1. Naziv graansko pravo?Pojam graansko pravo potie od latinskog izraza ius civile , stim to taj izraz u rimskom pravu i danas nema isto znaenje. U rimskom pravo ono je bilo pravo rimskih graana dok u novm veku ima znaenje rimskog prava koje je u upotrebi (recipirano rimsko pravo). Deo pravnog poretka koje se kod nas naziva graansko pravo ne nosi svuda isto ime , koriste se jo natizivi: civilno pravo (Francuska, Italija, panija), privatno pravo, imovinsko pravo. U angloamerikom pravu koristi se izrac civil low

2. Nastanak graanskog prava?

Pominje se jo u rimskom pravu gde su mu zaeci, ius civile. Pre 18 veka obuhvatalo je uglavnom stvarno, obligaciono, kao i javno pravo. Tek u 18 veku izraz graansko pravo obuhvata: opti deo, stvarno pravo, obligaciono pravo, porodino i nasledno pravo. Prvi graanski zakonik sa ovakvom sadrinom bio je Bavarski graanski zakonik iz 1856, zatim Kodeks Marije Terezije, Francuski, Austrijski i Srbijanski. Tek u 19 i 20 veku dolazi do promena koje dovode do izdvajanja iz sastava graanskog prava, kao to su trgovinsko, radno, intelektualno i lino pravo.3. Sistematika graanskog prava?

Je nain grupisanja normi i instituta u jednu granu ili vie srodnih grana prava koje ine jednu celinu- porodicu graanskog prava. Od nastanka gra. Prava do danas u upotrebi su sledee najznaajnije sistematike:

Institucionalna- potie iz II veka i nosi naziv po Gajevim Istitucijama, kojim se oznaava prvi deo Justinijanove kodifikacije. Ovu sistematiku odlikuje tripartitna podela, prema kojoj se celokupno pravo odnosi na: lica (statusno pravo lica van porodice), stvari (celokupno imovinsko pravo, deli se inter vivos i mortas kausa) i tube (zatita prava). Bila je u primeni do 19 veka Pandektna- naziv potie iz drugog dela Justinijanove kodifikacije. Ova sistematika je preovldavala u graanskom pravu u 19 i 20 veku. Ova sistematika materiju graanskog prava drupie u pet delova: opti deo (zajedniki za sve delove), stvarno pravo (odnos ljudi prema stvari, svojina, dravina), obligaciono pravo (odnosi nastali izmeu poverioca i dunika), porodino pravo (lini i imovinski odnosi nastali iz braka i srodstva), nasledno pravo (prelaz imovine umrlog na naslednike)

Prirodnopravna- pravo treba sistematizovati tako da se krene od ueg i jednostavnijeg ka irem i sloenijem.. Najpre ono pravo koje se odnosi na pojedinca p tek onda irih drutvenih zajednica kao to su brak, porodica, udruenja.. Na osnovu ove sistematike raen je Pruski graanski zakonik iz 1791

4. Pojam graanskog prava i njegovi sastavni delovi?

Ne postoji jedinstveno shvatanje, ta obuhvata pojam gra.pravo. Sve graanskopravne norme koje ureuju graansko pravnu materiju. Graansko pravo je pojam koji onuhvata celine: opti deo, stvarno pravo, obligaciono pravo, porodino, nasledno, intelektualno, lino pravo.

5. Predmet graanskog prava?

Regulie sve ono to je sastavni deo graanskog prava, odnosno sve ono to reguliu ostali delovi gra.prava koji su graansko pravo u irem smislu. Osnovna podela graanskog prava je: statusni deo (pravni poloaj subjekata tj pravnih i fizikih lica) i imovinski i neimovinski odnosi meu tim licima.6. Metod graanskog prava?

To je skup postupaka kojima se graanskopravne norme, stvaraju, formuliu, saznaju, primenjuju ili nauno ispituju. Postoji:

Metod formulisanja normi (definisanje pojmova) Metod saznanja (razna tumaenja) Metod primene prava (korienje logikog zakljuivanja) Nauni metod (prouavanje prava kako ono glasi) Metod regulisanja (naela u graanskom pravu)7. Naelo pravne jednakosti?

Podrazumeva da su stranke jednake prilikom ostvarivanja svojih prava u meusobnom odnosu (to nije sluaj u krivinom ili upravnom postupku). Subjekti graanskog prava se prilikom zasnivanja graanskopravnih odnosa nalaze u ravnopravnom odnosu jedan prema drugom.

8. Naelo autonomije volje?

Znai da su stranke slobodne u zasnivanju i ureenju svojih graanskopravnih odnosa. Ali postoje ogranienja, nihova volja mora biti u skladu sa javnim redom i mirom, drutvenim poretkom i vaeim zakonima.

9. Naelo prometljivosti (prenosivosti) graanski hrava?

Znai da se steena prava mogu prenositi na druga lica. Ta prenosivost moe biti potpuna ili delimina. Neprenosiv su prava linosti: pravo na ivot, ugled iast.

10. Naelo imovinske sankcije?

Za povredu graanskopravnih normi ili obaveza koje nastaju meu strankama predviena je kazna koja je prevashodno imovinskog karaktera. Graanskopravna sankcija se izvrava na imovini titulara obaveze. Graanskopravna sankcija nema kazneni karatkter neko joj je svrha odtetna. To znai da je odgovorno lice duno da uniteno ili oteeno dobro dovede u stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo tetne radnje koja je dovela do tetne posledice. Restitucija se vri u naturalnom obliku ili u novcu (unitena stvar).11. Naelo pruanja pravne zatitte na privatni zahtev?

Zatitu graanskih subjektivnih prava vrri sud ili drugi dravni organ na zahtev titulara povreenog ili ugroenog prava. Postupak pred sudom pokree se tubom zaiteresovanog lica (ex privatio). Ukoliko odlui da trai zatitu svog prava to moe uiniti tubom u parninom (redovan metod pravne zatite, postupak pokree stranka tubom kojom zahteva zatiti ugroenih prava), vanparninom (esto se pokree po slubenoj dunosti i u njemu preovlauje naelo oficijalnosti, javni tuilac, organ starateljstva ili sam sud) ili predlogom za izvrenje u izvrnom postupku.

13. Pojam izvora graankog prava?Izvori graanskog prava su opte norme koje reguliu graansko pravne odnose, kao posebne drutvene odnose. Opta pravna norma je izvor prava jer se odnosi na neodreen broj sluajeva i primenjuje se noogranieno. Opte pravne norme nazivaju se i formalnim izvorom prava. Materijalni izvori prava su drutveni inioci koji utiu na stvaranje prava. Objektivno graansko pravo moe da se javi u formi pisanih (zakon) i nepisanih (obiajno pravo) izvora.

14. Pojam i vrste graansko pravnih normi?

Objektivno graansko pravo ine graanskopravne norme. Graanskopravna norma predstavlja pravilo ponaanja zasnovano na naelima graanskog prava ija se primena, ukoliko je to neophodno, moe obezbediti dravnom prinudom. Postoji klasifikacija po razliitim kriterijumima:

U odnosu na broj lica na koji se odnose de lele se na: opte i posebne. U odnosu na pravno dejstvo: imperativne (obavezujue) i dispozitivne (ima mogunost odstupanja) Prema sadrini graanskopravne norme: ovlaujua (slobodna volja ugovaraa), nareujua (obavezuje se nekom normom) i zabranjujua (zahteva se neko neinjenje) Konstitutivne (konstituie se neki zakon) i deklarativne (deklarativno se potvruje)Pravna norma- osnovna jedinica pravnog sistema

Gra. Institut- ine sve opte norme koje ureuju jedan ili vie srodnih odnosa

Pravna grana- skup svih srodnih instituta

Pravni sistem- skup svih pravnih grana

15. Kodifikacije graanskog prava?

Kodifikacija predstavlja zakonsko regulisanje pravne grane ili oblasti donoenjem jednog zakonika (kodeksa). Prednosti kodifikacije: nemanje pravnih celina jer se sve nalazi na jednom mestu, vea sistematinost i usklaenost, nema pravnih praznina i upuivanja.Da bi dolo do kodifikacije gra. Prava potrebno je: da se stekne dovoljna unutranja organizacija, da unutar drave postoje vrsti pravni odnosi, da postoji odreeno nivo pravne nauke i tehnike. Najstarija kodifikacija Hamurabijev zakon p.n. e, Justinijanova kodifikacija IV vek, srednji vek zakonici u Danskoj, Norvekoj i vedskoj, Code Civil 1804, Austriski gra. Zakonik 1811, Gra. Zakonik za knjaevinu Srbiju 1844, Opti imovinski zakonik za Crnu Goru 1888.

16. Francuski graanski zakonik (Code Civile 1804)?

Rad na njemu poeo 1800- Napoleo je formirao komisiju od 4. lana pravnika. Izrada trajala 4. meseca ali je radi komplikovane procedure usvajanja izglasan tek 1804 godine. U Franciskoj je pre njegovog donoenja vladao pravni partikularizam , na jugu je vailo rimsko pravo a na severu obiajno pravo. Kao izvor za izradu Code civile: rimsko, obiajno i kanonsko, kao i dela pravnika potiea, kraljevske ordonanse, sudsku praksu viih sudova, zakonodavstvo revolucionarnog perioda (deklaracija prava oveka i graanina 1789).Ova kodifikacija koristi institucionalnu sistematiku. Sastoji se iz 3. dela: o licima, o stvarima, raliti naini sticanja svojine.. Osnovno obeleje je neprikosnovenost privatne svojine, vlasniku je dozvoljeno sve ono to zakonom nije zabranjeno,. Vailo je naelo autonomije volje.

17. Austrijski graanski zakonik 1811?

Kodifikacija otpoela sredinom 18 veka (1753) za vreme Marije terezije. Rad na izradi trajao 13 godina, donet 1811. Proima ga uticaj prirodno pravne kole, obiajno i kanonsko pravo. Sadri 1502 paragrafa, ima uvod (opti instituti) i tri dela: O linim pravima, o pravu na stvari, nasledno i obligaciono pravo. Kasnije donete tri novele (izmene) 1914, 15, 16 18. Nemaki graanski zakoni k iz 1912.?

Donet posle 2. Rajha 1871. g. Komisiju od 11 lanova (1874. g.) . Nakon 13 god. Napravljen je nacrt Zakonika koji je kritikovan zbog taznih manjkavosti i renika pisanja. 1890. g. korigovan a gotov 1895. g. a stupio na snagu 01.01.1900.. Sadrao je 2358 paragrafa i podeljen na 5 delova:

1 Opti deo ine norme koje se odnose na fizika i pravna lica, opti pojmovi o stvarima, pravnim poslovima, rokovima, zastarelosti, zatiti..

2. Obligaciono pravo (regulie duniko-poverilake odnose), obligacioni odnosi koji nastaju, prestaju kod obligacije, trabine, kupoprodajam razmena, poklon, zajam...

3. Stvarno pravo dravina, slubenosti, realni tereti

4. Porodino pravo tri odeljka:brak, srotstvo i starateljstvo5. Nasledno pravo regulie prelaz imovine zasluaj smrti sa umrlog na naslednike

19. vajcarski graanski zakonik?Prva verzija objavljena je 1900. godine, , usvojen 1907. godine, a stupio na snagu 1912. godine.

Sistematizovan je slino kao i Nemaki graanski zakonik, s tim to u ovom ne postoji Opti deo kao kod Nemakog, ve postoji uvodni deo koji sadri norme o stupanju Zakonika na snagu, domenu primene, primeni optih odredaba obligavionog prava....

Zakonik ima 970 lanova, podeljenih u 4 knjige:

STATUSNO PRAVO (pravni subjekti)

PORODINO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

STVARNO PRAVO

Peti deo Zakonika ini Zakonik o obligacionim odnosima, koji je kao poseban zakon stupio na snagu istog dana sa graanskim zakonikom.

Ovim zakonikom u sluaju praznih praznina, sudiji je bilo dozvoljeno da tumai pojedine odredbe po slobodnoj volji, naravno u skladu sa poredkom. Jezik je bio jasan, lak i razumljiv, za razliku od Nemakog. Posluio je za pisanje kasnijih zakonika u nekim zemljama kao na primer u Grkoj i Lihtetajnu.

U Turskoj, je 1926 godine, nakon dolaska na vlast Kemala Ataturka, tvorca savremene Turske drave, ovaj zakon korien kao osnova za postupanje u Turskoj.

20. Angloameriko pravo?To je pravo koje je karaktreristino za Englesku i Ameriku, kao i za druge zemlje koje su vezane za englesku pravnu tradiciju i engleski uticaj.

Karakteristika ovog prava je da se ne zasniva na osnovima Rimskog prava, nego pod uticajem obiajnog i sudskog prava, u formi precedenata.

PRECEDENT je pravilo koje sadri reenje za sve budue sluajeve.

To pravo se naziva i COMMON LAW

Ovaj sistem predstavlja skup pravnih pravila i pravnih naela, koje su stvorile sudije prilikom presuivanja odreenog sluaja, a koje obavezuje sve ostale sudije da u budunosti isto presuuju, kao i kod prvog sluaja. Svi precedenti nisu pravno obavezujui, a oni zavise od zemlje i hijerarhije sudova u toj zemlji. Obavezni precedenti su oni koje donosi Dom lordova, kao i apelacioni sud. Ukoliko nema precedenata u konkretnom sluaju, onda sudija donosi odluku na osnovu razuma, moralnosti i pravinosti.

Pored ovog sistema, postojao i sistem takozvanog pravinog prava. To je skup pravila koje je tokom vekova ustanovljavao i primenjivao poseban sud koji se nazivao Sud Kancelarije

Pravilo je bilo da ukoliko je stranka bila nezadovoljna presudom prvog sistema, imala je pravo da se obrati ovom sudu, koga nisu vezivale odluke precedenata.

Do 1875, postojala dva paralelna sistema, od strane razliitih sudova. Ovi sudovi i dalje postoje i egzistiraju. Pravila drugog sistema su imala prednost u odnosu na prvi sistem.

25. Znaajni zakoni Republike Srbije?1 Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, regulie osnove obligacionih odnosa u prometu roba i usluga.

Zakon sadri 1109 lanova, formulacije zakonskih lanova su jasne, svaki stav sadri po jednu reenicu. Primenjuje se i na fizika i na pravna lica. Sastavljen je iz etiri dela:

1. opti deo obuhvata osnove obligacionih odnosa

2. pojedinani (imenovani) ugovori

3. primena merodavnog prava

4. prelazne i zavrne odredbe

2 Zakon o osnovnim svojinsko-ravnim odnosima iz 1980. godine, koji je izmenama iz 1996. godine prinaen u Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a njega ine 8 dela:

1 - osnovna naela

5 dravina

2 prava svojine

6 prava stranih lica

3 pravo slubenosti

7 merodavno pravo

4 pravo zaloge

8 zavrne odredbe3 Zakon o autorskim i srodnim prvima iz 2009. godine, koji je splet zakona i regulie pravo intelektualne svojine.Sastoji se iz sledeih delova:

1 predmet zakona

5 evidencija autorskih dela i predmet sr. prava

2 autorsko pravo

6 zatita aut. i sr. Prava

3 srodna prava

7 kaznene odredbe

4 ostvarivanje aut i sr. Prava8 prelazne i zavrne odredbe

Prava industrijske svojine regulisana su sledeim zakonima: Zakon o patentima, Zakon o igovima, Zakon o pravnoj zatiti dizajna i Zakon o oznakama goegrafskog porekla.

4 Porodini Zakon iz 2005. godine, sastoji se iz 12 delova:

1 osnovne odredbe

7 - izdravanje

2 brak

8 - imovinski odnosi

3 odnosi deteta i roditelja

9 - zatita od nasilja u porodici

4 usvojenje

10 - postupci u vezi sa porodinim odnosima

5 hraniteljstvo

11 - lino ime

6 starateljstvo

12 prelazne i zavrne odredbe

5 Zakon o nasleivanju iz 1995. godine.

6 Zakon o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, regulie promet zemljita, zgrada, posebnih delova zgrada i drugih graevinskih objekata.

7 Zakon o vanparninom postupku Srbije iz 1982. godine, obugvata posebne postupke kao npr.: ostavinski postupak, davanje testamentarne izjave, liavanje posloven sposob. i sl.

8 Zakon o parninom postupku

9 Zakon o izvrnom postupku

26. Obiajno pravo?Obiaj je nepisano opte pravilo ponaanja, nastalo dugotrajnom ustaljenom primenom u odreenim situacijama, i prihvaenom od strane pripadnika odreene drutvene zajednice.

Ranije su bili jedini izvor prava, nastali su spontano, sa pojavom pisanih izvora deo njih je nestalo, a deo prepisano.

Podela obiaja: 1. pravni obiaji (obiajno pravo) i 2. faktiki obiaji

Pravni obiaj je nepisano pravilo ponaanja praeno sveu o njegovoj obaveznosti. Za ove obiaje su potrebni:

a). Objektivni uslovi da su ustaljena, jedoobrazna i dugotrajna ponaanja

b). Subjektivni uslovi postojanje svesti ili uverenja o pravnoj obaveznosti

Objektivni i subjektivni uslov treba kumulativno da se ispune da bi nastao pravni obiaj, koji postaje pravno obavezujui. Obavezujui je ako je to utvreno zakonom, u praksi se retko koristi.

Faktiki obiaj je pravilo ponaanja nastalo spontanim prihvatanjem, bez sveu o pravnoj obaveznosti. Moe postati pravno obavezan samo kada zakon upuuje na njegovu primenu (lan 34.ZOO), ili kada se stranke u pravnom poslu pozovu na njega izriito ili preutno. U tom sluaju teret dokazivanja je uvek na stranci koji se poziva na obiajno pravo.

ZOO ne definie obiaje kao izvre prava, regulie samo neke vrste obiaja:

Dobri poslovni obiaji pravila poslovne etike, gde je osnov uvek moral.

Trgovinski poslovni obiaji regulie poslovne obiaje izmeu pravnih lica, gde je osnov celishodnost odgovarajueg ponaanja.

Prema teritoriji na kojoj se primenjuju obiaji mogu biti: opti (generalni), regionalni (oblasni) i mesni (lokalni).

Prema tome dali se odnose na sve graane ili na pripadnike ue grupe obiaji se dele na: opte i posebne.

UZANSE su kodifikovani poslovni obijai u obliku zbornika. Mogu biti:

opte, koje vae meu trgovcima u prometu robom

posebne, koje vae za promet odreenom vrstom robe ili za odreenu privrednu granu.

Sa uzansama se popunjavaju pravne praznine (npr.1954.g. opte uzanse za promet robom)

Prednosti uzansi:

putem njih se olakavaju zakljuenje pravnih poslova

objavljuju se, nema potrebe za dokazivanjem

27. Sudska praksa?

u irem smislu podrazumeva sudske odluke koje donose sudovi za konkretni sluaj, a u uem smislu podrazumeva istovetno postupanje sudova u slinim sluajevima od strane svih sudova- jedinstvena praksa. Ona je indirektni nosilac prava. Sud samo primenjuje a ne stvara pravo. Njom se popounjavaju pravne praznine. Sudska praksa nije formalni izvor prava ali su sudovi duni da jednoobrazno postupaju u istim situacijama. U angloamerikom pravu sudski precedenti, presude najviih sudova su izvor prava. Nemaju sve presude karakter precedenta, nego samo one koje donose najvii sudovi. Ako po nekom pitanju postoji precedent sudovi su duni da ga potuju. Kod nas presude nemaju snagu precedenta, ali u periodu pre II sv. Rata Odeljenje kasacionog suda u Novom Sadu je od 1920. g. U izvesnim sluajevima moglo donositi odluke koje su imale snagu precedenta.

28. Pravna nauka?

Pod pravnom naukom podrazumevaju se miljenja pravnih pisaca u obliku udbenika, lanaka, rasprava sa ciljem prouavanja, tumaenja i kritikovanja pozitivnog prava kako bi se ubudue poboljalo i nadogradilo. Pravna nauka- doktrina kod nas nije izvor prava u formalnom smislu ali utie na razvitak zakonodavstva i sudske prakse. Dok je u rimskom i klasinom pravu bila izvor prava.

29. Pojam pravnog subjekta?

Pravni subjekt u pravu su linosti koje mogu da stiu prava i obaveze. Pravna sposobnost je najznaajnije svojstvo linosti i uslov je nastanka i uea u pravnom ivotu. Postoje dve vrste pravnih subjekata:

1. fizika lica- su ljudi kao individue. Svaki ovek je pravni subjekt i ima garantovanu potpunu pravnu sposobnost bez rezlika.

2. pravna lica su oblik udruivanja fizikih lica u sloene linosti kojima je priznato svojstvo subjekta prava. Pravno lice je poseban pravni subjekt nezavisan od pojedinih fizikih lica koja ga ine kao lanovi.

Zajedniko za fizika i pravna lica kao subjekte prava je da imaju pravnu samostalnost i egzistenciju i mogunost da u okviru pravne sposobnosti budu nosioci prava i obaveza.

30. Pravna sposobnost fizikog lica?

Pravna sposobnost je svojstvo linosti koja se poistoveuje sa njom. Stie se roenjem za ceo ivot, tada fiziko lice postaje subjekt prava, ne moe se prenositi i lice se nje ne moe odrei. Neograniena je i jednaka za sva fizika lica (bez obzira na rasu , veru...). Nije uvek bilo tako, u rimskom pravu robovi nisu bili subjekti nego objekti prava (stvar), a slobodni graani su imali razliit stepen pravne sposobnosti u zavisnosti od statusa. U srednjem veku su jo uvek postojali robovi a kmetovi su imali ogranienu pravnu sposobnost u odnosu na vie stalee u kojima je takoe postojala hijerarhija sticanja pojedinih prava.

31. Postanak fizikog lica?

Neko lice postaje fiziko lice roenjem, to se smatra odvajanje deteta od majinog tela i time stie pravni subjektivitet pod uslovom da se dete rodi ivo odnosno da posle roenja pokazuje znake ivota. Ko tvrdi da dete nije ivo mora to i da dokae. Izuzetak od pravila da se pravni subjektivitet priznaje samo roenom detetu je da se priznaje i zaetom a ne roenom detetu ukoliko se ivo rodi ukoliko je to u njegovom interesu (dete ako se rodi u roku od 300 dana od smrti oca takoe nasleuje imovinu sa ostalim naslednicima). Pravo na ivot je osnovno pravo zaetka i niko ga ne moe nekanjeno liiti ivota, osim u sluaju predvienim zakonom za prekid trudnoe. Ukoliko nasciturus (neroeno dete) bude povreeno primenom medicinskih metoda ili radnjom treih lica te se rodi hendikepirano ima pravo na naknadu materijalne (leenje) i nematerijalne tete (duevne boli).

32. Prestanak fizikog lica?

Pravni subjektivitet fizikog lica prestaje smru (prirodnim putem) i proglaenjem nestalog lica za umrlo (pravnim putem). Smrt se mora dokazati po medicinskim pravilima od strane ovlaenih lica. Bitno je odreivanje trenutka nastupanja smrti nekog lica zbog prelaska imovinskih prava na naslednike. Lica koja istovremeno izgube ivot a nasleuju se nazivaju se komorijenti. U ovom sluaju se lica ne mogu nasleivati ali se primenjuje samo u sluaju da sud nije mogao utvrditi taan momenat nastupanja smrti. Neka starija zakonodavstva poznavala su civilnu smrt (lica osuena na smrt, doivotnu robiju) kada su gubili pravnu sposobnost(imovina je prelazila na naslednike, brana i porodina prava su se gasila). Pravni subjektivitet mogao je prestati i stupanjem u monake redove sa zavetom siromatva- manastirska smrt kad je lice nestajalo iz sveta prava.

Nestalo lice za umrlo proglaava sud u vanparnnom postupku kada u poslednjih 5 god. nije bilo nikakvih vesti a prolo je 70 god. od roenja, ako je verovatno da nije ivo, nestalo u brodolomu ili drugoj smrtnoj opasnosti a od tada 6 meseci nije bilo vesti o njemu, nestalo u toku rata i nema vesti u roku godinu dana od prestanka neprijateljstva. Nadlenost ima optinski sud u poslednjem mestu prebivalita i donosi reenje. Predlog za proglaenje nestalog lica za umrlo moe podneti lice koje ime pravni interes (prilae dokaze) i javni tuilac (objavljuje oglas u slubenom glasniku i na oglasnoj tabli suda i takoe prikuplja dokaze). U reenju se oznaava dan i as koji se smatra da je lice tada umrlo. Reenje se dostavlja matiaru radi upisa u matinu knjigu umrlih. Ovo reenje je oborivo ukoliko se dokae da je lice ivo i vraaju mu se imovinska prava s tim da se vodi rauna o svesnosti naslednika. Savesni naslednik nije znao i nije morao znati da je lice ivo i vraa samo one stvaro koje su se zatekle kod njega u trenutnom stanju, dok nesavesni naslednik koji je znao ili morao znati da je lice ivo plaa i naknadu za smanjenu vrednist stvari koje se nalaze kod njega.

Od postupka proglaenja lica umrlim (pretpostavka da je lice umrlo) treba razlikovati postupak dokazivanja smrti (postojanje sigurne smrti ali nije poznat momenat smrti).

33. Poslovna sposobnost fizikog lica?

Je sposobnost jednog lica da stie prava i obaveze tj. da realizuje svoju pravnu sposobnost i izjavom svoje volje zakljuuje pravne poslove i preduzime pravne radnje. Stie se punoletstvom lica koja su sposobna za rasuivanje. Deli se na:

1. potpuno poslovno nesposobna lica su lica koja nisu u mogunosti da izjave volju koja proizvodi pravno dejstvo. Tu spadaju mlai maloletnici- do 14 god. ivota i lica koja su liena poslovne sposobnosti. Pravne poslove mlaih maloletnika zakljuuju njihovi zakonski zastupnici. Punoletna lica mogu biti liena poslovne sposobnosti ukoliko sud u vanparninom postupku donese reenje o liavanju poslovne sposobnosti koji je pokrenut na zahtev organa starateljstva, branog druga, dece ili poslubenoj dunosti i na roitu sasluano lice, i vetaci i pri tome se utvrdi da je to neophodno zbog nemogunosti lica za rasuivanje i tada mu se postavlja staratelj koji umesto njega zakljuuje pravne poslove. Reenje se dostavlja matiaru radi pribeleke u mat. knjigu roenih. Ovo reenje se moe i pobiti ukoliko se lice oporavi.

2. ogranieno poslovno sposobna lica- su stariji maloletnici (od 14-18 g.) i punoletna lica koja su odlukom suda delimino liena poslovne sposobnosti- ukoliko postane nesposobno za rasuivanje ili svojim postupcima ugroava svoja prava i interes ili prava drugih usled duevnih bolesti, zloupotrebe alkohola i opojnih droga i tada ima status starijeg maloletnika. Stariji maloletnik sa 10 god. mora dati saglasnost za promenu imena ili usvojenje, sa 15 god. ima radnu sposobnost i moe zasnovati radni odnos, sa 16 god. moe sainiti testament i priznati dete za svoje ukoliko je sposoban za rasuivanje. Stariji maloletnici mogu zakljuivati pravne poslove uz saglasnost zakonskih zastupnika.

3. potpuno poslovno sposobna lica- su lica sa navrenih 18 g. ivota i koja su sposobna za rasuivanje, kao i maloletna lica koja su emancipacijom stekla potpunu poslovnu sposobnost (lica sa navrenih 16 god. koja su uz odluku suda zakljuila brak). Oni samostalno mogu zakljuivati pravne poslove i vriti druge pravne radnje.

34. Deliktna sposobnost fizikog lica?

To je sposobnost lica da odgovara za tetu prouzrokovanu graanskopravnim deliktom tj. za svoje protivpravne radnje. Deliktno sposobno je ono lice koje je svesno svoje nedozvoljene radnje i odgovorno je za naknadu tete.

- do 7 god. dete nije odgovorno za svoje postupke nego roditelji

- od 7-14 god. ne odgovara za tetu osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje inae odgovaraju roditelji

- sa 14 god. stie se potpuna deliktna sposobnost- odgovorni su za prouzrokovanu tetu

Lica nesposobna za rasuivanje nisu deliktno odgovorna, za njih odgovaraju lica koja vode nadzor nad njima. Ukoliko lica prouzrokuju tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje (alkohol, droga) odgovoran je zanju, izuzev ako se u to stanje nije sam doveo.

35. Atributi fizikog lica?

su svojstva koja mu slue za pravno odreivanje, individualizaciju u pravnom prometu. To su:

- lino ime- je naziv fizikog lica kojim se ono identifikuje u pravnom saobraaju. Sastoji se od prezimena (oznaava pripadnost porodinoj zajednici) i imena (odnosi se na samo lice). Ukoliko se lino ime sastoji iz vie rei lice je duno da se u pravnom saobraaju slui skraenim linim imenom. Lino ime se upisuje u knjigu roenih i od tada se pravno titi. Odreuju ga roditelji sporazumno. Dete moe dobiti prezime jednog ili oba roditelja ali ne mogu deca istih roditelja dobiti razliita prezimena. Ako se roditelji ne sporazumeju oko imena ili nisu ivi ili su dali pogrdno ime tada Lino ime odreuje organ starateljstva. Lino ime se moe promeniti promenom porodinog statusa (stupanje u brak) i zahtevom u upravnom postupku. Maloletnom licu se moe promeniti lino ime promenom porodinog statusa ili usvojenjem. Promena se upisuje u knjigu roenih. Nee se odbriti promena imena licu protiv koga se vodi krivini postupak, koji hoe da promeni ime u pogrdno i sl. Za lino ime vae sledea pravila: pravo na ime je lino pravo i ne mo ga se odrei a obaveza je lica da se slui svojim linim imenom.

- prebivalite (domicil) je mesto u kome se graanin nastanio sa namerom da u njemu stalno ivi. Svako ima jedno prebivalite koje je bitno zbog odreivanja administrativnih obaveza. Svaki graanin je duan da prijavi mesto stanovanja nadlenom organu i samostalan je u izboru measta stanovanja. Za razliku od prebivalita, boravite (rezidencija) je mesto u kojem graanin privremeno boravi van svog prebivalita. Ono se uzima u obzir kada nije poznato prebivalite lica. Prebivalite je znaajno u obligacionom, procesnom pravu kao i zbog raspravljanja zaostavtine i me u meunarodnom privatnom pravu.

- dravljanstvo predstavlja pravnu pripadnost fizikog lica odreenoj dravi. Ono znai priznavanje prava pojedincu koje pravni poredak prolkamuje, ali i obaveze koje lice ima prema dravi. Postoje dva osnovna naina sticanja dravljanstva: po krvnoj vezi- gde deca stiu dravljanstvo svojih roditelja i u zavisnosti od mesta roenja- dete je dravljanin drave u kojoj se rodilo. Zatim postoji jo i priroenjem, meunarodnim ugovorima. Lice moe biti dravljanin jedne ili vie drava. Lica bez dravljanstva se nazivaju apartidi i tretiraju se kao stranci. Dravljanstvo je znaajno za meunarodno privatno pravo jer se prema njemu odreuje primena domaeg ili stranog prava i suda u sluaju spora. U pogledu prava koja mogu uivati strani dravljani na domaem terenu razlikujemo: prava koja su podjednako dostupna domaim i stranim dravljanima, prava koja mogu stei pod odreenim uslovima (uslovi reciprociteta) i prava koja su dostupna samo domaim dravljanima.

36. Pojam pravnog lica?Pravno lice je organizovan skup ljudi koji poseduje svoju posebnu imovinu radi ostvarenja nekog drutvenog cilja i kojem pravni poredak priznaje svojstvo subjekta prava tj sposobnost da bude nosilac prava, obaveza i odgovornosti. Pravni subjekat je razliit od fizikih lica koji ga sainjavaju. Da bi grupa ljudi postala pravno lice potrebno je da mu pravni poredak prizna svojstvo pravnog subjekta tj pravnu sposobnost. Pored organizacione samostalnosti pravno lice poseduje i imovinsku samostalnost koja se manifestuje u posebnoj imovini pravnog lica nezavisnoj od imovine lanova u njegovom sastavu.37. Elementi pravnog lica?

Da bi nastalo pravno lice potrebno je da se ispune odreeni uslovi koji mogu biti opti i posebni. Opti uslovi vae za sva pravna lica neizostavno, a to su: organizaciona samostalnost koja pretpostavlja organizaciju fizikih lica radi ostvarenja nekog zakonom doputenog cilja (personalni supstrat), imovinsku samostalnost (imovinski supstrat), i priznanje pravnog subjekta od strane pravnog poretka (pravna, poslovna i deliktna sposobnost).38. Organizaciona i imovinska samostalnost?

Organizaciona samostalnost: pravno lice pretpostavlja organizaciju ili udruenje fizikih lica koji predstavljaju posebno jedinstvo i organizacionu samostalnost. Organizacija je pravno lice samo ako je pravno urediva, pravno doputena i ako je pravo priznaje. Pravno urediva je ona organizacija kojoj ppravo daje neki organizacioni okvir, neku pravnu formu. Pravno doputene su one organizacije koje nisu pravom zabranjene. Organizacija fizikih lica koja je pravno urediva i pravno doputena postaje pravno lice tek onda kada joj pravo prizna sposobnost da bude subjekt prava (pravnu sposobnost). Nastankom pravnog lica stie se mogunost samostalnog istupanja u pravnom prometu, (spoljna samostalnost) i samostalnost u odnosu na lanove i osnivae pravnog lica (unutranja samostalnost).. Organizaciona samostalnost podrazumeva da fizika lica koja ine pravno lice mogu slobodno, u okviru zakonom utvrenih vrsta da odaberu formu u kojoj e se organizovati.

Imovinska samostalnost: pod ovim se podrazumeva posedovanje njegove posebne imovine razliite od imovine osnivaa i lanova koji ga ine. Imovinska samostalnost pravnog lica u u odnosu na lanove u njegovom sastavu znai da pravno lice svojom posebnom imovinom odgovara za svoje obaveze i za obaveze svojih lanova (organa) nastalih u obavljenju delatnoosti pravnog lica. Koliki je iznos imovine potreban za nastanak pravnog lica obino zavisi od toga koja vrsta pravnog lica je u pitanju (pripisuje Zakon o privrednim drutvima 2004). Pravno lice za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Pravno lice moe prestati ako njegova imovina postane nedovoljna da se ispunjavaju obaveze prema poveriocima i drutvenoj zajednici. Ako pravno lice postane plateno nesposobno i posluje sa gubitkom moe se pokrenuti steajni ili likvidacioni postupak.39. Cilj osnivanja pravnog lica?

Svako pravno lice se osniva da bi ostvarilo neki cilj.Cilj je po pravilu trajan, ali se izuzetno moe promeniti prema zakonom odreenim uslovima. Cilj mora biti u skladu sa interesima drutvene zajednice, ne moe biti u koliziji sa imperativnim zakonskim odredbama i moralom drutvene zajednice.40. Priznanje pravnog subjektiviteta pravnom licu?

priznanje od strane pravnog poretka je konstitutivni element za nastanak pravnog lica. Nain priznanja pravnog subjektiviteta moe se svesti na tri osnovna sistema: sistem prijave, sistem odobrenja, normativni sistem. Prema sistemu prijave pravno lice nastaje momentom prijave nadlenom dravnom organu. Pravni lice mora da ima svoj osnivaki akt koji se podnosi nadlenom dravnom organu. U sistemu odobrenja, nadleni dravni organ u svakom konkretnom sluaju utvruje da li su za priznavanje pravnog subjektivoteta pravnog lica ispunjeni opti uslovi. Normativni sistem je karakteristian po tome to se zakonom utvruju uslovi i postupak za nastanak pravnog lica i kada su oni ispunjeni nadleni organ je duan da takvoj organizaciji prizna svojstvo subjekta prava-pravnu sposobnost.41. Vrste pravnih lica?

Postoje razliiti kriterijumi za podelu pravnih lica. Prema unutranjoj strukturi pravna lica moemo podeliti na udruenja i ustanove.

Prema cilju radi kojeg su osnovana i delatnosti koju obavljaju pravna lica mogu biti komercijalna ili nekomercijalna.

Po svojinskom obliku koji preovlauje u imovinskoj masi pravnog lica dele se na jednosvojinska i meovita pravna lica.

47. Pravna sposobnost pravnih lica?

Znai mogunost pravnog lica da bude nosilac prava i obaveza. Pravna sposobnost pravnih lica je ua od sposobnosti fizikih lica. Postoji naelo opte pravne sposobnosti (Nemaka i vajcarska) i to znai da su pravna lica u naelu titulari svih subjektivnih prava kao i fizika lica, osim onih koje su karakteristine za oveka kao ivo bie. Prema naelu specijalne pravne sposobnosti pravno lice moe biti nosilac prava i obaveza koje su u funkciji ostvarenja cilja i obavljenja delatnosti radi kojeg je osnovano (ovaj sistem vai i kod nas, Engleskoj, Francuskoj, Rusiji). Pravno lice moe zakljuiti pravne poslove u pravnom prometu samo u okviru svoje pravne sposobnosti, u suprotnom pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo.48. Poslovna sposobnost pravnih lica?

Sposobnost pravnih lica da izjavama volje stie, prenosi, menja i gasi prava i obaveze naziva se poslovna sposobnost. Volju pravnog lica izjavljuju fizika lica kao njegovi organi. Zakljuivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji za pravno lice vre njegovi organi i uzima se kao da ih je preduzelo samo pravno lice. Pravno lice, iako osnovano, ne moe izjavljivati svoju volju dog mu se ne obrazuju organi. Organi drutva sa ogranienom odgovornou su skuptina, direktor ili upravni odbor i nadzorni organ. Organi akcionarskog drutva: skuptina akcionara, upravni i izvrni organ ili direktor, nadzorni odbor, odbor revizora ili interni revizor. Poslovna sposobnost pravnog lica nastaje istovremeno sa pravnom sposobnou i po obimu odgovara pravnoj sposobnosti.49. Deliktna sposobnost pravnog lica?

Sposobnost pravnog lica da odgovara za tetu koju prouzrokuje drugom, naziva se deliktna sposobnost. Pravno lice ima pravo na naknadu tete koju mu prouzrokuje drugi pravni subjekat. Delikta sposobnost pravnog lica moe biti objektivna, kada pravno lice odgovara bez obzira za krivicu i subjektivna, kada odgovara ako postoji krivica, kao i po osnovu pravinosti. Pravno lice je odgovorno za tetu koju prouzrokuju njegovi organi u vrenju ili u vezi sa vrenjem njegovog cilja ili delatnosti. Regresni zahtev- ukoliko je organ pravnog lica u obavljanju funkcije pravnog lica prouzrokovalo tetu namerno ili krajnjom nepanjom pravno lice ima pravo naknade od lica koje je krivo za tetu.

Pravno lice je odgovorno za tetu jer je imovinski samostalno, a teta se nadoknauje iz njegove imovinske mase.50. Individualizacija (atributi) pravnih lica?

Ime- svako pravno lice mora imati ime. To je skup individualnih obeleja pravnog lica po kojem se razlikuje od ostalih, a slui za identifikaciju u pravnom prometu.

Nekomercijalna pravna lica imaju naziv, a komercijalna firmu.

Ime se stie upisom u registar pravnih lica a gubi se brisanjem iz njega.

Elementi imena pravnog lica mogu biti: obavezni (one koje ime mora sadrati, koje ga blie odreuje), fakultativni (nisu obavezni ali blie odreuju ime) i uslovno doputeni (upotrebljavaju se uz dozvolu nadlenog organa).

Zabranjeni su oni elementi firme koji sadri naziv strane drave, grb i td.

Ime uiva pravnu zatitu po slubenoj dunosti, po tubi firme koja je ranije registrovana pod istim imenom, po osnovu nelojalne konkurencije i krivinopravne zatite.

Sedite pravnog lica je mesto u kome pravno lice obavlja delatnost, a moe biti i mesto odakle se upravlja. Ono se unosi u registar i bitno je zbog administratvnih obaveza, nadlenosti suda u sluaju spora i td.

Dravljanstvo je pripadanje odreenom pravnom poretku (dravi), a smatra se da ima dravljanstvo gde je stvarno sedite tog lica. Strana pravna lica mogu sticati prava na nepokretnostima samo u sluaju reciprociteta.

51. Pojam i sadrina subjektivnog prava?

Subjektivno pravo je ovlaenje koje pripada pravnom sudjektu-titularu prava na osnovama objektivnog prava.

To je subjektivno graansko pravo titulara tog prava, na odreeno ponaanje koje mu pravni poredak priznaje i obezbeuje mu njime pravnu zatitu.

Ovo pravo se moe sastojati iz jednog ili vie ovlaenja. S obzirom na prirodu pravnih ovlaenja subjektivna prava, se ispoljavaju na razliite naine:

-Kao pravna ovlaenja koja obezbeuju subjektu pravnu vlast usled ega iskljuuju delovanje treih lica na odreenom objektu (npr. autorsko pravo, pravo industrijske svojine)

-Kao pravna ovlaenja koja mu omoguavaju da od drugog lica zahteva odreeno ponaanje (npr. da se preda stvar)

-Prava uea ovlauju titulara da na primer uestvuje u upravljanju suvlasnikom stvari u odluivanju, i raspodeli dobiti preduzea.

Poseban elemenat subjektivnog prava je takozvano pravo na zahtev ili tubu u materijalnom smislu.

To je mogunost titulara subjektivnog prava da prinudnim potem ostvari svoje neko pravo za sluaj da ono bude povreeno.

Pravo na zahtev predstavlja specifino posebno ovlaenje u okviru subjektivnog prava koje ima razliitu funkciju u zavisnosti od vrste subjektivnog prava.

Kod relativnih (obligacionih) prava, on pokazuje izvesnu samostalnost, dok kod apsolutnih prava, zahtev slui za njihovu realizaciju.

Subjektivno pravo moe da egzistira i kada ne postoji pravo na zahtevu kao elemenat subjektivnog prava.

Na primer, zastarelo potraivanje (pojasniti instituciju zastarelosti) ne moe da se ostvari sudskim putem, ali subjektivno pravo i dalje egzistira kao prirodna obligacija.

Pojam tube u materijalnom smislu treba razlikovati od pojma tube u procesnom pravu.

U procesnom pravu, tubeni zahtev, moe se ostvariti samo sudskim putem, dok u materijalnom pravu, to se moe dogoditi i vansudskim putem npr. dobrovoljnim injenjem ili kompenzacijom.

52. Razgranienje subjektivnog prava od slinih pravnih pojmova?

Subjektivno pravo i

Pravno stanje je jedan stadijum u nastajanju subjektivnog prava. To je neformirani pravni odnos ali uiva pravnu zatitu. (savesni dralac stvari koji e posle zakonom odreenog vremena stei pravo svojine na toj stvari).

Pravna mo je mogunost pravnog subjekta da izjavom volje stvara, menja ili ukida pravni odnos. Nastaje na osnovu zakona ili pravnog posla a njeno vrenje se ograniava prekluzivnim rokovima. Pravne moi mogu biti one:

- kojima se konstituiu subjektivna prava (pravo pree kupovine)

- kojima se menjaju postojea prava (pravo izbora poverioca kod alternativnih obligacija)

- kojima se ukidaju pravni odnosi (otkaz ugovora)

Pravni status ili pravni poloaj se razlikuje od subjektivnog prava po tome to su to svojstva koja poseduje neki pravni subjekt. Ta svojstva su:

- pravna sposobnost (mogunost subjekta da bude nosilac prava i obaveza)

- poslovna sposobnost (da izjavom svoje volje utie na nastanak, promenu ili prestanak subjektivnih prava)

- procesna sposobnost (samostalno preuzimanje procesnih radnji u postupku pred sudom).- deliktna sposobnost (da odgovara za prouzrokovanu tetu)

53. Vrste subjektivnih graanskih prava?

Postoje razne klasifikacije subjektivnih graanskih prava.

Jo od rimskog prava, ona su se delila na stvarna i lina subjektivna prava.

Ova podela je izvrena prema karakteru tube, pa tako ako se tubom zahtevala predaja stvari onda se radilo o stvarnim pravima, a ako se tuba odnosila na linost onda je u pitanju bilo lino ili obligaciono pravo.U pravnoj teoriji postoji: imovinska i neimovinska, prenosiva i neprenosiva, apsolutna i relativna.

U Nemakoj literaturi subjektivna prava se dele na:

Prava vlasti, koja obezbeuju subjektu vlast nad jednim dobrom ili drugim licem,

Preobraajna prava, koja subjektu omoguavaju da svojom izjavom volje, utiu na nastanak promenu ili prestanak prava.

54. Imovinska i neimovinska subjektivna graanska prava?

Imovinska prava su ona koja za svoj neposredni objekat imaju novac ili neko drugo dobro, koje se moe izraziti u novcu. U graanskom pravu preovlauju imovinska subjektivna prava pa se kao sinonim za graansko pravo koristi ime i imovinsko pravo. Imovinska prava su stvarna prava (kao to je pravo svojine, ili zaloge), obligaciona prava (potraivanja iz ugovora o kupoprodaji), a jednim delom i prava intelektualne svojine (autorska prava ili pravo industrijske svojine)

Neimovinska prava, nisu tako brojna kao imovinska, ali su znaajnija jer za objekat imaju neko lino dobro. Iako su prava linosti neimovinska dobra (pravo na ivot, ast, ugled, ime), njihovom povredom moe biti prouzrokovana teta, pa i naknada na sudu.

55. Prenosiva i neprenosiva subjektivna graanska prava?

Prenosiva subjektivna prava su prenosiva sa jednog titulara na drugog, i veina graanskih prava su prenosiva.

To su uglavnom stvarna, obligaciona, intelektualna prava, sa nekim izuzetcima (kao na primer line slubenosti ili pravo na uzdravanje).

Neprenosiva su neimovinska prava, a to su na primer pravo linosti, autorska lina prava, brana ili porodina.56. Apsolutna i relativna prava?

Kriterijum za ovakvu podelu je sadrina ovlaenja koje ima titular prava, sa jedne strane i prema krugu obaveznih lica koja stoje nasuprot tim ovlaenjima sa druge strane.

Apsolutna prava su ona koja za objekt imaju pravno dobro koje se na osnovu subjektivnog prava neposredno uiva (i gde se ima neposredna vlast na objektu), i koja mogu da se uspostave prema treim licima, a deluju prema svima (erga omnes).

Ova prava nazivaju se iskljuiva, jer njen titular ima pravnu vlast na objektu apsolutnog prava, a karakteristike su im sledee:

-deluju prema svima-broj lica prema kojima deluju nije unapred odreen-obaveza svih treih lica je da se uzdravaju od toga da ometaju titulara da ih koristi i da raspolae u njima-obaveza treih lica odgovara subjektivnom pravu u celini,

-apsolitna prava su iskljuiva to znai da ne mogu postojati dva apsolutna prava nad istim objektom-apsolutna prava ne zastarevaju-pravo na zahtev nastaje od momenta povrede tog subjektivnog prava

S obzirom na vrstu objekta na kojoj postoji neposredna vlast, ova prava se dele na:

-stvarna prava koje za objekt imaju stvari

-lina prava ili prava linosti, koja za objekt imaju lina dobra

-intelektualna prava koja za objekt imaju autorsko i njemu srodna prava ili prava industrijske svojine

Relativna prava, su ona prava koja se odnose izmeu tano odreenih lica i koji se nalaze u poverilako-dunikom odnosu.

Karakteristike su:

- deluju (inter partes), odnosno izmeu odreenog broja lica.

- mogu se satojati u isplati odreene svote novca, u nekom injenju , u izradi neke stvari, neinjenju ili uzdravanju od injenja koja bi na primer bilo dozvoljeno da se ini (negativna obaveza), kao na primer obaveza koja se sastoji od uzdravanja zasada neke poljoprivredne kulture.

- izmeu prava i obaveze postoji sistem korelacije, to jest ono to je za jednog pravo za drugog je obaveza i obrnuto.(pojasniti odnos kupac-prodavac)

- to je obligacioni odnos izmeu poverioca i dunika.

- relativna prava zastarevaju.

- relativna prava imaju specifian objekt u odnosu na apsolutna prava(npr. Davanje, injenje, neinjenje).

57. Vrste apsolutnih prava?

S obzirom na vrstu objekta na kojoj postoji neposredna vlast, ova prava se dele na:

-stvarna prava koje za objekt imaju stvari

-lina prava ili prava linosti, koja za objekt imaju lina dobra

-intelektualna prava koja za objekt imaju autorsko i njemu srodna prava ili prava industrijske svojine

- lina prava pravnih lica

58. Stvarna prava?

To su apsolutna subjektivna prava, koja svom titularu, obezbeuju potpunu ili deliminu pravnu vlast nad stvari.

Deluju prema svima, koji su u obavezi da se uzdravaju od uznemiravanja titulara stvarnog prava.

Karakteristike:

-odreuju se imperativnim pravnim porpisima

-vai pravo sledovanja, a to znai, da titular stvarnog prava ima pravo da sledi stvar, i da zahteva povraaj svoje stvari od svakog kod koga se ona nae.

-pravo prvenstva kod stvarnih prava znai da u konkurenciji dva prava od kojih je jedno obligaciono a drugo stvarno, prioritet ima stvarno pravo, a u konkurenciji dva stvarna prava, prioritet ima ono pravo koje je ranije nastalo.

-za ovo pravo vai naelo publiciteta, s obzirom na njihovo apsolutno dejstvo jer je potrebno da sva lica budu upoznata sa injenicom da odreeno pravo pripada odreenom subjektu.

-odlikuje ih i naelo specijalnosti, to znai da stvarna prava postoje na individualno odreenim stvarima.

Stvarna prava su: pravo svojine, slubenosti i graenja.

Neprava stvarna prava su: runa zaloga, zakup, hipoteka, zakonsko pravo pree kupovine.

60. Prava linosti Lina prava su subjektivna prava na linim dobrima, kao to su: pravo na ivot, telesni integritet, zdravlje, ugled, ast, ljudsko dostojanstvo, intimna svera, sloboda, itd. To su neimovinska prava.Razvoj tehnikih sredstava (precizne kamere za snimanje, aparati za prislukivanje i dr.) i njihova zloupotreba, doprinose teti koju trpi linost oveka: stid, prezir i podsmeh okoline.

Savremen koncept zatite linih prava, datira iz 1907 godine, a prihvata ga Francuski graanski zakonik.

I nae pravo garantuje zatitu linih prava, a sve to je propisano i Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine. Zakon o Obligacionim odnosima, titi prava linosti u jednom od lanova (l. 157).Opte pravo linosti je naroito subjektivno pravo, koje predstavlja izvor i podlogu svih postojeih linih prava, ali i osnov za zatitu buduih, onih koji e se tek vremenom razviti. Optim linim pravom naziva se generalna garantija nepovredivosti integriteta, sveukupnosti linosti, kakvu sadre ustavi.

Pojedina prava linosti:

1- Pravo na ivot, je osnovno pravo linosti. Nastaje jo od zaetka, s tim to je ono razliito i tretira se u zavisnosti da li se radi o nasciturusu ili o roenom detetu. U naem pravu je prihvaen kriterijum modane smrti, a u smislu eutanazije potuje se stanovite pasivne eutanazije.2- Pravo na telesni integritet, je pravo oveka na nepovredivost svog tela.(str. 157).

3- Pravo na psihiki integritet (npr.izazivanje straha, stida...)

4- Pravo na ljudsko dostojanstvo je pravo oveka da bude uvaen kao linost.

5- Pravo na privatan ivot (privatnost), je pravo oveka na a) tajnu, b) privatnu sferu, i c) privatno javnu sferu.

Prava linosti su apsolutna prava koja svom titularu omoguavaju iskljuivu pravnu vlast na linim dobrima. Titularu se omoguava pravo uivanja (samim postojanjem linog dobra) i pravo raspolaganja (faktiko i pravno).

Prava linosti nastaju od trenutka nastanka linog dobra i traju kolko i linost. Ne gube se nevrenjem, ne zastarevaju, niti nastupa prekluzija. Neprenosiva su, ne mogu biti predmet izvrenja. Mogu ograniiti zakonskim imperativnim normama, kao to je na primer lienje slobode (usled injenja krivinog dela).

Kako pravo linosti moe biti povreeno, to Zakon, predvia i njegovu zatitu titularu na sledee naine:

-tubom za uklanjanje stanja povrede linog prava (cilj da se sprei nastupanje odreene posledice koja nekom radnjom moe nastupiti)

-tubom za proputanje radenje kojom se povreuje pravo linosti (trai se otklanjanje posledica koje su nastale usled izvrenja neke radnje mimo volje titulara prava)

-tubom za naknadu neimovinske tete (posledica povrede prava linosti i moe materijalna teta i nematerijalna teta)

61. Lina prava pravnih licaKao i fizika, tako i pravna lica mogu biti nosioci linih prava.

Ali oni su u tome ogranieni i mogu biti nosioci samo nekih linih prava (ne mogu biti nosioci prava na ivot, integritet....), ve samo pojedinih.

Mogu biti nosioci prava na ime, koje se kod njih naziva naziv ili poslovno ime, nosioci prava na ast,poslovni ugled, poslovni ugled i proizvodnu tajnu kao i ostalih poverljivih podataka,

Zatita linih pava pravnih lica, ostvaruje se u okviru prava industrijske svojine (zatita iga ili proizvodne tajne) ili u domenu suzbijanja nelojalne konkurencije.

62.Imovina

Imovina predstavlja celokupnost prava i obaveza koja pripadaju pravnom subjektu.

Imovina poiva na sledeim principima, a to su:

-Samo lica mogu imati imovinu, jer su samo ona sposobna da budu nosioci prava i obaveza, odnosno da poseduju dobra, ili da imaju prava i obaveze.

-Svako lice ima imovinu, neko moe imati dugove, ali ipak ima imovinu.

-Svako lice ima samo jednu imovinu

Imovina je nedeljiva od linosti.

Pod pojmom imovine, esto se podrazumeva skup svih stvari, pa se govori o pokretnoj i nepokretnoj imovini.

Imovinu ipak treba razlikovati od svojine, jer ona predstavlja iri pojam i obuhvata pored svojine i ostala imovinska dobra.

63. Sadrina imovine

Imovinu sainjavaju sva subjektivna imovinska prava, koja za svoj objekt imaju dobra kao imovinske vrednosti. Imovinska subjektivna prava su:

- Stvarna prava,

- Obligaciona prava, koja se mogu imovinski izraziti,

- Intelektualna prava imovinskog karaktera,

Imovinu sainjavaju sva subjektivna prava koja pripadaju jednom licu i koja se mogu izraziti u novcu, jer samo ova prava imaju imovinski karakter, ona su prenosiva prava.

Imovinu ine samo prava (aktiva), a obaveze (pasiva), dugovi su samo tereti na imovini, koje e se namiriti iz imovine.

Imovinu ne ine lina neimovinska prava koja su neodvojiva od njihovog titulara i ine sastavni deo njegove linosti( pravo na ime, ast ili ljudsko dostojanstvo)

64. Karakteristike imovine

Imovina je jedinstven pojam ili pravna celina (universitas iuris). Jedinstvo se ogleda u tome to se iz skupa imovinskih prava izvravaju obaveze subjekta imovine.

Za svoje obaveze dunik odgovara svojom celokupnom imovinom, ustanovljavajui u korist poverilaca neobezbeenih zalogom jedno opte zalono pravo na dunikoj imovini, koje je po svojoj prirodi nedeljivo, kao to je i sama imovina. Pod jedinstvom imovine, podrazumeva se da odreeni pravni subjekt moe imati samo jednu i nedeljivu imovinu. Izuzetno mogue je da se u okviru imovine formiraju posebne celine (fondovi), za koje vai poseban pravni reim. Tako na primer ovakav reim uiva maloletnikova steena imovina koju je stekao radom, i kojom samo on moe da raspolae bez saglasnosti zakonskog zastupnika.Pojam celokupne imovine jednog lica treba razlikovati od zaostavtine. Zaostavtina je ui pojam, jer se neka imovinska prava gase smru i ne prelaze na naslednike, kao na primer, line slubenosti, pravo na izdravanje, itd...

Osobina imovine je njena promenljivost, jer pojedina prava koja ine imovinu iz nje izlaze, druga ulaze, a imovina i dalje egzistira. Imovina kao pravna celina omoguava realnu subrogaciju, da na mesto jednog dobra koji nastaje iz imovine (materijalno ili pravno), dolazi drugo.

Titular imovine se ne moe nje liiti, protiv svoje volje, niti mu ona moe biti u potpunosti oduzeta. Naslee je univerzalna sukcesija, jer naslednici stupaju u imovinska prava ostavioca. Pravno lice prestaje da postoji kao pravni subjekt okonanjem steaja.65. Pojam pravnog objekta

U pravnoj teoriji postoje razna shvatanja pojma pravnog objekta.

U pravnoj literaturi, se pod objektima prava smatraju: stvari i novac kao posebna vrsta stvari, materijalne i bestelesne stvari, prava kao objekti drugih prava, intelektualne tvorevine, lina dobra, ljudske radnje.Razlikujemo: 1- relativna-obligaciona prava, koja su korelativna sa obavezama i 2- apsolutna prava, koja su u neposrednoj pravnoj vlasti na odreenom dobruPod objektima prava dakle, podrazumevaju se pravna dobra na kojima postoji neposredna pravna vlast. Postoje tri osnovne vrste ovakvih pravnih dobara, tj. 3 vrste apsolutnih prava:a) stvari, koji predstavljaju objekt stvarnih prava, b) intelektualna dobra (proizvodi ljudskog stvaralatva), koja predstavljaju objekte autorskog prava i prava industrijske svojine i c) lina dobra koja predstavljaju objekte linih pravaTradicionalna podela objekata graanskog prava u naoj pravnoj teoriji svodi se na : a) stvari,

b) intelektualna dobra, c) lina dobra i d) ljudske radnje.66. Stvari

Stvari su najznaajniji objekt prava i to prvenstveno stvarnih prava.

Pod stvarima u graanskopravnom smislu podrazumevaju se delovi materijalne prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti, i na kojima postoji pravo svojine ili drugo stvarno pravo.

Potrebna su da budu ispunjena dva uslova, da bi stvar bila objekt graanskog prava:

1 - fiziki, to znai da materijalni objekti moraju biti potinjeni ljudskoj moi2 - pravni, i podrazumeva da na stvari postoji neko stvarno pravo, pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo izvedeno iz prava svojine. Ljudsko bie nije stvar, ali delovi ljudskog tela se mogu odvojiti u svrhe presaivanja i u tom sluaju postaju stvari. Vetaki delovi tela, proteze, mogu biti stvari ukoliko su jo odvojeni (nisu inkorporisan).

Stvarna prava za svoj neposredni objekt imaju stvari.

Najiru pravnu vlast nad stvari ima vlasnik stvari, a to je pravo dranja, korienja i raspolaganja. Imaoci stvarnih prava, imaju istu po kvalitetu pravnu vlast ali razliitu po obimu.

Prava na stvari , kao apsolutna prava deluju, erga omnes, a obaveza treih lica sastoji se u uzdravanju od injenja i pasivnosti u odnosu na stvar.

Titular prava svojine, ima i pravo sledovanja koje se satoji u mogunosti povraaja svoje stvari bez obzira, kod koga se ona nalazi. Stvarno pravo je jai u konkurenciji sa obligacionim pravom i sa istovrsnim stvarnim pravom kasnijeg datuma.Postoje razliite vrste i podele stvari: individualno odreene i generine, zamenljive i nezamenljive, proste i sloene, deljive i nedeljive, potrone i nepotrone, glavne i sporedne, plodove i proizvode stvari, stvari u prometu i one van prometa, novac, hartije od vrednosti itd.67. Intelektualna dobra

Spadaju autorska dela i dela srodna autorskim (autorska i srodna prava), kao i tvorevine nastale kao rezultat pronalazakog kreatevnog rada ( pravo industrijske svojine).Autorsko delo je tvorevina ljudskog intelekta, tj. originalna intelektualna tvorevina, u oblasti knjievnosti, nauke, umetnosti i drugih oblasti stvaralatva, izraena u odreenoj formi, bez obzira na njegovu vrednost, namenu, sadrinu ili nain ispoljavanja.Pod autorskim delom se smatra:

1. Pisano delo, 2. Govorno delo, 3. Dramsko, koreografsko i pantomimsko delo 4. Muziko delo, 5. Filmsko delo, 6. Delo likovne umetnosti, 7. Dela arhitekture, 8. Kartografska dela, 9. Planovi, skice fotografije, 10. Pozorina reija

Za pojam autorskog dela su bitni elementi::

- da je to delo, ljudska tvorevine

- da ima duhovni-intelektualni karakter

- da je izraeno u odreenoj formi

- da poseduje originalnostPrava srodna autorskom pravu su: 1. pravo interpretatora, 2. pravo proizvoaa fonograma, 3. proizvoaa videograma, 4. proizvoaa emisije, 5. proizvoaa baze podataka 6. pravo prvog izvoaa slobodnog dela.

Tvorevine stvaralakog, kreativnog rada su pravo industrijske svojine, i to su:

1 pronalasci novo tehniko reenje odreenog problema, koje ima inventivni nivo. titi se patentom (upisuje se u odreeni registar i traje 20 godina).

2 ig znak, koji u prometu slui za razlikovanje robe ili usluga jednog fizikog ili pravnog lica. Moe biti individualni, kolektivni ili ig garancije. Upisuje se u Registar igova i traje deset godina od datuma podnoenja prijave.

3 dizajn trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda ili njegovog dela. Pravo na dizajn se tie upisom u Registar dizajna i traje 25 godina.

4 oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeleavanje prirodnih, poljiprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda domae radinosti i usluga. Identifikuje robu kao robu poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta. Upisuju se u odreeni registar i traju neodreeno vreme.68. Lina dobra

Lina dobra su posebni objekti graanskog prava, koja su neraskidivo vezana sa subjektom prava, fizikim ili pravnim licem.

To su pravo na ivot, zdravlje, integritet, ugled ili ast.

Pravo na linom dobru, omoguava njenom titularu da ga uiva i da raspolae sa njime.

Lina dobra mogu da se jave u dva oblika: 1 - kao sastavni delovi nekog lica (ivot, ugled, ast, dostojanstvo i dr.) i 2 - kao opredmeeni izraz lica (fotografije ili tonski snimak)Prava na linim dobrima su apsolutna prava, koja nataju sa postankom njihovog titulara i traju za njegovog ivota, ne zastarevaju, nisu predmet izvrenja i moe se traiti njihova zatita tubom.