RAUNARSKI INTEGRISANI

TEHNOLOKI PROCESI

1

Projektovanje tehnolokih procesa na principima grupne

tehnologije

Tipska tehnologija2

Tipska tehnologija je definisana tehnolokim procesom ija

je karakteristika zajedniki sadraj i redosled veine

tehnolokih operacija za grupu radnih predmeta sa

zajednikim konstruktivnim karakteristikama. zajednikim konstruktivnim karakteristikama.

Tipski tehnoloki postupci se koriste u serijskoj i

velikoserijskoj proizvodnji, radi unifikacije postupka, a

time i znaajne utede u projektovanju i izradi delova.

Tipska tehnologija je orijentisana ka delovima sloene

geometrijske i tehnoloke strukture, kao to su na primer

kutijasti delovi.

Klasa - Potklasa - Grupa - Tip3

Klasa je ukupan skup delova koji imaju zajedniku

konstrukcionu konfiguraciju i opte reavanje osnovnih

tehnolokih zadataka.

Potklase su podskupovi delova jedne klase koji imaju Potklase su podskupovi delova jedne klase koji imaju

optu konfiguraciju i zajednike tehnoloke postupke

obrade.

Grupa je osnovna tehnoloka jedinica koja je i cilj u

grupnoj tehnologiji. Grupa delova pri obradi koristi iste

maine, zajednike pribore i alate i zajedniku

pripremu maine.

Tip je skup delova koji imaju iste operacije obrade.

Grupna tehnologija4

Grupna tehnologija

Varijanta je tipske tehnologije i prua mogunost unoenja naunih osnova u projektovanje tehnolokih procesa i organizaciju proizvodnje u uslovima pojedinane i maloserijske proizvodnje.

Zasniva se na identifikaciji i primeni slinosti delova i procesa u projektovanju i proizvodnji. Zasniva se na identifikaciji i primeni slinosti delova i procesa u projektovanju i proizvodnji.

Najiru primenu nalazi u elijskoj proizvodnji, kod koje su delovi pogona izdvojeni u vidu elija. Svaka elija se sastoji iz nekoliko radnih stanica, na primer CNC maina, robota, konvejera i sl. Ove maine su fiziki grupisane u eliju i posmatraju se kao entitet. Svaka elija je projektovana za proizvodnju manje familije delova. Koncept grupne tehnologije posebno je dobio na znaaju razvojem fleksibilnih tehnolokih sistema (FTS).

Familija delova5

Familija delova je grupa slinih delova. Ovi delovi su slini prema

geometriji ili proizvodnim zahtevima, ili prema oba kriterijuma. Na

osnovu slinosti delova njihovi TP se mogu projektovati na slian

nain, to izmeu ostalog smanjuje trokove.

Metodi formiranja familija delova6

Manuelno/vizuelno pretraivanje

Klasifikacija i kodiranje

Analiza proizvodnih tokova

Matematiko programiranje/ekspertni sistemi Matematiko programiranje/ekspertni sistemi

Podela klasifikatora7

Kodiranje se primenjuje za identifikaciju slinosti

delova pomou simbola. Kodni sistem je niz

alfanumerikih karaktera.

Postoje dva vida slinosti delova: projektni atributi

(geometrijski oblik i veliina) i tehnoloki atributi (geometrijski oblik i veliina) i tehnoloki atributi

(redosled obrade).

Postoje tri osnovna tipa sistema za klasifikaciju:

klasifikatori sa hijerarhijskom strukturom (monokod),

klasifikatori sa lananom strukturom (polikod),

klasifikatori sa hibridnom strukturom (multikod).

Klasifikatori sa hijerarhijskom strukturom8

Hijerarhijski kod ima

strukturu drveta u

kojoj svaki vor

pojaava informaciju pojaava informaciju

prethodnog, tj. svaka

cifra u strukturi koda

zavisi od cifre koja

prethodi odreenoj

cifri.

Klasifikatori sa lananom strukturom9

Lanani kod ili

polikod ima kodnu

strukturu u kojoj

svaka pozicija svaka pozicija

odredene cifre

predstavlja nezavisnu

informaciju i nije

direktno povezana sa

informacijom datom

drugim ciframa.

Klasifikatori sa hibridnom strukturom 10

Kombinacija ove dve

kodne strukture moe da

obezbedi najbolje

reenje problema reenje problema

primene klasifikacije i

kodiranja. U ovakvim,

hibridnim ili multikodnim,

sistemima nekoliko cifara

ima monokodnu strukturu,

a ostale polikodnu.

Struktura Opitz klasifikatora11

Opitz kod se sastoji

iz 9 cifara, pri

emu se

geometrijski oblik geometrijski oblik

kodira pomou

prvih pet cifara, a

preostale cifre se

odnose na

polufabrikat. Kod

se koristi za

klasifikaciju

rotacionih i

nerotacionih

delova.

Opitz klasifikator za rotacione delove

osnovni deo koda12

Opitz klasifikator za rotacione delove

dopunski deo koda13

CODE klasifikator za rotacione delove

dopunski deo koda14

CODE predstavlja

hibridnu strukturu i

ima kod od 8 cifara.

Svaka cifra je Svaka cifra je

predstavljena

heksadecimalnom

vrednou za razliku

od decimalnih

vrednosti koje ima

veina kodnih sistema.

Zadatak za samostalni rad:15

Na slikama su data tri predstavnika

jedne familije rotacionih delova.

Formirati njihove klasifikacione

brojeve prema Opitz i prema CODE

sistemu. Zatim skicirati izgled tipinog

predstavnika ove familije i formirati

njegov klasifikacioni broj prema

pomenutim sistemima.

Zadatak za samostalni rad:16

DEO br.1

Materijal:

.4830.4830

Grupa:

5.4

Zatezna vrstoa:

Rm

= 1050 N/mm2

Tvrdoa po Brinelu:

HB 235

Opitz kod:

_ _ _ _ _ _ _ _ _

CODE kod:

_ _ _ _ _ _ _ _

Zadatak za samostalni rad:17

DEO br.2

Materijal:

.3131

Grupa:Grupa:

5.2

Zatezna vrstoa:

Rm

= 850 N/mm2

Tvrdoa po Brinelu:

HB 217

Opitz kod:

_ _ _ _ _ _ _ _ _

CODE kod:

_ _ _ _ _ _ _ _

Zadatak za samostalni rad:18

DEO br.3

Materijal:

.1531

Grupa:

2.32.3

Zatezna vrstoa:

Rm

= 700 N/mm2

Tvrdoa po

Brinelu:

HB 206

Opitz kod:

_ _ _ _ _ _ _ _ _

CODE kod:

_ _ _ _ _ _ _ _