Hajdegerovo Odbacivanje Svetske Povesti

7/25/2019 Hajdegerovo Odbacivanje Svetske Povesti

1/27

UDC 1 Heidegger M.930.1

Originalan nauni rad

D r a g a n P r o l e

POVESNOST: HAJDEGEROVO ODBACIVAWESVETSKE POVESTI

SAETAK: Hajdegerova rasprava o povesnosti bazira se na odbaciva-wu pojma povesti, odnosno Hegelovog pojma svetske povesti. Opravdawe tekorekcije pronaeno je u neizbenoj opoziciji izmeu saznawa povesti iispitivawa povesnog bitka ija vlastita struktura lei u egzistencijal-no-vremenskoj mogunosti dogaawa. Pretpostavke tog opravdavawa granaju se u dva smera. Prvi se odnosi na razgradwu ontoloke ravnopravnostipovesti i vremena koja je iskazana u stanovitu da tubitak nije vremenitzato to je centriran u povesti, nego je povesan zato to je temeq wegovogbitka vremenit. Drugi smer opravdawa ima za ciq pokazivawe apsurdno-sti tradicionalnog povesnog miqewa koje je poivalo na neprihvatqi-vim modalitetima proimawa sadawosti i prolosti iz kojih je budu-nost ili iskquena, ili poprima stigmu planirawa, odnosno neautenti-ne anticipacije. Prema Hajdegeru, razlike u tradiranim odreewima poj-ma povesti zapravo su fiktivne i filozofski irelevantne, jer svima wi-ma u pozadini stoji ista neautentinost linearnog vremenskog sleda kojaignorie vremenitost tubitka i tako blokira pristup tubitku prikladneartikulacije povesnog bitka. lanak tematizuje unutrawe granice takvogstanovita.

KQUNE REI: Povesnost, svetska povest, filozofija povesti, on-tologija, temporalnost

1. KA PRISVAJAWU DILTAJEVE POVESNOSTI

U odnosu na osnovne projekatske ideje Bitka i vremena i wihovospecifino izvoewe, peto poglavqe pod naslovom Vremenitost i po-vesnost predstavqa svojevrsni kuriozitet. Za razliku od ostalih pogla-vqa u kojima se, vie ili mawe direktno, paralelno sa razvijawem eg-zistencijalne analitike tubitka, ukquujui i pratee teme to su bile neophodne u realizaciji fundamentalne ontologije provodila izamisao destrukcije povesti ontologije u petom poglavqu preovlauju sasvim drugaiji tonovi. Izriit govor o destrukciji ni ovde nije iz-ostao. Najavqujui raspravu o odnosu povesnosti tubitka i istorijske


2/27

nauke, Hajdeger je naznaio da nacrt ontoloke geneze istorijske nauke

iz povesnosti tubitka slui kao priprema razjawavawa zadatka isto-rijske destrukcije povesti filozofije. To znai da je i peto poglavqeipak stavqeno u funkciju destrukcije povesti ontologije, to bi se imoglo oekivati, budui da destrukcija kao postupak koji se neposrednotie povesti , svoje konkretnije uobliewe oekuje upravo na osnovu Hajdegerovog vlastitog pojma povesnosti i wegovog odnosa prema nasle- enim pojmovima. Meutim, na stranicama 76, konture tog problemanisu zaotrenije naznaene, niti je usledila wegova izriita temati-zacija. Dodue, taj paragraf iznosi dokazivawe da naunost istorijeprema svojoj ontolokoj strukturi koreni u povesnosti tubitka i poka-zivawe izvora i jedinstva Nieove tri vrste istorije u istoj toj struk-turi, ali je najavqeno razjawewe destrukcije na temequ pokazivawaodnosa povesnosti i istorije u potpunosti zaobieno. Umesto toga, pe-to poglavqe donosi i iznenaujui skromne, i za Bitak i vreme potpu-no netipine izjave. Imajui u vidu sa koliko ambicioznosti i smelo-sti je koncipiran itav projekat Bitka i vremena , u kojem su na eks -plicitan ili indirektan nain estokoj kritici podvrgnuti filozo-fi najvieg ranga, poput Hegela i Huserla, onda stavovi izneseni u petom poglavqu dobijaju na filozofskoj teini. Razmatrajui problempovesnosti ija neobina vanost za problemsku strukturu i kompozi-ciju Bitka i vremena se pokazuje samim tim, to se od wega oekujekonkretizacija vremenitosti , Hajdeger, barem u deklarativnoj ravni,odustaje od strateke samosvojnosti i inventivnosti sa kojom je do tada

voeno wegovo kquno delo. Znaajan zaokret u dotadawem stavu sig-naliziran je skromnim izjawavawem da se naredno razmatrawe zado-voqava sa tim, da naznai ontoloko mesto problema povesnosti. U osnovi naredne analize radi se samo o tome da zastupa i deliminopripremi prisvajawe Diltajevih istraivawa koje danawoj generaci- ji tek predstoji." 1 Jednostavno reeno, umesto oekivanog razvijawa irazjawavawa destrukcije , Hajdeger nam u petom poglavqu iznosi postu-pak koji je daleko mawe drastian prisvajawe . Umesto borbe sa pro-lou" koju signalizira destrukcija, u prisvajawu se radi o wenomproduktivnom preuzimawu pri emu ono prisvojeno, uprkos moguemkontekstualizovawu na drugaijoj pojmovnoj i tematskoj pozadini, u osno-

vi biva preoblikovano, ali sutinski ostaje nedodirnuto kritikimintervencijama.Sa transformacijom destrukcije u prisvajawe ipak se ne zavrava

i Hajdegerov panegirik Diltajevoj filozofiji. tavie, wemu se pri- druuje i grof Jork, a celokupan 77 posveen je analizama stavova,prevashodno Jorkovih, koje je ovaj izneo u prepisci sa Diltajem to jetrajala dvadeset godina, a objavqena je 1923. U delu koje je naglaenotedqivo po pitawu citata, poput Bitka i vremena , pomenuti para-graf tri utoliko, to su u wemu navedeni gotovo svi filozofskiznaajni stavovi izneseni u pomenutoj prepisci, barem to se tie

148

1 H e i d e g g e r, Martin (1993). Sein und Zeit , Tbingen, c. 377.


3/27

onih stanovita to su iznesena od strane grofa Jorka. Rezimirajui

svoje komentare na kraju 77, Hajdeger ponovo skree pawu na podsti-caje Diltajevog dela, kao i na Jorkove stavove iz prepiske, s tim toovaj put izriito ukazuje da se wihov doprinos svodi samo na uoavaweproblema, ali ne i na wegovo reavawe koje je mogue samo na tlu fundamentalno-ontolokog pitawa: Problem razlike izmeu ontikog iistorijskog moe biti izraen samo kao istraivaki problem, ako senajpre osigurala nit vodiqa putem fundamentalno ontolokog razja-wavawa pitawa o smislu bitka. Tako postaje jasno, u kojem smislu jepripremna egzistencijalno-vremenska analitika tubitka odluila daneguje duh grofa Jorka , da bi sluila Diltajevom delu." 2

Razlozi za isticawe Diltajevog imena u pogledu problema pove-snosti, kao i za neobinu koncepciju petog poglavqa najpre bi moglibiti potraeni u tekstovima to prethode Bitku i vremenu . Istrai-vawu koje ide u tom pravcu ne bi moglo da promakne da Diltajevo imefigurira meu onim filozofima koje Hajdeger pomiwe u afirmativ-nom smislu. Prolegomena za povest pojma vremena navodi da prave efek-te wegove filozofije tek treba oekivati, jer e naredne decenije pro-tei u znaku osvetqavawa wenih osnovnih motiva, ili, preciznije re-eno, jednog od wenih motiva.

Meutim, podrobnija analiza pokazuje da je Hajdegerov odnos prema Diltaju ambivalentan od samog poetka. Osnov te ambivalentnosti nalazi se u Hajdegerovom selektivnom itawu Diltaja. Wegova filozofijanee biti posmatrana kao jedinstvena celina u kojoj se postepeno uoa-

vaju i ravnopravno priznaju pojedine uporine take. Naprotiv, Hajde-ger se u komentarima Diltaja oslawa na briqivu distinkciju izmeu podsticajnog elementa wegove filozofije i svih drugih, koje e ilikritikovati, ili preutati. Afirmativni elemenat Diltajevog miqe-wa pronaen je u tematskoj izgradwi povesnosti. Konstatacijom da afir-mativno pozivawe na Diltaja datira u 1919. kada Hajdeger u predavawu Fenomenologija i transcendentalna filozofija vrednosti iznosi svoje-vrsno priznawe wegovoj filozofiji: Diltaj je ve jasno video znaewepojedinanog i jedinstvenog u povesnom realitetu", 3 treba podsetiti da je re o godini u kojoj zapoiwe sueqavawe sa Huserlovom fenomeno- logijom.

Povesnost predstavqa osnovni motiv sa kojim zapoiwe kritika ikonstituisawe protiv-nacrta Huserlove fenomenologije, a pritom seradi o istom motivu koji e biti hvaqen kod Diltaja i prisvojen u Bit-ku i vremenu . Aktuelnost Diltajeve filozofije stoga je neraskidivo ve-zana sa uoavawem slabosti Huserlove fenomenologije. Iz wihovogspecifinog ukrtawa sa zadacima egzistencijalne analitike tubitkaproistei e Hajdegerova vlastita koncepcija povesnosti .

Stoga treba biti oprezan kada je re o riziku prenaglaavawa Diltajevog uticaja" na Hajdegera. tavie, pored iwenice da se ge-

149

2 Ibid , s. 403403.3 H e i d e g g e r, Martin (1987). Phnomenologie und transzendentale Wertphilosophie, u:

Zur Bestimmung der Philosophie GA 56/57, Hrsg. B. Heimbchel, c. 165.


4/27


5/27

poglavqe Bitka i vremena , tako i na Diltajevo mesto u koncipirawu

Hajdegerovog pojma povesnosti. Re je o raspravi6

iji nastanak je pove-zan upravo sa objavqivawem prepiske DiltajJork, a weno objavqivawe u Rotakerovom Deutsche Vierteljahresschrift fr Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte tada je spreilo Hajdegerovo odbijawe urednikove mol-be da lanak prilagodi, i da ga skrati na obim mawi od etiri tabaka.Uprkos tome, komunikacija sa Rotakerom sadri znaajne naznake, jer u woj Hajdeger objawava direktnu vezu vlastitog pojma povesnosti, do-tinog lanka i prepiske DiltajJork: Moju raspravu sigurno ete dobiti do kraja oktobra. Naslov: Pojam vremena (Zapaawe o prepisci DiltajJork). Centralno pitawe 'povesnosti' izveo sam iz prepiske ipokuavam da ga uinim razumqivim putem tematskog istraivawa.Ono moe imati samo sistematsko-istorijski karakter." 7

2. HEGEL U POZADINI JORKOVE KRITIKE DILTAJA

Verzija te rasprave koja je objavqena u petom poglavqu Bitka ivremena ipak je znatno skraena. Dodue, ne zbog toga to se Hajdegerovstav u meuvremenu promenio, nego zato to su wen drugi Izvorni ka- rakteri bitka tubitka i trei odsek Tubitak i vremenitost , rekom-ponovani u prvi i drugi odsek Bitka i vremena . Peto poglavqe drugogodseka Bitka i vremena Vremenitost i povesnost , o kojem je ovde re, dobilo je naslov upravo prema posledwem, etvrtom odseku Hajdegerove

rasprave. Vredna je pawe jo i iwenica da je poetak rasprave na-slovqen Diltajevo postavqawe pitawa i Jorkova temeqna tendencija , te da je re o odseku koji je u donekle izmewenom, odnosno proirenomnaslovu preneen u 77 Bitka i vremena . Vano je naglasiti da su brojna pozivawa na mesta iz prepiske DiltajJork prvobitno imalafunkciju uvoda za Hajdegerovo izlagawe temeqnog stanovita vlastitefilozofije. Na osnovu ovoga takoe je vidqiva i vrhunska uloga pojmapovesnosti za problematiku Bitka i vremena, jer se osnovna pozicijatog dela ne bi mogla izvesti sa polazitem u nekom perifernom pro-blemu. Dakle, jedna od pripremnih verzija bazirala se na izvoewu te-meqa prisvojenog pojma povesnosti, dok su u tekstu koju donosi sam Bi-

tak i vreme komentari Diltaja i Jorka pozicionirani kao zavrnailustracija Hajdegerovih analiza. Ukratko, rasprava Pojam vremena ne-sumwivo donosi nove uvide i pokazuje svoje konstitutivno mesto u po-gledu geneze Bitka i vremena , a time dodatno ini intrigantnim pita-we zbog ega, kada je re o povesnosti, ni Diltaj ni Jork nisu inten-zivnije spomiwani u okviru drugih tekstova koji takoe prethode obja-

151

6 Tu raspravu ne treba poistoveivati sa istoimenim predavawem koje je Hajdeger drao iste 1924. premda su delovi teksta iz we uneseni u sam tekst predavawa.

7 Pismo od 21. H 1924. citirano prema Martin Heidegger und die Anfnge derDeutschen Vierteljahresschrift fr Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte. Eine Dokumenta-tion, Hrsg. J. W. Storck/T. Kisiel" u: Dilthey-Jahrbuch fr Philosophie und Geschichte der Geistes-wissenschaften VIII 199293, c. 207.


6/27

vqivawu pomenutog dela. Hajdegerov ambivalentan stav prema Diltaju

sam po sebi je interpretacijski interesantan. On se ne moe razjasni-ti putem uvoewa iskquivih ocena jer ne implicira prelaz od bezu-slovne afirmacije ka potpunoj negaciji i daleko je od ranog posvei-vawa dominantno pozitivne pawe", 8 koja je docnije nestala, kako suge -rie de Mul. Atraktivnosti tog pitawa doprinosi i iwenica da se u tekstovima i predavawima nakon Bitka i vremena , Diltajevo ime pono-vo povlai u senku i da se uz wega ponovo vezuju samo naglaeno kri-tike i negativne formulacije. 9 Ta iwenica nije promakla ni Pegele-ru, 10 ni de Mulu, ali u pokuaju da prelaz ka izrazito negativnoj re-cepciji Diltaja objasne viim" ontolokim razlozima, oni previa- ju jednokratnu ulogu Hajdegerovog susreta sa Diltajem. Nakon pruawa uporita za kritiku Huserla i koncipirawe pojma povesnosti , Dilta- jeva filozofija nije mogla privui nita drugo, sem Hajdegerovih kri -tikih opaski. Meutim, ono to je znatno vanije od tog pitawa od-nosi se na Hajdegerovu konkretnu tematizaciju samog pojma povesnosti .

Pojam vremena ve na uvodnoj stranici iznosi kqu za razumevawetematskog miqea na kojem e se oblikovati Hajdegerova povesnost a we-gov srediwi znaaj e u tekstu Bitka i vremena biti samo potvren i dodatno naglaen. Jednostavno reeno, rasprava o povesnosti bazira sena odbacivawu pojma povesti, odnosno Hegelovog pojma svetske povesti.Za razliku od ostalih poglavqa, prividno odsustvo destrukcije pri te-matizovawu povesnosti dobija svoje objawewe tek kada se uvidi da te-matizacija povesnosti sama po sebi ve podrazumeva prethodni uinak

destrukcije. Pretpostavke tog uinka ogledaju se u pruawu dvostrukogodgovora. Prvi deo tog odgovora mora biti kadar da anulira filozof-sku relevantnost i neophodnost kako tradicije to je okupqena okopojma univerzalne povesti, tako i Hegelov pojam svetske povesti, dok sewegov drugi deo odnosi na pruawe tla za novi pojam povesti koji ebiti osloboen svih mawkavosti koje su uoene kod prethodnih pojmova.Kada Hajdeger na poetku analize prepiske DiltajJork tvrdi da: Tre-ba razumeti povesnost , a ne razmatrati povest (svetsku povest). Pove-snost oznaava bitak povesnosti onoga, to jeste kao povest" wemu prethodna destrukcija povesti, tj. svetske povesti, nije ni bila potreb-na jer je bio uveren da su taj posao za wega ve obavili pomenuti filozo-

152

8 Jos de Mul (2004). The Tragedy of Finitude. Dilthey's Hermeneutics of Life, New Ha-ven/London, translated by Tony Burrett, p. 306.

9 Primera radi, u svojim predavawima o nemakom idealizmu, Hajdeger energinoodbacuje pretpostavke filozofije ivota, bez kojih nije mogue zamisliti ni Diltajevpojam povesti: Ovde pri 'Ja jesam' filozofija se najmawe moe suzdravati od pitawa obitku. Istinska filozofska jalovost celokupne filozofije ivota naroito Diltaje-ve ima svoj duboki osnov; u srediwoj dimenziji ona ostaje u potpunosti diletantskai ne dosee ak ni otrinu problematike nemakog idealizma Problem izmie iz ru-ku i ne poima se kada se ontologija shvata u starom smislu i odatle zakquuje: ono tomislimo pod 'ivotom' iskqueno je iz sve ontologije." H e i d e g g e r, M., Der deutsche Idealismus (Fichte, Schelling, Hegel) und die philosophische Problemlage der Gegenwart, GA 28,c. 108109.

10 P g g e l e r, Otto (198687). Heideggers Begegnung mit Dilthey", u: Dilthey-Jahr-buch fr Philosophie und Geschichte der Geisteswissenschaften IV , c. 121.


7/27

fi . Tek pod tim uslovom Hajdeger se odluio da u svoj rad unese mnogo-

brojne citate iz prepiske. Da bi se stekla jasna orijentacija u vezi sa dometima i granicamaHajdegerovog oslawawa na prepisku , najpre je neophodno markirati onamesta koja provode pomenuti dvostruki zadatak i analizirati u kojojmeri ona to zaista uspevaju da uine. Ne ulazei u podrobno razmatra-we svih aspekata prepiske koji bi mogli biti interesantni, bie iza-brana dva paradigmatina mesta koja oslikavaju naglasak Jorkovih in-tervencija, pri emu nije sporedna ni iwenica, da Hajdeger ne citiranijedno od wih. Kritiki odbacujui prethodna stanovita u pogledu pojma povesti Jork argumentuje: Burkhart analizira istorijsku epohu sa ogranienog stanovita, bez budunosnog vidika, vie kao umetniknego kao filozof. Ranke je u woj saznao samo igru sila, jednu istorij-sku fenomenalnost Ten je sve vratio u emu senzualizma Drugiaitioloki istoriografi od Hegela ne postoje (sem pomenutih qudi).Ovde se pojavquje novo pretpostavka shvatawa je da je ivot organonza razumevawe povesne ivotnosti saznawe povesti koje se od vla-stite ivotnosti okree ka pojavama prolosti samo ono to je pre-ma snazi savremeno i moe se pokazati u savremenosti pripada podruju povesti." 11 Specifinost navedenih redova sastoji se u adresatimawihove kritike. Naime, nije re o misliocima koji su bili merodavni u konstituciji pojma univerzalne povesti, pa ni o samom Hegelu, ve omisliocima povesti koji su usledili nakon Hegela. Burkhartov, Tenovi Rankeov pojam povesti odbaeni su uz primedbu da posle Hegela dru-

gih mislilaca povesti od formata ni nema. Iz te spoznaje, meutim, neproistie nita poput slogana natrag Hegelu", nego se Jork poziva nainovirani uvid u povest koji se zasniva na tematizaciji ivota kaopovesti , to zapravo predstavqa sinonim za pojam povesnosti. Onoto ostaje i daqe problematino, odnosi se na konkretnu filozofsku artikulaciju povesnosti. Kada razmiqa u tom pravcu, Jork je znatnomawe direktan, a wegova nedoumica pokazuje se i u odabiru adekvatnemetode sa kojom se pouzdano moe pristupiti izlagawu povesnosti:Transcendentalna metoda deluje somatizacijom ontikog, subjektivi-rawem objektivnog. Ona uzdie oblast objektivnog, ali ipak ne proi-ruje carstvo duhovnog. Subjektivno nije duhovno kao to somatologijanije pneumatologija sa karakterom subjektivnosti podruje duha ipaknije dotaknuto." 12 Prema Jorkovom miqewu, transcendentalan pri-stup povesnosti pokazuje se kao prekratak. Budui da su wegove kriti-ke refleksije ve uvidele da i Diltajevi radovi jednako boluju od nedo-statka generike razlike izmeu ontikog i istorijskog, to ukazuje naizriit deficit konstitucije povesnog i polagawa rauna o wenoj di-ferenciji u odnosu na razumevawe nepovesnog, Jork u prepisci ne dajeprecizno objawewe kakva filozofska artikulacija zadovoqava novou-stanovqeni problem povesnosti.

153

11 Briefwechsel zwischen Wilhelm Dilthey und dem Grafen Paul Yorck von Wartenburg18771897, Halle 1923, c. 167168.

12 Ibid , c. 194.


8/27

Kada je re o kqunom aspektu filozofskog pristupa povesti, Jork

je vie vetine demonstrirao u kritikovawu Diltaja nego u iznalae-wu vlastitih reewa. Wegovo nedovreno delo Stav svesti i povest u odnosu na prepisku ne donosi nita sutinski novo. Povesnost nije dovoqno precizno razdvojena od povesti, a weno poreklo oznaeno je unutar novovekovnog procesa suavawa i pounutrivawa sopstva." 13 Jor -kova filozofija povesti u sebi pokazuje Diltajevu tendenciju ka pove-zivawu empirijskih saznawa i filozofskih uvida, ali istovremeno, u naporu da ostvari unutrawe jedinstvo meusobno heterogenih saznawato pripadaju unutrawoj povesti samosvesti, zapada u nerazgovetnikonglomerat filozofske istorike, povesti filozofije, psihologije po-vesti i prirodne povesti 14 koji ne prua dovoqno instrukcija zakonkretno ostvarivawe jedinstvene pojmovne obrade.

Uprkos upadqivoj ushienosti povesnim potencijalima koje de-monstrira doivqaj , odnosno ivot qua povesnost, Jorkova razmatrawaiz prepiske ipak zadravaju neporecivi odjek Hegelovog pojma povesti.On je prepoznatqiv u tri segmenta:

a) Jork govori o duhu, odnosno o duhu povesti (s. 133);b) u potpunoj saglasnosti sa Hegelovim miqewem ne doputa

razdvajawe sistematskog od istorijskog prikaza filozofije (s. 251);v) i daqe insistira na filozofiji povesti : Filozofija se ne mo-

ra shvatati kao konstrukcija. Ja bih rekao: jedino filozofija povesti jeste povest kao nauka" (s. 223).

Suoena sa zahtevima koje implicira Hajdegerova zamisao destruk-cije, prepiska DiltajJork ipak ne prua zadovoqavajua reewa naoba postavqena zadatka. S obzirom na konsekventnost raskida sa nasle- enim pojmovima povesti, u woj su itekako prisutni recidivi Hegelo-vog poimawa povesti, dok tematizacija povesnosti jo uvek ima maglo-viti prizvuk spasonosnog reewa, s tim da put do wega tek treba ras-kriti. Putajui Jorka, da umesto wega osudi Diltajeve mawkavosti,Hajdeger nije obratio dovoqno pawe sa ijeg stanovita Jork provodikritiku Diltaja. Time je na mala vrata uveo i momente koji direktnoprotivree i Diltajevoj i wegovoj zamisli povesnosti, a u bliskoj su vezi sa Hegelovim pojmom povesti. Naime, poenta Jorkove kritike usme-rena je protiv estetizacije povesti u liku pojedinih povesnih oblika,

tipova i sl. Insistirajui da se u povesti radi o karakteru, a ne ooblicima" (s. 193), Jork se zapravo obraa Vindelbandu, ali indirekt-no zamera i Diltaju na nefilozofskom tretmanu povesti. Za razliku odnepovesne estetizacije, on smatra da pisawe povesti ima opravdawe jedino kao filozofija povesti . Polagawe rauna o poreklu ovog Jorkovogargumenta, neminovno bi zastalo kod jednog od wegovih uiteqa u filozofiji, hegelovca Branisa 15 iji Nacrt logike je poivao upravo na

154

13 Paul Yorck von W a r t e n b u r g (1991). Bewutseinsstellung und Geschichte. EinFragment, Hrsg. Iring Fetscher, Hamburg, c. 138.

14 Ibid , c. 40.15 U tom sudu vanu ulogu ima wegov uiteq Branis ija pretpostavka je bila da

pisawe povesti postaje ivotno tek putem filozofije." S c h o l t z, Gunter (1996). Philo-


9/27

stavu koji Jork zastupa protiv Diltaja. Treba naglasiti da ovde Jorkova

intervencija postaje protivrena, jer insistira na filozofiji pove-sti a istovremeno ne dovodi u pitawe weno prevladavawe" od strane Diltaja. 16 Meutim, pored hegelovskog argumenta da se estetizacija po-vesti moe izbei samo putem povesnog karaktera" to praktino vodi ka misaonom razmatrawu povesti koje se provodi na temequ vodeih povesnih kategorija u prepisci se nalazi jo jedan momenat Jorko-vih analiza koji obara pretpostavke Hajdegerove povesnosti . Kada Jorktvrdi da bez istorije kao kritike nije mogu ni ivot, on tada ne ciqana povesnost to se pojedinano konstituie u svakom tubitku. Na-protiv, kritika transformacija povesnosti miqena je u intersu-bjektivnom smislu, a wen pozitivni uinak vezan je za optu razumqi-vost povesti qua kritike , a ne za postignua pojedinaca to su uspeli da dostignu autentinost vlastite egzistencije.

Uprkos rascepu to zjapi izmeu pozadine Jorkovih argumenata iintencija ka fundamentalno-ontolokom prisvajawu Diltajeve povesno-sti, prepiska je za Hajdegera ipak sadrala dovoqno putokaza. Za stvarwegove pozicije, odluujua je bila upravo svest o odsustvu dominant-nog i merodavnog pojma povesti. Zato je Jorkova destrukcija" krajweindirektna i vie predstavqa izraz potrebe za alternativnim pojmompovesti, nego uverenost u neophodnost destrukcije postojeih pojmova.Kada je re o pojmu povesnosti, kao odgovoru na nesuvisle i prevazie-ne pojmove povesti, Hajdegeru je takoe dobrodola upravo wegova ne- dovrena obrada, jer je u woj video svoju ulogu i priliku da se ukqui

u raspravu.

3. PREOKRET U POJMU POVESTI

Kada je on zatraio re, od univerzalne i svetske povesti kao za-misli jedinstvene povesne celine vie nita nije preostalo. Stavqa-we u prvi plan povesnosti , a nautrb povesti predstavqa povesni fe-nomen par exellence. Prema Ridlovom miqewu, u preokretu je kqunu ulogu imao neuspeh revolucija 184849: Ne dobija pojam povesnostisluajno vrste konture tek u epohi nakon 1848, kada je graanstvo, pod utiskom neuspene revolucije odustalo od zahteva uma koje je podiglanemaka klasina filozofija, a time je bilo i politiki rezigniranopred vlastitim zahtevima za umno voewe drutva." 17 Osnovanost Ri- dlovog suda delimino podupire i istorijska pojava Rudolfa Hajma,

155

sophiegeschichte und Geschichtsphilosophie: Brani und Dilthey, u: Dilthey und Yorck . Philo-sophie und Geisteswissenschaften im Zeichen von Geschichtlichkeit und Historismus, Hrsg. J.Krakowski/G. Scholtz, Wroclaw, c. 193.

16 U tom smislu Jork istie da eqena filozofija povesti: ne moe biti shvata-na kao ranije, protiv ega ste se neopozivo i Vi izjasnili. Dosadawe postavqawe pita-wa bilo je pogreno, ak i nemogue, ali ono nije i jedino. Stoga vie ne moe postoja-ti istinsko filozofirawe, koje ne bi bilo istorijsko." Briefwechsel, ibid, c. 251.

17 R i e d e l, Manfred (1970). Einfhrung" u: Wilhelm Dilthey, Aufbau der GeschichtlichenWelt in dem Geisteswissenschaften, Frankfurt am Main, c. 17.


10/27

liberala koji je bio direktni uesnik revolucionarnih previrawa, a

povrh toga, odluni zagovornik stvarne povesnosti koja se kao rezultatispostavqa nakon raskida sa iluzijom Hegelove povesti.Povesni znaaj Hajmove ambiciozne rasprave Hegel i wegovo doba

ogleda se u obratu koji je on proveo u pogledu znaewa pojma povesno-sti. Terminoloko poreklo Geschichtlichkeit se, kao i u sluaju neologi-zma Geschicklichkeit , vezuje za Hegelovu filozofiju, ali ti termini kodwega nisu dobili ulogu sistematskih kategorija, jer su povezivani sapukim istorijskim, sluajnim fakticitetom ija prvenstvena odlika je da u sebi ne sadri relevantno duhovno jezgro. Prevrat povesnosti odnaglaeno negativnog i filozofski nezanimqivog fenomena ka wenojbezuslovnoj afirmaciji nainio je upravo Hajm. Wegov vehementni veto usmeren protiv metafiziko-idealistike pozadine Hegelovog pojmapovesti imao je za posledicu prvo afirmativno promovisawe povesno-sti, kao sutinski ivotne povesti nautrb Hegelovog pojma povesti:Biografija apsoluta za nauku sadawosti preobraava se u procesivotne povesti; delom nedovoqno ist, a delom iluzorni istorizam Hegelovog sistema u woj se prevodi u pravu i stvarnu povesnost ." 18 Nerazmatrajui detaqno politike pretpostavke Hajmovog stava, dovoqno je skrenuti pawu da wegova motivacija za kritiku Hegela proistie iznepomirqive distance naspram ideje o umu povesti, koja je poivala na uverewu da povesni um stvarnosti samo prua legitimaciju reakcio-narne mizerije to je usledila posle 1848.

Da bi izgradila razgovetnu opoziciju u odnosu na Hegela, Hajmovastvarna povesnost stoga nije imala drugog izbora, osim da u stranu po-tisne srediwe kategorije filozofskog poimawa povesti: um, jedin-stvo povesti i razvoj. Umesto wih, na scenu je stupila unutrawost konkretnog, povesno odreenog oveka povesnost. Kada se obrati pawana osnovnu zamisao Hajmove povesnosti , onda je vidqivo da Ridlovaopaska da weno terminoloko poreklo vaqa potraiti u politikojrezignaciji ne moe umai zamci proizvoqnosti. Apstrahujui odprocene koliko dugotrajne filozofske produkte rezignacija samostal-no moe proizvesti, za Hajmov pojmovni preokret treba rei da prevas-hodno predstavqa izraz kritikog stava, koji, dodue ima politiku motivaciju, ali i nita mawe znaajne filozofske posledice. U osno-

vi, taj stav nastoji da srui Hegelovo razlikovawe filozofske istinei istorijske istine, te da na taj nain otvori prostor za novo pribli-avawe filozofije istorijskoj nauci. ta drugo je Hajmu preostalonakon odbacivawa eminentno filozofskog pristupa povesti, osim no-vog pakta sa istorijom? Interes za sklapawe tog pakta kod Hajma nijeekplicitno filozofski, kao to nije bio ni motiv kritike Hegela.Konkretne koristi od pribliavawa empirijskoj strani povesnih de-avawa Hajm je video u saradwi filozofije i empirijskih istraiva-wa povesti i oslobaawa wenih kritikih kapaciteta u razbijawu za-

156

18 H a y m, Rudolf (1857). Hegel und seine Zeit. Vorlesungen ber Entstehung und Ent-wicklung, Wesen und Wert Hegel'schen Philosophie, Berlin, c. 466.


11/27

tvornog horizonta povesti" u ime prodora istoriografije sa prakti-

kim motivima.19

Okret ka povesnosti stoga nije mogu bez uverewa daosobenost povesti koja se sastoji u ukazivawu na funkciju odreenestvarnosti i praktiku orijentaciju koja iz we proizlazi biva mero- davnije pokazana u empirijskom istraivawu povesti to je mnogoblie istoriji nego u filozofiji. Kada je Habermas ukazivao da jeizbor konceptualnog okvira filozofije povesti inspirisan funda-mentalnim iskustvima moderne epohe napretkom, krizom i samoosloboe-wem putem kritike , pod ovim posledwim mislio je na iskustvo protiv-renosti izmeu univerzalnih principa opravdavawa i partikularno-sti politikog nasiqa pred kojim se opte ideje rastvaraju kao ideo- logije. 20 Time je Habermas pogodio direktno u nerv Hajmovog motiva za uvoewe povesnosti.

To drugim reima znai, da je stupawe povesnosti na terminolo-ku scenu praeno velikim oekivawima koja su proistekla iz revizije ,a ne negacije povesno-filozofskog stava, tako da nije stranputno tvr- diti da se Hajmova povesnost jo uvek kree u horizontu istih onih pretpostavki to su iznedrile modernu filozofiju povesti. Meutim,konkretno provoewe Hajmovih zamisli ostavie iza sebe tendencijekoje e docnije voditi u pravcu energine negacije filozofije povesti.Tu se prvenstveno misli na usvajawe pozitivizma 21 u ime ruewa spi-ritualno-apstraktne" idealistike tradicije koja e neminovno po-primiti primese distance od uporinih taaka filozofskog pristupapovesti. Suavawe povesti na unutrawu ivotnost, o ijoj procesu-alnosti je govorio Jork, nosie poput priveska dve temeqne mawkavo-sti. Obe mawkavosti odnose se na permanentni deficit filozofskeosnovanosti koji e, s jedne strane, biti traen u kontekstu, koji jeznatno iri od autonomnog filozofskog studirawa povesti, pa e po-vesnost biti razmatrana iz perspektive dogaawa, a ne razvoja. Za razliku od razvoja, dogaawe je znaajno formalizovan pojam on nema niprostorne i vremenske granice, to e doi do izraaja posebno u koncepcijama povesnosti u fundamentalnoj ontologiji (Hajdeger) i filozofiji egzistencije (Jaspers), dok se, s druge strane, pounutrivawepovesti mora suoiti i sa tekoom odabira vlastitih pojmovnih ko-relata. Druga posledica suavawa jedinstvene perspektive bie najne-posrednije vezana za probleme u pogledu uspostavqawa terminologijeto je kadra da odgovori na zahteve povesnog miqewa.

Bezazlen efekat ne ostavqa ni suavawe povesnog horizonta naposebnosti koje po pravilu iritiraju filozofsko miqewe jer time

157

19 Ibid , c. 453.20 H a b e r m a s, Jrgen, Eine Diskussionbemerkung (1972): Das Subjekt der Geschichte,

u: Zur Logik der Sozialwissenschaften, Frankfurt am Main 1982, c. 533.21 Traei podrku u svom suprotstavqawu Hegelu, Hajm je trijumfalno naveo Hum-

boltov primer: prema lepom lanku Vilhelma fon Humbolta o zadatku istoriara, ide-alni sadraj povesti vaqa temeqiti u i na iwenicama Hegelovo miqewe nije takvo.Taj ivotni smisao za sve qudsko u wegovom sistemu postoji samo jo u formi apstrakt-nog odbijawa." H a y m, Rudolf, Hegel und seine Zeit, ibid, c. 449.


12/27

gotovo mehaniki onemoguuju produktivne uinke optije usmerenih

zahvata. Iz tog razloga Piht adresante promocije povesnosti ne nalazi u graanstvu, ve u buewu nacionalizma iji refleks se prepoznajenaroito u istorijskoj nauci, 22 tj. wenom odustajawu od perspektive jedinstvene povesti: U 19. veku novoevropski nacionalizam je gotovopotpuno razorio univerzalnost istraivakih programa i redukovao ih je na krajwe bornirane perspektive." 23

Da bi se shvatila radikalnost Hajdegerovog koraka, potrebno jeimati u vidu da rezolutno negirawe univerzalne povesne perspektivenije padalo na pamet ni pozitivno istorijski orijentisanim oponen-tima Hegelove filozofije. Premda je Drojzen izriito zastupao rezul-tate empirijskog opaawa, iskuavawa i istraivawa, to ukquuju objektivnu" verifikaciju saznawa povesti, wegov pojam povesti zadr-ao je osnovno polazite u celovitom vremenskom sledu nastalog. U skladu sa tim, 15 Nacrta istorike glasi: Povest je obiajni svet,razmatran sa stanovita svog postajawa i rasta." 24 Iznosei zakqunarazmiqawa na kraju devetog toma svoje Svetske povesti , Ranke samo daje drugaiju formulaciju metaempirijskog temeqa svoje istorije go- lih iwenica" u kojoj kqunu re zauzima nevidqivi svet boijih mi-sli: Vean je samo duh iji beskonaan razvoj u sudbinama qudskog roda prikazuje povest kao nauka." 25 Majneke u svom Nastanku istorizmaslavi duhovnu revoluciju koja je stvorila oseaj totaliteta i oslobo- dila povest iz ukoenosti u koju je prethodno dospela zahvaqujui pri-rodnom pravu, pragmatizmu i intelektualizmu prosvetiteqstva. Premda

dovodi do svesti proces individuacije qudskog ivota, istorizam nasprema Majnekeu ui: da celokupan povesni ivot razumemo kao razvojindividualnog koji je uvek ukquen u tipine procese i zakonomerno-sti." 26

Svetska povest se ilavo odravala i kod novokantovaca, koji ni-su delili Hajmovo opredeqewe za stvarnu povesnost , premda su mahombili liberalno orijentisani. Hajdegerov mentor Rikert je celinu po-vesti situirao unutar filozofije povesti koja je u svom osnovnom zna-ewu identina sa univerzalnom ili svetskom" poveu, dok u izvede-nom oznaava i nauku o povesnoj spoznaji, odnosno deo logike u naji-

158

22Pihtovu ocenu indirektno potkrepquje i minuciozna studija Rente-Finka koja je pokazala da se neologizam povesnost u engleskom i francuskom govornom podruju

usvojio tokom sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka. Italijanski i pan-ski prevod povesnosti usledio je u dvadesetom veku, pri emu se znaewe na svim tim je-zicima vezivalo uz fakticitet to je istorijski dokaziv". Francuska historicit , engle-ska historicity, italijanska storicit i panska historicidad odraavaju weno nefilozofskoporeklo i snaan peat istorijske nauke. Leonhard von R e n t h e - F i n k (1968). Geschic-htlichkeit. Ihr terminologischer Ursprung bei Hegel, Haym, Dilthey und Yorck , Gttingen, c. 131.

23 P i c h t, Georg (1993). Geschichte und Gegenwart. Vorlesungen zur Philosophie derGeschichte, Stuttgart, c. 20.

24 D r o y s e n, Johann G. (1868). Grundriss der Historik , Leipzig, c. 11.25 R a n k e, Lepold von (1888). Weltgeschichte IX Theil. Zeiten des bergangs zur moder -

nen Welt (XIV und XV Jh.), Hrsg. Alfred Dove/Georg Winter, Leipzig, c. 270.26 M e i n e c k e, Friedrich (1965). Die Entstehung des Historismus, Werke Band III, Hrsg.

Carl Hinrichs, Mnchen, c. 581.


13/27

rem smislu rei. 27 Natorpova Filozofska sistematika protestvovala je

protiv cepawa jedinstva racionalnog i istorijskog: nita racional-no ne sme biti posmatrano drugaije nego u genezi, dakle u istorijskoj ureenosti." 28 Vindelband, koji je zajedno sa Rikertom delio uverewe dasvetska povest predstavqa nezamenqivi izvor transcendentalnih vred-nosti, uoio je u svojim predavawima iz 1907. jednu novu tendenciju.Wen koren sastoji se u pojavi buewa indivudue koje se dogaa upravo u doba kada se weno ukquivawe u zajedniki ivot provodi na nain,koji je ranijim vremenima bio nezamisliv. Konsekvence razvijenog in- dividualiteta prema Vindelbandu direktno pogaaju i elementaran po-vesni smisao jer vode do wegovog nivelirawa i odbacivawa. Raskid sacelinom povesti tako dobija opravdawe u intenzivirawu unutrawegivota": Za onu samoivost linosti u izgradwi unutraweg ivotai sveta duhovnih vrednosti iezava smisao i razumevawe. Ta genera-cija poiwe da osea kao teret tradiciju, veliku kolsku torbu moder-nog oveanstva, koji je verovala da e lako moi da odbaci u insisti-rawu na izvornost svog vlastitog ina." 29

Osmelivi se na odbacivawe jedinstvene povesti , Hajdeger se pred-stavio kao egzemplarni predstavnik te generacije. Provoewe ontolo-gizovanog uewa o povesnosti tubitka eksplicitno je pokazalo da poredsebe ne trpi i ravnopravan tretman svetske povesti: Kada se pitawe opovesnosti vrati u te 'izvore' [vremenovawa, prim. aut.] onda je timeve odlueno o mestu problema povesti Temeqni fenomen povesti,koji prethodi i utemequje moguu tematizaciju putem istorije time je

neopozivo potisnut u stranu." 30 Potiskivawe objektivnog sklopa svet-ske povesti provedeno je paralelno sa isticawem novoublienog pojmasveta, koji vie ne nosi striktan fenomenoloki otisak horizontasvih horizonata", ve, budui da saiwava ontoloko odreewe tubit-ka, ukazuje na nain povesnog bitka .

Povesno posmatrana, revizija pojma sveta predstavqa direktnu vezu sa obratom ka unutrawosti koji je naiwen sa pojmom povesnosti i u sebi nosi odraz temeqne inverzije u pogledu usmerenosti pojma obrazo-vawa. Naime, za razliku od Hegelovog pojma obrazovawa kao potuewa iizlaska iz sebe u svet" u kojem je jedino mogu pravi dolazak k sebi",Nieov pojam inicira ulazak u sebe" iz besmislenog sveta. Obrazova-we tako postaje izraz distance iz upletenosti u zajedniki svet, aobrazovani ovek se prepoznaje po konstituisawu smislenog kosmosa 31to nije u posedu svih pojedinaca, ve predstavqa wegov vlastiti svet.

159

27 R i c k e r t, Heinrich (1907). Geschichtsphilosophie, u: Die Philosophie im Beginn des zwanzigsten Jahrhunderts, Heidelberg, c. 324325.

28 N a t o r p, Paul (1958), Philosophische Systematik, aus dem Nachlass Hrsg. Hans Na-torp, Hamburg, c. 321.

29 W i n d e l b a n d, Wilhelm (1909). Die Philosophie im Deutschen Geistesleben des XIX.Jahrhunderts. Fnf Vorlesungen, Tbingen, c. 104. Proces nivelirawa povesti nautrb indi-vidualnih postignua Vindelband iznosi na stranicama 114115.

30 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 375.31 N i e t z s c h e, Friedrich (1962). Von Nutzen und Nachteil der Historie fr das Leben, u:

Werke Band I, Hrsg. Karl Schlechta, Mnchen, c. 235.


14/27

Ta inverzija se kod Hajdegera ogleda u iwenici da i pored isticawa

svog jedinstva sa svetom, neporecivo preimustvo u celokupnoj konste- laciji za sebe zadrava tubitak. Svet je uvek svet tubitka , ali ne vaii obrnuto. O kakvom jedinstvu je re, pokazuje i Hajdegerova razgradwakoja vrhuni u izrazu svet-povest ( Welt-Geschichte) koji vie ne gradipojam analogan svetskoj povesti, jer ne referie ni na subjektivni ge-nitiv jedinstvene povesti sveta, niti na objektivni genitiv svetskepovesti. Primarno povesan je tubitak , a svet svoju povesnu dimenziju ne duguje intersubjektivnim tvorevinama koje su u wemu otelotvorene, negosvet ima nain povesnog bitka, zato to saiwava ontoloku odree-nost tubitka." 32 Napokon, pojam svetske povesti sugerie da sam svet ima vlastitu povest koja ni u kojem sluaju ne bi mogla biti izvedena iz vremenitosti tubitka . Naelna nezavisnost svetskog vremena od tu-bitka, ukquujui i nemogunost da ono bude izvedeno iz vremenitosti,predstavqaju dva razloga inherentna Hajdegerovoj poziciji, zbog kojih jesvetska povest morala biti redukovana. Meutim, to nisu i jedini razlozi. Gotovo fascinantno je da najvei deo Hajdegerovih interpretato-ra ne uvia smisao razdvajawa Weltgeschichte u Welt-Geschichte i previ- a povesnu pozadinu wene povezanosti sa Geschichtlichkeit. Razloge zatvrdoglavo insistirawe na nedodirqivosti egzistencijala sveta, vaqapotraiti u opirnim analizama egzistencijala svetovnosti, okolnogsveta, bitka-u-svetu koje su i naglaeno kritiki nastrojene interpre-tatore navele na odustajawe od upitanosti u egzistencijal svetske po-vesti". Meutim, za razliku od rasprave o formalnim pretpostavkama

za provoewe analitike tubitka gde se stvara utisak da svet potvrujesvoje puno pravo i vaewe u Hajdegerovom miqewu, prilikom temati-zacije sveta na planu povesnosti stvari stoje sasvim drugaije. Previ- awem te razlike stvorena je konfuzija to je u literaturi irokorasprostrawena, a najee se ispoqava u bezazlenosti govora o svet-skoj povesti u fundamentalnoj ontologiji, koji je problematian utoli-ko, to nivelira rascep u pojmu povesti koji je naiwen sa Hajdegero-vom povesnou i zato to fingira kontinuitet rasprave o svetskojpovesti, s tom razlikom to je ona navodno sada tematizovana iz onto - loke ili egzistencijalne perspektive. Polazei od teze o baenosti ,pogreno je zakquivati da je kod Hajdegera povest uvek ve svetskapovest", 33 samim tim to je tubitak baen u svet , jer se time sugerieapriorno jedinstvo povesnosti i svetske povesti, to je u potpunostisuprotno pretpostavkama Bitka i vremena . Naprotiv, i svet i povest su jednako adresirani ka tubitku, o emu govore i dva odreewa sveta-po-vesti: Jednom on znai dogaawe sveta u svom sutinskom, egzistent-nom jedinstvu sa tubitkom. Ali ukoliko je sa faktiki egzistentnimsvetom otkriveno i unutarsvetsko bie, on misli ujedno i unutarsvet-sko 'dogaawe' prirunog i predrunog." 34

160

32 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 381.33 S e u b e r t, Harald (2000). Zwischen erstem und anderem Anfang. Heideggers Auseinan-

dersetzung mit Nietzsche und die Sache seines Denkens, Kln/Weimar/Wien, c. 58.34 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 389.


15/27

Filozofska legitimacija svet-povesti prema Hajdegerovom vlasti-

tom iskazu proistie iz konkretizacije vremenitosti" koja sa svojestrane nije nimalo fenomenoloka , kako tvrdi rasprava Pojam vreme-na ,35 budui da ne vodi rauna o opisanim datostima. Vanost te ras-prave za problematizaciju odnosa izmeu vremenitosti i povesnostikrije se u neemu drugom u demonstraciji istog onog postupka de-strukcije koji je u Bitku i vremenu bio rezervisan za vremenitost, alise konsekvence iz wega ovaj put provlae ka povesnosti .36 To znai daHajdegerova destrukcija ide u pravcu naslea pojma bitka i da na temequ stava o dominaciji grke ontologije pokazuje patvorenost i neodr-ivost izlagawa povesti naeg vlastitog tubitka. Specifinost weneargumentacije sastoji se u tezi da je za pojam povesnosti merodavnijipojam bitka i naini wegove izloenosti", nego sam pojam povesti, jer se on, sa svoje strane, samostalno ne moe otrgnuti od neautenti-nog odnosa prema bitku. Hajdegeru je na taj nain prueno pouzdaweto jednim potezom odbacuje celokupnu tradiciju modernog miqewapovesti.

Nasuprot prividnoj efikasnosti takvog postupka, vaqa podsetiti da je izuzetno teko uverqivo dokazati vezu izmeu antikog pojma bit-ka i modernog pojma povesti. Premda Hajdeger insistira na primatu sadawosti kao zajednikom imenitequ antikog bitka i moderne po-vesti, ona svoju vlastitu izgradwu zahvaquje upravo otporu prema fik-siranosti sveta u wegovoj sadawoj prisutnosti kao i na raskidu sahipostazirawem sadawosti. I izrazito skeptian stav prema pojmu

povesti ne bi se usudio da porekne da je sa wim signaliziran prodor u sr negacijskog karaktera qudskog sveta koji se sastoji u svesti o ove-kovoj delatnoj izgradwi i razgradwi vlastite sadawice. Kreirawem direktne veze izmeu povesnosti i bitka, Hajdeger je zapravo u iro-kom luku zaobiao sve doprinose, ali i probleme koji su vezani uztradiciju univerzalne i svetske povesti. Sa isticawem da je destruk-cija ontologije i logike kritika sadawosti, meta je samo deliminopogoena, budui da se filozofija povesti itekako tie ontolokih i logikih pojmova, ali je istovremeno i promaena, jer je time Hajdegernaznaio da ga ne interesuje tradicionalni arsenal specifino pove-snih kategorija, i indirektno nagovestio da e se u izlagawu povesno-

sti oslawati samo na pojmove ontoloko-egzistencijalne provinijen-cije. Zbog toga e u Bitku i vremenu biti rei o zaokruivawu fenome-na koji su ontoloki nuno miqeni u govoru o povesnosti tubitka.

161

35 Ontologija tubitka mora se dovesti u mogunost kao fenomenoloka destrukcija" H e i d e g g e r, Martin, Der Begrif der Zeit, GA 64, c. 102.

36 Huni spada u retke interpretatore koji su u postupku destrukcije povesti iz vre-menitosti uoili problematinu neslobodu u ontolokoj primeni fenomenolokog mi-qewa. Odreujui svet-povest neutralno, kao granicu analize tubitka, Huni ipak navodi da destrukcija povesnosti mora zadrati svoje vlastito vaewe i da ne moe bitisvedena na deziderat analize vremenitosti: pitawe o smislu povesnosti javilo se saneophodnou destrukcije ali ona nije deziderat same analize vremenitosti." H n i,Heinrich (1998). Welt-Geschichte als Grenze der Daseinsanalyse in 'Sein und Zeit', u: Heidegger Studies, Vol. 14, c. 132.


16/27

Takav nagovetaj dobija i dodatno potkrepqewe u samoj ideji fun-

damentalne" ili univerzalne"37

ontologije. Meutim, univerzalnostontologije i povesnost tubitka nije lako pomiriti. Posmatrano u sa-svim naelnom smislu bilo kakva vrsta ontoloke univerzalnostinespojiva je sa konkretnom Hajdegerovom vizijom povesnosti. Imajui u vidu da su budunosno usmereni nabaaji tubitka voeni anticipativ-nom odlunou, a da wome ujedno potvruje i bilost koju tubitak osadawuje, stie se utisak da se egzistencijalna povesnost ostvaruje upo -redo sa negacijom univerzalnosti. Osnov te negacije krije se u proje-katskoj strukturi tubitka, koja se konstituie iz ograniene perspek-tive wegove povesnosti, a im pone da se orijentie spram univer-zalnih merila po automatizmu pada natrag u neautentinost, u se".Univerzalna ontologija na taj nain je izgradila unutraweg oponentakoji iz osnova porie wene vlastite pretpostavke. Stoga ostaje otvore-no pitawe da li Hajdegerova zamisao povesnosti potkopava ideju fundamentalne, pa ak i svake ontologije uopte u drastinijoj merinego to ontoloka pozadina eksplikacije ugroava povesnost? Gotovo je sigurno, da wihovo meusobno ukrtawe iza sebe ne ostavqa harmo-niju i sklad. Da je destruktivno koncipirawe povesnosti pored logikei ontologije u sebi ukquivalo i filozofiju povesti, uoilo bi da ni- jedan mislilac povesti nije drao do ontolokog stanovita, a da negovorimo o tome da je pojam povesti razvijao iz horizonta pitawa obitku. tavie, odustvo pojma bitka iz prepiske DiltajJork tenden-ciozno ukazuje na bitak kao reziduum metafizike , odnosno na nepopra-vqivo partikularnu manifestaciju ivotnosti koja je wime implici-rana. Hajdegerovo prisvajawe Diltajevih istraivawa u tom segmentu sepokazuje kao temeqno preokretawe wihovih zamisli, jer itavu raspra-vu o povesnosti situira na problemu koji je u prisvojenom stanovitu marginalizovan upravo u interesu konsekventnog filozofskog miqe-wa povesti.

4. POVESNOST KAO SAMOOSMIQAVAWE

Ovako, Hajdegeru nije preostalo nita drugo nego da sam konstitu-

ie odreewa povesnosti koja su prikladna tubitku. Pritom ipak nijepropustio da se poali itaocu na teskobu vlastite situacije: Oskud-nost raspoloivih 'kategorijalnih' sredstava i nesigurnost primarnogontolokog horizonta postaju utoliko nametqiviji, to vie je pro-blem povesti doveden do svoje izvorne ukorewenosti ." 38 Vernost izvornoj ukorewenosti vlastitog povesnog stava to se sastoji u apstinenciji odnasleenih kategorija pri promiqawu povesnog, Hajdeger ipak nije dokraja ispotovao. Oskudica odreewa izvorno egzistencijalnog pore-kla ipak e donekle biti nadoknaena sa nekoliko pozajmica", meu

162

37 H e i d e g g e r, Martin, Die Grundprobleme der Phnomenologie, GA 24, c. 16.38 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 377.


17/27

kojima najpre vaqa istai pojam koji e prvobitno igrati vanu ulogu

upravo kod Diltaja, a docnije e zauzeti mesto noseeg pojma u Huserlo-vom i Natorpovom poimawu filozofije. Re je o pojmu samoosmiqava-wa (Selbstbesinnung), iju odluujuu ulogu u deskripciji duhovnog ivo-ta i kontinuiranom fundirawu povesnog sveta Hajdeger belei ve u predavawu iz 1919. 39 U prepisci, Jork je taj pojam odredio kao primarnosredstvo saznawa , a Hajdeger to odreewe meu mnogobrojnim citatimastavqa na visoko drugo mesto. Meutim, da bi se shvatio znaaj tog poj-ma za konstituciju egzistencijala to saiwavaju ontoloki okvir itematsku podrku povesnosti kod Hajdegera, najpre je neophodno skici-rati osnovne konture koje je samoosmiqavawe prvobitno imalo.

Kod Diltaja samoosmiqavawe ima integrativnu funkciju. Ono u sebi objediwuje zadatak izgradwe duhovnih nauka sa wegovom sistemat-skom i istorijskom dimenzijom. Kulturalne manifestacije i svakovr-sne objektivacije qudskog roda bez samoosmiqavawa ostale bi samoamorfna i bespojmovna stvarnost, a zahvaqujui wemu postaju uoblie-ne u povesni svet objektivnog duha. Metodski zadatak koji je poverensamoosmiqavawu odnosi se na specifinost Diltajeve zamisli pove-zivawa povesti i filozofije ija vodea tendencija lei u pomirewu optosti filozofskih pojmova sa istorijskim posebnostima i pojedi-nanostima uz uslov da one u toj optosti ne budu ukinute". 40 Budui da se saznawe duhovnog sveta omoguuje posredstvom povezanosti zajed-nike qudske ivotnosti i individuirane povesnosti, Diltaj je nasto- jao da uspostavi prelaz od neponovqivosti doivqaja do najviih po-

vesnih optosti, ali na nain koji e jednaku pawu poklawati i po- jedinanim aspekatima doivqajnog sklopa kao i wihovoj uslovqenosti u intersubjektivnim sklopovima. Izgradwa tog prelaza ne moe bitiobavqena na neposredan nain, jer zahteva postupnost geneze koja se nesvodi na puku introspekciju. Razlika izmeu Selbstbetrachtung i Selbst-besinnung odnosi se na razliku izmeu jednosmernosti introspekcijekoja je udubqena u unutrawost, i osmiqavajueg postupka koji je slo-eniji i dvostruko usmeren jer vodi rauna i o fundirajuem statusu neposrednog doivqajnog sklopa, ali i o konstituciji duhovnih aspe-kata povesnog sveta to iz tog sklopa proizilazi. Imajui u vidu dapovesni svet nije konaan homogeni kontinuum, i da nije pristupaanpoput fiksiranog realiteta, ve ga najpre treba izgraditi , subjektiv-nost je kod Diltaja protkana sa pojavnom raznolikou sveta, ali na dijahroni nain geneze povesnosti.

Samoosmiqavawe je upueno na jedinstveni izraz svestrane uslo-vqenosti oveka, wegove zavisnosti od drutva to ga okruuje, wego-ve povesnosti ", 41 a samim tim odnosi se na sukcesivni proces konsti-tuisawa celine povesnog sveta. Taj proces se, dakako, odvija u svakom

163

39 H e i d e g g e r, M., Phnomenologie und transzendentale Wertphilosophie, GA 56/57,ibid , c. 164.

40 R e n t h e - F i n k, Leonhard von, Geschichtlichkeit, ibid , c. 68.41 D i l t h e y, Wilhelm (1957). Die geistige Welt. Einleitung in die Philosophie des Lebens,

Gesammelte Schriften V, Stuttgart, c. 302.


18/27

pojedincu, a wegovo prenoewe u pisanu formu, autobiografija , pred-

stavqa stvarawe svojevrsne povesne teksture par exellence, jer objediwujegenezu linog, doivqajnog odraza pojedinanih iwenica povesnogsveta, ali i genezu wegove zajednike povesnosti : Ovde se pribliava-mo korenima svog povesnog shvatawa. Autobiografija je samoosmiqa-vawe oveka o svom ivotnom toku to je dovedeno do pisanog izraza.Takvo samoosmiqavawe obnavqa se u bilo kojem stepenu u svakom in- dividuumu. Ono je uvek tu, samo se ispoqava u uvek novim oblicima." 42

Problem filozofskih potencijala samoosmiqavawa ima jednakkoren sa problemom ivotnosti, a on se odnosi upravo na granice in-dividualne recepcije povesnog sveta. Konkretizovani hod od individual-nog ka optem kod Diltaja je predstavqen u kontekstu univerzalnog istorijskog razumevawa , to kao svoju pretpostavku ima autobiografi-

ju, biografiju, povest nacija, kulturalnih sistema, organizacija. Svakaod tih povesti ima svoje vlastito sredite" 43 Zasnivajui svoje uspi -wawe ka univerzalnosti u autobiografiji Diltaj markira specifianpojam optosti. Na osnovu startne pozicije biografskog karaktera, onnije mogao da obezbedi optost u emfatikom smislu, tj. neto vieod suenog, perspektivistikog, partikularnog gledita na optost .ak i kada bi se u navedenom toku od individualnog ka optem radiloo koncentrinom, strukturalno homolognom nizawu", 44 teko da bi seneko mogao saglasiti sa harmoninim prelaskom sa jednog sredita"na drugo, niti sa mogunou da se na pr. jedinstvena povest itavenacije prelama, pa makar samo u obrisima, u bilo ijoj biografiji. Drugim reima, osmiqavawe povesnosti uprkos svojim eksplicitnimnamerama ne moe ostvariti stepen optosti koji je uverqiviji od op-tosti umetnike predstave.

Granice samoosmiqavajueg zasnivawa povesnog sveta poloenesu ve u temeqnim kategorijama na koje su se oslawale. Unutrawost,ivotnost, pogled na svet, celoviti ovek, povesnost mogli su uoblii-ti pojedine povesne tipove u smislu sklopova zajednikih obeleja ifunkcija, ali ne i filozofski merodavno poimawe povesti. Prazninaizmeu individualne doivqajnosti i tekueg istorijskog fakticitetas jedne strane, i optosti objektivnog duha sa druge, nije mogla bitipopuwena, barem ne uz pomo osnovnih kategorijalnih odreewa Dilta- jevog povesnog miqewa.

Hajdegerov pojam samoosmiqavawa taj problem je reio elegantnozaobilazei legitimaciju filozofske povesti u optim strukturamaobjektivnog duha i nalazei osnov povesnosti u pojmu vremena inherent-nom specifinim zahtevima 45 saznawa povesti. Stoga nije sluajno da

164

42 D i l t h e y, Wilhelm (1957). Der Aufbau der geschichtlichen Welt in den Geisteswissen-schaften, Gesammelte Schriften VII, Stuttgart, c. 200.

43 Ibid , c. 271.44 R e n n, Joachim (199293), Dilthey und der Begriff der Geschichte. Hermeneutisch-

-phnomenologische Argumente gegen den Kollektivsingular u: Dilthey-Jahrbuch fr Philosophieund Geschichte der Geisteswissenschaften VIII , Gttingen, c. 308.

45 Povesnost je nivo na kojem filozof susree epistemoloke zahteve istorio-grafije." R i c o e u r , Paul (2004). Memory, History, Forgetting, Chicago, transl. by K. Bla-mey/D. Pellauer, p. 369.


19/27

jedan od prvih Hajdegerovih lanaka nosi naziv Pojam vremena u povesnoj

nauci (1916). Stanovite demonstrirano u tom radu paradigmatino iz-raava autorov ugao posmatrawa. Vredna je pawe iwenica da posta-vqeni problem naelno korespondira sa problemom to je zaokupqao iHajma i Diltaja, a tie se saradwe filozofije i istorijske nauke. Haj- degerov doprinos toj alijansi ogledao se u filozofskom propitivawu pojma vremena to odgovara karakteru istorijskog razmatrawa: kakvu strukturu mora imati pojam vremena istorijske nauke da bi kao pojamvremena mogao da stupi u funkciju to odgovara ciqu te nauke?" 46Predloeni odgovor na istorijski pojam vremena jo uvek nema nabojpotowe vremenitosti ,47 ali je za Hajdegerovu povesnost neobino vanatematska pozadina saiwena od ukrtawa pojma vremena i problemaistorijske nauke. Akcenat tog ukrtawa se, meutim, postepeno prome-

nio. I to u korist filozofije, budui da je Hajdeger postajao sve od- luniji u uverewu da istorijska nauka zapravo ni ne moe saznati po-vesnu stvarnost u wenoj povesnosti, i to zbog toga, to izbegava filozofsko osmiqavawe". 48 Ne samo da se saznawe povesne stvarnostine moe osloniti na istorijsku nauku, nego ona, tavie, uslov vla-stite mogunosti" treba da trai upravo u filozofskoj artikulacijivremena.

Argumentativni apetiti koje je otvorilo ovo otkrie nisu se zau-stavili samo na precizirawu odnosa prema istorijskoj nauci, ve su seproirili i na itavu tradiciju saznawa povesti. Osnovne koordinateza sueqavawe sa wom Hajdeger je stavio u ispitivawe meusobnog od-nosa vremenskih dimenzija to se pokazuju kao vodei orijentiri u tradiciji poimawa povesti, dolazei do istih zakquaka kao i u pret-hodnoj destrukciji povesti ontologije. Primat sadawosti je upravoonaj zajedniki imeniteq koji je u stawu da povee i heterogena, pa aki meusobno suprotstavqena shvatawa povesti: kada na pr. Ranke u svesnoj suprotnosti prema navodnim Hegelovim povesnim konstrukci- jama veruje da prikazuje prolo onakvo kakvo je bilo, onda su za wegavodee odreene mere izlagawa samo drugaije nego Hegelove. Ili sestavqaju merila koja su izriito crpena iz sadawosti, a prolo bivaosavremeweno. Oba naina istorijskog razmatrawa naelno se ne razli-kuju Ako su merila i pravci istorijskog razmatrawa crpeni iz svag- dawe sadawosti bilo izriito, bilo neizriito da li je timeve uiweno da su ta merila dovoqna da bi se obuhvatilo prolo?" 49

Hajdegerovo odgovor na ovo pitawe je, dakako, negativan. Poentaprimata sadawosti u pogledu tematizacije povesti podjednakom jalo-vou igoe i istoriarski imperativ pristupa prolom kao pro-

165

46 H e i d e g g e r, Martin (1978). Der Zeitbegriff in den Geschichtswissenschaft, FrheSchriften GA 1, c. 417.

47 U povesti vreme ima sasvim originalno znaewe. Tek tamo gde kvaltativna dru-gost prolih vremena prodire u svest sadawosti, probuen je istorijski smisao." ibid ,c. 427.

48 H e i d e g g e r, Martin, Prolegomena zur Geschichte des Zeitbegriffs, GA 20, c. 14.49 H e i d e g g e r, Martin (1983). Grundfragen der Philosophie Ausgewhlte Probleme"

der Logik", Hrsg. F.-W. von Hermann, GA 45, c. 3435.


20/27

lom , iji reprezent je Ranke, kao i filozofsko spasavawe prolosti

iz tame arhainosti u smislu pokazivawa wene merodavnosti u savre -menosti, to predstavqa sr Hegelovog povesnog miqewa. Prema Haj- degeru, u oba sluaja se radi o re-aktuelizaciji prolosti to je dubo-ko lana. Kamen temeqac povesnosti u pogledu konkretnog provoewaeksplicitne distance u odnosu da miqewe povesti, poloen je upravo u ovoj saetoj kritici Hegela i Rankea. Istoriarska verzija boluje odizobliene lupe pomou koje nastoji da osadawuje" prolost, jer onapoiva na pogrenoj raunici izlaza, odnosno nauno motivisanog begaiz sadawosti . Restauracija" i eshatologija" predstavqaju dva ishodaistorizma to je ukorewen u istorijskoj nauci. 50 Time Hajdeger ukazuje da je u istorijskim analizama istorizam" faktiki na delu mnogopre nego to je dolo do wegove pojmovne artikulacije. Znake navoda,pod koje su stavqeni, restauracija i eshatologija nisu zasluili zbograzornih efekata koje proizvode u svetu objektivnog duha, ve zbog svo- jih lanih saznajnih pretpostavki. S druge strane, Hegelovo miqewepovesti oznaeno je kao aktualizam , koji nije nita drugo, nego obrnu-ta strana istorizma , budui da ga ne karakterie beg iz sadawosti,nego weno hipostazirawe to se konkretizuje promiqawem prolo-sti sa sadaweg stanovita.

Unutrawu podrku Hajdegerovom osmiqavawu povesnosti u na-poru da izbegne povesni primat sadawosti pruie uewe koje svojmodus vivendi ima upravo u wegovom opovrgavawu. Pritom e temporal-nost biti dodatno ojaana posredstvom operativnih uinaka povesnog

osmiqavawa. Istini za voqu, samoosmiqavawe ne figurira u prvomplanu kao oznaka za Hajdegerovu tematizaciju povesnosti u Bitku i vremenu . Meutim, logika" osmiqavawa kao uputawa u smisao dogaa-wa, 51 vidqiva je ve u zaiwawu rasprave o povesnosti u kojoj se najpreizvodi pet varijacija na temu odreewa prolosti. Ona je najpre omo-guena posredstvom ontoloke korekcije Diltaja koja poiva u supsti-tuciji doivqajnog sklopa sa ontoloki fundamentalnijom povesnomstrukturom dogaawem tubitka . Opravdawe te korekcije Hajdeger pro-nalazi u neizbenoj opoziciji izmeu saznawa povesti i ispitivawapovesnog bitka koje prema vlastitoj strukturi lei u egzistencijal-no-vremenskoj mogunosti dogaawa.

Pretpostavke tog opravdavawa granaju se u dva smera. Prvi se od-nosi na razgradwu ontoloke ravnopravnosti povesti i vremena koja jeiskazana u stanovitu da tubitak nije vremenit zato to je centriran u povesti, nego je povesan zato to je temeq wegovog bitka vremenit. Drugi smer opravdawa ima za ciq pokazivawe apsurdnosti tradicio-nalnog povesnog miqewa koje je poivalo na pervertiranim modali-tetima proimawa sadawosti i prolosti iz kojih je budunost ili

166

50 H e i d e g g e r, Martin, Die Metaphysik des deutschen Idealismus (Schelling), GA 49, c. 10.51 Ne govorimo o povesnom razmatrawu, ve o osmiqavawu. O-smiqavawe: upu-

tawe u smisao dogaawa, povest. 'Smisao' ovde misli: otvoreno podruje ciqeva, merila,nagona, presudnih mogunosti i moi sve to sutinski pripada dogaawu." H e i d e g -g e r, Martin, Grundfragen der Philosophie, GA 45, ibid , c. 3536.


21/27

iskquena, ili poprima stigmu planirawa, odnosno neautentine an-

ticipacije. Prodorom u gusto semantiko poqe to obavija pojam pove-sti samorazumqivo ga povezujui sa znaewima prolosti Hajdeger iz-vodi sledee varijacije: 1) prolo u emfatikom smislu rei, ono to je sutinski nepristupano i to izmie svakom pokuaju uvida; 2)prolo koje se nije izgubilo u tami iezlih vremena, ve je na ovaj,ili onaj nain prisutno u sadawosti; 3) prolo kao konstituens po-stajawa koji se iri i na sadawost i na budunost; 4) prolo kao ukupno prenoewe kulture, dogaaja, duha; 5) prolo kao delotvornostpredaje, tradicije, bez obzira da li sa izriitom sveu o wenomodravawu", ili bez we.

5. MOGUNOSTI TUBITKA CONTRA OPTE VAEWE

Indikativno je da stavqawe fokusa na vremenske dimenzije znae-wima povesti daje potpuno drugaiju vizuru. Povest vie nije domi-nantno promena , ve dogaawe . Kada se posmatra iz naglaeno vremen-skog horizonta dogaawa, za povest vie nije prvorazredno da li se u tom dogaawu radi o dogaawu uma, da li se u wemu razvijaju instituci-onalne forme neophodne za ostvarivawe slobode, ili je na delu wihovoguewe. Ono to se iz vremenske strukturiranosti dogaawa isposta-vqa kao relevantno za pojam povesti jeste nain na koji su meusobno umreene pojedine dimenzije vremena. Uvid u razliita znaewa pove-

sti sebe zahvaquje prethodnoj formalizaciji tih znaewa u kojoj su onanajpre isprawena od svakog sadraja.Nakon to je iz povesti odstrawena svaka veza sa kvalitativnim i

diskontinuiranim razvojem, pronaena je nova nit vodiqa to celo-kupnom novovekovnom miqewu povesti daje jedinstveni otisak. Vre-menska linearnost dogaawa to koreni u prolosti, ali se posred-stvom predaje iskazuje kao i daqe delatno, predstavqa prema Hajdegero-vom saimawu razliitih znaewa prolosti upravo onu uporinu predstavu koja je bila zajedniki posed svih mislilaca povesti, bez ob-zira na sve razlike koje su implicirane u wihovim odreewima pove-sti.

Pripremawe terena za afirmaciju povesnosti ovde je dostiglo svoj

vrhunac: razlike u odreewima pojma povesti zapravo su fiktivne i filozofski irelevantne, jer svima wima u pozadini stoji ista neautenti-nost linearnog vremenskog sleda koja ignorie vremenitost tubitka itako blokira pristup tubitku prikladne artikulacije povesnog bitka .Neraskidiva vezanost sadawosti i prolosti kojom se odlikuje tra- dicionalno razumevawe povesti ostavqa pogubne posledice po pove-snost tubitka, jer devastira budunosnu orijentaciju wegovih projekata.Na taj nain je wegov bitak-u-svetu iz osnova osakaen. Nastojei dazasnuje povesnu orijentaciju vlastitog egzistirawa u sadawosti, 52 tu -

167

52 Specifinu ulogu istorijske svesti Libe je prepoznao u ireverzibilnosti pove-snog kretawa koja sadawost neminovno odvaja od wenog porekla. Klasicizmi i renesan-


22/27

bitak podriva samog sebe, budui da povesno poreklo te sadawosti

prema kojem ona saiwava neraskidivi kontinuitet prolosti una-pred limitira i ini obezlienim mogunosti wegovog vlastitog izbo-ra. Oslawajui se na sadawost, tubitak se suoava sa meduzom koja bez-nadeno fiksira wegovo egzistirawe, eliminiui sve pretpostavkewegove autentinosti. to je jo vanije, na taj nain je ujedno i po-kazano da je tradicionalna zamisao oveka kao povesnog bia u osnovi delovala kontraproduktivno. Umesto da afirmie povesnost tubitka,ona ju je onemoguavala. Nepovesni koren povesnog miqewa tubitku je unapred isporuivao mogunosti wegovog egzistirawa, ime one u stva-ri nisu bile wegove vlastite mogunosti, ve predajom nivelirani ho-rizont sa-bitka , Se". Takav koren spreavao je produktivno inovira -we tradicije, preputajui oveku samo pasivno oponaawe ve vie-nog: Slep za mogunosti tubitak nije u stawu da ponovi bilost, vesamo zadrava i potvruje preostalo 'stvarno' bilog sveta-povesti, pre-ostatak i predruno obavetewe o wemu. Izgubqen u osadawivawu onog danas, on 'prolost' razume iz 'sadawosti'." 53

Conditio moderna prema Hajdegeru se ne odlikuje pukim negirawemmogunosti autentinog egzistirawa, ve wihovom neutralizacijom . U prvom planu modernog ivqewa nije negirawe nepoeqnih oblika eg-zistencije, ve je ono samo derivat koji proistie iz prethodnog obe-smiqavawa poeqnih i uvreenih mogunosti egzistencije. Na tajnain Hajdeger indirektno upozorava na sklonost graanskog sveta daanonimno preuzima, tj. nekritiki usvaja tradiciju, to je u suprotno-sti sa idejom autonomije kao kqunom idejom istog tog sveta. tavie,mehanizam ideje jedinstvene povesti qudskog roda, uprkos proklamova-nim emancipatorskim namerama, zapravo je delovao kao agens u niveli-rawu autentinosti tubitka i time je pre sluio wegovom porobqava-wu, nego oslobaawu. timung ovih teza pogodio je u sr Hajdegerovogvlastitog doba, ali jednako moe da mu zahvali i viedecenijska aktu-elnost Bitka i vremena . Meutim, sasvim drugo pitawe je da li je Haj- degerov program povesnosti zaista u stawu da ispuni Kantov apel naizlazak iz samoskrivqene nezrelosti" koji indirektno i neizriitoobeava.

Sredite otpora usmerenog protiv nivelirawa mogunosti egzi-stencije Hajdeger je pozicionirao u svakidawost tubitka, u sferu jav-nosti u kojoj se on, hteo-ne hteo, neprestano kree. Svoju vlastitu in- dividuaciju tubitak ne stie paralelno sa socijalizacijom u svetu sva-kidawice. Ona sebe ne treba da zahvali postepenom izrastawu iz so-

168

se koji su raznovrsno prisutni u modernoj povesti predstavqaju jednu vrstu kompenzacijete ireveribilnosti i ne protivree istorinosti moderne kulturalne svesti, ve su popravilu doprinostili wenom zaotravawu. Proces osadawivawa prolosti" kojiHajdeger estoko kritikuje, Libe prepoznaje kao nuan jer predstavqa osnovnu funkciju istorijske svesti: Osadawivawe prolosti to je funkcija istorijske svesti, a hit-nost ispuwewa te funkcije raste sa razmerom hronoloke oronulosti sadawice." L b b e,Hermann (1993). Geschichtsphilosophie. Verbliebene Funktionen, Erlangen/Jena, c. 20.

53 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 391.


23/27

cijalizacije, ve prema Hajdegeru individuacija zapoiwe tek u suprot-

stavqawu socijalizaciji. Ipak, nastojawe tubitka da egzistira na au-tentian nain samim tim nije olakano, ve oteano, budui da Haj- deger ne imenuje konkretne institucije ili oblike zajednice naspramkojih bi tubitak trebao da zauzme kritiku distancu. On nee, poputKjerkegora, svojim itaocima implicitno savetovati da ne itaju dnev-ne novine, jer dok je wih, hrianstvo nije mogue". Oblik zajednicekoja nivelira mogunosti nije vidqiv, ime Hajdeger preutno nagove-tava da principijelno moe biti rei o svim oblicima zajednice , odobdanita do penzionerskog doma. Drugim reima, tubitak ne treba daiskae opreznost prema pojedinim oblicima zajednice, a da u drugimbude oputen i da ne strahuje od nivelirawa, ve svog nevidqivog pro-tivnika treba da prepozna u prosenosti , bez obzira u kojoj formi seona manifestovala: prosenost je izlagawe tubitka u kojem je ovladalasvakidawica i onaj nasleeni nain na koji se misli o tubitku i o qudskom ivotu, Se, tradicija." 54 Na taj nain, kquni oponent auten-tinosti formalizovan je do krajwih granica.

Na prvi pogled, Hajdegerovo izjawavawe ne ostavqa nikakve di- leme tubitak treba da zazire od okotalih ivotnih formi i odsvih onih aspekata svakidawice za koje u bitku sa drugima ustanovi da nailaze na mehaniko klimawe glavom i samorazumqivo prihvataweiza kojih ne stoji nikakva relevantnost za mogunosti autentinog eg-zistirawa. Za razliku od anticipativne odlunosti koja ne teoretiei ne donosi opte sudove o nainima postupawa u zamiqenim, ap-straktnim situacijama, prosenost je jedino to u stawu da uini. Rezo-nirajua neautentinost prosenosti manifestuje se wenom potpunomparalisanou u delikatnim, nesvakidawim i netipinim trenuci-ma kada vaqa konkretno delovati. Meutim, pravi problem nastaje na-kon pokuaja razjawavawa ta ta prosenost konkretno znai. Kaovrsta izlagawa tubitka, prosenost jeste jedan od moguih naina razu-mevawa, tanije samorazumevawa tubitka. Povrh toga, ne postoji nain da tubitak naprosto zaobie prosenost, niti sretnim sluajem, nitivlastitom lucidnou. Kao temeqna osobenost javnosti u kojoj tubitakneminovno boravi, prosenost postaje i temeqno ustrojstvo samog tu-bitka. Uslov mogunosti autentine egzistencije stoga je upuen na su-

oavawe sa prosenou. Hajdeger zato izriito tvrdi da ak ni odlu-nost ne moe biti u potpunosti nezavisna od sveta Se: svakidawicaodreuje tubitak i onda kada on nije izabrao Se kao 'junaka'. 55

Vodee ustrojstvo filozofske artikulacije povesnosti Hajdeger ne - e ustanoviti u prirodnoj svesti, ili prirodnom stavu, kako su to i-nili Hegel i Huserl, ve uvodi termin prosenog" razumevawa kojepredstavqa svojevrsni negativ merodavnog polazita u zadobijawu od-govora na kquna ontoloka pitawa. Razlika izmeu prosenosti sa

169

54 H e i d e g g e r, Martin, Der Begriff der Zeit. Vortrag vor der Marburger TheologenschaftJuli 1924, ibid , c. 14.

55 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 371.


24/27

jedne strane, i prirodne svesti i prirodnog stava sa druge, jeste u to-

me, to je kod Hegelovog i Huserlovog polazita mogue do taninapoloiti rauna o temeqima na kojima poiva logika wihovog rezono-vawa, kao i o granicama to iz we proistiu. Veliko je pitawe da li je isto to mogue uiniti i kada je re o prosenom razumevawu. Hege- lova i Huserlova poenta slina je u tome, da filozofsko razumevawe sasobom ne donosi nikakav nov sadraj, ve samo" sutinski drugaijerazumevawe od onog koje je ispostavqeno posredstvom prirodne svestii prirodnog stava. To onda znai da geneza pojedinih likova duha, ilifenomenoloka deskripcija intencionalnosti ne mogu jednostavno za-obii modalitete prosene", prirodne svesti, jer bez permanentnogsueqavawa sa tom sveu ostaju bez vlastitog tla. Reju, pukim prezi-rom racionalnosti inherentne prirodnoj svesti za filozofiju je malotoga zadobijeno.

Da bi uopte dola do rei, filozofiji nije preporuqiv pukibeg od rezona prirodne svesti. Ona najpre mora da poloi rauna owenoj racionalnosti i da putem optosti vlastitih uvida sebe legiti-mie kao produbqenije, umnije stanovite. Ta optost postaje filo-zofski legitimna onda, kada se eksplicitno opravda iskorak u vidu sa-znajnih postignua koja na tlu prirodne svesti jednostavno nisu mogu- a. Dodue, Hajdeger navodi odreene modalitete pojavnih formi pro-senog razumevawa, ali i daqe ostaje upitan smisao proseka.

Naime, odakle nama znawe o proseku koje nije proizvoqno? Ako seprosek odreuje na osnovu zaborava bitka-ka-smrti, ili osvedoewem u

jalovost najeeg rezonovawa i ponaawa pojedinaca u zajednici, ka-ko Hajdeger toj vrsti razumevawa moe pripisati status univerzalnog"proseka, tj. kako moe biti siguran da se isti prosean nain razume-vawa moe ustanoviti i mimo specifinih struktura javnosti u kojoj je najpre konstatovana? Da li Se iskazuje toliku meru univerzalnosti da produkuje istu vrstu prosenosti bez obzira na nemerqive otklonekoje postoje u najrazliitije ustrojenim zajednicama? Kada se ova nit upitanosti provue kroz vertikalu povesnog dogaawa" qudskog roda,onda od Hajdegerove zamisli proseka teko da bilo ta moe preosta -ti. Naoigled prigovora da se autentina povesnost zapravo konstitu-ie posredstvom vlastitog pozicionirawa s one strane aistorijskimiqenog proseka wegova legitimnost dospeva u orsokak. Naime,veno vaewe" proseka to zanemaruje svaku epohalnu i kulturalnu diferenciju preti uspostavqawem paralele sa nepovesnom strukturomautentinosti tubitka , to je takoe uvek ista dokle god bude i samogtubitka. Jednako kao to prosek ne podlee povesnoj transformacijivlastite strukture, kao nezaobilazni konstitutivni segment autenti-nog egzistirawa povesnost i sama poprima transcendentalne crte ijikarakter je sutinski nepromenqiv. 56

170

56 Na nepovesnu povesnost" koja je sugerisana od strane zahteva za formalnim od-reivawem egzistencijalne strukture uverqivo je ukazao Gander: unutar transcendental-nog stava Bitka i vremena vremenitost, a sa wom i povesnost kao konstitutivna struktu-ra protivno Hajdegerovoj temeqnoj programskoj intenciji i sama upravo nije vremeni-


25/27

Ne izjawavajui se o povesnoj genezi proseka i o wegovim razli-

itim kulturalnim varijetetima, Hajdeger je autentinost povesnostiizveo na brisan prostor i doveo ju je pred sutinski nepovesnog su-parnika ije konture se vrlo teko mogu ustanoviti. Rezultat tematiza-cije prosenosti, uprkos tekoama wene konkretizacije, tubitku ipakne ostavqa sumwu u pogledu odnosa prema vlastitoj svakidawici ukoliko eli autentinost, svoju egzistenciju mora pozicionirati sone strane" tradicije.

Kao to nije mogue zadobiti opte vaewe proseka, tako se op-te vaewe ne moe oekivati ni od autentinog odgovora na prose-nost. U ovom segmentu Hajdeger ne vidi manu, ve vrlinu povesnosti, a u wemu se takoe demonstrira i razlika u odnosu na Diltajevo samoo-smiqavawe. Kao postignue duhovnih nauka, opte vaewe je potko-pano iz istog razloga zbog kojeg za Hajdegera ne dolazi u obzir Hegelovaborba za priznawe tubitak bi wome samo produbio vlastitu neauten-tinost i postao punopravan lan anonimne Se zajednice. Zbog toga Diltajevu tewu da razboritost koja celokupno ovekovo delawe dovodi do svesti i uzdie je ka optem vaewu i Jorkov postulat opte razu-mqivosti kao nit vodiqu istinske kritike povesti, Hajdeger takoeodbacuje kao apstrakciju i nain promovisawa Se, usmeravajui osmi-qavawe ka punini svagda mog" sopstva: ono nije znawe za sve i nemoe biti opte. Ono jeste i ostaje razumevawe-sebe-samog tubitka u vremenski ispuwenoj povesnosti". 57

Upravo u tvrdwi da primordijalno razumevawe ne moe ponuditi

opte znawe za sve otvara se itava problematinost Hajdegerove pozi-cije. Naime, ona poiva na tezi da svet javnosti ne nudi nikakvu raci-onalnost i tubitak u pogledu javnosti nema na ta da se osloni . Za razliku od sveta javnosti, jedini pravi kontakt sa izvornim izlagawem irazumevawem ostvaruje autentina egistencija , a ono to ona razume,neminovno ostaje tajna za neautentine. Drugaije reeno, filozofijane pomae u ostvarivawu autentine egzistencije, a jo mawe ui au-tentinom razumevawu. Zbog toga oni koji ele da se upuste u svet filozofije najpre nekako moraju postati autentini. Prevedeno na pro-blem zapoiwawa u filozofiji, Hajdegerovo stanovite vodi ka para- doksalnom zahtevu, jer da bi pojedinac uspostavio komunikaciju sa fi - lozofijom, ve unapred mora biti filozof. Uz svo uvaavawe povesnognovuma koji je naiwen sa Hajdegerovim uewem o predrazumevawu, ta-kav zahtev nije mogue ispuniti, a ak i kada bi bilo mogue, autenti-ni tubitak za filozofijom ne bi imao nikakve potrebe.

Tezu o nepristupanosti izvornog saznawa za neautentine i wenonalije, koje sugerie mogunost jedne vrste privatne umnosti" kaoeksluzivnog poseda autentinog tubitka nije mogue provesti bez

171

ta i povesna." G a n d e r, Hans-Helmuth (2000). Sein-Zeit-Geschichte. berlegungen im Anschlussan Heideggers Beitrge zur Philosophie, u: Historie et Avenir . Conceptions hgliene et posth-glienne de l'historie, Red. I. Schler/A. Schild, Lausanne, p. 185.

57 R i e d e l, Manfred (1988). Heidegger und der hermeneutische Weg zur praktischen Phi-losophie, u: Fr eine zweite Philosophie. Vortrge und Abhandlungen, Frankfurt am Main, c. 247.


26/27

drastinih posledica. Merodavnost filozofskog uvida na taj nain se

razreuje od Hegelovog insistirawa na saoptivosti u smislu prin-cipijelne mogunosti da svakome bude uiwen razumqivim. U razliciautentinog i neautentinog ponovo je oivqen argument da filozof-sku mawkavost ne treba traiti u onome to je razumqeno , ve u onom ko razumeva , s tim to je ovaj put iz diskusije izostavqeno pitawe o in- dividualnim kapacitetima za provoewe intelektualnog zora, a ukqu-eno pitawe o ko tubitka. Ne uputajui se u eventualne mogunostiHajdegerove odbrane od Hegelovih prigovora, 58 vaqa naglasiti da rascepizmeu jalove optosti neautentinog razumevawa sveta javnosti i po- jedinanosti autentinog razumevawa, samu povesnost liava svake ge-neze. tavie, geneza povesnosti ne moe biti ni naknadno usposta-vqena, bez obzira na interpretativnu genijalnost sa kojom bi to bilo uiweno.

Tako neto nije mogue provesti u delo ni sa egzistencijalimakoje nudi Hajdegerova rasprava o povesnosti, ali ni uz pomo pojedi-nih egzistencijala koji bi se wima mogli pridodati, kao to je pred- loio Pol Riker. Naime, u pokuaju uspostavqawa geneze povesnostiRiker je sugerisao da bi uvoewe egzistencijala roewa znaajno osna-ilo Hajdegerovo stanovite posredstvom pruawa mogunosti ima-nentnog razvijawa ostalih egzistencijala to karakteriu povesnost:ovde fali dimenzija koju bi mogao ispostaviti pojam roewa. Na tojosnovi mogao bi se uspostaviti celokupan simbolizam filijacije iitav pravni aparat to se odnosi na ideju genealogije, putem kojeg se

ivo bie institucionalizuje."59

Posmatrano sa stanovita Bitka ivremena , prihvatawe Rikerove korekcije za sobom bi povuklo kako revi-ziju egzistencijala koji prate izlagawe povesnosti, tako i temeqno re-formulisawe celokupnog stanovita fundamentalne ontologije. I po-red toga, ideja unapreivawa povesnosti na temequ novih egzistencijala, poput predloenog raawa , naila bi na tvrd orah. On se ogleda u samoj filozofskoj strategiji Bitka i vremena kojoj je svaka zamisao ge-nealogije u potpunosti strana.

172

58 U recentnijoj literaturi belei se pokuaj suoavawa Hajdegera sa argumentimato potiu iz Hegelove filozofije, a da pri tom wegovo ime ne biva spomenuto. Svojomkritikom Hajdegera, Drajfus se iskazuje kao tipian eksponent preutane hegelovske argu-mentacije jer porie mogunost da moe postojati inteligibilnost via od one koju po-seduju javne prakse i jezik koji ih artikulie: ta via inteligibilnost nekako morabiti bazirana i mora izrastati iz prosene inteligibilnosti u kojoj je svako socijali-zovan. Iako takva via inteligibilnost moe biti pristupana samo nekolicini onaprincipijelno mora biti pristupana svakom." D r e y f u s, Hubert L. (2000). Could Any-thing Be More Intelligible Than Everyday Intelligibility? Reinterpreting Division I of Being and Time in the Light of Division II, u: Appropriating Heidegger , Ed. J. E. Faulconer/M. A. Wrathall,Cambridge, p. 157.

59 R i c o e u r, Paul, Memory, History, Forgetting, ibid, p. 379.


27/27

GESCHICHTLICHKEIT: HEIDEGGERS ABWEISUNG DER WELTGESCHICHTE

Dragan Prole

Zusammenfassung

Heideggers Abhandlung ber die Geschichtlichkeit beruht auf der Ablehnung desBegriffs der Geschichte, beziehungsweise Hegels Begriffs der Weltgeschichte. DieRechtfertigung dieser Korrektur wurde in unverzichtbarer Opposition zwischen der Er-kentnnis der Geschichte und der Befragung des geschichtlichen Seins gefunden, wesseneigene Struktur in der egsistentiell-zeitlichen Mglichkeit des Geschehens liegt.

Die Voraussetzungen dieser Rechtfertigung verlegen sich auf zwei Richtungen.Die erste bezieht sich auf die Destruktion der ontologischen Gleichberechtigung

der Geschichte und Zeit, die im Standpunkt ausgesagt wurde, dass das Dasein nicht

zeitlich sei, weil es in der Geschichte zentriert wurde, sondern es sei geschichtlich, weilder Grund seines Seins zeitlich ist. Die zweite Richtung der Rechtfertigung hat als Zieldie Absurditt des traditionellen Nachdenkens ber die Geschichte zu zeigen, das auf den unakzeptablen Modalitten der Ineinandersetzung der Gegenwart und der Vergan-genheit beruhte, aus denen die Zukunft ausgeschlossen bleibt, oder nimmt das Stigmades Planens an, beziehungweise der unauthentischen Antitipation.

Nach Heideggers Meinung sind die Differenzen zwischen der geerbten Bestim-mungen der Geschichte tatschlich fiktiv und philosophisch irrelevant, da in ihrem Hin-tergrund dieselbe Uneigentlichkeit der linearen Zeitfolge liegt, welche die Zeitlichkeitdes Daseins ignoriert, und auf diese Art und Weise den Zugang zum Deisen angemes-sene Artikulation des geschichtlichen Seins blockiert. Der Aufsatz thematisiert die in-nere Grenzen solchen Standpunkt.

173

Documents

Hajdegerovo Odbacivanje Svetske Povesti