1

Радна група за утврђивање приоритета за повећање безбедности људи и имовине у граду Београду

Извештај

о утврђивању приоритета за побољшање квалитета безбедности људи и имовине у граду

Београду

Београд, јун 2011.

2

Садржај:

1. Увод ................................................................................................................................................................. 3

2. Методолошки оквир рада радне групе ......................................................................................... 5

3. Принципи у раду радне групе ............................................................................................................ 8

4. Полазне премисе (полазишта) у раду Радне групе ................................................................ 9

5. Анализа стања безбедности људи и имовине у граду Београду .................................. 11

6. Утврђивање начина сарадње у безбедности града са Полицијском управом за

град Београд ................................................................................................................................................. 13

7. Предлози приоритетних мера и активности за побољшање квалитета

безбедности људи и имовине у граду Београду ........................................................................ 15

8. Образложење предложених приоритетних мера и активности ................................... 17

I Организационо-системске мере ................................................................................................................... 17

II Едукативно-превентивне мере ................................................................................................................... 21

III Mере за унапређење сарадње и комуникације .................................................................................. 31

IV Mере за побољшање безбедносних капацитета ................................................................................ 32

9. Закључак .................................................................................................................................................... 37

3

1. Увод

Скупштина града Београда донела је Одлуку (бр. 020-727/10-С од 29.

октобра 2010. године) о формирању Радне групе за утврђивање приоритета

(стратегије) за побољшање квалитета безбедности људи и имовине у граду

Београду. Њоме је овластила градоначелника Београда да образује радно тело и да

Актом о образовању радног тела ближе одреди његове задатке, број и састав, као

и начин сарадње са Полицијском управом града Београда, у складу са законом и

градским прописима.

Решењем градоначелника Београда г. Драгана Ђиласа бр. 020-4228/2010-Г

од 17. децембра 2010. године, именовани су чланови Радне групе у саставу:

1. Дејан Ранђић, одборник Скупштине града Београда и председавајући

Радне групе;

2. Едип Шерифов, народни посланик и члан Одбора за безбедност у

Народној скупштини Републике Србије;

3. Слободан Шолевић, члан Градског већа и заменик команданта Штаба за

ванредне ситуације за град Београд;

4. Срђан Стамболић, пензионисани припадник Безбедносно-

информативне агенције;

5. Александар Костић, заменик начелника Комуналне полиције града

Београда;

6. Проф. др Жарко Требјешанин, редовни професор Факултета за

специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду;

7. Проф. др Саша Мијалковић, ванредни професор безбедносних наука

Криминалистичко-полицијске академије у Београду;

8. Доц. др Драган Колев, доцент Факултета за примењену психологију у

Београду;

9. Зоран Ђоковић, припадник Министарства унутрашњих послова

Републике Србије;

4

10. Милан Станић, начелник Одељења за јавни ред и мир Полицијске

управе за град Београд;

11. Владан Ђорђевић, заменик начелника Одељења за превенцију и рад

полиције у заједници у Управи полиције Полицијске управе за град

Београд.

Решењем градоначелника утврђена су три основна задатка Радне групе:

1. Анализа стања безбедности људи и имовине у граду Београду;

2. Утврђивање начина сарадње са Полицијском управом за град Београд у

реализацији задатака и

3. Утврђивање предлога приоритета за повећање безбедности људи и

имовине у граду Београду.

Радна група је имала рок од 6 месеци од дана образовања за реализовање

ових задатака и за достављање предлога приоритета за повећање безбедности

људи и имовине у граду Београду.

Радна група је конституисана 20. јануара 2011. године. Одржала је 23 радна

састанка (самостално и са представницима референтних фокус група – угроженим

мањинама, стручњацима који им пружају заштиту, помоћ и подршку и са

представницима сектора безбедности) на којима је, на основу чињеница и

доступних података, анализирала актуелно стање безбедности у Београду и

тенденције развоја актуелних облика угрожавања безбедности грађана и

имовине. Разматрала је и расправљала о свим предлозима и сугестијама

потенцијалне листе приоритета за повећање безбедности људи и имовине у граду

Београду. Анализирала је и податке које је прикупила од институција које се у

свом раду сусрећу са безбедносним питањима, а који су се непосредно односили

на стање или на процену праваца развоја безбедности у Београду.

5

2. Методолошки оквир рада радне групе

Радна група је користила више савремених методолошких поступака и

техника за истраживање безбедносних феномена, а пре свега:

анализу докумената;

фокус-групну (стејкхолдер) анализу;

SWOT анализу безбедносног стања;

партиципативне радионице (ради прикупљања података о

индикаторима безбедности) и

панел дискусије, округле столове и расправе о радним верзијама

документа.

2. 1. Анализа докумената

У дијагностификовању стања безбедности града Београда, Радна група је

анализирала документацију која је садржала податке о различитим сегментима

безбедности и тенденцијама развоја појава стварања и угрожавања безбедности.

Документација је била различитог степена поверљивости (извештаји, прегледи,

интерне анализе, информације и сл), а потицала је од међународних организација,

државних органа, градских органа, научних институција и невладиних

организација.

2. 2. Фокус-групни интервју и анкета

Радна група је обавила разговоре (дубински структуирани интервју и

анкете) са следећим појединцима и представницима институција:

Градоначелник града Београда;

Председник Скупштине града Београда;

Представницима Секретаријата за образовање;

Представницима Комуналне полиције;

6

Представницима секретаријата за социјалну заштиту;

Представницима невладиних организација (Београдски центар за

људска права, Комитет правника за људска права, Геј стрејт алијанса,

Удружење студената са хендикепом, Центар за интеграцију младих,

Регионални центар за животну средину, Регионални центар за мањине,

Београдски центар за безбедносну политику, Антитрафикинг центар,

Центар за безбедносне студије, Група 484, Српски комитет за

безбедност саобраћаја, „Мост“ – мрежа за интеркултурни дијалог,

Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Европски покрет у Србији,

Београдски фонд за политичку изузетност, Београдска подршка

експлоатисаној деци и омладини, Центар за нове комуникације, ISAC

Fond, Аутономни женски центар, АСТРА);

Представницима Безбедносно-информативне агенције – Београдски

центар;

Представницима Министарства унутрашњих послова Републике Србије

– Полицијске управе за град Београд;

Председницима општина Нови Београд и Обреновац;

Представницима угрожених група;

Руководством „Свратишта“;

Представницима Мисије ОЕБС-а у Србији.

2. 3. SWOT анализа безбедносног стања послужила је да се одреде:

а) Снаге безбедности којима располаже град Београд (просторни, људски,

економски, културни, организациони и технички ресурси, безбедносни

капацитети, досадашња безбедносна искуства и њихова нормативна уређеност,

могућности за решавање безбедносних проблема, актуелне безбедносне потребе

итд);

б) Слабости безбедносних капацитета града Београда (потребе

реорганизовања сектора безбедности, фактори неефикасности субјеката

безбедности, проблеми у раду субјеката безбедности, проблеми у раду градске

7

управе и градских служби, отежавајуће околности за решавање безбедносних

проблема, испољене слабости у задовољавању безбедносних потреба грађана и

сл);

в) Капацитети који нису довољно искоришћени и могућности унапређења

стања безбедности (могући правци развоја организације градске управе,

потребна нормативна и стратегијска документа града, потребе формирања

градских стручних служби, спровођење превентивних акција, укључивање

грађана у акције унапређења безбедности у Београду, фактори који побољшавају

стање безбедности, неискоришћене могућности и услови за побољшање стања

безбедности итд) и

г) Претње по безбедност људи и имовине на подручју града Београда

(етиолошки фактори угрожавајућих појава; претње, изазови и ризици по

безбедност људи; претње, изазови и ризици по безбедност имовине; последице

угрожавања личне и имовинске безбедности грађана Београда, снаге које

спречавају побољшање безбедносног стања итд).

8

3. Принципи у раду радне групе

У настојању да дође до сврсисходних, практично применљивих и

ефикасних предлога мера и активности за унапређење безбедности људи и

имовине у Београду, Радна група се руководила принципима:

− најбољег интереса грађана Београда;

− поштовања дистинкције надлежности града Београда и Републике

Србије;

− комплементарности теорије и праксе безбедности;

− објективности сагледавања безбедносних чињеница, ситуација и стања;

− интердисциплинарности и мултидисциплинарности приступа у раду

Радне групе;

− примене савремене методологије научног истраживања у раду Радне

групе;

− толерантности и уважавања мишљења, ставова и предлога свих

учесника;

− рационалности и економичности при унапређењу стања безбедности, те

максималног искоришћавања постојећих ресурса града Београда и

Републике Србије;

− спроводљивости предложених мера и активности за унапређење

безбедности у Београду;

− уважавања стандарда, тековина и вредности Организације уједињених

нација, Европске уније, Организације за европску безбедност и сарадњу

и других међународних организација;

− давања предности превенцији појава угрожавања безбедности на рачун

репресивне делатности и отклањања последица;

− потенцирања унапређења безбедности посебно угрожених и

маргинализованих друштвених група и мањина, нарочито деце и

омладине.

9

4. Полазне премисе (полазишта) у раду Радне групе Радна група је свој рад засновала на следећим премисама − претпоставкама

и чињеницама:

Савремено схватање појма безбедности је у значајној мери проширено и

новим семантичким садржајем, чиме је промењено значење које је

имало традиционално одређење овог појма. Безбедност је изашла из

оквира класичне преокупације државном или војном безбедношћу. Она

више није само функција специјализованих државних органа (војске,

полиције, обавештајних служби, правосудних органа, царине и

инспекција), него свих друштвених, државних и градских институција,

организација и субјеката.

Природа савремених безбедносних претњи, изазова и ризика је

измењена. Угрожавајуће и друштвено штетне појаве (насиље у

породици, насиље на радном месту, улично насиље, организовани

криминал, високотехнолошки криминал, економски криминал,

корупција итд), су све теже препознатљиви, а последице све теже

отклоњиве. Томе доприноси повећање различитих облика

манифестовања угрожавања безбедности.

Безбедност као феномен посматрамо као одсуство ризика, претњи и

опасности од угрожавања људи, материјалних добара и природне

околине. Она је универзална вредност и основни задатак политике

(националне, регионалне, глобалне). Она је од непосредног интереса

сваког појединца али и његових социјалних ентитета. Стога се и чине

различити напори да се одређени ниво безбедности достигне, очува и

унапреди.

Безбедност је фундаментална људска потреба и њено задовољавање

омогућава сигурност, економску стабилност, социјални напредак и сл.

Грађанин више није само пасивни субјект чију безбедност штите

државни и градски органи, већ је активни субјект који својим

понашањем штити себе, безбедност свог окружења, града и државе.

10

Осећај (доживљај) безбедности је један од основних показатеља

квалитета живљења (животног стандарда) грађана Београда.

Попуњеност Полицијске управе за град Београд не задовољава у

потпуности актуелне безбедносне потребе грађана.

Деца и млади су посебно осетљива категорија која је све чешће мета

угрожавања, али и носилац угрожавајућих појава, и због тога би им

требало посветити посебну пажњу у програмима за унапређење

безбедности у Београду.

Последице угрожавања безбедности грађана и имовине су све

озбиљније и веће, стога је потребно формирати нове градске субјекте за

заштиту, помоћ и подршку жртвама свих видова насиља.

11

5. Анализа стања безбедности људи и имовине у граду Београду

Један од задатака Радне групе био је и анализa стања безбедности људи и

имовине у граду Београду. Сматрали смо да је такву анализу неопходно засновати

на емпиријским показатељима и стога смо настојали да консултујемо изворе

података који би такав приступ омогућили. Утврдили смо да до таквих

истраживања и извештаја није било могуће доћи, или зато што не постоје или су

заштићени одређеним степеном тајности. Имајући у виду да је феномен стања

безбедности комплексан и интегралан, сматрали смо да није могуће на основу

појединачних сегмената (о којима постоји примерена емпирија) вршити

уопштавање и квантификовање таквог стања. Дакле, иако смо настојали да овај

део извештаја буде иновативан (да се изврши адекватна евалуација тренутног

стања безбедности), егзактан и усмерен у правцу отварања могућности да се

стање безбедности прати као тренд, постојеће стање података то не омогућава.

Подаци до којих смо дошли се односе само на стање криминалитета (кривична

дела, прекршаји, нарушавање јавног реда и мира), што је само један од сегмента

стања безбедности.

Сматрамо да је, сходно пракси у развијеним земљама, неопходно утврдити

јединствену методологију за утврђивање (мерење) стања безбедности које би се

придржавали сви субјекти који учествују у пословима безбедности. То би

омогућило и компаративни приступ стању безбедности у односу на друге градове

у Европи и свету. Стога предлажемо да МУП, као носилац послова безбедности и

као институција која располаже аналитичким службама, унапреди методологију

праћења укупног стања безбедности, користи савременије статистичке методе у

приказивању емпиријских података о стању безбедности (као што су стопе,

средње вредности, трендови, индекси стања безбедности и сл), а не само

апсолутне износе и проценте. То би омогућило дијагностификовање: основних

неуралгичних тачака угрожавања безбедности на простору града Београда;

облика испољавања и њихових интензитета; тенденције манифестовања

12

последњих година1; доминантне носиоце, узроке и околности које их

(де)стимулишу.2 Ови параметри били би основа за утврђивање шире листе

предлога мера и активности које би биле у функцији повећања квалитета

безбедности у Београду. Дакле, примена савременије методологије омогућила би

објективнију селекцију (избор) најзначајнијих мера и активности којимa би се

утицало на смањење угрожавања безбедности и допринелo решавању

безбедносних проблема.

Досадашња пракса приказивања стања криминалитета и јавног реда

омогућава различите интерпретације.3 Тако смо увидом у доступне податке

Министарства унутрашњих послова могли утврдити да постоји тренд опадања (у

апсолутном износу) евидентираних кривичних дела и прекршаја последњих

година, и да се сходно томе од стрaне МУП-a даје оцена о задовољавајућем стању

безбедности на подручју Београда.

Радна група сматра да постоји објективна потреба и широки простор за

унапређивање стања безбедности. Поготову што се све чешће јављају безбедносне

појаве које су изузетно друштвено опасне и које производе озбиљне последице.

1 Последњих година, посебно је изражено деловање екстремних припадника навијачких група, као и десничарских, левичарских и анархистичких организација које имају тенденцију да злоупотребом великих протеста и скупова изазову нарушавање јавног реда у већем обиму, уништавање имовине и нападе на полицијске службенике и друга лица. 2 Као добар пример како се сходно овим параметрима описује стање безбедности је извештај који град Отава редовно ставља јавности на увид. Видети: http://ottawapolice.ca/en/resources/crime_analysis_statistics/pdf. 3 На пример, податак да се из године у годину на територији Београда евидентира мањи број прекршаја против јавног реда и мира може се интерпретирати као побољшање његове стабилности, a може се тумачити и као смањење активности полиције на уочавању и процесуирању оваквих појава. Случајеви нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, као што је онај од 10.10.2010. године, за време и након одржавања „Параде поноса“, статистички се евидентирају као један догађај, док са друге стране, имајући у виду број повређених лица, нанету материјалну штету и степен насиља, значајно утичу на осећај субјективне безбедности грађана и поверење у рад државних органа.

13

6. Утврђивање начина сарадње у безбедности града са Полицијском управом за град Београд

Сагледавањем и анализом досадашње сарадње органа града Београда са

Полицијском управом за град Београд уочено је да установљену праксу треба још

више институционално ојачати како на нивоу Града, тако и на нивоу општина.

Финансијска помоћ коју је до сада Град пружао Полицијској управи значајно

је побољшала услове рада ПУ за град Београд, а и досадашњи примери

координираних активности су основа за настављање још чвршће и оперативније

сарадње и заједничких активности на подизању квалитета безбедности у

Београду. Потребно је нагласити да оваква финансијска помоћ нема системску и

институционалну основу већ се одвија као „помоћ другим нивоима власти“. Могу

се навести и други облици сарадње на пројектима који имају ad hoc карактер, у

случајевима значајних дешавања и масовнијих скупова, као и приликом

елементарних непогода посредством Градског штаба за ванредне ситуације.

Као пример добре праксе могу се навести и сарадња градских општина са

ПС када се годишњи извештаји полицијских станица разматрају и на скупштинама

општина.

У том смислу, требало би имати у виду и позитивне примере сарадње

других градова у Србији са подручним полицијским управама, пре свега оних који

су већ донели своје стратегије безбедности, али и позитивне примере многих

европских градова где је та сарадња системски и институционално установљена.

Таква пракса указује на то да је добре резултате дало координирајуће тело („Савет

за безбедност“). У том смислу и радна група сматра да би овакав модел и форма

сарадње градске управе и полиције био оптимално решење у постојећим

законским оквирима.

Формирање таквог тела на нивоу Града и Савета за безбедност на нивоу

општина омогућило би укључивање свих друштвених субјеката у решавање

безбедносних проблема, што би у наредном периоду довело до побољшања

комуникације и координације. Имајући у виду чињеницу да је безбедност по својој

природи недељива и интегрална, сматрамо да би овај модалитет сарадње био на

трагу обезбеђивања заједничког безбедносног наступа којим би са расположивим

14

капацитетима (људским, финансијским, техничким) могли постићи већи

резултати на пољу безбедности грађана и имовине.

Сматрамо да би, конкретније посматрано, Полицијска управа за град

Београд и град Београд могли да остваре следеће видове сарадње:

у рад Савета за безбедност града Београда и општинских савета за

безбедност требало би укључити представнике Полицијске управе за

град Београд;

институционализовање финансијске помоћи града Београда

Полицијској управи за град Београд кроз потписивање протокола којим

би се регулисали сви видови финансијске помоћи града Београда

Полицијској управи за град Београд: посебно би се та сарадња односила

на помоћ у техничком осавремењавању и опремању и помоћ при

решавању стамбених питања припадника Полицијске управе за град

Београд;

помоћ при реализацији пројекта креирања имиџа београдског

полицајца („Београдски полицајац“).

15

7. Предлози приоритетних мера и активности за побољшање квалитета безбедности људи и имовине у граду Београду

Уважавајући утврђене задатке Радне групе, Пословник о раду Радне групе и

План активности Радне групе, а на основу анализе актуелних и потенцијалних

изазова, ризика и претњи по безбедност људи и имовине у граду Београду и

утврђених безбедносних потреба грађана, Радна група за утврђивање приоритета

за повећање безбедности људи и имовине у граду Београду предлаже Скупштини

града следеће четири групе приоритетних мера и активности за побољшање

квалитета безбедности људи и имовине у граду Београду.

Приоритетне мере и активности I Организационо-системске мере 1. Формирати „Савет за безбедност града Београда“ 2. Формирати савете за безбедност на нивоу градских општина 3. Формирати стручну службу за безбедност у оквиру градске управе

4. У оквиру Стратегије развоја града Београда сачинити и „Стратегију за безбедност града Београда“

II Едукативно-превентивне мере

1. Унапредити безбедност у школама кроз развој постојећих и имплементацију нових пројеката

2. Организовати едукације за наставнике основних и средњих школа под називом „Безбедност ученика и наставника у школским објектима“.

3. Основати градски „СОС информативни сервис“ 4. Формирати „Школски антимобинг центар“

5. Иницирати реализацију едукативних програма о безбедности за предузетнике и привреднике

6. Иницирати израду „Мапе криминала града Београда“

7. Израдити студију о потребама и техничким могућностима за увођење система видео-надзора јавних простора у Београду

8. Подржати едукативне програме о насиљу у породици

9. Подржати активности на превенцији насиља над посебно угроженим групама (Роми, ЛБТГ популација, националне мањине, бескућници и сл)

10. Подржати програме за ефикасније регистровање страних туриста у Београду

11. Покренути акцију „Противпожарни комплет за сваки стан“ 12. Иницирати и реализовати програм „Полицајац – мој пријатељ“

16

III Mере за унапређење сарадње и комуникације

1. Организовати округле столове и панел дискусије о појединим актуелним темама безбедности Београда

2. Инсталирати посебан линк за питања безбедности на интернет порталу града Београда

3.

Покренути интерактивне емисије и рубрике под називом „Безбедност у Београду“ (анкетирање грађана о безбедносним проблемима и предлозима за решење) у београдским дневним новинама, радио и ТВ емисијама

4. Подржати сарадњу Градске управе Београда и невладиних организација на пројектима од значаја за безбедност

IV Mере за побољшање безбедносних капацитета

1. Пружити материјалну помоћ техничком опремању и кадровском јачању ПУ за град Београд

2. Пружити помоћ унапређењу социјалног статуса припадника ПУ за град Београд

3. Подржати и ојачати капацитете Комуналне полиције града Београда

4. Повећати ефикасност Центара за социјални рад у сфери заштите васпитно запуштене деце

5. Подржати рад и повећање капацитета Центра за интеграцију младих, пројекат „Свратиште“

6. Подржати рад и повећање капацитета Прихватилишта за одрасла лица и стара лица у Београду

7. Покренути пројекат за идентификовање и предлагање решења за безбедносне проблеме на рекама Београда

8. Предложити што хитније доношење Закона о физичко-техничком обезбеђењу, а након тога реализовати едукативне програме за припаднике физичко-техничког обезбеђења

9. Покренути научно-истраживачки пројекат о стању и перцепцији безбедности у граду Београду

10. Побољшати безбедност саобраћаја

17

8. Образложење предложених приоритетних мера и активности

I Организационо-системске мере

1. Формирати Савет за безбедност града Београда

Као једну од најзначајнијих организацијско-системских мера за побољшање

квалитета безбедности људи и имовине у граду Београду предлажемо формирање

Савета за безбедност града Београда. Уважавајући актуелне и потенцијалне

безбедносне претње и потребе грађана и града Београда, али и обавезе које

проистичу из бројних међународних докумената као што су Рио декларација,

Декларација из Јоханесбурга, Миленијумски циљеви развоја, Европска декларација о

градским правима и слични међународни акти који препоручују локалним

самоуправама да дефинишу и спроведу политику безбедности града и грађана,

али и уважавајући досадашње препоруке ОЕБС-а на простору Србије, предлажемо

да град Београд оформи Савет за безбедност града Београда. Преко тридесет

градова и општина у Србији је уз стручну помоћ Организације за европску

безбедност и сарадњу (Мисија у Србији) већ формирало оваква тела за „градску

безбедност“. Стога сматрамо да би и Београд, попут других европских метропола,

требало да има саветодавно тело које би, у оквиру постојећих законских оквира и

градских прописа, радило на побољшању стања безбедности људи и имовине.

Наиме, већ је одавно препознато да безбедност у заједници није област која

је резервисана само за специјализоване безбедносне организације. Наиме,

комплексност и разуђеност савремене безбедносне стварности захтева

мултисекторски и мултидисциплинарни приступ у решавању проблема

безбедности и сарадњу релевантних градских и републичких органа и

референтних научних радника. 4 Савет за безбедност града Београда би био

одговоран за:

4 Постојећи Штаб за ванредне ситуације је законски институционализован орган, али он је намењен искључиво ванредним приликама масовног угрожавања безбедности грађана и имовине (поплаве, пожари, еколошки акциденти, земљотреси, веће саобраћајне несреће и сл).

18

израду, спровођење и евалуацију „Стратегије безбедности“ као

основног доктринарног документа (и дела „Стратегије развоја града

Београда“);

идентификовање безбедносних изазова, ризика и претњи за грађане,

околину и имовину и безбедносних проблема који утичу на квалитет

живота;

идентификовање безбедносно најосетљивијих група;

развијање сарадње и координације свих субјеката у решавању

безбедносних проблема;

имплементирање и мониторинг реализације планираних пројеката од

значаја за безбедност;

подизање безбедносне свести и безбедносне културе грађана и

институција;

праћење безбедносних потреба грађана и њихове перцепције

безбедности;

охрабривање сарадње између органа безбедности и грађана и сл.5

Састав, задаци, надлежност, руковођење и начини рада Савета утврдиће се

одлуком Скупштине града Београда. Као модел могу да послуже досадашња

искуства и „Приручник за безбедност у заједници“ који је израдио ОЕБС.6

Уобичајено је да Саветом за безбедност руководи градоначелник по функцији или

помоћник (заменик) градоначелника за питања безбедности.7

5 Савет за безбедност није политички форум и не може да надгледа и прати рад полиције и других безбедносних институција. Не бави се решавањем појединачних случајева. 6 Састав Савета за безбедност није фиксно одређен. У његов састав би могли да уђу представници институција и организација које се по природи свог посла баве неким сегментом (аспектом) безбедности и који су као група безбедносно угрожени. Сходно досадашњој пракси, састав Савета за безбедност би могли да чине, поред представника Града, и високи старешина Полицијске управе за град Београд, представник Комуналне полиције града Београда, представник БИА-е Београдски центар, представник Штаба за ванредне прилике, представници одређених секретаријата градске управе, представници судова и тужилаштава, представници верских заједница, представници медија, удружења, невладиних организација, представници васпитно-образовних и научних институција, представници инспекцијских служби и сл. 7 Уобичајено је да Савети за безбедност имају и неколико заменика председника (или помоћника председника) и секретара који се бирају на исти начин као и председник.

19

2. Формирати савете за безбедност на нивоу градских општина

Како се највећи број безбедносних проблема јавља на локалном нивоу,

потребно је формирати савете за безбедност на нивоу градских општина. Савете

би требало формирати на основу одлуке, односно препоруке Скупштине града

коју би касније усвојиле-верификовале скупштине општина, како би се рад ових

тела усталио а учешће у њиховом раду учинило обавезујућим за чланове. Чланови

би могли да буду, поред председника општина, и представници полицијских

станица, представници домова здравља, општинских центара за социјални рад,

школа и других институција по потреби.

3. Формирати стручну службу за безбедност у оквиру градске управе

Радна група је као један од кључних недостатака у решавању безбедносних

проблема у граду Београду идентификовала непостојање организационог облика

којим би се сарадња органа града Београда и служби безбедности

институционализовала и обављала на системски дефинисан начин. С тим у вези,

предлажемо да се у оквиру градске управе формира стручни тим који би се бавио

питањима безбедности грађана и имовине, сарадњом и координацијом

активности са субјектима безбедности.8 У саставу тима би се налазило неколико

појединаца различитих специјалности (безбедност, аналитика, управљање

пројектима, психолог и сл).

Ова служба би преко свог руководиоца била одговорна начелнику градске

управе или градоначелнику Београда. Њен рад би био усмерен и на

имплементацију „Стратегије безбедности града Београда“, реализацију пројеката

који проистичу из Предлога приоритетних мера и активности за побољшање

безбедности људи и имовине града Београда, праћење и анализу безбедносних

појава (изазова, ризика и претњи), пружање стручне подршке за рад Савета за

безбедност града Београда, координирање одређених активности безбедносног

карактера, координацију рада Савета за безбедност на нивоу градских општина и

8 Она би се сходно постојећој организационој структури градске управе (секретаријати, посебни организациони облици, стручне службе и сл) уградила у градску управу на начин који би омогућио њен функционалан рад.

20

сл.9 У њеној надлежности би била и координација свих активности у вези са

проблематиком безбедности школа (видео-надзор, школски полицајац, физичко

обезбеђење, манифестовање насиља у школама, патолошко понашање,

угрожавање права и слобода и сл).

Важан сегмент рада стручне службе био би и дневна координација као и

дневна размена информација са осталим организацијама и органима који

учествују у систему безбедности.

Њен рад, састав и надлежност били би регулисани одређеним актом који би

усвојила Скупштина града Београда.

4. У оквиру Статегије развоја града Београда сачинити и „Стратегију

за безбедност града Београда“

Као свој основни доктринарни документ и саставни део „Стратегије развоја

града Београда“, сматрамо да би било неопходно да Скупштина града донесе

одлуку о изради „Стратегије безбедности града Београда“ којом би се на

систематичан и комплексан начин пројектовали стратегија и политика

безбедности града. На потребу доношења таквог акта обавезују и многи

међународни документи као што су Рио декларација, Декларација из Јоханесбурга,

Миленијумски циљеви развоја, Европска декларација о градским правима и сл.

Неколико градова у Србији (Ниш, Крагујевац, Ваљево) већ је сачинило и

усвојило своје стратегије безбедности, а већи број је у фази усвајања предлога

ових Стратегија. Стога је и за Београд, као престоницу и највећи град на Балкану,

неопходно да у што краћем року донесе овакав стратешки документ. Стратегија за

безбедност града Београда представљала би опредељење највиших градских

власти и грађана о виталним вредностима, интересима и приоритетима на пољу

безбедности, са прецизираном визијом и мисијом у области побољшања

квалитета безбедности људи и имовине у граду Београду.

9 Искуства других европских градова у погледу организационих облика који се баве проблемима безбедности су слична овом. У земљама са децентрализованом полицијском организацијом оваква тела су са малобројним саставом. На пример, Загреб је у оквиру уреда за здравство и бранитеље (упоредиво са секретаријатом у Београду) формирао стручни орган који се бави превенцијом и сузбијањем различитих облика зависности, заштитом од насиља у породици и заштитом деце.

21

У том смислу, Радна група препоручује да Скупштина града формира

мултидисциплинарну радну групу која би, сходно савременим методама израде

оваквих докумената, уз уважавање иностраних искустава и актуелних

безбедносних потреба грађана Београда, израдила „Предлог стратегије

безбедности града Београда“, који би после јавне расправе усвојила Скупштина

града.

II Едукативно-превентивне мере

1. Унапредити безбедност у школама кроз развој постојећих и

имплементацију нових пројеката

Радна група је препознала чињеницу да се школска популација по много

чему издваја као посебно безбедносно осетљива група. Стога сматра да је

потребно значајну пажњу посветити овој циљној групи. Пракса показује да

увођење система видео-надзора и школског полицајца не даје озбиљније

резултате ако их не прати адекватан васпитно-образовни садржај за ученике. У

том смислу је значајно да Скупштина града Београда и надаље подржава и

унапређује безбедност у школама кроз имплементацију едукативних пројеката. О

неопходности овакве едукације говоре и подаци Упоредне анализе стања

безбедности у васпитно-образовним установама на територији ПУ за град

Београд за период јануар-децембар 2009/2011.10 Како су полицијски службеници

ангажовани на позорничким рејонима у непосредној близини школа, дошло је до

преливања безбедносно интересантних догађаја у школске објекте.

Унапређење безбедности школа, наставног особља и ученика треба

наставити у два правца: а) по моделу који се већ примењује, б) увођењем нових

активности.

Сагледавање досадашњих резултата у овој области указује на значајне

помаке у повећању безбедносних капацитета ових институција. У 199 васпитно-

образовних установа се већ налази 131 тзв. „школски полицајац“. Од априла 2010.

године реализује се пројекат „Безбедно детињство – развој безбедносне културе

10 Ова анализа указује на пораст безбедносно интересантних догађаја у школама. Током 2010. године евидентирано је 513 инцидената од чега 195 кривичних дела, 96 прекршаја и 222 остала догађаја.

22

младих“, који су заједнички покренули Министарство унутрашњих послова и

Министарство просвете Републике Србије. У оквиру пројекта врши се едукација

ученика петих разреда основних школа на теме „Упознајмо полицију“, „Спречимо

вршњачко насиље“, „У зачараном кругу дроге и алкохола“, „Трговина људима“ и

„Безбедност деце у саобраћају“, а у циљу да полицијски службеници, кроз

опредељене теме, представе ученицима основних школа ризике и претње који

угрожавају њихову безбедност, начине превенције и вештине остваривања

безбедносне самозаштите. Од стране стручних служби Министарства просвете

циљано је изабран пети разред као адекватан узраст за наведене теме. У току

2010. године настављена је даља реализација акције „Дрога је нула – живот је

један“, која се већ пету годину спроводи под покровитељством Министарства

просвете, Скупштине града и Секретаријата за образовање. Током 2010. године,

настављено је са спровођењем пројекта „Школа без насиља – ка безбедном и

подстицајном окружењу за децу“, чији циљ је спречавање и смањење насиља које

се дешава у школама. Поред тога, пројектом се подржавају школе и локална

заједница у стварању мреже сарадника за заштиту деце и обезбеђивање радних и

животних услова који промовишу и подстичу ненасилно понашање, разумевање,

међусобно поштовање и здрав начин живота. Пројекат се спроводи у организацији

UNICEF-а са партнерима из државне управе. Такође, Министарство унутрашњих

послова учествује у активностима Владе Србије на спровођењу Секторског

акционог плана за спровођење националних стратегија и то: „Националне

стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља“ и „Националне стратегије за

младе“.

Као посебно значајна активност може се истаћи сарадња са органима града

Београда на унапређењу безбедности ученика и школа, која се од средине 2009.

године одвија а односи се на увођење видео-надзора у школама. Сматрамо да се

инсталирању система видео-надзора треба приступити јединствено и на начин

који обезбеђује мониторинг у самим школама уз повезивање са полицијским

станицама по општинама, у складу са техничким могућностима и могућностима

објеката полицијских станица. Имајући у виду да већи број школа већ поседује

видео-надзор, постоји потреба сагледавања квалитета тих система, како би се

евентуално побољшали, стандардизовали и увезали у јединствену целину.

Сагледавање стања у овој области и оквирну процену потреба и могућности могу

23

заједно да ураде Градски секретаријат за образовање и Школска управа Београд у

сарадњи са Полицијском управом за град Београд, након чега би се приступило

изради детаљног пројекта уз ангажовање стручних служби.

Безбедност школских објеката се може повећати и физичком заштитом:

ограђивањем и осветљавањем школског дворишта и његовим покривањем видео-

надзором и санирањем оштећења која су настала услед хулиганства.11 Сходно

безбедносним потребама, треба поставити или санирати постојећу саобраћајну

сигнализацију.12

Потребно је иницирати код Министарства просвете већу активност

инспекцијског надзора над доследнијом применом законских овлашћења органа

школа у предузимању дисциплинских мера према ученицима који се асоцијално

понашају. Иницирати расправу о могућности увођења оцене из владања у просек

оцена.

У сарадњи са градским инспекцијским службама и Комуналном полицијом

одржавати контролу рада угоститељских објекта на подручју школа или у

непосредној близини. Сагледати улогу дежурног наставника и са аспекта

безбедности.

У оквиру овог пројекта предлажемо покретање акције „Нај друг“ којом би се

промовисале вредности другарства и сарадње, и где би разредне старешине

заједно са ученицима бирали „најбољег друга“ у одељењу. Овакве акције би могле

бити промовисане и кроз органе града Београда, где би се додељивале награде за

које доприносе смањењу насиља и јачању другарства у школама.

У намери да се проблематици безбедности приступи организованије и

систематичније, предлажемо да се реафирмише иницијатива за увођење

едукативне активности „Култура безбедности“, којом би се ученици едуковали за

безбедносну самозаштиту. Током 2005. године, започета је реализација пилот

пројекта Министарства просвете и спорта Републике Србије под називом „Учењем

до безбедности“ у оквиру ког је настала и књига-приручник за младе и њихове

родитеље „Безбедносна култура младих – како безбедно живети“ (Стајић, Љ.;

11 Процену ових потреба могу да изврше Градски секретаријат за образовање и Школска управа за Београд са надлежним службама за осветљење. 12 Анализу стања саобраћајне сигнализације у непосредној близини школа могу да предузму Градски секретаријат за саобраћај и Управа саобраћајне полиције ПУ за град Београд.

24

Мијалковић, С.; Станаревић, С) која може да послужи као основ за едукацију

младих у области безбедносне културе. Центар за цивилно-војне односе је 2009.

године реализовао пројекат под називом „Истраживање и подизање нивоа

безбедносне културе младих“, са намером да се идентификују највећи

безбедносни изазови, ризици и претње које погађају младе у Србији, и објавио је

појмовник „Безбедносна култура младих“. Пројекат су подржали Министарство

омладине и спорта Републике Србије, а спроводи се оквиру имплементације

Националне стратегије за младе. И овај појмовник може да послужи за едуковање

младих у вези безбедносне културе.

Ови пројекти се, за почетак, могу реализовати у сарадњи са Секретаријатом

за образовање Београда на нивоу београдских средњих школа.

2. Организовати едукације за наставнике основних и средњих

школа под називом Безбедност ученика и наставника у школским

објектима

Искуства других земаља у решавању ових проблема уз организованији

приступ спречавању насиља у школама (физичког и психичког) воде у правцу

увођења посебних едукативних садржаја који се баве проблемом безбедности

школа, ученика и наставника. Имајући у виду озбиљност и интензитет овог

проблема у београдским школама, предлажемо да се на нивоу Секретаријата за

образовање града Београда конципира и реализује специфичан програм

„Безбедност ученика и наставника у школским објектима“ намењен наставницима

основних и средњих школа. 13

Дакле, упоредо са унапређењем безбедносне културе младих – ученика

основних и средњих школа у Београду, потребно је унапредити и безбедносне

квалификације наставника путем семинара. Наставно особље је иначе обавезно да

се стручно усавршава у обиму од 100 сати за период од 5 година. У том смислу

постоје семинари који су већ лиценцирани код министарства надлежног за

просвету, од стране Завода за унапређење образовања и васпитања (Каталог

програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску за

2011/2012. годину). 13 На подручју Београда постоји око 500 школских објеката и 280 основних и средњих васпитно-образовних установа које похађа 230.000 ученика.

25

Циљ овог семинара би био развијање безбедносне културе наставника,

стручних сарадника и чланова управа школа, те њихових едукативних

квалификација из области безбедности, а посредно и ученика и њихових

родитеља, што би резултирало унапређењем безбедности у школским објектима,

те оспособљавање за благовремену и правилну идентификацију претњи по

безбедност ученика, развијање способности за правовремено реаговање и

унапређење менаџерских способности за креирање и спровођење мера превенције

угрожавања безбедности ученика.

3. Основати градски СОС информативни сервис

Град Београд би требало да оснује и организује рад „информативног SOS

сервиса“, као специјализованог тела у оквиру ког би едуковани и обучени

појединци били у могућности да грађанима пруже информације о могућностима

решавања извесних безбедносних проблема с којима се суочавају, односно да

примају од њих информације на основу којих је могуће спречити настанак или

последице угрожавања безбедности. Канали комуникације сервиса са грађанима

били би телефонски број (доступан 24 сата дневно) и Интернет (e-mail). Грађане

би о сервису требало информисати преко средстава јавног информисања

(електронски и писани медији, билборди, плакати, леци и сл).

4. Формирати Ђачки антимобинг центар

Сматрамо да би, имајући у виду степен физичког и психолошког насиља у

школама, било потребно увести институцију „Школског анти-мобинг центра“ који

би био у функцији помагања ученицима и наставницима који су били подвргнути

физичком и психичком насиљу, и који би тесно сарађивао са психолошком

службом у школи. Организационо би био координиран од стране Секретаријата за

образовање града Београда.

5. Иницирати реализацију едукативних програма о безбедности за

предузетнике и привреднике

Едукативним програмима се могу подстицати појединци, привредници и

предузетници на преузимање одговорности за личну и безбедност имовине.

26

Скупштина града Београда би финансијски помогла организовање едукативних

семинара на којима би се пружила стручна знања о коришћењу техника

ситуационе превенције чијом применом би се побољшала безбедност објеката и

радника.14

Улагањем у заштиту објеката врши се одвраћање потенцијалних

изршилаца кривичних дела, а самим тим смањује се и виктимизација и

материјална штета. Овде се подразумева видео-надзор и контрола приступа

објекту у виду електронских врата (уколико за то постоје услови) или постојање

надзора у виду радника ФТО (уколико се ради о већем простору).

У том смислу, алармни системи привредних субјеката се могу прикључити

на мониторинг системе који би били у полицијским станицама. Овакав пројекат је

већ започет у Полицијској управи за град Београд, са идејом да се свим

заинтересованим банкама и поштама омогући прикључивање аутоматских дојава

на терминал (рачунар) који би се налазио у полицијским станицама по

територијалном принципу. Стручна анализа би препоручила врсте и број објеката

који би били прикључени.15 За овај вид заштите постоји и економско-финансијски

мотив, наиме: цене осигурања објеката у земљама Европске уније знатно су ниже

уколико су ти објекти адекватно заштићени.

6. Иницирати израду Мапе криминала града Београда

Велике могућности за унапређење безбедности у Београду налазе се у

укључивању грађана и локалних органа у решавање безбедносних проблема.

Предуслов њиховог ангажовања је повећање транспарентности рада државних

органа који се баве проблемима безбедности и перманентно информисање

грађана о безбедносним проблемима и догађајима. Изградња мапе криминала

града Београда која је посредством Интернета доступна грађанима је једна од

таквих могућности. Мапа би приказивала просторни распоред и густину (hot spots)

одређених врста кривичних дела. Након увођења мапе криминала, створили би се

предуслови за шире укључивање заинтересованих грађана у виду формирања

14 Примера ради, предузетницима би било корисно пренети искустава у спречавању разбојништва у СТР, како објекат учинити што мање атрактивним за разбојништво, како повећати вероватноћу хватања извршиоца кривичног дела и сл. 15 Тренутно се тражи адекватно техничко решење које би омогућило прикључење различитих алармних система а поседовало могућност елиминације лажних дојава, техничких проба и сл.

27

институција као што су грађани – активни сарадници на безбедности у свом крају

(„Комшије чувари“), „Родитељске патроле“ и сл, које би деловале превентивно и у

сарадњи са полицијом на превенцији кривичних дела. Тиме би се дао допринос

јачању безбедности заједнице на локалном нивоу. 16

Ова мера би била реализована тако што би Министарство унутрашњих

послова у оквиру свог Интернет сервиса грађанима Београда понудило могућност

увида у мапе извршења кривичних дела.

7. Израдити студију о потребама и техничким могућностима за

увођење система видео-надзора јавних простора у Београду

Израда студије изводљивости о потребама и техничким могућностима за

увођење видео-надзора јавних простора на територији града Београда би

омогућила сагледавање модалитета, предности и недостатака оваквог видео-

надзора на основу које би се евентуално иницирала израда пројекта за увођење

система видео-надзора на овом простору.

Сагледавањем досадашње активности на увођењу видео-надзора дошли

смо до сазнања да је извођено неплански и ad hoc, што онемогућава системско

повезивање, отежава одржавање и сервисирање. Наиме, на територији града

постоји велики број различитих видео-надзора (од различитих произвођача и

различитих техничких карактеристика). Најбројнији системи су они које користи

Полицијска управа за град Београд и системи видео-надзора у школама.

Посебно безбедносно интересантни јавни простори су зона мостова и други

слични објекти који могу бити занимљиви са становишта вршења терористичких

активности. Системско и стручно увођење и координирано постављање видео-

надзора и инсталирање алармних система који детектују покрете омогућило би

скраћење времена контра-диверзионих прегледа у случају анонимних дојава о

подметнутој бомби. Тиме би се значајно смањило време затварања саобраћаја.

Исто тако, на основу детаљније анализе безбедности јавних простора и

паркова, биле би предузете мере на побољшању квалитета јавне расвете,

16 Као пример видети: http://maps.baltimorepolice.org/bpdmaps/viewer.htm?CrimeType; http://maps.met.police.uk/; http://projects.latimes.com/mapping-la/neighborhoods/neighborhood/university-park/crime/

28

контроли приступа или надгледању.17 Овакве активности би требало да имају и

значајну медијску подршку (у смислу: град брине о безбедности грађана), уз

адекватно означавање оваквих простора (на пример: „Простор је покривен видео-

надзором и обезбеђен од стране...“). Искуства показују да је у оним деловима града

у којима се често дешавају кривична дела неовлашћеног коришћења туђег возила,

потребно побољшати осветљеност паркинг простора или организовати контролу

приступа паркинг простору (делимичним ограђивањем и инсталирањем рампи,

инсталирањем адекватне механичке заштите од стране власника возила), чиме би

се број крађа возила значајно смањио.

8. Подржати едукативне програме о насиљу у породици

Насиље у породици се препознаје као једно од основних и веома

распрострањених облика испољавања социјалног насиља. До сада се оно у великој

мери третирало кроз механизме санирања последица које оно изазива, као што је

пројекат „Сигурна кућа“. Сматрајући да то није довољна мера за његово

спречавање, предлажемо и увођење додатних механизама који би имали

првенствено превентивни карактер. У том смислу би било пожељно конципирати

едукативне садржаје које би заједно реализовале невладине организације и

секретаријат за социјалну заштиту. И овде се отвара могућност сарадње

невладиног сектора и Градског центра за социјални рад.

9. Подржати активности на превенцији насиља над посебно

угроженим групама (Роми, LGTB популација, националне мањине,

бескућници и сл)

Поред предложених мера које имају за циљ подизање поштовања

различитости и социјалне толеранције на већи ниво, сматрамо да је потребно

додатно ојачати механизме превенције ризика, претњи и изазова који се појављују

према посебно угроженим групама као што су Роми, припадници националних

мањина, бескућници, припадници LGBT популације. Сматрамо да безбедносне

потребе налажу да се ојачају капацитети постојећих институција које се баве овом

популацијом, као што су на пример Прихватилиште за одрасла лица и Центри за

17 Добар позитиван пример овакве праксе је Калемегдан који је од зоне проблематичне безбедности значајно поправио стање увођењем ФТО и коњичких патрола.

29

бригу о деци. У том смислу, било би добро да се побољша институционална

сарадња надлежних градских институција и невладиних организација које

проводе програме из превенције насиља над овим мањинским заједницама. Као

пример активности невладине организације истичемо пројекат „Свратишта“, коме

би континуирана финансијска подршка била неопходна да опстане.

10. Подржати програме за ефикасније регистровање страних туриста

у Београду

Према доступним подацима, последњих година расте број странаца у

туристичко-пословним посетама Београду, са туристима који одседају у објектима

смештаja који нису обухваћени системом регистрације и пријаве гостију. Ово може

да представља не само организацијски већ и значајан безбедносни проблем.

Наиме, њиховим адекватним регистровањем би се олакшали процеси решавања

безбедносних инцидената. На то указује и европска пракса, али и наше

институције које се баве безбедносним проблемима. То се посебно односи на госте

који одседају у хостелима и приватном смештају као категоријама смештаја које су

се у знатној мери развиле последњих година. У том контексту предлажемо

подршку пројектима којим се реализује регистрација страних туриста. Као

носилац пројекта би се могли појавити Секретаријат за привреду и Туристичка

организација Београда.

11. Покренути акцију Противпожарни комплет за сваки стан

Као један од значајних безбедносних проблема на подручју Београда

издвајамо и противпожарну заштиту. Наиме, пожари, експлозије и хаварије сваке

године однесу више живота у Београду. Због велике густине насељености и

сложене инфраструктуре, Београд је посебно пожарно угрожен. Стога је неопходно

да Ватрогасни савез Београда са Сектором за вaнредне ситуације МУП РС изврши

детаљну безбедносну процену пожарне угрожености и територијалне и објектне

дистрибуираности становника у Београду. На основу тога би се одредили

приоритети противпожарне заштите (стамбене зграде, ромска и избегличка

насеља и др), и сходно томе би се повеле акције уградње пожарних средстава и

обуке у руковању и поступању у случају пожара.

30

То практично значи да би град Београд сам, или у сарадњи са донаторима и

осигуравајућим друштвима која су сигурно за то заинтересована, могао да

обезбеди противпожарне комплете („Сваки стан по један комплет“). Ватрогасни

савез Београда, чији је оснивач, а делимично и финансијер Скупштина, спровео би

акцију обиласка станова, уградње пожарне опреме из комплета, а такође и обуку

чланова породице у руковању.18

Значајну помоћ у организацији и спровођењу акције морају да пруже

Скупштине станара зграда, а акција би била медијски подржана.

Противпожарни комплети нису скупи (2.000–3.000 динара) а корист би

била видљива у року од неколико година, кроз смањење броја настрадалих и

повређених, а такође и смањење материјалне штете у пожарима. У акцији би

значајну стручну и сваку другу помоћ морала да пружи и Штаб за ванредне

ситуације за град Београд.

12. Покренути акцију Полицајац мој пријатељ

Акција „Полицајац мој пријатељ“ би имала за циљ да ојача комуникацијске

компетенције припадника Комуналне полиције, како унутар самих институција

(интерну комуникацију) тако и комуникацију са грађанима (екстерну

комуникацију). Акценат би био на усвајању знања о савременом начину

комуницирања, подизању културе комуникације на виши ниво и овладавању

вештинама комуникације које су специфичне за посао који полиција обавља у

свом свакодневном сложеном раду. Уочени су бројни комуникацијски проблеми и

неспоразуми између припадника полиције и грађана који настају услед

недостатка адекватне комуникације. Као модел може да послужи пример

Швајцарског полицијског института (Swiss Police Instutute) који се користи за

обуку припадника полиције у већини земаља ЕУ.19

18 Комплет противпожарне опреме се састоји из апарата за гашење пожара, ватроотпорних рукавица, ватроотпорне поњаве-чаршафа димензије 1,5 x 1,5 метара и најмање три јављача пожара који се постављају на плафону (један испред кухиње, дневни боравак, спаваћа соба, испред тоалета). 19 Овај модел се заснива на трансакционој анализи Ериха Берна, као једном од доминантних начина дијагностификовања постојећег нивоа комуникације и унапређења знања и вештина социјалне интеракције.

31

III Mере за унапређење сарадње и комуникације

1. Реализовати округле столове и панел дискусије о појединим

актуелним темама безбедности Београда

Округли столови и панел дискусије би били организовани као део

припрема за израду „Стратегије безбедности града Београда“ и услед потребе да

се иницира јавна расправа о бројним безбедносним питањима. Као погодне форме

за такву активност препоручујемо округле столове и панел дискусије, на којима

би се на стручан начин водио дијалог о актуелним безбедносним проблемима.

Сматрамо да се проблематици безбедности на овакав јавни начин придаје

потребна пажња и отвара могућност ширег укључивања грађана у решавању

питања која имају безбедносни карактер.

2. Инсталирати посебни линк за питања безбедности на интернет

порталу града Београда

У намери да се проблематика безбедности учини јавном и транспарентном,

предлажемо да се на интернет порталу града Београда инсталира посебан линк

посвећен питањима безбедности. Постављање линка не представља значајан

проблем и не изискује посебна средства и активности, а било би у функцији

сервисирања грађана информацијама које се посредно или непосредно односе на

проблематику безбедности.

3. Покренути интерактивне емисије и рубрике под називом

Безбедност у Београду (анкетирање грађана о безбедносним

проблемима и предлозима решења) у београдским дневним новинама,

радио и ТВ емисијама

Имајући у виду да је за решавање бројних безбедносних проблема

неопходно учешће већег броја грађана, сматрамо да у њиховом информисању и

мотивисању значајну улогу треба да имају медији. Не занемарујемо ни чињеницу

да медији значајно утичу и на перцепцију стања безбедности. Стога и иницијално

предлажемо да се покрену емисије на локалним телевизијама, посебне радио

емисије и рубрике у дневним новинама које би на стручан, али и за грађане

32

прихватљив начин третирале ову проблематику. Овај медијски простор би се

отворио и за грађане, и тиме би им се омогућило да и сами указују на безбедносне

проблеме, сугеришу и предлажу начине решавања и тиме утичу на укупно стање

безбедности. Ова активност би могла да буде и поље сарадње медија и стручне

службе за безбедност.

4. Подржати сарадњу Градске управе Београда и невладиних

организација на пројектима од значаја за безбедност

Имајући у виду постојећу дугогодишњу праксу сарадње Градске управе и

невладиног сектора кроз финансирање великог броја пројеката које реализују

невладине организације у областима културе, заштите животне средине, дечје

заштите, образовања и сл, предлажемо да се уведе и конкурс за финансирање

пројеката који се односе на проблематику безбедности грађана и имовине. Поред

доприноса у повећању стања безбедности у Београду, ова мера би омогућила и

адекватније укључивање цивилног друштва у решавање безбедносних проблема.

IV Mере за побољшање безбедносних капацитета

1. Материјална помоћ у техничком опремању и кадровском јачању ПУ

за Београд

За очекивати је да ће наредном периоду Полицијска управа за град Београд

настојати да кадровски ојача, посебно у областима сузбијања кривичних дела и

наркоманије, малолетничке делинквенције, позорничке службе као и

интервентних јединица, сходно нараслим потребама и демографском расту.

Имајући у виду да је ПУ за град Београд један од најважнијих партнера за

унапређење стања безбедности, сматрамо да би финансијка помоћ у техничком

опремању била значајан допринос у сузбијању криминалних активности.

33

2. Пружити помоћ унапређењу социјалног статуса припадника ПУ за

град Београд

Радна група је као један од значајних проблема у кадровском јачању

Полицијске управе за град Београд евидентирала и немогућност решавања

стамбених питања великог броја припадника полиције. Предлажемо да град

Београд узме учешћа као активни фактор у решавању овог проблема и допринесе

лакшем решавању стамбеног питања припадника ПУ за Београд. Ако се имају у

виду ниска примања полицијских службеника и број нерешених стамбених

проблема, онда би ова мера значајно допринела мотивацији у раду полицијских

службеника ПУ за Београд, али и јачању мотивације за ступање у службу

потенцијалних нових кадрова.

3. Подржати и ојачати капацитете Комуналне полиције града Београда

Сматрамо да би даље јачање капацитета, кроз планирано повећање броја

комуналних полицајаца за 132 (постојеће стање 107), до коначног попуњавања

капацитета према постојећој систематизацији, у безбедносном смислу било веома

значајно.20 Наиме, комунални полицајци својим радом на терену битно утичу на

поштовање комуналног реда а тиме и на повећање опште безбедности. Само

постојање и деловање Комуналне полиције и ангажовање на комуналној

проблематици која се у великој мери тиче опште безбедности, а у директној је

надлежности Управе града Београда, представља значајан инструмент за

подизање стања опште безбедности у Београду. Стога би јачање капацитета

Комуналне полиције требало да буде мера чији резултати могу бити видљиви у

прихватљивом временском року. Присуство комуналних полицајаца на терену и

статус комуналног полицајаца као службеног лица (ужива кривично-правну

заштиту) ставља Комуналну полицију у ред безбедносних фактора који посредно

и непосредно утичу на побољшање стања безбедности у Београду.

Пошто је Комунална полиција намењена да, поред поверених комунално-

полицијских послова, обавља и друге послове (као што су хитне мере и спасилачка

функција), неопходно ју је и материјално-технички опремити и стручно

оспособити за обављање и ових задатака. 20 Тиме би се уважили усвојени стандарди да на 5.000 становника постоји један комунални полицајац.

34

4. Повећати ефикасност Центара за социјални рад у сфери заштите

васпитно запуштене деце

Као један од значајних безбедносних проблема у граду Београду

препознали смо и пораст насилничког понашања деце и малолетничке

делинквенције. Један од узрока таквог асоцијалног понашања је васпитна

запуштеност деце. Могуће смањивање овог безбедносног проблема видимо у

повећању ефикасности рада Центара за социјални рад у сфери васпитно

запуштене деце. Запошљавањем стручних лица (психолога и педагога), као и

продужењем радног времена ових Центара, створили би се почетни услови за

побољшање васпитног рада са младом популацијом. Значајно је напоменути да се

из ове групе најчешће регрутују потенцијални припадници криминалног и

делинквентног понашања. Ова мера има првенствено превентивну функцију у

смањењу угрожавања безбедности.

5. Подржати рад и повећање капацитета Центра за интеграцију

младих, пројекат „Свратиште“

Једна од ретких невладиних организација која се бави проблемом „деце

улице“ је Центар за интеграцију младих са својим пројектом „Свратиште“.

Препознали смо га као добар пример решавања проблема популације деце и

младих који су уједно и жртве дискриминације и кривичних дела (безбедносно

угрожена) али и починиоци кривичних дела (произвођачи безбедносних

проблема). Због услова у којима живе и одрастају, као и због разних субјективних

и објективних потешкоћа, они најчешће остају на маргинама друштва и стога је

неопходно да се системски и поступно омогући њихово укључивање у друштвене

токове. Сматрамо да би сарадња ове невладине организације и Секретаријата за

дечју и социјалну заштиту дала још значајније резултате у решавању проблема

„деце улице“.

Изналажењем адекватног простора и стварањем материјалних услова за

рад оваквих установа, у значајној мери би се допринело решавању проблема деце

и омладине којима је улица основни животни простор. Увођењем интегралног

модела заштите ове популације са проблемима у друштвеном понашању омогућио

35

би се њихов приступ у систему социјалне, породичне, правне и здравствене

заштите, укљученост у образовни систем и сл.

6. Подржати рад и повећање капацитета Прихватилишта за одрасла

лица и стара лица у Београду

Милионски град какав је Београд сусреће се и са проблемом старих и

одраслих лица о којима нико не води бригу, као и са све већим бројем скитница.

Постојећи просторни капацитети Прихватилишта нису више у могућности да

прате нарасле потребе и стога предлажемо да се Управа града активније укључи у

решавање ових проблема. Сматрамо да би изградња још једног објекта или

проширење (надоградња) постојећег била у функцији решавања ових проблема.

7. Покренути пројекат за идентификовање и предлагање решења за

безбедносне проблеме на рекама Београда

Као посебан безбедносни комплекс и специфичност Београда су и његове

реке. Он је вишедимензионалан и захтева посебну пажњу са становишта

екологије, кријумчарења, недозвољене трговине, нелегалног постављања

сплавова, нарушавања јавног реда и сл. Стога предлажемо да је неопходно

иницирати посебан пројекат којим би се речни простор сагледао у безбедносном

смислу. Таква студија би понудила предлоге за решавање специфичних

безбедносних проблема који проистичу из специфичности речног и приобалног

простора.

8. Иницирати хитно доношење Закона о физичко-техничком

обезбеђењу, а након тога реализовати едукативне програме за припаднике

физичко-техничког обезбеђења

Имајући у виду да је област физичко-техничког обезбеђења правно

неуређена и да постоје реалне могућности безбедносних изазова, ризика и

претњи, сматрамо да би било веома значајно подржати иницијативу за доношење

Закона којим би се ова материја уредила. Подаци говоре да број лица запослених у

агенцијама које пружају услуге материјално-техничког обезбеђења износи око

60.000 и да они располажу и разним врстама оружја.

36

Циљ безбедносне едукације припадника физичко-техничког обезбеђења

треба да буде подизање квалитета услуга које ове службе пружају својим

клијентима, међу којима су и школе и грађани Београда.

9. Покренути научно-истраживачки пројекат о стању и перцепцији

безбедности у граду Београду

Као први корак у припреми за израду „Стратегије безбедности града

Београда“, сматрамо да је неопходно извршити истраживање перцепције

безбедности код грађана Београда, као и истраживање њихових безбедносних

потреба. То би омогућило да се изради база података која би била релевантна за

пројектовање и усмеравање безбедносних активности, да би се превентивно

деловало на бројне изазове, ризике и претње угрожавања безбедности. На

реализацији таквог научно-истраживачког пројекта био би ангажован научни

потенцијал који град Београд већ поседује.

10. Побољшати безбедност саобраћаја

Као значајан безбедносни проблем града Београда јавља се и безбедност

саобраћаја. Велики прилив становника и пораст броја возила овај проблем чини

све сложенијим. Град не поседује неопходне капацитете да испрати овакву

динамику саобраћаја, што продукује повећање саобраћајних удеса и загушење

саобраћаја, а да се не говори о еколошким последицама овакве ситуације.

Безбедност саобраћаја је интегрални део безбедносног окружења и његово

решавање непосредно утиче на стање укупне безбедности. Сматрамо да би у

решавању ових проблема значајније учешће требало да узме Градски секретаријат

за саобраћај, и да је овај проблем потребно сагледавати из дугорочније

перспективе.

37

9. Закључак

У предлагању наведених приоритетних мера и активности за побољшање

квалитета безбедности људи и имовине у граду Београду, Радна група је имала у

виду бројне аспекте феномена безбедности међу којима за ову намену истичемо

неколико.

Безбедност је интегрални феномен који обухвата бројне међусобно

повезане сегменте друштва, који у синергији деловања утичу на безбедносни

капацитет одређене заједнице. То значи да тек у реализацији већег броја мера и

активности можемо очекивати побољшање стања безбедности. При томе смо

имали у виду да спровођење наведених безбедносних мера и активности захтева

значајна материјална улагања („безбедност није јефтина“), али и да је стање

умањене безбедности по последицама које изазива много скупље.

У складу са својим саставом и ограниченим временским роком

дефинисаним за реализацију задатака и достављање предлога, Радна група се

определила за израду оперативнијег документа којим прецизније указује на мере

и активности које приоритетно треба предузети. Сходно свом саставу (чланова

који се практично али и чланова који се научно баве проблемима безбедности)

комбиновали смо стечена искуства и научна сазнања из одређених области.

У предлагању мера и активности водили смо рачуна да они не залазе у

законске надлежности и обавезе институција и организација које се

професионално баве безбедношћу. Дакле, наша настојања су била да у оквиру

постојеће законске регулативе сагледамо могућности ангажовања органа

Скупштине града Београда на побољшању безбедносног стања на простору

Београда, првенствено кроз безбедносну превенцију. Односно, настојали смо да

понуђеним предлозима укључимо и општинске самоуправе у решавање

безбедносних проблема и да укажемо на могућности њиховог доприноса

постојећем стању безбедности. Тиме смо настојали да испратимо савремена

европска решења у децентрализованом и подруштвеном приступу безбедности

који инсистира на институционализованом начину укључивања локалне

самоуправе у овој области.

38

Идентификовање најчешћих и најдеструктивнијих безбедносних проблема,

као и проблема у функционисању служби безбедности државног, градског и

недржавног сектора на нивоу града Београда, били су основа за предлагање мера

и активности чијим ће се спровођењем унапредити безбедност грађана Београда.

Њихово спровођење би требало подржати нормативним, стручним, кадровским и

организационим компонентама града Београда.

С обзиром на сложеност проблема и значај постављених циљева, Радна

група је настојала да предлог мера и активности заснује на реалним безбедносним

потребама грађана и свим посебностима које проистичу из положаја (географског,

политичког, културолошког, демографског, привредног и сл) града Београда. У

том смислу смо настојали да посебну пажњу посветимо младима као безбедносно

најосетљивијој групи.

Овим предлогом мера и активности настојало се да се безбедносна

активност усмери ка превентивном деловању, односно да се иде у сусрет

безбедносним проблемима и безбедносним потребама грађана Београда. Фокус је

био усмерен ка обезбеђивању бољих основа за унапређење ефикасности

превенције кривичних дела и прекршаја. При томе се водило рачуна да се не

задире у надлежности републичких органа и да се поштују постојеће законске

одредбе.

Реални ефекти побољшања квалитета безбедности у Београду могу се

постићи системским и дугорочним деловањем, а резултати се могу очекивати у

наредном дужем временском периоду (пет до десет година). Као основне

упоришне тачке таквог приступа, намећу се израда „Стратегије безбедности града

Београда“ као свеобухватног планског документа у коме би се дугорочније

назначили правци, визија, мисија и задаци у достизању већег степена безбедности

грађана и имовине, затим оснивање координирајућег тела које би чиниле

најодговорније и стручне личности („Савет за безбедност града Београда“) и

једног стручно-оперативног тела које би било у функцији израде и спровођења

„Стратегије безбедности града Београда“, али и оперативна подршка раду „Савета

за безбедност града Београда“. На овај начин омогућило би се систематичније

реализовање и осталих безбедносних приоритета.

39

Радна група сматра да постоји велики простор за унапређење безбедности

посредством веће укључености грађана у решавање безбедносних проблема.

Основни услови за то су: подизање безбедносне свести и културе, стручна

едукација, перманентна информисаност о безбедносним појавама и догађајима и

адекватна мотивисаност.

Радна група је предлоге мера и активности усмеравала у правцу

превентивног деловања, односно на оне мере и активности које би допринеле

смањењу изазова, ризика и претњи по безбедност на простору града Београда, али

и умањење последица које су изазване одређеним нарушавањем безбедности.

Сходно томе, садржај тих мера је првенствено васпитно-едукативног карактера

јер, дугорочније посматрано, оне дају најбоље резултате. Успешност решавања

безбедносних проблема треба да буде у знању и развијању безбедносне свести и

безбедносне културе, за разлику од других органа који се баве проблемом

безбедности и који располажу могућностима примене силе. Настојали смо да

предлози мера и активности не залазе у надлежности и компетенције других

органа који се баве овом проблематиком.

Радна група је свесна да се утврђивањем приоритета за повећање

безбедности људи и имовине дугорочније не решавају проблеми безбедности

града Београда. Стога овај документ треба схватити као предлог најургентнијих

мера и активности које град Београд може да предузме, сходно својим

капацитетима, могућностима и потребама, у датим законским оквирима и

надлежностима, како би се стање безбедности грађана и имовине подигло на

виши ниво.

Уважавајући универзалне вредности, настојали смо да безбедност грађана

и имовине Београда сагледамо у духу стандарда Организације уједињених нација,

Европске уније, Организације за европску безбедност и сарадњу, Програма за

развој Уједињених нација о људској безбедности. У том смислу, безбедност

грађана смо посматрали сегментално као: економску, еколошку, здравствену,

прехрамбену, образовну, социјалну, политичку и институционалну, личну и

колективну безбедност.21

21 United Nations Development Program, Human Development Report, Oxford University Press, New

York, 1994, pp. 25−33.

40