of 23/23
GREDE – PODVLAKE KRSTASTO ARMIRANIH PLOČ A I PLOČ A U JEDNOM PRAVCU Statič ki sistemi kod samostalnih ploč a l d=l/8-l/10 d=l/10-l/12 Kod kontinualnih krstatsto armiranih plo č a d=l/10-l/12

GREDE –PODVLAKE KRSTASTO ARMIRANIH PLOČ A I …imksus.grf.bg.ac.rs/nastava/beton/PROJEKTOVANJE I GRADJENJE... · Proračun statičkih uticaja Na proračun statičkih uticaja kod

  • View
    275

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of GREDE –PODVLAKE KRSTASTO ARMIRANIH PLOČ A I …imksus.grf.bg.ac.rs/nastava/beton/PROJEKTOVANJE I...

  • GREDE PODVLAKE KRSTASTO ARMIRANIHPLO A I PLO A U JEDNOM PRAVCU

    Statiki sistemi kod samostalnih ploa

    l

    d=l/8-l/10 d=l/10-l/12

    Kod kontinualnih krstatsto armiranih ploa

    d=l/10-l/12

  • U ramovskim konstrukcijama treba uzeti efekat krute veze sa ivinim stubom

  • Za relativno malo povremeno optereenje p u odnosu na stalno g statiki uticajiSe odreuju za optereenje raspodeljeno po svim rasponima

    g

    p

    Za sluaj da je p>>g treba odreivati ekstremne uticaje

    p pp p

    p pp

  • Dispozicija optereenja za sraunavanjeekstremnih momenata u polju i nad osloncem podvlake A-D

  • Popreni preseci podvlaka

    Armiranje podvlakaArmiranje podvlaka

    Minimalni procenat armiranja GA 0,25%, RA 0,20%

  • Proraun statikih uticaja

    Na proraun statikih uticaja kod statiki neodreenih nosaa generalnio utie promena krutosti po duini nosaa.

    Proraun se moe sprovesti na sledee na ine:1. po linearnij teoriji, ili teoriji elastinosti,

    2. po linearnoj teoriji sa ogranienom preraspodelom,

    3. po nelinearnoj teoriji,

    4. po teroji plastinosti.

    1. Linearna teorija krutost neisprskalog preseka samo betonski presek. Pitanje prihvatljivosti ovakvog prorauna: odreivanja uticaja od graninog optereenja na osnovu elastinog ponaanja konstrukcije, a da se pri tome preseci dimenzioniu uzimajui neelastina svojstva materijala (betona i elika):

    To je mogue stanje statikih sila jer su zadovoljeni uslovi ravnotee i granini uslovi po silamaProraun je jednostavan, odgovara stanju eksploatacije.

  • 2. Linearna teorija sa ograni enom preraspodelom u zonama velikih naprezanja osloncima kontinualnih nosaa dolazi do pada krutosti zbog pojave

    prslina, to za posledicu ima pad momenata savijanja nad osloncima i poveanje

    momenta u poljima (uslovi ravnotee moraju biti zadovoljeni).

    Ovakvim postupkom dobija se manja koli ina armature nad osloncem u gornjoj

    zoni (to je povoljnije za izvoenje), a vea u poljima.

    Da bi dolo do preraspodele momenata, preseci nad osloncem moraju da

    poseduju plastina svojstva i kapacitet rotacije.

    Uslovi koji doputaju preraspodelu momenata: ogranienje koli ine zategnute armature nad osloncem

    prisustvo pritisnute armature nad osloncem.

  • Da bi se omoguila preraspodela momenata, preseci nad osloncem moraju da poseduju plastina svojstva,

    1/ry 1/ru

    krivina 1/r

    plastina svojstva, odnosno, kapacitet rotacije

  • Definicija krivine

  • Konstrukcjia dijagrama moment-krivina

    Za izabranu krivinu 1/rj se variraju parovi dilatacija b i a do uravnoteenja unutranjih i spoljanjih aksijalnih sila, a zatim proraunava unutranji moment Mj. Generalno, osim za 1/rj = 1+ru, b

  • Primer za taku 2 - krivina bliska graninoj

  • balans taka (za b=3.5 i a=v/Ea)

    za MB30 i RA : lim = 2.1% )

    Preraspodela momenata definisana pravilnikom BAB 87

    Vrednost koeficijenta preraspodele prema Pravilniku iznosi:

    To praktino zna i da je mogua preraspodela momenata:

    10% kada je - =0.5 lim 20% kada je - =0, odnosno, = (simetrino armiran presek)

    lim

    Preraspodela se dozvoljava samo ako je zadovoljen uslov:

  • Preraspodela momenata za p>>g

    Napomena:Sluajevi optereenja a i b se nemogu desiti istovremeno

    Efekat preraspodele:bez dodavanja armature u poljimakontinualnog nosaa moemo dasmanjimo armaturu nad osloncem

  • Ramovske konstrukcije

  • b/d=

    30/3

    0

    b/d=

    30/3

    0

    b/d=

    30/3

    0

    b/d=

    30/3

    0

    b/d=30/60 10

    -5

    4

    -2

    -4

    2

    -10

    5

    -10

    72

    -160

    99

    -160

    72

    -10

    p=40.00

    1

    5.4

    0

    2

    7.2

    0

    3

    5.4

    0

    4

    0

    6.00

    1

    Opt. 1: P

    Uticaji u gredi: max M= 99 / min M= -160 kNm Uticaji u gredi: max M= 99 / min M= -160 kNm

    b/d=30/60

    b/d=

    30/3

    0

    b/d=

    30/3

    0

    b/d=

    30/3

    0

    b/d=

    30/3

    0

    -14

    7

    -6

    3

    6

    -3

    14

    -7

    -14

    69

    -161

    98

    -161

    69

    -14

    p=40.00

    1

    5.4

    0

    2

    7.2

    0

    3

    5.4

    0

    4

    0

    3.60

    1

    Opt. 1: P

    Uticaji u gredi: max M= 98 / min M= -161 kNm

  • b/d=30/60

    b/d=

    60/6

    0

    b/d=

    60/6

    0

    b/d=

    60/6

    0

    b/d=

    60/6

    0

    -66

    27

    -43

    18

    43

    -18

    66

    -27

    -66

    52

    -167

    93

    -167

    52

    -66

    p=40.00

    1

    5.4

    0

    2

    7.2

    0

    3

    5.4

    0

    4

    0

    3.60

    1

    Opt. 1: P

    Uticaji u gredi: max M= 93 / min M= -167 kNm

    b/d=30/60

    75

    -163

    96

    -163

    75

    1

    5.4

    0

    2

    7.2

    0

    3

    5.4

    0

    4

    0

    Opt. 1: P

    Uticaji u gredi: max M3= 96 / min M3= -163 kNm