Gradjevinarstvo - Izvodjenje Gradj. Radova

8/11/2019 Gradjevinarstvo - Izvodjenje Gradj. Radova

1/72

PRAVILNIK

O ZATITI NA RADU PRI IZVOENJU GRAEVINSKIHRADOVA

("Sl. glasnik RS", br. 53/97)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zatite na radu koji se primenjuju pri izvoenjugraevinskih radova.

Graevinski radovi koji se izvode na gradilitu, u smislu ovog pravilnika, jesu: izgradnja novog objekta,rekonstrukcija, dogradnja, popravka ili ruenje postojeeg objekta, zatim radovi na odravanju objekta sapripadajuim instalacijama, opremom i ureajima, kao i pripremni radovi za izvoenje radova na objektu,

zavrni radovi na ureenju prostora oko objekta i radovi na likvidaciji gradilita.

ri obavljanju poslova drugih delatnosti, koji se za potrebe graevinskih radova izvode u pogonima,radionicama, proizvodnim i drugim placevima, energetskim objektima i instalacijama, koji se nalaze nagradilitu ili organizaciono pripadaju gradilitu, primenjuju se mere zatite na radu utvrene propisimazatite na radu za te delatnosti, kao i mere propisane ovim pravilnikom, tehni!kim propisima ijugoslovenskim standardima koji ureuju materiju zatite na radu u tim delatnostima.

lan 2

"ere i normativi iz ovog pravilnika primenjuju se na gradilitu.

Gradilite, u smislu ovog pravilnika, jeste posebno obeleen radni prostor, po mogunosti ograen, ukome se izvode graevinski radovi.

lan 3

Graevinski radovi izvode se kao radni procesi i radne operacije, u skladu sa zakonom, drugimpropisima, jugoslovenskim standardima, tehni!kom dokumentacijom i ugovorom.

#ehni!ka dokumentacija izrauje se u skladu sa zakonom, drugim propisima i jugoslovenskimstandardima.

$adni procesi kod kojih postoji poveana opasnost od povreivanja ili pojave pro%esionalnih oboljenjaradnika, procesi pri kojima se koriste elektri!ni, mehani!ki i drugi ureaji sa pripadajuim instalacijama&ako instalacija postoji' i procesi koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zatite,pomonih konstrukcija i objekata koji se privremeno koriste za rad i kretanje radnika, mogu da buduzapo!eti tek poto izvoa! na gradilitu obezbedi dodatnu dokumentaciju sa opisom &po potrebi i emomili tehni!kim prikazom' radnog procesa i mera zatite na radu.

(od radnih procesa koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zatite ili pomonihkonstrukcija i objekata za rad i kretanje radnika, dokumentacija iz stava ) ovog !lana sadri i projekat sadokazom utvrenim prora!unima stabilnosti konstrukcije &noseih delova i konstrukcije u celini', odnosnoobjekta &svake konstrukcije posebno i objekta u celini', za svaku pojedinu %azu radnog procesa.

(od radnih procesa iz stava * ovog !lana, pored projekta za izvoenje sa dokazom stabilnosti,dokumentacija sadri i deo o merama zatite na radu pri postavljanju &montaa', korienju, odravanju iuklanjanju &demontaa' konstrukcije ili objekta.


2/72

(ad se u radnom procesu koriste ureaji, dokumentacija iz stava ) ovog !lana, osim dela o meramazatite na radu pri izvoenju radnog procesa, sadri i deo o merama zatite pri uklju!ivanju, upotrebi irukovanju, odravanju i prestanku upotrebe ureaja i, ako postoje, pripadajuih instalacija.

+okumentacija iz st. ) do ovog !lana, potpisana od stru!nog lica koje je izradilo dokumentaciju, moeda bude odvojena ili da bude u sastavu posebnog dela propisanog elaborata o ureenju gradilita.

$adnici koji u!estvuju u radnim procesima iz st. ) do ovog !lana, upoznaju se pre po!etka radnogprocesa sa merama zatite na radu.

lan 4

-ko naru!ilac i izvoa! nisu meusobno uredili na!in obezbeenja mera zatite na radu pri postavljanju,korienju, odravanju i uklanjanju radnih i pomonih prostorija, proizvodnih i drugih placeva i objekata,prilaza i prolaza za radnike, saobraajnica za vozila, opreme, orua za rad i ureaja, sredstava i opremeli!ne zatite, konstrukcija i objekata kolektivne zatite, pomonih konstrukcija, kao i obezbeenjenadzora nad sprovoenjem mera zatite na radu u procesu proizvodnje i pri radu radnika, smatra se dazatita na radu pri izvoenju graevinskih radova nije utvrena u smislu odredaba ovog pravilnika.

II MERE I NORMATIVI ZATITE NA RADU

1 U!"#"n$" %!a&'l'()a

lan *

Gradilite se ureuje tako da se na njemu moe bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, orua iureaja za rad i transportnih sredstava.

Gradilite se obezbeuje od pristupa besposlenih lica i od prilaza vozila koja ne vre prevoz za potrebegradilita.

a radnike i druga lica, dok rade ili se kreu po gradilitu, korienje propisanog zatitnog lema,obavezno je.

Graevinski radovi obavljaju se tako da se njihovim izvoenjem ne zagauje okolina, a u slu!aju buke,vibracija, izvoenja radova pod nonim osvetljenjem, raskopavanja, kaljanja, pojava praine, podzemne ipovrinske vode i ostalih prateih pojava koje mogu ugroziti okolne objekte i stanovnitvo, preduzimajuse mere za njihovo otklanjanje ili dovoenje u dozvoljene granice.

lan +

ea!ki prolazi i staze za kretanje radnika u krugu gradilita ureuju se i odravaju na sledei na!in:

/' podloga je ravna, tvrda, u popre!nom padu radi odvodnjavanja, prohodna i po mogunosti sahorizontalnom niveletom, posuta ljunkom, kamenom ili ciglarskom sitnei, ljakom ili nekim sli!nimmaterijalom0

1' posle jakih kia i drugih nepogoda, kao i posle otapanja snega pregledaju se sa okolinom i dovode uispravno stanje0

)' blato i masne mrlje odmah se uklanjaju, a na po!etku staze postavljaju se otira!i za blato0

*' u zimsko vreme posipaju se da ne budu klizave0

2' za vreme nonog rada osvetljavaju se0

' na podlozi i stranama ne sme da se nalazi odba!eni materijal, graa sa ekserima, komadi sa otrimivicama i drugi graevinski otpad0


3/72

3' u neposrednoj blizini prolaza i staza ne smeju da se skladite sloajevi grae, delovi oplate, oprema,gotovi graevinski elementi i drugi predmeti, ako nisu obezbeeni od pomeranja, preturanja i ruenja,naro!ito pod udarom vetra0

4' ne smeju se postavljati u nivou aktivne javne saobraajnice, ukoliko nisu obeleene znacima iobezbeene u skladu sa saobraajnim propisima0

5' iznad mesta kretanja i rada radnika zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisupreduzete mera za zatitu od padajuih predmeta0

/6' ureaji za prenos graevinskih materijala i opreme ne smeju da se postavljaju iznad ulaza u objekat,niti iznad prilaza za radnike, a ukoliko se ovo ne moe izbei postavljaju se zatitne konstrukcije odpadajuih predmeta, shodno odredbama !lana 4* ovog pravilnika0

//' ne postavljaju se po dnu privremeno ili mestimi!no isuenih vodotoka ili stajae vode, niti tako dapresecaju vododerine ili korita padinskih brzaka0

/1' mogu se usecati u padine brda ili kosinu nasipa ili useka, samo ako su obezbeeni od odrona sadonje i obruavanja sa gornje strane, i ako je postavljena zatitna ograda na ivici kosine0

/)' kada se postavljaju u blizini ivica kosina, jama i otvora, ivice se obezbeuju !vrstom zatitnomogradom za spre!avanje pada preko ivice, a kad su postavljene du noica nasipa, podnoja kosina ilipadina brda postavlja se zatita od obruavanja0

/*' kada se postavljaju po terenu najmanja irina iznosi /,6 m za sporedne, a /,2 m za glavne i prolaze iprilaze pri posebnim uslovima &u skladitu grae, tesarskom placu i sl.'0

/2' !ista visina prolaza, koja se ozna!ava sa svake strane vidljivom oznakom, ne sme biti manja od 1,6m, izuzetno, kad se iznad prolaza ne moe izbei pojedina!na smetnja !ija irina ne prelazi 1,6 m, visinaprolaza moe biti i manja, ali ne manja od /, m0

/' najvei dozvoljeni nagib pea!kih prolaza i staza na gradilitu je 237 ili ugao podloge staze premahorizontali )6o, a vei nagibi savlauju se stepenicama0

/3' visina od podloge prolaza ili staze do elektri!nog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da budemanja od ),2 m.

lan ,

8eravnine ili rupe koje se nau na trasi pea!kog prolaza ili staze duboke do /,6 m zatrpavaju se.

$ovovi, kanali, jame i drugi otvori u zemljitu dubine preko /,6 m od nivelete staze, premoavaju seposebnim konstrukcijama 9 prelazom.

relaz mora biti stabilan, oslonjen na !vrste oslonce i osiguran od pomeranja, a oslonci od sleganja.

relazi raspona /,2 m i veih, moraju da imaju prora!un stabilnosti za konstrukciju, oslonce koji nee dase de%ormiu ili sleu, zatim crtee podunog i popre!nog preseka i detalja veza meusobnih elemenatakonstrukcije i veza konstrukcije za oslonce.

8a svakom kraju prelaza mora biti istaknuta tabla sa natpisom o najveem dozvoljenom optereenju.

8ajmanja irina prelaza iznosi 46 cm, a niveleta u nagibu do 167, za vee nagibe postavljaju sestepenita.

relaz se patoe tako da elementi poda u potpunosti ispunjavaju povrinu prelaza.

(ada prelaz nije horizontalan, po gornjoj povrini patosa popre!no se nakivaju da!ice radi spre!avanjaklizanja.


4/72

(ad je prelaz u nagibu, ili kad je rov ili otvor dublji od /,6 m, postavlja se zatitna ograda du ivica saobe strane, a kod horizontalnih prelaza, rovova i otvora dubine do /,6 m zatitna ograda postavlja sesamo sa jedne strane.

lan -

Gradilini putevi po !vrstoi i ostalim putnim elementima moraju biti prilagoeni voznim i ostalimkarakteristikama sredstava koja se po njima kreu.

irina kolovoza gradilinog puta u pravoj ne sme da bude manja od 1,32 m, a najmanja slobodna visina*,2 m mereno od najvie ta!ke kolovoza.

;rzina kretanja vozila u krugu gradilita ne sme da prelazi 16 km

8agib puteva u krugu gradilita ne sme da bude vei od *67, odnosno niveleta puta sa horizontalom nesme da zaklapa ugao vei od 1/o i 26 min, s tim to se vei nagib moe predvideti samo uz pisanouputstvo kojim se utvruju uslovi pod kojima odreene vrste vozila i orua mogu koristiti put sapoveanim nagibom.

=isina od najvie ta!ke kolovoza do elektri!nog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da bude

manja od ,6 m.

>reenje i odravanje saobraajnica u krugu gradilita izvodi se u skladu sa propisima o saobraaju.

lan .

Objekti u kojima se nalaze radne i pomone prostorije &kancelarije, laboratorije, radionice, prostorije zaodmor i presvla!enje radnika, sanitarni !vorovi i sl.', zatim pomoni objekti, ureaji i konstrukcije,proizvodni placevi, parkiralita, rezervoari sa te!nim gorivom, magacini za boce sa tehni!kim gasovimapod pritiskom i drugi privremeni gradilini objekti, smetaju se u bezbedne prostore gradilita, a ako tonije mogue moraju se sprovesti posebne mere zatite na radu i pri kretanju radnika.

lan 1/

8a gradilitu pre po!etka radova obezbeuju se klozeti, umivaonice, instalacije za pijau vodu, zaotpadne vode, prostorije za sklanjanje radnika u vreme nepogoda, prostorija za suenje mokre odee, zauzimanje obroka hrane i druge prostorije, ureaji i instalacije neophodne za obavljanje higijensko9sanitarnih potreba radnika.

lan 11

rva pomo i transport povreenog ili obolelog radnika organizuje se na gradilitu u skladu sa propisima

o prvoj pomoi.(ad je objekat koji se izgrauje udaljen od graditeljskog naselja &izgradnja puteva, elezni!kih pruga,hidrocentrala i sl.' obezbeuje se prva pomo i transport za slu!aj povrede ili oboljenja radnika,istovremeno na objektu i u naselju.

2 Z"0l$an' !a&'

lan 12

re po!etka i za vreme radova u zemljanim materijalima i na mestima na kojima postoji mogunostpojave tetnih, zapaljivih ili eksplozivnih materija, kao i u starim jamama, bunarima i drugim zaputenim i

neispitanim mestima, proverava se prisustvo ovih materija.

>laz se moe dozvoliti radnicima tek kad se utvrdi da tetne, zapaljive ili eksplozivne materije nisuprisutne ili je njihovo postojanje svedeno na bezopasne koli!ine.


5/72

(ad se u rovu ili jami koristi u radnom procesu motor sa unutranjim sagorevanjem, preduzimaju semere da ne doe do tetne koncentracije sagorelih gasova povremenim ili stalnim izduvavanjem gasovai uduvavanjem sveeg vazduha.

lan 13

-ko se zemljani radovi izvode na mestu na kome postoje elektroinstalacije, instalacije ##, vodovoda ikanalizacije ili druge instalacije, oprema ili objekti koje koristi drugo preduzee, zemljani radovi se vrepo uputstvu dobijenom pre po!etka radova od organizacije koja odrava te instalacije, opremu ili objekte.

-ko se u toku zemljanih radova naie na nepoznatu instalaciju, radovi se na tom delu obustavljaju,obezbeuje se spre!avanje pristupa oruima za rad i transport, radnicima i drugim licima, dokorganizacija koja odrava tu instalaciju ne postavi stru!nog radnika pod !ijim e se uputstvima i stalnimnadzorom nastaviti zemljani radovi.

lan 14

rimena eksploziva pri zemljanim radovima dozvoljena je samo ako je prethodno obezbeena odizvoa!a i overena od strane investitora ili nadzorne slube tehni!ka dokumentacija sa merama zatitena radu, izraena u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija.

lan 1*

(ad se zemljani radovi izvode na starim ratnim popritima ili skladitima, pre po!etka radova proveravase postojanje neeksplodiranih projektila i drugih opasnih predmeta i materija.

lan 1+

-ko se zemljani radovi obavljaju u blizini objekta sa koga padom ili ruenjem materijala i drugihpredmeta mogu da budu ugroeni radnici, ili u blizini saobraajnice sa koje peaci ili saobraajnasredstva u pokretu mogu da ugroze radnike, pre po!etka radova i u toku radova sprovode se mere za

bezbedan rad radnika.

lan 1,

emljani radovi izvode se uz primenu posebnih mera zatite, ako za pojedine zemljane radove ovimpravilnikom nije druk!ije odreeno.

osebne mere zatite na radu pri izvoenju zemljanih radova, u smislu ovog pravilnika, jesu mere protivobruavanja, odrona pri iskopima, nasipanju ili izradi kosina, mere za spre!avanje klizanja okolnihzemljanih slojeva, mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i povrinskih voda i druge mere zaobezbeenje mesta rada i kretanja radnika.

osebne mere zatite na radu pri zemljanim radovima izvode se pod stalnim nadzorom i uputstvimastru!nog radnika.

a zemljane radove koji se izvode uz primenu posebnih mera zatite na radu izvoa! obezbeujetehni!ku dokumentaciju iz !lana ) ovog pravilnika.

8e primenjujui posebne mere zatite na radu mogu se izvoditi zemljani radovi na iskopu dubine do /,6m ili nasipanju u visini do /,6 m od povrine terena ako:

/' zemljani materijal ostaje u ravnotei pri nagibu pod kojim se radovi izvode i pri promeni prirodnevlage, dodiru sa vazduhom, pojavi podzemne vode, dejstvu povrinskih voda i potresima od saobraaja

ili graevinskih maina u radu0

1' radovi ne izazivaju pokretanje okolnih slojeva zemljane mase0

)' radovi ne ugroavaju oblinje objekte, saobraajnice i ostali okolni prostor0


6/72

*' u zoni radova nema podzemnih ili nadzemnih instalacija.

lan 1-

osebne mere zatite od obruavanja preduzimaju se pri iskopima dubljim od /,6 m ili nasipima viim od/,6 m ukoliko se iskop ili nasip izvode pod uglom jednakim ili veim od ugla klizne ravni materijala uzavisnosti od visine iskopa ili nasipa.

Obruavanje strana iskopa spre!ava se kosim iskopom pod uglom manjim od ugla klizne ravnimaterijala, stepenastim iskopom, ako materijal na manjim visinama moe vertikalno da stoji, a naj!eepodgradom.

odgrada se sastoji od oplate i unutranjih elemenata.

Oplata se postavlja tako da prihvata zemljane pritiske sa strana iskopa i prenosi ih na unutranjeelemente podgrade koji ove sile meusobno raspodeljuju i uravnoteavaju.

Oplata ne sme da bude tako proreena da se zemljani materijal moe da obrui u rov. (od rastresitihmaterijala elementi oplate se meusobno priljubljuju, a sa spoljne strane oplate upljine u zemljanommaterijalu se zatrpavaju, da ne doe do de%ormacije oplate usled pritisaka sa druge strane.

?orizontalni unutranji elementi podgrade ne smeju da menjaju poloaj pod optereenjem, pa semeusobno !vrsto povezuju, a izmeu horizontalnih podunih nosa!a oplate, po potrebi, postavljaju severtikalni stubovi.

odgraivanje se vri postepeno istovremeno sa iskopom, od gornje ivice ka dnu pobijanjem oplate ipostavljanjem unutranjih elemenata podgrade, uz izbacivanje iskopanog materijala. =aenje se vriobrnutim redosledom, istovremeno sa zatrpavanjem.

"aterijal upotrebljen za podgradu mora da odgovara tehni!kim propisima i jugoslovenskim standardimaza materijale noseih konstrukcija.

irina iskopa odreuje se tako da u popre!nom preseku najmanja irina !istog otvora izmeu elemenatapodgrade iznosi 6 cm.

"esta ili polja za vertikalno sputanje i podizanje materijala i opreme kroz podgradu, posebno sepodgrauju i podeavaju za nesmetan prolazak tereta, a dimenzije i meusobna rastojanja im seodreuju u zavisnosti od potreba tehnolokog procesa.

lan 1.

(orienje elemenata podgrade za namene koje nisu predviene tehni!kom dokumentacijom,zabranjeno je.

@zvoenje strana iskopa u kontra nagibu &ugao izmeu strana iskopa i horizontalne ravni manji je od 56 o

mereno sa unutranje strane', zabranjeno je.

otkopavanje &iznad iskopa postoji zatvoren svod od zemljanog materijala', bez preduzimanja posebnihmera zatite, zabranjeno je.

(ad se iskop vri u zemljanim materijalima koji su podloni obruavanju, ne sme se napredovati saiskopom, dok se prethodno iskopani deo u potpunosti ne obezbedi od obruavanja.

@skopani materijal odbacuje se na dovoljno rastojanje od ivice iskopa, tako da se izbegne mogunost

njegovog obruavanja u rov, ali i da ne predstavlja dodatno optereenje na stranice iskopa.

Oplata nadvisuje najmanje za 16 cm ivicu iskopa, da bi se spre!io pad materijala, alata i drugihpredmeta u iskop.


7/72

a izbacivanje zemlje iz iskopa sa dubine preko 1,6 m upotrebljavaju se meupodovi, koji se ne smejuoslanjati na elemente podgrade, nego imaju posebnu noseu konstrukciju, koja se ne sme opteretititeinom, odnosno koli!inom materijala veom od dozvoljene sa kojom su upoznati radnici pre po!etkaposla0 meupodovi imaju ivi!nu zatitu visoku najmanje 16 cm.

lan 2/

ri mainskom izvoenju zemljanih radova preduzimaju se mere za bezbednost radnika koji opsluujuureaj i drugih radnika koji se kreu ili rade u blizini ureaja.

reduzimaju se mere da se u opasnoj zoni oko ureaja u pokretu ne nalazi besposleno lice, sredstvosaobraaja, instalacija, predmet ili objekat koji bi radom ureaja mogli da budu ugroeni ili !ije biprisustvo, odnosno postojanje moglo da izazove nesiguran rad ureaja.

>reaj moe da se upotrebi samo kad su obezbeeni uslovi za njegov pravilan rad i manevrisanje, kaoto su odgovarajui prilaz, potreban slobodan prostor, mogunost za pravilno postavljanje u radnipoloaj, preglednost i drugi uslovi iz uputstva proizvoa!a za upotrebu ureaja.

@vice iskopa, nasipa ili kosina optereuju se ureajima samo ako su preduzete mere za spre!avanjeobruavanja usled delovanja njihove teine i vibracija.

abranjen je rad ureaja na mekanim, klizavim, strmim i drugim podlogama na kojima moe da doe dopropadanja oslonaca ureaja, poremeaja stabilne ravnotee i neo!ekivanih pomeranja.

abranjen je rad ureaja u uslovima loe vidljivosti, nepovoljnih atmos%erskih i drugih prilika pri kojimamoe da doe do gubljenja kontrole rukovaoca nad radom ili manevrisanjem ureaja.

(ad se rov ili uzana jama kopaju mainski, istovremeno sa iskopom mainski se postavlja i pobija u tlometalna zatitna konstrukcija &A(ringsova oplataA i sl.', a radnici ulaze tek kad je iskopani deoobezbeen od obruavanja.

lan 21> toku izvoenja zemljanih radova vre se stalna osmatranja ponaanja strana iskopa, nasipa ili kosina,kao i ponaanja podgrade, odnosno konstrukcije za spre!avanje obruavanja, radi blagovremenogpreduzimanja mera za bezbedan rad i kretanje radnika.

(ad se zemljani radovi izvode u noici kosina, na kosinama, u usecima i zasecima vre se osmatranjaponaanja usamljenih komada stene ili delova zemljine mase, pa ako se utvrdi da postoji mogunostnjihovog pokretanja, uklanjaju se sa kosine ili se preduzimaju mere za spre!avanje odrona, pre po!etkarada radnika.

Osmatranje podru!ja rada i kretanja radnika iz st. / i 1 ovog !lana, obavezno se vri posle prekida

radova, posle vremenskih nepogoda i posle otopljavanja nakon mrazeva, a pre dolaska radnika namesto rada. $adnici ne zauzimaju mesta rada, dok se ne omogue bezbedni uslovi za njihov rad ikretanje.

lan 22

ri izradi useka, zaseka i kosina, tehni!kom dokumentacijom utvruje se stabilnost kosine za nagib podkojim e radovi da se izvode ili u slu!aju kad kosina nije stabilna sprovode se posebne mere zatite naradu za bezbedno obavljanje radova.

lan 23

(od iskopa rovova ili jama mora da bude radnicima obezbeena mogunost sigurnog silaska i izlaska izrova ili jame.


8/72

+o dubine iskopa ),6 m ispod nivoa terena, prilaz mogu biti merdevine osigurane od pomeranja ipreturanja, izdignute iznad ivice terena najmanje 32 cm, u donjem kraju osigurane od klizanja po podlozi."eusobno rastojanje merdevina ne sme da bude vee od )6,6 m.

reko dubine od ),6 m za silazak i izlazak iz iskopa obezbeuje se propisano stepenite ili propisanepenjalice sa leobranom. "eusobno horizontalno rastojanje stalnih mesta za silazak ili izlazak radnikaiz iskopa na dubinama preko ),6 m ne sme biti vee od 16,6 m.

ri silaenju ili izlaenju radnika, ne smeju da budu ugroeni od pada predmeta ostali radnici koji rade u

blizini.

"erdevine ili stepenice redovno se !iste od blata, a za vreme mraza posipaju materijalima zaspre!avanje zaleivanja.

@z iskopa dubokih preko /,6 m obezbeuju se na!in evakuacije i pomagalo za slu!aj nastankanepokretnosti radnika.

lan 24

(od radova na ru!nom iskopu otvorenih dubokih bunara i ahtova &u daljem tekstu: bunar' u zemljitu

podlonom obruavanju, preduzimaju se, pored mera koje nalau drugi propisi i sledee mere zatite naradu:

/' iskop se izvodi uz istovremenu izradu zatitne obloge od obruavanja, koja se postavlja po omota!u imoe biti od privremene podgrade, od obzida bunara, od !eli!nih prstenova koji se utiskuju vertikalnomsilom i armirano9betonske cevi koja teinom savlauju trenje i kombinovano0

1' kad se iskop izvodi u zemljitu sa podzemnom vodom, mora se svaka %aza iskopa obezbediti oddejstva spoljnog vodenog stuba na dno iskopa &uzgon' i na zatitnu oblogu po omota!u0

)' crpljenje provirne vode iz unutranjosti bunara ne sme se vriti uz izvla!enje !vrstih !estica materijala

sa spoljne strane zidova bunara, da ne bi dolo do proloma okolnog tla0*' u gornjim slojevima zone humusa i rastresitog tla stavlja se u unutranjost bunara posebna zatita odobruavanja u vidu !vrstog zatitnog prstena, osiguranog od pada u bunar, a du ivice bunara postavljase puna ograda visine najmanje 56 cm mereno od nivoa terena, za zatitu od upada zemljane sitnei idrugih predmeta0

2' kad se kopa bunar dubine do 1,6 m, postavlja se ne terenu !vrsta zatitna spoljna ograda visinenajmanje /,6 m, na rastojanju od ivica iskopa prema potrebama radnog procesa, ali ne manjem od /,6m0

' kad je bunar dubine preko 1,6 m, na rastojanju najmanje /,6 m od ivice otvora postavlja se puna

zatitna ograda visoka najmanje 1,6 m0

3' na moguim prilazima gradilitu bunara, postavljaju se table sa zabranom prilaza besposlenim licima0

4' otvor na terenu, ukoliko nije ograen !vrstom zatitnom ogradom, prilikom prekida rada mora bitiozna!en i pokriven, a nou i osvetljen0 poklopac otvora izrauje se i postavlja tako da spre!i upadpeaka0

5' !ista irina prolaza za radnike ne sme biti manja od 6 cm0

/6' u toku iskopa uzimaju se gradilini uzorci zemljanog materijala iz svakog sloja i vri se osmatranje

ponaanja zemljanog materijala0 u slu!aju promene karakteristika ili promene ponaanja u odnosu nakarakteristike tla predviene glavnim projektom ili dokumentacijom gradilita, ne sme se nastaviti saradom, dok se ne obave provere nastalih promena i preduzmu mere za bezbedno nastavljanje radova0

//' radnici koji rade u bunarima dubljim od ),6 m, moraju imati zatitni pojas sa konopcem za izvla!enje0


9/72

/1' izvla!enje iskopanog materijala iznad glava radnika zabranjeno je, osim ukoliko nije postavljenanastrenica najmanje visine 1,6 m od ravni na kojoj stoje radnici, uraena tako da moe da zatitiradnike od pada zemljanog materijala ili naprave za izvla!enje0

/)' silazak i izlazak radnika iz bunara, obavlja se propisanim merdevinama do dubine ),6 m0 prekodubine ),6 m, zavisno od raspoloivog prostora, obavlja se propisanim stepenitem, penjalicama sapropisanim leobranom ili penjalicama sa zatitnim uetom u!vrenim na oba kraja ili kudeljnimlestvama sa zatitnim uetom u!vrenim na oba kraja0 zatitno ue pri!vruje se po visini dra!ima!vrsto ugraenim u deo zavrenog zida na svaka ),6 m0 na dubinama preko ),6 m obavezna je primena

zatitnog pojasa !ijim se vezivanjem za zatitno ue spre!ava pad radnika u okolni prostor0

/*' vitlo za izvla!enje i sputanje materijala, alata i opreme mora u pobledu mera zatite na radu daodgovara propisima o dizalicama.

lan 2*

a silazak i izlazak radnika iz bunara, ahta ili jame zabranjeno je korienje zahvatnih naprava zaizvla!enje materijala.

abranjeno je obavljanje radova u unutranjosti bunara ili u blizini dok se radnici nalaze ispod mesta na

kome se obavljaju radovi.

lan 2+

(ad se iskop bunara, ahta ili jame vri miniranjem, pored mera zatite na radu predvienih propisima ominiranju, primenjuju se sledee mere:

/' paljenje mina sme se vriti samo pomou elektri!nog ureaja sa povrine terena0

1' pre ulaska radnika u bunar, aht ili jamu, a posle izvrenog miniranja, vri se provera prisutnostitetnih zapaljivih ili eksplozivnih gasova, pa ako se utvrdi njihova prisutnost, radnici ne smeju prilaziti

otvoru dok se ne preduzmu mere za bezbedan rad0

)' posle miniranja, a pre nastavljanja radova treba proveriti stanje bo!nih strana i dna, kao i stanjeprimenjenih zatitnih mera, kako bi se omoguio bezbedan nastavak radova.

lan 2,

(ad se bunar, aht ili jama kopa pod zatitom privremene podgrade, izrauje se tehni!ka dokumentacijau skladu sa odredbama !lana ) ovog pravilnika, uz dodatni prikaz oziivanja odozdo na vie,istovremeno sa postepenim uklanjanjem podgrade, ali tako da ne bude ugroena stabilnost i %unkcijapreostalog dela.

@skop i izrada bunara, ahta ili jame, kao i radovi na opravci ili !ienju, izvode se pod stalnim nadzoromi uz uputstva stru!nog radnika.

lan 2-

(ad se zemljani radovi obavljaju u naseljenim mestima, pored mera utvrenih saobraajnim i drugimpropisima, preduzimaju se i sledee mere:

/' krug gradilita se obezbeuje pre po!etka i odrava u toku radova od opasnog upada sredstavajavnog saobraaja, postavljanjem signalizacije, %izi!kih prepreka, promenom reima saobraaja,odbacivanjem saobraaja na bezbednu udaljenost, skretanjem na druge pravce, ili potpunim ukidanjem

za vreme trajanja radova0 za ove mere potrebna je prethodna saglasnost nadlenih organa bezbednostisaobraaja i organa za odravanje javnih saobraajnica0

1' krug gradilita ograuje se pre po!etka radova i u toku godine montanom punom ogradom visinenajmanje 1,6 m, koja je obezbeena od pomeranja i preturanja0 kod gradilita koja se ne mogu u


10/72

potpunosti ograditi, postavlja se, radi spre!avanja prisutnosti besposlenih lica, ograda na mestimamoguih prilaza, a postojei prilazi se zapre!avaju ili ograuju, uz postavljanje znakova obavetenja iupozorenja0

)' kad gradilite menja poloaj, odnosno pomera se, kao to je slu!aj kod iskopa rovova za postavljanjevodovodnih ili kanalizacionih cevi, %aze radnog procesa se zbijaju u krae deonice, radovi se obavljajuparalelno, da bi se zauzeo i ogradio to manji prostor0

*' kad se zemljani radovi izvode u gustom gradskom tkivu nije dozvoljeno gomilanje materijala preko

koli!ine potrebne za jednodnevnu ugradnju, a iskopani materijal mora se odvoziti istovremeno saiskopom0

2' nedovreni zemljani radovi moraju biti obezbeeni od upada saobraajnih sredstava ili prilazabesposlenih lica0

' na otvorima u ogradi namenjenim za prolaz radnika, gradilinih vozila i ureaja postavljaju se znacizabrane ulaza za besposlena lica i vozila, a kod gradilita sa duim trajanjem postavlja se kapija, a zavozila 9 rampa sa slubom obezbeenja0

3' ulaz u krug gradilita postavlja se tako da radnici mogu bezbedno prii ulazu, a izlaz iz kruga tako da

radnici ne izlaze neposredno na kolovoz koji je u javnom saobraaju0

4' na mestima na kojima radovi presecaju postojee pea!ke prilaze stambenim i drugim objektimapostavljaju se prelazi sa !vrstom konstrukcijom, zatitnom ogradom sa obe strane i ivi!nom zatitom zaspre!avanje pada predmeta0 kad prelaz osim radnika koriste i graani, zatitna ograda se postavlja saobe strane, a prelaz mora da bude horizontalan i ugraen u skladu sa odredbama !lana 3 ovogpravilnika0

5' na mestima na kojima radovi presecaju postojee ulaze za vozila u objekte, garae ili popre!nesaobraajnice, postavljaju se prelazne konstrukcije sa na oba kraja ozna!enim najveim dozvoljenimoptereenjem, a po potrebi i gabaritom, koje se koriste, odravaju i uklanjaju na osnovu projektauraenog u skladu sa odredbom !lana 3 stav * ovog pravilnika0

/6' kad se kopa u neposrednoj blizini postojeih objekata, saobraajnica, ## i elektri!nih stubova,izvoa! radova mora da preduzme mere za spre!avanje njihovih oteenja, de%ormacija, sleganja ilipada i ostalih pojava koje mogu ugroziti bezbednost radnika na radu0

//' po zavretku radova, zabranjeno je ostavljati rupe i neravnine ili delimi!no zatrpane jame, rovove,ahtove i njihove delove, neobezbeene od upada radnika ili vozila.

3 Ra&na la)!0a ' l"5)" 607n' 5ln8'9

lan 2.

$adovi na delovima objekta ili konstrukcije izdignutim od podloge, koji se mogu obaviti sa oslonca !ijavisina ne prelazi ),6 m izvravaju se pomou radnih plat%ormi ili lestvi od drveta ili metala &u daljemtekstu: pomoni oslonci'.

ri upotrebi pomonih oslonaca primenjuju se sledee mere zatite na radu:

/' pomoni oslonci izrauju se, postavljaju i odravaju tako da mogu preneti optereenje za koja sunamenjeni, pri !emu de%ormacije noseih elemenata ne smeju prei dozvoljene granice0

1' izrauju se da budu samostalno stabilni ili se pri!vruju za !vrste i sigurne oslonce na nepomerljivim

delovima objekta ili konstrukcije0

)' oslanjaju se na ravnu podlogu koja se pod njima nee pomerati, slegati, savijati ili vitoperiti0

*' donji kraj obezbeuje se od klizanja ili pomeranja po podlozi0


11/72

2' prilikom pomeranja ili premetanja pomonih oslonaca radnici ne smeju biti na njima0

' ne smeju se koristiti za druge namene od onih za koje su izraeni ili postavljeni0

3' kad se pomoni oslonac postavi ili premesti u nov radni poloaj, moe se koristiti tek poto stru!niradnik koji vri neposredan nadzor nad radom radnika, organizuje i rukovodi procesom rada ili privatniposlodavac &u daljem tekstu: odgovorni radnik', izvri pregled i odobri korienje0

4' u toku upotrebe odgovorni radnik povremeno pregleda stanje pomonih oslonaca i zabranjujekorienje neispravnih, dok se ne dovedu u ispravno stanje0

5' pri obavljanju radova u blizini ivica sa kojih postoji mogunost pada u dubinu okolnog prostora najbliedozvoljeno rastojanje pomonog oslonca do ivice jednako je njegovoj dvostrukoj visini, pri !emu se duivice postavlja propisana zatitna ograda0

/6' kad se koriste pomoni oslonci u blizini ivica na rastojanju kraem od dozvoljenog, radnik se vezujezatitnim pojasom, po potrebi uz pomo dopunskog ueta, za siguran oslonac.

lan 3/

$adne plat%orme se oslanjaju na podlogu preko elemenata za oslanjanje &naj!ee drvenih nogara' kojimoraju da budu stabilni i sposobni da prenesu sile od optereenja sa radnog poda na podlogu.

$adni pod radne plat%orme po kome se kreu i stoje radnici za vreme rada je horizontalan i takopostavljen na elemente za oslanjanje da se po njima ne moe pomerati za vreme rada.

$adni pod ne sme da ima preko oslonca preputene slobodne krajeve, a kad je uzdignut od podlogevie od /,6 m, po slobodnim ivicama radnog poda postavlja se propisana zatitna ograda.

$adni pod izrauje se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

rilaz radnom podu postavlja se uz plat%ormu ili se oslanja na nju i izrauje se u skladu sa odredbamaovog pravilnika.

8a!in upotrebe i najvee dozvoljeno optereenje radne plat%orme utvruje odgovorni radnik i upoznajeradnike koji e raditi na radnoj plat%ormi.

lan 31

ri upotrebi drvenih ili metalnih lestvi za prilaz radnoj plat%ormi ili za obavljanje radova sprovode sesledee mere zatite na radu:

/' drvene lestve mogu se izraivati samo od odabranog drveta koje ne sme da ima mehani!kaoteenja, niti !vorove, pukotine, trula mesta, lisi!avost i druge nedostatke0

1' stranice lestvi izrauju se od jednog komada drveta, a u gornjem delu se oslanjaju i po potrebipri!vruju za objekte ili konstrukciju0

)' pre!ke lestvi izrauju se od tvrdog drveta pravouganog preseka, na meusobnom &osovinskom'rastojanju ne veem od )1 cm0

*' pre!ke lestvi moraju da budu usaene ili urezane u stranice, a ne prikovane ekserima ili vezaneicom0

2' rastojanje stranica lestvi &!ist otvor' ne sme da bude manje od *2 cm0

' u gornjem kraju stranice lestvi prelaze ivice poda na koje se izlazi, odnosno na koje su naslonjene,najmanje 32 cm, a u donjem kraju izmi!u se od vertikale za /


12/72

3' kad se radovi izvode na klizavoj podlozi, na donjem kraju lestve moraju da imaju papu!e kojespre!avaju klizanje, a po potrebi u gornjem kraju veaju se za objekat0

4' dvokrake lestve moraju da budu osigurane od nedozvoljenog razmicanja krakova0

5' dvokrake lestve ne smeju se upotrebljavati kao prilaz izdignutim radnim plat%ormama0

/6' jednokrake ili dvokrake lestve mogu da poslue za rad samo jednog radnika i to jednokrake za radisklju!ivo u pravcu lestvi0

//' nije dozvoljeno stajanje na pre!kama lestvi, koje su blie vrhu od 32 cm0

/1' metalne lestve za prilaz izrauju se i upotrebljavaju u skladu sa odredbama ovog pravilnika0

/)' lestve moraju da budu !vrste i stabilne pri upotrebi.

4 Za()')a & a&a !": ''8" ' ;a&a ; )!"

lan 32

8a ivice preko kojih se moe pasti u prostor dublji od /,6 m, na delovima objekta na kojima se vreradovi, zatim na prilazima objektu, na pomonim konstrukcijama ili ureajima, na delovima objekta kojise koriste za kretanje radnika ili u !ijoj se neposrednoj blizini nalaze prolazi, postavlja se zatitna ogradapropisana ovim pravilnikom.

Ostale ivice, na primer spoljne ivice na donjim nedovrenim spratovima, na kojima se privremeno nevre radovi, a ne nalaze se u neposrednoj blizini prolaza radnika, obezbeuju se zapre!avanjem prilazaka njima ili se postavlja na visini /,6 m od podloge upozoravajue ue o kome vise obojene trake &ilihorizontalna letva obojena kosim prugama' sa natpisom o zabrani prolaza.

8a nezatiene ivice li%tovskog otvora i nedovrenog stepenita i odmorita, mora se postaviti propisana

zatitna ograda na svim spratovima. o ovim ivicama zabranjeno je postavljati nesigurnu ogradu poprincipu ArasponkeA.

-ko zbog potrebe radnog procesa nije mogue postaviti zatitnu ogradu, radnik koji radi pored ivicemora da ispunjava propisane uslove za rad na visini i mora da bude vezan preko zatitnog opasa!a zasiguran oslonac.

osle zavrenog rada na ivicu se postavlja zatitna ograda ili se na prilaz ivici postavlja zapreka saznakom upozorenja.

atita od upada u otvore sprovodi se kao za vreme rada i kretanja radnika u blizini otvora, tako i kad semesto radova udalji od otvora, pa sve dok se otvor ne ukloni ili kona!no ne obezbedi.

Otvori koji se moraju ostaviti u delu objekta ili konstrukciji na prilazu ili u blizini prolaza radnika, ograujuse !vrstom zatitnom ogradom i ozna!avaju vidnim oznakama, a ukoliko se zbog potrebe radnogprocesa ne moe postaviti ograda, moraju da se odmah posle nastanka pokriju poklopcima.

oklopci kojima se pokrivaju otvori na gradilitu ne smeju da budu pomerljivi ili obrtni, a moraju da buduizraeni i ugraeni tako da mogu da prenesu najnepovoljnije optereenje koje moe da naie.

(od otvora kroz koje prolaze radnici ili se izvla!i materijal, ivice koje se ne koriste moraju da se ogradezatitnom ogradom, a po prestanku korienja postavlja se zatitna ograda i na ostale ivice.

Otvori u zidovima zatiuju se zatitnom ogradom ukoliko je postojei parapetni zid nii od 46 cm odpoda, ili ima otvore ire od )2 cm na kraoj strani otvora.


13/72

* Z'&a!5:' !a&'

lan 33

idanje zidova izvodi se najvie do visine /26 cm od podloge na kojoj radnik stoji.

"aterijal za zidanje &opeka, blokovi, malter i dr.', uz radno mesto zidara, mora da bude ravnomerno istabilno sloen prema uputstvima koje izdaje odgovorni radnik o na!inu i veli!ini optereivanja podloge&tlo, meuspratna konstrukcija, skela, radna plat%orma i sl.' sa koje se vri zidanje.

Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odreena, zabranjeno je.

idarski materijali koji se odlau, prenose i prevoze na paletama, uskladitavaju se na posebnopripremljenoj podlozi koja je horizontalna, ravna, o!iena i ima dovoljnu !vrstou da ne doe dokrivljenja i slaganja pod teinom sloaja.

alete imaju potrebnu povrinu da se sloaj moe stabilno da sloi, zatim !vrstu konstrukciju da bezde%ormacija mogu da prenesu optereenje od sloaja na podlogu i prilagoene su ureaju za transporttako da se podizanje, prenos i prevoz paleta moe jednostavno i lako obaviti.

Bkladite graevinskih materijala sloenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza isaobraajnica da u slu!aju ruenja sloaja ne budu ugroeni prolaznici i saobraaj i obezbeeno je odpristupa lica koja ne rade na skladitu.

ri podizanju, prenosu i prevozu slobodno sloenih &nisu osigurani korpama, ramovima ili na neki drugina!in' materijala na paletama, radnici koji opsluuju moraju da se udalje na rastojanje vee od domaajanajvieg elementa u slu!aju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica nenau u ovoj opasnoj zoni.

lan 34

ri postavljanju pro%ila i obeleavanju pravaca zidova pomou ica ili osiguranja uglova pomou letvi, naice se postavljaju u odgovarajuim razmacima obojena upozorenja ili druge uo!ljive oznake, a ispreduglova se postavlja posebna zatita od ukrtenih dasaka ili zatitnih ograda.

lan 3*

rilazi, prolazi, staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim plat%ormama sa kojih se vri zidanje iprenosi ili prevozi zidarski materijal i alat, izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da sekreu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat.

odloga po kojoj se kreu radnici pri opsluivanju mealice, treba da bude podeena tako da radnici nepodiu teret na visinu veu od /,16 m, a kod kratkotrajnih radova najvie do /,26 m.

lan 3+

ri mainskom spravljanju zidarskih smea &malter, beton', dok je bubanj mealice u pokretu,zabranjeno je:

/' ru!no usipavanje sastavnih delova smee iz vrea, ko%a i sli!nih sudova neposredno u otvor bubnja0

1' ubacivanje u otvor predmeta i alata pridravanih rukom, radi pranjenja, odgrtanja, !ienja i drugihradova0

)' udaranje !vrstim predmetima po delovima mealice.

(ad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zatitne nao!are.


14/72

lan 3,

(od mealica sa korpom za podizanje smee, prilaz radnika prostoru kretanja korpe, dok je ureajuklju!en i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja, zabranjen je.

>klju!ivanje mealice na elektri!ni pogon, ako nije sprovedena propisna zatita od udara elektri!nestruje, zabranjeno je. "oe se koristiti zatita &sklopke, nulovanje i sl.' oblinjeg objekta sa kojeg se vrinapajanje, a ako to nije mogue moraju metalni delovi mealice da se obezbede pomou zatitnoguzemljiva!a &sonde, trake, plo!e i sl.'.

lan 3-

-ko zidarski radovi treba da otpo!nu na mestima na kojima je dolo do vremenskog prekida rada, a nakojima su ranije preduzimane mere zatite na radu ili ranije postavljene skele, zatitne konstrukcije,prilazi i druge pomone konstrukcije, pre po!etka radova se pregledaju zate!ene mere zatite i zatitnekonstrukcije, zatim se obavljaju popravke i dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika namesta rada.

lan 3.

idarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju tetni po zdravlje radnika, !uvaju se u posebnim suvimprostorijama.

idarske smee pripremaju se &gaenje kre!a, spravljenje maltera i sl.' u odvojenim prostorima krugagradilita, po pravilu izvan podru!ja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva, u koje mora da budespre!en pristup svima, osim radnika koji rade na pripremi smea.

lan 4/

ri radu sa kre!om, pored ostalih, sprovode se i sledee mere zatite na radu:

/' korito za gaenje kre!a postavlja se pored kre!ne jame0

1' radnik koji gasi kre! u koritu i radnik koji vadi kre! iz kre!ne jame moraju da budu obezbeeni od padau kre!nu jamu0

)' kre!na jama ograuje se !vrstom zatitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogunostpristupa radnika ivici jame0

*' mesto rada kraj kre!ne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav, a po ivici radnog podapostavlja se propisana zatitna ograda0

2' alat za gaenje i vaenje kre!a izrauje se sa duga!kom drkom, radi zatite od prskanja i isparenjaiz jame.

lan 41

Budovi i naprave za ru!no prenoenje zidarskih smea podeavaju se za lak prenos i pranjenje bezprosipanja, prskanja i mogunosti pada smee na druge radnike. >kupna teina smee i suda ne smeprelaziti 12,6 kg po radniku mukarcu i /2,6 kg po radniku eni ili radniku mlaem od /4 godina.

Bputanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima, ahtovima, oknima, kanalima i sli!nim mestima vrise pomou naprava &ljebovi, levci' ili pomou transportnih sredstava &transporteri, dizalice i dr.' zavisnood vrste, oblika i teine materijala.

Bputanje teih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima, pod stalnimnadzorom stru!nog radnika.


15/72

lan 42

idanje svodova i lukova, montaa gotovih elemenata meuspratne tavanice, postavljanja montanihstepenika i drugih elemenata izvodi se na osnovu tehni!ke dokumentacije, koja sadri prikaz izvoenjasa redosledom radnih operacija i merama zatite na radu.

(od svodova i lukova tehni!ka dokumentacija sadri prikaz montae skele i oplate, kao i vreme i na!innjihovog uklanjanja, !emu se ne sme pristupiti bez nareenja i uputstva odgovornog radnika.

a vreme montae gotovih elemenata ili stepenika obezbeuje se taj deo objekta i kruga gradilita odprolaska i prisustva lica koja ne u!estvuju u radnom procesu, a stepenite se isklju!uje iz upotrebezaprekama i znacima upozorenja.

$adove iz stava / ovog !lana mogu da izvode samo osposobljeni i kvali%ikovani radnici, upoznati saopasnostima koje prete pri izvoenju tih radova i to uz stalni nadzor stru!nog radnika.

lan 43

ri izvoenju radova na temovanju betona, pri zidarskim radovima sa kamenom, zatim torkretiranju,odnosno pri radovima kod kojih postoji mogunost upada u oko svee mase ili !vrste sitnei neophodna

je upotreba zatitnih nao!ara.

lan 44

Cabri!ki i drugi visoki dimnjaci, kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaskaradnika sa mesta rada pri graenju, zatim pri pregledima, odravanju i opravkama u toku upotrebe, veaod ),6 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaa.

;ezbedan pristup iz stava / ovog !lana obezbeuje se, po pravilu, stepenitima jednokrakim iliviekrakim, sa unakrsnim kosim kracima i izmeu njih horizontalnim odmaralitima, po !ijim slobodnimivicama se postavlja propisana zatitna ograda.

+ V"!)':aln" l"5)" 5a l"#


16/72

3' na svakih 1,6 m visine leobrana ugrauje se horizontalni nosa! od okruglog gvoa pre!nikanajmanje / mm ili trakastog gvoa iste nosivosti, !vrsto vezan za stranice lestvi, oblika kruga pre!nikasvetlog otvora najmanje 3/6 mm0

4' izmeu nosa!a leobrana postavljaju se horizontalna ukruenja !vrsto vezana za stranice lestvi, istogoblika kao nosa!i, pre!nika ne manjeg od /* mm i na meusobnom vertikalnom rastojanju ne veem od/,6 m0

5' ispunu zatitnog leobrana !ine vertikalna okrugla gvoa pre!nika najmanje /* mm, rasporeena po

unutranjoj povrini nosa!a i ukruenja leobrana na meusobnom osovinskom rastojanju najvie do )2cm, mereno po obimu nosa!a leobrana0 ispuna mora da bude !vrsto spojena sa nosa!ima iukruenjima leobrana0

/6' duina leobrana ne sme da bude manja od /,32 m.

8ormativi iz stava / ovog !lana vae ako se pre!ke, nosa!i i ispuna leobrana izrauju od !elika D.6)66=, G- 1*6potreba penjalica za penjanje ili silaenje preko visine ),6 m od podloge, bez zatite od pada sa visinezabranjena je.


17/72

enjalicama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se metalne pre!ke okruglog preseka sa oba krajaugraene u zidani ili betonski zid objekta, zavarivanjem ili na drugi na!in pri!vrene na metalnupovrinu objekta ili konstrukcije.

enjalice se mogu upotrebiti kod privremenih objekata i konstrukcija i preko visine od ),6 m, ali najvieod /6,6 m visine od podloge, kad se zatitni leobran ne moe postaviti.

(ad se upotrebljavaju penjalice na visinama preko ),6 m od podloge mora da bude postavljenovertikalno sigurnosno ue za vezivanje zatitnog opasa!a. >e je !vrsto vezano na oba kraja i na svakih

),6 m visine posebnim dra!ima za objekat ili konstrukciju.

8a visini iz stava * ovog !lana penjalice mogu koristiti isklju!ivo radnici osposobljeni za korienjezatitnog opasa!a i koji ispunjavaju uslove za rad na visini.

lan 4.

Festve sa zatitnim leobranom izgrauju se, postavljaju, koriste i odravaju prema tehni!kojdokumentaciji sa merama zatite na radu, koju obezbeuje izvoa!, ukoliko lestve nisu sastavni deoprojekta objekta, odnosno investicionog programa, kad izvoa! obezbeuje tehni!ku dokumentaciju omerama zatite na radu pri postavljanju lestvi, a na osnovu projekta koji je obezbedio investitor.

#ehni!ka dokumentacija treba da sadri prora!un nosivosti svakog elementa lestvi i zatitnog leobranasa utvrivanjem njihovih dimenzija, zatim prora!un meusobnih veza elemenata i prora!un veza lestviza objekat ili konstrukciju pri!vrenjem pomou dra!a ili ka!enjem pomou kuka, a premanepovoljnijem optereenju sa udarnim koe%icijentom srazmernim moguoj visini pada radnika.

> tehni!koj dokumentaciji prikazuje se broj, dimenzije, oblik i poloaj, kao i na!in ugraivanja dra!a ilikuka za pri!vrivanje ili veanje lestvi, sa merama zatite na radu pri postavljanju, zatim se opisuje iprikazuje svaka radna operacija procesa montae lestvi sa zatitnim leobranom, kao i radne operacijepri!vrivanja lestvi sa merama zatite na radu i postupkom kontrole.

, G!a#"n$" a &'0n$a:a ' $a0 !a&a na '5'n'lan */

Graenje %abri!kih dimnjaka i sli!nih objekata kao to su silosi, vodozahvatne kule ili prelivne graevinekod brana, zahteva posebno ureenje kruga gradilita, obzirom na izuzetnu opasnost od pada predmetasa velike visine. reduzimaju se sledee mere:

/' gradiline staze i prolazi za radnike, putevi za vozila i pokretna orua postavljaju se na bezbednojudaljenosti0

1' proizvodni placevi, objekti sa radnim i pomonim prostorijama i sva mesta stalnog rada radnika

lociraju se u bezbedna podru!ja gradilita0

)' povremeni rad radnika na poslovima koji nisu u neposrednoj vezi sa izradom visokog objekta,odnosno korienje kruga gradilita u zoni visokog objekta, dozvoljeno je samo u vreme prekida rada navisokom objektu0

*' prilazi i mesta rada koja se ne mogu izmestiti iz ugroene zone obezbeuju se od pada materijala ialata zatitnim galerijama i nadstrenicama0

2' na mestu izrade visokog objekta, ispod radnih plat%ormi postavljaju se prihvatne skele ili zatitnemree, koje su po pravilu sastavni deo skele ili ureaja za izradu i premetaju se ili pomeraju zajedno sa

njim0 kad se dimnjak zida sa unutranje strane, ostavljaju se radne plat%orme, na vertikalnom rastojanjune veem od ),6 m kao zatita od pada predmeta.

' prilaz mestima rada na visini izrauje se i organizuje tako da ne postoji mogunost pada predmeta naradnike koji se penju ili silaze sa objekta, niti njihovim kretanjem izazvanog slu!ajnog pada predmetaizvan zone gradilita na kojoj su sprovedene mere zatite od padajuih predmeta &obezbeena zona'0


18/72

3' transport materijala i opreme na objekat, sa objekta i po objektu mora da bude tako sproveden da neugroava delove gradilita izvan obezbeene zone0

4' zona oko visokog objekta u kojoj postoji mogunost slu!ajnog pada predmeta ograuje se, a naulazima postavljaju znaci upozorenja na opasnost i znaci zabrana ulaza besposlenim licima.

lan *1

=isoki dimnjaci i sli!ni objekti izgrauju se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji graenja imerama zatite na radu pri izvoenju radova i dokumentacije o ureenju gradilita u cilju bezbednograda i kretanja radnika u zoni u kojoj postoji mogunost slu!ajnog pada predmeta.

#ehni!kom dokumentacijom mora da se propie u zavisnosti od usvojene tehnologije i mera zatite naradu, brzina vetra pri kojoj se radovi prekidaju, promenljiva prema visini na kojoj su se zatekli radovi, kaoi da se naloe mere sigurnosti, koje se moraju preduzeti pri prekidu radova.

$adovi na izgradnji visokih dimnjaka i sli!nih objekata mogu se obavljati samo ako je obezbeen stalninadzor stru!nog radnika.

lan *2

$adom na visini, u smislu ovog pravilnika, smatra se rad koji radnik obavlja koristei oslonce na visini),6 m i vie od !vrste podloge pri !emu radni prostor nije zatien od pada sa visine.

Dvrstom podlogom smata se podloga !ije su de%ormacije pod optereenjem koje na nju prenosi uprocesu rada zanemarljivih veli!ina i nemaju zna!aja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija iliureaja.

$adnim prostorom zatienim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima:

/' po slobodnim ivicama radnog poda &ivica udaljena vie od 16 cm od vertikalnog zida objekta ili sli!ne

prepreke koja u potpunosti titi od pada preko ivice u okolni prostor' postavljenu propisanu zatitnuogradu0

1' radni pod izveden u skladu sa propisima, a prema crteu koji je uraen na osnovu statisti!kogprora!una kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom0

)' skelu na koju se postavlja radni pod sa zatitnom ogradom, izvedenu prema projektu skele, a !ije jekorienje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrila pregled i prijem pre po!etka upotrebe0

*' pristup etaama skele na kojima rade radnici obezbeen pomou stepenita izvedenog u skladu saodredbama iz ta!. /'9)' ovog stava ili za manje visine pomou nekog od jednostavnijih propisanih prilaza&penjalice sa leobranom, kose rampe, stepenice i sl.'.

lan *3

$ad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zatite na radu.

$ad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu, postepeno od malihka veim visinama, stekli znanje i proverili li!ne sposobnosti za obavljanje ovih poslova.

lan *4

$adovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvoenja sa meramazatite na radu, koju obezbeuje izvoa! radova.

$ad na visini moe se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor stru!nog radnika odreenogreenjem direktora preduzea ili privatnog poslodavca za poslove vrenja nadzora nad radom radnika.


19/72

- S:la&'()"n$" !"?an" %!a#" ' 5!)'0"na)a

lan **

$ezana graa i oblovina skladiti se na placevima u obliku sloajeva kojima je obezbeena stabilnost.

Graa sa sloaja skida se postepeno odozgo nanie.

$uenje sloaja ili izvla!enje pojedinih komada grae iz sloaja nije dozvoljeno.

lan *+

Bloajevi grae oslanjaju se na !vrste i horizontalne oslonce postavljene na podlogu.

Oslonci ili podloga ne smeju da se tokom vremena sleu ili de%ormiu.

Bloajevi grae povremeno se pregledaju i preduzimaju se mere za obezbeenje stabilnosti, ukoliko jevremenom dolo do promena koje mogu prouzrokovati pad sloaja.

lan *,

=isina sloaja od tla ne sme da bude vea od:

/' kod ru!nog slaganja i skidanja

1,6 m za rezanu grau

1,6 m za oblu grau0

1' kod ru!nog slaganja i skidanja preko plat%ormi

*,6 m za rezanu grau

),6 m za oblu grau0

)' kod mehanizovanog slaganja i skidanja

,6 m za rezanu grau

),6 za oblu grau.

Bloajevi oble grae, po potrebi, osiguravaju se podupira!ima.

lan *-

@zmeu sloenog drveta nije dozvoljeno kretanje radnika, izuzev onih koji rade na skladitu grae.

rolazi za radnike koji vre istovar, slaganje, skidanje i utovar grae ne smeju da budu ui od /,26 m.

. T"5a!5:' !a&'

lan *.

Graa i elementi izgraeni od grae &oplata i sl.' posle svake upotrebe !iste se od prljavtine, eksera,metalnih delova i drugih predmeta koji mogu da budu uzrok povrede radnika.

Graa ili elementi oplate posle !ienja skladite se na na!in i na mesta odreena elaboratom oureenju gradilita.


20/72

rljavtina i otpaci uklanjaju se, odmah posle nastanka, sa radnih povrina, prolaza i prilaza.

lan +/

Graa i oplata i njeni delovi ne smeju se ostavljati:

/' delimi!no montirani ili delimi!no demontirani sa neu!vrenim ili nestabilnim preostalim delom0

1' u blizini nezatienih ivica objekta, skele ili oplate0)' na radnim podovima prilaza, prelaza, radnih plat%ormi ili skela, ukoliko to nije projektom ili uputstvom okorienju predvieno, a ako jeste obezbeuje se od preturanja i pada sa skele, naro!ito za slu!aj udaravetra.

lan +1

Oplata se ne sme koristiti kao prilaz, a po elementima oplate zabranjeno je kretanje radnika.

lan +2

Otra se!iva tesarskog alata &sekire, testere, dleta i sl.' moraju pri prenosu da budu na podesan na!inpokrivena, radi zatite radnika od povreivanja.

lan +3

8adstrenice iznad ulaza, prolaza i prilaza za zatitu prolazeih radnika od padajuih materijala ipredmeta izrauju se tako da zadre padajui predmet i spre!e povreivanje radnika.

lan +4

> stolarskoj radionici obavljaju rad samo radnici odreeni od strane odgovornog radnika ili poslodavca.

Bpisak sa imenima radnika osposobljenih za bezbedan rad koji se odreuju za rukovanje ureajem zamehani!ku obradu drveta mora da bude potpisan od odgovornog rukovodioca ili poslodavca, overenpe!atom preduzea i istaknut na vidnom mestu pored ureaja.

ristup u radnu prostoriju stolarske radionice dozvoljen je samo radnicima koji u njoj obavljaju rad.

1/ K5' !'la?'@ !la?' ' !a0"

lan +*

(ad se kosi prilazi, prolazi i rampe upotrebljavaju za odlaganje, prevoz ili prenos materijala, deonamenjen za kretanje radnika ne sme da bude ui od 6 cm.

8agib kosih prilaza, prolaza i rampi ne treba da prelazi *67, izuzetno moe da bude pod uglom od )6 o.

8a gornjoj povrini poda moraju da budu pri!vrene letvice visine /1 mm, irine 1* mm, duine jednakeirini poda, na meusobnom osovinskom rastojanju od )2 cm.

(osi prilazi i prolazi na visini veoj od /66 cm od pologe moraju da budu ograeni propisanom zatitnomogradom.

lan ++

(osi prilazi, prolazi i rampe moraju da budu oslonjeni na sigurne oslonce i za njih pri!vreni.

8aslanjanje na nestabilne delove objekta ili konstrukcija ili na gomile materijala zabranjeno je.


21/72


22/72

$adni pod mora da bude oslonjen tako da se u toku korienja ne moe pomeriti.

(ad se radni pod izrauje od drveta, graa mora da bude odabrana i obeleena da bi se upotrebljavalaisklju!ivo za radne podove.

@zrada radnog poda od dasaka preputenih preko oslonca sa slobodnim krajem, zabranjena je.

$adni pod izrauje se prema sledeim normativima:

/' kad je namenjen za prolaz i kretanje radnika pri radu ne sme da bude manje irine od 46 cm, kad jenamenjen i za druge svrhe &deponovanje materijala, prevoz materijala i opreme i sl.' za prolaz radnikaobezbeuje se prostor irine najmanje 6 cm0

1' daske patosa moraju da budu priljubljene jedna uz drugu po celoj irini radnog poda i meusobnoobezbeene od razmicanja0

)' daska od !etinara @ klase, irine 16 cm, debljine 2 cm, ne sme se koristiti u sastavu radnog poda, narastojanju oslonca veem od 1,6 m, pri radu na otvorenom prostoru0

*' ivica radnog poda ne sme da bude udaljena od objekta vie od 16 cm, kad nije postavljena zatitna

ograda0

2' po svim slobodnim ivicama postavlja se zatitna ograda sa ivi!nom zatitom za spre!avanje padapredmeta0

' kad su daske patosa postavljene jedna preko druge, na !eonim stranama gornjih dasaka postavlja sepopre!na trouglasta letva.

lan ,/

(ad se radni pod upotrebljava na visini ),6 m i vie od podloge, izrauje se na osnovu projekta koji

sadri:

/' prora!un elemenata za najnepovoljnije mogue optereenje, pri !emu se propisani dozvoljeni naponiuzimaju sa umanjenom vrednou zbog izloenosti atmos%erskim uticajima kad se radi na otvorenomprostoru0

1' dimenzije elemenata i rastojanja oslonaca0

)' crtee detalja oslanjanja0

*' na!in korienja i dozvoljeno optereenje.

a radne podove na visinama do ),6 m dimenzije elemenata, rastojanja i na!in oslanjanja, dozvoljenooptereenje i na!in korienja odreuje odgovorni radnik.

8a vidnom mestu na po!etku radnog poda postavljaju se table sa natpisom o dozvoljenom optereenju ina!inu upotrebe.

re prve upotrebe i u toku korienja radni pod pregleda odgovorni radnik i preduzima mere u slu!ajuneispravnosti ili oteenja.

12 Za()')na %!a&a

lan ,1

rivremena zatitna ograda &u daljem tekstu: zatitna ograda' postavlja se na mesta rada i kretanjaradnika da upozori na opasnost, a u slu!aju potrebe spre!i pad sa visine, upad u dubinu ili zatiti ododreene opasnosti na terenu.


23/72

"aterijal od koga se izrauje zatitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima zakonstrukcije.

atitna ograda treba da bude izgraena prema sledeim normativima:

/' dimenzije, rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom optereenju narukohvat ograde od najmanje )66 8 po dunom metru, to mora da bude dokazano prora!unom iprikazno na crteima za izvoenje0

1' ispuna ograde postavlja se sa unutranje strane stubova0

)' u ispuni ograde jedna dimenzija !istog otvora ne sme da bude vea od )2 cm0

*' kad se za ispunu ograde upotrebljava i!ana mrea otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duu ivicuod * cm, a kod krunih pre!nik ne sme prelaziti *,2 cm0

2' krajevi ispune ne smeju se zavravati prepustom, odnosno ne smeju imati slobodne krajeve0

' visina zatitne ograde od gazine povrine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od /66 cm0

3' kad ispod mesta na kojem se postavlja zatitna ograda postoji mogunost rada ili kretanja drugihradnika, u donjem delu ograda ima punu ivi!nu zatitu, koja se sastoji od daske postavljene nasatice,visine najmanje 16 cm od povrine poda0

4' povrine zatitne ograde treba da su glatke, ne smeju imati ispade, niti otre ivice, da ne bi dolo dozaka!injanja odee i opreme ili povreivanja radnika.

lan ,2

atitne ograde koje mogu da budu izloene nepovoljnijem optereenju od optereenja iz !lana 3/ stav) ta!ka / ovog pravilnika, ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje, izrauju se

na osnovu projekta sa stati!kim prora!unom i crteima detalja za izradu sa opisom mera zatite na radupri montai i demontai.

13 Ra&n" 5:"l"

lan ,3

$adnom skelom, u smislu ovog pravilnika, smatra se privremena, pomona konstrukcija koja nosi radnuplat%ormu, radni pod, stepenite ili drugi prilaz na kome se na visini ),6 m i veoj od podloge, obavlja radi kretanje radnika, ru!ni prenos ili ru!ni prevoz opreme, alata i graevinskog materijala.

$adne skele se postavljaju, odravaju, koriste i uklanjaju prema tehni!koj dokumentaciji koja mora dasadri:

/' analizu optereenja, prora!un svakog noseeg elementa skele, prora!un veza elemenata i dokazstabilnosti skele u celini0

1' dispoziciju konstrukcije skele sa osnovnim dimenzijama, izgledom i popre!nim presecima0

)' prora!un i prikaz oslanjanja skele0

*' crtee elemenata skele sa dimenzijama, meusobnim rastojanjima i detaljima meusobnih veza0

2' crtee poloaja i detalja veze skele sa objektom, detalja ukruenja, razupira!a i drugih elemenata kojise koriste za obezbeenje stabilnosti skele kao celine0

' crtee radnog poda i zatitne ograde u skladu sa odredbama !l. 36931 ovog pravilnika0


24/72

3' crtee detalja veze radnog poda sa skelom i veze zatitne ograde sa radnim podom ili skelom0

4' crte prilaza radnim etaama skele0

5' odredbu za najvee dozvoljeno optereenje i uputstvo za korienje i odravanje0

/6' redosled i na!in montae i demontae sa merama zatite na radu0

//' atest o ispravnosti upotrebljenih materijala.

lan ,4

Bkele koje se sastoje od tipskih elemenata &tipske skele', osim dokumentacije iz !lana 3) ovogpravilnika, moraju da imaju i potvrdu o tehni!koj ispravnosti svakog tipskog elementa ugraenog u skelu.

#ipski elementi se obeleavaju i vode u posebnoj evidenciji u koju se upisuju datumi i rezultati izvrenihperiodi!nih provera ispravnosti u skladu sa uputstvom proizvoa!a.

re ugraivanja u skelu, rukovodilac radova ili od njega odreeni odgovorni radnik, pregleda i odobravaugradnju ispravnih tipskih elemenata.

lan ,*

#ehni!ku dokumentaciju za skelu obezbeuje rukovodilac radova izvoa!a i o njoj se stara i vodi ra!unada sa njom budu upoznati svi odgovorni radnici, a sa merama zatite na radu pri montai, odravanju,demontai i svi radnici koji u!estvuju u ovim radovima.

#ehni!ku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant, a overava preduzee koje ju je izradilo.

@zmena projekta skele moe se izvriti samo uz saglasnost odgovornog projektanta, o !emu na gradilitumora da postoji dokaz.

re upotrebe skela se pregleda od strane komisije sastavljene od stru!nih radnika, koji utvruju da li jeskela izvedena prema tehni!koj dokumentaciji, propisima o zatiti na radu, tehni!kim propisima ijugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela da li ugraeni elementi ispunjavaju uslove iz uputstvaproizvoa!a i o tome sastavljaju zapisnik. (omisiju odreuje rukovodilac radova, odnosno poslodavac.

apisnik o pregledu skele sastavni je deo dokumentacije o skeli.

@spravnost skele proverava se povremeno u toku rada, najmanje jedanput mese!no, a naro!ito poslevremenske nepogode, posle popravki, prepravki i premetanja. rovere vri rukovodilac radova ili odnjega odreeni odgovorni radnik, koji rezultat provere unosi u kontrolnu knjigu skele.

#ehni!ka dokumentacija skele !uva se na gradilitu do otpreme elemenata skele sa gradilita.

lan ,+

a manje radne skele, projekat iz !lana 32 ovog pravilnika nije neophodan, ve se postavljanje,upotreba, odravanje i uklanjanje izvodi prema uputstvima i pod nadzorom rukovodioca radova, odnosnoposlodavca ili od njih odreenog odgovornog radnika, u skladu sa propisima o zatiti na radu, tehni!kimpropisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela i prema uputstvu proizvoa!a.

"anjim radnim skelama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se skele kod kojih su istovremeno ispunjeniuslovi:

/' visina od !vrste podloge ne iznosi vie od 2,6 m0

1' korisna povrina radnog poda nije vea od /6,6 m0


25/72

)' ne koriste ih istovremeno vie od dva radnika0

*' ne postavljaju se u blizini ##, elektri!nih i drugih vodova i objekata od posebnog drutvenog zna!aja.

lan ,,

Bkele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i uklanjati samo stru!ni radnici, osposobljeni izdravstveno sposobni za obavljanje radova na visini, pod stalnim nadzorom odgovornog radnika.

-ko se u prostoru izrade i korienja skele nalaze aktivni elektri!ni vodovi ili druge prepreke, postavljanjene sme zapo!eti dok se kod preduzea nadlenog za odravanje ne preduzmu mere za isklju!enjestruje, odnosno izmetanje ili uklanjanje prepreke.

Bkela postavljena pored ili iznad saobraajnica prekriva se na spoljnoj strani pokriva!em &trska, juta,gusta metalna ili plasti!na mrea i sl.', radi spre!avanja padanja predmeta na saobraajnicu.

$adni patos vezuje se za skelu tako da se spre!i pomeranje ili odizanje pojedinih elemenata ili patosa ucelini.

ristupi na radne etae skele izrauju se u skladu sa odredbama !l. *2, *, *5 i 3 ovog pravilnika.

lan ,-

a meusobno spajanje elemenata skele mogu da se upotrebe samo sredstva predviena tehni!kimpropisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela vezni elementi izrauju se u skladu sauputstvom proizvoa!a.

=ezivanje pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu izvodi se tako da ne bude umanjena nosivostelemenata ili nosivost skele kao celine.

14 N5"7" 5:"l"

lan ,.

8oseom skelom, u smislu ovog pravilnika smatra se privremena pomona konstrukcija !ija je namenada prenese na podlogu optereenje od gradilinog saobraaja, ureaja, opreme, instalacija, materijala,privremenog objekta ili teinu dela konstrukcije, koji je u izradi &sve beton u oplati, !eli!na ili betonskakonstrukcija u montai i sl.' dok konstrukcija ne postane sposobna da prenese optereenje na sopstvenetrajne oslonce &zidovi zgrade, stubovi mosta i sl.'.

ri postavljanju, korienju i uklanjanju nosee skele pored mera iz projekta skele, mera u skladu saodredbama !l. 3*, 32, 3 i 34 ovog pravilnika, mera utvrenih drugim propisima o zatiti na radu,tehni!kim propisima i jugoslovenskim standardima, sprovode se i sledee mere:

/' temelji stubova skele postavljaju se na podlogu !ije su sigurnost i mehani!ke osobine provereni, a kodposrednog %undiranja 9 na elemente koji se odreuju prema karakteristikama zemljita tako da ne doedo pomeranja ili sleganja temelja0

1' spre!ava se slivanje vode u temelje skele0

)' ako je tlo nedovoljne nosivosti, povrina oslonaca poveava se podmeta!ima &tvrdo drvo, metalnepodloge, betonski blokovi i sl0'0

*' kad je tlo male nosivosti, vri se zamena zemljanog materijala ispod oslonca skele, a kod izuzetnomalih nosivosti tla izvodi se posredno %undiranje &naj!ee ipovi'0


26/72

2' kod metalne cevaste skele, vertikalne cevi &stubovi skele' moraju na donjem kraju imati metalne stope&Apapu!eA', a u popre!noj i produnoj ravni moraju da budu meusobno povezane horizontalnim idijagonalnim cevima u prostornu celinu0

' spojevi i nastavci metalnih cevi, kada se izvode pomou spojnice sa zavrtnjevima, zatezanjezavrtnjeva vri se momentnim klju!em u skladu sa uputstvom proizvoa!a0

3' nosa!i oplate ili nosa!i preko kojih se polau montani komadi, u!vruju se u gornjem delu skeleprotiv preturanja, obezbeuju se od pomeravanja i postavljaju centri!no u odnosu na osovinu stubova

skele0

4' prilikom postavljanja skele ugrauju se naprave &naj!ee ru!ne vretenaste dizalice ili AkajleA oddrveta' pomou kojih se oplata moe lako i bezbedno odvojiti od skele ili montani komad preciznodoterati na projektovanu kotu0

5' pri demontai skele pre izvla!enja nosa!a iz gornjeg dela skele proverava se da li je skela upotpunosti odvojena od konstrukcije0

/6' za vreme nanoenja optereenja prate se de%ormacije nosee skele &naj!ee pomou AslegomeraA'0

//' otputanje skele od konstrukcije moe se izvoditi samo po nalogu i uputstvima rukovodioca radova0

1* V'5"7" 5:"l"

lan -/

=isee skele pri izvoenju graevinskih radova koriste se samo kao radne skele, izuzev u posebnimslu!ajevima kad se mogu koristiti kao zatitne skele.

=isee skele postavljaju se na onim delovima objekta ili konstrukcije gde ne postoji mogunostpostavljanja stojee skele ili gde bi njeno postavljanje iziskivalo poveane trokove.

=isee skele su privremene pomone konstrukcije i moraju da imaju tehni!ku dokumentaciju uraenu uskladu sa odredbom !lana ) stav 2 ovog pravilnika.

(onstrukcija radne plat%orme izrauje se od krutih i !vrstih elemenata, a upotreba uadi ili icezabranjena je.

od i zatitna ograda radne plat%orme moraju da budu izraeni u skladu sa odredbama !l. 5931 ovogpravilnika.

(ad je radna visea skela pomerljiva, pri pomeranju ili premetanju na radnoj plat%ormi ne smeju da senalaze radnici.

>groeni prostor ispod visee radne skele ograuje se radi spre!avanja pristupa radnika i drugih lica ipostavljaju se table sa upozorenjem na opasnost od pada predmeta.

lan -1

(ad se radna plat%orma visee skele podie i sputa ili pomera koristei mehanizovan, po praviluelektri!ni pogon, visea skela postaje ureaj, koji se upotrebljava pri graevinskim radovima naj!ee naodravanju i opravkama %asade visokih objekta, pri izradi dubokih ahtova vodozahvatnih graevina na

hidrograevinskim objektima i drugim visokim objektima na kojima postoje delovi ili povrinenepristupa!ne ili teko dostupne sa unutranje strane.

O viseoj skeli !ija se radna plat%orma die, sputa ili pomera mehanizovanim pogonom, pored delatehni!ke dokumentacije kao pomone konstrukcije, mora da postoji i deo tehni!ke dokumentacije uraen


27/72

shodno odredbi !lana ) stav * ovog pravilnika usaglaen sa uputstvom proizvoa!a ureaja iliproizvoa!a pojedinih njegovih delova, zatim isprave o rezultatima pregleda i ispitivanja ureajaizvrenih na novoj lokaciji, pre i u toku upotrebe, sa ciljem dokazivanja ispravnosti za rad i postojanjapropisanih mera zatite na radu.

+okumentacija iz stava 1 ovog !lana obezbeuje se shodno tehni!kim propisima za visee skele naelektri!ni pogon, jugoslovenskim standardima, propisima o merama zatite na radu na oruima za rad idrugim propisima o zatiti na radu i tehni!kim propisima koji ureuju oblast zatite na radu.

+okumentacija o izvrenim pregledima i ispitivanjima visee skele na mehanizovan pogon !uva se nagradilitu do kraja njene upotrebe.

re po!etka upotrebe korisnik obrazuje komisiju od stru!nih radnika koja pregleda tehni!kudokumentaciju i dokaze o ispravnosti za rad i primenjenim merama zatite na radu, utvruje da li postojisva propisana dokumentacija i da li je visea skela izraena i postavljena u skladu sa propisanomdokumentacijom.

=isea skela ili njeni pojedini delovi ne smeju se upotrebiti dok komisija za pregled zapisnikom ne odobripo!etak upotrebe.

> toku izvoenja radova za pravilnu upotrebu, za ispravnost, za rad visee skele i odravanje merazatite na radu !ije je postojanje utvrdila komisija pri pregledu pre po!etka upotrebe, odgovoran jekorisnik.

lan -2

=isee radne skele koje se pri upotrebi ru!no pomeraju, podiu i sputaju, naj!ee pomou ru!nogvitla, su privremene pomone konstrukcije !ije radne plat%orme se koriste pri izvoenju graevinskihdetalja, zatim kod zanatskih radova, kao i za preglede delova objekta i radove na odravanju.

=isee skele iz stava / ovog !lana se projektuju, izrauju i postavljaju za istovremenu upotrebu odnajvie dva radnika.

> sastavu tehni!ke dokumentacije za viseu skelu iz stava / ovog !lana, izraene u skladu sa odredbom!lana ) stav 2 ovog pravilnika, mora da bude izraen i deo tehni!ke dokumentacije koji se odnosi naprilaz viseoj skeli.

re po!etka korienja na novom mestu upotrebe korisnik obrazuje komisiju od stru!nih radnika kojapregleda tehni!ku dokumentaciju i utvruje da li je uraena u skladu sa propisima o izradi tehni!kedokumentacije i propisima o zatiti na radu i da li je visea skela sa prilazom izraena i postavljenaprema tehni!koj dokumentaciji.

=isea skela iz stava / ovog !lana ne sme se upotrebiti, niti njen prilaz koristiti, dok komisija za pregled

zapisnikom ne odobri po!etak upotrebe.

lan -3

=isee skele mogu da se koriste kao zatitne privremene konstrukcije za spre!avanje pada radnika ilipada predmeta i graevinskog materijala u prostor ispod neobezbeene ivice objekta ili konstrukcije,samo kad se nikakvo drugo sredstvo zatite ne moe da primeni.

=isea zatitna skela postavlja se samo za pojedina!nu zatitu radnika od pada ili pri malim moguimoptereenjima za zatitu od pada predmeta i materijala.

=isea zatitna skela izrauje se i postavlja na osnovu tehni!ke dokumentacije izraene u skladu saodredbama !lana ) stav 2 i !lana 4* ovog pravilnika.

+a se visea zatitna skela izradi, postavi i odrava u skladu sa tehni!kom dokumentacijom, odgovoranje rukovodilac radova korisnika.


28/72

1+ Za()')n" 5:"l"

lan -4

atitna skela sa prihvatnom plat%ormom ili prihvatnom mreom postavlja se tako da prihvatna plat%ormakoju skela nosi ne bude nia od ),6 m ispod ivice preko koje radnik moe da padne.

atitna skela sa nadstrenicom namenjenom za zatitu radnika od padajuih predmeta, ima visinunajmanje 1,2 m od podloge po kojoj se radnici kreu. @zuzetno ova visina moe biti manja kod kopanjajama, ahtova, bunara i rovova, ali ne manja od 1,6 m.

atitna skela sa prihvatnom plat%ormom i zatitna skela sa nadstrenicom dimenzioniu i konstruiu setako da mogu da zadre najtei predmet koji ima mogunost da padne, kao i da spre!e njegovoodbijanje i rasipanje po okolnom prostoru.

+imenzije i konstrukcija zatitne skele sa prihvatnom plat%ormom ili nadstrenicom zavise od moguevisine i putanje pada i teine radnika ili predmeta od kojih se za prora!un i izradu uzima vea.

irina prihvatne plat%orme ili zatitne nadstrenice ne sme da bude manja od /,2 m.

(ad je duina opasne zone vea, postavljaju se zatitne galerije.

ri premetanju po visini ne sme se prethodna zatitna skela demontirati dok se naredna ne postavi.

"aterijal koji napada na prihvatnu plat%ormu i nadstrenicu mora da se redovno uklanja.

(ad ne postoji mogunost upotrebe prihvatnih plat%ormi ili nadstrenica, a radovi na visini se ne obavljajupojedina!no nego ih izvodi grupa radnika, ispod ugroenih radnih mesta postavljaju se mree zaprihvatanje radnika u slu!aju pada.

rolazak radnika ispod prihvatnih mrea, ograni!ava se na vremenske intervale kad se na visini ne radi,

ili se zabranjuje kad postoji mogunost probijanja mree usled pada teih predmeta.

1, Ra&' ;

a postavljanje ili uvla!enje kablova obezbeuje se pristup irine najmanje 6 cm sa obe strane nosa!a.

8a mestima utezanja i injektiranja kablova obezbeuje se prostor za smetaj pribora i ureaja zautezanje i injektiranje kablova i slobodan prostor irine najmanje po 6 cm sa obe strane kabla koji seutee za kretanje i rad radnika.


29/72

rostor za kretanje i rad postavljaju se tako da telo radnika nikad ne bude u pravcu snopa ica i da budeizvan zone domaaja pribora za kotvljenje kabla &kotve i klinovi' i ureaja za zatezanje ica &prese'.

ri postavljanju kotvi i klinova vri se provera da li su ice kabla paralelne &ne smeju biti upredene' i da lisu pravilno rasporeene po ljebovima ili obimu kotve i klina.

Blobodni vrhovi ica poravnavaju se pre po!etka zatezanja.

re putanja u rad vri se provera ispravnosti prese, pumpe, manometra, priklju!aka i spojeva, kao istanja creva za hidrauli!ko ulje.

> toku zatezanja kablova neprekidno se kontroliu ostvareni napon i izduenje ica i uporeuju saprojektovanim.

>tezanje i injektiranje kablova za prednapregnuti beton ne smeju se obavljati na niskim temperaturama,bez primene posebnih tehni!kih i mera zatite na radu.

o izvrenom utezanju kablovi moraju da se odmah injektiraju, a njihovi izlazi na povrinu betona&ankerni blok' da se zatite od uticaja korozije.

>teza!ki radovi na visini mogu da se izvode samo kad je radni prostor obezbeen od pada sa visine, tou smislu ovog pravilnika zna!i da je:

/' skela izraena prema projektu u kome je dokazana njena stabilnost0

1' radni pod postavljen na skeli na osnovu stati!kog dimenzionisanja elemenata prema najnepovoljnijemoptereenju0

)' zatitna ograda propisno podignuta du slobodnih ivica poda0

*' prilazi uraeni u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

a svaki pojedini sistem utezanja i injektiranja kablova izvoa! obezbeuje da na gradilitu postojiprojekat izvoenja sa merama zatite na radu u skladu sa uputstvom proizvoa!a opreme i pribora.

1. A!0'!a=:' !a&'

lan -,

$adovima na istovaru, utovaru, prenosu, pripremi &ispravljanje, se!enje i savijanje' nastavljanju iugradnji betonskog gvoa, namenjenog za armirano betonske elemente &u daljem tekstu: armira!kiradovi' ne sme se pristupiti:

/' sa dugom kosom, ako nije vezana maramom ili pokrivena kapom0

1' sa razdrljenom, odnosno neutegnutom odeom ili neodeven0

)' bez zatitnih cipela i rukavica.

ri utovaru ili istovaru armature dizalicom, teret se prethodno oslobaa od ostale armature, a nasilno!upanje iz gomile nije dozvoljeno.

#ereti se skidaju sa vrha naslage.

-rmatura u koturu &pre!nika do /1 mm' moe da se vezuje za kuku dizalice noseom !eli!nom uadi.

-rmatura u petljama, polubuntovima &pre!nika /* mm do 14 mm' i armatura u pravim ipkama &pre!nika)6 mm do *6 mm' podie se na pomonom ramu, koji je za kuku dizalice vezan noseom !eli!nomuadi.


30/72

ipke armature vezivanjem za ram obezbeuju se od ispadanja za vreme prenosa.

$adnici koji su obavili vezivanje nosee !eli!ne uadi za kuku dizalice, moraju da se uklone nabezbednu udaljenost, pre nego to teret po!ne da se podie.

risustvo bilo kojih lica u podru!ju kruga gradilita u kome se vri prenos armature, zabranjeno je.

Okretni dobo za odvijanje koturova armature ograuju se punom ili metalnom sitno mreastomogradom.

> toku ispravljanja armature zabranjeno je dodirivati ureaj sa valjcima na stazi za istezanje.

a vreme istezanja armature na stazi ne sme da bude radnika ili drugih lica, kao ni predmeta ilimaterijala.

ri ugraivanju i vezivanju armature radnik mora da ima obezbeen siguran oslonac i bezbednu stazuza kretanje pri radu.

Blobodni se krajevi ice kojom je izvreno vezivanje armature savijaju ili podvijaju.

lektri!ni kablovi pod naponom ne smeju da budu poloeni preko armature, niti postavljeni tako da moeda doe do dodira sa armaturom.

-rmira!ke maine i elektri!na instalacija na placu i objektima gde se priprema armatura moraju da buduredovno pregledane i odravane u ispravnom stanju, o !emu se vodi evidencija na gradilitu.

2/ B")n5:' !a&'

lan --

;etonskim radovima &betoniranje', u smislu ovog pravilnika, smatraju se prevoz ili prenos po objektu i

ugraivanje svee betonske mase, a zatim nega ugraene betonske mase za vreme odleavanja uoplati.

re po!etka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad radnika, i to:

/' na ivice preko kojih moe da doe do pada u prostor dubok preko /,6 m postavlja se zatitna ograda0

1' iznad armature postavljaju se staze za ru!ni prenos ili prevoz betonske mase i kretanje radnika, zatimradni podovi za prijem svee betonske mase kad sudove prenosi dizalica, radni podovi za ubacivanjemase u oplatu, staze za kretanje radnika pri ugraivanju i ravnanju povrine ugraenog betona0 staze iradni podovi izrauju se i postavljaju u skladu sa odredbama !l. 93/ ovog pravilnika0

)' staze i radni podovi ne smeju se oslanjati na armaturu, nego moraju da imaju sopstvene osloncepostavljene na oplatu0

*' otri vrhovi ili ivice spojnih i drugih delova armature uklanjaju se, podvijaju ili pokrivaju0

2' !ienje oplate i ugraene armature od prljavtine i otpadaka mlazom vode ili vazduhom podpritiskom, izvode se tako da ne doe do povreivanja radnika ili lica koja se kreu u blizini, usled udaraodba!enih !estica ili predmeta0

' kad se betonira nou ili kad dnevno svetlo nije dovoljno, postavlja se elektri!na rasveta, koja treba daobezbedi osvetljenost od najmanje 126 FE na mestu ugradnje betona, a najmanje /16 FE na prilazima i

stazama0

3' elektri!ni ureaji za ugraivanje betona moraju da imaju trans%ormisan napon najvie do *1=, aprenosne svetiljke sa pripadajuim pokretnim kablovima do 1*=0


31/72

4' kod konstrukcija veih raspona &hale, mostovi i sl.' postavljaju se slegomeri ili se vri geodetskoosmatranje ugiba i ponaanje konstrukcije skele pri nanoenju optereenja ugraivanjem sveebetonske mase.

lan -.

;etoniranje po!inje isklju!ivo po nareenju rukovodioca radova ili od njega odreenog odgovornogradnika.

ri betoniranju se sprovode sledee mere zatite na radu:

/' sudovi za transport svee betonske mase koje donosi i odnosi dizalica ne smeju da se prenose prekoglava radnika0

1' prihvat sudova sa betonskom masom koji vise o kuki dizalice vri se pomou sigurnosnih konopacaza usmeravanje, a kad rukovodilac dizalice sa svog radnog mesta nije u mogunosti da u potpunostiprati kretanje tereta, usmeravanje obavlja radnik osposobljen za davanje znakova &signalista'0

)' sputanje na radni pod mora da bude izvedeno bez udara i njihanja, a odvezivanje od kuke dizalicemoe da usledi tek poto je sud stabilno oslonjen, kad se moe pristupiti izlivanju mase0

*' sud ne sme da se pretovaruje betonskom masom0

2' pri ugraivanju betonske mase pervibratorom radnik mora da bude !vrsto oslonjen, da ne izgubiravnoteu pri uranjanju igle pervibratora u betonsku masu0

' kad se svea betonska masa doprema na mesto ugraivanja pumpom za beton, mora stalno da sekontrolie ispravnost nastavaka, pogotovu %leksibilnog creva i cevovoda, kao i priklju!ka %leksibilnogcreva na cevovod0

3' %leksibilno crevo ne sme se otro previjati, niti pri rukovanju sa njim pomerati nosa! cevovoda, koji

moe u povratnom hodu da odbaci radnika0

4' pri betoniranju i pranju %leksibilno crevo ne sme da bude upereno u radnike0

5' kod prijema betonske mase automealicom ne sme da se isipava masa iz bubnja, dok se metalnizglavkasti ljeb &AriaA' ne pri!vrsti i obezbedi od iznenadnog pomeranja0

/6' pre nego to se pristupi polivanju ugraene betonske mase uklanja se elektri!na instalacija, koja jesluila pri betoniranju0

//' nasilno skidanje oplate sa betonskih povrina pomou dizalice, zabranjeno je.

21 Ra&' na :!;

lan ./

(rov i njegovi delovi, krovni pokriva! i konstrukcija koja nosi krovni pokriva!, moraju da budu pre po!etkaradova detaljno pregledani sa ciljem utvrivanja nosivosti, obezbeivanja sigurnih putanja za kretanjeradnika po krovu i preduzimanje mera zatite na mestima rada za spre!avanje propadanja kroz krovnipokriva! i za spre!avanje pada sa krova.

(od krovnih pokriva!a od crepa, salonita, lima i drugih pokriva!a male nosivosti za spre!avanjepropadanja postavljaju se patosi od dasaka na povrinu krovnog pokriva!a du prilaza mestima rada i na

mestima rada.

atosi od dasaka treba da budu pri!vreni za krovni pokriva!, da pri kretanju radnika ne doe dopomeranja ili klizanja.


32/72


33/72

kljeta, obrazi i sl.', pomoni pribor za pri!vrivanje montanog elementa na objektu i spajanje sadrugim delovima objekta.

#ehni!kom dokumentacijom mora da se opie na!in upotrebe ureaja za dizanje i prenos elemenata, dase navedu karakteristike ureaja &nosivost, dohvat, ugao strele, radni poloaj i sl.' i da se odredenormativi za dizanje &dozvoljen pravac i brzina vetra, brzine dizanja, prenosa i sputanja tereta,temperatura vazduha i dr.'.

#ehni!kom dokumentacijom moraju da se predvide na!in i mesta za vezivanje i druge mere zatite

radnika koji prihvataju, skidaju sa dizalice i u!vruju montane elemente pod poveanom mogunoupada sa visine.

lan .4

>reaj, pomone naprave i pribor za dizanje, postavljanje i pri!vrivanje na objektu montanihelemenata, moraju da odgovaraju jugoslovenskim standardima, tehni!kim i propisima o zatiti na radu.

>reaji, pomone naprave i pribor za dizanje, postavljanje i pri!vrivanje montanih elemenataodreuju se prema teini, dimenzijama, obliku, mogunosti za veanje ili podupiranje elemenata pridizanju, zatim prema potrebnoj visini i dohvatu dizanja i uslovima za postavljanje na objektu.

"ontani elementi obeleavaju se prema programu montae iz tehni!ke dokumentacije, izrauju se ipripremaju za dizanje prema redosledu obeleavanja.

Oblik, dimenzije i mesta za veanje ili oslanjanje montanih elemenata, treba da budu podeeni za lakopodizanje, prenoenje i u!vrivanje na objektu.

"ontani elemenat koji se priprema za podizanje i prenos postavlja se pre podizanja, tako da dizalica nemenjajui radni poloaj moe bez smetnji da ga podigne, prenese i postavi u projektovani poloaj.

=ezivanje elemenata za dizalicu vri se na mestima i na na!in predvien tehni!kom dokumentacijom.

odizanje, prenos, postavljanje i pri!vrivanje montanog elementa moraju da budu obavljeni unajkraem moguem vremenu, bez nedozvoljenih de%ormacija montanog elementa ili oslonaca naobjektu, ne iscrpljujui nosivost ureaja, pomonih naprava i pribora za dizanje.

lan .*

8a visokim montaama radne plat%orme se izrauju u vidu viseih plat%ormi &skela', dizalicom seprenose do mesta postavljanja, veaju za prethodno montirani i u!vreni deo konstrukcije u blizinimontanog nastavka konstrukcije i ukruivanjem i povezivanjem sa konstrukcijom dovode u stabilanradni poloaj.

$adne plat%orme za visoke montae i prilazi radnim plat%ormama izrauju se, postavljaju i skidaju sakonstrukcije prema opisu i detaljnim crteima iz projekta montae.

"esta montanih nastavaka, kad postoji mogunost, obezbeuju se prihvatnim plat%ormama iliprihvatnim mreama za spre!avanje pada radnika.

a vreme podizanja, prenosa i postavljanja montanog elementa stajanje radnika na elementu, ureajaza dizanje, priboru za veanje ili prisustvo u opasnoj zoni ispred tereta, zabranjeno je.

(retanje radnika po postavljenom montanom elementu i u njegovoj blizini, dok nije obezbeen odpreturanja i pomeranja osim radnika koji ukruuju elemenat, kao i korienje postavljenog elementa za

prelaz dok nisu obezbeeni propisani pod i zatitna ograda, zabranjeno je.

>smeravanje i umirivanje montanog elementa dok je u viseem poloaju vri se sa bezbednograstojanja pomoom uadi ili na drugi posredan na!in.


34/72

omeranje tek postavljenog elementa na oslonce vri se posrednim putem pomou priru!nog pomagala,uz uslov da je elemenat vezan za dizalicu zategnutim priborom.

"ontani elemenat se otputa i odvezuje sa dizalice kad je postavljen !vrsto na oslonce i osiguran odpreturanja.

lan .+

+izanje i prenos montanog elementa ne sme zapo!eti dok:

/' se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz0

1' nisu postavljeni u potpunosti oslonci i dok nije pripremljen alat i pribor za pri!vrivanje0

)' nije provereno da li su svi prilazi zoni montae zatvoreni za radnike i ostala lica koja ne u!estvuju umontai i da li u ugroenoj zoni ima prisutnih lica, koja m

Documents

Gradjevinarstvo - Izvodjenje Gradj. Radova