GLOBALNO ZAGREVANJE I KJOTO

  • View
    216

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of GLOBALNO ZAGREVANJE I KJOTO

  • Greti 1

    GLOBALNO GLOBALNO ZAGREVANJE I KJOTO ZAGREVANJE I KJOTO

    PROTOKOLPROTOKOLProf. Prof. drdr

    Ivan Ivan GrGretieti,,

    Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Beogradu

    Hemijski fakultetHemijski fakultet

    grzeticgrzetic@@chemchem..bgbg.ac..ac.yuyu

    & & www.chem.bg.ac.yuwww.chem.bg.ac.yu

    BeleBeleke za predavanjake za predavanja::

    httphttp://://helixhelix..chemchem..bgbg.ac..ac.yuyu/~/~grzeticgrzetic/predavanja//predavanja/

    mailto:grzetic@chem.bg.ac.yumailto:grzetic@chem.bg.ac.yumailto:grzetic@chem.bg.ac.yumailto:grzetic@chem.bg.ac.yumailto:grzetic@chem.bg.ac.yumailto:grzetic@chem.bg.ac.yumailto:grzetic@chem.bg.ac.yuhttp://www.chem.bg.ac.yu/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/

  • GrGretieti 22

    SdrSdrajaj

    UvodUvod

    KjotoKjoto

    protokolprotokol

    OObavezebaveze

    zemaljazemalja

    lanicalanica

    KjKjotooto

    protokolaprotokola

    MehanizmiMehanizmi

    trgovinetrgovine

    emisijamaemisijama

    AtmosferaAtmosfera

    Spektar zraSpektar zraenja sa Suncaenja sa Sunca

    UV i IR zraUV i IR zraenjeenje

    Sudbina zraSudbina zraenja sa Suncaenja sa Sunca

    Apsorpcija IR zraApsorpcija IR zraenja (COenja (CO22

    , CH, CH44

    , H, H22

    O, NO, N22

    O)O)

    Trendovi promene koncentracije gasova staklene baTrendovi promene koncentracije gasova staklene batete

    ZadrZadravanje IR zraavanje IR zraenja na Zemljienja na Zemlji

    Posledica Posledica --

    globalno zagrevanjeglobalno zagrevanje

    Izvori gasova staklene baIzvori gasova staklene batete

    PotePotekokoe oko e oko KjotoKjoto

    protokolaprotokola

  • GrGretieti 33

    UvodUvod

    Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova,Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova, usled usled cegacega

    nastaje efekat staklene banastaje efekat staklene bate, zte, zahtevale su akciju ahtevale su akciju

    zemalja na meunarodnom nivou buduzemalja na meunarodnom nivou budui da se emitovani gasovi i da se emitovani gasovi ire po celoj atmosferi, ali i zbog ire po celoj atmosferi, ali i zbog injenice injenice to je kontrola emisije to je kontrola emisije gasova vrlo skup poduhvat, te je zajednigasova vrlo skup poduhvat, te je zajednika akcija na ka akcija na meunarodnom nivou mnogo ekonomimeunarodnom nivou mnogo ekonominija. Prvi korak bio je nija. Prvi korak bio je usvajanje, 9. maja 1992. godine, usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klimenacija o promeni klime. Ovom konvencijom je . Ovom konvencijom je utvrdenutvrden

    sistem za sistem za

    razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene barazmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bate, te, dok je redok je reavanje pitanja avanje pitanja nacinanacina

    ograniograniavanja emisije tih gasova avanja emisije tih gasova

    odloodloeno za neki eno za neki buducibuduci

    trenutak. trenutak.

    NaNaa zemlja je a zemlja je ratifikovalaratifikovala Okvirnu konvencija UN o promeni Okvirnu konvencija UN o promeni klime (Mklime (Meunarodni ugovori eunarodni ugovori 2/97). Slede2/97). Sledei korak bi bio i korak bi bio ratifikovanjeratifikovanje

    KjotoKjoto

    protokola uz ovu konvenciju protokola uz ovu konvenciju to joto jo

    nismo nismo

    uradili.uradili.

  • GrGretieti 44

    UvodUvod

    KjotoKjoto

    protokolprotokol

    je je usvojenusvojen

    nana

    tretreojoj KonferencijiKonferenciji

    lanicalanica

    OkvirneOkvirne

    konvencijekonvencije

    UN UN

    o o promenipromeni

    klimeklime, , kojakoja

    je je odrodranaana

    u u decembrudecembru 1997.god. u 1997.god. u KjotuKjotu, u , u JapanuJapanu. . ProtokolProtokol

    je je stupiostupio

    nana

    snagusnagu

    16.02.2005.god. Do 16.02.2005.god. Do sadasada

    je je KjotoKjoto protokolprotokol

    ratifikovaloratifikovalo

    144 144 zemaljazemalja

    ukljuukljuujuujuii

    EU.EU.

  • GrGretieti 55

    KjotoKjoto

    protokolprotokol

    -- lanicelanice

    http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1e/Kyoto_Protocol_participation_map_2005.png

  • GrGretieti 66

    KjotoKjoto

    protokolprotokol

    PromoviPromovie, podstie, podstie istrae istraivanje i razvoj i poveivanje i razvoj i poveanu anu upotrebu, novih i upotrebu, novih i obnovljivihobnovljivih

    vidova energije, vidova energije,

    PromoviPromovie i podstie i podstie tehnologije za kontrolu emisije e tehnologije za kontrolu emisije ugljen dioksida i naprednih i ugljen dioksida i naprednih i inovativnihinovativnih

    ekoloekoloki ki

    zdravih tehnologija zdravih tehnologija

    PromoviPromovie odre odrive oblike poljoprivrede u svetlu ive oblike poljoprivrede u svetlu razmatranja klimatskih promena; razmatranja klimatskih promena;

    ograniograniava ili smanjuje emisiju gasova staklene baava ili smanjuje emisiju gasova staklene bate te koje ne kontrolikoje ne kontrolie Montrealski Protokole Montrealski Protokol

  • GrGretieti 77

    KjotoKjoto

    protokolprotokol

    NajvaNajvaniji uspeh ovog protokola je bilo niji uspeh ovog protokola je bilo utvrdivanjeutvrdivanje obaveze obaveze ogranicenjaogranicenja

    i smanjivanje emisije i smanjivanje emisije est est

    gasova koji stvaraju efekat staklene bagasova koji stvaraju efekat staklene bate:te:

    UgljenUgljen--dioksida (COdioksida (CO22

    ), ),

    Metana (CHMetana (CH44

    ), ),

    AzotoksidaAzotoksida

    (N(N22

    O),O),

    HlorofluorougljovodonikaHlorofluorougljovodonika

    (HFC)(HFC)

    PerfluorougljenikaPerfluorougljenika

    (PFC) i(PFC) i

    SumporheksafluoridaSumporheksafluorida

    (SF(SF66

    ) )

  • GrGretieti 88

    HALOGENIZOVAN UGLJENIKHALOGENIZOVAN UGLJENIK

    HalogenizovanHalogenizovan

    ugljenik bitan za efekat ugljenik bitan za efekat staklene bastaklene bate obuhvata te obuhvata perfluorougljenikeperfluorougljenike

    ((perfluorocarbonsperfluorocarbons

    --PFC) koji vode glavno PFC) koji vode glavno poreklo iz procesa proizvodnje aluminijuma i poreklo iz procesa proizvodnje aluminijuma i fluorougljovodonikefluorougljovodonike

    ((hydrofluorocarbonshydrofluorocarbons

    --

    HFC) koji se danas koriste kao zamena za HFC) koji se danas koriste kao zamena za hlorofluorougljenikehlorofluorougljenike

    (CFC) koji imaju (CFC) koji imaju

    negativan efekat na ozonski omotanegativan efekat na ozonski omota..

  • GrGretieti 99

    PerfluorougljeniciPerfluorougljenici

    (PFC)(PFC)

    PFC (CFPFC (CF44

    , C, C22

    FF66

    , i C, i C33

    FF88

    ) s) se koriste u sistemima za e koriste u sistemima za rashlaivanje kao i preparati za garashlaivanje kao i preparati za gaenje poenje poara. Na ara. Na alost, alost, pokazalo se da su to gasovi sa veoma izrapokazalo se da su to gasovi sa veoma izraenim enim efektima efektima staklene bastaklene batete. Njihovo vreme . Njihovo vreme ivota u atmosferi se penje i do ivota u atmosferi se penje i do 50.000 godina, 50.000 godina, to je duto je due od e od ivotnog veka bilo kog drugog ivotnog veka bilo kog drugog poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskog poznatog gasa neprijatelja ozona (predmet Montrealskog protokola). Istraprotokola). Istraivanja obavljena 2003. godine su pokazala da ivanja obavljena 2003. godine su pokazala da je najrasprostranjeniji PFC je najrasprostranjeniji PFC tetrafluorometantetrafluorometan

    (CF(CF44

    ) ima ) ima potencijal stvaranja efekata staklene bapotencijal stvaranja efekata staklene bate koji je 6.500 puta te koji je 6.500 puta vevei od COi od CO22

    , dok se potencijal , dok se potencijal heksafluoroetanaheksafluoroetana

    (C(C22

    FF66

    ) ) pokazao za 9.200 puta vepokazao za 9.200 puta veim od COim od CO22

    . Ove osobine PFC su ve. Ove osobine PFC su ve naterale mnoge razvijene zemlje da ih se naterale mnoge razvijene zemlje da ih se odreknuodreknu, odnosno , odnosno

    te sobine su ih te sobine su ih uvrstileuvrstile

    u u KjotoKjoto

    protokol.protokol.

  • GrGretieti 1010

    UgUgljendioksidljendioksid

    COCO22

    Na globalnom nivou CONa globalnom nivou CO2 2 najvinajvie doprinosi efektu e doprinosi efektu staklene bastaklene bate, nekih 64%. te, nekih 64%.

    Koncentracija COKoncentracija CO2 2 se povese poveala u poslednjih 200 ala u poslednjih 200 godina za 30%.godina za 30%.

    Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnih Osnovni izvor ugljendioksida je sagorevanje fosilnih goriva. goriva.

    VEK KONCENTRACIJAXIX 0,0250 %XX 0,0355 %XXI 0,0500 %

    Koncentracija CO2

    u vazduhu kroz vekove

  • GrGretieti 1111

    Metan CHMetan CH44

    Metan je sledeMetan je sledei gas koji doprinosi efektu i gas koji doprinosi efektu staklene bastaklene bate, nekih 20%.te, nekih 20%.

    Koncentracija metana se poveKoncentracija metana se poveala ala yaya

    nekih nekih 145% u poslednjih 200 godina. 145% u poslednjih 200 godina.

    Osnovni izvori metana je u procesu varenja Osnovni izvori metana je u proc