GRAMATIKA RUSKOG JEZIKAIMENICENOMINATIV JEDNINE
Muki rod:
1. / ()2. ()3. ()enski rod:
1. ()2. ()3. ()Srednji rod:
1. ()2. ()3. ()NOMINATIV MNOINE
Muki rod:
1. / - ( )2. (a a)3. ( )enski rod:
1. ( )2. ( )3. ( )Srednji rod:
1. ( )2. ( )3. ( )IZUZECI:
PRIDEVI JEDNINA
Muki rod:
1. ()2. ()3. ()enski rod:
1. (, )2. ()Srednji rod:
1. (, )2. ()PRIDEVI MNOINA
1. ()2. ()GENITIVIMENICE
Muki rod:
1. / - ( )
2. ( )
3. ( )
enski rod:
1. ( )
2. ( )
3. ( )
Srednji rod:
1. ( )
2. ( )
3. ( )
Mnoina imenica:
Muki rod:
1. ()
2. ()
3. ()
enski rod:
1. - / ()
2. ()
3. ()
Srednji rod:1. - / ()
2. ()
3. ()
GENITIV LINIH ZAMENICA
1. 1. 2. 2. 3. () ; () 3. ()
GENITIV PRISVOJNIH ZAMENICA
1. ; 1. ;
2. ; 2. ;
3. ; 3.
MNOINA GENITIVA PRISVOJNIH ZAMENICA
1. 1.
2. 2.
3. ; 3.
GENITIV PRIDEVA
Muki rod:
1. ( )
- ( )
2. ( )
enski rod:
1. ( )
2. ( )
Srednji rod = Muki rod
Mnoina genitiva prideva:
Muki rod = enski rod = Srednji rod1. Tvrda promena: - 2. Meka
promena: - UPOTREBA GENITIVA1. Predlozi: ; ; (pored) ; ; (pored) ;
- (iza ; zbog) ; (pored), (osim)2. Koliina: (koliko) ; (toliko) ; ;
; (veina) ; (manjina)3. Brojevi : 2,3,4 + genitiv jednine 5-20; 5-0
+ genitiv mnoine 4. Vreme: ... (od...do)5. Rastojanje: ...
(od...do)6. Pripadnost bez predloga ( )7. Pripadnost predlog (
...)DATIV
IMENICE
Muki rod:
1. - / - ( )
2. (a a)
3. ( )
enski rod:
1. ( )
2. ( )
3. ( )
Srednji rod:
1. ( )
2. ( )
3. ( )
Mnoina imenica:
Muki rod = enski rod = Srednji rod
1. Tvrda promena: - AM
2. Meka promena: - DATIV LINIH ZAMENICA
1. 1.
2. 2. 3. () ; () 3. ()
DATIV PRISVOJNIH ZAMENICA
1. ; 1. ;
2. ; 2. ;
3. ; 3.
MNOINA DATIVA PRISVOJNIH ZAMENICA
1. 1.
2. 2.
3. ; 3.
DATIV PRIDEVA
Muki rod:
1. ( )
( )
2. ( )
enski rod:
1. ( )
2. ( )
Mnoina dativa prideva:
Muki rod = enski rod = Srednji rod
1. Tvrda promena: - 2. Meka promena: - UPOTREBA DATIVA
1. Predlozi: ; 2. Glagoli: ; ; ... + 3. Konstrukcija / ... /-/4.
Konstrukcija / ... ; ; ; ; ; ; 5. Konstrukcija / ... / AKUZATIV
IMENICE
Muki rod:
1. Ako oznaava iv pojam = genitiv2. Ako oznaava neiv pojam =
nominativ
enski rod:
1. ( )
2. ( )
3. ( )
Srednji rod = nominativ
Mnoina imenica:
Muki rod
1. Ako je ivo = kao genitiv mnoine
2. Ako je neivo = kao nominativ mnoine
enski rod ; Srednji rod = kao nominativ mnoine
AKUZATIV LINIH ZAMENICA
1. 1.
2. 2.
3. ; 3.
AKUZATIV PRISVOJNIH ZAMENICA
1. / ; 1. / ;
2. / ; 2. / ;
3. ; 3.
AKUZATIV PRIDEVA
Muki rod:
1. / ( / )
/ ( / )
2. / ( / )
enski rod:
1. ( )
2. ( )
UPOTREBA AKUZATIVA
1. ? (predlog )2. ; ; ; , ...
INSTRUMENTAL
IMENICE
Muki rod:
1. / - ( )2. (a a)3. ( )enski rod:
1. ( )2. ( )3. ( )Srednji rod:
1. ( )2. ( )3. ( )Mnoina imenica:
Muki rod = enski rod = Srednji rod
1. Tvrda promena : - 2. Meka promena : - INSTRUMENTAL LINIH
ZAMENICA
1. 1.
2. 2.
3. ; 3.
INSTRUMENTAL PRISVOJNIH ZAMENICA
1. ; 1. ; 2. ; 2. ; 3. ; 3. INSTRUMENTAL MNOINE PRISVOJNIH
ZAMENICA
1. 1. 2. 2. 3. ; 3. INSTRUMENTAL PRIDEVA
Muki rod:1. ( )
( )
2. ( )
enski rod:
1. ( )
2. ( )
Mnoina prideva:
Muki rod = enski rod = Srednji rod1. Tvrda promena: - 2. Meka
promena: - UPOTREBA INSTRUMENTALA
1. Predlozi: ; ; (iza) ; (ispred) ; (pored) ; (izmeu)2. Drutvo:
; / ... (ti i ja, on(a) i ja)3. Sredstvo ( ; ; ; ...)4. Poreenje (
)5. Glagoli: (diviti se) ; (uivati); (baviti se) ; ; ; (postati);
(raditi)6. Prilog za vreme: ; ; ; ; ; ; ; 7. Pasivne konstrukcije:
(Nova ivotinja je otkrivena od strane naunika = Naunici su otkrili
novu ivotinju)LOKATIV
IMENICE Muki rod:1. / - ( )2. (a a)3. ( )enski rod:
1. ( )2. ( )3. ( )Srednji rod:
1. ( )2. ( )3. ( )Mnoina imenica:
Muki rod = enski rod = Srednji rod
1. Tvrda promena: -2. Meka promena: - LOKATIV LINIH ZAMENICA
1. 1.
2. 2.
3. ; 3. H
LOKATIV PRISVOJNIH ZAMENICA
1. ; 1. ; 2. ; 2. ; 3. ; 3. LOKATIV MNOINE PRISVOJNIH
ZAMENICA
1. 1.
2. 2.
3. ; 3.
LOKATIV PRIDEVA
Muki rod:
1. ( ) ( )
2. ( )enski rod:
1. ( )2. ( )Mnoina prideva:
Muki rod = enski rod = Srednji rod
Tvrda promena: - Meka promena: -
IZUZECI U LOKATIVU
? ///
/
?
UPOTREBA LOKATIVA
? ? ?
GLAGOLI KRETANJA
/
/
/
/ Upotreba glagola , , , (levih glagola):1. Kretanje u datom
trenutku u jednom smeru
? . . . .2. Dve paralelne radnje
, . , .Upotreba glagola , , , (desnih glagola):
1. Povratni smer
. .2. Kretanje u raznim smerovima . . . .3. Vremenski intervali
i uestalosti
/ / / / / .4. Generalne tvrdnje
. . . , .? . / .
? . / . (?) (?)
(?) (?)
(?) (?)
(?) (?)
(?) (?)
(?) (?)
PROMENA GLAGOLA KRETANJA
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3. GLAGOLI, KOJI OZNAAVAJU POSTAVLJANJE I POLOAJ
PREDMETA?
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1. 2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
? ?
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3. / ; / Glagoli i oznaavaju pasivno primanje akustinih,
odnosno vizuelnih informacija, dok glagoli i oznaavaju aktivno
primanje informacija. . . . .
. !
. !
UZROK I POSLEDICA ( /)
(= posledica), (= uzrok). (Redosled posledica + uzrok) (=
uzrok), (= posledica). (Redosled uzrok + posledica), -, -, -To je
odnosni veznik (KOJI, KOJA, KOJE, KOJI), koji zamenjuje isti pojam,
koji se ponavlja u dve reenice i pomou njega se od dve sastavlja
jedna reenica. Ponaa se kao pridev, to znai da se menja po rodu,
broju i padeu. Slae se sa imenicom, koju zamenjuje. . . = , .
. . = , .
. . = , .
. . = , .
ROK, PROCES I REZULTAT (//)
. (rok) ?
() . (proces) ?
. (rezultat) ?
/ To su prilozi za vreme.
= za (kroz) neko vreme + akuzativAkuzativ + = pre nekog vremena
. . ? .
IMPERATIV
1. - + (-)! (kod prvog tipa promene glagola)2. - + (-)! (kod
drugog tipa promene glagola)3. - + (-)! (kada se osnova u sadanjem
vremenu, dodavanjem nekih drugih glasova, razlikuje od infinitivne
osnove)Izuzeci:
()! ()!POREENJE PRIDEVA
. (=pozitiv)
, . = , . = . (=komparativ) Komparacija + + . = Komparacija + .
. (=superlativ)
. (=superlativ) . (=superlativ)IZUZECI NEPRAVILNA
KOMPARACIJA:
/
/
/ ; /Glagoli i su nesvrenog vida i oznaavaju uobiajenost radnje
i naviku.
Glagoli i su svrenog vida i oznaavaju trenutnost radnje.
8 . 7 . 2 . . 1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1. 1.
2. 2.
3. 3.
(-) / (-) / (-)Nepovratni oblik posle sebe trai glagol u
infinitivu.
Povratni oblik posle sebe ne trai nijedan glagol. 9. . . 45 . .
.NEODREENE ZAMENICE (- / )
Neodreene zamenice sa nastavkom TO oznaavaju nama nepoznat
konkretan pojam, dok neodreene zamenice sa nastavkom oznaavaju nama
nepoznat i proizvoljan pojam. Pritom, nastavak se uvek koristi u
upitnim reenicama.
- . = . - . = . - . = . - . = . - -? = .VEZNIK . OZNAAVANJE
NAMERE.
U reenicama, koje izraavaju nameru, posle veznika e ii glagol u
infinitivu, ako je vrilac radnje u drugom delu reenice isto lice,
kao i u prvom delu reenice. Posle veznika e ii glagol u prolom
vremenu, ako je vrilac radnje u drugom delu reenice neka druga
osoba u odnosu na osobu iz prvog dela reenice. , . , .GLAGOLI
KRETANJA SA PREFIKSIMA
() /, / (? ? ?) = izlaziti (izai) () /, / (? ? ?) = odlaziti
(otii) () / (?) = ulaziti (ui) () /, / (? ? ?) = dolaziti (doi) ()
() = dolaziti (doi) do (ega?) () (? ?) = prilaziti (prii) () () (?
?) = prolaziti (proi) mimo (koga? ega?) () () (?) = prelaziti
(prei) () (?) ( ?) = svraati (svratiti) () (?) = obilaziti (obii)
(? ?) = otii od
1. 1.
2. 2.
3. 3.
1.
1.
2.
2.
3.
3.
1.
1.
2.
2.
3.
3.
1.
1.
2.
2.
3.
3.
1.
1.
2.
2.
3.
3.
1.
1.
2.
2.
3.
3.
KONDICIONAL
Pogodbene reenice se izraavaju oblikom . Ako je uslov ostvariv,
glagol je u sadanjem vremenu, a ako je uslov neostvariv, glagol je
u prolom vremenu i ispred njega se pie reca . Uvek mora da bude
slaganje vremena. , . = Ako budem slikar, naslikau tvoj portret. ,
. = Kad bih bio / Da sam slikar, naslikao bih tvoj
portret.GLAGOLSKI PRILOG SADANJI
Obrazuje se dodavanjem predvienih nastavaka na osnovu 3.lica
mnoine sadanjeg vremena. Koristi se za objanjavanje paralelnih,
istovremenih radnji u sadanjem vremenu. , . = itajui pismo, on se
osmehivao. , . = Bavei se sportom, vi jaate svoje zdravlje. . = On
voli da ita leei. , . = Sedajui na divan, on nije primetio
maku.GLAGOLSKI PRILOG PROLI
Obrazuje se dodavanjem predvienih nastavaka na osnovu prolog
vremena glagola. Koristi se za objanjavanje paralelnih,
istovremenih radnji u prolom vremenu.
, a . = Proitavi knjigu, dala sam je svom deku. , . = Vrativi se
sa godinjeg odmora, poeo je da radi.
GLAGOLI VEZANI ZA POJAM UENJA
? ?
?
?
? ?
-.
.
.
.
.
RADNI GLAGOLSKI PRIDEV U SADANJEM VREMENU
Obrazuje se dodavanjem predvienih nastavaka na osnovu 3.lica
mnoine sadanjeg vremena. Koristi se za dodatno opisivanje i
objanjavanje subjekta u reenici. Ima formu prideva i isto kao i
pridevi, menja se po rodu, broju i padeu. -- (-, -, -) , , . (= , ,
.) = Moj brat, koji ivi u Moskvi, se nedavno oenio. -- (-, -, -), ,
- . (=, , - .) = Balerina, koja igra u ovoj predstavi, je moja
devojka. -- (-, -, -), , . (=, , .) = Knjige, koje lee na stolu,
sam uzeo u biblioteci. -- (-, -, -), , . (=, , .) = Vazu, koja
stoji na stolu, su mi poklonili prijatelji.RADNI GLAGOLSKI PRIDEV U
PROLOM VREMENU
Obrazuje se dodavanjem predvienih nastavaka na osnovu prolog
vremena glagola. Koristi se za dodatno opisivanje i objanjavanje
subjekta u reenici. Ima formu prideva i isto kao i pridevi, menja
se po rodu, broju i padeu. / / --/-- (-, -, -), / , - . (=, / , -
.) = ovek, koji je priao/ispriao tu priu, je novinar. / / --/-- (-,
-, -)
, , . (=, , .) = ovek, koji je nosio kofer, se zaustavio. , , -
. (= , , - .) = Mladi, koji je doneo rue, je verenik moje
sestre.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV U PROLOM VREMENU
Obrazuje se dodavanjem predvienih nastavaka na osnovu prolog
vremena glagola. Koristi se za dodatno opisivanje i objanjavanje
objekta u reenici. Ima formu prideva i isto kao i pridevi, menja se
po rodu, broju i padeu. - -- (-, -, -)
, (?) 1831 , . (= , 1831 , .) = Roman Jevgenije Onjegin, koji je
napisao Pukin 1831. godine, je uivao veliki uspeh. - -- (-, -,
-)
, (?) , - . (= , , - .) = Isaakijevski hram, koji je izgradio
Monferan, je jedan od najlepih u Peterburgu. - -- (-, -, -)
, , . (= , , .) = Sale muzeja, koje su zatvorene zbog
restauracije, bie otvorene u septembru.
