GENADIJ PETROVI M A L A H O V

GLADOVANJE - PREVOD SA R U S K O G -

BEOGRAD 2003.

S A D R A J

U V O D 7

TEORIJA GLADOVANJA 9 G L A D O V A N J E U P R I R O D I 9 G L A D O V A N J E U ISTORIJI O V E A N S T V A 13 O B J A N J E N J E P O J M A G L A D O V A N J E " 3 7 P R O C E S I KOJI N A S T A J U U O V E J E M O R G A N I Z M U P R I L I K O M G L A D O V A N J A 4 8 Procesi koji se deavaju u fizikom telu oveka 61 N A I N I G L A D O V A N J A I N J I H O V E K A R A K T E R I S T I K E 89 Duina trajanja gladovanja 89 Periodi gladovanja 90 Karakteris t ike pojedinih naina gladovanja 109 K A R A K T E R I S T I K E G L A D O V A N J A U Z A V I S N O S T I OD BIOR1TMOVA, I N D I V I D U A L N E K O N S T I T U C I J E I U Z R A S T A 131

GLADOVANJE U PRAKSI 141 K O M E JE G L A D O V A N J E K O N T R A I N D I K A T I V N O 141 P R I P R E M A ZA G L A D O V A N J E 143 P R A V I L N O S P R O V O E N J E G L A D O V A N J A T O K O M 24, 36 I 42 ASA 145 I Z L A Z A K IZ G L A D O V A N J A T O K O M 24, 36 I 42 A S A 147 P R A V I L N O S P R O V O E N J E 3- , 7- I 10 -DNEVNOG G L A D O V A N J A 148 I Z L A Z A K IZ 7- I 10 -DNEVNOG G L A D O V A N J A 151 I S H R A N A ZA D O B R U P R O B A V U 155 M O G U E G R E K E PRI G L A D O V A N J U 158 I S K U S T V O A U T O R A U G L A D O V A N J U 163

GLADOVANJE PRI RAZNIM OBOLENJIMA 196 Koje bolesti leci gladovanje 196 Akutni stadijum oboljenja 198 Artritis, reumat izam i podagra (kostobolja) 201 As tma 204 Behterova bolest 207 Benigne i mal igne neoplazme (tumori) 208 T u m o r u elucu s metastazom 210

5

Rak grlia materice 211 T u m o r dojke 212 Sarkom plua 213 Dijabetes 213 Epilepsija 215 Gojaznost - 2 1 5 Hipertonija i hipotonija 217 Hronina oboljenja 219 K a m e n u ui i bubrezima (holelitijaza i urolitijaza) 2 2 4 Kona oboljenja 226 Ekcem i psorijaza 228 Mult iplaskleroza 229 Narkomani ja i a lkohol izam 230 Nefritis 231 Neplodnost 232 Nespecifini infektivni poliartritis 233 Oboljenja endokrinih lezda 235 Oboljenja krvi 235 Oboljenja oiju 236 Oboljenja organa za disanje 237 Oboljenja uha 238 Pankreati t is 238 Pneumonija 239 Poliomieli t is 241 Poveanje teine tela pomou gladovanja 241 Prehlada 242 Prostatitis 245 Psihika oboljenja 245 Srana oboljenja 247 Var ikozno proirenje vena 249 Zeludano-crevna oboljenja 250 Ulkus (ir) na elucu i dvanaestopalanom crevu 251 Kolit is 2 5 3

Z u t i c a 2 5 6

Z A K L J U A K o < R

6

U V O D

Mnogi od nas sluali su prie o tome da se neki ljudi lece gladovanjem i da ak postoje specijalne klinike u kojima lekari gladovanjem lece bolesnike. Ima jo mnogo nepoznanica u toj kratkoj rei glad koja nas istovremeno i plai i privlai. ta nas plai, a ta privlai u toj rei?

Kada sam se praktino susreo s glau, kada sam poeo da gladujem, vremenom sam shvatio ta je u mom organizmu protiv gladi, a staje prieljkuje. U svim uputstvima o gladovanju uglavnom se istie uticaj ovog stanja na fiziologiju i psihu oveka, ali niko nije jasno rekao kako gladovanje del uje na ovekov spoljanji izgled i na njegovu svest. Gladovanje nam omoguava da kontroliemo svoja oseanja i um, pogotovu ako su se ona razrasla" i ukorenila" u naoj svesti, pa im je potrebno odreeno zadovoljenje. ovek se u sutini samo time bavi, udovoljava svojim prohtevima - ima apetit, uiva u mirisu jela, komforu i seksu. Um kojim se ponosimo, slui oseanjima, zadovoljava njihove najmanje prohteve, razrauje najsloenije kombinacije kako bi zaobiao prirodu, da umiri savest, da se pravda i opravdava. I vama je poznato do ega to na kraju dovodi - do preterivanja i prezasienosti koji raaju bolest.

Kada pone dobrovoljno da gladuje ovek se ne bori s boleu, ve s oseanjima i spretnou uma, koji ih je stvorio. Prvog dana gladovanja nezadovoljena oseanja protestvuju preko svih njima dostupnih mehanizama. U naem umu stalno se izraavaju nezadovoljstvo, razdra-enost, alost, saaljenje, strah i slina oseanja. Ali to elite vi, vaa dua kojom gospodari" um?

7

Medicina, koja se bavi telom, nikada nas nee osloboditi oboljenja iji se stvarni uzrok ne nalazi u naem fizikom tclu, ve u naim spoljanjim manifestacijama (svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo pomou kojeg moemo samostalno da upravljamo patologijom svesti i njenim posledicama u fizikom telu. Ako

elimo da se izleimo od svih oboljenja, treba da se menja-mo kao linosti.

Autor se nada da e ova knjiga mnogo ta promeniti u vaoj svesti, u odnosu na vlastiti organizam i ivot uopte. Vi ete vremenom shvatiti i proceniti smisao ruske poslovice: Glad nije tetka, ve roena majka.

8

TEORIJA GLADOVANJA

G L A D O V A N J E U PRIRODI

Gladovanje je metoda prirodne terapije, koja spada medu najsigurnije i najmanje tetne tera-

pije pod uslovom da se pravilno primenjuje.

Pogledajmo prirodu koja nas okruuje. Na Zemlji se redovno smenjuju godinja doba. Pri tome, godinje doba povoljno za rast biljaka i ivot ivotinja smenjuje se s nepovoljnim godinjim dobom. U prolee i leti svetlost i toplota podstiu rastinje koje u izobilju prekriva zemljinu povrinu. ivotinje imaju dovoljno hrane, ive u povoljnim uslovima, rastu i razmnoavaju se. Zimi u prirodi nastaje drugi period, svetlosni dan se skrauje i manje je toplote. Biljke prekidaju svoju ivotnu delatnost, odbacuju lie i sue se. Za insekte i ivotinje nastaje period nestaice hrane. Za to nepovoljno godinje doba insekti i ivotinje dobro su pripremljeni. Skoro svi insekti i deo ivotinja padaju u zimski san. ivotinje koje ne spavaju zimskim snom podnose to nepovoljno godinje doba zadovoljavajui se minim u m o m hrane, a u nekim periodima ak nita ne jedu.

Prema tome, u prirodi postoje dva glavna mehanizma koja omoguavaju svemu ivom na Zemlji da uspeno odo-leva nepovoljnim uslovima, koji se periodino ponavljaju. Prvi mehanizam je sezonski san, a drugi - privremeno odricanje od uzimanja hrane. Razmotrimo karakteristike oba mehanizma.

Sezonski san. Kod ivotinja postoje tri tipa dubokog zimskog sna (kada oni nita ne jedu i ne piju) - stanje anabioze, sezonski san i neprekidni sezonski zimski san.

Analnom. Termin potie od grkih rei ana - obratno, iza i bias - ivot, to oznaava stanje organizma u kome odsustvuju svi vidljivi znaci ivota. Naunici su uoili da j e za anabiozu karakteristino jako hlaenje i/ili dehidracija organizma. Unutarelijska voda pri hlaenju pretvara se u staklastu amorfnu (bezoblinu) masu, koja ne unitava pro-toplazmu elija, kao kristali leda. Posle otapanja u takvim elijama potpuno se obnavljaju ivotni procesi. Pri dehi-draciji organizma protoplazma elija (iva belanevina) iz stanja hidrozoe (tene pihtijaste mase) prelazi u stanje hidrogela (slino suvom elatinu) i due vreme zadrava mogunost povratka u prethodno stanje ukoliko se stvore povoljni uslovi u spoljanjoj sredini. im se takvi uslovi stvore, protoplazma upija vodu - bubri (naduvava se), to obnavlja ivotne procese.

Stanje anabioze karakteristino je za bakterije iz serne-na biljaka, za insekte, vodozemce i gmizavce. U takvom stanju ta iva bia sposobna su da ostanu u ivotu pod uslovima veite hladnoe (zaleenosti), velike vruine, su-voe i poveane radijacije. Tako osuena seinena nekih biljaka mogu da sauvaju sposobnost klijanja do pedeset i vie godina.

Sezonski san. Za vreme sezonskog sna donekle se smanjuje temperatura tela, frekvencija disanja i opti nivo procesa razmene. Pri promeni situacije ili uznemiravanju san se lako prekida i ivotinja postaje aktivna. Takav san imaju medvedi, rakuni, psi koji podseaju na rakune i jazavci . O stanju amerikog crnog medveda (grizlija) 1 koji zimi spava moe se suditi prema sledeim podacima. Pri temperaturi vazduha od minus 8UC na povrini koe izmerena je tem-

1 Primcclba prevodioca.

10

peratura 4C, u debelom (pravom delu) crevu 22C, u usnoj duplji 25C (naspram 35C u periodu bdenja). Frekvencija disanja smanjuje se od 2 do 3 u minutu (naspram 814 za vreme budnosti).

Sezonski zimski san. Ovo stanje karakterie se gubitkom sposobnosti za termoregulaciju, naglim smanjenjem broja disajnih pokreta (frekvencije disanja) 2 i kontrakcija sranog miia, kao i opadanjem opteg nivoa razmene materija. Na primer, kod tekunice frekvencija disanja je 100360 u budnom stanju, a za vreme zimskog sna smanjuje se na 115; broj sranih otkucaja (puis) od 100 do 350 u budnom stanju smanjuje se na 5-19 otkucaja za vreme zimskog sna; temperatura tela smanjuje se sa 35-39C u budnom stanju na 1 13C za vreme zimskog sna.

Za vreme zimskog sna ne dolazi do potpunog prekida razmene materija. ivotinje preivljavaju na raun rasho-dovanja energijskih rezervi organizma. Na primer, kod mrmota (svizea) utvreno je sledee troenje tkiva organizma za vreme zimskog sna ( izraeno u % ) : masno tkivo 99; jetra - 59; dijafragma - 46; plua - 45; miii na telu -30; srce - 27 i skelet - 12.

Za vreme sezonskog i zimskog sna organizam ivotinja ima poveanu otpornost prema raznim nepovoljnim faktorima. Na primer, bez naruavanja zdravlja eksperimentalne ivotinje podnosile su poveane doze otrova, radioaktivnog zraenja i nisu obolevale od vetakog inficiranja mikrobima i virusima.

Privremeno odricanje od uzimanja hrane. To je nain prilagoavanja ivotinja na nepovoljne faktore spolja-nje sredine i moe da bude: prinudno i dobrovoljno.

Prinudno. Ovaj nain odricanja od uzimanja hrane moe se dogoditi u dva sluaja. U prvom, ivotinja ne dobija

2 Prinicdba prevodioca.

I I

dovoljno potrebne hrane jer je ima vrlo malo. To postepeno slabi (iscrpljuje) organizam, slabi imunitet itd. U drugom sluaju ivotinja u toku nekoliko dana ne moe da nae hranu, jer je nema. Zato se snalazi bez hrane. Na primer, vukovi i drugi mesoderi (grabljivice) za vreme lova mogu po nekoliko dana da budu bez hrane. Slian reim ishrane za njih je uobiajen i lako ga podnose. Osim toga, uoeno je da se ivotni vek vuka koji se redovno hrani skrauje za treinu.

Dobrovoljno. Bez obzira na to veliki broj ivotinja dobrovoljno" se odrie uzimanja hrane zbog prirode vlastitog ivota. Na primer, kada je malo hrane u prirodi one uopte ne jedu. Tako se ponaaju losovi krajem zime. Briga za potomstvo kod nekih ivotinja javlja se za vreme odricanja od uzimanja hrane. Neto slino deava se kod kraljevskih pingvina, kada legu i othranjuju goludrave ptie. Kada enka kraljevskog pingvina poloi jaje ona odlazi u more da se hrani, a mujak ostaje da , ,nalee' \ Tokom etiri meseca (!) mujak nita ne jede. Ptice gube do 4 0 % vlastite teine, jako mrave, perje im postaje prljavo, gubi sjaj i svilenkast izgled. U to vreme vraaju se enke, a mujaci ure u more da se nahrane. Pored toga, krajem novembra odrasle ptice se linjaju. Linjanje traje 20 dana. Za to vreme pingvini gladuju.

U dobrovoljno odricanje od uzimanja hrane mogu se svrstati i sluajevi kada ivotinje boluju. Teko obolela ivotinja obino se uzdrava od uzimanja hrane sve dok ne ozdravi.

Jedan ili drugi nain privremenog uzdravanja od hrane u velikoj meri izraen je kod ivotinja koje se hrane mlekom. Ipak, kada se ivotinja potpuno odrie hrane i nalazi se u budnom stanju, u njenom organizmu nastaje posebno prestrojavanje koje omoguava kvalitetan unutranji reim ishrane. Unutranja ishrana podstie obnav-

12

ljanje imunog i genetikog aparata. Po pravilu, ivotinje u tom periodu ne boluju.

U vezi s tim moe se istai: ako hoemo da nam imunitet i opstanak u ivotu budu na visokom nivou, treba da se uzdravamo od hrane u nepovoljnom godinjem dobu (za vreme bolesti). Sit i bezbrian (bez stresova)' ivot ini svaki organizam slabim i neotpornim. To je jedan od velikih zakona prirode ije zanemarivanje ini bolesnim bogate i site narode.

G L A D O V A N J E U [STORIJI O V E A N S T V A

Gladovanje zahteva vrstu odlunost i snagu volje, to je borba razuma s ovejim telom.

Ako se osvrnemo na istoriju oveanstva uoavamo dva pristupa metodi gladovanja.

Prvi pristup je negativan. U istoriji oveanstva postoji veliki broj primera gladne smrti usled oskudice ili potpunog nedostatka hrane. Tu spadaju i pomori od slabe letinc, smrt brodolomnika i mnogi drugi sluajevi, kada su ljudi umirali jer nisu imali ta da jedu ili nije bilo dovoljno hrane. Osim toga, svaki ovek, koji ostane bez hrane, manje-vie osea izvesnu nelagodnost. Iskustvo govori da se bez hrane loe ivi jer nam se vrti u glavi, smanjuje se snaga itd. Zato u svesti svakog oveka postoji negativan odnos i otpor prema prinudnom prekidu uzimanja hrane.

Drugi pristup suprotan je prvom i zato izaziva nedoumice. Postoji na hiljade primera da su se ljudi dobrovoljno uzdravali od hrane radi duhovnog savrenstva i

3 Pr imcdba prevodioca.

13

izleenja od tekih oboljenja. U istoriji oveanstva za-beleeno je mnogo takvih sluajeva.

Drevni mudraci odlino su zapazili d a j e ovek sazdan od odreenih vrsta energije, koje se nalaze u odreenim proporcijama - harmoniji (stvaraju informaciono-energet-sku strukturu, koju moemo nazvati ovekovom spolja-njom manifestacijom). Kada se usled jednih ili drugih razloga ta harmonija narui nastaje bolest. Svaka bolest tumaila se gubitkom ili vikom odreene energije (koja izobliava normalnu spoljanju manifestaciju - ovekovu svest).

Leonardo da Vini svojevremeno je govorio: Treba shvatiti s ta je ovek, s ta je ivot, s t a je zdravlje,

kako ih ravnotea i usaglaavanje stihija odrava, a njihov meusobni razdor razara i unitava."

Ta istina je bila, jeste i bie prihvatljiva za svakog oveka koji eli da bude zdrav.

Jedna od vanih drevnih preporuka (uglavnom ajurved-skih) za sprovoenje gladovanja bio je individualni pristup. To je podrazumevalo da organizam svakog oveka ima vlastitu proporciju energija (probiti, po ajurvedski), koja se za vreme gladovanja u svakom sluaju menja. Polazei od toga, svakom oveku preporuivali su se rokovi i uslovi gladovanja.

Iz Vasione koja nas okruuje neprekidno dospevaju razna zraenja, koja svojom energijom izobliavaju ili ja aju ovekove spoljanje manifestacije. Drevni mudraci predlagali su da se s tom pojavom bori gladovanjem. Zato to su osobenosti zraenja bile povezane s prostorom (koji se radi oiglednosti oznaavao znacima Zodijaka), planetarna i drugim osobinama Kosmosa, predloeno je , a potom ukorenjeno u religioznom obliku da se primenjuje uzdravanje od hrane - post - u dane kada planeta aktivira odreeni znak, stepen Zodijaka. Sva nauka o postovima bila

14

je zasnovana na energiji oveka, Kosmosa i njihovom sa-dejstvu. Tako su i nastale preporuke da se gladuje u dane ekadai" (posebni dani u lunarnom mesecu kod lndusa) i u odreenim godinjim periodima (religiozni postovi muslimana i hriana).

Nekada davno smatralo se da post blagotvorno utie na telo i da krepi ovekov duh. Ugledna persijska i spartanska mlade morala je esto u duim intervalima da se uzdrava od hrane i pia. Kod drevnih naroda broj obroka hrane bio je ogranien na dva obroka dnevno. Persijanci su se, prema Herodotu, zadovoljavali jednim obrokom dnevno, to i danas ine neki divlji narodi. Sokrat je nazivao varvarima ljude koji su jeli vie od dva puta dnevno. Sve do srednjeg veka uzimanje hrane dva puta dnevno bila je obina pojava. Znameniti i duhovno nadareni ljudi svih vremena ukazuju na to, da su se oni tokom dana zadovoljavali sa dva, a vie puta ak i jednim obrokom dnevno.

Isus Hrist preporuivao je ljudima gladovanje radi ienja svesti i izleenja tela. U najstarijem manuskriptu (rukopisu) Jevanelje Sveta Isusa Hrista od uenika Jovana", koje je u nae vreme izdao Edmond Sekli (PjerZiljar, Lozana) reeno je :

Zato ste vi duni da oistite taj hram (vlastito telo), da bi vladika hrama (Bog Otac) mogao da se useli u njega i da zauzme mesto Njemu dostojno.

Da biste izbegli sva iskuenja vlastitog tela i svesti, koja dolaze od satane, stavite se pod okrilje Neba Gospodnjeg.

Sami se preporodite i uzdrite se od uzimanja hrane! Jer Ja vam govorim istinski: samo postom i molitvom

moe se isterati satana i sva njegova pakost. Vratite se u svoj dom i postite u samoi i neka vas niko

ne vidi kako postite. Postite sve dok vas Veljzevul i sve kvarno ne napuste, i svi Aneli nae Majke Zemlje doi e da vam slue. Jer Ja vam govorim istinski, dok ne postite -

15

neete se osloboditi od vlasti satane i svih bolesti, koje od njega potiu. Postite i molite se s usrdnou, od sveg srca, nadajui se da ete od Boga ivog dobiti snagu i izleenje. Za vreme posta izbegavajte Sinove Coveje i vratite se u drutvo Anela nae Majke Zemlje, jer ko usrdno trai, taj e i nai.

Traite ist vazduh u umi, ili polju, jer ete tu nai Anela vazduha. Izujte se i skinite vau odeu i pustite da Aneo vazduha obgrli itavo vae telo. Zatim diite duboko i polako da bi Aneo vazduha prodro u vas. Istinski vam govorim, Aneo vazduha izbacuje iz vaeg tela svu neistou koja ga skrnavi spolja i iznutra. I tada e svi loi mirisi i neistoa izai iz vas, kao dim od plamena, koji se kovitla u vazduhu i gubi u nebeskom okeanu. Jer Ja vam govorim istinski, Aneo vazduha je svetac, on isti sve oskrnavljeno i pretvara u prijatnu aromu sve to isputa lo miris. Niko se ne moe pojaviti pred licem Bojim ako ga ne propusti Aneo vazduha. Stvarno, sve mora da se obnovi kroz vazduh i istinu, jer vae telo udie vazduh Majke-Zemlje, a va duh udie Istinu Nebeskog Oca. Posle Anela vazduha traite Anela vode. Skinite vau obuu i odeu i dozvolite Anelu vode da obgrli itavo vae telo. Prepustite se potpuno u njegove ruke koje vas uljukuju i neka se vae telo njie i uzburkava vazduh toliko puta, koliko vae disanje primorava vazduh da struji. Istinski vam govorim, Aneo vode izbacuje iz vaeg tela svu neistou, koja ga prlja ne samo spolja nego i iznutra.

Ali nemojte da mislite da je dovoljno da vas Aneo vode obgrli samo spolja. Istinski vam govorim, unutranja neistoa je jo strasnija od spoljanje. Zato, onaj ko se isti samo spolja, ostajui neist iznutra, lii na grobnicu ukraenu bletavom raskoi, a iznutra punu blata i prljavtine. Istinski vam govorim, dozvolite Anelu vode da vas, ta-kode, obasja iznutra da se izbavite od svih prolih grehova i

16

tada ete biti iznutra isti kao rena pena, koja se poigrava na zracima Sunca.

Da biste to postigli nabavite veliku tikvu sa lozom duine ovejeg rasta. Tikvu oistite i napunite renom vodom, zagrejanom na suncu. Obesite tikvu o granu drveta, kleknite kolenima na zemlju ispred Anela vode i strpite se dok kraj loze od tikve ne prodre u va anus (mar) da bi voda iz tikve mogla da potee kroz vaa creva. Ostanite na kolenima na zemlji pred Anelom vode i molite Boga ivota da vam oprosti sve vae grehe, i molite Anela vode da oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti, koje su prodrle u njega. Posle toga ispustite vodu iz creva da biste s njom odstranili sve to potie od satane, sve neisto i smrdljivo. I vlastitim oima ete videti i osetiti vlastitim nosom sve gadosti i neistoe, koje su oskrnavile hram vaeg tela. I vi ete, takoe, shvatiti koliko je grehova obitavalo u vama i muilo vas bezbrojnim bolestima. Istinski vam govorim, osvetavanje vodom oslobodie vas od svih bolesti. Svakog dana posta ponavljajte to ienje vodom sve dok voda koja istie iz vas ne postane ista kao pena reke. Tada potopite svoje telo u tekue talase reke i u njoj, u zagrljaju Anela vode, zahvalite Bogu to vas je oslobodio grehova. I to sveto ienje od strane Anela vode oznaava vaskrsnue u novi ivot. Jer od tog vremena vae oi e progledati, a ui uti. Meutim, posle tog ienja ne greite vie, da bi celu venost Aneli vazduha i vode mogli da obitavaju u vama i da vam slue svakog trenutka.

Ali ako i posle toga u vama ostanu tragovi neistoe, imajui u vidu vae prole grehe, pozovite Anela suneve svetlosti. Izujte se, skinite odeu i dozvolite Anelu svet-losti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh polako i duboko, da bi Aneo svetlosti mogao da prodre u vas. Tada on isteruje demone, to podsea na povratak domaina kui kada se sve grabljivice spaavaju bekstvom iz naputene

17

kue, jedne kroz vrata, druge - kroz prozor, a tree - preko krova. Svako se spaava kako moe a vae telo napustie demoni bolesti, svi proli gresi, sva neistoa, sve slabosti i poboljevanja koji oskrnavljuju hram vaeg tela. I tada e Aneli Majke-Zemlje toliko ovladati vaim telom da Vladike hrama mogu ponovo da uu u njega; tada e svi odvratni mirisi u urbi napustiti vae telo kroz vae disanje ili kou; iz vas e izlaziti voda puna trulei kroz vaa usta, kou, anus i mokrane organe. I vi ete to videti vlastitim oima, osetiti vlastitim nosom i opipati vlastitim rukama. I kada svi gresi i neistoe budu odstranjeni iz vaeg tela, vaa krv e postati isto tako ista, kao krv Majke-Zemlje, slino peni vode u bujici reke, koja se igra na sunevim zracima. 1 vae disanje postae isto tako isto kao miomiris cvetova, vaa koa e postati isto tako ista kao ljuska voki, koje se rumene kroz lie drvea; sjaj vaih oiju bie jasan i blistav kao sjaj Sunca u plavetnilu neba. I tada e vam sluiti svi Aneli Majke-Zemlje. I vae disanje, vaa krv, vae telo stopie se s disanjem, krvlju i telom Majke-Zemlje; i va duh stopie se s Duhom Oca Nebeskog. Jer uistinu, niko ne moe dostii Oca"...

Rei Isusa Hrista o gladovanju i njegovoj lekovitoj sili otkrivaju nam neke fenomene. Eto to je Boanski metod! Samo primenjujte i menjajte svoju prirodu! Ali satana - u obliku ulno-psiholokih stega, bez obzira na ma koje pred-loge, tako vesto skree ovekov um od tog metoda, tako mu se protivi, tako ga zatvara, da praktino nigde nema tane informacije o dejstvu gladovanja na ovekov organizam.

Ali nastavimo nae istraivanje. Poznavalac drevnog sveta Herodot pri opisivanju Egipta govorio je :

Egipani, najzdraviji od svih smrtnika, svakog meseca po tri dana istili su organizam pomou sredstava za povraanje i primenom klistira, smatrajui da ovek sve bolesti dobij a hranom".

18

Otac medicine - Hipokrat, pisao je : Ako telo nije oieno, to ga vie hrani vie mu tete

nanosi ". U kulminaciji bolesti, kada nastanu krize, radi po

boljanja stanja bolesnika on je savetovao da se ne uzima hrana.

Uopteno, mnogi drevni lekari primenjivali su gladovanje u lekovite svrhe. Celzus g a j e primenjivao za leenje utice i epilepsije. Avicena je preporuivao bolesnicima da gladuju tri do pet nedelja.

U XVI veku uveni lekar Paraceljs tvrdio je d a j e gladovanje najbolji lek protiv mnogih bolesti.

Drevni mudraci zapazili su da se tokom gladovanja intenziviraju ovekove umne sposobnosti. Grki iilozoli Platon i Sokrat redovno su gladovali po deset dana da bi izotrili svoje intelektualne sposobnosti i odrali se u dobroj fizikoj kondiciji. Pita gora je za poboljanje umnih sposobnosti, pre polaganja ispita na Aleksandrijskom univerzitetu, gladovao 40 dana. Kasnije je od svojih uenika zah-tevao da odreeno vreme gladuju. Zahvaljujui tako surovom izboru kod njega su uili samo strpljivi i uporni uenici, sposobni da shvate zakone prirode, apstraktne matematike formule i slino.

Kasnije, fenomen gladovanja prihvatili su istaknuti umovi medicinskog sveta. Mnogi su istraivali gladovanje, eksperimentisali i otkrili vie vanih osobina, koje su omoguile da se odredi njihovo lekovito dejstvo u sluaju pravilne i tetno u sluaju nepravilne primene.

Ruski lekari dali su veliki doprinos razvoju nauke o gladovanju. Petar Veniaminov, profesor Moskovskog univerziteta, u knjizi Re o postu kao profilaktikom sredstvu protiv bolesti izdatoj 1769. godine, pisao je :

Ljudi slabe telesne grae nalaze se u dobrom stanju kad je re o zdravlju tek kada, osetivi slabost, malo-pomalo

19

smanje svoju uobiajenu hranu, a u jo boljem stanju su kada odreeno vreme, prema svojim mogunostima, uopte ne uzimaju i sklope sa svojim elucem neku vrstu primirja, koji posle takvog odmora dobij a snagu za buduu hranu a njenu probavu ini boljom".

L. A. Struve, profesor Jurjevskog univerziteta, 1822. godine aktivno je propagirao ideju lekovitog gladovanja, preporuujui ga za leenje mnogih bolesti.

I. G. Spaskij, profesor Moskovskog univerziteta, us-peno je primenjivao gladovanje kod upornih oblika nekih hroninih oboljenja. Na primer, u lanku Uspeno dejstvo gladovanja na oboljenja izazvana prehladom , objavljenom 1834. godine, tvrdio je:

Gladovanje j e , samim tim to ograniava ishranu i utie na nju, izvanredno sredstvo za leenje raznih hroninih oboljenja. Gladovanjem se reguliu mnogi poremeaji u vegetativnom procesu organizma".

U nekoliko asopisa 1887-1888. godine pojavili su se lanci N. L. Zelanda, eksperimentalnog lekara iz Alma-Ate, o doziranom gladovanju: on je opisivao uticaj gladovanja na ivotinje i na samog sebe.

Kokoke, podvrgnute povremenom gladovanju, postajale su tee i izdrljivije od kokoaka koje nisu gladovale. Petlovi su se bolje borili i lake podnosili hladnou.

Zelanda su na gladovanje prinudili povremeni jaki bolovi, koji su ga muili od ranog detinjstva a sa godinama ivota postajali su jai i uestaliji. Pored toga, povremeno ga je obuzimala i guila melanholija. Sa svim tim on se borio gladovanjem. Evo kako opisuje to stanje:

Jedan dan u nedelji, tanije oko 36 asova, nita nisam ni jeo, ni pio, i to je trajalo pola godine. Kao to se moglo oekivati, tih dana bolovi su se u poetku pojaavali, a zatim je nastalo vidno poboljanje. Ono ta me je obradovalo i podstaklo u mojim namerama - jeste znatno poboljanje

20

raspoloenja; svaki put drugog dana posle gladovanja ose-ao sam se tako ivahnim i punim nade, kao 15-godinji deak. Za vreme najtoplijih letnjih dana esto sam sebi, umesto gladovanja, uvodio dane ei, pri emu sam na-merno pojaavao ed slanim jelima i duim etnjama po suncu. Dejstvo je bilo isto. Kada sam primetio da mi se zdravlje poboljava preao sam na laki oblik uzdravanja, odnosno nisam jeo ni pio do 20-21 as uvee, a kasnije do 17-18 asova i na tome sam se zadrao. ak i danas, posle 15 godina, imam obiaj da jednom nedeljno ujutro popijem au aja ili kakaoa bez hleba i posle toga do 17 asova nita ne jedem. Ve krajem prve godine leenja gladovanjem glavobolja mi se javljala jednom u 6 nedelja, a kasnije jednom u 2-3 meseca i na tome je ostalo; danas od toga rede patim, nego u detinjstvu. Zahvaljujui ovoj vrsti leenja dolo je do radikalnih promena ne samo u nervnom sistemu, ve su se poboljali moje raspoloenje, probava i sastav krvi. Nekome ovo leenje moe izgledati jednostavno, ali, na osnovu linog iskustva, kaem da je ono vrlo teko. Jednom-dva puta, dan-dva gladovati bez obzira na sve, ali godinu dana sedmi deo svake nedelje gladovati ili biti edan za to je potrebna izvanredna samodisciplina. Zato sam ubeden da nijedan od priznatih metoda leenja u naunoj medicini ne moe delovati na nervni sistem ak ni sa polovinom efekta kao gladovanje. Pored toga, strogo leenje je teko, a dani gladovanja koje ja praktikujem, laki su, jer ne optereuju oveka, naroito ako se tih dana izabere lagan posao koji je ujedno i zabava uz ohrabrujue rezultate. Rezultati mog eksperimenta i linog pristupa gladovanju zasluuju panju ne samo kao terapija nego imaju odreene vrednosti u fiziologiji i pedagogiji.

Nae drutvo, zatrovano duvanom i alkoholom, postepeno prelazi na trovanje lakim drogama ali i opijumom. Depresija, prezasienost ivotom, nedostatak volje i mogu-

21

nosti za rad izazivaju u oveku elju za samoubistvom. U takvim uslovima sve je vie pesimistikih filozofskih pogleda na svet koji ne donose nita lepo i korisno oveku".

Najznaajniji doprinos nauci o gladovanju dao je profesor V. V. Pautin (1902. godine) sa svojim uenicima. U Vojno-medicinskoj akademiji Rusije Pautin je izveo vie eksperimenata gladovanja na raznim ivotinjama. Rezultat toga je spoznaja fizioloke sutine mehanizama gladovanja. On je postavio osnove uenja o stadijumima gladovanja, pa se smatra osnivaem fizioloke teorije gladovanja. Uenje o stadijumima procesa gladovanja omoguilo mu je da utvrdi da su ti stadijumi razliiti kod raznih ivotinja i da se ne smeju prekoraivati, jer se gladovanje iz blagodeti pretvara u nesreu. Eksperimentima su potvreni fizioloki korisni rokovi za gladovanje, koji produavaju mladost i ivot.

Poetkom tridesetih godina XX veka znatan doprinos nauci o gladovanju dao je A. A. Suvorin. To je bio jedan od potomaka uvene porodice Suvorinovih, koji su vladali tamparijama u Sent-Peterburgu. Interesovao se za izuavanje istonih metoda samousavravanja i metoda leenja bez lekova. Prouavao je indijske, tibetske, kineske i druge medicinske lanke i knjige, zatim narodne medicinske leksikone i knjige specijalista fiziologa Zapada. Suvorin je sam napisao i objavio vie radova (pod pseudonimom Alek-sej Poroin), od kojih su najpoznatiji: Iz/eenje gladovanjem i hranom, teenje gladovanjem i Gladovanje u praksi.

Posle graanskog rata u Rusiji emigrirao je u Jugoslaviju, gde je dugo vremena iveo u siromatvu pa je odluio da izda jednu od svojih knjiga. Izdava nije bio voljan da deli novac s emigrantom i na osnovu lane prijave Suvorina su uhapsili i osudili, bez suda i suenja. U zatvoru je primenio gladovanje. Hou da se podmladim i obnovim svoju snagu koja se postepeno gubi" - objanjavao je svoju odluku. Tek tada su podaci o njemu dospeli do viih pravnih

22

instanci Jugoslavije. Trideset petog dana gladovanja Suvo-rinu je pruena mogunost da se sam brani na sudu. On je dobio taj proces i produio je gladovanje do 42 dana. Ljudi koji su bili sa Suvoi inom mogli su da posmatraju ne samo proces gladovanja, ve i obnavljanje njegovog organizma posle gladovanja. Rezultati su bili zapanjujui. udotvornu mo gladovanja odluili su da ispitaju na sebi naelnik zatvora, njegov pomonik i mnogobrojno osoblje tamniara. Neizleivi bolesnici pohrlili su Suvorinu iz svih krajeva Jugoslavije.

Suvorin je poeo uveliko da radi na leenju gladovanjem. Vodio je prepisku sa velikim brojem italaca, koji su se samostalno leili gladovanjem od najraznovrsnijih oboljenja. Od desetine hiljada ljudi, koji su gladovali prema njegovim uputstvima (vei deo preko prepiske), medu kojima je bilo i teko obolelih, umrla su samo etvorica, dok je u isto vreme smrtnost pri leenju drugim metodama bila kudikamo vea.

Suvorina su pozvali u Francusku da tamo u medicinskoj praksi primeni svo j metod. Ali neto nije ilo kako treba. Bez sredstava za ivot, usamljen u nepoznatoj zemlji, Aleksej Suvorin otrovao se gasom. Njegova smrt podstakla je uvoenje metoda gladovanja u medicinsku praksu Francuske, gde je nastala odlina kola koja se bavila gladovanjem.

Knjige Suvorina, izdate na ruskom jeziku u Jugoslaviji, dospele su u Zapadnu Belorusiju. Tridesetih godina XX veka pojavili su se sledbenici A. Suvorina. Jedan od njih -M. R. Zjazulja - leio je teke oblike tuberkuloze po metodi, opisanoj u knjigama Suvorina. On je prepisivao kure gladovanja sa kratkotrajnim rokovima uzimanja hrane izmeu kura gladovanja. Za jedanaest meseci bolesnici su gladovali vie od sto dana, ali su se pri tom potpuno izleili. Na osnovu te metode Georgije Aleksandrovi Vojtovi izumeo je metodu frakcionog gladovanja.

23

U dananje vreme najbolje praktino iskustvo u leenju gladovanjem u Rusiji ima Jurij Sergejevi Nikolajev. On je oformio kolu za pripremu specijalista RDT (drugi naziv gladovanja - rastereavajua dietoterapija).

Gladovanje su uveliko praktikovali doseljenici iz Evrope u Severnu Ameriku. Na primer, Herbert elton o pionirima u istraivanju i primeni gladovanja, pie:

Tokom vie od 140 godina prirodni fiziolozi prime-njivali su gladovanje kao sredstvo za obnavljanje zdravlja, koje prua organizmu mogunost da se brzo izlei od bolesti. Oni su stekli izvanredno kliniko iskustvo u toj oblasti. Ti rezultati izraeni su u temeljito zasnovanom ubectenju da je gladovanje stvaralaka snaga, koja se moe iskoristiti i usavravati redovnim vebanjem tokom ivota".

Jedan od osnivaa primene gladovanja kao sredstva leenja u Americi 1877. godine bio je Eduard Djui, ameriki lekar iz Pensilvanije. Na osnovu vlastitog iskustva on je doao do zakljuka da ni alopatski, ni homeopatski lekovi ne mogu pomoi kod akutnih oboljenja i da kod njih dolazi do gubitka teine nezavisno od toga da li je bolesnik dobro ili slabo hranjen. Grozniavo stanje, u svakom sluaju, pro-praeno je gubitkom teine. S pojavom apetita uvek se povezuje vraanje snage, nezavisno od toga da l i je bolesnik uzimao mnogo ili malo hrane. Na takve misli podstakao ga je sluaj pacijentkinje, koja je bolovala od tekog oblika tifusa. Ona tri nedelje nije mogla da uzima nikakvu hranu, ali se bez obzira na to oporavljala. Trideset petog dana kod nje se javio zadovoljavajui apetit. Temperatura se nor-malizovala, a jezik je postao ist.

Taj sluaj podstakao je doktora Djuija da preporui potpuno uzdravanje od hrane kod svih akutnih oboljenja i, kao to se pokazalo, uvek s uspehom. Upravo tako izleio je svog trogodinjeg sina koji je oboleo od difterije.

Pomou gladovanja Djui je izleio i iznemoglu enu, koja je patila od tekog oblika zglobnog reumatizma. To-

24

kom gladovanja on je posmatrao nestajanje bolesti i prelazak bledoute boje koe bolesnice u zdravo rumenilo. Posle mesec dana ona je ustala iz postelje i sela u fotelju. etrdeset estog dana ta ena je bila u stanju da sama proeta kroz nekoliko soba u svom stanu, bez obzira na to to je ba tog dana prvi put za sve vreme bolesti s velikim apetitom pojela obian sendvi. Posle gladovanja ona je dobila 18 kilograma.

Zagonetku procesa gladovanja E. Djui odgonetnuo je tek kada je u jednom od udbenika fiziologije ugledao sle-deu tabelu gubitaka pojedinih komponenti organizma u sluaju gladne smrti (u % ) : Salo 97 Slezina 63 Jetra 6 Miii 30 Krv 17 Nervni centri 0

Kao to pokazuje Tabela, sva tkiva vie ili manje stradaju zbog gladovanja, iskljuujui mozak. Polazei od te injenice, Djui je zakljuio da su u ovcjem telu nagomilane velike rezerve ranije asimilovanog hranljivog materijala i mozak moe da koristi taj materijal kada nedostaje druga hrana ili kada su probavne sposobnosti oslabljene. Na taj nain mozak uva svoju materijalnu kompaktnost. Zahvaljujui toj osobini organizma ovek zadrava umnu delatnost ak i kada se telo pretvori u pravi skelet. Otuda Djui donosi zakljuke, koji se potkrepljuju posmatranjima: da bi se umrlo od gladi potrebni su ne dani, ve nedelje i meseci. A to vreme znatno prevazilazi proseno trajanje akutnih oboljenja. Kao dokaz Djui navodi sledee injenice.

Kod jednog deaka jednjak i eludac bili su etiri godine oteeni nagrizajuom tenou, tako da ak ni naj-

25

manja koliina hrane ili tenosti nije mogla da dospe u eludac. Deak je umro sedamdeset petog dana gladovanja pri potpuno svesnom stanju a njegovo telo sastojalo se samo od kostiju, tetiva i tanke koe.

Jedna ena zbog paralize miia za gutanje, prouzrokovane apopleksinim udarom (insultom), nije mogla da proguta ni jednu kap i umrla je tek posle etiri meseca.

Te injenice primorale su Djuia da drukije gleda na funkciju mozga. On je poeo da rasuuje na sledei nain: od ranog jutra do kasne veeri snaga organizma sve vreme se smanjuje, nezavisno od toga koliko se hrane unosi u njega. Samo san omoguava da se izgubljena snaga ponovo obnovi. Hrana ne moe da zameiii san. Mozak j e , smatra Djui, organ koji sam sebe hrani, ali on predstavlja dina-momaiiui koja sebe dopunjava energijom za vreme sna i mirovanja.

Hrana ne moe biti izvor ivotne snage za vreme dok je centar njene obrade - mozak - paralizo van boleu. A poto procesi probave i asimilacije hrane zahtevaju njeno rashodovani e, postaje jasno da hrana za vreme tekog oboljenja gui ivotnu energiju i omela izleenje obolelog. U organizmu su nagomilane velike rezerve hrane (u vidu sala, miia i drugih organa i tkiva), koje su sasvim dovoljne da za to vreme hrane mozak. Primoravati bolesnika koji nema apetit da jede znai pogoravati njegovu bolest.

Eduard Djui napisao je knjigu o gladovanju u ijem predgovoru itamo sledee rei:

Ova knjiga je istorija onoga to se odigravalo u dui jednog lekara za vreme njegovog profesionalnog rada. Poevi svoju praksu u neznanju, obavijenom maglom medicinskog sujeverja, doao sam do vrstog ubeenja da samo priroda (pomou gladovanja) moe leiti bolesti. Gladovanje prikazano u ovoj knjizi po mnogim svojim odrednicama je revolucionarno. Ono je uveliko ispitano u praksi

26

i njegova lekovita vrednost je nesporna. Svaki redak ove knjige napisan je ubeenjem da lekovi podrivaju zdravlje a uobiajena ishrana bolesnika u nae vreme ne opravdava sebe".

Lekar Tajner (1880. godine) nazivao je gladovanje eliksirom mladosti". Do gladovanja Tajner se isticao slabou i boleljivou. Meutim, kada je napunio 52 godine i kada nije imao nita da izgubi, on je primenio 40-dnevno gladovanje i oslobodio se od svojih krasta". Z i v e o j e j o 3 1 godinu.

Doktor Adolf Majer 1901. godine napisao je knjigu Leenje gladovanjem - udotvorno teenje. On opisuje korisno dejstvo gladovanja na ljudski organizam s pozicija fiziologije tog vremena. Za vreme gladovanja ljudski organizam poinje da jede neprobavljene ostatke hrane i patoloki nepromenjeno tkivo, koji su se zadrali u organizmu. Produkti raspada materija izvlae se s mesta njihovog taloenja i razlazu: to je u njima upotrebljivo pretvara se u hrani j i vi materijal, a neupotrebljivo se izbacuje.

U SAD 1911. godine izala je knjiga amerikog pisca Eptona Sinklera Leenje gladovanjem, koja je doivela veliku popularnost i stoga prevedena na mnoge jezike. U nastavku navodim kratak odlomak iz te knjige.

Okolnosti su bile takve da sam se susreo s j ednom enom ija je izuzetna boja lica i neuobiajeno zdravlje padalo svima u oi. Bio sam zapanjen kada sam uo d a j e pre 10 ili 15 godina kao invalid bila prikovana za postelju ... Bolovala je od iijasa i akutnog reumatizma; patila je od hroninih crevnih oboljenja, koja su lekari nazivali akutni peritonitis, od velike nervne slabosti, melanholije, hro-ninog katara, koji uzrokuje gluvou. To je bila ena koja je uspela da se jaui na konju popne na planinu Hamilton u Kaliforniji i pree put od 28 milja za vreme jedne od

27

stranih oluja i kie, koje nikada ranije nisam video!.. Ta ena je u povratku jahala 4 dana. To je bio klju njenog izleenja: leila se gladovanjem. Odricala se hrane na 8 dana i sve njene bolesti su nestajale, kao rukom odnesene. . .

I ranije sam sluao o leenju gladovanjem, ali ovo je bilo prvi put da sam se susreo s njim ... Poeo sam da gladujem. Gladovanje m i j e postepeno prelo u naviku, ali pretpostavljam da je to za itaoce novo, kao i za mene, pa u dozvoliti sebi da opiem kako sam se oseao tih dana.

Tokom prvog dana oseao sam glad. Bolesni, halapljivi oseaj gladi, poznat svima koji pate od dispepsije. Sledeeg jutra imao sam manji oseaj gladi, a zatim, na moje veliko zaprepaenje, nisam vie oseao glad. Nisam vie imao nikakvu elju za je lom, kao da nisam znao kako je hrana ukusna. Pre gladovanja svakog dana tokom 2-3 nedelje imao sam glavobolju. Sada mi se glavobolja javljala samo prvog dana gladovanja, potom je iezla i vie se nije ponavljala. Drugog dana gladovanja osetio sam veliku slabost i manju vrtoglavicu kada sam ustajao. Bio sam due vremena na vazduhu i leao, grejui se na suncu, ceo dan. Isto se desilo treeg i etvrtog dana - velika fizika slabost, ali pri tom velika jasnoa uma. Posle petog dana osetio sam se bolje, mnogo sam prepeaio i poeo sam pomalo da piem. Ali najvie me je zaprepastila jasnoa i aktivnost uma: vie sam itao i pisao, nego to sam to mogao raditi ranijih godina ...

Za vreme gladovanja dobro sam spavao. Oko podne svakoga dana oseao sam neku slabost, ali masaa i hladan tu obnavljali su moju snagu. Dvanaestog dana prekinuo sam gladovanje i popio sok od pomorandi ...

Moji oseaji za vreme obnovljene dijete bili su isto tako interesantni kao i za vreme gladovanja. Pre svega, imao sam neuobiajeni oseaj mira i spokojstva, j e r se svaki nerv u mom telu oseao kao maak na pei. Druga karakteristina

28

pojava bila je produena aktivnost uma - neprekidno sam itao i pisao. 1, na kraju, neodoljiva elja za fizikim radom. Ranijih dana dugo sam peaio i peo se na planinu, ali nevoljno i s oseajem prinude. Posle ienja organizma gladovanjem, idem u fiskiilturnu salu i radim vebe, koje bi mi bukvalno slomile kimu, s oseajem zadovoljstva i zapanjujuim rezultatima. Miii mi bukvalno skau i odjednom otkrivam u sebi mogunost da postanem atleta. Uvek sam bio mrav i naizgled boleljiv, pa su me drugovi zvali, oduhovljen", a sada imam tako dobru boju lica da stalno sluam ale na svoj raun".

Herbert Selton - autor najpopularnijih knjiga o leenju ljudi (Sistem higijene, u 7 tomova, Gladovanje moe spasiti va ivot, Coveji ivot, njegova filozofija i zakoni i mnoge druge) poeo je da gladuje u leto 1920. godine. Za to vreme skoro 45 godina - on je hiljadama puta gladovao u trajanju od nekoliko dana do devedeset dana kako radi smanjivanja teine, tako i radi obnove naruenog zdravlja. Knjige Sel-tona smatraju se klasikom prirodnog leenja. U daljem izlaganju esto emo se pozivati na njegove radove.

Savremena nauka stalno otkriva nove mehanizme blagotvornog uticaja gladovanja na zdravlje i produavanje ovekovog ivota. Ostali primeri bie navedeni u odgovaraj uim poglavljima.

Naini uzdravanja oveka od hrane analogni su ve opisanim za ivotinje. Na primer, postojali su i postoje ljudi koji, slino ivotinjama, zapadaju u anabiozu i u takvom stanju mogu se nalaziti mesec i vie dana. Drugi ljudi, slino zimskom snu kod ivotinja, nalaze se u stanju letarginog sna po nekoliko godina. Postoje jedinstveni ljudi, koji ive uobiajenim nainom ivota, ali pri tome desetinama godina uopte nita ne jedu ili uzimaju mrvice hrane, to se ne moe nazvati ishranom. I, na kraju, svima su poznati ljudi koji su vie puta gladovali ili gladuju po 10-40 i vie dana.

29

Svi ti ljudi se iz nepoznatih razloga (zbog neega) ne iscrpljuju i ne umiru, ve obrnuto, predivno izgledaju i puni su ivota.

Evo najboljih primera raznih fenomena gladovanja. Anabioza. Jelena Blavatskaja u knjizi Iz petera (pe

ina) i prauma Hindiistuna istie sledee sposobnosti ljudi koji uporno vebaju:

Nedavno smo sluali da se jogini i drugi praktikanti gutavide (tajne svete nauke) u Indiji hvale da su otkrili tajnu da odjednom zadre disanje u trajanju od 21 do 43 minute i da, bez obzira na to, ne umru! Neki od njih su viegodinjim svakodnevnim vebanjem poprimili svojstva hibernizacije: padaju, kao neke ivotinje, u zimski san i, ostajui u takvom poloaju bez disanja i ak najmanjih znakova ivota, dozvoljavaju da ih zakopaju u zemlju na nekoliko nedelja, ak i meseci, a zatim ih oivljavaju!"

U knjizi uvenog vaj carskog etnografa O. tolja Hipnoza i sugestija u psihologiji naroda (1904. godine) govori se o tome da je 1837. godine izbio spor izmeu jogiste po imenu Harida i maharade Rundit Singa. Maharada nije verovao da ovek moe est nedelja da odlei sahranjen u zemlji i da posle toga oivi. Jogista se zainatio da mu to dokae.

Pred svoj estonedeljni san jogista je bio sedam dana na mlenoj dijeti, a na dan udubljivanja" isprao je creva i eludac. Svoje udubljivanje" u san Harida je poeo od toga to je u oputenom stavu spustio glavu na grudi, u mislima usmerio pogled na nosnu kost i monotono izgovarajui i ponavljajui stalno rei Baam, Gaam, Zaam, Daam, Naam" poeo da zadrava disanje. Kada se udubio" u san, uenik mu je zalepio voskom oi, nos i usta (da ne bi prodirali insekti), stavio jogistu u vreu i poloio u drveni sanduk.

30

Maharada je naredio da se sanduk s jogistom zakopa u zemlju. Dopunski je iznad mesta sahrane posejana penica i postavljena straa.

Posle est nedelja dolo je vreme buenja. Svi stanovnici grada Lahor i okolnih sela doli su da vide ishod spora.

Kada je sanduk otvoren u njemu se, u dobro (her-metiki) zaivenoj platnenoj vrei, video ovek u neudobnoj i savijenoj (sklupanoj) pozi. Jogistu su izvadili iz vree i briljivo pregledali. Primetili su da je cela vrea prekrivena plesnima. Ruke jogiste bile su smeurane, na pipanje - ukruene, a glava se spustila na rame. Lekar je uzeo rtiku jogiste traei puis - puis se nije mogao opipati. Uenik Haride poeo je da ga poliva toplom vodom i trlja mu ruke, stavivi prethodno na njegovu glavu zagrejano penino testo. Skinuo mu je iz uiju i nozdrvi vosak koji ih je zapuavao, otvorio mu eljusti i izvukao jezik. Zatim je sluga istrljao jogisti oi uljem i otvorio mu one kapke.U . poetku oi kao da su bile mrtve (staklaste), one jabuice nisu se pokretale, enice nisu reagovale na svetlost. Kada je po trei put na glavu jogiste stavljeno vrue testo javilo se jako konvulzivno grenje tela (grenje ili podrhtavanje tela znai da mu se vraaju spoljanje manifestacije), malo-po-malo poeli su da se javljaju disajni pokreti, nozdrve su se nadimale, udovi postajali prirodno puniji, mogao se osetiti puis, premda je jo uvek bio veoma slab. Sluga je dalje stavljao u usta jogiste ulje i primorao ga da ga guta. Tada su se poluzatvorene oi Haride otvorile i dobile prirodni sjaj. Posle pola sata od poetka oivljavanja jogista je , pre-poznavi maharada Rundit Singa, koji je sedeo pred njim, dubokim, jedva razumljivim glasom izgovorio: Dakle, da li mi sada veruje?"Priblino nakon jednog sata posle izvlaenja iz sanduka Harida je postepeno doao sebi.

Kasnije su lekari vie puta posmatrali jogiste u tom stanju. U indijskim novinama Hindustan tajms" u broju od

31

27-28 . oktobra 1958. godine objavljena je reportaa sa mesta sahranjivanja" 52-godinjeg jogiste Babari Ram-dai Dinari. Posle desetodnevnog gladovanja smeten je u grobnicu u kojoj je proveo 24 sata u stanju anabioze. Jo ranije, 1950. godine, s tim istim jogistom, Ramdaijem, izveden je jedinstveni eksperiment, koji je opisao indijski lekar Vejkl u asopisu Lanceta". U Bombaju u prisustvu deset hiljada gledalaca jogista se zatipao u ranije iskopanu grobnicu u zemlji, koja je zatim hermetiki zacementirana i tako ostala 56 sati. Ali to nije bilo sve. Posle navedenog roka (56 sati) unutranjost grobnice nalili su vodom i Ramdai j e , u stanju anabioze, bio pod vodom est i po sati, posle ega je vraen u ivot u jednoj od bombajskih klinika.

Zimski san. Veoma dug san oveka u istoriji ove-anstva zabeleen je vie puta. Tako je Amerikanka Patricija Maguira, saznavi za pogibiju verenika, odjednom poela da zeva. Savetovali su joj da legne u postelju. Patricija je legla i bez buenja prespavala vie od 18 godina! Norveanka Avgustina Langard prespavala je od 1919. do 1941. godine. Za to vreme ona se uopte nije izmenila. Kada se probudila poela je veoma bizo da stari i posle pet godina je umrla. Dvadeset godina prespavala je Nadeda Lebedina iz grada Dnepropetrovsk. Probudila se na dan sahrane svoje majke. Trebalo joj je osam meseci da obnovi motorne aktivnosti. Izgledala je mnogo mlada za svoje godine i nije se alila na zdravlje.

Ovi sluajevi pokazuju sposobnost oveka, da slino ivotinjama, moe da zapada u svojevrsni zimski san i da due vremena bude bez hrane.

ivot bez hrane. Tereza Njumen roena je u Strastni petak 1898. godine. U dvadesetoj godini ivota, usled pos-ledica nesrenog sluaja, oslepela je i ostala paralizovana.

Molitvama Svetoj Terezi iz Lisje ona je na udan nain 1923. godine povratila vid. Kasnije se trenutno izleila od

32

paralize udova. Od 1923. godine Tereza se potpuno odrekla jela i pia, osim s to je svakodnevno uzimala osvetene oblate (okrugli hlebi od presnog testa, koji katolici prinose na priest) 4 . Od 1926. godine svake nedelje petkom kod nje se pojavljuju stigme (Hristove rane).

Evo kako opisuje Joganana 37-godiuju Terezu Njumen u knjizi Autobiografija jogiste:

...Ona je izgledala mnogo mlaa, odlikovala se uistinu dejom sveinom i mirisom. Zdrava, bodra, dobro graena i s rumenim obrazima - to je svetica, koja nita ne jede! ...

- Vi nita ne jedete? - Ne, osim hostije (posveeni beskvasni kolai kojim

se katolici prieuju)' svakog dana u est sati ujutro. - Koliko je velika hostija? - Tanka, kao hartija, veliine male monete. Jedem je jer

je osvetena, ako ona nije osvetena nisam u stanju ni nju da jedem.

- Razume se, niste mogli s tim proiveti dvadeset godina?

- ivim od Boje svetlosti! - Vidim da shvatate, da se energija uliva u Vae telo iz

etera, od Sunca i iz vazduha. - Tako sam srena to znam da shvatate kako ivim. - Moete li nauiti i druge kako da ive bez hrane? To pitanje kao da ju je okiralo. - Ne mogu to da uradim. Bogu to ne bi bilo po volj i . . ." ... Svakog etvrtka od ponoi do podneva u petak rane

na njenom telu se otvaraju i iz njih krvari; ona gubi etiri i po kilograma normalne teine na pedeset pet kilograma ...

... Profesor Vutc ispriao je o nekoliko sluajeva, koji su se u njegovom prisustvu dogodili sa sveticom.

4 Priniedba prevodioca. 5 Priniedba prevodioca.

33

... esto smo preduzimali viednevne ekskurzije po Nemakoj . To je zapanjujui kontrast: u vreme dok smo jeli tri puta dnevno, Tereza nije jela nita. Ona je bila sveza kao rua, koju ne dodiruje umor koji se na nama oseao zbog putovanja. Kada smo gladni i tumaramo po prigradskim gostionicama, ona se veselo smeje".

Profesor je dodao nekoliko interesantnih fiziolokih detalja.

Poto ne uzima nikakvu hranu, njen eludac se smanjio. Kod nje nema nikakvih prirodnih izluevina, ali znojne lezde funkcioniu, njena koa je uvek nena i elastina.

... Iz razgovora sa Terezinom braom saznali smo da svetica spava sat-dva. Ona je aktivna i puna energije, bez obzira na mnogobrojne rane po telu ...

... Tereza ima sposobnost da pomou molitve prenosi na svoje telo bolesti drugih. Odricanje od hrane poinje od trenutka kada se molila da bolest grla kod jednog mladog oveka iz njene parohije prede u njeno vlastito grlo".

Tereza je umrla 18. septembra 1962. godine. Moe se zakljuiti da iveti bez hrane i ak bez vode

nije nita neobino, i da se ta vetina moe nauiti ako postoji velika elja za tim.

Dobrovol jno uzdravan je od h r a n e . Obian ovek moe biti bez hrane dosta dugo. Na duinu gladovanja svakog oveka utiu sledei faktori: bezbednosna situacija; informacija o tome kako pravilno gladovati; individualna ovekova konstitucija i starosno doba.

Bezbednosna situacija. Ako se ovek neoekivano i prinudno nae u situaciji da ne moe da uzima hranu, on umire ne od gladi, ve zbog panike i neznanja kako da se pravilno ponaa bez hrane.

U leto 1942. godine etiri naa mornara nala su se daleko od obala Crnog mora bez rezervi vode i namirnica. Treeg dana probali su da piju morsku vodu. Zahvaljujui

34

tome to voda u Crnom moru ima dva puta manji salinitet od vode u svetskim okeanima, oni su se na nju navikli petog dana. Svaki od njih pio je dnevno po dve uturice morske vode. Pri svemu tome panika, nepovoljna situacija i ostali faktori delovali su pogubno. Prvi mornar umro je 19. dana, drugi - 24, a trei - 30. dana prinudnog gladovanja. Pos-lednji, kapetan medicinske slube, otkriven je i podignut na brod trideset estog dana u stanju pomuene svesti. Za to vreme izgubio je 22 kilograma, to je iznosilo 3 2 % od njegove prvobitne teine.

Poetkom naeg veka grupa od jedanaest ljudi tra-jkovala je glau u zatvoru u irskom gradu Korku. Dvadesetog dana u novinama se tvrdilo da zatvorenici umiru. Takve vesti pronosile su se tridesetog, etrdesetog, pedesetog, ezdesetog i sedamdesetog dana. U stvari prvi zatvorenik umro je sedamdeset etvrtog dana gladovanja, drugi - osamdeset osmog, a ostali su devedeset etvrtog dana prestali da gladuju, postepeno su se oporavili i ostali u ivotu.

U Odesi, jedna ena je u bezizlaznoj situaciji i izmuena bolestima resila da okona ivot samoubistvom. Poto je bila veoma pobona nije mogla da digne na sebe ruku i resila je da umre gladujui. Jednostavno je legla u postelju i ekala da doe smrt. Odleala je tri meseca i za to vreme izgubila 6 0 % teine. Kada su je otkrili u stanju krajnje iscrpljenosti, prebacili su je na odeljenje rastereujue-di-jetalne terapije kod lekara V. J. Davidova. Uz njegovu pomo i specijalnom dijetom potpuno joj je obnovljena teina. Osim toga, ispostavilo se da se ta ena potpuno izleila od svih bolesti, koje su je ranije muile!

Kako pravilno gladovati. Ako se ovek ne boji da gladuje i zna kako da se ponaa za vreme gladovanja, moe dugo i uspeno da ga primenjuje. Tako je brazilski fakir Adelinu da Silva pedeset godina zaraivao sebi za ivot

35

tako s to je redovno gladovao. Za 57 godina ivota on je od-gladovao tri godine, a 1969. godine izdrao je bez hrane I 1 I dana.

ovek po imenu Sui od 1886. do 1904. godine uz novanu naknadu izveo je deset eksperimenata gladovanja -od 20 do 45 dana. ovek po imenu Marleti nekoliko puta gladovao je po 50 dana.

Autor ove knjige nije gladovao vie od 27 dana, ali je video, itao i sluao o ljudima koji ive u Rusiji, koji su radi leenja, duhovnog usavravanja, gladovali od 30 do 50 dana i ak 91 dan. Pri emu je to kod nekih prelo u naviku.

Individualna ovekova konstitucija i uzrast. Zato to se za vreme gladovanja troe naa tkiva, ispostavilo se, da to ovek ima veu teinu, due moe da gladuje. Jelena Dons iz Los Andelesa koja je patila od gojaznosti (143 kilograma) gladovala je 119 dana. Za vreme gladovanja svakodnevno je pila 3 litre vode, a dva puta nedeljno davali su joj vitaminske injekcije. Za to vreme njena teina smanjena je na 81 kilogram, a lino oseanje je bilo odlino.

U gradu Glazgov 1973. godine dve ene, koje su patile od gojaznosti, gladovale su, radi normalizovanja teine 236 i 249 dana!

Ako govorimo o gladovanju i uzrastu moramo se pozvati na Hipokrata, koji je pisao:

Starci veoma lako podnose glad, a zatim dolaze odrasli, tee od ostalih - mladi ljudi, a najtee deca, posebno ona koja su suvie ivahna".

Kao to se vidi, uvaeni itaoci, ovek moe da bude bez hrane ako koristi razliite mehanizme - od j e d e n j a " svog tela do ishrane" svetlosnim zracima.

36

OBJANJENJE POJMA G L A D O V A N J E "

Arnold de Vriz u knjizi Terapija gladovanjem (Los Aneles, 1963) oyako opisuje pojam gladovanja:

Pod terminom gladovanje podrazumeva se potpuno ili delimino uzdravanje od hrane ili vode iz bilo kojih razloga. Takvo gladovanje moe biti vono, povrtarsko, mle-no, vodeno a ima i drugih tipova gladovanja. U zavisnosti od uzroka, koji izazivaju gladovanje, ono se moe podeliti i na drugi nain: religiozno, profesionalno, fizioloko, patoloko i eksperimentalno gladovanje.

Vono gladovanje je uzdravanje od uzimanja voa, povrtarsko - uzdravanje od povra, mleno - od mleka, vodeno - od vode itd. Religiozno gladovanje (post") je uzdravanje od uzimanja hrane radi razvoja duhovne misli ili obavljanja religioznog obreda. Profesionalno gladovanje je uzdravanje od hrane zbog popularnosti i reklame. Fizioloko je prirodno odricanje od hrane, koje se sree u prirodi, na primer, za vreme zimskog sna, ili sezonsko uzdravanje od hrane kod nekih ivotinja. Patoloko gladovanje vezano je za organska oboljenja, koja ine organizam nesposobnim da uzima ili asimiluje hranu. Eksperimentalno gladovanjeje vetako uzdravanje ljudi ili ivotinja od hrane radi naunog istraivanja ...Terapeutsko (lekovito) gladovanje je potpuno uzdravanje od hrane, ali ne i od vode. Cilj tera-peutskog gladovanja je jaanje organizma i obnavljanje zdravlja".

Podela gladovanja", koju je dao Vriz, govori o nedopustivoj pometnji u umovima ljudi po tom pitanju. Da bi se postigli odreeni fizioloki pomaci u organizmu, a zatim da se izvesno vreme odravaju radi leenja ili profilakse, potrebno je potpuno uzdravanje od uzimanja hrane. Vono, povrtarsko, mleno gladovanje" (tu moete dodati mesno, hlebno itd.) je obina ishrana, koja nije u stanju da

37

iskljui probavne organe i aktivirazadremale unutarelijske mehanizme za obnavljanje i oporavak (rehabilitaciju). To su svojevrsne (posebne) dijete, koje ne treba meati s pravim pojmom gladovanja.

U naem sluaju pojam gladovanje oznaava dobrovoljno odricanje oveka od unoenja u organizam bilo kakve hrane, a u pojedinim sluajevima i vode na odreeno vreme radi ienja organizma, izleenja od bolesti ili duhovnog usavravanja. Pri tome granini rokovi gladovanja ne smeju dovesti do iscrpljenosti organizma i nepovratnih promena.

Postoje i drugi nazivi za dobrovoljno odricanje oveka od hrane - post, rastereujite-dijetalna terapija (RDT), fizioloki korisno gladovanje (FKG). Objasnimo nastanak tih termina i otklonimo neke nedoumice, vezane za njih.

Re post" je francuskog porekla i oznaava: 1) odgovoran i istaknutu dunost; 2) straara, postavljenog na tano odreeno mesto; 3) mesto na kome se nalazi straar. Ali najvanije je da se shvati kakvu funkciju izvrava ovek na strai. A funkcija se svodi na zabranu prolaska kroz straarsko mesto nepoeljnih dejstava, predmeta, ljudi i slino.

Arhimandrit Nikifor u Biblijskoj enciklopediji (Moskva, 1891. godine) ovako opisuje pojam post:

... Judejci su imali obiaj i smatralo se religioznom obavezom da poste, to jest da se uzdravaju od hrane, da se mole i prinose rtve ... Jevreji su se pridravali postova s posebnom strogou.. . i isticali su se ne samo uzdravanjem od hrane, ve takoe i od svih drugih ulnih potreba".

Kada se govori o tome da se ovek pridrava posta" ili da posti , to znai da je dobrovoljno postavio prepreku svojim ulnim zadovoljstvima radi njihovog obuzdavanja i potinjavanja. Takvim postupkom on se uzdigao, zauzeo

38

glavno mesto u sebi samom, odbacujui sve s t o j e lano i strano.

Ako se to ne radi svesno, dobrovoljno, tada e povlaivanje vlastitim ulnim zadovoljstvima (odjela, alkohola, seksa, komfora itd.) uiniti oveka njihovim robom, razarajui postepeno organizam. Do toga dolazi tako nepri-metno, da ovek ponekad ni u ta ne sumnja. Veoma dobro je reeno u ./evanelju Sveta Isusa Hrista od uenika Jovana:

... Bezbrojne bede i opasnosti oekuju Sinove Coveje. Veljzevul, knez demona, izvor svog zla, nalazi se u telu Sinova ovejih. On je izvor smrti, on raa sve nesree, i pod oaravajuom maskom on iskuava i sablanjava Sinove oveje. On im obeava bogatstvo i vlast, velikolepne dvorce, zlatnu i srebrnu odeu, mnotvo sluga i sve to oni zaele; on jo obeava slavu i ugled, ulne radosti i rasko, predivna jela i obilje vina, bune orgije i dane provedene u praznovanju i neradu. T a k o on sablanjava svakog, p r e m a emu je vie sklono njegovo sree, i onog dana, kada Sinovi oveji postanu potpuno robovi sve te sujete i svih tih gnusnosti, tada on, kao platu za naslaivanja, oduzima od Sinova ovcjih sve blagodeti koje im je Majka-Zemlja dala u izobilju. On ih liava disanja, krvi, kostiju, utrobe, oiju i uiju.

Disanje Sina ovejeg postaje plahovito (ubrzano) i zaudara kao disanje neistih ivotinja; ono postaje krae i bolesnije. Njegova krv postaje gua, rasprostirui takav odvratan miris, kao voda u movari. Ona se zgruava i tamni, slino smrtnoj noi. Njegove kosti se deformiu, postaju lomljive, prekrivaju se spolja vorovima i razlazu iznutra, a zatim se lome napola, kao kamen koji pada sa stene. Njegova koa postaje masna i oteena; ona se raspada i na njoj se javljaju kraste i odvratni gnojni irevi. Njegova utroba se puni odvratnim neistoama, stvarajui trulene

39

bujice u kojima se gnezdi gomila poganih crva. Njegove oi se zamrauju sve dok u njima ne zavlada duboka tama. Njegovim uima ovladava gluvoa i u njima caruje duboka tiina.

I tako, na kraju krajeva, Sin oveji gubi ivot zbog vlastitih greaka, to nije smogao da se naui da uvaava zakone svoje Majke i samo je pravio greke - j ednu za drugom. Zato su svi darovi njegove Majke-Zemlje njemu bili oduzeti: disanje, krv, kosti, koa, utroba, oi i ui i, na kraju krajeva, sam ivot, kojim je Majka-Zemlja ogradila (sauvala) njegovo telo.

Ali ako Sin oveji priznaje svoje greke, ako zaali za svoje grehe i odrekne ih se, ako se vrati svojoj Majci-Zemlji, oslobodi se od noktiju satane i odupre se njegovim iskuenjima, tada e Majka-Zemlja ponovo prihvatiti njega, svog sina, koji je iveo u zabludama i greio. Ona e mu podariti svoju ljubav i poslae mu svoje Anele , koji e mu sluiti.

Ja vam uistinu govorim: im se Sin oveji usprotivi satani, koji obitava u njemu, i prestane da se potinjava njegovoj volji, istog momenta Aneli njegove Majke ut-vrdie se u njemu da bi mu sluili svim to je u njihovoj vlasti, oslobaajui ovejeg Sina od vlasti satane.

Jer niko ne moe da slui dvojici gospodara. Uistinu, ili slue Veljzevulu, ili naoj Majci-Zemlji i njenom ivotu.

Ja vam uistinu govorim: blaeni oni, koji slede zakone ivota i ne slede stazama smrti. Jer u njima e ivotna snaga rasti, sve vie jaajui, i oni e izbei uticaju smrti".

Prema tome, post" je isto to gladovanje, ali preciznije odraava motivacionu stranu oveka. Kao to vidite pojam post" nema nikakve slinosti s posnom" hranom, osim zvunosti rei. Spoljanja slinost zvuanja, ali sasvim suprotne po smislu rei post" (francuska re, oznaava zabranu) i postan" (ruska re, oznaava nemasnu i mesnatu

40

hranu) dovela je do zbrke u umovima ljudi i do nepravilnog tumaenja religioznih postova. Umesto da gladuju, ljudi uzimaju nemasnu hranu (meso ne moe, a riba moe!?) , izobliujui iz korena utemeljen smisao.

Naravno, ne mogu svi ljudi da gladuju, pa zato neki treba da uzimaju nemasnu hranu, koja rastereuje i olakava rad organizma. Takvo odricanje od hrane, u prvom redu, doprinosi ienju uma i kontrolisanju oseanja u spolja-njim manifestacijama. To upravo i znai da crkveni post leci duu.

Da ne bih rekao itaocu svoje miljenje, kao dopunu ve reenom, naveu razgovor novinara sa jednim sveteni-kom.

Pitanje novinara: Koje su glavne razlike izmeu crkvenog posta i lekovitog gladovanja koje mnogi primenju-JU?

Odgovor: Kod crkvenih postova i lekovitog gladovanja ciljevi su razliiti, iako sutinskih razlika meu njima nema. Ipak ja bih se s izvesnom obazrivou i opreznou odnosio prema toj tehnici. Zato? Re je o tome da ak i u crkvenim postovima postoji pastirska praksa, da svetenik zabranjuje oveku da posti. Ne zato to takva dijeta moe prouzrokovati bolest, ve zato to ovek moe biti potpuno zdrav i istovremeno post za njega moe biti koban. To se objanjava time to ovekovo telo nagomilava na dui kao neke kraste, koje, kao sasuena krv na rani, s j edne strane, ometaju kretanje, a s druge strane, one ga tite. Kada se taj oklop istanji, ovek postaje osetljiviji na spoljanje uticaje i ranjiviji. Zato se esto mogu sresti ljudi koji za vreme posta postaju krajnje razdraljivi, to dovodi do paradoksa - ovek se odrie ulja i mleka, i pri tom zagorava ivot svojim roacima i najbliim. (Gladovanje omoguava da se uoe i aktiviraju osetljive gnojne rane", koje, ne dobijajui odgovarajui stimulans kroz ukus, pokuavaju da do-

41

biju potrebnu energiju od drugih ljudi na raun izazivanja kod njih kontra emocija kao odgovor na slino jedenje". Ti ljudi su potajni vampiri". Upravo takvi ljudi treba da gladuju da bi oslobodili vlastitu spoljanju manifestaciju od tih gadosti. Samo im post omoguava da postanu savreno strpljivi i srdani. - Prim. Genei.) Svaki svetenik e ua to rei: bolje jedi sve, nego da dira svoje blinje. Crkveni post ni u kom sluaju ne podra-zumeva prostu dijetu na stolu. Najvanije je da vreme posta bude vreme duhovnog uzdizanja - pojaavanje molitvi, poseta hramu, pomo blinjim, borba s gresima i strastima. To mora biti vreme ispovesti i pokajanja. (Ovo svedoi o tome da mi, izgovarajui iste rei, tim recima dajemo sasvim drugi smisao. Jer istinski duhovni poduhvat, u prvom redu, pretpostavlja aktivnosti na ienju due i svesti. Na prvo mesto treba postaviti borbu sa strastima koje vode ka grehu. Tada nee biti potrebe da se ispo-veda i kaje. Pomo blinjima postae prirodna, a molitve e se same ustremiti iz vaeg srca. - Prim. Ganei.) A gde se u isto medicinske svrhe praktikuje gladovanje, moe se pomoi kod jednog, a naneti teta kod d rugog ' . (Vano je shvatiti, da bez isceljujueg rada u svesti obolelog oveka nema isceljujue aktivnosti u njegovom organizmu. - Prim. Ganei.)

Pitanje novinara: Veina entuzijasta lekovitog gladovanja ubeeni su materijalisti, koji smatraju da je bitno izleiti telo, a u zdravom telu zdrav je i duh". (Ovo pitanje ukazuje na potpuno neznanje o tome ta je kod oveka primarno i glavno, a ta je sekundarno i zavisno. - Prim. Genei.)

Odgovor: Ja se s velikim simpatijama odnosim prema materijal isti ma. Mnogo je gore kada ljudi, koje su vas-pitavali ateisti, odjednom udare u neku religioznu, a naj-

42

ee pseudoreligioznu filozofiju, ponu da se ludiraju okultizmom, leenjem, hiromantijom i astrologijom. 1 takvo neomnogobotvo se potencira. Jer crkva sama po sebi nije protiv toga da ovek vodi zdrav nain ivota i da se brine o svom telu. Meni se ini da je lekoviti efekat gladovanja uslovljen time to se organizam nalazi u eksperimentalnoj situaciji, to ukljuuje rezervne mogunosti i poinje da funkcionie pod surovijim reimom, nego obino, i samim tim neke bolesti se odugovlae. Mislim da nema potrebe da se pribegava natprirodnim objanjenjima da bi se objasnio lekoviti efekat gladovanja, kao neka ideja o udu boanske blagodeti, koja toboe leci onoga koji posti, ili neke kos-mike energije". (Stupajui dobrovoljno u okvire strogog posta i gladovanja ovek radi s najdivnijim to ima - s Boanskom silom, ije je on projavljenje. On se potpuno oslanja i polae nadu u Nju, a ne na Iekove, terapije i druge izume medicine. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: Ispriajte, molim Vas, detaljnije, kakva su pravila za vernike u vreme posta. Moda je nekome teko da posti jer to ne radi kako treba?" (Sumnje ukazuju na mnotvo psiholokih stega, koje ometaju oveka da ostvari ono to je zamislio. - Prim. Genei.)

Odgovor: Pravilo broj jedan, koje je izrekao Hrist u Jevanelju glasi: kada postite nemojte biti utueni, da ne bi padalo u oi da postite. (Istinski tana preporuka -radujte se. Jer radost je spoljanje ispoljavanje lekovite energije i pribliavanje Boanskim Izvorima (zaecima) u nama. - Prim. Genei.) Za vreme posta iz oveka ne sme da se osea tuga i alost (melanholija). (Tuga i alost su spoljanja manifestacija toga, odnosno da je spoljanja manifestacija jako oteena ulnom (senzibilnom) stegom. Emocije tuge i alosti stvaraju u organizmu toksine materije, koje unitavaju oveka. - Prim.

43

Genei.) Nije sluajno to se, kada poinje Veliki post, sve crkvene pesme pevaju o proleu: Nastupilo je prolee pokajanja, prolee obnavljanja". (Radosnu pesma je izvanredno sredstvo za stvaranje lekovite energije u organizmu, pojave vrlo aktivnih lekovitih materija - en-dorfina. Posebno znaenje u pesmi imaju rei koje usled specifinih vibracija i smisla podstiu stvaranje lekovite energije i endorfina u organizmu. Rei obnova" i prolee" imaju te osobine. - Prim. Genei.) Veraici pozdravljaju jedan drugog (Pozdrav, blagonaklonost i iskrenost nisu nita drugo, nego informaciono-energetska razmena sa stvaralakim i lekovitim energijama.Prim. Genei.) s poetkom posta, jer po svojoj dubokoj sutini Veliki post je vreme velike radosti. (Za vreme Velikog posta Zemlja se nalazi u posebnom energetskom sektoru prostranstva, koji stimulie obnavljanje i daje ivotni impuls svemu ivom. S tim u vezi kod oveka se javlja veoma vedro raspoloenje. - Prim. Genei.) Tokom godine sve je prekrila abokreina, okolo je sve uobiajeno, tako obino i odjednom se dua budi: potrebno joj je neto vie. Duhovno buenje, buenje pokajanja, na kraju krajeva, donosi ogromnu radost oveku. (Pokajanje oznaava aktivnost radi ienja nae svesti. Kada se pokaje zbog neeg, ovek se isti od toga. Sada se stvara vie energije, to i izaziva oseaj radosti i lakoe. - Prim. Genei.) U to vreme treba vie panje poklanjati ljudima koji nas okruuju, pomagati siromasima, pri emu oskudevati u nae dane ne znai uvek da neto postoji. Na kraju krajeva, smisao posta je takav da treba jesti toliko da to ne ometa molitvu. Treba zapamtiti da je to samo sredstvo za postizanje vieg cilja, post treba da pomogne oveku da ivi po zakonima due, a ne po zakonima tela". (Istinski tano: post je sredstvo, instrument, koji nam pomae u spoznaji i leenju samog sebe. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: Kako se crkva odnosi prema postu i gladovanju dece i bolesnih ljudi?"

Odgovor: Tu je crkveni stav jedinstven: bolesnici, deca, trudnice i majke dojilje ne mogu postiti, njima je potrebna kvalitetna ishrana". (Kod bolesnog oveka masa poremeaja je u spoljanjoj manifestaciji, zagaenost fizikog tela. Za njih je gladovanje najkvalitetnija ishrana. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: ,,A ako je bolesnik ubeen da e mu od posta biti lake?"

Odgovor: Mislim da bi takva pitanja trebalo reavati u individualnom razgovoru sa ispovednikom, sa ovekom koji treba da zna stanje tog bolesnika i da ga posavetuje. ovek mora da ima slobodu izbora. 1 u duhovnom ivotu ne srne se svakom prilaziti s istim stavom. Postoje situacije, kada je za oveka korisnije da odustane od posta, a postoje i obrnute, kada treba pojaati post, i to su sve razni oblici duhovnih lekova. (Dobro reeno. Jer da bismo unitili dubinske ulne stege treba da se stavimo u neuobiajeno surove uslove. Na primer, suvo gladovanje. Tada postoji mogunost da se efikasno i brzo oslobodite psiholoke koljke u spoljanjoj manifestaciji oveka, koja je prouzrokovala teko oboljenje. - Prim. Genei.) Po tome se i razlikuje crkveni post od lekovitog gladovanja, to on ne leci samo telo, ve i duu". (U prvom redu duu, koja ini osnovu spoljanjih manifestacija svakog oveka. Za vreme gladovanja oveka treba motivisati ne na oslobaanje od jedne ili druge bolesti, ve na borbu sa ulnim stegama, koje u prouzrokovale tu b o l e s t . - P r i m . Genei.)

Termin rastereujiie-dijetetska terapija uveo je pobornik lekovitog gladovanja profesor Jurij Sergejevi Niko-lajev. U dejim i mladalakim godinama na njega je veliki uticaj imao Nikolaj Georgijevi Sutkovoj, koji je propa-

45

girao prirodne nauke, zakone prirode i ideje lekovitog gladovanja. U porodici Nikolajevih i njihovih poznanika za vreme bolesti obavljali su se redovni postovi i gladovanja.

Kad je zavrio Moskovski medicinski institut Jurij Ser-gejevi specijalizirao je psihijatriju. U svojoj lekarskoj praksi trudio se da obolelim ljudima pomae pii iodim metodama, a ne lekovima.

Posmatrao je leenje obolelih od izofrenije i, videi kako ih nasilno hrane, uporedio je metode leenja, koje se primenjuju u psihijatriji, sa dejstvom doziranog gladovanja. 1 u jednom i u drugom sluaju nastaju duevni potresi i inhibicije.

Na psihijatrijskoj klinici Prvog Moskovskog medicinskog instituta imena Korsakova 1948. godine Nikolajev gladovanjem leci psihiki obolele ljude.

Ali postavilo se pitanje: kako nazvati takav metod leenja? Svaki ovek ima negativan odnos prema rei gladovanje". Posebno to se rat tek zavrio, pa su se ljudi vie godina loe hranili odnosno gladovali.

Izuavajui procese koji se javljaju u organizmu za vreme gladovanja i posle toga, ispostavilo se da organizam u periodu doziranog gladovanja ivi na raun posebnih mehanizama, koristei svoje rezervno tkivo. U sutini, gladovanja nema, postoji samo kvalitetno drukiji nain ishrane.

U vezi sa tim momentima - negativnim odnosom oveka prema rei glad" i kvalitetno sasvim drukijim nainom ishrane - i time, to se pri izlasku iz gladovanja primenjuje posebna ishrana, Nikolajev je odluio da svoj metod leenja psihikih oboljenja nazove rastereujue-dijetalnom terapijom (RDT).

U Rusiji 1952. godine metodom RDT poeli su da lece somatske bolesti: sranu i bronhijalnu astmu, upalu plua, tromboflebitis, radikulitis, sklerozu itd.

46

Uglavnom zahvaljujui naporima J. S. Nikolajeva metod doziranog lekovitog gladovanja u naoj zemlji se uvrstio. Mnogi njegovi uenici i sada uspeno razvijaju taj metod prirodnog leenja. Nikolajev ima 90 godina, ali i dalje praktikuje gladovanje.

Suren Avakovi Arakeljan, idui vlastitim putem izuavanja gladovanja i nairoko ga primenjujui u stoarstvu za podmladivanje ivotinja, tu pojavu je nazvao fizioloki korisno gladovanje" (FKG).

Zato fizioloki korisno"? Na osnovu naunih i praktinih istraivanja utvreno je, da je za aktiviranje niza biolokih mehanizama, koji su odgovorni za obnavljanje organizma, potrebno strogo uzdravanje od uzimanja bilo koje vrste brane za odreeno vreme. To odreeno \ reme" treba da traje dovoljno dugo da bi se pravilno razvili mehanizmi 2a obnavljanje. Ako je on kratak, ti mehanizmi se nee aktivirati i nee doi ni do kakvog podmlaujueg efekta. Ako je suvie dugotrajan, nastaju nepovratne patoloke promene, koje mogu da proirzrokuju smrt. Zato gladovanje traje tano onoliko, koliko je potrebno za aktiviranje i dejstvo fiziolokih mehanizama za obnavljanje i podmladivanje organizma. Otuda i naziv fizioloki korisno gladovanje.

U zakljuku ovog naeg istraivanja moemo rei sle-dee: termin post znai svesno prekidanje ishrane radi usavravanja duhovnih kvaliteta i fizikog tela; termin glad upotrebljavaju ljudi, koji tu pojavu, u sutini, veoma malo poznaju; termin rastereujucdijetalna terapija - RDT upotrebljava se u uskim medicinskim krugovima kao metod prirodnog leenja pomou gladovanja i naknadne pravilne ishrane kod velikog broja obolelih od psihikih i somatskih oboljenja; termin fizioloki korisno gladovanje - FKG oznaava optimalni rok gladovanja, koji je dovoljan za nastajanje procesa podmladivanja u organizmu ivotinja i oveka. U daljem izlaganju koristiemo izraz glad, koji je odomaen u narodu.

47

Gladovati - znai hraniti se na raun rezervi vlastitog organizma. Gladovati - znai aktivirati posebne mehanizme.

PROCESI KOJI NASTAJU U O V E J E M O R G A N I Z M U PRILIKOM G L A D O V A N J A

Gladovanje je magini klju za obnavljanje vlastitog zdravlja kako bi se ono uzdigla do savrenstva.

Nekada davno medicina se nije odvajala od ostalih sfera spoznajne delatnosti oveka i potpuno zaslueno smatrala se prvim stepenom mudrosti. Iz tih razloga i rane podatke o gladovanju dobili smo od Bude, Isusa Hrista, Muhameda, ali i od mudraca kao to su Pitagora, Sokrat, Platon i mnogi drugi.

Tokom hiljada godina nagomilan je ogroman materijal, koji ilustruje viestrane efekte nastale u oveku usled pri-mene gladovanja. Raznolikost efekata moe se svrstati u dve kategorije uticaj na ovekove spoljanje manifestacije i na fiziko telo. Metode i rezultati spoljanjeg preobraaja ovekovog bia pomou gladovanja postepeno su padali u zaborav istisnuti iz medicinske prakse oiglednijim rezultatima, koji su se odraavali na fizikom telu.

PROCESI KOJI SE DEAVAJU U OVEKOVIM SPOLJANJIM MANIFESTACIJAMA

Gladovanje - posebna grana nove nauke o oveku. Vaa kazna - tetne navike, a najvea nagrada - zdrav nain ivota.

48

Na ovekove spoljanje manifestacije gladovanje ima dvojaki efekat: trenira ivotnu snagu organizma za rege-neraciju i obnavlja i isti svest od patogenih psiholokih stega. Ta dva efekta gladovanja koristili su drevni mudraci za prosveenje i postizanje svetosti.

Glad i ivotna snaga organizma. ta se podrazumeva pod ivotnom snagom organizma? Tim terminom ozna-iemo informaciono-energijski nivo ovekovog bia, koji upravlja razvojem naeg organizma od stanja oploene j a j -ane elije do stanja polno sazrelog oveka, a zatim odrava organizam u stabilnom stanju tokom celog ivota.

Radi bolje jasnoe o ivotnoj snazi reiemo sledee. ovek ima fiziko telo u kome se deavaju fizioloki procesi; iza fizikog tela i procesa koji nastaju u njemu, nalazi se nivo svih moguih polja energije; energetska polja stvaraju kvantni nivo ovejeg bia; taj kvantni nivo oveka stvara i jo bolje podrava dubinski energetsko-informa-cioni nivo, koji smo nazvali ivotnom snagom, ili ivotnom energijom. Ajurvedski termin prakriti objanjava se ovako: stvarna ovekova priroda sastoji se iz ivotne snage i kvantnog nivoa ovejeg bia, koji stvara ivotna snaga. Sve ostale strukture ovejeg organizma: energetska polja, fizioloki procesi, tkiva organizma i telesna teina odraslog oveka - mogu se menjati u procesu ivota, ali samo se prakriti ne moe menjati.

Na ivotnu energiju i njenu ulogu u procesu gladovanja pozivaju se mnogi naunici i lekari. Naveu njihove prie, da biste imali bolju predstavu o tom vanom fenomenu.

Pol Breg: ivotna energija, koja se koristila za asimilaciju hrane,

za vreme gladovanja troi se na izbacivanje otrova iz organizma. Kada gladujete organizam se sam isti, leci i obnavlja na raun ivotne energije.

Ima mnogo hiljada aktivnosti, koje zahtevaju energiju i jo energije! Energija je veoma dragocena, ali se ne moe

49

spakovati u flau ili kutiju, niti kupiti. Mnogi smatraju da se ona moe dobiti uzimanjem lekova, alkohola, duvana, kate, aja, pepsi-kole, ali se varaju. Energija je nagrada za ivot, s to je mogue blii prirodnom ivotu. Smanjivanje energije usporava funkcije svih sistema za luenje: creva, bubrega, koe i plua. Kod tih organa nedostaje energija da bi fun-kcionisali punom snagom. Tada se raznovrsni otrovi ne izbacuju potpuno iz organizma, postepeno se nagomilavaju i nanose veliku tetu organizmu.

Gladovanje je klju od ostave, gde priroda uva energiju. Gladovanje dospeva do svake elije, svakog organa i daje ivotnu snagu*'.

Pogledajmo koji faktori gue ivotnu snagu organizma (njen drugi naziv je Kundalini). Preme tome, kod oveka postoje:

ivotna snaga", koja upravlja razvojem i odravanjem ovejeg organizma.

Kvantni model ovejeg organizma, koji predstavlja prototip fizikog tela i fiziolokih funkcija.

Energetska polja, koja pokreu jedne ili druge fizioloke procese. Na primer, erekcija pol nog uda kod mukaraca. U datom fiziolokom procesu energetsko polje pumpa krv, izazivajui erekciju.

Tkiva ovejeg organizma, koja imaju jednu ili drugu strukturu.

oveji um, koji je zasnovan na ulnim organima i pameti. oveji um je specifian organ" pomou kojeg ovek opti s okolinom.

Ako se na osnovu toga razmatra oveji organizam po stepenu vanosti, najvaniji su ivotna snaga i um (lokalizacija - srce i mozak). Tkiva organizma mogu se razmatrati kao sputana" ivotna snaga, koja se pri potrebi mogu cepati radi oslobaanja ivotne energije i njene dalje

50

upotrebe od strane organizma. Reju, u ovejem organizmu postoji izvor ivotne snage (mozak i srce) i depo ivotne snage (ostala tkiva).

Na osnovu navedenog, razmotriemo proces potronje hrane. Iz fiziologije je poznato da se hrana sitni u usnoj duplji, epa na sastavne delove ueludano-crevnom traktu, upija u krv i dospeva u jetru.

Sigurno niste razmiljali zato krv iz eludano-crev-nog trakta prvo proe kroz jetru a tek potom se raznosi po elom organizmu? Zato se hranljive materije, upijene u krv, ne raznose odmah po organizmu? Zato to su one strane organizmu i, ako se odmah raznesu po organizmu -izazivaju alergijsku reakciju. U jetri hranljive materije se pretvaraju iz stranih u vlastite. Samo u lom sluaju organizam moe korisno da upotrebi hranljive materije. Naravno, na to se troi energija organizma.

Zalogaj hrane ne ine samo materije koje ga sainjavaju, ve i informaciono-energetska polja, koja ine njegovu sutinu. Unoenjem hranom strane informacije i energije u informaciono-energetsko polje oveka prouzrokuje se njegovo slabljenje. Zato organizam mora da potroi deo svoje energije na preradu strane energije u svoju, slino onome to se deava u jetri s hranljivim materijama. Strana energetska polja neutraliu se u usnoj duplji i elucu. Mehan i / n m te neutralizacije nazvao sam informaciono-energet-skom homeostazom.

Odumiranje vlastitih elija organizma, produkti ivotne delatnosti elija i strane materije, koje su na bilo koji nain dospele u organizam, imaju tendenciju nagomilavanja s postepenim poveavanjem. A svaka materija ima svoj kvantni nivo. Tako se, u precizno uraenom kvantnom telu oveka postepeno pojavljuju i nagomilavaju strani kvanti odu-mrlih elija, metabolita i stranih materija (raznorazno proteiranje i korekcija figure pomou silikona podriva zrav-

51

lje organizma na tom nivou). Kvantno ovekovo telo gubi svoju kompaktnost, postaje podlokand" i slabo. To, sa svoje strane, slabi i izobliava strukturu i funkciju organa. Spolja se to odraava oronulou i prevremenim starenjem.

Kada ovek pone da gladuje optereenje na ivotnu snagu bitno se smanjuje. Ona se sada ne troi na funkciju informaciono-energetske homeostaze i taj njen suviak poinje da izbacuje sve suvino i strano s kvantnog nivoa oveka. ljaka se strue s mesta taloenja i dospeva u krvotok, a potom krvlju do organa za izluivanje i izbacuje.

Istovremeno s izbacivanjem ljake ivotna snaga re-generie kvantno te lo 'ovejeg organizma. To obnavlja strukturu elemenata u elijama i aktivira fermente, a takode se obnavljaju genetiki aparat elija i elijske membrane. Obnavljanje kvantnog tela pojaava i harmonizuje polja, to se, sa svoje strane, ispoljava na aktiviranje svih fiziolokih funkcija organizma (izotravaju se oseauja, j avlja se izgubljena polna elja i slino).

Kao rezultat gladovanja ivotna energija u ovekovom organizmu popunjava se na dva naina: iz izvora njenog stvaranja i iz depoa - tkiva organizma. Prema stepenu produavanja gladovanja tkiva organizma se cepaju i ivotna energija iz vezanog oblika prelazi u aktivni oblik -rashodujui se na odravanje ivotnih procesa. Rezultat tog procesa jeste da se u ovejem organizmu javlja debalans izmeu postojee rezerve ivotne energije u tkivima organizma i energije koja bi trebalo da bude u skladu s kvantnim telom. Slian debalans uoava se kod organizma koji raste - kvantno telo deteta za vreme rasta prevazilazi rast fizikog tela. To dovodi do toga da se, radi obnavljanja organizma, stvara mnogo jaa ivotna snaga kako bi se brzo obnovila tkiva organizma prema crteima" kvantnog tela. Drugim recima, u periodu rehabilitacione ishrane u organizmu odraslog oveka uoavaju se procesi koji su svoj-

52

stveni detetu koje raste. I ispostavlja se, to je vie de-ponovane ivotne energije (tkiva organizma) prevedeno u aktivni oblik (upropaeno u procesu gladovanja), izraeniji je efekat podmlaivanja ili efekat rasta organizma. Naravno, rokovi takvog gladovanja ne treba da se proteu iza fiziolokih granica. Razumno ponavljanje slinog gladovanja omoguava da se trenira mehanizam stvaranja ivotne energije, inei oveji organizam mladim i otpornim na razne vrste tetnih faktora spoljanje sredine.

Na taj nain vlastita ivotna snaga oveka se obnavlja, a organizam u procesu gladovanja regenerie.

Glad i ovekova svest. Pod pojmom ovekova svest podrazumeva se suma znanja o okolnoj sredini, vlastitom organizmu i nain na koji ovek ostvaruje sadejstvo s okolnom sredinom i svojim organizmom.

U mojim ranijim radovima bilo je rei o spoljanjoj manifestaciji ovekove svesti. Ukratko u ponoviti ono ta je glavno: na emu se zasniva ovekova svest, odakle nastaju potrebe i motivacije organizma i iz ega se sastoji ponaanje oveka.

1) Na emu se zasniva ovekova svest? U prvom redu ona se formira u ulnim organima. Drugo, temelji se na pamenju. Tree, funkcionie na raun pameti i razuma.

Tako na primer, dete u poetku samo osea. Ono vidi, mirie itd. Postepeno kod njega se stvara banka" podataka - pamet. Na primer, oseaj i raportiraju" da je spoljanji izgled nekog oveka takav, glas takav itd. A zatim on poinje da saznaje, da uporeuje i slino. To ve oznaava postojanje umnog procesa uporeivanje u datom momentu informacije koja dolazi od ulnih organa s postojeom informacijom u umu i, na osnovu tog procesa, donoenje odluke. Na primer, dete vidi enu. Spoljni izgled te ene uporeuje s katalogom ranije vienih figura ena.

53

Poinje proces raspoznavanja - to je majka. Naredno dej-stvo uma - ispruiti ruke prema njoj i obradovati se. Ako u pameti deteta nema figura, glasa itd., um preporuuje potpuno drugi odnos - oprezan pogled.

2) Potrebe i motivacije ovejeg organizma ukorenjene su u njegovim spoljanjim manifestacijama, ovekove spoljanje manifestacije, pored due, svesti, ivotne energije i kvantnog tela, obuhvataju prostor, vreme, obrtnooscilira-juu, svetlosnu, toplotnu, elektromagnetnu, gravitacionu i niz drugih energija, o kojima mi veoma malo znamo. Odnos tih energija je individualan kod svakog oveka. Spol ja se to izraava kroz jednu ili drugu figuru, karakteristike fiziolokih i umnih procesa. Spoljanji uslovi stalno menjaju odnos tih energija. Kao odgovor na te promene kod oveka se nesvesno javlja motivacija - uravnoteiti te energije pomou naina ivota, ishrane, terapija i tako dalje. elja za uravnoteavanjem i jeste potreba - uraditi neto, da bi se uspostavilo normalno stanje unutranjeg komfora.

3) Ponaanje oveka je spoljanji izraz unutranjih in-formaciono-energijskih procesa, vezanih za potrebe organizma i umna istraivanja radi njihovog zadovoljavanja. Na primer, ovek je edan. Radi zadovoljavanja te potrebe ukljuuje se um. Pomou ulnih organa u okolnom prostoru istrauje se predmet vode. Sve to dolazi od ulnih organa uporeduje se u pameti s pojmom voda. im neki ulni organ proita informaciju o vodi, u m j e uporeduje po katalogu i uoava, da se to moe piti i odmah donosi odluku - prii i popiti vodu. Rezultat toga je da se oseaj zadovoljava i potreba nestaje, poto se ovekova energija vratila u nor-malu.

Iz navedenogproizi/azi nekoliko zakljuaka. Katalozi raznih stvari, pojava itd., s to je vlastito i ini

memoriju, treba da stvore posebne informaciono-energijske vorove" u kvantnom telu oveka.

54

Um, kao instrument za uporedivanje informacija koje dolaze od ulnih organa i informacija koje se nalaze u katalozima memorije, koristi ivotnu energiju.

Misaoni proces - kako zadovoljiti jednu ili drugu potrebu, a takode proces tog zadovoljavanja - dovodi do gubitka ivotne energije.

Neke prirodne potrebe organizma (zasienost hranom, polna strast, stanje komfora, intelektualno zadovoljstvo i slino) ovek do te mere hipertrofua (oni tako narastu"), da to vezuje ogromnu koliinu ivotne energije i zato sam ih nazvao psihikim koljkama i psihikim stegama. Kao rezultat toga ponaanje oveka postaje neprirodno, jednostrano, naruava se normalan tok informaciono-ener-gijskih procesa, to postepeno prouzrokuje oboljenja.

Na primer, ovek voli ukusna jela. To ga gura prema omamljujuim kulinarskim specijalitetima, odnosno da ee i obilnije jede. Njegov ivot pretvara se u proces sticanja novca za kupovinu delikatesa. Javlja se ogromno patoloko informaciono-energijsko arite hipertrofiranog oseaja ukusa - psiholoka koljka ukusa". ovek prestaje da bude ovek, postaje orue, instrument, pomono sredstvo za zadovoljavanje vlastitog ukusa - zahteva koljke ukusa". Kao rezultat toga ovek moe da oboli od gojaznosti, eludano-crevnih bolesti, ateroskleroze, podagre (kosto-bolje) itd. Svoje oboljenje moe povezati s bilo im, samo ne s patologijom u vlastitoj svesti. Savremeno leenje pokuava da obnovi naruenu bioloku funkciju pomou hern ioterapije i drugih sredstava. Naravno, od toga se ne dobija nita valjano. Obrnuto, stvara se zagaenost od lekova, to gui ivotnu snagu i komplikuje bolest, a u ovejoj svesti ostaje patologija i produava da deluje pogubnim dejstvom u vidu jedne ili druge rune navike ili strasti (tj. psihike koljke").

55

Pol Breg se ovako izraava o h i pei tro Tiranom ukusu i drugim strastima:

Da li jedete so ili slanu hranu? Pijete li katu? Puite li? Upotrebljavate li alkoholne napitke? Da li upotrebljavate rafinirani beli eer ili druge produkte s tom beivotnom materijom? Koja devitaminizovana i demineralizovana hrana truje va organizam? Imate li jaku volju? ta upravlja vaim telom? Loe navike? Ili razum upravlja vaim eljama? Zapamtite: ljudske pohote i strasti su glupe. Telo ne moe da misli za vas. Samo snagom volje i razuma savla-daete glupe navike koje upravljaju nemim telom.

Za glupe navike mi smo kanjeni, za dobre nagraeni. Jer zbog glupih navika gubi se snaga i organizam oboleva. Glupe navike nas iscrpljuju, smanjuju se zalihe energije, nastaje opte slabljenje organizma i nedostaje nam energija za potpuno ienje.

Otrovi se koneentriu u raznim delovima organizma, deluju na nervni sistem i vi patite od bolova. To su signali prirode, koja vas upozorava da ne ivite po zakonima koje vam je ona odredila u brizi o vaem blagostanju. Ali vi za sve to vam se deava optuujete sve drugo, umesto da se orjentiete na istinski uzrok neprijatnosti. Ne, - kau oni, -prehladio sam se, premorio sam se, oseam se loe zato to starim. Pronalaze opravdanje za opravdanjem, ali se nikad ne ukazuje na istinski uzrok - njih same! Vi i samo vi odgovorni ste za svoje boli i bolesti, za svoje prevremeno starenje. Kada vodite nepravilan nain ivota iscrpljujete sebe. Nivo vae ivotne snage se smanjuje, otrovi se ne izbacuju iz organizma. Oni vas mue ispoljavajui se kroz oboljenja organa u kojima su koncentrisani. Ali bol u sutini nastaje usled vaeg naina ivota. Ne okrivljujte nikoga i nita, osim sebe samog. Vi ste oslabili svoj organizam i otrovne materije, koje nastaju iz mnotva izvora, truju vas. Ojaajte svoju ivotnu snagu gladovanjem i prirodnim nainom ivota i slabost e se povui!

56

Neuredan nain ivota - to je istinski (pravi) uzrok vaeg loeg samooseanja, slabosti, iznurenosti, prevreme-nog starenja i itavog niza raznih boletina, koje vas mogu pretvoriti u alosnu ruinu. elim da to