GORDANA SUŠA REIM PLJUJE NEZAVISNE
Novine Nezavisnog udruenja novinara Srbije Broj 43 - godina XXII - januar 2021.
PANDEMIJA LAI
KARIKATURA: NIKOLA KOSTANDINOVI
RADITI ZA VLAST etvrtak, 28. januar 2021, broj 8522
Dosije OMEDIJIMA
Mediji, novinari, politika i kovid-19
Odvaila se glumica Milena Radulovi i javno optuila uitelja glu- me i vlasnika škole Stvar srca Miroslava Aleksia da ju je silovao dok je bila maloletna; dobila je gotovo neupitnu podršku javnosti, ali i medijsku panju kakvu verovatno nije oekivala. Novinski napisi tabloida (sve dne- vne roto tiskovine izuzev Danasa), temelje se na svemu što smo - kada i zašto - ve navikli da gledamo i slušamo; najpre je u potpunosti obezvre- ena prezumpcija nevinosti ozbiljno osumnjienog Aleksia, potom je po- elo kopanje po porodinim prilikama rtava, Milene Radulovi i devojaka koje su, sledei je, ispriale Tuilaštvu vlastita traumatina iskustva. De- lovi iskaza datih tuiocu u procesu zatvorenom za javnost direktnom su reimskom intervencijom premešteni iz zapisnika na novinske stupce, ali su, bilo je pitanje vremena, rtve postajale i ne tako idealne.
Jer, zašto bi konzumenti odvaljenih mozgova pamtili Milenu Radulo- vi po vrednim umetnikim dometima, kada im je ve predoeno s kim imaju posla; bolje je, iz krajnje luzerskog rakursa, tretirati je u skladu sa bogatstvom njene porodice i garderobom koju nekaanjeno šeta.“...Mile- nina porodica poseduje uspešnu kompaniju koja je decenijama ovlašeni diler za BMW vozila”, zabeleie Alo.
emu tolika sekiracija oko jedne (ili koliko god da ih je) glumice (“Zna se šta narod misli: glumice i balerine - kurve!” - Samo jednom se ljubi, Rajka Grlia). Ima to pomenuti luzersko-socijalni momenat: “Milena je zaintrigirala domae medije kada se na premijeri 'Balkanske mee' poja- vila u skupocenoj haljini. U pitanju je veoma skupi komad stranog brenda koju mnoge mlade devojke u Srbiji ne mogu da priušte (isti roto SNS iz- bljuvak).
Mediji, dakle, u Srbiji, makluanovski reeno, reimski produeci. Godi- nama poligon licemerja na kojem su moralni preuditelji oni što su ljudima uništavali ivote, karijere, brakove, izloili njihovu decu mentalnoj torturi, trajno ih osakativši. Sada su dobili priliku da budu dobri, da se sablanju- ju, zgraavaju. Da, oni zbog kojih se pristojni svet do sada zgraavao. Što su u rotaciju ubacivali lai, presude, falsifikate, podmetanja. Lekarske na- laze i delove dosijea tajne policije. Nekanjeno mogu da budu dobri, da- mari javnosti, vox populi krvoednih konzumenata eljnih detalja o dodi- rivanju genitalija sa pozicije moi. Sve i kad bi hteli, a ne pada im na pa- met, ne bi znali, daleko su od pomisli da budu iole normalni.
itamo i gledamo, robijašnicu u kojoj osueni za najtea krivina dela, višestruke ubice, razbojnici, trgovci psihoaktivnim sustancama, na- silnici u porodicama, imaju steeno pravo da ubiju pedofile, ili silovatelje maloletnica. Robijaši-ubice su tabloidi, mediji i tamošnji pripadnici udru- enog zloinakog poduhvata odabrani da izvrše kaznu koju su izrekli nji- hovi poslodavci. Ili da prizemno potpaljuju najnie porive stotina hiljada sauesnika.
I, kada je re o sauesnicima, dolazimo do ratnih zloina i jedne od njihvih personifikacija eljka Ranatovia Arkana. Sve u Srbiji ima veze
sa mranom prošlošu agresijom na susedne drave, pa i silovanje kao ratni zloin. U ovda- šnjem mejnstrim licemerju nema krivaca meu tihim susedima koji su silovali preko Drine, jer su to - ko bi sporio - inili zarad srp- stva, u ijoj su se odbrani, eto, pomalo i zai- grali, pa, nesumnjivo ispunjeni rodoljubljem - ubijali nedune, pljakali, palili, rušili gradove, palili sela “raspameivali”. Silovali, naravno.
Osumnjieni Miroslav Aleksi bio je šef propagande Arkanove Stranke srpskog jedin- stva, trei na poslanikoj listi, beleio je na ra- tištima borbu za srpstvo, u Bijeljini, recimo, moda baš i ovo: “Krajem aprila 1992. godine u kuu je upalo nekoliko arkanovaca. Kao zvi-
jeri su se bacili na mene. Jedan za drugim su me silovali pred djecom, svekr- vom i muem”, svedoenje Asmire S.
Medijski zlikovci-recidivisti pominju poznanstvo osumnjienog i Arka- na, naravno, ne i to šta je povezivalo Aleksia sa haškim optuenikom za zloine proti ovenosti (Ubistvo; okrutno postupanje, silovanje (kršenja zakona i obiaja ratovanja, IT-97-27)). Moda su samo, kako to obino biva u odsustvu pomisli na moral, “radili svoj posao”. Baš kao i mediji, odnosno pojavni oblici ivota u njima koji postaju uesnici u veleizdaji, te- meljnom rastakanju društvenih vrednosti, visokokoruptivnom ubijanju budunosti po nalogu i sociopatskoj ureivakoj viziji.
Zloin je došao kui, a širom regiona prostrujao je dah hrabrosti Mile- ne Radulovi, Ive Ilini i desetina hrabrih devojaka. Odaslat iz Srbije, dr- ave koja nosi teret sramne prošlosti. Autentine ispovesti rtava objav- ljuju se i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Društvo koje to, pokazalo se, ni- im nije zasluilo, dobilo je poklon, mogunost da se otvoreno suoi sa zlodelima. Dosad je jasno saopštavalo da tako nešto jednostavno nee.
Poklon je preskup za devojke koje ne ele da ute. Rizikuju svoj duše- vni mir, uspešne karijere, budunost, pozivajui, s namerom ili bez nje, svejedno, na pobunu normalnosti. Mogu da budu slavljene, ali i “konano razotkrivene” u reimskom roto instrumentarijumu koji koristi kombinaci- ju nevine, tupoumne nepismenosti markiranih asova i odsustva mora- la.
Pred srbijanskim društvom je izbor izmeu favorizovanja nasilja i na- silnika i solidarnosti sa rtvama. Šansa postoji.
Ko predvia da e biti iskorišena, ini to na vlastitu odgovornost.
Uvodnik
Veleizdaja 21. decembar AUTORIMA satirine televizijske emisije Dobar, loš, zao koja se emituje na Televiziji Nova S, Marku Vidojkoviu i Nenadu Kula- inu, na Instagramu su upuene anonimne pretnje u kojima se, izmeu ostalog, pomi- nje i Aleksandar Vui. “Bie vama opela kad vas Vui dohvati”, pisalo je u poruci. Oni su i ranije dobijali svakojake uvrede i pretnje, a ovog puta su se oglasili, budui da se u ovoj pominje predsednik Srbije. Na pretnju su reagovala domaa i meunaro- dna novinarska udruenja.
SKUPŠTINA Srbije ponovo izabrala Oli- veru Zeki za lanicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Olivera Zeki je još u julu 2015. bila izabrana za la- nicu tog tela, te je sa iste te pozicije relati- vizovala i branila nedela propagandne mašinerije.
22. decembar SLOBODAN Cveji podneo je ostavku na mesto lana Saveta REM zbog toga što je za predsednicu Saveta izabrana Olivera Zeki.
23. decembar GODIŠNJA nagrada "Marina Kovaev" za najbolju mladu novinarku u 2020. godini pripala je Jovani Tomi, novinarki Centra za istraivako novinarstvo Srbije (CINS). Nizom tekstova i priloga uraenih samo- stalno ili zajedno sa koleginicama, Jovana Tomi se izborom, aktuelnošu, upornošu i obradom tema istakla meu kandidatima i kandidatkinjama za nagradu koju dode- ljuje Novosadska novinarska škola (NNŠ).
24. decembar LANOVI nove Radne grupe za bezbed- nost i zaštitu novinara izloili su u razgo- voru sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabi i ministarkom kulture i informisa- nja Majom Gojkovi ideje o tome kako kon- kretizovati rad, a dogovoreno je da se sas- tavi akcioni plan koji bi to precizirao. Najav- ljeno je da e se Radna grupa, uz svoje re- dovne sastanke, jednom meseno sastajati sa Anom Brnabi i Majom Gojkovi.
ZA VREME emitovanja dokumentarnog filma "Zakljuani" na N1, autorke Maje Ni- koli, publika u Surdulici mogla je da vidi program, ali ne i da uje ton. Kako su javili gledaoci, u kablovskom sistemu KTS Sur- dulica, na svim drugim kanalima imali su normalan prijem i ton osim na kanalu N1. Odmah po završetku filma vratio se i ton. Jedan od sagovornika iz filma "Zakljuani", bivši fudbalski sudija Ninoslav Spasi je iz Surdulice, a to je ujedno i rodno mesto au- torke filma Maje Nikoli. Taj film je doku- mentarni podsetnik na itavu 2020. godinu, koja je prošla pod velom korone i zarade politikih poena.
30. decembar PORTAL Fake News Traga povodom svog treeg roendana dodelio nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio medijima koji su tokom prethodnih godinu dana prema nji- hovoj evidenciji naješe širili lane i mani- pulativne vesti. Na prvom mestu je Alo, drugom Informer, a tree je zauzela Srbija Danas.
IZVRŠNI odbor Nezavisnog udruenja no- vinara Srbije (NUNS) jednoglasno je odlu- io da za poasne lanove Udruenja imenuje epidemiologa i publicistu prof. dr Zorana Radovanovia i uzbunjivaa iz Va- ljeva Aleksandra Obradovia. Profesor dok- tor Zoran Radovanovi je utemeljitelj mo- derne epidemiologije u našoj zemlji, oda- vno je prisutan na javnoj sceni i nikada nije beao od javnog dijaloga, dok uzbunjiva iz valjevske fabrike Krušik, Aleksandar Obra- dovi, u septembru prošle godine je uhap- šen jer je medijima dostavio dokumentaciju koja ukazuje da su pojedine privatne firme imale privilegovan poloaj u Krušiku.
REPORTERKI N1 Jeleni Zori upuene su pretnje ispred Specijalnog suda u Beo- gradu, zbog izveštavanja o sluaju Jova- njica. Naime, njoj je jedan od advokata Predraga Koluvije Svetislav Boji 28. de- cembra prišao dok je bila na reporterskom zadatku zajedno sa snimateljem i rekao: "Molim Vas budite precizni u izveštavanju pošto je moj klijent Predrag Koluvija po- šten ovek i veliki vernik, evo on meni kae
kad sam išao da ga posetim “Zorika me uništava i rastura njenim izveštavanjem, ali se ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao što se molim i za zdravlje tuioca Saše Dre- cuna i ovog što ga je uhapsio, Slobodana Milenkovia“. Boji je Jeleni Zori, izmeu ostalog, rekao i da nije dobro prošao „ko god se o Peu ogrešio“. Dan kasnije, 29. de- cembra, na istom mestu nakon roišta Predragu Koluviji, advokat Boji je ponovo prišao Jeleni Zori i rekao: „Zamalo da Pei danas bude ukinut pritvor, a Pea te je puno, puno pozdravio“. Zori je pretnje pri- javila najpre Radnoj grupi za bezbednost novinara, koja je odmah pokrenula postu- pak.
31. decembar DUGOGODIŠNJI glavni i odgovorni ured- nik i jedan od osnivaa agencije Beta Dra- gan Janji umro je u 65. godini. Tokom dugogodišnje novinarske karijere beskom- promisno se borio za objektivnost i profe- sionalnost u izveštavanju i prava i poloaj novinara i nezavisnih medija. Bio je lan Nezavisnog udruenja novinara Srbije, Ko- misije za zaštitu novinara i jedan od inicija- tora osnivanja nezavisnog sindikata novinara i lan sindikata Nezavisnost.
1. januar NOVINAR Adam Santovac, dobitnik je ev- ropske nagrade za istraivako novinarstvo za dokumentarac Mega diplomac, Santo- vac kae da se ništa nije promenilo nakon dokumentarca, ali da je svakako neka in- formacija i to što Srbiji ne smeta da ima takav univerzitet (Megatrend), ili to što je premijerki i predsedniku Srbije u redu da u svojim redovima imaju oveka (Nebojšu Stefanovia) koji je na takav nain stekao diplomu. Mega diplomac dekonstruiše ob- manjujuu ulogu tog privatnog univerzi- teta i njegnog vlasnika i rektora Mie Jovanovia.
14. januar NOVINARSKA udruenja najoštrije osu- dila klevete upuene valjevskoj novinarki i urednici portala Kolubarske.rs Dariji Ran- kovi. Naime, ona se u tekstu, koji je 8. ja- nuara objavljen na portalu Embargo, pod naslovom Besna koa Kolubarske uto- barke -Darije B (Rankovi)?! Eh, kad bi mogla biti malo finija, potpisan inicijalima E.E.V, optuuje da radi protiv “svojih gra- ana i gradske vlasti”, uz neprihvatljive kvalifikacije koje se odnose na njenu li- nost. Darija Rankovi je rekla za N1 da ovo nije prvi put da verbalne uvrede stiu na njenu adresu. Ona je dodala da se taman ponadala da e sa dolaskom nove vlasti u Valjevo i sa novim gradonaelnikom doi i bolja klima za novinare.
Priredio: Nikola Krsti
januar 2021.Dosije OMEDIJIMA
2
Društvo koje to, pokazalo se, niim nije zasluilo, dobilo je poklon, mogunost da se otvoreno suoi sa zlodelima. Dosad je jasno saopšta- valo da tako nešto jednostavno nee
5. januar NUNS najoštrije osudio postupak Srpske pravoslavne crkve, eparhije Bake, koja nije dozvolila ekipi N1 da izveštava sa obeleavanja 79. godišnjice Racije u Bakoj, u Crkvi Svetog Bogojavljenja Gospodnjeg u Srbobranu. U Srbo- branu je obeleena 79. godišnjica Racije u Bakoj, kada su 1942. godine ma- arski fašisti ubili oko 4.500 ljudi – Srba, Jevreja i Roma. Parastosu i obeleavanju godišnjice u Crkvi Svetog Bogojavljenja Gospodnjeg u Srbo- branu, prisustvovali su i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik pokrajinske vlade Igor Mirovi. Meutim, televiziji N1 nije bilo dozvoljeno da ue u portu. "TV N1 nema šta da trai u portama SPC na teri- toriji Eparhije Bake, taka", rekao je sekretar Eparhije Bake Vladan Simi.
23. decembar PORTAL KRIK ocenio je da je Savet za štampu nepravedno proglasio taj portal kri- vim za kršenje Kodeksa novinara Srbije u tekstu koji je nastao u okviru globalnog pro- jekta FinCEN dosijei. Naime, lanovi Komisije za albe jednoglasno su doneli odluku i da je KRIK prekršio novinarski kodeks u delu koji se odnosi na novinarsku panju i ob- javljivanje odgovora, po albi firme Mineko. Meutim, KRIK u svom saopštenju istie da “Savet tvrdi da nisu objavili dokaz da su banke oznaile 99 novanih transakcija grupacije ‘Mineco’ kao sumnjive – iako je u prii objavljen deo izveštaja amerikog Trezora gde se to spominje”. Tekst pod nazi- vom “Pogled u ‘Mineco’ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s ban- kama” bavi se umešanošu predstavnika ove kompanije, iji je vlasnik biznismen srpskog porekla, u korupcijske poslove u Srbiji i Rumuniji. Upravni odbor Saveta za štampu, s druge strane, smatra neprimerenim što je KRIK javno komentarisao odluku koju je odbio da objavi i doveo u pitanje profesionalnost, znanje, iskustvo i kredibilitet kolega iz Komisije za albe. Prihvatanjem nadlenosti
Saveta za štampu, napominje se u saop- štenju, KRIK je prihvatio i sva pravila po kojima Savet radi i preuzeo obavezu da poštuje njegove odluke. Ono na emu Upravni odbor, takoe, insistira jeste i zaštita nezavisnosti i integriteta Komi- sije za albe i njenih lanova, kojima, kao i uvek do sada, prua punu podršku i za- štitu, navodi se na kraju saopštenja. Upravni odbor Saveta za štampu ine predstavnici Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog udruenja novinara Srbije i Udruenja novinara Srbije.
KALENDAR
V e skoro tri meseca traje
konstantno saplitanje su- enja za spaljivanje kue novinara ig Info portala Milana Jovanovia - odla-
ganjem zbog zahteva za izuzeem. Su- enje je, prema optunici, naruio Dra- goljub Simonovi, nekadašnji direktor eleznica Srbije, bivši predsednik op- štine Grocka i istaknuti lan Srpske napredne stranke.
Odbrana optuenih, iz roišta u roište, koristi sve zakonske mogu-
nosti, te proces dovodi do ivice nepri- jatnosti i apsurda. A svima je jasno, naravno i sudiji Slavku ugiu, da je re o opstrukciji.
Sluaj ulazi u treu godinu, a bra- niteljka Zora Dobrianin, rekla je na poslednjem pretresu da njoj nije jasno "gde to sudija uri".
A braniteljki Dobrianin, inae za- stupnici odbrane u sluaju "Jovanjica" i braniteljki optuenih za ubistvo Slav- ka uruvije, evidentno se ne uri, kao ni ostalim advokatima optuenih,
koji su oigledno pronašli nepresušno izvorište nafte u druini sa optuenike klupe.
Traenje izuzea postupajueg su- dije i viših pravosudnih funkcionera, jedina je strategija odbrane, kako bi optueni, nekako s prolea, uz radost i veselje, saekali da sudija ugi kra- jem marta ode u penziju.
Tada bi ovaj grozomorni sluaj koji se pretvorio u agoniju - krenuo iz poetka.
N. K.
RADNE GRUPE Izvršni odbor Nezavisnog udruenja novinara Srbije odlu-
io je da naš predstavnik ue u novu radnu grupu za bezbednost pod pokroviteljstvom premijerke Ane Brnabi i resorne ministarke, ali je ostanak oroen na tri meseca. Toliko emo im dati vremena da ispune neke od zahteva koji stoje nerealizovani još od pre nekoli- ko godina, kada se, isto ovako, krenulo u nekakav dijalog nakon pri- tiska spolja i, navodno, iskazane spremnosti Aleksandra Vuia i ekipe da olabave pritisak na nezavisne medije i kontrolu nad ja- vnim servisima. I ovoga puta smo nepoverljivi prema toj ekipi koja nas je, u pogledu slobode medija i izraavanja, i uopšte demokratije i vladavine prava, vratila u period pre 5. oktobra 2000. godine, odnosno u vreme Miloševieve vladavine. Sada je situacija done- kle i gora, jer ne postoji jasna osuda autoritarne Vuieve vlasti od demokratskog sveta, ali ipak u poslednje vreme iz Evropske unije dolaze sve oštrije kritike. U tom smislu, ueše predstavnika Evrop- ske komisije u radu nove radne grupe je za nas najjai argument da se i mi ukljuimo. Sva ostala argumentacija za ulazak u još jednu radnu grupu je veoma tanka, jer smo do sada mnogo puta na isto- vetan nain nasankani i iskorišeni i, na kraju krajeva, ponieni. Na svako novo "mirenje" sa naprednjacima proteklih godina, uz asi- stenciju evropskih prijatelja, mi smo dolazili iz još nepovoljnije pozi- cije. Sada sedamo za astal sa Vuievom ekipom siromašniji i pro- gonjeniji nego pre godinu i po, ali uz jasnu poruku Vuiu i njegovoj partiji, barem što se tie NUNS-a, da je ovo poslednja šansa da se unormale i upristoje.
Medijska koalicija (NUNS, NDNV, Asocijacija medija, Lokal press, Asocijacija onlajn medija i ANEM) je još u jesen 2018. go- dine istakla 13 zahteva, od kojih samo tri-etiri nisu više aktuelna, ne zato što su ispunjeni, ve što ih je pregazilo vreme. Ostali zahtevi i danas stoje i mi emo ih ponovo "upakovati" i proslediti vlasti. Pre
svega da dravni funkcioneri i pred- stavnici vladajue partije prestanu da nas prozivaju, vreaju, omalovaava- ju i diskriminišu, odnosno da presta- nu da stvaraju atmosferu progona i lina i tako inspirišu silne ludake koji nas targetiraju po društvenim mrea- ma i pljuju i napadaju na ulici. Te nji- hove poternice, a videli smo u Skup- štini Srbije nadavno kako to izgleda, najvei su generator mrnje koja se potom izliva na sve strane. Zatim, da prestane protivzakonito finansiranje
medija koji slue naprednjacima za ogoljenu propagandu, a i za lin neistomišljenika, a to javno i brutalno provlaenje kroz blato su iskusili i mnogi nezavisni novinari, što im je ugrozilo bezbednost. I još niz stvari koje nam zagoravaju ivot, a iza kojih nesumnjivo sto- ji vlast. Ukoliko do kraja aprila ne vidimo znaajan pomak u rešava- nju problema, biemo prinueni da prekinemo razgovore i da pre- emo na druge naine borbe za naša prava i slobode.
ELJKO BODROI
GDE URITE POSLE TRI GODINE
D ugogodišnji glavni i od- govorni urednik i jedan od osnivaa agencije Beta, Dragan Janji,
iznenada je preminuo krajem de- cembra, u 65. godini.
Jedan je od osnivaa nezavisne novinske agencije Beta u kojoj je od 1994. do 2000. bio urednik unutrašnje redakcije i zamenik glavnog i odgovornog urednika a od 2000. do 2007. glavni i odgo- vorni urednik.Od 2007. do 2008. bio je zamenik ministra za kul- turu i informisanje, od 2008. do 2010. bio je zamenik glavnog urednika Politike a od 2010. do 2016. savetnik za medije Zaštit- nika graana.
U Betu se na mesto glavnog i odgovornog urednika vratio 2016. Tokom dugogodišnje novinarske karijere beskompromisno se borio za objektivnost i profesionalnost u izveštavanju i prava i poloaj novinara i nezavisnih medija. Bio je jedan od osnivaa i meu naj- aktivnijim lanovima Nezavisnog udruenja novinara Srbije, jedan od inicijatora osnivanja nezavi- snog sindikata novinara i lan sindikata Nezavisnost i poslednjh godina lan Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Celokupnu novinarsku kari- jeru Dragana Janjia, osim Bete, na hiljade tekstova, politikih ana-
liza, agencijskih izveštaja, obele- ila je neprekidna borba za pro- fesionalizacijom naše profesije, insistiranje na etikim standar- dima, stalno angaovanje na una- preenju celokupne medijske sce- ne.
Dragan je bio jedan od onih novinara koji su shvatali znaaj novinarstva za stvaranje demo- kratskog društva, ali onog novi- narstva koje bi trebalo da bude “etvrti stub demokratije”, a ne oglasna tabla ove ili one vlasti.
Shvatajui taj širi znaaj medija za razvoj demokratskog društva uopšte neposredno je aktivno ue- stvovao u stvaranju Nezavisnog udruenja novinara Srbije.
NUNS je, osim Bete, upravo zbog toga, bio druga Draganova kua. Uvek je bio tu da pomogne, posavetuje, da se konkretno an- gauje. Za Dragana NUNS nije bio samo novinarska organizacija. Više je to bila ideja o jednom dru- gaijem novinarstvu, lišenom po- litike privrenosti, usmerenom
ka stvaranju novinara kao kon- trolora društvenih kretanja, uz naravno poštovanje svih profe- sionalnih standarda. Dragan je upravo u NUNS nalazio prostor da se neštedimice bori za takvo vienje novinarstva.
Dragan je bio sve vreme u NUNS, uvek tu blizu da pomogne, da se angauje, Svojim mudrim savetima, umerenošu lišenom bilo kakve ostašenosti, uvek je bio, kako smo g a interno zvali “glas razuma”.
Imao sam tu sreu i zadovolj- stvo da svih sedam godina, dok sam se nalazio na elu NUNS, sa- raujem sa njim. I tu je pokazivao koliko je bio veliki ovek. Bez trunke sujete ili neke raunice, njegova smirenost, odmerensot, ogromno iskustvo bilo je i meni i svima nama od ogromne pomoi da stalno drimo NUNS na tragu ideja njegovih osnivaa, plejade najsjajnih imena srpskog novi- narstva, meu kojima se nalazi njegovo ime. VUKAŠIN OBRADOVI
FO TO
: C EN
ZO LO
VK A
IN MEMORIAM Dragan Janji (1955 - 2020)
ODLAZAK BORCA I GLASA RAZUMA Dragan je bio jedan od onih novinara koji su shvatali znaaj novinarstva za stvaranje demokratskog društva, ali onog novinarstva koje bi trebalo da bude "etvrti stub demokratije", a ne oglasna tabla ove ili one vlasti. Shvatajui taj širi znaaj medija za razvoj demokratskog društva uopšte neposredno je aktivno uestvovao u stvaranju Nezavisnog udruenja novinara Srbije
NA ZGARIŠTU: Milan Jovanovi ispred zapaljene kue
KA RI
KA TU
RA : P
RE DR
AG K
OR AK
4
nije. Da zlo bude vee, na kritike dok- tora Pania i ujovia, Predrag Kon od- govara kritikom da njih dvojica stvari posmatraju jednostrano. Umesno je pi- tati se kako drugaije jedan anestezio- log i jedan pulmolog, obojica skoro godinu dana u skafanderima, mogu da gledaju na stvari, osim kroz taj vizir koji ne smeju da skinu satima i kroz koji šolja kafe ne moe da proe.
Obrazac loše komunikacije u trou- glu vlast-lekari-graani ponavlja se još jednom, i kao da oni u ijim je ru- kama najvea odgovornost ništa nisu nauili za ovih godinu dana. Da li nisu mogli ili nisu hteli, najvanije je pitanje koje nas eka kad pandemija proe. Zato je vano zapamtiti sve.
KAKO SMO VOLELI KRIZNI ŠTAB Na samom poetku epidemije do-
godio se mnogo puta prepriani skan- dal sa konferencijom za novinare na kojoj je dr Branimir Nestorovi pome- nuo "smešan virus" i pozvao ene da idu u šoping u Milano (virus još nije bio stigao do Srbije, ali Lombardija je ve grcala pod teinom broja zaraenih). Ta konferencija je mnogo puta pome- nuta, ali retko se seamo smrtno ozbilj- nog lica Predraga Kona i njegovog obraanja javnosti kao jedinog ozbilj- nog. Nešto kasnije, kao zaštitna lica Kriznog štaba pojavljuju se dr Darija Kisi-Tepavevi i zamenica direktora Infektivne klinike Klinikog centra Ivana Miloševi, kao najodmereniji i, u obraanju javnosti, najjasniji ljudi iz Štaba.
Paralelno, politiari, na elu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vuiem, uz zdušnu pomo premijerke Ane Brnabi, ministra zdravlja dr Zla- tibora Lonara i pokrajinskog sekre- tara za zdravstvo dr Zorana Gojkovi- a, u javnim nastupima stvaraju konfu- ziju i izazivaju strah kod graana. U tim momentima, izgleda, kljuna je tre- balo da bude smirenost i odmerenost, kako ne bi došlo do panike kod gra- ana. Baš zato, budimo iskreni, troje pomenutih - Kon, Kisi Tepavevi i Mi- loševi - bili su miljenici javnosti. Ako ništa drugo, bar smo razumeli šta nam govore. Istine radi, u tom periodu, a re je o kraju marta 2020, ve se dalo na- slutiti u kom pravcu bi stvari mogle da odu. Na svako novinarsko pitanje o broju zaraenih zdravstvenih radnika, odgovor je glasio da se niko od njih nije zarazio na radnom mestu, da su se za- razili u privatnom ivotu, pominjala su
se zimovanja... Danas, iako ništa još nije istraeno ni dovoljno dokazano, teško da još ima nekoga ko veruje da su zdravstveni radnici na samom poetku imali zaštitnu opremu i da je te opreme bilo u dovoljnim koliinama.
TAKO JE GOVORIO DR STEVANOVI Prva vea nelagoda na relaciji Kri-
zni štab-graani dogodila se 31. marta na redovnoj konferenciji za novinare Kriznog štaba. Dr Goran Stevanovi, direktor Infektivne klinike Klinikog centra Srbije izgovorio je: "Danas je najgori dan za Srbiju, imamo se- dam preminulih i 115 zaraenih, ukupno 23 smrtna sluaja uzroko- vana kovidom-19. Najgori dan za Sr- biju, a bojim se da nije najgori u budunosti, ekaju nas još gori da- ni. Ovo je rezultat nepoštovanja mera, preporuka koje smo davali, molili i kumili. Ako nastavimo ova- ko neodgovorno da se ponašamo prema sebi i prema drugima, nama se zaista blii scenario Italije i Špa- nije. Olako smo shvatili opasnosti od ove bolesti, i dalje se intenzivno druimo, i dalje ne poštujemo neop- hodne mere samoizolacije i distan- ciranja. Ako nastavimo tako da se ponašamo, ne postoji zdravstveni sistem koji e uspeti da kompenzuje ovoliki broj obolelih. Imaemo sce- nario iz Italije i Španije i neemo moi da pomognemo našim graa- nima. Bojim se da e u perspektivi biti još gore i to je sve što imam da vam kaem."
Stevanovi je demonstrativno us- tao i izašao iz sale, a sa njim i Kon i Kisi-Tepavevi. Potez bi moda bio razumljiv da se iste veeri Kon nije po- javio u studiju Televizije Pink. Suštinu problema saela je, postavljajui na- rednog dana pitanje Predragu Konu, novinarka N1 aklina Tatalovi, koja je pitala da li je u redu napustiti konfe- renciju koju verovatno gledaju svi gra- ani, ostati im duan odgovore, a onda uvee otii na privatnu televiziju i go- stovati. Dobila je odgovor da se radilo o solidarnosti sa dr Stevanoviem. Taj odgovor bio je naprosto nedovoljan, nejasan i grub.
Nešto više od mesec dana kasnije, u Srbiji je ukinuto vanredno stanje, Kri- zni štab je nestao iz javnosti, a koliko znamo, nije ni zasedao. Srbija se zao- kupila parlamentarnim i lokalnim iz- borima. Nošenje maski i dranje fizike distance bili su stvar linog izbora.
U trenutku nastanka ovog teksta (dan po prispeu kineskih vakcina) tri su te- me medijski gorue kada je o pandemi- ji korona virusa
re: velika smrtnost zdravstvenih rad- nika, nabavka vakcina protiv kovida-19 i poslednja, koja je prisutna od poetka pandemije - loša komunikacija na- dlenih sa javnošu. Poslednji skan- dal u nizu je izjava lana Kriznog štaba dr Predraga Kona o tome kako su se lekari zaraavali na pauzama za kafu. Dr Kon jeste pomenuo da je zabe- leen jedan takav sluaj, objašnjavao svoju spornu reenicu (“izuzetno je malo verovatno da se neko od premi- nulih lekara baš na taj nain zarazio”, naveo je u Fejsbuk objavi), ali u nared- nim danima agonija se nastavila i do- bila nekoliko rukavaca.
Jedan od njih jeste bes zdravstve- nih radnika iz crvenih zona koji je Kon navukao na sebe. To što se u medijima pojavilo, izašlo je kako je izašlo, done- kle je razjašnjeno, ali natrag više nema. Izmoreni, preplašeni i namueni lekari su ljuti. Drugi rukavac je gostovanje le- kara Radeta Pania i Dejana ujovia u emisiji 360 stepeni na Televiziji N1. Jedanaest meseci od poetka pande- mije, kao da je javnost prvi put ula ko- liko je strašan ivot lekara u kovid bolnicama, koliko su nezaštieni i ko- liko ni injenica da su i sami na duno- sti u kovid sistemu ne znai ništa ako neko njihov oboli u trenutku kada me- dicinskog osoblja i mesta u zdravstve- nim ustanovama jednostavno nema.
Rekosmo, kao da je prvi put da javnost to uje. A zapravo nije. Me- diji su, doduše samo oni nezavisni, a samim tim sa manjim dometom, dali sve od sebe da javnost stekne celokupnu sliku, da se sazna što više informacija o epidemiji koje neupitno jesu od javnog interesa. U ovakvoj situaciji, za razliku od brojnih drugih, nema potrebe obja- šnjavati šta je javni interes - u pitanju su zdravlje svih graana i njihovi i- voti. Trebalo bi da je jednostavno, ali
Obrazac loše komunikacije u
trouglu vlast-lekari- graani ponavlja se još jednom, i kao da
oni u ijim je rukama najvea odgovornost
ništa nisu nauili za ovih godinu dana. Da li nisu mogli ili
nisu hteli, najvanije je pitanje koje nas
eka kad pandemija proe. Zato je vano
zapamtiti sve
Jovana Gligorijevi
Tamara Skrozza (agencija FoNet)
Tokom pandemije, desilo se nešto za šta sam mislila da je nemogue, posle dvadeset pet godina novinarske karijere - a to je da postanem potpuno
zavisna od tehno- logije i in- terneta. Prvi put u ivotu, ra- dila sam i davala in- tervjue, pa ak i drala no-
vinarske treninge putem skaj- pa ili zum aplikacije. Radei za FoNet, prvi put sam montirala emisije “na daljinu”, tako što bih montaeru slala materijal koji je takoe prikupljen “vir- tuelnim” putem. Prvi put sam snimala svoj glas za off i slala ga u montau. Sve je bilo vrlo zanimljivo, malo mi je razbilo monotoniju, ali, ne bih opet, nikada više. To naprosto nije to.
Jovana Georgievski (BBC na srpskom)
Korona me je odvojila od sedenja oi u oi sa sagovorni- kom, što mi izuzetno nedosta- je. Takoe mi je ograniila odlaske na teren, koji su vani da bismo mogli da napravimo autentinu priu. Rezultat je da su mi tekstovi postali do- sadniji i siromašniji. Meutim, nije mi bilo komplikovano da se snaem kad smo postali osueni na elektronsku komu- nikaciju i telefon, jer u toj si- tuaciji nisam prvi put - ve sam izveštavala o Balkanu iz
strane zemlje, je- dva eka- jui da se vratim kako bih mogla da budem na licu me- sta. Ova situacija
me podsea na odvojenost koju sam tada iskusila. Vreme koje mi pretekne koristim da uim o novinarskim nišama u koje bih volela da se upustim kad za to ponovo budu posto- jali uslovi. Ubedila sam sebe da sam na pripremama - u no- vinarskoj školici koju sam sama sebi osmislila i spremam se da poletim iz niskog starta kad budemo imali gde da tri- mo. A za niski start se pripre- mam i fiziki, jer me je pande- mija naterala da se zamislim o svom zdravlju, telu i kondiciji koja je potrebna ne samo da se prehlada prelei s nogu, nego i za naporniji reporterski zadatak. Svrbe me pete, svrbe me prsti da pišem drugaije prie nego što trenutno imam mogunosti. Jedva ekam da se vratimo.
Korona i ja
KOSTANDINOVI
Ve poetkom juna, kada je graa- nima uveliko bilo omogueno PCR te- stiranje na lini zahtev po ceni od 6.000 dinara, pojavljuju se naznake da se sprema neko veliko zlo. Naprasno nema PCR testova na lini zahtev, graanima koji su ih platili testiranje se zakazuje za tri nedelje od dana plaanja, uzne- mireni roditelji studenata zovu novinare tvrdei da su im deca u gradovima koji su univerzitetski centri zaraena, ne samo u studentskim domovima, ve i po iznajmljenim stanovima, da ih iz Studentske poliklinike vraaju kui ako nemaju temperaturu višu od 38 stepeni due od tri dana.
“PREMA ZVANINIM PODACIMA” Krajem juna, dogaa se medijska
eksplozija: Balkanska istraivaka mrea (BIRN) objavljuje tekst sa vrlo ubedljivim tvrdnjama da je u prvom talasu epidemije bilo manipulisanja brojem zaraenih i umrlih od kovida i da su pravi brojevi daleko vei od pri- kazanih.
Komunikacijske veštine vlasti i Kriz- nog štaba opet nisu blistave. Sva se panja usmerava na broj preminulih, uz dominantnu tezu da nije svako sa kovidom nuno umro od kovida. inje- nicu da u Birnovom tekstu imamo tabele koje izazivaju sumnju i oko broja infi- ciranih svi zanemaruju. Krizni štab ne- povratno gubi poverenje graana i od tog momenta do danas, to je poverenje u stalnom padu.
Stie drugi talas epidemije, u narodu poznat i kao "drugi pik prvog talasa". U kovid sistem se vraaju bolnice, uba- cuju se nove koje ranije u njemu nisu bile. Po Srbiji dolazi do ozbiljnih ne- stašica PCR testova, Novi Pazar, Tutin i Sjenica prolaze kroz kolektivni košmar koji vlasti uporno negiraju. Kada je re o stvarima koje moramo da upamtimo za "kad proe", uzroci za nestašicu te- stova i kolaps zdravstvenog sistema na jugu Srbije moraju da budu u prvih pet stvari koje treba istraiti.
Zajedno sa sumnjom u sposobnost Kriznog štaba koju javnost ima i sada, od tog trenutka do danas, ostala nam je i formulacija "prema zvaninim po- dacima", kada izveštavamo o broju za- raenih, hospitalizovanih, preminulih... Ta bi formulacija na nekom drugom mestu, u neko drugo vreme znaila da je informacija pouzdana i proverena. Ovde je pervertirala u nepouzdano i neprovereno. Traak nade pojavio se u pojavi Inicijative “Ujedinjeni protiv
kovida“ koju ine lekari, ali njihove kolege iz Štaba od prvog dana su inile sve da ih diskredituju. Paradoksalno, svaka izjava kojom su omalovaavani ohrabrivala je još i još lekara da se ovoj inicijativi pridrue.
MERE OBJAŠNJENE NASILJEM Još jedna stvar koju smo zaboravili
jeste igranje sa ivcima graana koje je poelo u junu i još traje. Nakon "prediz- borne pauze", Krizni štab se sastajao, reimski mediji su dizali tenziju naja- vljujui tobonje nove mere, a sednice su završavane uvek istim za- kljukom: ma- ska i distanca. Više se ne se- amo, zapravo, koliko dugo za ovih gotovo godinu dana mi nismo imali nikakve obave- zujue mere, ni koliko su ak i one postojee siledijski nametane, umesto da se gra- anima objasni zašto je to obavezno, vano i, najbitnije - za dobrobit svih. Kulminacija igranja sa ve istanjenim nervima graana Srbije došla je u julu kada je predsednik Srbije najavio nov policijski as, trigerujui masovnu trau- mu koju su stanovnici Srbije navukli tokom prolea. Rezultat su bili protesti ispred Doma Narodne skupštine, tone baenog suzavca, policijska brutalnost kakvu dugo nismo videli... I to dodati na spisak stvari koje treba ispitati "kad ovo proe", šta god "ovo" bilo - pande- mija ili pad aktuelnog reima.
U analizi politikog i društvenog segmenta pandemije kovida-19 u Srbiji vano je napomenuti da se sve do sada opisano dogaalo u momentima kada niko nije znao da e biti samo još gore. To nije greh, samo po sebi, ali oni na i- jim je pleima odbrana zemlje od virusa, kako nedavno ree Predrag Kon, duni su da u odluke koje donose ukalkulišu i rizik od još veeg i goreg talasa zara- avanja. Pa da se tim povodom podse- timo "zvaninih podataka". Krajem ok- tobra, tanije, 27. oktobra, Srbija je pre- šla psihološku granicu od 1.000 zara- enih u danu. Mesec dana kasnije, po- etkom decembra, stiemo do 8.000 novoobolelih dnevno. Decembar je, fi- gurativno, bio malopre, a mi smo ve zaboravili taj pik, pa sadašnjih 1.000 -
2.000 dnevno posmatramo kao dobru vest. Istu brojku koja je krajem oktobra donela opštu paniku u društvu.
Krajem leta dobili smo parlament i, konano, izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Vi- rus SARS-CoV-2 i bolest koju izaziva - kovid-19, konano su uneti u zakon. Konano znamo ko je nadlean za do- nošenje mera, ko za sprovoenje, a ko za sankcije za one koji mere ne poštuju. Tuna je, meutim, injenica da je tek izmenama tog zakona Krizni štab, isti onaj koji nam od februara kroji sudbinu, postao legalan i legitiman. Zašto je tako bilo, još jedno je od pitanja na koje ne- mamo odgovor.
DRAMATURGIJA KRIZE Razlika u odnosu na druga do sad
nabrojana pitanja jeste u tome što smo iz izjava premijerke Ane Brnabi, inae šefice Kriznog štaba, esto mogli da steknemo utisak da moda nije ni pro- itala ni staru verziju zakona, jer je ak i po toj verziji zakona sve moglo da se izvede normalno, a ne dekretom vlade za koji smo saznali u julu, a u kom nam je saopšteno da je Krizni štab for- miran još u februaru.
No, izmene Zakona o zaštiti stano- vništva od zaraznih bolesti, iako kasno donete, na mestu su i korisne su. Pro- blem je nastao na drugoj strani, naime, idila izmeu politikog i medicinskog dela Kriznog štaba poela je da puca krajem prošle godine. Mi, graani, isprva nismo ni znali za tu podelu. Saznali smo iz medijskih nastupa medicinskog dela štaba, kada su se od nekih odluka ograivali, jer su donete iz ekonomskih razloga, a na štetu javnog zdravlja. Kon- kretno, dr Sra Jankovi, gostujui na TV N1, rekao je da je odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata (pro- duenje u odnosu na prethodno donete mere) doneta na zahtev zamenika gra- donaelnika Beograda Gorana Vesia i Privredne komore Srbije. Otkud Go- ran Vesi u Kriznom štabu - moraemo da saznamo kad proe epidemija, jer smo uprkos svim novinarskim napo- rima ostali uskraeni za odgovore.
Paralelnom montaom, bez jakog dramaturškog obrazloenja, Srbija je novu vladu dobila puna etiri meseca nakon izbora. Dolaskom Darije Kisi- Tepavevi na mesto ministarke za rad, zapošljavanje, socijalna i boraka pi- tanja izbrisana je ionako mrljava gra- nica izmeu struke i politike, ako je ikada i postojala.
Paralelnom mon- taom, bez jakog dra-
maturškog obrazloenja, Srbija je novu vladu dobila
puna etiri meseca nakon izbora.
Dolaskom Darije Kisi-Tepavevi na
socijalna i boraka pi- tanja izbrisana je ion-
ako mrljava granica izmeu struke i poli-
tike, ako je ikada i postojala
HOROR SCENARIO: Mediji, politika, korona
HRONIKA NAJAVLJENE NEIZVESNOSTI
Veljko Lali (nedeljnik Nedeljnik)
Korona je potpuno pro- menila nain rada u redakciji Nedeljnika, ali verujem da to itaoci nisu osetili. U redakciji smo uglavnom radili odgovor- ni urednik, prelama i ja, dok su svi ostali radili od kua. Ba- vili smo se više onlajn iz- danjem, dok smo novine relativno nor- malno zatva- rali, i ak ima- li rast tiraa. Izdavali edici- je knjiga. U svakom slu- aju, mislim da smo imali i sre- e da se bavimo ovim poslom, gledajui moje prijatelje van profesije, jer je nama i korona bila tema. Postoji, ipak, pravilo da su novinari potencijalni prenosioci zaraze, pošto imaju širok krug kontakata, lekari se drue s lekarima, advokati s advokatima, dok se mi kree- mo u širim krugovima, tako da je meni to i privatno i poslovno najviše nedostajalo.
Nerma Daferovi (portal Karike.ba)
itava ova situacija oko pandemije virusa kovid-19 je na mene kao novinarku utje- cala ujedno i pozitivno i nega- tivno. U moru informacija, la- naka, video-zapisa i drugih formata, bilo je jako izazovno istaknuti se i privui panju u medijima. Jako veliki izazov je bio i izboriti se sa svim dezin- formacijama i lanim vijesti- ma koje su nam servirane. No, mislim da je to svima nama bio pokreta i motivacija da se suoimo sa situacijom onako kako najbolje zna- mo i budemo što kreativniji i originalniji, a naroito da izvještavamo novinarski profesionalno, eti- ki, korektno i u interesu ja- vnosti. Moram priznati da mi je tokom 2020. godine nekako najviše falila interakcija sa za- nimljivim sagovornicima uivo jer se naalost veina toga svelo na onlajn svijet.
Nemanja Rujevi (Doje Vele)
Najviše mi nedostaju re- porterski zadaci, putovanja do Srbije, susreti sa ljudima. Prak- tino sam celu godinu radio od kue ili iz redakcije, koja je polu- prazna. I to mi nedostaje, puna redakci- ja u Bonu, a- skanje sa ko- legama kroz koje i prie na kojima radimo postaju bolje. Inae, koliina posla je sreom ista.
Korona i ja
Dijana Babi
saznaju što više. Kada su poeli prvi problemi, konferencije su postale veoma teške. Na njih su esto dola- zili politiari, a govorilo se da svi slu- šaju struku.Veoma brzo smo saznali da struka nema neku mo odluiva- nja, niti da se slušaju stavovi lekara. Tako da se sve pretvorilo u politike konferencije za novinare, sa saop- štavanjem brojki na poetku.
Jeste li imali oseaj da su prema Vama neprijateljski na- strojeni i oni kojima postav- ljate pitanja i kolege ije se izveštavanje svodi na podilae- nje vlasti? - To su svi mogli da vide i uju.
Dolazak pojedinih medijskih rad- nika bio je usmeren na rad N1 televi-
zije. Tuno je što nisu eleli da po- stavljaju pitanja o korona virusu, ve su drali predavanja kako treba po- jedini mediji da rade. Mnoge moje kolege su to slušale. Kada je na jed- noj konferenciji zaposlena na Pinku Gordana Uzelac poela da dri pre- davanje, ja sam tu konferenciju na- pustila, jer to više nije ni bila konfe- rencija. Nakon toga su konferencije bile ukinute, kao zbog epidemiolo- ške situacije. Usledio je pokušaj sla- nja pitanja mejlom. Inae, na tim konferencijama nikada nije bila gu- va jer nisu dolazili snimatelji. Guve su bile na konferencijama predsed- nika Srbije. One, razume se, nikada nisu bile ukinute – ni u najgorem ta- lasu pandemije.
Da li, nakon što se predstavite i kaete za koju kuu radite, predstavnici vlasti i Kriznog štaba oekuju pitanja koji ih dezavuišu? Kako Vi to doivlja- vate? - Mene to ne zanima. Svako od
nas je tu da radi svoj posao. I, verujte, graani odmah znaju ko je na visini zadatka, im postavim pitanje. Ja inae vaim za osobu koja ne pušta sagovornika dok ne dobije odgovor, i tako u nastaviti da radim. To nisu moja pitanja, to su pitanja graana Srbije.
Oduzimanje mikrofona da Vi i Vaše kolege ne biste mogli da postavite potpitanja postalo je uobiajeno u Srbiji mnogo pre pandemije. ega se plaše, šta je toliko strašno u postavljanju potpitanja? - Nije mi jasno ega se politiari
plaše. Svi su na politikoj sceni dve, tri decenije, i ako ne umeju da se snau s nekim potpitanjem, onda treba da se zapitaju da li su za taj posao. I da li su se uljuljkali u naru- enim pitanjima. Oduzimanje mi- krofona ili najnovije - spuštanje tona, da tako kaem, da graani ne bi mogli da uju potpitanje, veoma su neprijatne situacije. Umesto da slu- šate, na primer, predsednika Srbije dok odgovara na pitanje, vi se oti- mate oko mikrofona s njegovim pro- tokolom ili on zahteva, u mom slu- aju, da vratim mikrofon. To samo pokazuje kako je sve izreirano una- pred i kako to niko ne sme da pore- meti nekim potpitanjem na koje odgovor mora da bude konkretan.
Šta su najviše izbegavali da od- govore? - Premijerka Srbije Ana Brnabi
nije odgovorila na pitanje koliko novca ostaje penzionerima kada se od prosene penzije oduzmu rauni. Pitanje "koliko ostaje" postavila sam etiri puta, peti put je i meni bilo ne- prijatno, pa sam sama rekla da osta- je 5.000 dinara. Predsednik Alek- sandar Vui je izbegavao da odgo- vori na pitanje "da li su graani gla- sali za štih probu", pošto je sam rekao da je nova Vlada njegova štih proba. lanovi Kriznog štaba nisu objasnili zašto je poskupeo PCR test, i tu sam insistirala - dok nisu rekli da ne znaju odgovor.
Jeste li stekli utisak da se opa- snošu ili smanjenom opa- snou od zaraze manipuliše u politike svrhe? - Epidemija se nije ni spominjala
pre izbora, kao da je sve bilo gotovo. Pojedini politiari su se bacali meu ljude u kampanji. I sve je to dopri- nelo skoku zaraenih dva dana posle izbora i najavi ponovnog uvoenja policijskog asa. I dan-danas ne zna- mo ko je odbio mere u novembru, znamo samo da je neko iz politikog dela Kriznog štaba. I znamo da je le- kare doekao kolaps. Mnogo ljudi je izgubilo ivot. To je ono što ne mo- emo da vratimo, a kafii i restorani e opet oiveti.
Vidite li da je u toku stvaranje kulta spasioca od predsednika Srbije Aleksandra Vuia? - Taj proces je odavno završen.
Ljudi Vuia doivljavaju kao spa- sioca jer se on tako predstavlja 24 sata, sedam dana u nedelji. im neko kae neku kritiku - taj je lopov, nar- koman, fašista, izdajnik, plaenik, kurva i šta sve ne. On ne shvata, i ni- kada nee shvatiti, da kritike postoje da bi neko bio bolji, a ne da bi onaj koji kritikuje odmah bio obeleen kao dravni neprijatelj broj jedan. Ne treba nam mesija, ve normalan sistem, kako god se zvali predsednik i premijer.
P itanja koja nisu do- brodošla na konfe- rencijama za javnost predstavnika vlasti i lanova Kriznog štaba, tokom pande-
mije esto je postavljala novinarka Televizije N1 aklina Tatalovi. Odgovore na takva, za reim nepo- eljna pitanja graanima su, za- pravo, jedino i hteli da uju. uli su, uglavnom, bahaenje, vreanje, spinovanje, videli oduzimanje mi- krofona, pravu sliku odnosa reima prema medijima, odnosno javnosti. Prema graanima.
“Posle konferencija Kriznog štaba svaki put sam se u redak- ciju vraala bez konkretnog od- govora. Meutim, to ponekad i jeste najbolji odgovor za gra- ane Srbije - da shvate u kakvoj smo situaciji. Ono što se takoe esto desava, a ne bi smelo, bar kada je zdravlje u pitanju, jeste da dobijem kontradiktoran, ili ak netaan odgovor. Poštenije bi bilo i prema graanima i prema novinarima da se kae da u tom trenutku neko ne zna odgovor, i da e nam ga dosta- viti. I da to zaista i uradi”, kae aklina Tatalovi za Dosije.
DOSIJE: Na koja sve, kako ih Vi zovete, jednostavna pita- nja o korona virusu niste do- bili odgovor? AKLINA TATALOVI: Prvo
pitanje je bilo kako moete da odete sa konferencije, ljuti zbog ve- like smrtnosti, a pod izgovorom da imate puno posla. I onda se posle 15 minuta pojavite na Pinku i go- stujete tamo dva sata. To sam kon- kretno pitala doktora Predraga Kona, i tada se izvinio. Prva sam pi- tala koliko lekara je obolelo; da li je tano da neko zabranjuje maske i rukavice u GAK Narodni front; da li su zdravi lekari u bolnici u Valjevu; ko je odobrio derbi s publikom; zašto dopuštate predizborne sku- pove; koliko je obolelih posle pro- testa; ko nije bio za uvoenje mera u novembru, pa smo danima imali po 7.000 obolelih; zašto je posku- peo PCR test; zašto nema fraksipa- rin injekcija u apotekama... Sve su to pitanja graana i medicinskih radnika.
Kako su se iz neprijatnih pita- nja "izvlaili" lekari iz tzv. me- dicinskog dela Kriznog štaba? Na momente je bilo muno gledati i slušati njihova obra- zloenja? - Njihova obrazloenja se svode
na napad. Ne moe neko ni da zna sve odgovore, ali nema potrebe da bilo ko napada novinare i medijsku kuu, ve treba da zapiše pitanje i pošalje odgovor kasnije. Mi treba da saraujemo, da bi svi graani imali odgovore. Ne sme biti ignori- sanja. Evo, prošlo je godinu dana, a na N1 nikad nisu gostovali dok- torka Darija Kisi Tepavevi, dr Mirsad erlek, dr Zlatibor Lonar... A svaki dan ih zovem. Politika opredeljenost ne sme postojati ka- da je zdravlje u pitanju.
Kakva je bila atmosfera na konferencijama za javnost Kriznog štaba? - Na poetku, kada je dolazilo
mnogo novinara, svi su eleli da
Dolazak pojedinih medijskih radnika na konferencije Kriznog štaba bio je usmeren
na rad N1 televizije. Tuno je što nisu
eleli da postavljaju pitanja o korona-
virusu, ve su drali predavanja kako
treba pojedini mediji da rade. Mnoge moje
kolege su to samo slušale
INTERVJU: aklina Tatalovi
Prva sam pitala koliko lekara je obolelo; da li je
tano da neko zabranjuje maske i rukavice u GAK
Narodni front; da li su zdravi lekari u bolnici u
Valjevu; ko je odobrio derbi s publikom; zašto su
dopustili predizborne skupove; koliko je
obolelih posle protesta; ko nije bio
za uvoenje mera u novembru, pa
smo danima imali po 7.000 obolelih; zašto je poskupeo
PCR test; zašto nema fraksiparin
injekcija u apotekama...
U podelama duboko
ušanenom i do pretee zakrvljenosti dovede- nom našem društvu obino se ve iz naslova
ili iz sluajno odabranog pasusa uo- ava da li iza teksta stoji reimsko ili nezavisno novinarsko pero. Slino, naravno, vai i za usmene medijske iskaze.
Pojava kovida-19 kao da je bar u izvesnoj meri i površno gledano zgu- snula novinarske redove. Epidemija je, sama po sebi, dovoljno atraktivan izazov da esto ni mediji najzadrtiji u svojoj sklonosti senzacionalizmu nemaju potrebu da ubacuju eksplo- zivno punjenje u ve dovoljno zapa- ljivu faktografsku smešu. Razlika se obino svodila na grafiko oblikova- nje osnovne informacije. To ne znai, meutim, da se optika izmenila. Do- voljno je baciti pogled na tekue vesti, pa se uveriti u dubinu jaza.
Tako je, u elji da brani nepogre- šivost zdravstvenih vlasti, jedan lan Kriznog štaba (KŠ) lakomisleno iz- javio da lekari esto umiru od kovida
19 jer se zaraze tokom zajednikog pijenja kafe. Suoen sa gnevnim reak- cijama svojih kolega, optuio je no- vinare za pogrešnu interpretaciju, ali je portal Nova.rs, sasvim profe- sionalno, preneo integralni tekst raz- govora i ponudio audio snimak. Rea- govalo je jedno od mranjakih gla- sila: "Bestidnici! Šolakovi mediji lin- uju Kona".
Dakle, razlike u interpretaciji i- njenica postoje, ali su u relativnom smislu manje este nego kada je re o, recimo, moralnosti i umnosti mlade poslanike garde ili istinoljubivosti predsednika SNS.
Umesto novinara, poslovino kri- vih za sve tue trapave i pogrešne formulacije, proteklu godinu obeleilo je brukanje lekara. Nekolicina njih sa najvišim akademskim zvanjima neslavno se istakla bizarnim vie- njem porekla bolesti, njenog uzroka, leenja i spreavanja. Bilo da su istu- pali radi nametanja svojih ideoloških predubeenja, samopromocije ili vere u sopstvenu prosvetiteljsku misiju, ranija prepoznatljivost inila je javno
mnjenje dodatno prijemivom za nji- hove poruke. Na grupnom planu, osim utljive veine, izdvojile su se tri grupe lekara: lanovi medicinskog dela KŠ, sindikalci i pripadnici udru- enja Ujedinjeni protiv kovida. No- vinarima je ostalo da prate njihove aktivnosti, doivljavajui prvu grupu kao reimsku, a druge dve kao opo- zicione. Takva percepcija odraava realnost, bez obzira na verbalni ot- klon polemiara od politike.
Hronološki, u prvom periodu nije bilo veih razmimoilaenja ni meu lekarima, ni u javnosti, pa, sledstveno, ni meu novinarima. Pred kraj van- rednog stanja ulo se gunanje zbog krutosti pojedinih mera, ali priliku za oslikavanje razlika u ureivakim politikama medija predstavljala su dva dogaaja - svesno rtvovanje na- rodnog zdravlja radi nesmetanog odvijanja predizbornih aktivnosti i potvrivanje ranijih slutnji o krivot- vorenju podataka.
Pandemija je pomogla da još više zablistaju neki odavno afirmisani medijski poslenici - kolumnisti (Sto-
jadinovi, Jakši), karikaturisti (Pe- trii, Koraksi, Somborac), TV vo- ditelji (Obuina), humoristi (Kesi, Ljubii, Petrovi, ekipa Njuz net) i drugi posveeni novinari (Petruši). Ako se traga za Bobom Vudvordom našeg epidemigejta, šnjur nosi ra- nije malo poznata Nataša Jovanovi iz BIRN-a za raskrinkavanje više- strukog smanjivanja brojeva obo- lelih i umrlih osoba mahinacijama u elektronskoj bazi podataka. To otkrie imae dalekosean socijalni i psihološki efekat na graane ak i kada se naviknemo na novi virus korona kao na stalni, mada mnogo manje napadan deo našeg ekosi- stema.
Nasuprot veteranima, pokazale su sve slabosti medijskih regruta, kao novinarske pešadije od koje za- visi budunost profesije. Nije re o vladanju sloenom medicinskom terminologijom, ve o slabom poz- navanju osnovne pismenosti i vrlo skromnom nivou opšte kulture. Si- gurno je da redakcije pri izboru kandidata zavise od ponude, a da je ona uslovljena materijalnim mo- gunostima medija. Bilo kako bilo, belodano je da su mnoga radna me- sta popunili loši srednjoškolci.
Epidemija je pojaala davno uspostavljene liste podobnih medija i sagovornika. S jedne strane, reci- mo, Olja Bekovi ne moe da do- vede u svoju emisiju predstavnike vlasti, a s druge strane, na primer, ovaj autor od marta nije dobio poziv iz RTS ili TV Pink, gde je ranije bio est gost (supruga mu je još ranije zabranila da ide na TV Hepi).
Šta se moe oekivati od medija u postojeoj atmosferi? Za poetak, naravno, poštovanje injenica. Zvui jednostavno, ali svaka strana ih vidi, pa sledstveno i interpretira, na svoj nain. Bez bojazni da e se ogrešiti o svoju savest, ovek moe mirne duše da zakljui kako opozicioni mediji mnogo više od suparnike strane zadovoljavaju profesionalne standarde. Doduše, na to ih teraju i okolnosti, jer kada su nedavno "Šo- lakovi mediji" pustili jednu nepot- punu vest, na njih se, uz ostale, obru- šilo naše najstarije novinarsko udru- enje. Dobijao se utisak da svesno ili nesvesno plasirana poluinforma- cija ima istu teinu kao sve mnoštvo nepodopština, neistina i dezinfor- macija na suprotnom tasu pristrasno badarene vage.
Priroda ovog lanka ne dozvo- ljava da se detaljno razmatra pitanje zdravlja novinara. Na mentalno i opšte zdravstveno stanje medijskih poslenika trag ostavljaju tempera- ment koji oveka tera da postane novinar, stresnost samog posla, na- in ivota uslovljen prirodom rada, materijalna obezbeenost i, u našim uslovima, politika orijentacija me- dijske kue. Mnogo je, naime, la- godnije raditi za vlast.
U tom kontekstu, rizik od za- raavanja novim virusom korona samo je jedna od lebdeih pretnji nad novinarskom glavom. Opasnost se moe ublaiti striktnim pridr- avanjem mera individualne zaštite, ali priroda posla zahteva susrete i meuljudske kontakte koji i oprez- nog novinara ine glinenim golu- bom. Mada bi vakcinacija bila re- šenje, ekanje na nju e se još dugo otezati. Bilo bi pravde da se novinari, zbog neizbenih rizika, ubroje u prioritetne grupe za vakcinaciju, a izglednost ostvarenja tog cilja zavisi od organizovanosti i sinhronosti nastupa staleških udruenja.
(Autor je utemeljitelj moderne epidemiologije u našoj zemlji,
profesor Medicinskog fakulteta u penziji i publicista)
Pandemija, vlast, Krizni štab i mediji
I U PANDEMIJI JE LAGODNIJE RADITI ZA VLAST
Nije re o vladanju sloenom medicin- skom terminologi- jom, ve o slabom
poznavanju osnovne pismenosti i vrlo skromnom nivou
opšte kulture. Sigurno je da redak- cije pri izboru kandi-
data zavise od ponude, a da je ona
uslovljena materijal- nim mogunostima
su mnoga radna mesta popunili loši
srednjoškolci
Dr Zoran Radovanovi KA
8
Predviene su tri faze vakcinacije sa obuhvatom oko 1,75 miliona graana, što je dvostruko manje nego što tvrdi premijerka, a 3,3 puta manje nego što obeava predsednik drave
O perativni plan za imunizaciju pro- tiv bolesti kovid- 19 u Srbiji, sudei po prvim ocena- ma strunjaka i javnosti prilino
je okasnio, nije dovoljno precizan, a dravni zvaninici se i dalje pona- šaju kao da ga nisu itali, a ako jesu da ga ne konstatuju.
Ni brojni mediji ga izgleda ne konstatuju, jer opštih prikaza posle njegovog objavljivanja, retko ko na- vodi njegov sadraj u sluaju sva- kodnevnih “iskliznua” nadlenih. Najgore je izgleda da e i takav- kakav, uglavnom ocenjen kao realan u sadašnjim okolnostima, biti kao i mnogo toga u dravi Srbiji zbir slova na papiru, jer su oni koji bi trebalo da ga se dre, ve u startu pokazali da se nee ni primai imunizacij- skom “svetom pismu”. I da su ga u startu poremetil u delu redosleda, ubacivanjem odreenih grupa, pa i novinara, uslovno reeno "preko reda". To naravno nije problem u si- tuaciji kad je odjednom došlo milion doza, ali ostaje kao pretnja da e se nastaviti, i da moda za neke priori- tete kasnije nee biti vakcina na ra- spolaganju.
U suštini, ono što je osnova Pla- na, broj planiranih vakcina i defini- sanje prioriteta, za nedelju dana je višestruko srušeno. Tako je posle- dnja izjava predsednika Aleksandra Vuia, da e biti vakcinisano 80 odsto stanovništva Srbije do kraja godine, pratktino dezavuisala po- menuto planiranje, doduše, nere- lano nabolje. Malo manji optimista je premijerka Ana Brnabi koja je rekla da e sigurno biti cepljeno oko
etiri miliona osoba. Svi ostali, poev od ministra zdravlja, preko dravnih sekretara, do lanova Kriz- nog štaba, bili su pribliniji broj- kama iz plana, ali ne uvek na istoj razini - posledjih dana su sve dalje od njih.
Valjda im je tako nareeno, ili im se patriotski optimizam šefova ulio konano u glavu, nakon velike kam- panje vlasti kada je stiglo milion ki- neskih vakcina. Zbog svega navede- nog, a valjda i zbog toga što je odziv na vakcinaciju zdravstvenih rad- nika, a zatim i starijih sugraana bio u poetku slab, krenulo je novo lici-
tiranje u nedogled i bez ikakve mere, valjda da bi se narod nekako prizvao injekcijama, što se prethodne sed- mice konano i desilo.
INFORMACIJE I VAKCINISANJE A Operativni plan? On je, izgleda,
ve zaboravljen. “Operativni plan za imunizaciju protiv bolesti kovid 19”, koji je objavljen na sajtu Instituta “Batut” 9. januara, sai- nili su, barem tamo tako piše, Mini- starstvo zdravlja, Nacionalni koordinacioni tim za sprovoenje imunizacije i Struni komitet za
U nekim evropskim zem- ljama novinari se i dalje ne smatraju kljunim radnicima ija je radna
sposobnost takoe ugroena zbog pandemije. Evropska federacija novinara (EFJ) pokrenula je, u partnerstvu sa svojim podruni- cama u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj, kampanju na društvenim mreama radi podi- zanja svesti o potrebi da se novi- nari smatraju neophodnim radnicima.
Radomir Krakovi, potpred- sednik Sindikata medija Crne Gore istie za Dosije da je “cijela
kriza poveala znaaj medija, na- roito elektronskih odnosno nji- hovu gledanost, pošto su se sve najvanije informacije direktno objavljivale preko njih”.
“Negativan uticaj se odnosi na poveanje radnog vremena novinara dok je mali broj njih za to dobio i adekvatnu satis- fakciju u vidu poveanja plata ili bonusa. U Crnoj Gori je na- pravljena ali još nije javno ob- javljena Nacionalna strategija imunizacije protiv korona vi- rusa a vakcinacija se oekuje tek poetkom februara. Meu- tim, na osnovu dosadašnjih iz- java zvaninika, novinari i
medijski radnici nisu tretirani kao jedna od prioritetnih grupa za vakcinaciju protiv ko- rona virusa", istie Krakovi.
I u Severnoj Makedoniji je pan-
demija ostavila teške posledice, kae Mladen Cadikovski, pred- sednik Udruenja novinara Se- verne Makedonije.
“Od poetka krize, ali i sada,
novinari u našoj zemlji nalaze se na prvoj liniji borbe sa virusom kovid-19. Prema trenutnim naj- avama koje imamo u komunika- ciji sa Ministarstvom zdravlja,
imunizaciju Instituta. Ono što prvo valja citirati iz njega jeste za- pravo deo o “komunikacijskom problemu”, koji je, sada to vidimo, ve pokopao plan. “U vreme velikih zdravstvenih izazova kao što je pandemija kovid-19 pitanje komu- nikacija i borbe protiv neistina, lanih vesti, teorija zavere postaje naroito znaajno, a pruanje pra- vovremenih i tanih informacija graanima jednako je vano kao i leenje ili imunizacija. Stoga se sve komunikacije u vezi sa imunizaci- jom protiv kovd-19 moraju plani- rati i sprovoditi na nain da se obezbedi pravovremeno, tano i pouzdano informisanje svih gra- ana, kao i u cilju spreavanja ili smanjenja štetnih uticaja...”
Kako se to planiralo i izvodilo svedoci smo prethodnih dvadese- tak dana, pa je propaganda vlasti zamenila edukaciju i ohrabrivanje, a preutikvanje bitnih problema i koruptivnih izazova na dravnim medijima i tabloidima postalo je gotovo sveopšta praksa. Uz to, ta- bloidi se dalje bave teorijama za- vera, a televizije sa nacionalnom frekvencijom sa sve javnim servi- som na elu, odgovorne ne propi- tuju ni o emu što je po vlast i famozni Krizni štab škakljivo.
Koliko su pomenute izjave i “vakcinalna inflacija”, koja see još od vremena muenja javnosti re- spiratorima, antiproduktivne po- kazae se vrlo brzo. Iz prošlosti “mega i sega” nabavki moemo se prisetiti onih iz doba tzv. svinjskog gripa, kada su završene fijaskom.
Pomenuta kakofonija i euforija iz vlasti, epidemiloga Zorana Ra- dovanovia uopšte ne udi. Na pi- tanje kako komentariše to da su pre objavljivanja Plana, vlasti go- vorile o vakcinaciji kao da postoji nekoliko suprostavljenih planova, odnosno da su premijerka, mini- stri, predsednik i dravni sekretari, davali neusklaene i oprene iz- jave, on kae da su oni, blago re- eno, sve to govorili napamet.
Kako se sve planiralo i izvodilo svedoci smo prethodnih
dvadesetak dana, pa je propaganda vlasti zamenila edukaciju i
ohrabrivanje, a preutikvanje bitnih
dravnim medijima i tabloidima postalo je gotovo sveopšta
praksa. Uz to, tabloidi se dalje bave
teorijama zavera, a televizije sa na-
cionalnom frekvenci- jom sa sve javnim servisom na elu,
odgovorne ne pro- pituju ni o emu što je po vlast i famozni
Krizni štab škakljivo. Koliko su pomenute izjave i “vakcinalna inflacija”, koja see
još od vremena muenja javnosti res- piratorima, antipro- duktivne pokazae
se vrlo brzo
VAKCINOM DO ISTINE Pandemija ostavlja teške posledice na rad i finansijsku sigurnost novinara, a omoguavanje njihovog nesmetanog rada prioritetnom vakcinacijom u regionu je i dalje neizvesno
Branislav Boi
STRIP: MILAN DOG
“Odavno je posao naših politi- ara da zamajavaju i sluuju narod. Podsetiu da je plan vak- cinacije pravljen na jedini mogui nain - okvirno i vremenski ne- odreeno. Time su izbegnuta mo- gua neprijatna iznenaenja. Vano je to da se zna, a podjed- nako je vano i to da se mora po- štovati utvreni redosled, jer sva naša iskustva pokazuju da upra- vo to moe da bude slaba taka plana”, kae profesor Radovanovi. On tvrdi da su politiari govorili na- pamet.
“Postoji obimna dokumenta- cija sainjena u saradnji sa Kan- celarijom Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju i uz njenu pomo. ine je Preporuke za imunizaciju sa listom prioritet- nih grupa i Operativni plan za imunizaciju, a uz to, za svaku vakcinu još i Struno-metodolo- ško uputstvo i Vodi za zdrav- stvene radnike. Sam plan je tro- stepen i predvia obuhvat od 10, 20 i 50 odsto populacije. Posebno pitanje je da li e i u kojoj meri da se poštuju doneti dokumenti”, konstatuje naš sagovornik.
Kad je re o predsednikovoj “ideji” o vakcinisanju 80 odsto gra- ana, to je jednostavno nemogue, iz bar dva razloga, precizira dr Ra- dovanovi.
“Do kraja ove kalendarske godine, nema šanse da se na slo- bodnom trištu nae ta koliina vakcina, osim ako predsednik SNS ne ostvari svoju ideju o vaz- dušnom gusarenju, odnosno pre- sretanju transportnih aviona i svojerunom pretovaru robe. Drugo, imajui u vidu izraeno raspoloenje graana, taj astro- nomski visok obuhvat mogao bi da se ostvari samo uz pomo po- licije, koja bi privodila nevolj- nike. Recimo, do vakcinalnog punkta na novom surinskom stadionu, uz prevoz gondolom preko Save i pevanje patriotskih pesama tokom podizanja za- stave na obeanom grandioznom jarbolu”, karikira naš sagovornik vakcinalne “snove” predsednika dr- ave.
RAANJ ZA ZECA U ŠUMI Na pitanje da li je plan kasno
usvojen i obnarodovan i da li to znai da se do poslednjeg trenutka menjao njegov sadraj, zbog uplita- nje sa strane i da je previše okviran, profesor Radovanovi podsea na
to da je Plan stvaran u uslovima ve- like neizvesnosti i s obzirom na okolnosti, profesionalno je uraen. Kada je re o neperestanom licitira- nju sa brojem vakcina, za njega je to klasina pria o zecu i ranju - “e- kalo se da lovci barem jave ima li uopšte zeeva u šumi”. Bilo bi ne samo pretenciozno, ve i smešno, predvideti vakcinaciju više miliona graana pre kraja zime, ako nema izgleda da nam ni pola planiranih doza stigne pre kasne jeseni.
Operativni plan za imunizaciju, predvia tri faze vakcinacije u ko- jima bi trebalo da bude obuhvaeno oko 1,75 miliona graana, dakle više nego duplo manje nego što tvrdi premijerka, a 3,3 puta manje nego što obeava Vui. On obuhvata pri- blino petinu populacije, a istovre- meno su dati planovi za obuhvat do 50 odsto populacije Srbije.
U prvoj fazi obuhvaeni su za- posleni u medicini sa najvišim rizi- kom prenošenja infekcije kao i zaposleni u domovima za stara lica i ustanovama socijalne zaštite. U ovoj fazi su i osobe starije od 65 go- dina koje borave u domovima i dru- gim ustanovama, osobe starije od 75 godina, osobe u grupi 65-74 godine sa višestrukim faktorima rizika i korisnici ustanova socijalne zaštite. Obuhvat vakcinacije u ovoj katego- riji graana trebalo bi da bude iz-
meu 75 i 80 odsto, ili oko 635.000 osoba.
U drugoj fazi, do 20 odsto stan- ovništva, bie starije uzrasne grupe koje nisu obuhvaene u prvoj fazi, osobe sa komorbiditetima, koje ne spadaju u starije uzrasne grupe, kao i zaposleni u odreenim ustano- vama od znaaja za funkcionisanje društva, od vitalnog i posebnog zna- aja za funkcionisanje društva koje odredi Vlada ili organ uprave. Tu su i zaposleni u upravi i lokalnoj sa- moupravi koji su izloeni infekciji u radu sa strankama, zaposleni u JKP, u policiji i pravosuu, u predškol- skim ustanovama i u ustanovama sa veim rizikom od transmisije vi- rusa (fakulteti i srednje škole). Za drugu fazu planira se imunizacija sa obuhvatom do 80 odsto, tako bi bilo vakcinisano oko 736.500 ljudi.
U Transparentnosti Srbija, koja je u decembru inistirala na hit- nom objavljivanju sadraja plana, kau da on otvara mnogo pitanja, umesto da ih rešava, a puno toga ostalo je nejasno. Pogotovo ono što je razlika izmeu “ideje” predsed- nika drave i obraunatog u pome- nutom dokumentu.
LAKOA ZANEMARIVANJA Prvo pitanja koja se namee i na
koja zvaninici treba da odgovore jeste da li drava planira i kada, uko- liko budu dostupne, vakcine i za više od tri miliona graana koje nisu obuhvaene u prve tri faze i hoe li za njih vakcina biti besplatna? Tran- sparentnost je pozvala Vladu i da konano ukine oznaku “strogo po- verljivo” sa informacija i zakljuaka na osnovu kojih se nabavljaju lekovi, testovi, medicinska sredstava i sve drugo što je namenjeno leenju obo- lelih od korona virusa.
Nemanja Nenadi, direktor Transparentnosti, kae za Dosije da se mora precizrati ko sve spada u ši- roko definisane grupe kao što je “esencijalno osoblje van medicin- skog i obrazovnog sektora”, gde je dato tek nekoliko primera ili u grupu “zaposleni u preduzeima i ustanovama od posebnog zna- aja za funkcionisanje društva”.
“Ovo je posebno vano jer plan predvia da Vlada odreuje te grupe, a odreivanje da li zaposleni
u nekoj fabrici ili celom sektoru mogu prioritetno i besplatno da se vakcinišu nosi koruptivni rizik ili rizik uticaja, istie Nenadi. On na- vodi i spekulisanja o “prekored- nom” vakcinisanju u republikom tuilaštu ili iznenadni poziv novina- rima da se “rezervišu” za skorašnju vakcinaciju.
“Mislim i da je plan previše uopšten. Graani bi trebalo na vreme da znaju kada e doi na red”, istie Nemanja Nenadi.
Konstatuje, takoe, da je Plan mogao biti mnogo ranije uraen, ali da je razumljivo to što su se prvo gledali uslovi za nabavku vakcina, a zatim se sve “uklapalo”.
“Meutim, nije normalno to da se ni dan-danas ništa ne zna o gotovo svim ugovorima i nabav- kama, poev od testova i zaštit- nih sredstava, preko respiratora do vakcina. Kada se to doda pret- hodno navednim nedoumicima i nepreciznostima uz pojaanu, ali i dalje neusklaenu priu na- dlenih o broju moguih vak- cina, sigurno je da poverenje graana u institucije nee pora- sti. Naprotiv.”
novinari i snimatelji c e biti deo druge grupe za vakcinaciju, od- mah posle zdravstvenih radnika i hroninih bolesnika i starih. Smatramo ovo poštenim pristu- pom u borbi protiv virusa, jer su naše profesionalne i pravovre- mene informacije o korona vi- rusu presudne u drugoj borbi protiv pandemije", kae on.
U Bosni i Hercegovini nema definitivne potvrde vla- sti da li e novinari biti uvr- šteni na listu priori- teta za vakcinaciju, kae za Dosije Maja Radevi iz Udruenja novinara Bosne i Hercego- vine.
“Premijer Republike Srpske Radovan Viškovi je izjavio da e u tom entitetu, nakon zdravstve- nih radnika i policije, biti vakci- nisani i novinari, dok se nadleni u Federaciji BiH još nisu izjasnili. Novinarska udru- enja ve danima apeluju na iz- vršne vlasti u BiH da donesu
zvaninu odluku o tome, pose- bno s obzirom na injenicu da je i veliki broj novinara u protek- lom periodu obolio od kovida- 19”, istie naša sagovornica.
Blerjana Bino, istraivaica Sa- feJournalist platforme za Albaniju i suosnviica organizacije “Nauka i inovacije za razvoj” kae da su no-
vinari morali da se suoe sa ne- lagodom izveštavanja sa terena ili odla- ska na posao tokom pandemije, dok je zem- lja bila potpuno zakljuana.
"Zabrinutost zbog sop- stvenog zdravlja, anksioz- nost zbog rizika po zdravlje i sigurnost lanova poro-
dice, nedostatak jasnih smer- nica o nainu izvešta- vanja i bezbednom radu doprineli su osecaju neizvesnosti. Drugo, fi- nansijska neizvesnost zbog gubi- tka posla, ili smanjenja plata, ili ak kašnjenja, trajala je mese- cima. Trece, Vlada i posebno pre- mijer su pretnju videli u novinarima i medijskim profe- sionalcima. Neprijateljstvo pre- ma medijima još jednom je po-jaano kada je premijer na poetku izbijanja kovida-19 po- slao poruku graanima na mo- bilne telefone, savetujuci ih da ostanu na sigurnom i da se ‘za- štite od medija’".
januar 2021. Dosije OMEDIJIMA
Korona i ja Ivana Milanovi Hrašovec (nedeljnik Vreme)
Kao neko ko esto radi in- tervjue, zbog korone morala sam da preem na Skajp teh- niku. Nije loša imitacija razgo- vora u etiri oka, samo što at- mosfera bude ipak nepriro- dna, a to se malo odraava i na kvalitet intervjua. Na pri- mer, ono što bi mi sagovornik rekao nasamo nikad nee rei preko Skajpa. Poverenje u Skajp razgo- vor je mnogo tee postii. Najzad, ni sa- govornik ni ja ne znamo da li je prisutan još neko ko taj razgovor slu- ša, podrazumeva se da smo sami ali desilo se i da ujem kako se neko nevidljiv s druge strane iznenada nakašljao. Postoje i sagovornici koji insi- stiraju na razgovoru uivo, samo što obino niti priznaju koronu, niti nose maske, niti poštuju bilo kakve epidemio- loške mere, pa onda još i ez- nem za Skajpom.
Saša Dragojlo (BIRN)
Korona virus je novinare stavio u svojevrsni profesio- nalni procep. Ili ih je prikovao za kompjutere, onemoguio eše i dublje odnose sa izvo- rima, i time oteao su- štinsko obav- ljanje posla, objavu infor- macija od jav- nog interesa, ili ih je, s dru- ge strane, gurnuo u rizik da rade svoj posao i po cenu zaraze. Oba pristupa imaju svoje falinke, a ja sam se trudio da ih kombi- nujem u zavisnosti od toga koliko je pria na kojoj radim znaajna. Sa finansijske stra- ne, sluaj je udesio da me ko- rona nije znaajnije oštetila.
Miloš Nikoli (portal Talas)
Korona kriza uticala je, pretpostavljam kao i kod dru- gih, pre svega na polju unu- trašnje dinamike redakcije Ta- lasa, odnosno na odravanje sastanaka i konsultacija. U programskom smislu korona jeste uticala na neke pla- nove po pita- nju sadraja i kategorija, ali smo se veoma brzo prilagodi- li i kao jedan od najvanijih prioriteta odredili smo uticaj korone na ekonomiju. Lino, na samom poetku, imao sam odreeni izazov i oko organi- zovanja razgovora za podkast, uradio sam manji broj nego što sam planirao, ali sam se i tome brzo prilagodio.
Trea faza na dugom štapu Trea faza je uslovna, odnosno zavisi od dostupnih koliina vakcina i trebalo bi da
obuhvati do 50 odsto stanovništva. U ovim kategorijama planiran je obuhvat od 75 odsto, odnosno 446.250 osoba. Imunizaciojom e se obuhvatiti i mlai od 50 godina sa odreenim faktorima rizika. Tu su i osobe od 50 do 64 godine, od ega bi obuhvat iznosio oko 1,1 milion. Ukupno, bi se treom fazom obuhvatilo oko 1,75 milIona.
Poveani koruptivni rizici Posebna analiza propisa koji su doneti radi otklanjanja posledica pandemije
pokazala je poveano prisustvo koruptivnih rizika. To znai da je do korupcije lakše moglo da doe nego u primeni “redovnih zakona” i da su bitno smanjene mogunosti da se ona predupredi. Problem je taj što su u Srbiji antikorupcijski mehanizmi u vezi sa “kovid propisima”, oslabljeni više nego što je to bilo nuno i to u veoj meri nego u drugim dravama. Najvei koruptivni rizici su nastali u oblasti javnih nabavki, gde zakon nije menjan, ve je zakonsko naelo transparentnosti u potpunosti derogirano zakljukom Vlade, iako Zakon ne predvia takvu mogunost kada je re o nabavkama u zdravstvu. Skupštinska kontrola nije postojala od marta do maja, a nakon toga su Vladine uredbe odredbe "u paketu", umesto da se raspravlja o svakom od akata.
STRIP: MILAN DOG
januar 2021.Dosije OMEDIJIMA
K onfuzija koju su uneli
predstavnici institucija, strah od zaraze i rad od kue, manjak kadrova i novca, odbijanje zvani-
nika da ponude potpune i tane in- formacije, gašenje jednog nedeljnika i hakerski napadi na sajt jedne radio stanice, obeleili su rad uikih medija tokom pandemije virusa korona.
U poetku, mediji su bili puka transmisija zvanine "istine", neki su pokušavali da prikau realnost, zah- valjujui linim kontaktima i izgra- enom poverenju sa lekarima i dru- gim strunjacima, ali nedostajalo je ozbiljnih analiza i istraivanja.
Vlasnici i novinari istiu dobru saradnju sa regionalnim Zavodom za javno zdravlje u Uicu (ZZJZU), iji predstavnici su, onoliko koliko im je dozvoljavao centralizovani si- stem, bili otvoreni za novinarska pi- tanja. S druge strane, Zdravstveni centar Uice (ZC), u ijem sastavu je 17 organizacionih jedinica u tom okru- gu, bez obzira na to što je poeo da objavljuje dnevnu statistiku o broju pregledanih, inficiranih, primljenih i otpuštenih sa leenja, još uvek je heremetizovan za medije.
Iako je uprava ZC Uice, u poetku, tvrdila da ima svu potrebnu zaštitnu opremu i medicinske aparate, kasnije e se ispostavaiti da to i nije bilo baš tako. Svedoenja graana o lošoj or- ganizaciji i neprimerenom odnosu pre- ma pacijentima koji, sa povišenom temperaturom, po egi i kiši, satima ekaju na preglede ispred kovid amu- lanti, direktor ZC Uice dr Miloš Bo- ovi je nervozno dematovao, iako je to bilo oigledno svima koji su to eleli da vide. Bilo je i graana koji su se zahvaljivali medicinskom osoblju, što su mediji objavljivali, ali nisu bili sprem- ni da se zameraju direktoru i da istrae realnost u uikom zdravstvu.
Vanredna situacija u Uicu je bila proglašena, najpre, 6. jula, pa je ka- snije ukinuta, ali je uvedena ponovo 23. novembra i ta odluka je još uvek na snazi.
Na sreu, u uikim medijima, nije bilo veeg broja inficiranih ili sumnjivih na infekciju.
Dragica Cvijovi, novinarka ne- deljnika Vesti i portala Infoera, kae da su ona i njene kolege radile od kue, u zavisnosti od epidemijske si- tuacije, da je teško dolazila do kom- petetnih sagovornika, ali da je, ipak, u tome delimino uspevala, zahva- ljujui linim kontaktima.
“Svakako da je bilo grešaka u zdravstvenom istemu i razliiti ljudi su to razliito tumaili. Nismo se oslanjali samo na zvanina saopštenja, ve smo traili doda- tna pojašnjenja, zbog pritisaka javnosti i razliitih infomacija. Pozivali smo epidemiologe iz ZZJZ i lekare iz ZC i nismo se koristili neproverenim i nezvaninim in- formacijama“, kae Dragica Cvijovi.
Ona navodi ta redakcija nije bila izloena bilo kakvim pritiscima i oce- njuje da bi informisanje javnosti, moglo da se poboljša kada bi mediji zajedniki insistirali na vanim podacima, ali to je, smatra, teško izvodljivo.
"Nisu svi u medjima zaintere- sovani u dovoljnoj meri za ovu temu, ve se oslanjaju samo na zvanina saopštenja. Kada bismo bili solidarni i insistirali da insti- tucije objave vane podatke, stanje bi se pomenilo. Do tada, graani e biti uskareni za vanje infor-
macije“, poruuje naša sagovorni- ca.
Jedna od dve novinarke regional- ne TV Lav, Zorica okovi, kae kako eli "što pre da zaboravi rad tokom varednog stanja", jer je u redakciji bila sama, pošto je njena koleginica, majka dvoje dece, morala da ostane kod kue, budui da vrtii nisu radili. Nije funkcionisao ni javni prevoz, pa i kamerman nije mogao da putuje do redakcije i priloge je montirao kod kue.
"Dva i po meseca dolazila sam u redakciju u osam ujutro odlazila kuu u šest uvee", istie naša sa- govornica. Kae i to da su zvaninici, najpre, bili nepoverljivi kada bi po- kušala da prikupi informacije, neki su obeavali da e biti sagovornici, ali su odustajali.
"Dovijala sam se na razne na- ine. Koristila sam skajp i druge mogunosti. Saraivala sam sa kolegama iz drugih gradskih re- dakcija, tako što su oni snimali jedan, a ja drugi dogaaj i onda smo razmenjivali te materijale. To je jedina lepa stvar koja nam se dešavala. Bilo je veoma teško, ali polako smo se navikavali i sna- lazili“, svedoi Zorica okovi.
Kae da se nije bavila istraiva- kim novinarstvom, jer za to nije ima- la vremena, i dodaje da je, osim zva- ninih saopštenja, snimala ankete, a za dodatna pojašnjenja je, kae, uvek dobijala od predstavnika ZZJZ.
"Najvei problem je bio što su zvaninici sa republikog nivoa slali kontradiktorne poruke, a lo- kalni zvaninici su bili zbunjeni i u poetku nisu eleli da govore. Problem je i centralizacija infor- misanja. Pozovemo predstavnike dravnih institucija u gradu, a oni nam kau da pošaljemo zahtev da bi im šefovi u Beogradu odobrili da govore o nekoj temi u Uicu“,
opisuje teškoe Zorica okovi i kri- tikuje udruenja novinara za koje na- vodi da ih, tokom pandemije, nisu zanimali problemi lokalnih medija. Od poetka pandemije, uika TV5, bila je neka vrsta gradskog i regio- nalnog “javnog servisa“. Svakodnevno je pratila aktivnosti zvaninika Uica, Poege, ajetine, Arilja, Bajine Ba- šte, Kosjeria, Prijepolja, Priboja i Nove Varoši, a snimke o tome je pro- sleivala drugim lokalnim, pa i na- cionalnim medijima.
“Jesmo bili lokalani i regionalni javni servis, jer druge redakcije, naješe, nisu slale svoje novinare na sva dešavanja. Neki su se plašili infekcije, neki su radili od kue, ali mi smo uvek bili na svim dogaaji- ma“, kae Ilija Petronijevi, vlasnik TV5, u ijem vlasništvu je i Radio San. Tvrdi da “niko to nije zahtevao od te televizije“, ve da je on "smatrao da je to obaveza te redakcije". I on oce- njuje da su informacije u poetku bile konfuzne i kontradiktorne, zbog ega je deo graana izgubio poverenje u krizni štab i druge institucije, te da je takva situacija bila novost za sve, ali tvrdi da niko od zvaninika nije pokušavao da kontroliše nain na koji je ta talevizija izveštavala.
"Zvaninici nisu hteli da kau kakvo je pravo stanje u bolnici, ali nije bilo baš sve onako kako se pi- salao po društvenim mreama. Graane koji su imali neki pro- blem, pozivali smo da to kau pred kamerama, pod imenom i prezi- menom, ali su to odbijali. S druge strane, nadleni kau da to nije tano i, u takvoj situaciji, mi smo nemoni“, objašnjava Petronijevi.Ta redakcija se, kako svedoi, suoila i sa finansijskim problemima, jer je "dva dana posle uvoenja vanred- nog stanja, veina oglašivaa pre- stala da se reklamira na toj televi- ziji i radiju". On dodaje da su "neke
lokalne samouprave finansijski pomagale pojedine medije u vre- me vanrednog stanja, ali ne i tu televiziju".
O tome da je ta televizija re- imska, kae da se "ne osvre na takve optube“.
"Uvek nas svrstavaju uz vlast. Govorili su nam da smo ‘uta’ televizija, a sada kau da smo uz naprednjake. Logi- no je da onaj ko je na vlasti ima najviše aktivosti, pa izjave i komentare uzimamo od nih, jer oni donose odluke“, poruuje vlasnik TV 5. I Radio Luna je mo- rala da se prilagodi pandemiji kako bi zaštitila zaposlene koji su radili od kue, ali uvek je neko deurao u redakciji. Aleksandar Rankovi, vlasnik te regionalne radio stanice, istie da je "naše društvo podeljeno i da su po- deljeni i mediji na tzv. nezavi- sne i zavisne, one koji su za i protiv vlasti, ali da je pozicija Radio Lune, ve 25 godina, ne- utralna ili nesvrstana, što joj je stvaralo i mnoge probleme“.
“Druge kolege su dobijale informacije od zvaninika, ali mi smo, nekada, imali infor- maciju više. Takve informacije nisu prijale svima, pa su nas zvaninici pitali zašto smo to objavili i traili da otkrijemo izvore. Trudimo se da budemo neutralni i objektivni i zbog toga smo nekada, neu da ka- em pod pritiskom, ve nas ignorišu“, objašnjava Rankovi.
On istie da i ta redakcija odli- no sarauje sa ZZJZ, ali da je ZC Uice poprilino zatvoren za me- dije i da, osim direktora i portpa- rola, drugi nemaju ovlašenje da daju izjave.
“Ipak, informacije dobija- mo od graana koji su se alili na zdravstveni sistem, a ima i onih koji taj sistem hvale. Ovde nema sredine - ili ništa ne valja i ili je sve super, ali nijedno ni drugo nije tano. Istina je negde na sredini. Zdravstveni radnici su dali sve od sebe, koliko su znali i umeli. I oni su bili zbu- njeni, menajali su se protokoli, bile su razne infomacije od kriz- nih štabova i politilke poruke sa svih nivoa. To je zbunjivalo i njih i nas, pa i graane“, dodaje Rankovi.
Zbog pojedinih tekstova, meu kojima je i jedan o nestašici PCR testova, sajt Radio Lune je bio iz- loen napadima, zbog ega izve- sno vreme nije funkcionisao. To se dešavalo i pre pet godina, ali bilo je ranije i drugaijih napada, poput ošteenja antenskog kabla.
"Pretpostavljam da postoji neko kome ne odgovaramo. Ni- smo niiji i ne pristajemo da
uestvujemo u društvenim podelama i medijskim kam- panjama za bilo koju politi- ku opciju“, kae vlasnik Ra- dio Lune i istie da "suptilne vrste pritisaka na taj medij ne dolaze samo od aktuelne vlasti, ve da im je bila sklona i vlast posle petooktobarskih promena“.
Najnoviji napad na sajt, kako kae, intenzivirao se krajem pro- šle godine i obustavljen je nakon što je redakcija to objavila.
"Napad nisam prijavio po- liciji, ali sa njima sam razgo- varao. Vanije mi je bilo da sajt pone da funkcioniše, nego da se pronae krivac, što je bilo neizvesno. Trenutno, server na kome je naš sajt je van Srbije i nadam se da e napadi presta- ti“, kae vlasnik Radio Lune.
Zatvoreni su bili izvori informacija,
izuzev Zavoda za javno zdravlje,
utalo se o kljunim temama, novinari
su se dovijali, razmenjivali infor- macije, razgovarali
sa graanima, ali su mediji u kojima
rade pretrpeli velike gubitke
ZVANINA ISTINA, HRABRI NOVINARI I FINANSIJSKI KOLAPS
Zbog finansijskh problema, koje je uzrokovala pande- mija, ali i zbog ignorantskog odnosa lokalne vlasti, polovi- nom prošle godne, ugašeno je štampano izdanje Uike nedelje, koja je bila izuzetno kritina prema sadašnjoj, ali i prethodnim gradskim vlastima. Nakon 26 godina postoja- nja, novine su ugašene, kako objašnjava njihov vlasnik Toni Stankovi, zbog “neizdrivih finansijskih problema i politikih pritisaka, ne samo sa lokalnog nivoa“. Uz ocenu da "oni kod kojih su kljuevi blagajne, nikada nisu smatrali Uiku nedelju vrednom panje", on istie da su budetska sredstva, nakon kokursa za sufinansiranje medijskih proje-
kata, "završavala na raunima onih medija koji se bave propagandom vlasti, a ne novinarstvom“. Dodaje da je Gradu Uicu "vei interes postojanje lista Alo, kome su dedeljena sredstva na konkursu, nego Uike nedelje i da iz bueta pomae taj tabloid, ali da za lokalni, uiki list, nema para".
"Trpeli smo teror sadašnjeg reima, ali i prethodnih vlasti. Na kraju, epidemija nas je potpuno uništila, jer se broj oglašivaa drastino smanjio, a tira nije dovoljan za plate i ostale troškove i to nismo mogli da izdrimo", sve- doi naš sagovornik.
Nenad Kovaevi
FO TO
: N EN
AD K
OV A
EV I
NA ZADATKU: Nikola Radiši u Briselu
P rošlo je tek pola godine
otkako sam se iz Sr- bije preselio u Luk- semburg i poeo da radim kao dopisnik TV N1; nisam se ni
smestio, kada je sve stalo. Ekstremno dinamian posao, koji podrazumeva mnogo putovanja, sastanaka i raznih susreta, iznenada se drastino pro- menio. Na nesreu, jedan od prvih sluajeva virusa otkriven je na spratu poslovne zgrade u kojoj se nalaze i naše kancelarije. Istog trenutka je sprat bio zapeaen, pa su od tog trenutka informacije iz Luksemburga emitovane iz stana, iz improvizova- nog studija koji je napravljen u delu dnevne sobe, odmah pored friidera, koji se pokazao savršeno tihim u tre- nucima ukljuenja u program. Mo- bilni telefon je sluio kao kamera, laptop kao nosa za “kameru” na- kaenu nekim icama, a scenografiju su inila dva rol-apa televizije, ku- hinjski sto i par barskih stolica.
Radni dan je trajao neprekidno, kao kod svake druge krize. Informa- cije neprestano pristiu sa svih stra- na, radni elan iznad maksimuma.
Ali sve to od kue. Susreta nema. Putovanja nema. Za ulazak u sused- nu zemlju potrebna je potpisana po- tv