1

UVOD

Ambalau predstavljaju posude razliitih oblika i veliina, napravljenih od razliitih materijala u kojima se dri proizvod u toku prometa. U posebne delove ambalae treba spomenuti: delove za zatvaranje (zatvarai, poklopci, epovi) i delovi za unutranju zatitu (jastuci, predloci, pregrade id dr.). Proizvodnja i potronja ambalae vrlo brzo rastu, ponegde ak i bre od proizvodnje i potronje dobara i roba. Svaka modernizacija maloprodajne trgovake mree uzrokuje porast potronje ambalae. Savremena dostignua na podruju ambalae omoguuju pakovanje svih vrsta roba pa ak i onih koje se do sada nisu mogle pakovati. Zbog sve vee kupovne moi i porasta ivotnog standarda, potroai trae robu boljeg kvaliteta upakovanu u kvalitetniju i estetski lepu i skuplju ambalau. Ambalaa predstavlja sve proizvode, bez obzira na prirodu materijala od kog su izraeni, a upotrebljavaju se za dranje, uvanje, rukovanje, isporuku i predstavljanje robe (od sirovina do gotovih proizvoda) tokom transporta robe od proizvoaa do korisnika ili potroaa. Ambalaa je sredstvo koje prihvata robu i titi je do upotrebe. Ambalaa titi robu od mehanikih, klimatskih, hemijskih i mikrobiolokih uticaja, ali isto tako titi okolinu od mogueg tetnog uticaja robe.

2. OBLIKOVANJE KARTONSKE AMBALAE "FRUCTUS"

Ambalaa predstavlja neoblikovan ili oblikovan materijal u koji se pakuje predmet ili roba i dri da bi se zatitila i sigurno transportovala, kao i da bi se njom lake rukovalo prlikom prometa. Ambalaa "FRUCTUS" se koristi za pakovanje kesica aja, ona ima zadatak da odri kesice na broju i da sprei njihovo rasipanje.

Sl. 1 Izgled kutije u razvijenom stanju

Sl. 2 Razvijeni oblik kutijeNa slici 2 je prikazana kutija u razvijenom obliku sa dimenzijama. 2.1. PODELA AMBALAE

Ambalaa se moe podeliti na razliite naine s obzirom na odabrano zajedniko svojstvo, a to moe biti ambalani materijal, osnovna namena u prometu roba, trajnost, funkcija, vrednost, fizika svojstva itd.Ambalaa se deli:1. prema ambalanom materijalu

2. prema osnovnoj nameni u prometu robe

3. prema trajnosti

2.1.1. PODELA PREMA AMBALANOM MATERIJALU

Ambalani materijal je najvaniji element u kreiranju ambalae o kojem zavisi izbor tehnologije za proizvodnju ambalae, kvaliteta, izgled, oblik, namena, nain upotrebe i cena. Prema materijalu od kojeg je izraena ambalaa: moe biti papirna i kartonska, metalna, staklena, drvena, tekstilna, ambalaa od polimernih materijala i vieslojnih materijala koji se jo nazivaju i laminati.-Od papira i tanjeg kartona izrauju se savitljive vreice razliitih dimenzija i prostorno neoblikovana ambalaa. Zajedno s drugim materijalima u obliku folija upotrebljavaju se u izradi vieslojne ambalae. Karton i valovita lepenka slue za izradu kutija i aa.-Metali koji se koriste za izradu ambalae su , aluminijum, cink i olovo koje se upotrebljava samo za pakovanje radioaktivne robe.

-Iako je staklo jedan od najstarijih ambalanih materijala i danas je vrlo zastupljeno u ambalanoj industriji zbog mnogih dobrih svojstava. Od stakla se izrauju boce, staklenke, ae i ampule.-Drvo se upotrebljava za izradu sanduka, baava, korpi od prua, transportnih paleta i kalema, ali se danas sve vie zamenjuje drugim materijalima.-Tekstilna ambalaa koja se nekad izraivala od prirodnih vlakana (npr. vree od jute) danas se zamenjuje tekstilnim vlaknima i trakama od polimernih materijala. Upotrebljava se za izradu vrea i mrea.-Polimerni materijali upotrebljavaju se za izradu ambalae poslednjih 50 godina a zbog svojih dobrih svojstava i niske cene zamenili su neke prirodne materijale,posebno metal, drvo i staklo. Mogu se proizvoditi u gotovo svim ambalanim oblicima. Zahvaljujui svojim specifinim svojstvima polimerni materijali omoguili su razvoj novih metoda pakovanja, npr. pakovanja u modifikovanoj atmosferi u prodajnim jedinicama prilagoenima potrebama kupca.Kombinacijom i spajanjem vie vrsta razliitih materijala u obliku folija dobiju se ambalani materijali eljenih svojstava i relativno niske cene a nazivaju se vieslojni materijali ili laminati. Upotrebljavaju se za pakovanje roba kada klasini materijali ne zadovoljavaju bilo svojim svojstvom, cenom ili nisu prilagoeni savremenoj opremi za pakovanje .2.1.2. PODELA PREMA OSNOVNOJ NAMENI U PROMETU ROBE

Prema osnovnoj nameni u prometu robe ambalaa se deli na prodajnu (primarnu), skupnu (sekundarnu) i transportnu (tercijarnu) ambalau.

a) Komercijalna ili primarna ambalaa slui za pakovanje robe iroke potronje u koliini koja najbolje odgovara potrebama kupca. Roba upakovana u prodajnu ambalau predstavlja jedinino pakovanje ili prodajnu jedinicu robe. Ova ambalaa prezentira robu kupcu, mora sadravati sve potrebne informacije o sastavu i koliini robe, uslovima uvanja, roku trajanja i nainu upotrebe. Prodajna ambalaa mora zatititi robu i sva njena originalna svojstva do trenutka upotrebe, odnosno mora garantovati kvalitetu i kvantitetu robe. Takoe svojim atraktivnim izgledom mora privui panju kupca i navesti ga da odabere ba taj proizvod. Budui da se roba troi upravo iz prodajne ambalae ona mora biti funkcionalna, omoguiti lako otvaranje i zatvaranje ambalae.b) Ambalana jedinica koja sadri vie proizvoda u primarnoj ambalai tako da je proizvod pristupaan kupcu, a moe se izdvojiti i uzeti pojedinano, naziva se skupna ili sekundarna ambalaa. Ona racionalizira pakovanje robe u transportnu ambalau i rukovanje robom u trgovini.c) Transportna ili tercijarna ambalaa omoguava prevoz, utovar i rukovanje odreenom koliinom proizvoda spakovanog u prodajnoj i/ili skupnoj ambalai. Transportna ambalaa zatiuje robu od svih oteenja do kojih moe doi tokom transporta, skladitenja i manipulacije robom, posebno od onih koja nastaju zbog mehanikih optereenja i atmosferskih uticaja.2.1.3. PODELA PREMA TRAJNOSTI Ambalaa se prema trajnosti deli na povratnu i nepovratnu:

-Povratna ambalaa je ona ambalaa koja se, nakon to se isprazni, ponovo upotrebljava u istu svrhu. Budui da je trajnija mora biti izraena od kvalitetnijeg materijala stoga je i skuplja. Povratna ambalaa se prikuplja, vraa proizvoau koji je nakon ienja i pranja ponovo upotrebljava za pakovanje. Uz transportnu ambalaa koja je uglavnom povratna (bave, cisterne, sanduci...) i neke vrste prodajne ambalae spadaju u ovu kategoriju (npr. staklene boce).

-Nepovratna ambalaa upotrebljava se za pakovanje samo jednom. Najvei deo prodajne ambalae je nepovratan iz praktinih i ekonomskih razloga. Nakon to kupac upotrebi sadraj ona predstavlja otpad. Velike koliine nepovratne prodajne ambalae postale su ekoloki problem. Stoga se danas razliitim merama potiu proizvoai da proizvode ambalau koju je mogue ponovo upotrebiti i/ili reciklirati, odnosno da upotrebljavaju biorazgradljive ambalane materijale kako bi se nepovoljni uticaj na okolinu smanjio na najmanju moguu meru.

2.2. FUNKCIJE AMBALAE

Budui da se roba nalazi u ambalai tokom celog transportnog puta od proizvoaa do potroaa zahtevi koji se postavljaju na uspeno realizovanu ambalau su viestruki. Funkcije ambalae mogu se posmatrati s razliitih gledita. Zavisno od vrsti robe i skladino-transportnim savetima odreene e funkcije biti naglaenije.

Osnovne funkcije koje ambalaa mora zadovoljiti, bez obzira na vrstu robe, su sledee:

2.2.1. ZATITNA FUNKCIJA AMBALAE Ambalaa mora zatititi robu od trenutka pakovanja, tokom transporta, skladitenja, prodaje i tokom upotrebe. Na celom tom putu ambalaa i roba izloeni su mehanikim naprezanjima, delovanju klimatskih elemenata, mikroorganizama, insekata i glodara. Ambalaa s dobro realiziranom zatitnom funkcijom mora zatititi robu od bilo kojeg spoljanjeg uticaja koji bi mogao uzrokovati fizike, hemijske ili mikrobioloke promene robe.

-Zatita od mehanikih naprezanja- Ambalaa mora biti dizajnirana tako da svojim mehanikim svojstvima kompenzira mehanika naprezanja bez oteenja robe i ambalae. Mehanika naprezanja rezultat su delovanja mehanikih silakojima su roba i ambalaa izloene tokom transporta, skladitenja i manipulacije. Mehanike sile koje deluju na robu i ambalau mogu biti dinamike i statike. Do naprezanja usled dinamikih sila dolazi promenom brzine i smera kretanja vozila tokom prevoza robe ili padom prilikom manipulacije robe. Vertikalnim statikom silama optereena je roba sloena u skladitu ili vozilu. Donji redovi optereeni su teinom robe koja je na njih sloena. Horizontalnim statikim silama roba je izloena prihvatanju i dranju robe nekim manipulativnim ureajem tokom utovara ili istovara.

-Zatita od klimatskih uticaja- Klima kao meteoroloki pojam je skup meteorolokih faktora i pojava koje u odreenom vremenskom periodu ine proseno stanje atmosfere nad nekim delom Zemljine povrine. Elementi klime koji se uzimaju u obzir pri odreivanju klime su temperatura, pritisak i vlanost vazduha, smer i brzina vetra, oblaka i sneni pokriva, a menjaju se pod uticajem klimatskih faktora (zemljina irina, reljef, raspodela kopna i mora, morske struje, nadmorska visina, rotacija, atmosfera, udaljenost od mora, jezera, tlo i biljni pokriva te uticaj oveka). Da bi se roba mogla zatititi od klimatskih uticaja potrebno je poznavati pravac i vreme transporta, kao i klimatske prilike karakteristine za to podruje. Glavni uzrok oteenja robe je brzina promene klimatskih faktora tokom prevoza robe. Na skladitenu robu utiu promene lokalne klime. Osim spoljanje klime na robu utie i klima zatvorenog prostora (skladita) koja zavisi o spoljanjoj klimi ali uvijek s odreenim zakanjenjem. Temperatura zatvorenog prostora moe biti via ili nia od spoljanje,a vlanost je obino via. Na klimu zatvorenog prostora utie i roba sa svojom temperaturom i vlanou.-Uticaj vode i elemenata iz vazduha - Voda moe prodreti u ambalau u tenom ili plinskom agregatnom stanju bilo na mestu spajanja elemenata ambalae. Kada su u neposrednom dodiru sa vazduhom roba i ambalaa su izloene delovanju vlage iz vazduha. Vlanost vazduha se najee izraava relativnom vlanou. To je broj koji pokazuje rezultat koliine vodene pare koja stvarno postoji u vazduhu u nekom trenutku i maksimalne koliine vodene pare koju bi vazduh pri toj temperaturi mogao primiti da bi bio zasien. Neki materijali, poput metala, stakla, minerala, ovlaie se samo povrinski. Ako se izloe delovanju zraka niske relativne vlanosti potpuno e se osuiti. Materijali koji su higroskopni (papir, karton, drvo, prakasti materijali kao to su cement, itarice, brano itd.) zadra e odreenu koliinu vlage koja se naziva ravnotena vlanost, a koja zavisi od relativne vlanosti i temperaturi vazduha. Ako se temperatura atmosferskogvazduha, odnosno vazduha koji se nalazi unutar zatvorene ambalae. Osim vode koja nastaje kondenzacijom vodene pare iz vazduha, voda se unutar ambalae moe pojaviti kao rezultat "znojenja" robe. -Zatita od toplote - Usled razlike temperature robe i okoline dolazi do prenosa topline kroz otvor ambalanog materijala. Prenos toplote se moe odvijati procesom kondukcije, konvekcije ili zraenjem. U kolikoj e meri ambalaa zatititi robu od uticaja toplote zavisi od toplotne provodljivosti ambalanog materijala. Metalna ambalaa dobro vodi toplotu pa se upotrebljava za pakovanje proizvoda koje je potrebno sterilizirati. Meutim, takva ambalaa ne moe robu zatititi od temperaturnih promena tokom transporta i skladitenja. Materijali koji imaju malu toplotnu provodljivost, odnosno dobri su izolatori, su papir i karton, posebno valoviti karton i stiropor. Ambalani materijal ne moe robu zatititi od delovanja toplote due vreme. Izloi li se zapakovana roba povienoj temperaturi nakon odreenog vremena doi e do izjednaavanja temperature okoline i robe bez obzira na toplotnu provodljivost ambalanog materijala. -Zatita od mikroorganizama- Bakterije i gljivice (kvasci i plesni) najjednostavniji su biljni i ivotinjski organizmi koji za svoj rast i razmnoavanje. Produkti njihovog metabolizma mogu imati neugodan ukus i miris i biti tetni za zdravlje ljudi. Optimalni saveti za razvoj mikroorganizama su vlana podloga i temperatura izmeu 20 i 40oC. Aerobni mikroorganizmi za svoj rast i razmnoavanje trebaju kiseonik pa se mogu razviti samo na povrini ambalae, dok anaerobnim oblicima kiseonik nije potreban te se mogu razvijati u proizvodu upakovanom u nepropusnu ambalau.Robe mogu biti lakopokvarljive ili mikrobioloki stabilne. Ukoliko ambalaa mora zatititi lakopokvarljivu robu od delovanja mikroorganizama tada mora biti izraena od nepropusnog materijala i hermetiki zatvorena budui da do naknadne kontaminacije dolazi uglavnom zbog propusta pri zatvaranju. Zatita lakopokvarljivih prehrambenih proizvoda esto se realizuje konzerviranjem upakovane namirnice postupcima pasterizacije i sterilizacije. Ambalaa u tom sluaju mora biti nepropusna za mikroorganizme i izraena od materijala koji mogu izdrati uslove konzerviranja toplinom bez promene svojstava (staklo, metal, polimerni i vieslojni materijali)2.2.2. SKLADINO-TRANSPORTNA FUNKCIJA AMBALAE Skladitenje i transport sirovina, pomonih materijala, poluproizvoda i gotove robe vremenski i prostorno povezuje nabavku sirovine i pomonih materijala s procesom proizvodnje, te pojedinih faza proizvodnje i proizvodnju s prodajom i potronjom roba. Neke sirovine, pomoni materijali, poluproizvodi i gotovo sva gotova roba skladite se i transportiraju u odgovarajuoj ambalai. Ambalaa s dobro reenim skladino-transportnim funkcijama omoguava racionalno koritenje skladinog i transportnog prostora.

Realizacija ovih funkcija zavisi od oblika i dimenzija ambalae i njene usklaenosti s dimenzijama zapakovane robe. Ambalaa kvadratnog oblika bolje iskoritava prostor transportne ambalae, vozila ili skladita, u odnosu na ambalau u obliku valjaka ili nekog nepravilnog oblika gdje moe ostati i vie od 20 % neiskoritenog prostora. Roba se u transportu vrlo esto slae na palete. Paleta je drvena podloga izraena od dasaka. To je vrsta pomone opreme koja omoguava formiranje kompaktnog i vrstog paketa, sloenog iz raznih vrsta komadne robe. Da bi se to bolje iskoristio skladini i transportni prostor dimenzije ambalae trebaju biti usklaene s dimenzijama palete, stoga je Europska federacija za pakovanje (European Packing Federation, EPF) izradila tzv. modul-sastav dimenzija ambalae i slaganja na palete. Preporuka je da bruto masa robe ne prelazi 1t,a da visina sloene robe na paleti bude oko 1m. Nova, prazna ambalaa i povratna ambalaa takoe se skladiti i transportuje od proizvoaa ambalae do proizvoaa robe, odnosno od kupca do proizvoaa robe. Budui da to predstavlja troak koji ulazi u cenu robe potrebno je ambalau oblikovati na nain koji omoguava optimalno iskoritenje skladinog, odnosno transportnog prostora. Na primer, ambalaa konusnog oblika moe se slagati jedna u drugu. Boce od polimernih materijala proizvode se u obliku epruveta, transportuju i konano oblikuju neposredno pre punjenja.2.2.3. PRODAJNA FUNKCIJA AMBALAEProdajne funkcije ambalae usklauju se sa savremenim razvojem trgovine robom iroke potronje, odnosno samoposlunom tehnikom prodaje. Prodajna ambalaa racionalizuje prodaju. To znai da se pakuje ona koliina robe koja odgovara potrebama kupca. Kolika e biti koliina robe zapakovana u prodajnu jedinicu ambalae zavisi od vrste robe, nainu njene upotrebe, trajnosti, kupovnoj moi potroaa itd. Ambalaa koja ima dobro realizovanu prodajnu funkciju poveava prodaju. Ona mora privui panju kupca, izazvati njegovu zainteresovanost u vrlo kratkom vremenu, preneti mu poruku te ga potstaknuti na kupovinu, pridobiti kupevo poverenje i stvoritipovoljan opti pojam, tako da je kupac spreman platiti vie za izgled, uverljivost i pouzdanost boljeg pakovanja.Budui da je upravo prodajna ambalaa zamenila ulogu trgovca u savremenim maloprodajnim trgovinama ona mora sadravati sve informacije koje je ranije kupac dobijao od prodavca. Na ambalai se moraju nalaziti sve potrebne informacije o nazivu proizvoda, proizvoau, poreklu, sastavu, roku i nainu upotrebe, datumu proizvodnje i nainu uvanja. Prodajna ambalaa takoe mora garantovati kvalitetu i koliini zapakovane robe, odnosno mora garantovati kupcu da niko pre njega nije ambalau otvarao ili otetio i da se unutra nalazi upravo ona koliina robe koja je na ambalai istaknuta.2.2.4. UPOTREBNA FUNKCIJA AMBALAE Ambalaa s dobro realiziranom upotrebnom funkcijom treba omoguiti lako otvaranje, pripremu robe za upotrebu, uzimanje potrebne koliine robe bez rasipanja i ponovno zatvaranje ukoliko se roba ne troi odjednom. Ambalani materijal i oblik ambalae odreuju nain na koji e se ambalaa otvarati. Ambalaa od papira, kartona, polimernih i metalnih folija uglavnom se lako otvara kidanjem, deformacijom poklopca ili bez deformacije. Metalna i staklena ambalaa tee se otvara i ponekad otvaranje zahteva upotrebu specijalnih pomagala koja se u tom sluaju prilau ambalai ili takav predmet kupac mora imati. Nakon to je roba iz nje izvaena, ambalaa bi trebala na neki drugi nain korisno posluiti npr. kao povratna ambalaa, ukras ili za uvanje nekih drugih predmeta.2.2.5. EKOLOKA FUNKCIJA AMBALAE Ekoloka funkcija ambalae nametnula se u poslednjih dvadesetak godina kao posledica brige za zatitu okoline. S obzirom na rastue koliine odbaene ambalae. Ekoloka funkcija ambalae moe se realizovati na razliite naine: pakovanjem u ambalau od recikliranog materijala, upotrebom povratne ambalae, smanjivanjem broja omota oko prodajne jedinice proizvoda, prodajom veeg broja prodajnih jedinica u skupnoj ambalai, uporabom biorazgradljivih materijala i jestive ambalae za prehrambene proizvode.

2.3. ZADACI AMBALAE

- da titi upakovan proizvod od spoljanjih uticaja,

- da svojim likovnim i estetskim izgledom pomae prodaju proizvoda,

- da pamae kupcu pri izboru i upotrebi proizvoda,

- da svojim praktinim reenjem izaziva interes kupca,

- da nosi uputstvo za upotrebu proizvoda,

- da nosi oznake za zatitu ivotne sredine ili reciklau

- pakovanje: runo, mainsko, i kombinovano pakovanje2.4. AMBALANI MATERIJALI

Ambalani materijali su:

- Keramika: amfore, upovi, teglice,

- Koa: kutije, tane,

- Tekstil: vreice, vree, tkani kontejneri, prekrivne cerade, trake

- Drvo: sanduci, burad, palete, holandezi, gajbe, ramovi

- Staklo: ampule, teglice, flae, kanisteri, baloni, lonii

- Papir: fieci, kesice, kese, vree,

- Metal: konzerve, burad, limenke, kante, cisterne, kontejneri

- Plastine mase: folije, kesice, kese, vree, kontejneri,kanisteri, tube,

- Kombinovani materijali: folije, kese, kontejneri, tetrapak, boceOdabir ambalanog materijala osnovni je element kreiranja ambalae od koje zavisi realizacija funkcija ambalae i njena cena. Za uspenu realizaciju zatitne funkcije ambalae materijal mora biti postojan i nepropustljiv. Mehanika postojanost podrazumeva otpornost prema delovanju spoljanjih mehanikih sila. Materijal mora biti i hemijski postojan prema sastojcima vazduha s kojima je neprekidno u kontaktu. Istodobno unutranja strana ambalae u ravnom je dodiru s robom s kojom ne sme stupati u interakcije. Osobito je vano za pakovanje prehrambenih proizvoda da ambalani materijal ne utie na kvalitetnu i zdravstvenu ispravnost namirnice.

Materijal treba biti optiki nepropustan ukoliko se radi o robi osetljivoj na delovanje svetlosti. U tom sluaju prodajna funkcija realizuje se grafikom obradom ambalae koja robu prezenuje kupcu. Toplotna provodljivost ambalanog materijala vana je za robe koje se toplotno obrauju (sterilizacija i zagrevanje pre vaenja robe). Ukoliko je roba osetljiva na promenu temperature ambalani materijal treba biti toplotni izolator. Elektrina provodljivost vana je za realizaciju prodajne funkcije ambalae. Materijali koji ne provode struju (polimerni materijali), zbog statikog elektriciteta privlae na sebe prainu, to nepovoljno utie na izgled robe na polici. Tehnoloka svojstva ambalanog materijala odreuju izbor postupka proizvodnje ambalae, brzinu proizvodnje, izbor oblika ambalae, izbor postupka grafikog oblikovanja i kvalitete obrade, te trokove prostornog i grafikog oblikovanja. Troak ambalanog materijala zavisi od mase potrebnog materijala i njegovoj ceni, a potrebna koliina materijala zavisi od gustine materijala, i mehanikim svojstvima materijala.

-Papir, karton i lepenka - Zahvaljujui dobrim svojstvima, mogunosti oplemenjivanja i niskoj ceni papir, karton i lepenka danas su jedan od najzastupljenijih ambalanih materijala. Papir i karton su materijali u obliku listova koji nastaju preplitanjem i meusobnim spajanjem vlakanaca uglavnom biljnog porekla. Proizvode se iz suspenzije celuloznih vlakana u vodi, tekstilnih otpadaka i recikliranog starog papira. Oko 50 % drvene suspenzije celuloznih vlakana u vodi dobija se iz smreke, jele i bora. Mehanika suspenzije celuloznih vlakana u vodi (pulpa od drvenjae) dobiva se drobljenjem drva pri emu se iskoriavaju sva vlakna iz celuloze , za razliku od hemijske pulpe za iju se pripremu uklanja kora a dobijena strugotina se obrauje razliitim hemijskim metodama (sulfatni ili sulfitni postupak). Papir i karton meusobno se razlikuju prema debljini, odnosno gramaturi (masa 1 m2 papira ili kartona).

Lepenka je vieslojni karton koji se ne moe savijati a svi su slojevi istog kvaliteta. Proizvodi se od mokrih listova papira koji se slau jedan preko drugog, presuju i sue. Ima vrlo dobra mehanika svojstva. Ne postoji otra granica koja deli papir, karton i lepenku. Jedna od predloenih podela prema gramaturi i debljini je sledea:

papir < 150 gm-2 (debljina < 0,3 mm)

karton = 150 - 450 gm-2 (debljina od 0,3 do 2,0 mm)

lepenka > 450 gm-2 (debljina > 2,0 mm)Vrste papira i kartona za proizvodnju ambalae:

- Bezdrvni papiri i kartoni proizvode se iz sulfatne ili sulfitne celuloze uz eventualni dodatak tekstilnih otpadaka i ne sadre drvenjae i poluceluloze. Sulfitna celuloza upotrebljava se za proizvode kojima su boja i svojstva povrine vaniji od vrstoe i ilavosti. Sulfatna celuloza je sirovina za proizvodnju papira dobrih mehanikih svojstava (velika vrstoa na kidanje).

- Natron papir se proizvodi iz nebeljene sulfatne celuloze dugih vlakana. Ima iroku primenu i esto se laminira s drugim materijalima. Otporan je na kidanje i probijanje pa se koristi za izradu vieslojnih transportnih vrea (natron vree) i za ravni sloj valovite lepenke. Budui da mu je jedna strana glatka na nju se nanosi grafika obrada, a druga strana mu je hrapava i koristi se za lepljenje s drugim slojevima.- Hromo papir je kvalitetan papir s licem oslojenim mineralnim pigmentima i naknadno satiniran (poseban postupak glaanja papira). Proizvodi se iz beljene sulfitne celuloze uz dodatak manje koliine bele drvenjae. Pogodan je za najkvalitetniji otisak.- Hromo-nadomestak ima lice od beljene sulfitne celuloze, dok su ostali slojevi od loije i jeftinije sirovine. Upotrebljava se za sloive kutije (prodajna ambalaa).

- Pergament papir se dobija hemijskom obradom bezdrvnog papira koji ne sadri punila i lepila. Vrlo je vrst, proziran, otporan na vodu i masnoe.- Pergamin papir proizvodi se iz beljene sulfitne celuloze bez upotrebe punila. Staklastog je izgleda, slabo proputa masnoe, ima vlaknastu strukturu i manje je otporan prema vodi od pergament papira.

- Papiri i kartoni od drvenjae - novinski papir ili roto-papir proizvodi se iz bele drvenjae (82 85%) i nebeljene celuloze (15-18%). To je jeftini papir.

Papiri i kartoni od starog papira proizvode se od nesortiranog starog papira uz dodatak celuloze, drvenjae i jeftinih punila.

renc papir proizvodi se od sortiranog starog natron papira uz dodatak sulfatne celuloze. Upotrebljava se kao jeftini omotni papir i kao ravni sloj valovite lepenke.

Sivi karton pogodan je za izradu sloivih kutija loiieg kvaliteta i za unutranji sloj stabilnih kutija (npr. kutije za cipele).Valovita lepenka- je ambalani materijal sastavljen od vie slojeva papira meusobno slepljenih od kojih su neki valoviti a neki ravni. Ima vrlo dobra mehanika svojstva u odnosu na gramaturu i cenu. Za ravni sloj lepenke upotrebljava se papir velike rastezne vrstoe i tvrdoe (npr. natron papir), a za valoviti sloj lepenke krut i ilav papir koji se lako oblikuje bez oteenja (papir od poluceluloze ili renc-papir). Svojstva valovite lepenke takoe zavise od vrste lepila. Lepak ne sme duboko prodirati u papir, niti se razlivati po papiru. Oblik i dimenzije vala odreuju mehanika svojstva valovite lepenke. Valovi su oblika sinusoide a po veliini se razlikuju kao veliki val (A-val), mali (B-val) i srednji (Cval).

Prema broju slojeva papira razlikuje se nekoliko vrsta valovite lepenke:

- Dvoslojna lepenka sastoji se od dva sloja, jednog ravnog i jednog valovitog. Lako se savija, koristi se za pakovanje roba osetljivih na mehanika naprezanja (npr. boce).

- Troslojna lepenka sastoji se od dva sloja ravnog papira i jednog valovitog. Upotrebljava se za izradu transportnih i prodajnih kutija.

- Petoslojna lepenka graena je od tri ravna sloja i dva valovita. Najee se radi s valom A i B ili jedan od ova dva vala u kombinaciji s valom C. Budui da ima bolja mehanika svojstva od troslojne upotrebljava se za izradu transportnih kutija veih dimenzija.

- Sedmoslojna lepenka (etiri ravna i tri valovita sloja) ima mehanika svojstva poput drva.

3. SIROVINE ZA IZRADU KOMERCIJALNE KUTIJE "FRUCTUS"Polazne sirovine za izradu kutije "FRUCTUS" su:

Sl. 3 Kombinacija materijala

Na slici 3 prikazana je kombinacija materijala koji se koriste za izradu ove kutije, a to su: hromokarton, boja, folija, lak, lepak.3.1. HROMOKARTON

Hromokarton to je vieslojni karton. Izrauje se slepljivanjem i presovanjem vie papirnih traka, preteno tri ( tri pleks). Pri tome su gornji i donji sloj su od iste celuloze, dok je srednji sloj od materijala slabijeg kvaliteta. Gornji sloj je premazan odgovarajuim nanosom punila i veziva, satiniran i izglaan. Proizvodi se u gramaturama od 200 600g/m2. Naruuje se u brojevima od 60 170. Brojevi oznaavaju koliinu tabaka formata B/1 upakovanih u veze teine 25kg (slika 4). Hromokarton, kao i zamena hromokartona hromo-nadomestak, se najee koriste za izradu sloivih kartonskih kutija.

Analizirajui navedene zahteve odabran je hromo karton i to domaeg proizvoaa Umka. Iz asortimana ovog proizvoaa odabrali smo 300 gramski papir Umka Color GD2 sa sledeim karakteristikama.

Sl. 4 Slojevi Umka Color hromo kartonaTab. 1 Tehnike karakteristike hromo kartonaBrojTeina u kgTeina 1000tab/kgDebljina u mm

60

70

80

100

120

130

140

150

160596

510

447

357

297

274

256

238

223417

367

813

250

208

192

179

167

1560,70

0,60

0,33

0,41

0,35

0,32

0,30

0,28

0,26

U koloni Broj oznaavaju se brojevi u kojima se naruuje hromokaron. Proizvodi se u gramaturama od 200 600g/m2. 3.2. BOJA-OFSET BOJE

Grafike boje su disperzni sistemi koji svojim sastavom, fizikim i hemijskim svojstvima omoguavaju da se u toku procesa tampanja dobije otisak na podlozi za tampanje. Uloga grafike boje u procesu tampanja je da sliku sa tamparske forme prenese na tamparsku podlogu. Grafike, odnosno tamparske boje se sastoje od:

- pigmenata to su organske ili neorganske supstance, praktino nerastvorljive u rastvaraima ili vezivima, sposobne da nose boju i poboljavaju pokrivnost, ili karakteristike boje.- veziva to su neisparljivi delovi prenosioca boje. To je supstanca koja proizvodi film i moe biti sastavljena od jedne ili meavine vie smola. Kao vezivo obino se koriste smole (elak, kalafonijum, poliamidi, etil celuloze) rastvorljive u rastvarau.- rastvarai ine boju tenom i predstavlja jednju od njenih najdelikatnijih i najkompleksnijih komponenti. Uloga rastvaraa je da boji obezbedi potrebnu konzistenciju i viskoznost do nanoenja boje na tamparsku podlogu. Najvanija osobina rastvaraa je velika brzina isparavanja. On utie na vrstinu filma.- aditivi se koriste u formulisanju boje u cilju poboljanja njenih osobina.Boje koje se koriste u offset tehnici su viskoznije i krae od ostalih tipova boja. U poreenju sa bojama koje se koriste za duboku, tipo ili flekso tampu, one predstavljaju sisteme visoke viskoznosti u rasponu od 10 do 30Ns/m2 i po svojoj konstrukciji nalikuju pastama. One moraju posedovati znatnu lepljivost, ali pri tom treba da ostanu kratke. Lepljivost zavisi od karakteristika podloge, tako da ukoliko je podloga slabije upojne moi, lepljivost treba da je vea. Film boje koji se nanosi je najtanji u odnosu na ostale tehnike i iznosi 2mm. Koliine sikativa treba da budu manje zbog tanjeg sloja boje na otisku i zbog toga to se oni ponaaju kao sredstvo za kvaenje pa pojaavaju emulgovanje boje. Koriste se boje sa veim sadrajem pigmenta jer poseduju veliku pokrivnu mo.

Osnovna svojstva boja su:

-optimalna lepljivost

-izraena pokrivna mo

-sposobnost offset boje da stvara emulzije

-postoji problem suenja boje na otisku

3.3. FOLIJA

Folija je napravljena od vie slojeva koji su postavljeni na poliesterski potporni film. Folije se uglavnom nanose na direktno na proizvod, bez ijedne druge operacije. Neke folije se nanose u isto vreme i preguju ili pretampavaju. Ove procedure daju dubinu , svetlost i dinamiku fotografiji ili ilustraciji. Folije se proizvode u zlatnoj ili srebrnoj varijanti, a postoje i folije u boji.

Sl. 5 Izgled zlatne folijeFolija koja se koristi u izradi komercijalne kutije "FRUCTUS" je zlatna folija, oznake LUXOR GTS PREMIUM.

Zahtevi koje bi trebalo da folija ispunjava:

-sjaj,

-boja,

-jednakost boje,

-da je slepljiva,

-da podnosi temperature,

-sposobnost odvajanja

3.4. LEPAK

Lepila su iste supstancije ili smee, supstancija organskog ili neorganskog porijekla, koje su zahvaljujui svojim osobinama , pogodne za vrsto povezivanje predmeta od istih ili razliitih materijala. Osnovna osobina lepila je da pokazuje veoma izraenu adheziju prema materijalima koje slepljuje i da poseduje dovoljnu koheziju i stabilnost, kako bi veza izmeu predmeta bila trajna i vrsta.Svako lepilo je sistem od sledeih komponenti:

-makromolekul

-rastvara

-plastifikator

-punilac

Podela lepila prema temperature primene su:

-lepila koja se vezuju na temperaturi od 15-30C(hladna lepila)

-lepila koja se vezuju na temperaturi od 30-80C(topla lepila)

-lepila koja se vezuju na temperaturi od 80-200C(termo lepila)

Na jainu spoja dobijenog lepljenjem utiu:

-temperatura - ima presudan znaaj na brzinu i jainu slepljivanja i ovravanja,

-pritisak vei pritisak omoguava formiranje tanjeg i homogenijeg sloja lepka,

-debljina sloja lepka razliito utie na jainu slepljivanja kod razliitih tipova lepila

4. TEHNOLOKI POSTUPAK IZRADE KARTONSKE KUTIJE "FRUCTUS"

Tehnoloki postupak izrade kartonske kutije "FRUCTUS" sadri sledee faze:

1.otvaranje radnog naloga,

2.priprema tamparskr forme

3.konstruisanje, oblikovanje i dizajniranje,

4.tampa,

5.nanoenje folije,

6.dorada.

4.1. OTVARANJE RADNOG NALOGA

Svaki proces poinje otvaranjem radnog naloga. Da bi se otvorio radni nalog mora se prvo dobiti nalog za prijem poslova na kome se nalaze sve informacije o odreenom poslu: ime kupca, u ovom sluaju "FRUCTUS" , Baka Palanka koja podnosi zahtev za izradu radnog naloga.

U nalogu kupac donosi dizaj proizvoda, naruuje tira i odreuje rok isporuke. Nalog takoe mora da sadri ime firme koja obavlja posao, ta se naruuje, dimenzije kutije, koliina koja se naruuje, operacije koje se sprovode, gramaturu materijala kao i boju koja se koristi. Po prijemu naloga za prijem poslova otvara se radni nalo koji se zavodi pod odgovarajuim brojem. Kada je radni nalog otvoren i kompletiran odreenom dokumentacijom predaje se upravniku proizvodnje. Upravnik proizvodnje rasporeuje radne naloge po mestima tj. Tamo gde se poinje process proizvodnje.

Karton koji se koristi za izradu kartonske kutije "FRUCTUS" SE NARUUJE U ORIGINAL FORMATU 785x615mm. Na tabak staju est kutija(B1 formata)

4.2. KONSTRUISANJE, OBLIKOVANJE I DIZAJNIRANJE

-Kontruisanje podrazumeva sve one radnje neophodne da se neki proizvod konano oblikuje i konstrukciono razradi do tog nivoa da su njegova tehnoloka razrada i radionika izrada apsolutno mogue i izvodljive. U procesu kontruisanja odreuje se konstrukcioni oblik proizvoda, nain montae, karakteristine dimenzije i dozvoljena odstupanja, povrinska hrapavost, zatita povrina izloenih atmosferskim i drugim uticajem.-Oblikovanje je posebna nauna disciplina u mnogim granama tehnike, nastala kao posledica pojave velikog broja proizvoda, iste ili sline namene, koji imaju razliite oblike. Oblik predstavlja karakteristiku proizvoda, koja izaziva ulni oseaj kod oveka. Najee se doivljava ulom vida ili ulom dodira pri neposrednom kontaktu sa proizvodom.

-Dizajn kutije podrazumeva njen spoljanji izgled, direktno zavisan od oblika, boje i grafikih sredstava informisanja. Izgled proizvoda direktno utie na njegovu dopadljivost. Ambalaa informie potroaa o vrsti robe, teini, nainu i roku upotrebe, nainu skaladitenja, kvalitetu, a posebno svojim atraktivnim dizajnom podstie potencijalne potroae na sve veu kupovinu.

Uspeno oblikovana ambalaa treba proizvodu da obezbedi:

-vizuelnost to znai da ambalaa mora biti zapaena u vizuelnoj konkurenciji,

-informativnost ambalaa treba brzo da saopti prirodu svakog sadraja,

-emocionalnost ambalaa treba da prouzrokuje stvaranje ugodne impresije u svesti potroaa,

-praktinost odnosi se na zatitu sadraja i funkcionalnost upotrebe.

Sl. 6 Izgled gotove kutijeNa slici 6 prikazana je lepljena i sloena kutija, koja je krajnji proizvod i u takvu se pakuje proizvod.4.3. PRIPREMA TAMPARSKE FORME Priprema tamparske forme obuhvata sledee faze:

1. Montau

2. Izradu tamparske forme

3. Digitalni radni tok izrade ploe 4.3.1.MONTAA

Sve poinje sa crteom alata. Precrta se tancna i taj crte stavljamo na montani sto, ali ga okreemo na neitko. Zatim preko crtea postavljamo foliju-astralon koja se fiksira lepljivom trakom za sto. Astralon se bui mainom za buenje ofsetnih ploa kako bi se prilikom kopiranja postavio pravilno. Filmovi se postavljaju na astralon prema datom uzorku na odreena mesta. U zavisnosti od broja boja, toliko emo imati astralona sa filmovima za jednu boju i postavljamo ih jedan na drugi.

Za izradu ovih ploa koristi se CtP-e tehnologija (Computer to Plate) -od raunara do ploe.4.3.2. IZRADA TAMPARSKE FORME

Computer to Plate-Ctp

Proizvoai opreme i repromaterijala za ofset tampu neprestano su radili na odravanju svoje vodee pozicije meu tamparskim postupcima. Sa odravanjem njene visoke vrednosti na tritu, rasli su i zahtevi za kvalitetom i ekonominou tamparskih ploa i njihove obrade. Sve vei udeo elektronike u tamparskoj pripremi, kao i zahtevi za to vie kolora i kvalitetnijom tampom, veoj brzini tabanih i rotacionih maina, uslovili su logian razvoj koji se moe formulisati kao:

-Computer to Plate (od rauna do ploe)-Computer to Print (digitalne tamparske maine)

-Computer to Press( izrada tamparske forme direktno na tamparskoj maini)

Istorija CTP poinje prezentacijom Laserite sistema firme EOCOM, poetkom 1975.god.

Ovaj sistem je bio prilagoen osvetljavanju Wipe ofset ploa, a proba je obavljena u tampariji dnevnih novina Star Gazette u Elmiri, NY, USA.logEtronics je 1076.god. sa LogEscanom predstavio sistem koji je laserom osvetljenu foliju (tzv.laser maska) prenosio na ofset plou. Ipak,za unoenje podataka u sistem jo uvek je bilo neophodno prethodno lasersko oitavanje (skeniranje) prethodno montirane stranice. Do znaajnijeg prisustva ove tehnike u praksi, jo se dugo ekalo. Prelom celih strana pomou kompjutera jo uvek je bio u povoju, a za proizvodnju tamparskih ploa bez filma bili su razvijeni elektrofotografski sistemi (OPC), koji su tada izgledali praktiniji.Uspeno korienje CTP-a zahteva apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu za osvetljavanje eksponira kompletna ploa. To znai da raunarski sistem pored prelomljenih strana (tekst+slika) mora da sadri i podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za ulaganje, obrezivanje i savijanje, kao i merne trake za kontrolu tampe (montaa ili Imposition). Pogodnost za uvoenje CTP sistema u praksu je i injenica da veliki broj komercijalnih tamparija i izdavaa ve pripremaju svoje poslove na filmu velikog formata, pa je prelazak na osvetljiva ploa velikog formata samo naredni konsekventni korak.

Prednosti digitalne, odnosno CTP tehnologije su krae ukupno vreme pripreme za proces tampanja, manji utroak materijala, pa prema tome smanjenje trokova proizvodnje, nema zagaenja ovekove okoline (nema filmova,tetnih hemikalija) vea udobnost rada, prenoenje podataka na daljinu i decentralizacija tampe itd.

4.3.3. DIGITALNI RADNI TOK IZRADE PLOE(Work Flow)

CTP proces izrade tamparske forme moe da se podeli u 11 faza. Svaka od ovih faza je ili izvrna funkcija ili predstavlja deo tamparskog procesa sa digitalnim radnim tokom: 1 . Prijem materijala 2. Skeniranje

3.Prethodna provera (Preflight) 4.Prelom/integracija teksta i slike 5.Retu slike i kolor korekcija6.Montaa/OPI/APR i preklapanje(traping) 7.Mreni server

8.Digitalni probni otisak i otisak montae 9.0svetljavanje i RIP 10.Izrada ploa11.tampa

1.Prijem materijala - Materijal koji se dostavlja u tampariju ukljuuje dijapozitive, crtee,digitalne informacije memorisane na disku ili poslate modemom preko Interneta. Da bi se svi ovi razliiti materijali objedinili na jednom mestu, poeljno je za to postaviti jedan raunarski server. Preporuuje se korienje jednog FTP (File Transfer Protocol) servera da kupci mogu na njega prebacivati podatke i preko njega proveravati status svojih poslova. Da bi ovo bilo mogue, takoe je neophodna primena standardne konvencije za imenovanje pojedinih poslova (job folders i job files). Ako je to ve deo procedure Preflight, svaki primljeni posao proveriti da li je korektno i kompletno stigao.2. Skeniranje - Skeniranje je odgovarajua konverzija dijapozitiva i refleksnih crtea u digitalne podatke, koji se na odreen nain pripremaju za tampu. Primarni cilj skeniranja je podeavanje tonske reprodukcije podataka za dobijanje najbolje podudarnosti izmeu originala i odtampane reprodukcije. Sa modernim skenerima, izveban operater moe da napravi reprodukciju tako, da u veini sluajeva, ona zahteva mali ili nikakav retu ili kolor korekciju. Kod nekih kritinih kolor operacija, klijent zahteva (i plaa) probni otisak skeniranih slika. Tehnologija CTP po svojoj prirodi postavlja zahteve za probnim otiskom. Skeneri se dele na dve osnovne tehnologije:bubanj i CCD (Charge Coupled Devices). Takoe treba razmotriti integraciju sa odgovarajuim programom za upravljanje bojom (color management). Upravljanje bojom omoguava korienje monitora u proceni kolora koji se skenira i pomae u kalibraciji fmalnog tampanog proizvoda.Skeniranje gotovih filmova

Najei zajedniki metod korienja gotovih dobijenih filmova u CTP radni tok je copy-dot skeniranje. Pomou ove metode, skener skenira sliku u visokoj rezoluciji sa rastriranih filmova. Digitalni fajl daje tanu reprodukciju onoga to je na filmu. Sa ovom procedurom svaka separacija filma se individualno skenira i zatim se ponovo softverski spaja u kompozitni fajl. Jednom skenirana i ponovo spojena slika se ubacuje na odgovarajue mesto u montai i ini deo krajnjeg proizvoda (4 ili 8 stranina poliester ili metalna ofset ploa).

3. Prethodna provera(Preflight) - Funkcija prethodne provere u odeljenju digitalne pripreme, kljuna je komponenta radnog toka.Zanemarivanje otkrivanja greaka u ovoj fazi pravi kasnije, u proizvodnom procesu. potencijalno skupe probleme.Postoje mnogobrojni programi za prethodnu proveru, kao to su Extensis Preflight Pro, FligCheck Markzvvare i Flight Simulator Ultimate Technographics.Operator koji vri prethodnu proveru pokuava da pronae ta nedostaje poslu, da li su predati fajlovi u ispravnom formatu, da li su pisma prikljuena, da li se veliina dokumenta slae sa specifikacijom posla, da li su ilustracije tano smetene na strani, da li su kolor separacije tano specificirane i mnogo ostalih detalja. Programi se koriste da se pronau mnoge greke koje elimo da obeleimo.U fazi prethodne provere elimo da napravimo probni otisak na laserskom tampau da bi proverili za svaki sluaj prelom strane pre daljeg rada.Treba pronai to vie greaka pre faze probnog otiska ili u najgorem sluaju pre faze izrade ploa, to je osnovno za korienje digitalnog radnog toka izrade ploa.4. Prelom i montaa - Postoje etiri odgovarajua programa koji se koriste za prelom i integraciju slike i teksta. QuarkXPress od Quarka, PageMaker, FrameMaker i InDesign od Adobea.Energino se preporuuje korienje ovih profesionalnih programa za oblikovanje viestraninih dokumenata.Word dokumenti jednostavno nisu pogodni za poslove koji se ele prebaciti na ofset plou. Mnogi programi za prelom su jednostavni za oblikovanje pisama i drugih formi koje se tampaju na laserskom tampau, u kancelarijskom okruenju, jer ne generiu dobro PostScript ije korienje je neophodno za Rip osvetljivaa ploa.5.Retu slike i kolor korekcija - Stanica za retu slike koristi se za podeavanje boje, kontrasta i detalja u slici, podeavanje srednjeg tona, kombinaciju slika u slici ili jednostavno ienje praine ili drugih oteenja slike nastalih pri skeniranju. Ako je kupac priloio neke ili sve skenove, treba sa njim dogovoriti koji su skenovi reprezent za retu i ienje. Retu slike se dugo radio na specijalno dizajniranim radnim stanicama. Uspeno se koriste Adobe Photoshop na Apple Macintosh, PC ili UNIX sistemima. Upravljanje bojom (color management) omoguava da se postigne i odri gustina boje kroz ceo proizvodno radni tok. Programi koji se za to koriste su Internacional Color Consortium (ICC) profili za kalibraciju skenera, monitora i izlaznih ureaja.6. Montaa,OPI/APR i preklapanja

-Montaa(Inposition) - Ukljuivanjem kompletne montae tabaka u radni CTP tok, procenat digitalnih poslova znaajno e porasti. Konkurentni programi su InPosition, Press Wise Imation, Preps ScienicSoft i Impostrip Ultimate Technographics. Ovi programi rade na razliite naine, ali su svi kompatibilni sa metodom rune montae.-OPI Preklapanje(Trapping) - Jedna od najuspenijih metoda za rukovanje fajlom posle skeniranja je korienje Open Prepress Interface(OPI) metodologije. OPI omoguava da se skenirana slika u visokoj rezoluciji sauva na serveru. Server zatim kreira verziju iste slike u niskoj rezoluciji , da bi se ova verzija koristila pri prelomu strane. U mnogim sluajevima ova niska rezolucija se vraa kupcu, ako kupac vri montau strane. Kada je finalna verzija preloma spremna za osvetljavanje filma/ploe, slika niske rezolucije biva zamenjena slikom visoke rezolucije. Ova tehnika znaajno smanjuje mreni saobraaj podataka, kada se radi sa stranama, u ostalim delovima radnog toka. OPI se isporuuje u razliitim varijetetima kao to su Color Central Imation, Inter Step Archetype, Ether Share OPI Helios, CanOPI JPT i Full Press Xinet. Pre nego to se pree na CTP radni tok, neophodno je da se rei hronini problem preklapanja. U CTP radnom toku ponovna izrada ploe, a samim tim i pojava zaustavnog vremena tamparske maine je veoma skupa. Automatski programi za preklapanje mogu biti od pomoi za otklanjanje ovog problema. Postoje dva osnovna naina za preklapanje: -preklapanje ilustracija i slika pomou QuarkXPressa,Page Maker ili nekog samostalnog programa za preklapanje i slanje kompozitnih PostScript fajlova RIP-u u kome se izvede In-RIP trapping Za samostalni radni tok preklapanja potrebno je instalirati program za preklapanje i najvei broj snanih radnih stanica bie od pomoi i izvriti preklapanje i pri nioj rezoluciji dajui zadovoljavajui kvalitet. Nije neophodno da se preklapanje izvede u istoj rezoluciji u kojoj e se fajl osvetliti. U mnogo sluaja 600 ili 1200 dpi rezolucija za rreklapanje je zadovoljavajua. Postoji niz proizvoda za preklapanje: Trap Wise Imation..Za preklapanje u RIP-u, PostScript mora biti minimum Level 2 ili vie.7. Server - Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi,slike,ilustracije...) su smeteni na serveru koji obezbeuje bri pristup svakom poslu, i brz odgovor. On ujedno ini arhivu sistema.Veliinu memorije prvenstveno odreuje broj slika koji eli da bude stalno memorisan u sistemu, prosene veliine svakog originala i tipine rezolucije skeniranja. Fajlovi sa raster slikama zahtevaju znatno vie memorije.8. Digitalni probni otisak i otisak montae - Digjtalni probni otisak je sutina CTP radnog toka. Njegova primena je vezana i za tmologiju CTF (od raunara do filma), tako da on nije nov. Digitalna tehnologija probnog a dozvoljava tanost otiska gde su boje dobre ili bolje nego kod otiska sa filma, ali kao svakog probnog otiska neophodno je razumevanje za razlike izmedu probnog iska i finalne tampe.Kada je dokument zavren, neophodno je napraviti otisak montae radi verifikacije da li ie i sadraj korektni,da li je ttvotvtaa. kotektna, da \i su postavljene oznake za savijanje, mje i kontrolu tampe. Napravljen otisak pregleda kupac ali i interna kontrola koja jo einom proverava sve aspekte tanosti u sadraju i poziciji. Za kritine kolor poslove neophodno je uraditi tzv. ugovorni probni otisak. To je kalibrisani probni otisak koji kupac suje i koji tamparu slui u tampi kao vodilja.4.3.3.1.. OSVETLJAVANJE

9. Osvetljavanje i RIP - Osvetljavanje je proces transformisanja digitalnih podataka iz raunara preko PostScript RIP (Raster Image Processor) na film ili plou. PostScript je kompjuterski jezik za opis stranica (PDL). Izlazni ureaji preko RIP primaju PostScript fajlove i kroz tri faze konvertuju informacije u odgovarajui format koji razume osvetljiva filma. Prvo, podaci se interpretiraju , zatim se kreira lista formata predstavljanja gde svaki odgovara listi objekata na strani i na kraju, informacije se rastriraju pri emu se podaci konvertuju u bit mapu izabrane specifine rezolucije, ukljuujui i informacije o rasteru.CTP zahteva najbri RIP zbog obilja podataka koje treba da se prenesu i konvertuju.U nekim sluajevima kombinuju se viestruki RlP-ovi , to obezbeuje pune brzine osvetljivaa. Prednost softverskog RlP-a je to to se koriste na raunarskoj platformi koje se mogu nadograivati kako se razvija tehnologija raunara.

Osvetljivai CTP ploa - Osvetljivai ploa su nastali iz osvetljivaa filmova. Prilagoeni su samo novoj aluminijumskoj osnovi, debljine od 0.125 do 0.40mm (za razliku od filmova koji poseduju poliestarski nosa debljine 0,10mm). Sve ostalo je isto ili slino: RIP, laserski izvori svetla koji su isti ili prilagoeni senzibilizaciji kopirnog sloja, konstrukcija samog osvetljivaa, on line veza sa mainom za razvijanje (ako je potrebna).Prema mehanizmu za nanoenje CTP ploe pri osvetljavanju, osvetljivai ploa se dele na:

-osvetljivai ploa sa spoljanjim bubnjem (External drum) -osvetljivai ploa sa unutranjim bubnjem (Internal drum)Osvetljivai sa ravnim postoljem(Flatbed) - Prilikom instalacije CTP osvetljivaa potrebno je uraditi linearizaciju zadatih i oslikanih raster tonskih vrednosti. Prema dobijenim rezultatima tampe odreuju se korekcione vrednosti. Tokom eksploatacije CTP osvetljivaa javlja se potreba za novom kalibracijom, najee zbog promene nekih od uslova proizvodnje: repromaterijal, uslovi hemijske obrade, uslovi tampe.Korektno izvedena kalibracija CTP osvetljivaa pretpostavlja izvedene sledee provere: -ravnomerno oslikavanje preko cele povrine ploe

-konstantnost reprodukcije raster tonske vrednosti kod ploa koje se izrauju jedna za drugom u duem vremenskom periodu, uz stalnost hemijske obrade posle oslikavanja (tamo gde je to tehnoloki potrebno). Da bi tampa bila kvalitetna, potrebno je proizvesti CTP ploe konstantnog i standardizovanog kvaliteta. Linearizacija, kalibracija i rekalibracija pretpostavlja kontrolu i ocenu reprodukcije raster tonskih vrednosti.

Osvetljiva sa unutranjim bubnjem - Kod osvetljivaa sa unutranjim bubnjem glava za osvetljavanje smetena je u centru bubnja koji ne rotira. Umesto njega rotira glava za osvetljavanje, i to velikom brzinom-20.000-24.000 obrtaja u minuti. Ona rotira i ujedno se kree po osi bubnja. Sastoji se od ogledala i prizmi koje projektuju svetlost lasera na CTP plou. Kretanje optikog sistema mora biti savreno kako bi se izbegli neeljeni efekti nepravilnog osvetljavanja, kao to je pojava pruga na ploi. Unutranji bubanj se ne okree, to ima za prednost brzu promenu formata ploa (ne mora se podeavati balans kao kod bubnja koji se okree).

Sl. 7 Osvetljiva sa unutranjim bubnjemKonstrukcija osvetljivaa sa unutranjim bubnjem koji se ne okree bila je idealna za primenu tehnologije CTP. Prvenstveno za korienje izvora svetla iz vidljivog spektra (fotopolimerne i srebrohalogene CTP ploe). Digitalni osvetljivai 1995.bili su prvenstveno sa unutranjim bubnjem za osvetljavanje fotopolimernih i srebrohalogenih ploa. Te godine Kodak je predstavio termalnu tehnologiju i dok su proizvoai ploa uili kako da srebro plou uine vie postojanom i osetljivom, preovladala je termalna tehnologija. Ona je omoguila korienje termalnih ploa pri dnevnom svetlu.

Pojavom ljubiastih laserskih dioda (koje se koriste u DVD tehnologiji) proizvoai osvetljivaa sa unutranjim bubnjem su dobili jeftinu lasersku diodu sa ivotnim vekom od 1000 radnih sati. Ona emituje svetlost od 410nm ( UV oblast,van vidljivog dela spektra) i moe osvetliti srebrohalogenu plou bre nego to se osvetljava termalna ploa. Senzibilizacija srebrohalogene ploe dozvoljava da se rad sa njom moe odvijati pri utom zatitnom svetlu kao i klasina ofset ploa. Razvojem ablativne tehnologije i termalne ploe imaju potrebu za korienjem osvetljivaa sa unutranjim bubnjem koji bi koristio termalne lasere i omoguio gradnju pumpi u samom bubnju osvetljivaa.

Osvetljivai sa unutranjim bubnjem imaju mogunost ugradnje ureaja za buenje ploa direktno na bubnju i na taj nain eliminiu potrebu za skupim ureajima koji se nabavljaju separatno.

Osvetljiva sa spoljanjim bubnjem - Kod ovih osvetljivaa CTP ploa se fiksira po obodu bubnja. Glava za osvetljavanje postavljena je van bubnja i ona se pomera paralelno centralnoj osovini rotirajueg bubnja, obezbeujui na taj nain idealno pozicioniranje svake take na ploi. Kada se okree bubanj, zajedno sa njim se okree i ploa, koja je na njega privrena i istovremeno se osvetljava laserom. Brzina okretanja bubnja je izmeu 150 i 1400 obrtaja u minuti. Ova brzina nije limitirana mehanizmom za uvrivanje ploa ili balansom bubnja, ve usled ograniene snage lasera koji se koristi. Kod ovih osvetljivaa ploa koriste se uglavnom laseri talasne duine 830 i 1064nm, snage izmeu 1 i 40W. Ovi laseri omoguavaju upotrebu termo ploa ije je korienje mogue pri dnevnom svetlu, to ini ovakve osvetljivae znatno jeftinijim.Osvetljivai ploa koji koriste termolaser su sporiji od osvetljivaa sa drugim izvorom svetla (vidljivi deo spektra i UV), ali im je krajnji proizvod kvalitetniji. Zato to je optiki put krai dobija se visoka preciznost adresovanja spota svetlosti. Zbog svoje konstrukcije, spoljanji bubanj skoro onemoguava korienje ureaja za buenje ploa (registar sistem) pa ako se eli korienje registar sistema, ureaj za buenje se postavlja posle masine za razvijanje. Konstrukcija osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem omoguava i korienje glava sa viestrukim snopovima zraka , to dovodi do poveane brzine rada.

Sl. 8 Osvetljiva sa spoljanjim bubnjem10. Izrada CTP ploa

Jedna od velikih prednosti CTP je sposobnost da eliminie mnoga ponavljanja i tekoe analognog procesa: kopiranje filma, montaa filma i rad sistema za repetiranje.Sa automatskim osvetljivaem ploa proces donosi znatno vie nego to je klasino osvetljavanje ploa. Osnovni tehnoloki zahtev prema metalnoj CTP ofset ploi je visoka osetljivost prema izvorima svetla male snage. Konvencionalne ofset ploe zahtevaju ekspoziciju od desetine sekundi pri intenzivnom UV sevtlu (do 8000 W), dok osvetljivai ploa koriste laserske izvore svetla, relativno male snage (od lmW -40W). Jasno je da CTP ploe imaju razliite fotoosetljive emulzije koje su prilagoene kako izvoru svetla kojim e biti osvetljene, tako i nainu osvetljavanja i kasnije obrade.

Postoje dve osnovne tehnologije za osvetljavanje ofset ploa sa Computer-to-Plate opremom za osvetljavanje:

-tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere ija talasna duina pripada spektru vidljive svetlosti

-termalna tehnologija koristi lasere ili laserske diode koji deluju na emulziju ofset ploe toplotnom emisijom.

Na aluminijumsku CTP plou sa anodizovanom povrinom moe se naneti kopirni sloj na bazi fotopolimera (Ouasol N90,Kodak IRTEPvMAL,3M Viking itd.) ili fotografska emulzija kao za film (Agfa,Listoswtar,Di Pont Silverligt,CTX itd.). Ofset ploe iji je kopirni sloj osetljiv na svetlost talasne duine iz vidljivog spektra, nazivaju se jos i konvencionalne CTP ploe.

Postoje dva osnovna tipa ploa iz vidljivog dela spektra: -CTP ploe ija je emulzija na bazi fotopolimera i -CTP ploe ija je emulzija na bazi srebrohalogenida

Razlikujemo tri osnovna tipa termalnih ploa: -negativne termalne ploe

-pozitivne termalne ploe

-termalne ploe bez hemijske obradeStandardizacija postupka izrade tamparske forme se sastoji iz uslova:

- prvi uslov koji mora biti ispunjen jeste da sistem za izradu tamparske forme bude kalibrisan to znai da ako je u aplikativnom softveru defmisana tonska vrednost rastera od npr.50 procenata na tamparskoj formi dobijemo tampajue elemente relativne rasterske povrine 50 posto.

-drugi uslov jeste da se izlaz iz sistema za izradu tamparske forme moe prilagoditi konkretnoj tamparskoj maini na jedan od dva naina: primenom ICC profila ili primenom specijalnih kalibracionih krivih u RIP-U.CTP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera - CTP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera ponaa se kao negativna konvencionalna ofset ploa. CTP fotopolimerna ploa se sastoji iz aluminijumske osnove na koju je nanet fotopolimerni sloj , a preko njega zatitni sloj od Polivinil-alkohola (PVA) koji spreava kiseonik iz vazduha da prodre u osvetljene povrine i reaguje sa svetlom indikovanim radikalima fotopolimera. Da se fotopolimerni sloj koristi kao kopirni sloj za CTP ofset plou, omoguava hemijska reakcija koja se naziva polimerizacija radikala izazvana svetlou.Polimerizacija nastaje samo na onim mestima gde je delovao snop svetlosnih zraka. Nakon osvetljavanja, ploa mora biti izloena toploti da bi se latentna slika, nastala prilikom osvetljavanja, pretvorila u stalnu. Razvijanjem u klasinoj maini za razvijanje ofset ploa uklanja se nepolimerizovani ,tj. neosvetljeni deo fotopolimernog kopirnog sloja, kao i zatitni PVA sloj. Posle ispiranja vodom, ploa se gumira sa sintetikom gumiarabikom, ime se obezbeuje zatita od oksidacije aluminijumske podloge kiseonikom iz vazduha. Nakon ovakvog tretmana, CTP ploa se ponaa kao konvencionalna kod koje su tampajue povrine oleofilne, a slobodne povrine hidrofilne.

Najee korieni svetlosni izvori za ovu tehnologiju su Argon jonski laseri (488nm) i YAG laseri (532nm). Prednosti fotopolimernih CTP ploa su relativno ist proces obrade, visoka izdrljivost na tirae i kratka vremena osvetljavanja zbog relativno jakih lasera.

Mane su nemogunost rada pri dnevnom svetlu, niska stabilnost latentne slike , niska rezolucija osvetljavanja i velika osetljivost na grebanje i otiske prstiju (preporuuje se rad u platnenim rukavicama).

Prvenstveno se primenjuje u proizvodnji dnevnih novina gde su zahtevi za kvalitetom nii. Vodei proizvoai CTP fotopolimernih ploa su:Agfa-N91 Fuji-LPA i LPY.

CTP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom CTP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom radi na principu difuzije jona srebra i ponaa se kao kovencionalna negativ ploa. Na aluminijumskoj podlozi naneen je centralni sloj koji slui za formiranje ofset osobina ploe. Preko njega je meusloj na koji je naneen osnovni sloj sa srebrohalogenidima za stvaranje fotografske slike. Ploa pri osvetljavanju reaguje kao normalni fotografski materijal, dolazi do fotolize srebra-nastaje latentna slika.Istovremeno joni srebra neosvetljenih povrina prelaze difuzijom u centralni sloj, razvijanjem se redukuju u elementarno srebro ime stvaraju sliku, tj. tampajuu povrinu na aluminijumskoj podlozi. Posle ispiranja i gumiranja, ploa se ponaa kao konvencionalna ofset ploa. Metalno srebro po svojoj prirodi ne prihvata tamparsku boju (ne ponaa se prema njoj oleofilno), pa se zbog toga mora posebno hemijski tretirati. U sluaju gubljenja oleofilnih karakteristika tampajuih povrina u samom procesu tampe, mogua je njihova regeneracija upotrebom hemijskih sredstava. Senzibilizacijom srebrohalogenida mogu se koristiti skoro svi poznati laseri iz vidljivog dela spektra, koji se koriste i kod osvetljivaa filmova. Kod ovih ploa tamparske karakteristike su ograniavajui faktor. Koristi se kod ofset maina za tampu iz tabaka. Nova generacija srebrohalogenih ploa su tzv. CTP Violet ploeCTP violet - Unazad nekoliko godina termo ploe su preuzele vodee mesto u svetskoj prodaji i to pre svega zahvaljujui to se rad sa njima odvija pri svetlu radne prostorije, to je direktno dovelo da osvetljivai za termoploe nemaju skup transportni sistem i samim tim su kotali i upola manje u odnosu na osvetljivae za klasine fotopolimerne i srebrohalogene CTP ploe.Pojavom ljubiastih laserskih dioda, koje se koriste i kod DVD plejera, termoploa je dobila konkurenta. Ljubiasta laser dioda emituje svetlost od 410 nm, koja spada u UV oblast van vidljivog svetla i moe osvetliti CTP Violet plou koja ima emulziju na bazi srebrohalogenida. Ove ploe se mogu obraivati u radnoj prostoriji sa utim osvetljenjem i osvetljavaju se bre nego termalne ploe. Razlika u kvalitetu je jo uvek na strani termalnih ploa.

4.4. TAMPA

Ravna (ofset) tampa se primenjuje kao indirektna tampa, to znai da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, nego se prethodno prenosi na gumenu pokrivku (koja je postavljena na ofsetni cilindar) a zatim sa nje na materijal za tampu.

Kod ravne tampe se tampajui i netampajui elementi nalaze u istoj ravni a meusobno se razlikuju po svojim fiziko-hemijskim osobinama. tamparska forma je tako odraena da su tampajue povrine prijemive za boju, a da odbijaju vodu, dok netampajue povrine primaju vodu, a posle vlaenja odbijaju boju.

Sredstvo za vlaenje (voda) se prvo nanosi na formu, prekriva u tankom sloju liofobne, netampajue elemente, dok boja koja se na formu nanosi nakon vode prekriva samo liofilne, odnosno tampajue elemente.

Stamparske maine za ravnu (ofset) tampu pripadaju grupi rotacionih maina, to znai da su elementi ureaja za ostvarivanje pritiska u tamparskoj jedinici cilindri, ije je osnovno kretanje rotaciono.

Sl. 9 ematski prikaz cilindara za ofset tampuTri glavna elementa ofset tampe su:

cilindar nosilac tamparske forme iznad koga su ureaji za vlaenje i boju, cilindar nosilac gumenog omotaa koji na sebe prima tampajue elemente i prenosi na trei segment (sadri kompresibilni sloj), cilindar za pritisak4.4.1. MAINA ZA TAMPU

Za tampanje kartonske kutije FRUCTUS" koristi se etvorobojna maina ROLAND

Sl.10 Maina za ofset tampu RolandOsnovni delovi maine ROLAND su:

-ureaj za ulaganje,

-sistem za boju,

-sistem za vlaenje,

-tamparski sistem,

-ureaj za izlaganje.

Sl.11 ematski prikaz ofset maine RolandUreaj za ulaganje - Osnovni zadatak ureaja za ulaganje je da automatski i neprekidno snadbeva mainu materijalom za tampu. Za svaki radni ciklus tamparske jedinice ureaj za ulaganje treba da obezbedi tabak hartije, u tano odreenom poloaju umiren, ispravljen na mestu odakle e se neposredno ili posredno predati tamparskom cilindru.Ureaj za ulaganje ini:

-Sto za ulaganje, ima funkciju noenja palete sa papirom. Na njemu se nalaze eoni graninici na koje se naslanja papir i boni graninici za odreivanje bonog poloaja stoga u aparatu.-Usisne jedinice, snagom usisavanja obezbeuju pojedinano dizanje tabaka sa palete i moraju da izvre prenoenje tabaka do prvih transportnih rolni na transportnoj traci.-Prenosne sisaljke, pri radu aparata preuzimaju podignuti tabak od usisnih sisaljki i nose ga do transportne daske gde ga predaju transportnim rolnicama.-Duvajue jedinice, vre odvajanje tabaka sa naslage i obrazuju vazduni jastuk po kome tabak klizi u vreme nanoenja na transportnu dasku.-Vakum pumpa, vri usisavanje i duvanje vazduha. Pogon je pomou elektromotora.-Glava pneumatskog ulagaa, sadri dva reda pneumatskih usisaljki koje vre podizanje i prenos tabaka do prijemnih rolnica na kosom transportnom stolu.

Slika 12. Ulagajui deo maineUreaj za bojenje - Ureaj za bojenje neprekidno, ujednaeno i izdano snadbeva tamparsku formu bojom. Od konstrukcije ureaja za bojenje zavisi kvalitet ofsetnog tampanja. Ovaj ureaj obuhvata: bojanik, valjke razribae, valjke vezivae i valjke nanosae Razliiti prenici valjka nanosaa garantuju jednakost debljine nanetog filma boje i kod najsloenijih tamparskih formi.

Sl.13 Ureaj za bojenjeBojanici su zonski. Boja se stavlja u bojanik ali se telovanje vri sa komandnog pulta. Koriste se posebne ofset boje. Kada se upasuju sve boje i dobije odgovarajui otisak kree se sa tampom. Odtampani tabaci se izlau na izlagajui tabak koji se teluje prema formatu papira. Nakon tampe boja se vadi iz bojanika a gumeni valjci i bojanik se peru. Odravanje maine ima veliki znaaj u ouvanju kako maine tako i odravanju itavog procesa tampe na visokom nivou.

Ureaj za vlaenje - Poloaj tampajuih i netampajuih povrina u jednoj ravni zahteva da se u toku tampanja nanosi tenost za vlaenje, kako bi se ostvario osnovni princip ofsetnog tampanja tj. odbijanje masnoe od vode".Podeavanje sistema za vlaenje je odreivanje optimalnog dotoka rastvora za vlaenje neophodnog za kvaenje hidrofilne povrine tamparske forme. Masa rastvora za vlaenje na tamparskoj formi smanjuje se korienjem formi koje imaju svojstva samoregulacije. Primer je korienje bimetalnih tamparskih formi kod kojih je jedan metal vie sklon primanju vode, a drugi primanju boje.Vlaenje je alkoholno (12 % alkohola, pufer i voda) i krui kroz sistem za vlaenje. Povrina tamparske ploe se prvo navlai. Vodu prihvataju netampajui elementi koji imaju hidrofilna svojstva tj. afmitet prema vodi. Vezivanje vode za netampajue elemente spreie vezivanje boje za njih. Posle obojavanja vri se otiskivanje sa tamparske forme na gumu a sa gume na papir.

Sl. 14 Alkoholni ureaj za vlaenjeUredjaj za vlazenje se sastoji od:

-Valjak nanosa vlage,

Valjak razriba,

Valjak duktor,

Dozirnog valjka.

tamparski sistem tamparski sistem sastoji se od:

-Cilindar za plou - Njegova osnovna uloga je da u postupku tampe nosi tamparsku formu na kojoj se nalazi lik i obojenje. Ispod ploe se obavezno postavlja podloni tabak, kako bi ploa imala tanu visinu.-Cilindar za gumu - Da bi tampajua slika bila preneta sa ploe na gumeni omota, a sa njega na papir, potreban je odreeni pritisak. Njegova osnovna uloga sastoji se u preuzimanju obojene slike sa tamparske forme.Gumeni cilindar ostvaruje nekoliko vanih funkcija:

-gumena presvlaka ublauje eventualne neravnine na papiru,-obezbeuje ravnomernu raspodelu pritiska na celoj kontaktnoj povrini i stvara uslove za jednakost otiska kao celine, -obezbeuje znaajnu utedu u boji, -omoguava tampanje na vrlo tankim papirima. Gumeni omota se sastoji od dva do etiri platnena sloja. Izmeu njih, kao veza, dolaze gumeni slojevi, koji joj daju elastinost. Od karakteristika gumenog omotaa zavisi kvalitet tampe.

Kvalitet gumenog omotaa ne zavisi samo od gumenog sloja, ve i od kvaliteta platnenog sloja. Slojevi platna imaju svoj uzduni i popreni smer, pri emu uzduni smer mora biti postojan na rastegljivost. Na poleini gumenog omotaa utkana je obojena nit koja oznaava uzduni pravac i mora uvek radijalno (po obimu) da lei na cilindru.

Za kvalitet gumenog omotaa veoma je vano rukovanje, odravanje i mesto uvanja.

Cilindar za pritisak - Njegova osnovna uloga je ostvarivanje neophodnog pritiska u postupku tampe kako bi se obojenje sa ofsetne gume prenelo na podlogu. U ostvarivanju otiska osnovnu ulogu u prenosu boje svake tamparske sekcije imaju ureaj za bojenje i ureaj za vlaenje.Ureaj za izlaganje - Ureaj za izlaganje ima zadatak da sa poslednje tamparske sekcije preuzme odtampani materijal i izvri njegovo izlaganje na sto.

Sl.15 Ureaj za izlaganjeSistem se sastoji od:

par bono postavljenih elinih voica,

dva beskonana lanca sa rasporeenim nizom osovina sa hvataljkama,

tri para lananika,

pokretnog stola za izlaganje,

bonih i eonih graninika i sistema duvaljki4.5. TEHNIKA FOLIO TAMPE I PREGOVANJATehnika folio tampe se koristi za ukraavanje ambalae na elegantniji i moderan nain. U svetu se ova tehnika koristi dugo,dok je kod nas novina. 4.5.1.DEFINICIJA FOLIOTISKA

Foliotisak znai nanoenje folije u zavisnosti da li je u boji ili metalik, na papir. Folija se nanosi kao ravna, ili se kombinuje sa pregovanjem. Operacija se izvodi pod toplom presom (uglavnom je temperatura izmeu 90 i 130C) 4.5.2.MAINE ZA NANOENJE FOLIJE

Nakon ofset tampe pristupa se nanoenju folije na tabak. To se vri na BOBST - ovoj maini FOILMASTER.

Sl.16 Maina za nanoenje folije FOILMASTEROva maina sastoji se iz nekoliko kompjutera preko kojih se upravlja itavim procesom nanoenja folije. Preko raunara automatski podeavamo pritisak i temperaturu.

Citava maina je podeljena na nekoliko sekcija koje su prikazane na ekranu, tako da ukoliko doe do problema istog momenta uoavamo problem.

Uitavanjem tiraa koji se tampa, maina nam pokazuje koliko je folije neophodno za finalizaciju tog posla to umnogome olakava rad.

Na ovoj maini moemo utvrditi brojne podatke neophodne za rad, kao i mogunost razliitih podeavanja.

Sve funkcije na sp 76 - BM u Speria Foilmaster 102 kontroliu se pomou CUBE - Control Unit Bobst Electronic kompjuterima,koji omoguava dijalog ovek maina.

CUBE - Control Unit Bobst Electronic kompjuter kontrolie temperaturu i programiranje vezano za folijuMSS kompjuter kontrolie sve vezano za nanoenje folije. Njegove glavne funkcije su: memorisanje podataka, korekcija podataka vezanih za foliju. Ekran prikazuje razliite probleme sa folijom, kraj folije, podeavanje etki. Isto tako locira probleme koji se mogu javiti kod maine4.5.3. ULOGA KLIEA I KONTRAKLIEA U FOLIO TAMPI

Uloga kliea

Kliea su ploe od sintetikih materijala ili metala kako bi dobili ravan ili pregovan otisak folije na tabaku. Kliea se mogu razlikovati po: detaljnosti (fmoi) uzorka, tirau posla, tipu posla (pregovanje ili nanoenje folije).

Isto tako kliea se razlikuju i po: profilu, materijalu, tehnici graviranja. Ovo su neke najvanije karakteristike kliea.Osnovna pravila kod kliea:

Debljina reljefa ne sme biti duplo deblja od kartona,

Mali detalji koji su postavljeni preblizu nee ostaviti prostora za pravilno oblikovanje kartona,

Fine linije i detalji ne treba da budu preduboki,

Sto je plii ugao reljefa, manji je rizik od cepanja kartona.Krajnje ivice kliea trebaju da budu jasno defmisane kako bi se klie pravilno postavio. Proizvoai mogu isporuiti kliea sa specijalnim profilom uslovljenim od kupca. Debljina i profil kod kliea uslovljeni su vrstom maine. Dimenzije koje odgovaraju BOBST AUTOPLATEN su:

folerancija koja je dozvoljena kod istog kliea na razliitim mainama je 0,05 mm, a kod iva razliita kliea 0,1 mm. Debljina kliea je 7 mm.1. Povrina kliea koja dotie foliju mora biti perfektno ispolirana. to su kliea preciznija i dobro definisana lake je mainu pustiti u rad.2. Zavravanje posla zavisi od pedantno oienog kliea. ienje treba da ukloni ostatke, produavajui ivotni vek kliea. Bronzane etke se koriste za fmo poliranje metalnih kliea.

3. Kliea mogu biti pokrivena tankim slojem ulja kako bi ostala u dobrom stanju, ulje se oisti pre upotrebe kliea MAX dubina koja se koristi za reljef je 0,6 mm.

Veoma kose reljefe treba izbegavati, jer oni veoma esto sadre delove odgovorne za cepanje delova folije.Kod jednostavnih reljefa, klie se koristi za nanoenje folije i pregovanje u jednom prolazu. Kod dubokih ili veoma finih reljefnih detalja na tabak se prvo nanosi folija, a zatim preguje sa kontraklieom.Kliea se veinom izrauju od mesinga. Najznaajnija karakteristika kod izrade kliea je vrstoa. Od toga u velikoj meri zavisi ivotni vek materijala.Uloga kontrakliea

Kontraklie predstavlja otisak kliea. On je par sa klieom i iznosi sve detalje lika na tabak.

Materijal odreuje kontraklie:

-karton debljine 0,2 mm ili vee, kontrakliea su od tvrdih materijala, -papir, kontrakliea su od tvrdih ili mekih materijala sa mekanim slojem od 0,3 mm koji se postavlja ispod kontrakliea.

Debljina kontrakliea mora ostati nepromenjena tako da bi snaga pritiska bila ravnomerno rasporeena preko lika.Dobro uraena kontrakliea zadovoljavaju sledee kriterijume:

lako se postavljaju,

dobro podnose promene pritiska i temperaturu,

daju dobre rezultate tokom celog postupka.

Cena kontrakliea zavisi od dva elementa: cene materijala i ekonomske cene zastoja i proizvodne cene dok se naprave.4.5.4. POSTUPAK FOLIO TAMPE

Folio tampa se sastoji iz niza sloenih i detaljnih postupaka. Neophodno je itav niz operacija postupno i sveobuhvatno izvriti. Prvo i osnovno u folio tampi je podeavanje ploe za pritiskivanje tj. saaste ploe.

Sl.17 Izgled saaste ploeSaasta ploa je posebna ploa koja slui za podeavanje i privrivanje kliea. Klie se postavlja na saastu plou i centrira kroz rupice na ploi. Na njoj se nalazi veliki broj rupa, tako da je uvek mogue postavljanje kliea na plou bez obzira na njegovu veliinu ili pozicioniranje kliea. Rezultat ovakvog pozicioniranja kliea jeste da se zapravo sva kliea mogu pravilno postaviti na plou. Debljina saaste ploe iznosi 7 mm, a izrauje se od elika.

Na ploi postoje elementi koji uestvuju u pravilnom postavljanju kliea:1) Prvi element je ravnajua granica koja se koristi za poravnanje nekoliko kliea u pravu liniju. Poravnanje se vri pomou nekoliko ekscentrinih zavrtnjeva koji su specijalno namenjeni za rupe na saastoj ploi.2) Drugi element predstavljaju ekscentrini zavrtnjevi koji se sastoje iz dva dela, od kojih se jedan postavlja na rupu kliea, a drugi u rupu na saastoj ploi. Oni obezbeuju tanu poziciju kliea i to su elementi koji se menjaju pod uticajem temperature.

3)Trei element su fiksatori koji se postavljaju u rupu na saastoj ploi i koriste se za fiksiranje kliea. Oni se nalaze na kontra strani od ekscentrinih zavrtnjeva ili ravnajue linije

Nain nanoenja folije

Samo nanoenje folije podrazumeva pripremu kliea, oblast izmcu kliea i kontrakliea gde povrina kliea koja dodiruje foliju mora biti perfektno ista i ispolirana.

Razlika moe biti izmeu II 1,5 mm, u zavisnosti od kliea i proizvoaa.Foliju preuzimaju nosai folije . Svaki nosa ima svoj motor. Kad se pripremi posao, omogueno je da se folija runo ubaci u mainu i proe kroz nju iznad gornje ploe do zateznih draa.

Sl.18 Sistem za nanoenje folijeSistem za zagrevanje ini grejna ploa. AUTOPLATEN prese imaju grejnu plou koja se nalazi ispod grejne ploe. Grejna ploa je podeljena na 12 ili 16 delova i svaki je sa setom grejnih elemenata. Temperatura se moe podesiti za svako grejno telo posebno ili za celu povrinu. Grejai se aktiviraju od 160 - 180C.Kod postavljanja kontrakliea gde je prisutna temperatura, klie se iri i ona se prvo mora zagrejati da bi se uklopila sa kontraklieom.

Dimenzije uzorka se smanjuju od 0,2 do 0,3 %, jer se klie pod temperaturom uveava.

Pritisni valjci dre foliju nasuprot nosaa folije i sve vreme dre foliju poravnatom i jednako e vode bez previjanja.

Sl.19 Pritisni valjciNoevi za seenje folije koriste se pri neophodnom seenju na dva ili vie delova. Noevi se alaze na pritisnom valjku (kod izlaska folije iz maine). Dve okrugle najlonske cevi nalaze se d ivicama rama i tite foliju od trenja sa povrinom kliea.

I pored brojnih delova koji uestvuju u pravilnom prolazu folije postoji i sistem kontrole prekida folije. Blizinski senzori otkrivaju blizinu folije i ukoliko doe do prekida folije dolazi do zaustavljanja maine.

Uklanjanje folije - iskoriena folija prolazi izmeu rotirajuih etki i ispada napolje.

Folija koja se koristi u izradi komercijalne kutije FRUCTUS" je zlatna folija, oznake LUXOR GTS PREMIUM.

Najee koriene folije su zlatna i srebrna folija. Pored njih dostupne su i folije u bojama kao i folije koje sadre mat ili sjajni pigment. Folije se uglavnom direktno nanose na proizvod bez neke druge operacije.

4.5.5. DEFINICIJA PREGOVANJA

Proces pregovanja odnosi se na stalnu deformaciju kartona, pomou kliea sa tano definisanim reljefom.

Klie gura karton u kontraklie i na taj nain ostavlja stalan reljef. Reljef je pozitivan kada je deformacija izdignuta i obratno, reljef je negativan kada je deformacija udubljena u odnosu na povrinu papira. Vano je napomenuti da klie tj. matrica mora biti kvalitetno uraena sa veoma otrim ivicama. Isto tako mora se potovati temperatura koja je izmeu 110 i 130C.4.5.6. UZASTOPNO NANOENJE FOLIJE I PREGOVANJEKod dubokih ili veoma finih reljefnih detalja, na tabak se prvo nanosi folija, zatim se preguje sa kontraklieom, i to se dogaa u sekundi.

Sl.20 Prikaz uzastopnog nanoenja folije i pregovanja4.5.7. FAKTORI KOJI MOGU UTICATI NA IZGLED FOLIJETemperatura

Temperatura je kljuni faktor u odreivanju kvaliteta nanoenja folije. Nanoenje folije se uglavnom odigrava na temperaturi izmeu 90 i 130C. Prevelika temperatura moe spriti foliju. Preniska temperatura moe da bude odgovorna za neodgovarajue nanoenje folije.

Tokom transporta i skladitenja, folija ne sme biti izloena direktnoj sunevoj svetlosti iznad 40C. Idealno je da temperatura skladitenja bude od 5 do 20C.

Sila pritiska

Sila pritiska varira od broja kliea, materijala od kojih su napravljena i njihove veliine. Ova sila odreduje kvalitet reljefa.

Prevelika sila e sei papir, nedovoljna sila moe spreiti reljef da se pravilno pojavi, ili folija nije proverena.Brzina maine

Korektan nanos folije i otrina reljefa mogu ispatati ako je brzina maine prevelika. Atmosfera

Idealno bi bilo da se folija skladiti na relativnoj vlanosti od 30 do 70 %. Folija mora biti skladitena u istoj prostoriji, daleko od dima i pare. Kod tekih skladinih uslova folija moe biti stavljena u plastine vree.

Pritisak

Folija moe da se oteti ako padne ili ako je sloena jedna na drugu. Pritisak moe da uniti foliju tako to e uzrokovati da doe do odvajanja slojeva.

Da bi se izbegli takvi problemi:

1. Palj ivo pomeriti namotaj e sa folij om,

2. Folija se skladiti tako to se kalemi postave uspravno, ili se kae horizontalno na osnov4.6. DORADA

Grafika dorada predstavlja zavrnu fazu grafike proizvodnje u kojoj grafiki proizvodi dobijaju svoj konaan izgled.

Dorada obuhvata:

izrada tancne,

tancovanje,

lepljenje,

pakovanje.4.6.1. IZRADA TANCNE

Forma za izraivanje tj. tancna, izrauje se ubacivanjem elinih linija u ve formirane proreze u perploi

Stancna se sastoji iz nekoliko delova:

-nosa elinih linija, -linije za seenje ,

-linije za perforisanje, -linije za bigovanje,

-gumeni izbacivai,-kontraforma.

Sl.21 Izgled tancneNosa elinih linija

Kod drvenih tancni nosa elinih linija je vieslojna perploa. One se danas najee upotrebljavaju jer se mogu koristiti vie puta, dovoljno su precizne, istroene eline linije lako se zamenjuju, praktine su za skladitenje, a cena im je u poreenju sa drugim tancnama pristupana. Sperploa kao nosa elinih linija koristi se za ravnu i za rotacionu formu za izrezivanje.Linije za seenje

Poznati proizvoa elinih linija je SANDVIK.

SANDVIK rezne linije se oblikuju vrhunskom obradom reznog dela noa zajedno sa telom koje omoguava visoki stepen savijanja i zakrivljenja reznih linija uz zadravanje visoke izdrljivosti reznog dela (otrice). Ove eline rezne linije imaju poseban omota povrine seiva to rezultira smanjenjem trenja na reznom vrhu.

eline linije (noevi) izraeni su od elika za poboljavanje. Srednja linija je standardno vee tvrdoe (35-55 HRc), a povrina je meka.

Debljina linija

Debljina linija izraena je u mm, ali i prema anglosaksonskoj meri PT (1 PT = 0,33 mm).Visina reznih linija

Izraenaje u colovima ili metrikim mernim jedinicama (1 col = 25,4 mm).

Rezne linije delimo prema geometrijskom obliku otrice, visini (irini) rezne linije, tvrdoi tela i vrha otrice rezne linije i po nainu bruenja vrha rezne linije.

Oblik reznog ruba SANDVIK tanc noeva

Sl. 22. Razliite kosine i uglovi otrenja seiva reznih linija

za ravno seenjeDC centralno otreni,

DF fazonirani ili produeno centralno brueni, DS jednostrano brueni,

SF fazonirani ili produeno jednostrano brueniLinije za bigovanje

Linije za bigovanje (big linije) upotrebljavamo za ljebljenje kartona, valovite lepenke, plastike, PVC folije i ostalih podobnih materijala.

Debljinu i visinu linija izabiramo s obzirom na debljinu materijala kojeg bigujemo (presavijamo).

Linije za bigovanje su visine 23,60 mm i slue za pripremanje mesta za lake savijanje. U principu visina linije za bigovanje jednaka je visini linije za izrezivanje manje 0,5 mm od debljine materijala.

Debljina linije za bigovanje odreuje se tako to se debljina materijala u mm pomnoi sa koeficijentom 1,3.Linije za perforisanje

Linije za perforisanje se koriste za izradu niza rupica ili crtiastih proreza tancovanjem u papiru ili kartonu radi definisanja mesta za lake razdvajanje materijala.Upotreba: upotrebljavaju se za izradu raznih poslovnih obrazaca, pri izradi nalepnica, u industriji lepenke, bigovanju debljega valovitog kartona...

Gumeni izbacivai - Gumeni izbaciva je ustvari sunerasta guma odreene veliine i oblika iseena u trake. Svrha gumenih izbacivaa je da u toku izrezivanja izbacuju sa alata tj. reznih linija izrezani materijal. Gumeni izbacivai se lepe od linija za seenje sa spoljne i unutranje strane najvie do 2,5 mm udaljeni od linije, a po visini su 3 - 4 mm vii od linija za rezanje. Gumeni izbacivai se proizvode u tri gradacije vrstoe: crna - najvra, crvena - srednje vrstoe i siva - mekana. Koja e se vrsta gume primeniti zavisi od debljine, gramature i svojstava materijala za izrezivanje.Kontraforma (protivploa)

Drugi deo forme za izrezivanje je kontraforma, koja se prilikom izrezivanja nalazi sa suprotne strane forme.

Priprema kontraforme odnosi se u prvom redu na bigovanje tj. treba da se pripreme kanali (irina i dubina) za linije za bigovanje prema vrsti i osobini materijala koji se u isto vreme tancuje i biguje.

Najee se kontraforma priprema pomou CITO traka, tj. prethodno izraenih gotovih kanala. Ovaj postupak je dobar, brz i taan. Kanali se razlikuju po irini i dubini, zavisno od materijala koji se obrauje.

Celokupan postupak lepljenja gotovih traka sastoji se od sledeih faza:

-uzima se duina i broj traka,

-seenje na potrebnu duinu,

-plastini nosa postavlja se na elinu liniju za bigovanje, -skidanje zatitnog papira,

-prenoenje kontraforme na temeljnu plou, -skidanje plastinog profila,

-kontraforma je spremna za tancovanje.

4.6.2. TANCOVANJE

Stancovanje je postupak kojim se razliiti proizvodi grafike industrije izrezuju u pravilne ili nepravilne geometrijske forme. Forma za tancovanje i kontraforma postavljaju se i upasuju u tanc mainu. Zatim se zapoinje sa tancovanjem (isecanjem i bigovanjem), to zapravo predstavlja fmalizaciju u izradi kartonske kutije.Proces izrade sastoji se iz nekoliko faza:

-izrada forme za izrezivanje, -izrada kontraforme,

-postavljanje forme u tanc mainu, -ulaganje materijala za izrezivanje i bigovanje,-izlaganje materijala,

odvajanje izrezanih prireza od osnovnog tabaka,-runo i mainsko lepljenje kutija, -pakovanje.

U Znamgraf-u se tancuje na zaklopnoj maini RABOLINI. Ulaganje i izlaganje kod ovih maina je runo. Forma za isecanje je horizontalno postavljena ploa na plou. Kod ovih maina norma je izmeu 4000 - 6000 tabaka/as.4.6.3. LEPLJENJE KUTIJA

Nakon isecanja i bigovanja, a potom i raskidanja tabaka, prirezi sloivih kutija odlaze na lepljenje. Pre poetka lepljenja potrebno je izvriti kontrolu prireza kako bi se utvrdila tanost dimenzija, kako merenjem tako i vizuelno.

Da bi veza meu materijalima bila jaka, lepila moraju imati izraenu atheziju i koheziju prema materijalima koje slepljuje. Proces lepljenja sastoji se iz nanoenja tankog sloja lepka na za to predvienim mestima prireza, a zatim savijanju nalepljenih povrina.Kutija FRUCTUS", koja je tema ovog rada lepi se samo bono.

Sl.23 Maina lepilica BOBST FUEGO-Proces savijanja i lepljenja sastoji se od nekoliko faza:

- predsavijanje prvog prevoja za 180 i vraanje, - predsavijanje drugog prevoja za 180 i vraanje, -premazivanje jezika lepkom,

-savijanje treeg prevoja za 180 ,

-savijanje etvrtog prevoja za 180,

-presovanje.

5.EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA

Cilj eksperimentalnog dela je prikaz rezultata osobina kartona za grafiku industriju.5.1. METODE ISPITIVANJA ODABRANIH OSOBINA KARTONA ZA IZRADU AMBALAE

Najvanije osobine, kao i metode ispitivanja koje su izvrene su:

-Ispitivanje gramature kartona,

-Ispitivanje debljine kartona,

-Ispitivanje vlanosti kartona,

-Ispitivanje otpornosti kartona prema pritisku po Mulenu.

5.1.1. ISPITIVANJE GRAMATURE KARTONA

-Definicija: Gramatura (G) ili povrinska masa je jedno od najvanijih fizikih svojstava kartona, a predstavlja masu 1m2 kartona izraenog u gr.

Kolebanje gramature znatno utie na druge osobine kartona (vlanost, debljinu, mehanika svojstva).

-Merna oprema: Kvadratna vaga, Karl Frank GMBh, tanost 0,1 g/ m2.

-Postupak: Prilikom merenja kvadratna vaga treba da stoji na ravnoj povrini. Nazubljenim valjkom podesi se kazaljka na nulu merne skale. Uzorak izrezan ablonom 10x10 cm stavi se na kuku. Kad se kazaljka umiri, na mernoj skali oitamo direktno gramaturu. Ako se za ispitivanje koristi uzorak dimenzija 50x50 mm oitana vrednost se mnoi sa 4.

-Istraivanje rezultata: Gramatura kartona se izraunava po sledeoj formuli: G=m/S

Gde je:

m masa uzoraka kartona izraena u g

S povrina uzoraka kartona izraena u m2Rezultati ispitivanja: Izmerena vredost gramature kartona je 460 g. Vrednost gramature kartona moe da se kree 3% vie.

UzorciIzmerena vrednost

1458

2459

3460

4461

Srednja vrednost: 458+459+460+461/4=460g

5.1.2. ISPITIVANJE DEBLJINE KARTONA

-Definicija: Debljina kartona je rastojanje paralelnih povrina lista papira. Debljina kartona se izraava u mm.

-Merna oprema: Specijalni precizni mikrometar sa krunom skalom. Mikrometar ima dve dirke od kojih je gornja pokretna i deluje na donju silom 10+ 1 (N/cm2).

-Postupak: Prvo se kazaljka na skali postavi na 0. Pritiskom na polugu, pdie se gornja dirka sa tegom i ispitivani uzorak postavi na donju dirku. Teg se zatim spusti na uzorak. Pusti se poluga i vrednost debljine kartona se oita na skali.

-Rezultat ispitivanja: d=0,65mm

UzorciIzmerena vrednost (mm)

10,5

20,6

30,7

40,8

Srednja vrednost: 0,5+0,6+0,7+0,8/4=0,65mm

5.1.3. ISPITIVANJE VLANOSTI KARTONA

Najvei broj osobina kartona, a naroito mehanike osobine, izrazito zavise od sadraja vlage.

-Merna oprema: Aparat za ispitivanje sadraja vlage u kartonu,ULTRA X

-Postupak: Prvo se 5g kartona sitno nasecka. Zatim tako iseckan se postavi u ureaj, ukljui se lampa i saeka 3min. Po zavretku na skali se direktno oita vrednost vlage kartona.

-Rezultat ispitivanja:

UzorciIzmerena vrednost (%)

16,2

26,3

36,4

46,5

-Srednja vrednost: 6,2+6,3+6,4+6,5/4=6,35%

5.1.4. ISPITIVANJE OTPORNOSTI KARTONA PREMA PRITISKU PO MULENU

Pritisak kod koga dolazi do pucanja uzoraka naziva se otpornost papira na pritisak, izraava se u daN/cm2.

-Merna oprema: Aparat za ispitivanje otpornosti kartona prema pritisku po Mulenu

-Postupak ispitivanja: Kod ove metode pri ispitivanju fluid (glicerin) deluje na membranu aparata za ispitivanje na pritisak i preko nje ravnomerno sdeluje na ispitivani uzorak kartona, pri emu se ostvaruje pritisak koji se oitava na merau. Daljim pomeranjem klipa poveava se pritisak na uzorak kartona koji se najpre deformie sve dok ne doe do proboja istog.

-Istraivanje rezultata: Otpornost kartona na pritisak se moe preraunati po sledeoj formuli: b=B/G*100

Gde je:

b- otpornost na pritisak (daN),

B- izmerena otpornost na pritisak.

G, gramatura (g/m2).-Rezultat ispitivanja:

UzorciIzmerena vrednost (dan/cm2)

14,2

24,3

34,4

44,5

-Srednja vrednost: 4,2+4,3+4,4+4,5/4=4,35daN/cm25.2. ISPITIVANJE OTPORNOSTI KUTIJE NA LOM(BCT)

-Definicija: Otpornost kutije na lom (eng. Box Compression Test) predstavlja silu pritiska koji kutija moe da podnese pre nego to doe do njenog loma, a izraava se u N.

-Merna oprema: Maina kidalica ureaj za odreivanje otpornosti kutije na lom.

Postupak rada zapoinje tako to se kutija stavi izmeu eljusti maine kidalice.

Zatim se na kutiju deluje silom. Sila F, daN

Postupak ispitivanja izvodi se sve dotle dok ne doe do loma kutije, prilikom ega na skali ureaja oitavamo direktnu vrednost sile potrebne za lom, koja se uzraava u daN.

5.3. ISPITIVANJE GOTOVOG PROIZVODA

Po zavretku izrade gotovog proizvoda vri se kontrola njegove uskladitenosti, bilo u proizvodnji ili u magacinu gotove robe. Kontrolie se da li je gotova roba obeleena sa svim podacima o proizvodnji i kupcu, kako je uskladitena kao i da li na istoj postoji karton prijema gotove robe. Otvara se kutija i sluajnim uzorkom se jedan komad proizvoda iz jedne kutije na paleti i prekontrolie se: tampa kutije (izgled prema uzorku), nanoenje lepka, duina kutije, irina kutije, duina folije. Ako proizvod ispunjava zahtevane vrednosti, onda za taj proizvod kaemo da je usaglaen. Ako proizvod ne ispunjava zahtevane vrednosti od strane kupca, onda kaemo da je neusaglaen.PAGE 57