koji nije skidao s nje sve vreme, oduzimao joj je i poslednje ostatke snage.

S neizrecivim naporom uspevala je da se koncentriše na reči sagovornika i prenese ih korektno.

Poštujući protokolarne običaje zvaničnog dela sastanka, Karim se uzdržao od upotrebe francuskog jezika, iako ga je smatrao svojim drugim maternjim jezikom.

Intimno je oduvek verovao da je to jezik ljubavi i da ga treba koristiti samo u posebnim prilikama, da bi njegova izražajnost i lepota ostali neokrnjeni.

- A sada će vas gospođica Margo upoznati sa tehničkim referencama modela koji su predmet našeg razmatranja - najavio je Armand prelazak u salu za projekcije. Karimovom uhu nije promaklo njegovo obraćanje Margo sa “gospođice”. Po ozbiljnosti njegovog lica teško bi ko mogao i da nasluti koliko mu je srce na te reči zaigralo.

Nakon zvaničnog dela sastanka usledila je kratka koktel-pauza.

Gosti su nastavili živahan razgovor s domaćinima, interesujući se za brojne detalje u vezi s prednostima ovog vozila u uslovima specifične konfiguracije terena u njihovoj zemlji.

Neformalni deo komunikacije spontano je nastavljen na francuskom, kojim se većina gostiju sasvim dobro služila.

Samo je Armand primetio Karimov prikriveni nervozni stisak čaše u ruci i kratko oklevanje pre nego što je odlučnim korakom krenuo prema Margo.

Iako okrenuta leđima, bila je sasvim sigurna da bi te korake lako prepoznala među stotinama drugih.

- Margo, ovo je mnogo više nego što sam očekivao dolazeći u grad koji nikada neću moći da zaboravim. A i ti... promenila si se.

Margo ga je iznenađeno pogledala.

- Lepša si nego ikada - tiho je dodao.

- Karime, molim te... - uzalud je pokušavala da se brani, osećajući klonulost u ćelom telu pred njegovim pogledom koji je govorio više nego što su reči mogle iskazati.

500€ besplatno

~22~

- Kasno sam shvatio da je samo jedna greška u životu dovoljna da odvede na put sa koga nema povratka. Uzaludno je kasnije saznanje da je čovek sam uzrok svojoj sudbini. Bol koji sam ti naneo, ničim se ne može opravdati. Ako je uteha, i sam ispaštam svoj deo krivice. Sada sam siguran da ljubav koja se rodi u ovome gradu, u njemu večno ostaje i zauvek mu pripada. Margo, znam da sam odavno izgubio pravo da se interesujem za tvoj život. Ipak, voleo bih da čujem...

- Da, istina je, Karime, nikada nisam ni prestala da te volim - čula je sebe kako izgovara reči koje su joj godinama bile skrivene u najdubljem kutku srca.

Nije mogla da veruje da su joj se, s beskrajnom lakoćom, tako jednostavno otele sa usana.

- Ljubavi, od detinjstva sam iskreno verovao da čuda, ipak, postoje i da se dešavaju samo onima koji u njih iskreno veruju. Margo, znaj da te volim kao prvog dana kada sam te upoznao. Ni hiljade kilometara nisu bile dovoljne da iz sećanja izbrišu tvoj lik i sve ono što smo zajedno sanjali. Diskretni pokret Armandove ruke upućen Margo, bio je znak da druga runda razgovora s gostima upravo počinje.

* * *

- Oh, ti si, Margo. Nisam te očekivala ovako rano. Nažalost, moraću da te na trenutak zapostavim, jer je Aime nestrpljiva da joj do kraja iščitam jedan titlovani crtać.

- Nadam se, Sesil, da te nije previše gnjavila svojim zahtevima - rekla je Margo.

- Imala je sreću da nam se ukusi prilično podudaraju - nasmejala se raspoloženo Sesil.

- Oprosti, smetnula sam s uma tvoju legendarnu “iščašenost” - zadirkivala ju je Margo.

- Bolje je da pitaš svoju princezu šta o tome misli - uzvratila je Sesil.

- Drugi put. Sada mi radije daj čašu nečeg žestokog da malo dođem k sebi - zatražila je Margo.

500€ besplatno

~23~

- Oh, oprosti, nisam se usudila ništa da te pitam. Pričaj mi kako si uspela sve to da preživiš. Zaista ne znam kako bih se osećala da sam na tvom mestu.

- Sesil, potpuno sam izgubljena. Nisam mogla ni da pretpostavim da je samo jedan susret s njim dovoljan da u meni vrati sve ono što sam četiri godine pokušavala da potisnem. Besmisleno je gajiti lažnu nadu, pa ipak... Njegove reči su me sasvim pokolebale - Margo je na trenutak zastala, pokušavajući da se sabere.

- Zar ste imali priliku da nasamo razgovarate? - upitala je Sesil uzbuđenim glasom.

- Razmenili smo tek nekoliko reči za vreme koktela. Izgledalo mi je da je jedva čekao priliku da mi priđe. Sesil, ne znam ništa o njegovom životu od dana kada smo se rastali, ali mi je jučerašnji susret bio dovoljan da se uverim da Karim i ja zauvek pripadamo jedno drugom, bez obzira šta život s nama činio. Sigurna sam da i on isto misli.

- Smiri se, draga. Znam da ti je teško. Oboje ste zreli, odrasli. Ako postoji neko rešenje, ne sumnjam da ćete ga pronaći.

- Ne, Sesil, nama nema pomoći. I on i ja to dobro znamo. Ne usuđujemo se ni da razgovaramo o tome. Život ima svoja pravila, puteve, a mi smo nemoćni da ili skrenemo, ma koliko to želeli.

- Prestani, Margo, molim te. Ne mogu da te slušam kada tako govoriš. Nikada ne smeš prestati da veruješ u ljubav koju oboje osećate. Budi sigurna da će vam ona sama pokazati put kojim treba da idete.

- Oh, Sesil, ponestaje mi snage da verujem u čuda. A, opet... Ne mogu iz misli da izbrišem njegov pogled, njegove reči koje su u meni srušile i poslednji oslonac na kome je počivala moja sigurnost. Kada mi je dotakao ruku, činilo mi se da sam spremna da s njim krenem i u sam pakao.

- Mila, ne smeš dozvoliti da te obuzme očaj. Pokušaj da mirno razmisliš o svemu. Možda još uvek nije kasno da nešto učinite - Sesil je zdušno podgrevala njenu slabašnu nadu.

- Kasno je, Sesil, znam to dobro - rekla je Margo rezignirano.

- Pretpostavljaš ih imaš razloga da to što kažeš? - insistirala je Sesil.

- Nije potrebno bilo šta pretpostavljati. Prsten na njegovoj ruci dovoljno govori. Koliko ga poznajem, teško je poverovati da je u pitanju

500€ besplatno

~24~

nevažan “modni” detalj. Shvataš li sada zbog čega nemam ni trunku nade da ćemo ikada više pripadati jedno drugom?

- Oh, Margo, to je... Ne znam šta da kažem. Učinila bih sve za tebe samo da ne gledam tu tugu u tvojim očima.

- Hvala ti, Sesil. Danas si već dovoljno učinila za mene - Margo je pokušala da povrati raspoloženje.

- Ne znam kod koga bih ostavila Aime da nije bilo tebe. Neću više da ti oduzimam vreme. Samo da obučem svoju princezu, pa da krenemo kući. Ne znam samo kako ti uspeva da je ovako smiriš da se uopšte ne čuje - primetila je Margo s divljenjem.

- Sada ćemo odmah da proverimo kojem se carstvu privolela naša mala princeza - rekla je Sesil, prateći Margo do sobe.

- Oh, očigledno, carstvu snova - sa smeškom je rekla Margo, gledajući svoju devojčicu kako čvrsto spava.

- Uvek sam ovako zamišljala anđele - ganuto je primetila Sesil.

- Ona to i jeste: moj mali anđeo.

500€ besplatno

~25~

IV

Karim nikako nije uspevao da odagna osećanje da se, od susreta sa Margo, sve u njemu urušilo, zatrpavajući ga uspomenama na dane provedene s njom.

Izgledalo mu je kao da nikada nije ni odlazio iz tog grada.

Iz sećanja mu je izronilo bezbroj detalja: cvetni prekrivač u njenoj sobi boje breskve, ogromna žuta ukosnica kojom je krotila svoju gustu kosu, čak i srebrnkasti lak za nokte, koji je nesmotreno prosula po koricama sveske u kojoj je pedantno beležila arapske reči i stihove njegovih omiljenih pesnika.

Razdirala ga je fizička bol pri pomisli koliko je, ispod njene uzdržanosti, ostalo strasti i neugasle želje.

Telo mu je trnulo od sećanja na njene zagrljaje i nemirne prste, koji su želeli da ga svuda dotaknu. Nijedna žena nije znala da tako pokaže koliko joj znači, koliko ga želi.

Samo je Margo umela da mu se preda dušom i telom, uvek ponovo u njemu razgorevajući želju za nežnostima.

Kada ga je otac prvi put “podsetio” da, za karijeru budućeg diplomate, ne bi bilo uputno predugo odlagati formiranje porodice, još uvek nije shvatao da je njegova ljubav u Lionu postala zauvek zatvorena stranica njegovog života.

Uvek se, s grižom savesti, sećao dana kada su mu predstavili Faridu, tihu i krotku Arapkinju, spuštenog pogleda. Njeno skladno telo i pravilne crte lica ostavljale su utisak topline i nežnosti.

Iako visokoobrazovana, kao i većina arapskih žena, videla je svoje mesto u senci budućeg muža, pomirena da pod njegovim krovom nastavi tradiciju svojih predaka, potpuno se posvećujući porodici.

Nije imao ozbiljnijeg razloga da se suprotstavi očevoj želji da Farida uskoro postane član porodice.

Ona ili neka druga, sasvim svejedno, razmišljao je, pomiren sa onim što se nije moglo izbeći.

500€ besplatno

~26~

Venčanje je priređeno u skladu sa tradicijama njegove zemlje, koje je dobro poznavao.

Ubrzo posle toga, život je uplovio U svoje mirne tokove.

Okupiran brojnim obavezama, tek u večernjim časovima uspevao je da odvoji retke trenutke koje bi provodio s Faridom. Nikada se nije požalila što su tako malo vremena provodili zajedno.

Svoje dužnosti supruge obavljala je s besprimernom odanošću.

Ponekad bi mu se učinilo da primećuje neki čudan strah u njenim očima, ali tome nije pridavao ozbiljniji značaj.

Tek kada je jednog dana zatekao sestru Iman s očima crvenim od plača, naslutio je da se dešava nešto o čemu on ništa ne zna.

Bilo mu je potrebno mnogo veštine i upornosti da je ubedi da mu kaže o čemu se radi.

Kada mu je Iman, jecajući, saopštila da Farida boluje od epilepsije i da je i sama bila svedok napada koji je obuzeo, Karim se osetio potpimo izgubljenim.

Beskrajno sažaljenje koje ga je obuzelo prema toj nesrećnoj i nedužnoj ženi, učinilo je da odluči u sebi da će, pred porodicom, zauvek sačuvati njenu tajnu, dobro znajući da zakoni njegove zemlje dopuštaju da se, u takvim slučajevima, brak jednostrano prekine, pa čak i zatraži obeštećenje od porodice koja je to prikrila prilikom njegovog sklapanja.

Laknulo mu je kada je Iman, koja je Faridu zavolela kao sestru, obećala da niko o ovome neće ništa znati.

Saznanje o Faridinoj bolesti Kalima je preko noći lišilo svake pomisli o stvaranju porodice, što ga je dovodilo do očajanja.

Ni tračak utehe nije mogao da nađe u činjenici da zakoni njegove zemlje tolerišu poligamiju; čak ga, u sličnim slučajevima, i preporučuju.

Bio je siguran da bi Farida, vaspitana po vekovnim arapskim tradicijama, poslušno prihvatila “društvo” druge žene, koja bi Karimu obezbedila potomstvo.

Svaka pomisao da od Margo zatraži razumevanje za tako nešto činila mu se gotovo suludom, tim više što je u nekoliko navrata s njom razgovarao o surovosti arapskih verskih zakona prema ženi, ne nalazeći ni sam opravdanja za sklapanje mnogočlane bračne zajednice.

500€ besplatno

~27~

Često je sa zadovoljstvom isticao da se taj nazadni običaj sve više gubi među mladim obrazovanim ljudima koji sve češće sami biraju svoju životnu saputnicu, poštujući zakone srca.

Pritisnuvši šakama preko očiju, Karim je nesvesno pokušavao da se odbrani od svega oko sebe: života koji mu se izmakao iz ruku, budućnosti koju nije uspevao da čvrsto uhvati.

U ušima mu je i dalje neprekidno odzvanjala reč “gospođica”, titrajući mu kroz sva čula kao slabašna svetlost koja ga mami, pokazuje mu put za koji mu je potrebno beskrajno mnogo smelosti.

Ljubavi, dok me ti volš, znaj da nije sve izgubljeno, sišao mu je laki polušapat sa usana. Nikada nada i očaj nisu u njemu bili tako pomešani.

* * *

- Mama, zašto tako mnogo ćutiš? Jesi li opet umorna od posla? - začuo se cvrkutavi glas Aime.

- Za tebe, zlato, mama nikada nije previše umorna - uzvratila je Margo, uzimajući je u krilo.

- Da li ti se sviđa ptičica koju sam nacrtala? - upitala je Aime, šireći blok za crtanje po kolenima.

- Divna je, mila... samo... gde su ptičici noge? - podsetila je Margo.

- Uf, mama, valjda znaš da ptičice lete?! - brzo se snašla Aime.

- Naravno, dušo, sasvim sam zaboravila na to - uzvratila je Margo, jedva se uzdržavajući od smeha.

- Hoćeš li da ti nacrtam još jednu pticu, a ti da mi napraviš puding sa šlagom? - predložila je Aime.

- I celo brdo šlaga, ako želiš. Mama će sve da učini za svoju princezu - odgovorila je Margo, spremno ustajući da joj ispuni želju.

Od zvuka miksera Margo nije čula reči svoje ćerke, koja je nestrpljivo mahala rukama, pokušavajući da skrene pažnju na sebe.

- E, sad mi kaži šta si htela - rekla je Margo, pritisnuvši prekidač.

500€ besplatno

~28~

- Danas me drugarica u obdaništu pitala kako se zove moj tata, a ja nisam znala da kažem, pa sam joj rekla da ću pitati mamu i da ću joj sutra reći - rekla je Aime bezazlenom veselošću.

Margo se ukočila na njene reči.

Odavno je razmišljala o tome da li je njena ćerka dovoljno odrasla za saznanja koja i odraslima često pričinjavaju neizrecivi bol.

Dugo je oklevala, želeći da joj saopšti istinu na način koji neće narušiti radosnu bezbrižnost njenog dečjeg sveta.

- Mama, hoćeš li da mi kažeš? - Margo se premda na njeno, ponovo postavljeno, pitanje.

- Mila, tvoj tata je najlepši i najbolji tata na svetu, a zove se Karim - izgovorila je Margo u jednom dahu.

- A zašto on ne živi sa nama?

- Ne može, dušo. On je u drugoj zemlji, daleko odavde i ima mnogo posla.

- A kada završi taj posao, hoće li onda doći kod nas? - bila je uporna Aime.

- Ako ga budeš mnogo volela, sigurno će doći - čvrsto je obećala Margo, gotovo i sama verujući u reči koje je izgovorila.

- Dobro, mama. Samo mu kaži da obavezno dođe popodne, kada se ja vratim iz obdaništa - napomenula je devojčica.

- Učiniću to sigurno, ništa ne brini - uveravala je, dok joj se grlo stezalo.

* * *

- Gospođice Poire - obratio se Armand svojoj sekretarici - još danas stupite u kontakt sa nadležnom službom alžirskog avioprevoznika ,,Er Alžeri” i rezervišite potrebne kapacitete za transport naših uzoraka za demonstraciju.

Bilo bi poželjno da se pronađe mogućnost da prvi kontingent bude sačinjen od naših najatraktivnijih četvorotočkaša, uključujući i one za

500€ besplatno

~29~

posebne namene - Armand je, kao i obično, davao krajnje precizna i iscrpna uputstva.

- Ništa ne brinite, gospodine Žalber. Odmah ću to učiniti - spremno je uzvratila Demi Poire.

- Margo, izvini što si malo čekala. Izvoli, sedi. Vidiš i sama da sam zatrpan poslom oko obezbeđenja raznih potvrda, atesta i deklaracija u vezi s pošiljkom za Alžir, da već tri dana ne uspevam da nađem malo vremena za jedan razgovor s tobom - pravdao se Armand.

- Kaži o čemu se radi - Margo je bila veoma radoznala.

- Kao što znaš, Margo, partner iz Alžira je izuzetno zainteresovan za što skoriju realizaciju ugovora koji smo s njim potpisali. Moram istaći da je tvoja stručnost prilikom prezentacije u kompaniji, ostavila naročito povoljan utisak na goste, kao i tvoje izvanredno znanje arapskog. Nadam se da nemaš ništa protiv što i ubuduće računam na tvoju pomoć u vezi s ovim poslom.

- Naravno, razume se. O tome uopšte ne treba razgovarati - uveravala ga je.

- Vidiš, Margo, poslednja faza, koja nam je preostala, da bi se sve uspešno završilo, je demonstracija tehničkih referenci naših vozila direktno na terenu.

- U Alžiru? - Margo je zadržala dah.

- Da. Kupac insistira na tome, a mi smo dužni da njegovoj želji izađemo u susret. Margo, znam da te svojim zahtevom stavljam na bolno iskušenje, ali profesionalna dužnost mi nalaže da, za ovako važan posao, angažujem najbolje kadrove koje kompanija ima. To je, ujedno, razlog zbog kojeg sam prisiljen da te zamolim za razumevanje i pokušam da dobijem tvoj pristanak.

- Sve je u redu, Armand - izgovorila je Margo, s bezizražajnim izgledom na licu, osećajući kako, od ovog trena, svoju sudbinu prepušta nekim višim silama s kojima više nema snage da se bori.

- Mnogo ti hvala, Margo. Veoma sam ti zahvalan za žrtvu koju činiš za budućnost ove kompanije do koje je svima nama mnogo stalo.

- Kaži mi, za kada je planiran let za Alžir? - kratko je upitala.

- Za sutra popodne - odgovorio je Armand.

500€ besplatno

~30~

Dok je izlazila iz njegovog kabineta, nesvesno je ubrzavala korak, kao da želi da pobegne, da se sakrije od onog “sutra”, koje je tako nesnosno blizu, neizbežno i konačno kao presuda.

Zebnja koju je osećala je potisnula i poslednje tragove radosti pred ponovni susret sa Karimom.

Znala je da u toj zemlji može biti samo gost, stranac.

Osećala je blagu grižu savesti što nije uspela da je prihvati i zavoli koliko njega, koji joj je značio više nego što je ikada mogla da pretpostavi.

Bila je savršeno svesna da on već odavno živi svoj drugi život, o kome ona ništa ne zna i da nema nikakvog prava da ga o tome pita.

Samo je “njihov” Lion ostao da čuva miris jedne ljubavi i jedino se u njemu, s njim, osećala beskrajno srećnom i zaštićenom.

Pomisao na susret pod nekim tuđim, dalekim nebom, ispunjavala ju je neizrecivom nesigurnošću i strepnjom.

Odlazeći kući, po prvi put nije primetila topli zagrljaj nežnih zraka ugodnog septembarskog sunca.

* * *

Za kontrolu leta aerodroma u Alžiru bio je to jedan od uobičajenih dana.

Jedva primetno pojačanje službenog obezbeđenja, svedočilo je o dolasku važnih gostiju iz inostranstva.

Posle kratkog i veštog manevra, avion je lako dotakao pistu.

Diskretni ceremonijal dočeka, kakav je uobičajen u ovoj zemlji, brzo je okončan odlaskom gostiju i domaćina vladinim automobilima u pravcu rezidencije.

Margo je s blagim smeškom posmatrala vozila, zaustavljena duž glavnog bulevara u Alžiru, i policajce kako u lakoj letnjoj odeći, s jedva vidljivim oznakama, obezbeđuju prolaz vladinim visokim zvaničnicima.

Ništa se od onda nije promenilo, zaključila je Margo, sećajući se Karimovih upozorenja da semafori u njegovoj zemlji često služe za

500€ besplatno

~31~

uveseljavanje dokonih i veselu dečju igru, pa da treba biti veoma oprezan u vožnji i pri prelasku ulice.

Kontrast siromaštva svakodnevice brojnih stanovnika ove zemlje i velelepnih zdanja, čije terase su prekrivala besprekorno negovane krošnje maslinovih stabala, nije mogao promaći oku.

Najtužnija slika, koju je Margo ponela iz ove zemlje, bila je neobična brojnost hendikepiranih osoba, koju joj je Karim objasnio uticajem verskih zakona, koji omogućavaju sklapanje braka između bliskih srodnika, što uzrokuje čestu pojavu urođenih deformiteta kod potomstva.

Taj štetni običaj još uvek se prilično održao među najsiromašnijim slojevima njenih stanovnika, kao sredstvo očuvanja celovitosti njihovih skromnih poseda unutar zajednica.

- Uvek sam se pitao zašto je ženama, kada krenu na put, potrebno dvostruko više prostora za prtljag nego nama muškarcima. Ne bih rekao da šminka zauzima baš toliko mesta - Armand je pokušavao da taktično skrene pažnju Margo od napetosti koja je obuzimala dok su se ubrzano približavali vladinoj rezidenciji.

- Zar si zaboravio kao su ovde noći prohladne? Uz koktel-haljinu, priznaćeš, ne bi baš pristajao neki sportski džemper - uzvratila je Margo raspoloženo.

- Uh, u tu žensku “filozofiju” ni najmanje se ne razumem. Radije odustajem od bilo kakvih prigovora - uzvratio je Armand. - Nisam siguran da bi mi tu naročito pomoglo i moje iskustvo s automobilima i usklađivanjem boje njihove karoserije s presvlakama.

- “Pežo” je s tobom, očigledno, na putu da osvoji novu razvojnu granu ako nastaviš da se tako udubljuješ u “materiju” - zadirkivala ga je Margo. - Uostalom, koja žena ne bi poželela auto u boji svojih očiju?

- Oh, Margo, ovog trena se proglašavam daltonistom, samo da bih se spasao od diskusije s tobom na tu temu - Armand je podigao ruke u znak predaje.

- Gospodine direktore uvažene kuće “Pežo”, zar nije jedno od osnovnih pravila naše kompanije da izađemo u susret svakoj želji kupca? - podsetila ga je Margo glumeći ozbiljnost.

- Tako je, moja najtalentovanija saradnice, ali... svakako u granicama razuma - precizirao je Armand.

500€ besplatno

~32~

- Oh, Armand, zar smemo biti tako na kraj srca?! Pomisli samo šta sve može da poželi jedna maštovita princeza, kakvih je ovde više nego onih u našim knjigama bajki?!

- Oprosti, Margo, “zaboravio” sam da je i princeza, konačno, samo: žena - Armand nije mogao da odoli provokaciji.

Sedeći na zadnjem sedištu udobnog mercedesa, Margo je pogled slučajno pao na retrovizor iznad glave službenog vozača. Videći njegovo lice, široko razvučeno u osmeh, znala je da je razumeo svaku reč njihovog razgovora. Već je bilo kasno da opominje Armanda na uobičajenu diskreciju.

Već sledećeg trena točkovi njihovog automobila uplovili su među senoviti drvored koji je vodio do širokog stepeništa vladine rezidencije.

* * *

Velika, širom otvorena i bogato ukrašena vrata na ulazu u svečanu salu, prilično su iznenadila Margo, naviknutu da se za sto za ručavanje seda tek nakon okončanog oficijelnog dela razmatranja i usaglašavanja ugovora.

Armand je propustio da joj predoči da ovo podneblje još uvek usrdno neguje tradiciju ukazivanja gostoprimstva na svakom koraku i da ono redovno prethodi svakom ozbiljnijem poslovnom kontaktu, u cilju osvajanja poverenja i učvršćivanja prijateljskih veza.

Praktičnost ovakvog pristupa ogledala se i u pružanju mogućnosti gostu iz udaljenog kraja da se privikne na drugu klimatsku i vremensku zonu, pre nego što se posveti radnom delu razgovora.

U sali je bilo neočekivano mnogo lica, srdačnih i opuštenih, obučenih s ukusom.

Margo nije primetila nijednu kožnu faciklu, niti ozbiljna i napeta lica dežurnih sveprisutnih bankara, koji su tu da provere svaki detalj koji se stavi na papir.

Najmanje što je ovde očekivala bilo je prisustvo nekolicine žena, izuzetne lepote i dostojanstvenog držanja.

Svi su stajali na nogama, dočekavši goste gromoglasnim aplauzom.

500€ besplatno

~33~

A onda je kroz svečani “špalir”, prema njoj i Armandu, krenuo njihov domaćin u pratnji elegantne dugokose žene, produhovljenog lica, najlepšeg koje je Margo ikada videla.

- Dobrodošli, dragi prijatelji. Čast mi je da vam u svojoj zemlji ukažem gostoprimstvo, u čemu će mi pomoći i moja supruga Farida.

Karimove reči, namenjene francuskoj delegaciji, bile su ujedno poziv gostima i domaćinu da zauzmu mesta za bogatom i čudesno aranžiranom trpezom.

Zahvaljujući na dobrodošlici, Armand nije propustio da primeti da će malo opuštanje, pre otpočinjanja zvaničnih razgovora, pružiti mogućnost da on i njegovi saradnici srede svoje bezbrojne utiske o ovoj lepoj zemlji.

Margo je bila prezahvalna Armandu što, u nastojanju da ispoštuje etikeciju domaćina, nije na nju obratio pažnju u trenutku kada se prema njoj pružila ruka žene, koja je nenametljivo i sa savršenom prirodnošću pratila Karima u stopu.

Samo jedan pogled na njenu skladnu figuru i očaravajuće izražajno lice, bio je dovoljan Margo da spozna svu bespomoćnost šetališta pored Rone da sačuva jednu ljubav koja nikako nije smela umreti.

Karime, ljubavi, ne reci da je sve izgubljeno, govorile su njene oči, čiji je vlažni sjaj samo on primećivao.

Setila se njegovih nedavno izgovorenih reči u Lionu, hvatala se za njih kao za slamku, očajavala pri pomisli da više nikada neće imati prava na njegovu ljubav, kao ta prelepa i otmena žena, koja odavno živi pod njegovim krovom, koja se svakog jutra budi pored njega.

Gledajući je tihu i krotku, pitala se ume li ona da u njemu zapali one, samo njoj znane vatre, pijanstvo kome ni jedna čaša nije potrebna.

Gospode, ako želiš da me kazniš, kaži mi da me nikada više neće dotaći njegove snažne ruke, oni nemirni, neobuzdani prsti žudni beskrajnih dodira, radoznali i nezaustavljivi.

- Gospođice Margo, znate li da je moj suprug studirao u Lionu? Uvek je govorio da je to najlepši grad na svetu - čula je Faridin glas.

- Oh, zaista me raduje što mu se tako dopada - uzvratila je Margo, prebledevši, dok ju je Karimov pogled pekao kao žeravica.

500€ besplatno

~34~

Primetivši to, Armand je vešto skrenuo razgovor na specifičnosti ukusne arapske kuhinje, za šta mu je Margo bila neizmerno zahvalna.

Karim je, kao uzoran domaćin, s posebnom ljubaznošću i strpljenjem, izlazio u susret interesovanjima svojih francuskih gostiju.

Margo je ovaj predah dobrodošao da se, bar nakratko, izmakne Karimovom razoružavajućem pogledu, koji se sve češće zaustavljao na njenom licu!

500€ besplatno

~35~

V

Nikadajoj Lion nije izgledao tako neutešno stran i neprivlačan, ravnodušan prema bolu koji je osećala od povratka iz Alžira.

Ni obale Rone nisu bile one stare, koje bi, šumeći, saosećale s njenim teškim korakom i bezglasnim jecajem duše.

Njen grad je dobio nove ljubavnike, koji još nisu potrošili svoje snove i nade, verujući da u njemu ljubav nikada ne umire.

Lagala bi kada bi rekla da je osećala naročito zadovoljstvo pri pomisli da je njihov posao uspeo najbolje što su mogli poželeti.

Gotovo s olakšanjem dočekala je zatišje u direkciji, čekajući da izvozna služba sektora odradi svoj deo posla, sinhronizujući ugovorene isporuke s dinamikom proizvodnje u kompaniji.

To je bilo pravo vreme za Margo da uzme nekoliko nedelja odmora, što bi, bila je sigurna, i Armand prihvatio s razumevanjem.

Margo se, posle još svežih utisaka susreta sa Karimom, nije usuđivala ni da pomisli da se prepusti na milost i nemilost samoći, protiv koje još uvek nije imala sigurno sredstvo odbrane.

Kao noćne more, plašila se onih buđenja kada se postelja odjednom učini preširokom i beznadežno pustom, a glava na jastuku izmiče, praveći mesto nekome ko tu prirodno pripada, čiji dodiri nikada nisu ni iščileli ispod mekih svilenih prekrivača.

I kad bi joj se učinilo da svoju tugu uspeva da sakrije duboko u sebi, jedne krupne crne oči nikad ne bi uspevala da zavara.

- Mama, nemoj opet da budeš onakva - opominjala je Aime.

- Kakva, dušo?

- Ma, ono, kada stalno gledaš u jedno mesto, pa se ja posle uplašim za tebe - objasnila je devojčica na svoj način.

- Nipošto ne treba da se plašiš, zlato. To mama samo razmišlja koji je najlepši kolač, da ti ga ispeče - pokušavala je Margo da je razuveri.

- A zašto su ti onda oči tako crvene? - Aime je posmatrala sumnjičavo. - Jesi, mama, ti si plakala, a meni si rekla da samo male bebe plaču - Aime se nije dala prevariti.

500€ besplatno

~36~

- Nisam plakala, mila. Zašto bi mama plakala kada ima svoju princezu, najlepšu na svetu?! - uzvratila je Margo, uzimajući je u krilo.

- A hoćeš li sada da mi pričaš bajku o prasićima? Obećala si - Aime je bila neumorna.

- Razume se, ali onda kada moje “prase” opere svoje obraščiće od čokolade.

- Uf, mama, uvek me gnjaviš - negodovala je Aime, trkom odlazeći prema kupatilu.

Oprosti mi, Bože, zar sam ikada smela da pomislim da mogu biti nesrećna pored ovakvog anđela, pomislila je.

* * *

Pohvala predsednika vlade, upućena ministru industrije za izuzetno uspešan aranžman s francuskim “Pežoom”, objavljena je na svim vodećim radio i TV- stanicama u Alžiru.

Dnevna štampa je, po običaju, izjavu premijera štampala na naslovnim stranama svojih izdanja.

Karim je ravnodušnim pogledom preleteo preko jutarnjeg broja najvećeg nacionalnog dnevnika, koji je presavijen ležao u uglu njegovog radnog stola.

Po prvi put, otkada radi u vladinoj službi, izrečena pohvala vodećeg zvaničnika jedva da je dotakla njegova čula.

Posle ponovnog susreta s Margo, ništa nije moglo nadomestiti osećanje beznadežne praznine, koje ga nikako nije napuštalo.

Svest o tome da je časno ispunio roditeljska očekivanja, kao i dug prema zemlji, nije ga više ispunjavala naročitim zadovoljstvom.

Sve češće se pitao da li je to ono što je zaista želeo i da li je zaista dovoljno da mu ispuni život i snove.

Njegova karijera ministra industrije dostigla je svoj vrhunac, što je doprinelo tome da, na pragu srednjih godina, po prvi put, poželi da svede neki svoj lični bilans.

500€ besplatno

~37~

Izbegavao je da, čak i u krugu najuže porodice, govori o svojoj nepreboljenoj želji za potomstvom, koja ga je, s godinama, sve više pritiskala.

Grudi su mu se stegle pri pomisli na Faridu i njenu beskrajnu odanost, u kojoj je često nazirao tragove nemog i bespomoćnog osećanja krivice zbog njene bolesti, koja je svaku pomisao o potomstvu činila nedopustivo rizičnom.

Ceo njegov život odjednom je počeo da mu liči na prerano zatvoren krug iz koga nema izlaza.

Obespokojavala ga je pomisao da je nešto previše važno iza njega, zauvek ostalo nedorečeno, nedovršeno, kao ružin pupoljak, sprečen da se razvije i zamiriše punim sjajem.

Obuzela ga je neutoljiva želja da ponovo vidi Margo, bilo gde i bilo kako, samo što pre, neodložno.

Osetio je fizičku bol od želje za dodirom pramenova njene guste sjajne kose. Još uvek je u živom sećanju nosio diskretni miris parfema, skriven ispod nestrpljivih dugmića na njenoj bluzi.

Jedanput, u šetnji gradom, “ozbiljno” su zaključih da samo Aznavur ume sasvim iskreno da peva o ljubavi, onako velikoj i neprolaznoj kakva je njihova. Pokupovali su sve njegove kompakt diskove i zagrljeni se slikali pored ulične tezge.

Kao pijanac-povratnik, Karim je drhtavom rukom otključao poslednju fioku svog stola i izvadio kompakt diskove, koje se četiri godine nije usuđivao da dotakne.

Šaputavi glas nežnog ljubavnika ispunio je sobu, izgledajući nestvarno među visokim svodovima, prekrivenim nepreglednim šarama mozaika; klizio po mekim tepisima, slivao se niz prozorska okna, milovao ga po licu.

Slušao je te zvuke kao molitvu, ustreptalog srca, predajući im se kao sudbini, pred kojom se postaje nemoćan. Grlo mu se steglo, da mu se činilo da će se ugušiti.

Iznenada je skočio sa stolice, ostavljajući zanesenog francuskog ljubavnika da dovrši svoj refren, bežeći od nekih nevidljivih sila koje su ga vukle daleko, u onaj grad u kome ljubav nikada ne umire.

500€ besplatno

~38~

Prolazeći kroz salon, nije ni primetio Faridu koja ga je, odlažući knjigu koju je držala u ruci, začuđeno pogledala.

Neobični melodični zvuči još uvek su dopirali iz bibhoteke, koju je maločas napustio žurno odlazeći. Ni sama ne znajući zašto, Farida je krenula, vođena zvucima koji su se čuli.

Ušla je unutra, ne zatekavši ništa neobično, osim jedne odškrinute fioke i ključeva zaboravljenih u njoj.

Mahinalno je krenula da je zatvori, a onda joj je pažnju privukla slika koja je ležala na vrhu.

Ruke su joj se tresle dok je gledala kako se sa nje smeši lice one lepe Francuskinje, koju je upoznala na prijemu, oslonjene glavom na Karimovo rame. Sva klonula od bola, jedva je uspela da se pridrži za ivicu stola da ne padne od nesvestice koja je obuzela.

Zašto me Bog ovako kažnjava, šta sam mu učinila? Zar nisam smela da ga volim? Ako njegovo srce pripada drugoj, zašto mi to sam ne kaže? Faridi je izgledalo da se iznenada probudila iz najlepšeg sna, očajnički odbijajući da poveruje da je stvarnost jednako bolna i bez nade kao i pre.

Obuzeo ju je paničan strah da će je Karim napustiti, a bez njega bi se osećala sasvim izgubljenom.

Pokušavala je uzaludno da u sebi nađe razumevanja za njegove mladalačke uspomene, pokušavajući da ubedi samu sebe da je on suviše ozbiljan i odgovoran da bi sebi dozvolio da mu slabost prema bilo kojoj ženi naruši harmoniju porodičnog doma. Duboko u duši osećala je da se, ipak, radi o uspomeni koja je još suviše živa da bi je ostavila spokojnom. Želela je da što pre zaboravi onu gustu kosu, umršenu vetrom, i njegovo razdragano lice dok ju je držao u naručju na ulici grada, koji je tako mnogo voleo. Sada je znala i zbog čega.

* * *

Margo je bila poslednja osoba na ovom svetu koja bi pokazala i najmanju želju da se pridruži demonstracijama protiv vladinih poreskih i sličnih zakona koje su se, uz uobičajeno prijavljivanje lokalnim vlastima, održavale gotovo svakog vikenda, uz jednosatno zaposedanje ulica koje bi dobijale karnevalsku atmosferu.

500€ besplatno

~39~

Ponekad joj se činilo da se na njima skupljaju uvek ista lica, koja su se međusobno družila, bez naročite vere da bi njihov protest mogao da donese neke konkretne rezultate.

Međutim, pitanje poštovanja ljudskih prava, naročito raznih manjinskih i marginalnih društvenih grupa, kao i etničkih zajednica, uvek je pobuđivalo njenu pažnju ne ostavljajući je nimalo ravnodušnom.

Zbog vesti da je u jednoj francuskoj školi uprava zabranila maloj Libijki da pohađa nastavu odevena u svoju nacionalnu odeću, Margo je bila beskrajno ogorčena.

U zemlji, koja se diči svojim demokratskim tekovinama, događaj je dobio neočekivano veliki publicitet. Svi vodeći francuski intelektualci javno su se svrstali uz roditelje devojčice, smatrajući zabranu školskih vlasti otvorenim izrazom etničke diskriminacije.

Margo je držala sasvim prirodnim svoje pridruživanje manifestaciji arapskih majki koje su, vodeći svoju decu za ruku, prošle bulevarom Pinel.

Noseći Aime u naručju, kojoj se stvorena gužva beskrajno dopala, brzo je postala meta bliceva brojnih fotoreportera i inostranih TV snimatelja, kojima je devojčica čokoladnog tena, u naručju majke bele puti, izgledala kao najilustrativniji simbol etničke tolerancije, za koju se progresivno društvo zapada zdušno zalagalo.

Snimak devojčice i majke, gotovo preko noći, obišao je ceo svet, dobivši naročito povoljan odjek u ambasadama arapskih zemalja u Lionu, koje su ga prosledile svojim vladama. Mosad Al Halabi, pomoćnik ministra industrije Alžira, bio je iskreno oduševljen kada je na ekranu spazio lepu Francuskinju, koja je nedavno bila njihov gost, kako se iskreno zalaže za prava njegove arapske braće u Francuskoj. Jedva je čekao da Karimu saopšti radosnu vest.

- Gospodine ministre, nadam se da mi nećete zameriti na nestrpljenju da vas upoznam sa snimkom koji je prosledila naša ambasada u Lionu. Siguran sam da ćete biti veoma radosni i ponosni na našu nedavnu gošću iz Francuske.

Karim se, s ljubopitljivom radoznalošću, zavalio u fotelju kabineta u ministarstvu, pretpostavljajući da se radi o Margo i, verovatno, nekom njenom novom uspešnom poslovnom poduhvatu.

Ono što je ugledao, izbrisalo mu je i posledenju kap krvi s lica.

500€ besplatno

~40~

Margo s detetom?!! Oh, Bože, smiluj mi se! Da li sam sasvim izgubio razum ili prepoznajem sebe u tom anđelu čokoladnog lica?! Oh, Margo, ljubavi, zašto, zašto si ćutala o tome?!! Zar si uopšte mogla da posumnjaš da bih, svim srcem i dušom, prigrlio najlepši plod naše ljubavi, kao nešto najsvetije što samo nebo može da podari?! Sad znam, sasvim sam siguran, da je ono što nas vezuje jače od svake sile na ovome svetu i da ništa važnije od toga ne postoji. Karim je osetio neku neobjašnjivu snagu da celu svoju budućnost zauvek čvrsto zgrabi rukama i nipošto ne dozvoli da sreća izabere neki drugi put.

Dugo mu se činilo da je blaga i nenametljiva Faridina priroda dovoljna da u njemu stiša onaj nemir srca i zadovolji se onim što mu je sudbina namenila.

Nikada od njega nije tražila više pažnje i ljubavi nego što je bio u stanju da joj pokloni. Uzdržana, kao i sve arapske žene, činila mu se kao tihi povetarac, slabašan da uzburka njegova čula, raspomami želju, pomuti svest.

Često se sa čežnjom sećao Margo, koja je umela, kao ni jedna druga, da u njemu probudi muškarca, ne ustručavajući se da pokaže koliko ga voli: njegove ruke, telo, usne. Prepuštala mu se strasno, uživajući u njegovoj neobuzdanoj strasti.

Pored nje je otkrio da ljubav tela nije ništa manje važna od ljubavi srca i da jedna drugu, na najlepši način, dopunjuju, rađajući neprestano nove želje. Ljubav s njom bila je kao najslađe piće koje je gutljajima pio, nesvestan da će ga zauvek poneti u svesti, neprestano mu se vraćati sa željom da ga ponovo okusi.

500€ besplatno

~41~

VI

- Gospođice Brizboa, da li je slobodno jedno mesto za stolom? - upitao je Armand, uz teatralan naklon, pridružujući se Margo u pauzi za ručak.

- Oh, Armand, molim te, zar ćeš i ti da se sa mnom izmotavaš?!

- Margo je bespomoćno raširila ruke.

- Ni pomislio nisam, ali za TV zvezde se mora imati dužan respekt. U ovom trenutku ne poznajem popularniju francusku majku od tebe - zaključio je Armand, ne skrivajući radost.

- Armand, bar me ti dovoljno poznaješ; znaš dobro da to nisam učinila zbog publiciteta. Takve nepravde su me uvek ispunjavale gorčinom - pravdala se zbog neočekivanog zanimanja koje je njeno pojavljivanje na protestu izazvalo.

- Potpuno te razumem i na tvojoj sam strani. Iako je tvoja reakcija bila sasvim lična, gest koji si načinila doneo je poene i kompaniji u očima svetske javnosti. Nemoj da se iznenadiš ako od njenog vlasnika uskoro dobiješ poziv da ti lično izrazi zahvalnost uz, naravno, prigodan poklon - rekao je Armand podižući obrve.

- Molim te, Armand, objasni mi od kakvog je značaja za kompaniju moje učešće najednom takvom skupu, zaista ne razumem - Margo je bila zbunjena.

- Draga moja, činjenica da je “popularna Francuskinja” deo visokostručnog tima kompanije “Pežo”, otvara sva vrata našim proizvodima na bogatom arapskom tržištu i stavlja nas nekoliko koraka ispred svake moguće konkurencije. Zar je to malo?! - objasnio je Armand.

Margo je, s neskrivenim zanimanjem, slušala njegove reči, potpuno fascinirana nepojmljivo velikim uticajem dnevne politike na privredne odnose na međudržavnom planu.

- Na tebi je, Margo, da uživaš plodove svoje popularnosti onako kako ti odgovara, ali ti moram reći da mi ne bi nimalo smetalo kada bi se ubuduće, i u samoj kompaniji, što češće pojavljivala u onoj kariranoj košulji i sa žutim kačketom na glavi, po kojima te cela javnost poznaje. Kao stručnjaku za marketing, ne moram ti naglašavati značaj tvoje popularnosti u očima budućih kupaca “Pežoovih” vozila.

500€ besplatno

~42~

- Zaista mi to predlažeš? Da znaš, od ovog trena počinjem da iskreno uživam u svojoj popularnosti - rekla je Margo raspoloženo.

- Naravno, u tvoje privilegije ne spada i pauza za ručak u neograničenom trajanju - podsetio ju je “taktično” Armand, skrećući joj pažnju da je vreme da krenu.

- Oh, ti užasni direktori! Nikada neće uspeti da shvate specifične potrebe “slobodnih umetnika” - kao se vajkala Margo, ustajući od stola.

* * *

- Gospođice Brizboa, ovo je danas stiglo za vas - obratila joj se Armandova sekretarica, pruživši joj veliki bledožućkasti koverat.

- Hvala, gospođice Poire - rekla je Margo, začuđeno pogledavši pečat diplomatske pošte na poleđini.

Pre nego što ga je otvorila, pogled joj je pao na reč koja joj je oduzela dah - “Alžir”.

Bilo je uobičajeno da se sva korespondencija sa inostranim partnerima obavlja preko kabineta direktora sektora.

Šta bi moglo da znači pismo upućeno na ličnu adresu, osim... Margo se nije usuđivala dalje da misli.

Ruke su joj se tresle dok je otvarala omot.

Pogled na samo delić pisma bio je dovoljan da odmah prepozna Karimov rukopis.

Pogled joj se zamaglio već posle prvih nekoliko redova. Čitala je:

“Margo, jedina moja!

Svih ovih godina slutio sam da, ma gde bio, nikada neću moći biti dovoljno daleko od tebe da zaboravim miris tvoje kose, ruke koje su me grlile, usne kojima sam beskrajno verovao da žele samo moje poljupce.

Ni sanjao nisam da mi je samo nebo podarilo jedino bogatstvo za kojim sam žudio, ne znajući da ono, svojim nesigurnim koracima, šeta onim istim stazama koje su zauvek sačuvale uspomenu na našu ljubav.

500€ besplatno

~43~

Margo, ljubavi moja, otkako sam te video s njom u naručju, neprestano su mi u mislima te crne, krupne oči i nejake ručice koje me grle, progovarajući prvi put reč “tata”.

Znam mila moja, da ti nije bilo lako, da si joj morala biti sve, sama je podizati.

Biču najsrećniji čovek na svetu ako mi dozvoliš da tvoju brigu, a moju najveću radost, podelim s tobom.

Tek sada, kada znam da imamo nju, siguran sam da mi je život podario i više nego što sam zasluživao.

Ljubavi, pruži mi priliku da vas obe volim onoliko koliko mogu, želim i - sanjam.

Tvoj Karim”

Čitajući poslednje redove, Margo se gušila u suzama.

Izgledalo joj je da se sama duša u njoj raspukla od siline njegovih reći prepunih ljubavi, kakvu je u srcu nosila i pamtila svih ovih godina nakon rastanka s njim.

Njen očaj bio je pomešan sa zbunjenošću pred njegovom odlučnošću, koja joj je ostavljala tešku nedoumicu. Nije bila sasvim sigurna šta namerava učiniti i šta očekuje od nje.

Srce joj je kucalo kao ludo; osećala je paniku, kao da će on istog časa da se pojavi na vratima.

U trenutku je postala svesna da bi neko mogao naići i zateći je oblivenu suzama. Iz torbe je izvadila neseser sa šminkom i skoro se uplašila kada je videla svoj lik u ogledalu.

To je bilo dovoljno da se, bar donekle, pribere i otkloni tragove s lica.

U glavi joj je vladalo potpuno rasulo.

Iako je već uveliko bila jesen, mogla se zakleti da je u Lion iznenada stiglo proleće, onakvo isto kao kad su se prvi put sreli.

* * *

500€ besplatno

~44~

Sesil je, po izrazu lica Margo, odmah zaključila da se nešto dešava jer je ova nije zvala na uobičajenu večernju kafu koju su rado pile zajedno, razgovarajući o aktuelnim dešavanjima u gradu ili planirajući izlaske.

Kada Margo pretrpa sto raznim grickalicama, kolačićima, sokovima, za Sesil je bio pouzdan znak da je ceo bogovetni dan “ubijala” nervozu zbog nečega.

Aime je već odavno zagrlila svog krpenog zeku, bez kojeg nikada ne bi pristala da pođe na spavanje, tako da su ona i Margo imale na raspolaganju celo veče za razgovor.

- Hajde, draga, počni, šta čekaš? - Sesil je rešila da prekine neizvesnost.

- Šta da počnem? - iznenada se prenula Margo.

- Mene ne možeš prevariti! Vidim ti u očima da je u pitanju nešto važno - mirno je zaključila Sesil.

- I više od toga, Sesil. Potpimo sam sluđena. Karim mi se javio.

- Kako to misliš “javio”? - upitala je Sesil, vidno iznenađena.

- Pismom, i to prilično dugim... - Margo je na trenutak zastala.

- To mi već zvuči prilično ozbiljno. Ne zaboravi da je on ministar u svojoj zemlji, koji je primoran da itekako vodi računa o onome šta radi, naročito kada su u pitanju intimne stvari. Pričaj, šta se dešava?

- Pa... desilo se ono o čemu uopšte nisam razmišljala. I on je video onaj snimak s protesta dok sam Aime držala u rukama. I shvatio je sve.

- Oh! - Sesil se oteo uzvik.

- On je očajan. Želi kontakt s detetom...

- Stani, a s tobom? - prekinula je Sesil.

- Njegove reči upućene meni, iste su kao u danima najveće ljubavi. Sesil, on se nimalo nije promenio. Samo... nisam sigurna šta, u stvari, želi i očekuje od mene u ovakvim okolnostima.

- Priberi se, draga, i prestani da lupaš glavu i nagađaš. Ako želi da vidi dete, ne smeš mu to uskratiti. Neka dođe. Tad ćeš imati pravu priliku da s njim porazgovaraš o svemu i da zajedno odlučite šta bi za vas oboje bilo najbolje - Sesil je bila pravi majstor da sve u trenu postavi na svoje mesto.

- Oh, Sesil, kako je to lako reći. Pokušaj da me shvatiš. Do juče, takoreći, nisam gajila nikakvu nadu da ću ga ikada više videti, a sada mi

500€ besplatno

~45~

hladno kažeš da treba s njim da razgovaram o nekakvoj zajedničkoj budućnosti. Oh, poludeću sasvim!

- Uveravam te da nećeš, jaka si ti - Sesil nije dozvoljavala da je ni na trenutak obuzme slabost, smatrajući da sada ima najmanje razloga za to.

- Sesil, uozbilji se, molim te. Zaista mi treba tvoja pomoć.

- Stojim ti na raspolaganju, lažem: sedim. U svakom slučaju, molim te da mi bar dopustiš da pokušam da ti pomognem - uzvratila je Sesil.

- Kako, Sesil? Ne zaboravi da je on odavno oženjen. Tu se ne može ništa učiniti. Ko zna koliko već dece s njom ima.

- Čekaj malo, imaš li neki pouzdaniji dokaz o tome od te svoje deprimirajuće pretpostavke? - insistirala je Sesil.

- Nemam, ali to je sasvim logično...

- Pusti logiku, molim te. Logično bi bilo da dvoje koji su se voleli i nikada to nisu prestali, učine sve što je u njihovoj moći da spasu svoju ljubav. Eto, to mislim, ako hoćeš baš da znaš - bila je kategorična Sesil.

- Ali to zvuči tako sebično - protivila se Margo.

- Draga moja, ljubav ima prava na sebičnost. Ako je zaista prava, ona je kao bujica koja ruši sve pred sobom. Uzaludno je opirati joj se, stavljati prepreke; uvek će naći načina da se vrati u svoje korito i nastavi putem kojim je krenula.

- Moram da priznam da si me sasvim razoružala. Zaista više ne znam šta da kažem na sve ovo.

- Nema tu šta da se priča. Neke stvari se, srećom, odvijaju ignorišući naše planove, očekivanja, uobičajeni red. U tome i jeste lepota življenja. Ako bismo sve znali unapred, možda bi odustali od svega nemajući hrabrosti ni za najmanji rizik. Preostaje nam samo nada da smo svoju čašu gorčine već ispili i da nas negde čeka zaslužena nagrada za našu ljubav, strpljenje i požrtvovanost - završila je Sesil.

- Ne znam zašto mi se čini da si u pravu, čak i pored toga što nisam sigurna da sam razumela baš svaku tvoju reč - razmišljla je Margo naglas.

- Verovatno zato što i sama, duboko u sebi, osećaš daje to jedini pravi put - zaključila je Sesil. - I zapamti jedno: nikada nemoj prestati da se boriš za svoju ljubav.

500€ besplatno

~46~

Nikada joj Sesil nije izgledala tako ozbiljna i odlučna, rešena da joj na svaki način ulije snagu potrebnu za dane koji stoje pred njom. Slušajući je, potpuno uverenu u reči koje izgovara, Margo je uspela da povrati spokoj koji joj je tako nedostajao već danima.

Možda je Sesil zaista u pravu; njegova ljubav je potrebna ne samo meni, već i Aime, a ja nemam prava da joj to uskratim, zaključila je Margo.

500€ besplatno

~47~

VII

Faridu zebnja, koja joj je stezala grudi, nije napuštala od dana kada je u Karimovom stolu pronašla sliku one žene, čiji je lik već danima proganjao.

Nešto u njoj govorilo joj je da to nije jedna od onih mladalačkih ljubavi koje naviru u sećanje kada se slučajno otvore stari albumi.

Karimovo ponašanje u poslednje vreme još više je učvrstilo njeno uverenje da ga susret sa Francuskinjom nije ostavio ravnodušnim.

Primetila je da se sve češće uveče zatvara u svoju sobu, sedeći u njoj do kasnih noćnih sati.

Nije se usuđivala da ga pita o onome što je danima bolelo, plašeći se da će ga svaki njen gest nezadovoljstva nepovratno udaljiti od nje i baciti u naručje onoj, čije prisustvo uveliko oseća u svakom njegovom pogledu.

Nikako joj nije uspevalo da odagna svoju uznemirenost saznanjem da je Karim jutros, još pre doručka, žureći izašao iz kuće, ne ostavivši nikakvu poruku.

Obuzeta najcrnjim slutnjama, pokušavala je da u čitanju nađe bar malo mira.

Potražila je kod Iman, koja joj je bila najčešće društvo u samoći, s kojom je vodila duge i ugodne razgovore.

Iman je često, vraćajući se sa klinike na kojoj je radila, kupovala razne časopise koje je Farida sa zadovoljstvom čitala.

Posebno joj se dopadao jedan od popularnih časopisa u Alžiru koji je veliku pažnju posvećivao arapskoj ženi i njenom položaju u društvu, mada, po pravilu, ističući primere uspešnih Arapkinja koje su, i pored visokog obrazovanja, ostajale verne tradicijama u kojima su vaspitavane.

- Oh, Iman, jedva sam čekala da stigneš. Jesi li kupila novi broj mog omiljenog časopisa? - upitala je Farida, zatičući Iman kako spušta časopis na policu ispod stola.

Čuvši njen glas, Iman se zbunjeno trgnula i, pogledavši je čudno, pružila časopis.

- Izvoli, Farida, ja ću kasnije da ga čitam - rekla je, blago pocrvenevši.

500€ besplatno

~48~

Farida je već izvesno vreme primećivala izraz naglašenog saosećanja na njenom licu. Nije se usuđivala da s njom otvoreno razgovara, plašeći se da ona zna mnogo više o Karimu i njegovim namerama.

Ipak, nikada je nije videla ovakvu kao danas. Učinilo joj se daje pokušavala da sakrije pogled od nje.

Zahvalivši se Iman, uzela je novine i produžila u svoju sobu.

Ovlaš ga je listala, tražeći neki zanimljiv tekst.

- Oh, nee!! - mislila je da će joj srce prepući.

Sa srednjih strana ponovo su je gledale oči one žene, dok je u naručju držala dete, koje je neodoljivo ličilo na Karima.

Sva joj se utroba zgrčila od bola. Prožeo ju je užasan osećaj da je ona u toj kući uljez koji je oteo nešto što mu ne pripada i da to samo može da svima donese nesreću.

Znala je da više nema izbora, da mora učiniti nešto što pre, ne čekajući da joj Karim saopšti istinu.

Nije imala snage da je od njega čuje.

Volela ga je više od svega, nikada dovoljno sigurna da će njena ljubav uspeti da ga zauvek zadrži.

Ovaj poslednji udarac ostavio ju je bez i najmanje nade da će joj Karim ikada pripadati onako kako se nadala kada je došla pod njegov krov.

Kidajući se od bola, čvrsto je odlučila da još danas učini jedini korak koji joj je preostao.

* * *

Prošlo je celih sedam dana, a Margo još uvek nije nalazila snage u sebi da Karimu odgovori na pismo.

Nikada se na svoj rođendan nije osećala setno kao tog dana. Znala je da će je Sesil i Raul uveče posetiti, ali se ni tome nije naročito radovala, ne osećajući u sebi ni mrvicu slavljeničkog raspoloženja.

Bila je zahvalna Armandu što je tog dana, verovatno usled brojnih obaveza, propustio da joj čestita njen “najveseliji” dan u godini.

500€ besplatno

~49~

Samo sat pre isteka radnog vremena, dok je već uveliko pravila plan šta da pripremi za goste uveče, Demi Poire ju je obavestila o pozivu koji je za nju stigao iz alžirske ambasade.

Pomislila je da se radi o nekim detaljima u vezi s isporukom vozila, ali joj se učinilo veoma čudnim što je Armand nije pozvao i dao joj uobičajene instrukcije.

Zaključivši da se možda, ipak, radi o prijemu podstaknutom njenom podrškom arapskim doseljenicima, umirila se, slegnuvši ramenima.

Izlazeći iz zgrade tačno u pet, iznenadila se kada je ispred glavnog ulaza zatekla automobil alžirske ambasade i pored njega vozača koji je, stojeći kraj otvorenih zadnjih vrata, dočekao dubokim naklonom.

Posle kratke udobne vožnje našla se u prelepoj zgradi ambasade, koja je u tim popodnevnim časovima izgledala neobično tiha.

Službenik ministarstva, koji ju je dočekao, odveo je širokim holom do poslednjih vrata, propustio unutra i odmah se nečujno udaljio.

U trenutku joj se učinilo da je ogromna, raskošno uređena prostorija sasvim prazna. Krenula je laganim korakom, radoznalo se osvrćući okolo, a onda se ukopala na mestu.

Pred njom je stajao - on.

- Karime, ti?!! - otelo joj se iz grla.

- Ljubavi, zar sam mogao da propustim tvoj rođendan? - čula je topao glas.

- Ja... ne znam, oh, ne mogu da verujem..

- Mila, možda će ti ovo pomoći da poveruješ u ono što nikada nisam prestao da osećam prema tebi - rekao je, uzimajući joj ruku, na kojoj je, u sledećem trenutku, zablistao veliki dijamantski prsten.

- Ne, Karime, molim te, ne mogu to da primim - pokušala je da se odbrani.

- Margo, najdraža, to je sitnica prema onome što si ti meni poklonila. Nikakvo bogatstvo nije vredno kao jedan dečji osmeh naše divne devojčice.

Izgovorivši ovo, Karimu je zaiskrila suza u oku.

500€ besplatno

~50~

- Margo, mila, vaše mesto je pod mojim krovom. Ne odbijaj me, preklinjem te. Budi uverena da će te Farida prihvatiti kao rođenu sestru. Siguran sam da ćete se divno slagati. Draga, ostaću ovde još dva dana, čekajući tvoj odgovor.

Na ove reči Margo je pomislila da će se srušiti. Pogledala ga je razrogačenim očima, kao da vidi samog đavola pred sobom.

- Karime, nudiš mi da ti budem druga žena?!! Oh, bolje da me nema nego što sam tako nešto čula iz tvojih usta - Margo je bila užasnuta. - Ostavi me i idi, molim te. Ne želim ništa od tebe - rekla je, pružajući mu prsten natrag.

Istrčala je iz zgrade, ne osvrćući se na vozača koji je čekao da je poveze kući.

* * *

Niko nije tako otvoreno umeo da pokaže radost kada se u kući očekuju gosti, kao što je to činila Aime.

- Mama, hoćeš li me pustiti da poredam salvete po stolu, molim te - trčkarala je devojčica za njom, dok je Margo žureći raspremala sto.

- Naravno, dušo, samo da mama postavi tanjire.

Privučena mirisima iz kuhinje Aime nije stigla da obrati pažnju na njenu potištenost, diveći se ukrasima na torti, nestrpljiva da je što pre proba.

- A kada će gosti da dođu? - pitala je već po ko zna koji put.

Pre nego što je Margo stigla da joj odgovori, začulo se zvono na vratima.

- Srećan rođendan! - uglas su uzviknuli Sesil i Raul, pružajući poklone.

Margo se zahvalila, pokušavajući da joj glas zvuči prirodno.

Dok je unosila šoljice s kapucinom, Sesil je primetila da joj drhte ruke.

- Mila, jesi li dobro? Zašto ti tako drhte ruke?- upitala je Sesil obazrivo.

- Naravno da sam dobro, zašto ne bih bila? - branila se Margo neuverljivo.

500€ besplatno

~51~

- Hajde, Sesil, ne preteruj - umešao se Raul. - I tebi bi drhtale ruke da si sve ovo sama spremala.

Njegove reči nisu uspele da razuvere Sesil.

- Margo, pogledaj me u oči i kaži da je sve zaista u redu - rekla je Sesil nežnim glasom.

- Ne mogu, Sesil. Ne vredi da krijem, očajna sam - rekla je Margo, sručivši se na stolicu.

- Karim? - Sesil je, kao i uvek, bila sasvim direktna.

-Da. Tu je.

- Gde, tu? - upitala je Sesil iznenađeno.

- U svojoj ambasadi. Videli smo se danas i razgovarali.

- I? - Sesil nije krila svoje nestrpljenje.

- Teško mi je da to i ponovim; ponudio mi je da mu budem druga žena - jedva je izustila.

- Oh, to je užasno! - spontano se otelo Sesil. - Ti muškarci... I šta si mu odgovorila?

- Šta sam mogla? Bila sam preneražena. Pobegla sam rekavši da ne želim više da ga vidim.

Ulazak Aime u sobu prekinuo je ovaj mučni razgovor.

- A kada ćemo da jedemo tortu? - upitala je nestrpljivo.

- Odmah, mila.

500€ besplatno

~52~

VIII

- Gospodine ministre - obratio se Karimu sekretar ambasade - ovlašćen sam da vam prenesem poruku da se hitno, još danas, vratite u Alžir.

- Jesu li vam možda rekli o čemu se radi, gospodine Nasar? - upitao je Karim iznenađeno.

- Rečeno mi je samo toliko da su u pitanju porodični razlozi - uzvratio je sekretar uzdržano.

- Nadam se da se nije ništa tragično desilo - Karim je izgledao veoma zabrinut.

- Iskreno verujem da nije, gospodine Al Abasi. Možda bi vam nešto mogao značiti podatak da je poziv, preko ministarstva, uputila vaša porodica, skrećući pažnju na primerenu diskreciju.

Karim je bio sasvim siguran da se njegova porodica nikada ne bi odlučila na takav korak, da za to nisu postojali ozbiljni razlozi. Odmah je počeo da se pakuje, neprestano razmišljajući o razlozima ovog iznenadnog poziva. Nije mogao ni da nasluti o čemu bi moglo biti reči.

U redovnom popodnevnom letu bilo je slobodnog mesta, tako da je, s olakšanjem, izbegao ponudu ambasade da se za njegov povratak u Alžir obezbedi vladina letelica.

Već u pola sedam sedeo je u udobnom sedištu aviona na putu za Alžir.

Na licu vozača, koji ga je sačekao na aerodromu, nije mogao ništa da “pročita”, iz čega bi naslutio šta se dešava.

Tek kada je stigao pred kuću i ugledao Iman koja ga je, sva bleda, čekala ispred ulaza, bio je siguran da se nešto ozbiljno desilo.

- Karime, brate, ona nam je otišla - Iman nije mogla da sačeka trenutak da bi ga upoznala sa nesrećom koja ih je zadesila.

- Iman, o kome pričaš? Ko je otišao?

- Farida, Karime. Vratila se svojima. Ostavila ti je pismo. Oh, bilo je strašno. Pozvala je svog brata, razgovarala s njim, ne želeći prisustvo bilo koga od članova porodice, a onda je došla da se pozdravi sa mnom i ostalima i, kroz suze, rekla: “Iman, sestrice moja, moram da idem. Tako je

500€ besplatno

~53~

najbolje za sve. Ne želim da stajem na put njegovoj sreći”. Karime, šta ćeš sada učiniti?

Iman ga je gledala zabrinuto.

- Zar uopšte imam nekog izbora, Iman? Ako je božja volja takva, prihvatiću je.

- Karime, nije bilo načina da se od Faride sakrije istina o tebi i Margo.

- Znam, sestro. Zar sam mogao da joj kažem da u mom srcu nikada nije prestajala da živi druga žena? Nebo mi je svedok da sam godinama pokušavao da je potisnem u sećanju, verujući da je nikada više neću sresti, a onda... Iman, ne znam šta se sa mnom dogodilo kada sam je ponovo ugledao. Poželeo sam je više nego ikada. Ona slika s detetom u njenom naručju potpuno me je dotukla. Znao sam odmah da je to naša devojčica, da je beskrajno volim i da nikada više neću moći da živim bez njih dve.

- Karime, Farida mi je bila kao sestra; znam da te je volela svim srcem. Primetila je odavno da se s tobom nešto dešava, ali nije imala hrabrosti ni da sa mnom o tome porazgovara. Kada je saznala za dete, sve je u njoj prepuklo. Osetila se suvišnom i neželjenom u našem domu. Odlučila je da ode, nemajući snage da bolnu istinu čuje od tebe.

- Znam, Iman, da sam prema njoj učinio najveću nepravdu pristajući na brak koji nikada nije bio moja iskrena želja, već bolni poraz pred samim sobom, izdaja nečeg najsvetijeg zbog čega me, evo, stiže pravedna kazna.

- Brate, kaži mi šta Margo misli o svemu tome posle toliko vremena? Jesi li razgovarao s njom? upitala je Iman.

- Jesam, Iman, i učinio sam užasnu grešku. Ponudio sam joj da dođe s malom kod nas.

- Oh, Karime, zar si uopšte mogao pomisliti da će ona na tako nešto pristati?!

- Sestro, bio sam potpuno očajan. Želeo sam i dete i nju, nisam više mogao da bez njih zamislim život.

- I šta ti je odgovorila? - upitala je nestrpljivo Iman.

- Bila je duboko povređena i ostavila me je, istrčavši sva uplakana.

- Oh, jadni Karime! Šta misliš sada da učiniš?

500€ besplatno

~54~

- Ne znam, sestro Iman. Sve je sada u rukama sudbine. Moja je ljubav tu nemoćna da bilo šta promeni.

- Brate najdraži, moliću se za tebe i tvoju ljubav. Nadam se da će se gospod smilovati i pokazati ti pravi put.

- Hvala ti, Iman. Tvoja ljubav u ovom času mi mnogo znači.

* * *

Iako je Karim rekao da u Lionu ostaje još dva dana, Margo je već sledećeg dana, iz njegove ambasade, diskretno obaveštena da je “gospodin ministar morao da se hitno vrati u Alžir”.

Poruka je nije naročito začudila, budući da je znala da, iznenada iskrsli poslovi u vladi, ne trpe nikakvo odlaganje, pa je razumljivo da je dužnost ministra da se, u svako doba, odazove pozivu.

Završavajući posao za taj dan, Margo, tek što je prebacila torbu preko ramena, ugledala je Armanda.

- Zdravo, Armand, otkuda ti ovako kasno? Jesu li u pitanju neki neočekivani problemi? - upitala je Margo.

- Pre bi se moglo reći suprotno - odgovorio je, zagonetno se smešeći.

- Tek sada ništa ne razumem, a tvoj smešak na licu me još više zbunjuje. Hoćeš li mi reći o čemu se radi? - upitala je Margo, već vidno radoznala.

- S posebnim zadovoljstvom. Samo... stvar je delikatne prirode, pa ne bi bilo uputno da o njoj razgovaramo na ovom mestu. A, koliko se sećam, odavno nismo zajedno svratih na jedno piće.

- Saglasna, gospodine direktore - šalila se Margo, krenuvši za njim prema izlazu iz zgrade.

Armandov izraz lica govorio je da uživa u njenoj zbunjenosti, sav uzbuđen pri pomisli da joj saopšti nešto što će joj veoma goditi.

Margo nije ni naslućivala šta bi to moglo da bude.

Prijatan kineski restoran bio je sasvim ugodno mesto za opuštanje posle napornog radnog dana.

500€ besplatno

~55~

Armand je nestrpljivo sačekao da ih konobar posluži, a zatim je uputio Margo značajan pogled.

- Imam važne vesti za tebe - počeo je.

- Za mene? - Margo je bila iskreno začuđena.

- Ova zdravica, u najvećoj meri, pripada našoj vrednoj obaveštajnoj službi, koja nam je dostavila neke veoma interesantne informacije.

- Armand, molim te, ne drži me više u neizvesnosti. Već se pomalo plašim šta ću tako značajno da čujem od tebe. Uvek me pomalo hvata zebnja oko srca kada se pomene tajna policija - Margo je bila sva napeta.

- Pa, draga, kao što si, verovatno, već čula, naš prijatelj Karim je juče hitno pozvan da se, pre predviđenog vremena, vrati kući u Alžir.

- Da, znam. I?

- U pitanju su, iznenada iskrsle, porodične neprilike.

- Kakve neprilike? - Margo nije mogla ni da zamisli šta bi to moglo da bude.

- Karimova supruga Farida je odlučila da se vrati svojoj porodici i otišla, ostavivši pismo za njega.

- Zar je i decu napustila? - iznenađeno je upitala Margo.

- Margo, zar ti Karim nije rekao da on nema decu s njom? Farida, nažalost, boluje od epilepsije, tako da su, uz obostranu saglasnost, odlučili da ne rizikuju stvarajući potomstvo.

- Oh, Armand, to je strašno! - Margo je osetila beskrajno sažaljenje prema nesrećnoj Faridi.

- U pravu si, Margo. Teško je i zamisliti koliko je Karimu bilo potrebno snage da se s tim pomiri. Dobro ga poznajem i znam da je želeo decu iznad svega. Čim je saznao za Aime, pozvao me je, želeći da mu ispričam svaki detalj o njoj. Njegova radost nikakvim rečima se nije mogla opisati. Posle toga je rešio da dođe i porazgovara sa tobom.

Na ove reči Margo se trgnula, setivši se one užasne scene u ambasadi.

- Oh, Armand, sve je to bilo tako neočekivano. Znam da voli našu Aime i da ima prava na nju, ali ona je odrasla ovde, u Lionu. Ne mogu zamisliti da živi pod nekim drugim nebom.

500€ besplatno

~56~

- Margo, ne gubi nadu. Razgovaraj ponovo sa Karimom. Možda ćete uspeti da zajedno nađete neko rešenje sada kada ništa ne stoji na putu vašoj sreći. Vaša ljubav to zaslužuje - dodao je, s iskrenim divljenjem.

- Hvala ti, Armand, na tim rečima ohrabrenja. Možda za nas dvoje, ipak, postoji nada.

* * *

- Mama, mama, neko zvoni - Aime je uhvatila Margo za ruku u kojoj je držala usisivač.

- Jesi li sigurna, zlato? - upitala je Margo, isključujući mašinu.

- Izgleda da si, ipak, u pravu - zaključila je, požirivši prema vratima.

- Oh, Sesil, divno je što si došla!

- Margo se iskreno obradovala.

- Nadam se da je u ovakvim prilikama dopušteno banuti ovako, bez najave - Sesil je ukratko objasnila svoj iznenadni dolazak.

- Ta “prilika” ti se tako jasno vidi na licu, da jedva čekam da čujem o čemu se radi - Margo je kipela od radoznalosti.

- Pa, eto, došla sam da te pozovem na moje i Raulovo venčanje, koje je zakazano u sledeću nedelju.

- Sesil, pa to je sjajno! Nemaš pojma koliko se radujem zbog tebe.

- Mama, mama, a je li mogu i ja?

- Aime ju je gledala molećivo.

- Naravno, mila. Teta Sesil će te upoznati s jednim lepim dečakom, koji zna da pleše isto tako lepo kao i ti - obećala je Sesil. - I biće puno muzike? - Aime je htela sve da zna.

- Svakako, noge će da te zabole od plesanja - rekla je Sesil.

- Ne bi me začudilo kada bi vam na svadbi zapevao i Brajan Adams lično - primetila je Margo.

- Nema šanse, draga. Znaš kako je Raul ljubomoran - našalila se Sesil.

- U tom slučaju “zapreti” mu da ćeš da dovedeš ceo Hor bečkih dečaka - predlagala je Margo, smejući se.

500€ besplatno

~57~

- Da znaš da ti to uopšte nije loša ideja - spremno je uzvratila Sesil.

- Nisi mi rekla da li si već nabavila belu venčanicu - interesovala se Margo.

- Pa... ne znam da li bi mi belo baš pristajalo - naglas se dvoumila Sesil.

- Kako to misliš? Valjda je uobičajeno da mlada bude u belom?

- Da, draga, ali... ako je mlada... ovaj... malkice trudna, možda bi bolje odgovarali neki ružičasti tonovi? - izmotavala se Sesil.

- Hej, ludice, šta to pričaš? Stvarno si trudna?

- Hoćeš li potvrdu od lekara ili ćeš da mi veruješ na reč?

- Pa, to je divno!

- Mama, šta je divno, kaži mi?! - htela je Aime da zna.

- Teta Sesil će da rodi bebu, mila - objasnila je Margo.

- Pravu bebu? A hoću li ja moći s njom da se igram?

- Naravno, čim malo poraste - obećala je Sesil.

- Uf, jadna beba, koliko će morati spanaća da pojede?!! - razmišljala je Aime naglas.

- Mila, zar nisi videla kako je Popaj jak kada pojede onaj spanać? - upitalaje Margo.

- Pa, šta?! I posle se samo bije. A ti si, mama, rekla da to ne treba da se radi.

- Čuješ li ti ovo, Sesil? - Margo je nemoćno raširila ruke.

- Sve više mi se čini da ova današnja deca vaspitavaju nas, a ne mi njih.

- Izgleda da si sasvim u pravu - potvrdila je Margo.

500€ besplatno

~58~

IX

Restoran “Kazanova” svakako nije bio jedno od onih mesta na koja se odlazi po inerciji, tek da se negde izađe i opusti u prijatnom ambijentu. Njegovi gosti su, u najvećoj meri, starosedeoci, koji u ovakvim “enklavama” neupadljivo, ali istrajno čuvaju duh svog grada, one njegove nenametljive otmenosti.

Za svadbeni ručak, koji su Sesil i Raul priredili za svoje goste, bolje mesto se zaista nije moglo zamisliti.

Iako su većina Sesilinih i Raulovih prijatelja već odavno bili porodični ljudi, poziv na njihovu svadbu dočekali su kao “reprizu” vesele diplomske žurke, znajući koliko su njih dvoje u stanju da atmosferu učine srdačnom i opuštenom.

To što je to bio dan kada su mladenci, s pravom, u centru pažnje, Sesil i Raulu nije smetalo da se svojski pobrinu da se svaki od njihovih gostiju oseća više nego ugodno.

Oni koji su ih dobro poznavali, mogli su biti sigurni da će to biti jedna od onih fešti za pamćenje.

Najveći ustupak, koji je Sesil pristala da učini stereotipnim predstavama o venčanju, bila je bela venčanica, iznajmljena samo za potrebe fotografisanja, da bi udovoljila usrdnim molbama Raulovih roditelja.

Tek što je stavila svoj potpis u knjigu venčanih, Sesil je gostima priredila prvo iznenađenje, odbivši da baci svadbeni buket među, već ispružene, ženske ruke.

- Drage prijateljice, vi dobro znate da sreća ne pada s neba i da se za nju treba boriti i - pošteno je zaslužiti. Jesam li u pravu? Pa, pošto je moja draga Margo, kao retko ko, svoju sreću odavno zaslužila, odlučila sam da ovaj buket predam u njene ruke. Hvala na razumevanju - izgovorila je Sesil, praćena burnim aplauzom prisutnih gostiju.

Nekoliko trenutaka posle venčanja, ona i Raul su se negde izgubili, da bi se ubrzo pojavili u ležernoj džins odeći. Njihov, za svadbeni dan, prilično neuobičajen imidž, nimalo nije zbunio brojne zvanice, koje su

500€ besplatno

~59~

svojim izgledom više odavale posetioce nekog letnjeg festivala, nego svedoke ozbiljnog čina sklapanja jedne uzorne bračne zajednice.

Naravno da u takvoj atmosferi niko nije ni očekivao tradicionalni valcer mladenaca koji bi bio uvod u presecanje višespratne svadbene torte.

Stolovi restorana bili su raspoređeni u krug, a ceo unutrašnji prostor bio je oslobođen za igru. Posluženje je bilo u stilu švedskog stola, a izbor slanih i slatkih jela stvarao je gotovo nerešivu dilemu od čega početi.

Margo, koja je, zajedno sa Armandom, sedela pored samih mladenaca, u jednom trenutku skrenula je pažnju Raulu - Nikada nisam ispred “Kazanove” videla ovoliko obezbeđenje. Zar među gostima ima neko ko je od takve važnosti ih im mi, ovakvi, svi zajedno, ne ulivamo naročito poverenje?

- Ja ću da ti na to odgovorim - reagovao je Armand. - Tu su zbog mladoženje; čuvaju ga da se ne predomisli i nestane.

Margo nije mogla da se uzdrži od smeha, na šta je Raul dodao - Hvala ti na razumevanju, Armand. Ti najbolje od svih nas poznaješ svoju sestru.

- A ti ćeš tek da je upoznaš - “zapretila” je Sesil, čuvši razgovor.

Tog trena salom su se razlegli zvuči temperamentnog južnoameričkog ritma. Za većinu gostiju bio je to znak da požure da rezervišu svoje mesto na podijumu za igru.

* * *

Raspoloženje je bilo u najvećem jeku kada je jedan od radnika obezbeđenja diskretno prišao Armandu i nešto mu šapnuo. Ovaj je odmah ustao i krenuo za njim, što Margo nije promaklo.

Pogledom je pratila Armanda, moleći se u sebi da se ništa neprijatno nije desilo, zbog čega bi bio pozvan da napusti svečanost.

Već nakon nekoliko trenutaka sve glave su se okrenule u pravcu ulaznih vrata.

- Oh, ne, nemoguće! - Margo se ukočila na stolici.

U Armandovoj pratnji, prema mladencima išao je Karim.

500€ besplatno

~60~

Čestitavši im srdačno, zastao je ispred njenog stola i, okrenuvši se prema njoj, upitao - Margo, čuvaš li mesto za mene?

Njegovo neočekivano pitanje nije joj ostavilo nimalo prostora za uzmicanje. Uspela je samo da promuca - Izvoli, Karime, slobodno je.

Od tog trenutka ceo svadbeni ugođaj za nju se sveo na pomešane zvuke najrazhčitijih ritmova, tela koja su joj neprestano promicala ispred očiju, njihala se, menjala mesta.

Činilo joj se da joj je njegova blizina ispunila sav preostali prostor.

Našavši se između Karima i mladenaca, koji su raspoloženo držali atmosferu gostima, Margo nije imala nikakvu odstupnicu.

Znala je da ne može izbeći razgovor s njim, a ovo je ponajmanje bila prilika da sebi dozvoli da bude neugodna prema njemu.

Čim ga je ugledala na vratima nije se mogla oteti utisku da zrači nekom posebnom radošću. Iako je bila sigurna da za to nije imao naročitog razloga, sjaj u njegovim očima govorio je nešto sasvim drugo.

- Draga, tuđe svadbe su, po pravilu, trenuci u kojima se neizostavno setimo sopstvenih koraka u životu, koje smo nesmotreno načinili, optužujući prošlost da je izneverila naše nade i očekivanja - rekao je Karim sa setom u glasu.

- Uzalud je kriviti prošlost, Karime. Možda naše želje nisu bile realne - uzvratila je Margo.

- Ako Svevišnji prihvata naše kajanje, znači da nam daje i pravo na grešku.

- Karime, kajanje je samo priznanje da put koji smo odabrali nije bio dobar.

- U pravu si, draga, ali to još uvek ne znači da je taj put bez povratka. Ponekad je čovek nemoćan da sam ispravi načinjenu grešku, ali život ima svoje nepredvidive tokove koji nas iznenada bace na obalu koju smo celog života sanjali.

- Ne razumem šta znače tvoje reči, Karime. Nekada sam znala šta su bili tvoji i naši snovi, jer smo ih zajedno sanjali, a sada više ništa ne znam. Lagala bih kada bih rekla da ću ikada moći da budem ravnodušna prema tebi. Svaki naš susret unese nemir u moj život i otvori stare rane. Svaki

500€ besplatno

~61~

tvoj odlazak vraća me na onaj rastanak kada si odlučio da sebe pokloniš budućnosti svoje zemlje.

- Mila, ovoga puta sam došao da ovde zauvek ostanem, s tobom i našom devojčicom. Naravno, ako me želite.

- Karime, ne šali se sa mnom, molim te. Nemam više snage za nova razočaranja - Margo ga je gledala molećivim pogledom.

- Ozbiljno govorim, draga. Nisam želeo ništa da ti javljam dok ne budem sasvim siguran.

- Siguran, u šta?

- Da od sutra prelazim na dužnost ambasadora Alžira u Francuskoj.

- Karime!! - Margo se jedva uzdržala da ga ne obaspe poljupcima kao u davnim studentskim danima.

- Ljubavi, ovo je prilika da ti se zahvalim što, za sve ove godine, nisi prihvatila nijednu bračnu ponudu, pa... ako još uvek imam šanse kod tebe...

- Mmm... razmisliću - izmotavala se Margo - jedan ambasador i nije tako loša prilika za mene. Samo, jedan glas nije dovoljan da dam svoj pristanak. Ako Aime ne bude imala ništa protiv, možda ćemo i da te “usvojimo”.

- Ako je potrebno, kleknuću pred svojom malom princezom - spremno je ponudio Karim.

- Oh, ne, to ti nikako ne bih preporučila. Ali ako pristaješ da joj pričaš bajke iz “Hiljadu i jedne noći”...

- Svih hiljadu, obećavam - Karim je rukom pritisnuo grudi.

Oboje su se grohotom nasmejali, ne primetivši Aime koja je dotrčala do stola i radoznalo odmerila Karima, a zatim se obratila Margo - Mama, jesi li me videla kako sam igrala sa Sebastijanom?

- Oprosti, zlato, bila je takva gužva...

- Onda ću ponovo, ali dođi i ti. Hoće li ovaj čika da pleše s tobom?

- Nadam se - Margo nije znala šta da kaže, zatečena njenim neočekivanim pitanjem.

- Baš super! - zaključilaje Aime, važno klimnuvši glavom.

- A zašto je “super”, mila? - smešeći se, upitala je Margo.

500€ besplatno

~62~

- Zato što mi se on puno sviđa. Je li i moj tata isto tako lep? - iznenada je upitala.

- Dušo, ovaj čika jeste tvoj tata - Margo više nije mogla da se uzdrži.

- Ali, mama... - negodovala je Aime.

- Šta je, zlato? - Margo je bila zbunjena.

- Što mi to pre nisi rekla, pa da sredim svoju sobu?!

- Ne sekiraj se, lepotice. Tata će ti pomoći da je središ - čula je Karimov drhtavi glas, dok su mu se oči punile suzama.

- Stvarno? Ti si najbolji tata na svetu. Mama, a kada ćemo kući?

- nestrpljivo je upitala, penjući se Karimu u krilo.

- Ne znam, mila, šta tata misli o tome - Margo je pogledala Karima ispod oka.

- Jedva čekam, anđele moj. Nadam se da ćeš mi pokazati put do kuće - pogledao je upitno Aime.

- Zar ti ne znaš? A tako si veliki!

- iskreno se začudila devojčica.

- Nažalost, bez tvoje mame i tebe nikako ne bih umeo da se snađem.

- Oh, jadni moj tata! Moraćemo stalno da budemo s njim da nam se negde ne izgubi.

- Jesi li to čula, “mama”? - upitao je Karim, smešeći se.

- Ako Aime tako misli, nemam ništa protiv.

KRAJ

500€ besplatno