Gljivicna Oboljenja Koze

  • Published on
    23-Dec-2015

  • View
    50

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Gljivicna oboljenja koze

Transcript

<p>UNIVERZITET U NIUFAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA</p> <p>SEMINARSKI RAD IZ HIGIJENE SPORTA</p> <p>Naslov rada: BAKTERIJSKA OBOLJENJA KOE</p> <p>Student: Profesor:Nikola Miri br. indeksa 5976dr. Jovan Ranelovi</p> <p>SADRAJ:</p> <p>1.0 Uvod - Bakterijska oboljenja koe................................................................................32.0 Impetigo vulgaris (krastavost).......................................................................................33.0 Angulus infectiosus oris streptogenes (vale)................................................................54.0 Cellulitis (potkona upala).............................................................................................65.0 Furunculus (ir)..............................................................................................................76.0 Hidroadenitis (upala znojnih zlezda pazuha) ...............................................................97.0 Ecthyma ........................................................................................................................98.0 Otitis externa (upala spoljnjeg usnog kanala- plivacko uvo) ......................................109.0 Folliculitis (gnojanice) ...............................................................................................129.1 Folliculitis brade (gnojanice na bradi).............................................................1310 Pityriasis simplex faciel streptogenes (lia)..................................................................14Reference............................................................................................................................15</p> <p>1.0 Bakterijska oboljenja koe</p> <p>Piodermije su gnojna oboljenja koe izazvana streptokokama i stafilokokama. Nastaju uglavnom kao posledica spoljne infekcije putem mikroskopskih lezija koe, ili su komplikacija vec postojeih konih obolenja. Mada se koa neprekidno nalazi u kontaktu sa bakterijama, oboljenje e nastati ako su ispunjeni potrebni uslovi: virulencija mikroba, razne povrede koze (esto mikroskopske veliine), vlaenje koe i smanjena otpornost organizma. Ove su infekcije prisutne u sportista. Posebno se ovo odnosi na sportiste u kontakt sportovima, gimnastici i borilakim sportovima u kontaktu sa podlogom (strunjae).</p> <p>2.0 Impetigo vulgaris (krastavost) </p> <p>Impetigo vulgaris ili Impetigo contagiosa je povrsna infekcija koze izazvana bakterijama (beta hemoliticki streptokok ili Staphiloccocus aureus).Infekcija je tipicna za predskolsku decu i za letnji period. Predisponirajuci faktori za nastanak infekcije su topla vlazna sredina,postojanje koznog oboljenja,narocito atopskog dermatitisa,losa higijena i zivotni uslovi...Primarni impetigo se javlja na prethodno neizmenjenoj kozi,a sekundarni impetigo na terenu vec postojece kozne promene.(akne,ubodi insekata...)To je tzv. impetiginizacija.Prve promene na kozi su u vidu mehurica ispunjenih bistrom tecnoscu koja se vrlo brzo zmuti te nastaje bubuljica gnojanica koja lako puca praveci ranica prekrivena zlatnozurom krastom (boje meda).Promene se vrlo brzo sire periferno ali i na udaljna mesta.Najcesce su promene lokalizivane na otvorenim delovima koze-na licu,rukama i potkolenicama.Dijagnoza se postavlja na osnovu klinicke slike a moze se potvrditi dokazivanjem uzrocnika(sto najcesce nije potrebno).Neophodno je uklanjanje krasti i nanosenje antibiotskih masti uz higijensko-dijetetske mere( intenzivno pranje vodim i sapunom, svakodnevna zamena ubrusa i jastucnica sa kuvanjem i prepeglavanjem, potanje pribora za licnu higijenu u antisepticne rastvore...) Upotreba sistemskih antibiotika je opravdana u slucajevima jako rasprostranjenih promena.Naziv impetigo dolazi od rei impetus to znai brzo irenje. Impetigo je esta infektivna dermatoza kod kolske dece, a javlja se obino na otkrivenim delovima tela na ranije nepromenjenoj koi, iii sekundarnom infekcijom sa ve postojeeg konog oboljenja, naroito ako ono vlai. Izazivai su streptokoke ili stafilokoke, ali je infekcija najee meana. U oba sluaja primarna promena je plik, ispunjen infektivnim sadrajem. Streptokokom izazvan plik ima tanak krov koji brzo puca, a onda se stvaraju kraste boje meda. Ako je izazivac stafilokok plik neto sporije puca, a stvorene kraste su ukaste boje. Kada kraste otpadnu ostaju ruiaste mrljice. Promene su najee lokalizovane na licu, u okolini nosa i usta, ali i na drugim otkrivenim delovima tela. Infektivni sadraj brzo se prenosi na okolnu, nezahvaenu kou, pa se bolest moze proiriti na vee povrine tela.Oboljenje je jako zarazno. U deijim kolektivima veoma brzo se prenosi na drugu decu. Higijenske mere zatite su izolacija obolele dece i njihovo intenzivno leenje lokalnom terapijom. Sportske rekvizite i druge zajednike predmete korienja treba dezinfikovati i spreiti mogue irenje infekcije.</p> <p>3.0 Angulus infectiosus oris streptogenes (vale) </p> <p>Postoji nekoliko vrsti upale usnica, a dele se prema zakonima i podrucju koje je zahvatila upala. Medjutim, najcece se pojavljuje tzv. suncana upala usnica (cheilitis solaris) i vale (angulus infectiosus oris). Suncana upala usnica javlja se jacom oteklinom, pecenjem, svrbeom i Ijutenjem. vale su bolest sluznice u usnim uglovima. Koa i sluznica su crvene, ispucane i prekrivene utim krastama. Bolest se uglavnom prenosi zajednickom posudom za pice, a mogu je prouzrokovati nestrucno izradjena zubna pomagala.</p> <p>Leenje: . Leenje svih vrsti upala sluznica sprovodi se na sledei nain:Sastav aja:* 40 g stabljike ive trave* 30 g listova kadulje* 30 g imele bele</p> <p>Trave usitniti, izmeati i kuvati umeren aj. Piti 6 puta dnevno po 1/2 dcl. Pod umerenim cajem podrazumevamo caj koji se priprema tako da se u 1 litru prokljucale vode stavi 5 g meavine trava te kuva poklopljeno 1 minut. S tim cajem 5 do 6 puta dnevno namociti usnice, a zatim tanko namazati maslinovim uljem. Sve posudje i pribor za jelo potrebno je prokuvati, tj. prati u vreloj vodi. Pre spavanja ponekad usnice namazati vrhnjem (kajmakom) od kisela mleka. Isto tako, naizmenicno, umesto vrhnjem od kisela mleka, korisno je krpu natopiti rakijom ljivovicom te staviti na zatvorena usta. Rakija rnora biti pecena od ljiva bez kotica. U ishrani nastojati da bude to vie vitamina, te sirovog belog i crvenog luka. Pri tome valja paziti da luk ne dotice usnice.</p> <p>Manifestuju se crvenilom, vlaenjem i laganim otokom na uglovima usana, simetrino, ree asimetrino. Usled mehanikih pokreta nastaju erozije I bolne prskotine sklone krvarenju.To je bolest preteno deijeg uzrasta, posebno u kolama u prirodi, na kampovanju i drugim mestima gde je teko kontolisati odravanje osnovnih higijenskih postupaka.Oboljenje se najee prenosi priborom za jelo i aama. Ovo je prisutnoi i kod sportista, rekreativaca u nastavi fizikog vaspitanja pri korienju istih pekira ili aa za vodu.</p> <p> 4.0 Cellulitis (potkona upala) </p> <p>Naziv celulitis oznaava posebno stanje zapaljenje vezivnog tkiva.Uzronik moe biti gram pozitiv bakterija, streptococcus aureus, streptococcus piogenes, staphilococcus redje pneumococcus.Do infekcije dolazi nakon postoperativnog leenja kao komplikacija kod operacija kuka, liposukcije, kod razliitih rana, ogrebotine, ubod, i kod intravenskih narkomana. Cellulitis koji je u stvari difuzna infekcija koe mora se razlikovati od erizipela, jer su ova dva stainja veoma slina. Cellulitis zahvata dublje tkivo i izazvan je jednim ili sa vie izazivaa, obino kokima.</p> <p>Nastala promena koe je topla i crvena ali ima vie difuznu granicu nego to je to sluaj sa erizipelom. Cellulitis se obino javlja posle prekida kontinuiteta koe. Povratne upale nekada zahvataju limfne sudove, stvarajui stalni otok nazvan "solidni edem".</p> <p>Reakcija na sistemno antiinfektivno leenje je obino dobra (penicillin, antibiotici irokog spektra, ili sulfonamidi).</p> <p> Klinika slika manifestuje se zapaljivim procesom, crvenilo na tom delu pojava temperature, malaksalosti i jak bol.Uz prisustvo limfnih sudova dolazi do pojave limfangitisa.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneza, pregleda i laboratorijske analize.Znatno su poveani leukociti, ubrzana sedimentacija i C reaktivni proteini.Leenje odmah uraditi inciziju, drenaa i hirurka obrada rane.Zatim simptomatska terapija uz primenu antibiotika irokog spektra. </p> <p>5.0 Furunculus (ir) </p> <p> Najei izaziva je staphylococcus aureus. Oboljenje nastaje kao posledica prodora ove bakterije u dublnu follkula zahvatajui i njihovu okollnu.Furunculus karakterie duboki infiltrat. Upalni infiltrat polukuglasto je izboen sa crvenom i oteenom koom koja je glatka, topla i sjajna. vor postepeno poije da omekava, a vremenom dolazi do stvaranja follkularnog nekrotlnog epa. Pod pritiskom gnoja Iz dubljih delova dolazi do istisklvanja nekrotinog epa i evakuacije obilnih koliina gnoja. Nakon evakuacije gnoja ostaje krater koji zarasta oiljkom.Spontano ili na dodir furunkul je bolan, a praen je i optim poremeajlma zdravlja i povienom temperaturom.Promene su najee lokalizovane na podlakticama, podkolenicama i na vratu.Furunkul gornje usne i nosa zahteva posebnu panju, jer postoji opasnost propagacije infekta limfnim putem u sinuse i meninge. Vreme potrebno za sanaciju iznosi oko dve nedelje. Uzrok nastanka Uzrokovano je koagulaza pozitivnim stafilokoom (Staphylococcus aureus), koji se esto istovremeno nalazi u nosu, spoljnem unom kanalu, perianalnom predelu obolelih osoba.Klinika slika</p> <p>Furunkuli mogu biti lokalizovani bilo gde na koi izuzev na dlanovima i tabanima. Mikrotrauma, trenje, maceracija, kao i neke pruriginozne dermatoze (atopijski dermatitis, skabijes, pedikuloza) pogoduju nastanku furunkula. Oboljenje obino poinje kao folikulitis odakle infekcija prodire u dubinu folikula i njegovu okolinu. Manifestuje se bolnim dermohipodermalnim infiltratom (nodusom), vrste konzistencije sa koom koja ga prekriva intenzivno eritematoznom (crvenom), glatkom, sjajnom i toplom. Infiltrat se moe resorbovati ali ee dolazi do centralne nekroze (izumiranja) koja se manifestuje razmekavanjem i fluktuacijom. Na povrini formira se nekrotini ep. Pod pritiskom gnoja nekrotini ep biva istisnut, nakon ega se gnoj spontano drenira. Regionalne limfne lezde su uveane i bolne. Furunkul zaceljuje oiljano.Uestala pojava veeg broja furunkula na koi u toku vie meseci i godina naziva se furunkuloza. esta je kod osoba sa eernom boleu i sa smanjenom optom otpornou organizma.</p> <p>Leenje</p> <p>Leenje je opte i lokalno. Antibiotici se ordiniraju per os ili parenteralno, najbolje prema antibiogramu. Lokalno je obavezno pranje koe toplom vodom i sapunom ili blagim kalijumpermanganatom. U poetku bolesti bolesnu povrinu treba zagrevati (dijatermija) da bi bre dolo do demarkacije. Ukoliko doe do perforacije neophodno je pranje dezinficijensima i zatita okolne zdrave koe, uz svakodnevno previjanje do izleenja.</p> <p>6.0 Hidroadenitis (upala znojnih zlezda pazuha)</p> <p> , , . , , . . , .: , , ( ) .To je strafilokokna infekcija apokrinih znojnih zlezdi, najee lokalizovana u aksilarnoj regiji, ali moe biti lokalizovana i na drugom mestu gde su razvijene ove znojnice. Oboljenje je hroninog toka. Danas se smatra, da u nastanku ove bolesti, pored stafilokoka, igraju ulogu i imunoloki procesi u organizmu se esto javlja kod fokaloze zuba, gornjih delova respiratornog trakta i dr. Oboljenje se javlja u postpubertetskom razdoblju. Sportisti koji maju neadekvatnu ishranu i velike napore podlozni su ovom obolenju.</p> <p>7.0 EcthymaIzaziva je Streptococcus haemolyticus. Obolevaju esto odrasle osobe, u letnjim mesecima kao posledica inokulacije uzronika na mestima mikrotraumatskih oteenja otrim ostacima stabljike biljaka. Ektima moe da se javi i kod slabo uhranjenlh osoba koje ive u loim higijenskim prilikama. Na prisustvo uzronika i njihovih toksina na mestu inokulacije prvo se jave crvene mrfje, zatim gnojanice iz kojih se za nekoliko dana razviju plikovi veiiine Ienika ispunjene gnojnim ill krvavim sadrajem. Kada krov plika pukne ostaju okruglog obllka, strmih rubova, dna prekrivenog gnojnim detritusom. Zarastaju oiiljcima. Promene su najee Iokalizovane na koi potkolenica. Kod osoba sa snienom otpornou organizma promene mogu trajati mesecima. Promene su diseminirane na koi trupa uz sukcesivno nastajanje novih. Ovo se moe desiti kod sportista atletiara pri treningu na otvorenom terenu.8.0 Otitis externa (upala spoljnjeg usnog kanala- plivacko uvo)</p> <p>Otitis externa (plivako uho) je infekcija spoljanjeg unog kanala koja nastaje zbog zaostatka vode u unom kanalu nakon tuiranja ili plivanja, stvarajui vlano okruenje koje potpomae rast bakterija. ienje uiju pamunim tapiima, prstima ili drugim predmetima takoe moe dovesti do upale jer se oteuje sam zid unog kanala. Simptomi su obino blagi u poetku, ali se mogu pogorati ako se infekcija ne lei ili iri. Klasifikacija simptoma se vri prema napredovanju bolesti na blage, umerene i progresivne. Blagi znaci i simptomi su svrab u unom kanalu, blago crvenilo u uhu, providni sekret, bez mirisa i nelagodnost koja nastaje povlaenjem une koljke ka spolja i gore ili pritiskom na tragus. U umerenom napredovanju svrab je intenzivniji, pojaava se bol, intenzivnije je crvenilo u uhu, pojaava se sekret i pojavljuje gnoj, pacijent ima oseaj punoe u uhu i delimino zaepljenje unog kanala, i smanjenje ili priguenje sluha. U simptome jae infekcije spadaju jak bol koji progredira ka licu, vratu ili temenu, potpuna blokada unog kanala, crvenilo i otok spoljanjeg unog kanala, otok limfnih vorova vrata i groznica. Spoljanji uni kanal ima svoju prirodnu odbranu koja mu omoguava da odri kanal istim i sprei infekcije. Zatitne funkcije ukljuuju cerumen i nakrivljenost kanala. Uslovi koje mogu da oslabe odbranu uha i promoviu rast bakterija su: viak vlage u uhu, obilna znojenja, produeno izlaganje vlanom vremenu ili voda koja zaostaje u uhu posle plivanja moe stvoriti povoljan ambijent za bakterije, ogrebotine i ranice u unom kanalu, ienje uha tapiima od vate ili nalicama, grebanje uha prstima ili noktima, noenje slualica ili slunih pomagala.</p> <p>Preparati za kosu i nakit mogu da izazovu alergiju i iritaciju koe koje promoviu infekcije. Plivako uho obino nije ozbiljna bolest ako se lei odmah. Komplikacije mogu biti u vidu privremenog gubitka sluha, hroninog otitisa ako znaci i simptomi traju due od tri meseca, celulitisa tj. irenja zaraze na duboke slojeva vezivnog tkiva koe i nekrotizirajueg otitisa. Nekrotizirajui otitis (maligni otitis externa) je irenje upale i oteenja sa koe i hrskavice spoljanjeg uha na kosti donjeg dela lobanje. Starije osobe, dijabetiari i osobe sa oslabljenim imunim sistemom imaju povean rizik od ove komplikacije. Dijagnoza plivakog uha se postavlja na osnovu anamneze i klinikog pregleda. Ukoliko nema adekvatnog odgovora na terapiju uzima se bris spoljanjeg unog kanala da se tano utvrdi mikroorganizam koji izaziva infekciju. Ako su nastupile komplikacije doktor e vas usmeriti ka specijalisti za uho, grlo i nos na dalju dijagnostiku i leenje. Cilj leenja je da se zaustav...</p>