Gljivicna Oboljenja Koze

  • View
    66

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Gljivicna oboljenja koze

Transcript

UNIVERZITET U NIUFAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RAD IZ HIGIJENE SPORTA

Naslov rada: BAKTERIJSKA OBOLJENJA KOE

Student: Profesor:Nikola Miri br. indeksa 5976dr. Jovan Ranelovi

SADRAJ:

1.0 Uvod - Bakterijska oboljenja koe................................................................................32.0 Impetigo vulgaris (krastavost).......................................................................................33.0 Angulus infectiosus oris streptogenes (vale)................................................................54.0 Cellulitis (potkona upala).............................................................................................65.0 Furunculus (ir)..............................................................................................................76.0 Hidroadenitis (upala znojnih zlezda pazuha) ...............................................................97.0 Ecthyma ........................................................................................................................98.0 Otitis externa (upala spoljnjeg usnog kanala- plivacko uvo) ......................................109.0 Folliculitis (gnojanice) ...............................................................................................129.1 Folliculitis brade (gnojanice na bradi).............................................................1310 Pityriasis simplex faciel streptogenes (lia)..................................................................14Reference............................................................................................................................15

1.0 Bakterijska oboljenja koe

Piodermije su gnojna oboljenja koe izazvana streptokokama i stafilokokama. Nastaju uglavnom kao posledica spoljne infekcije putem mikroskopskih lezija koe, ili su komplikacija vec postojeih konih obolenja. Mada se koa neprekidno nalazi u kontaktu sa bakterijama, oboljenje e nastati ako su ispunjeni potrebni uslovi: virulencija mikroba, razne povrede koze (esto mikroskopske veliine), vlaenje koe i smanjena otpornost organizma. Ove su infekcije prisutne u sportista. Posebno se ovo odnosi na sportiste u kontakt sportovima, gimnastici i borilakim sportovima u kontaktu sa podlogom (strunjae).

2.0 Impetigo vulgaris (krastavost)

Impetigo vulgaris ili Impetigo contagiosa je povrsna infekcija koze izazvana bakterijama (beta hemoliticki streptokok ili Staphiloccocus aureus).Infekcija je tipicna za predskolsku decu i za letnji period. Predisponirajuci faktori za nastanak infekcije su topla vlazna sredina,postojanje koznog oboljenja,narocito atopskog dermatitisa,losa higijena i zivotni uslovi...Primarni impetigo se javlja na prethodno neizmenjenoj kozi,a sekundarni impetigo na terenu vec postojece kozne promene.(akne,ubodi insekata...)To je tzv. impetiginizacija.Prve promene na kozi su u vidu mehurica ispunjenih bistrom tecnoscu koja se vrlo brzo zmuti te nastaje bubuljica gnojanica koja lako puca praveci ranica prekrivena zlatnozurom krastom (boje meda).Promene se vrlo brzo sire periferno ali i na udaljna mesta.Najcesce su promene lokalizivane na otvorenim delovima koze-na licu,rukama i potkolenicama.Dijagnoza se postavlja na osnovu klinicke slike a moze se potvrditi dokazivanjem uzrocnika(sto najcesce nije potrebno).Neophodno je uklanjanje krasti i nanosenje antibiotskih masti uz higijensko-dijetetske mere( intenzivno pranje vodim i sapunom, svakodnevna zamena ubrusa i jastucnica sa kuvanjem i prepeglavanjem, potanje pribora za licnu higijenu u antisepticne rastvore...) Upotreba sistemskih antibiotika je opravdana u slucajevima jako rasprostranjenih promena.Naziv impetigo dolazi od rei impetus to znai brzo irenje. Impetigo je esta infektivna dermatoza kod kolske dece, a javlja se obino na otkrivenim delovima tela na ranije nepromenjenoj koi, iii sekundarnom infekcijom sa ve postojeeg konog oboljenja, naroito ako ono vlai. Izazivai su streptokoke ili stafilokoke, ali je infekcija najee meana. U oba sluaja primarna promena je plik, ispunjen infektivnim sadrajem. Streptokokom izazvan plik ima tanak krov koji brzo puca, a onda se stvaraju kraste boje meda. Ako je izazivac stafilokok plik neto sporije puca, a stvorene kraste su ukaste boje. Kada kraste otpadnu ostaju ruiaste mrljice. Promene su najee lokalizovane na licu, u okolini nosa i usta, ali i na drugim otkrivenim delovima tela. Infektivni sadraj brzo se prenosi na okolnu, nezahvaenu kou, pa se bolest moze proiriti na vee povrine tela.Oboljenje je jako zarazno. U deijim kolektivima veoma brzo se prenosi na drugu decu. Higijenske mere zatite su izolacija obolele dece i njihovo intenzivno leenje lokalnom terapijom. Sportske rekvizite i druge zajednike predmete korienja treba dezinfikovati i spreiti mogue irenje infekcije.

3.0 Angulus infectiosus oris streptogenes (vale)

Postoji nekoliko vrsti upale usnica, a dele se prema zakonima i podrucju koje je zahvatila upala. Medjutim, najcece se pojavljuje tzv. suncana upala usnica (cheilitis solaris) i vale (angulus infectiosus oris). Suncana upala usnica javlja se jacom oteklinom, pecenjem, svrbeom i Ijutenjem. vale su bolest sluznice u usnim uglovima. Koa i sluznica su crvene, ispucane i prekrivene utim krastama. Bolest se uglavnom prenosi zajednickom posudom za pice, a mogu je prouzrokovati nestrucno izradjena zubna pomagala.

Leenje: . Leenje svih vrsti upala sluznica sprovodi se na sledei nain:Sastav aja:* 40 g stabljike ive trave* 30 g listova kadulje* 30 g imele bele

Trave usitniti, izmeati i kuvati umeren aj. Piti 6 puta dnevno po 1/2 dcl. Pod umerenim cajem podrazumevamo caj koji se priprema tako da se u 1 litru prokljucale vode stavi 5 g meavine trava te kuva poklopljeno 1 minut. S tim cajem 5 do 6 puta dnevno namociti usnice, a zatim tanko namazati maslinovim uljem. Sve posudje i pribor za jelo potrebno je prokuvati, tj. prati u vreloj vodi. Pre spavanja ponekad usnice namazati vrhnjem (kajmakom) od kisela mleka. Isto tako, naizmenicno, umesto vrhnjem od kisela mleka, korisno je krpu natopiti rakijom ljivovicom te staviti na zatvorena usta. Rakija rnora biti pecena od ljiva bez kotica. U ishrani nastojati da bude to vie vitamina, te sirovog belog i crvenog luka. Pri tome valja paziti da luk ne dotice usnice.

Manifestuju se crvenilom, vlaenjem i laganim otokom na uglovima usana, simetrino, ree asimetrino. Usled mehanikih pokreta nastaju erozije I bolne prskotine sklone krvarenju.To je bolest preteno deijeg uzrasta, posebno u kolama u prirodi, na kampovanju i drugim mestima gde je teko kontolisati odravanje osnovnih higijenskih postupaka.Oboljenje se najee prenosi priborom za jelo i aama. Ovo je prisutnoi i kod sportista, rekreativaca u nastavi fizikog vaspitanja pri korienju istih pekira ili aa za vodu.

4.0 Cellulitis (potkona upala)

Naziv celulitis oznaava posebno stanje zapaljenje vezivnog tkiva.Uzronik moe biti gram pozitiv bakterija, streptococcus aureus, streptococcus piogenes, staphilococcus redje pneumococcus.Do infekcije dolazi nakon postoperativnog leenja kao komplikacija kod operacija kuka, liposukcije, kod razliitih rana, ogrebotine, ubod, i kod intravenskih narkomana. Cellulitis koji je u stvari difuzna infekcija koe mora se razlikovati od erizipela, jer su ova dva stainja veoma slina. Cellulitis zahvata dublje tkivo i izazvan je jednim ili sa vie izazivaa, obino kokima.

Nastala promena koe je topla i crvena ali ima vie difuznu granicu nego to je to sluaj sa erizipelom. Cellulitis se obino javlja posle prekida kontinuiteta koe. Povratne upale nekada zahvataju limfne sudove, stvarajui stalni otok nazvan "solidni edem".

Reakcija na sistemno antiinfektivno leenje je obino dobra (penicillin, antibiotici irokog spektra, ili sulfonamidi).

Klinika slika manifestuje se zapaljivim procesom, crvenilo na tom delu pojava temperature, malaksalosti i jak bol.Uz prisustvo limfnih sudova dolazi do pojave limfangitisa.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneza, pregleda i laboratorijske analize.Znatno su poveani leukociti, ubrzana sedimentacija i C reaktivni proteini.Leenje odmah uraditi inciziju, drenaa i hirurka obrada rane.Zatim simptomatska terapija uz primenu antibiotika irokog spektra.

5.0 Furunculus (ir)

Najei izaziva je staphylococcus aureus. Oboljenje nastaje kao posledica prodora ove bakterije u dublnu follkula zahvatajui i njihovu okollnu.Furunculus karakterie duboki infiltrat. Upalni infiltrat polukuglasto je izboen sa crvenom i oteenom koom koja je glatka, topla i sjajna. vor postepeno poije da omekava, a vremenom dolazi do stvaranja follkularnog nekrotlnog epa. Pod pritiskom gnoja Iz dubljih delova dolazi do istisklvanja nekrotinog epa i evakuacije obilnih koliina gnoja. Nakon evakuacije gnoja ostaje krater koji zarasta oiljkom.Spontano ili na dodir furunkul je bolan, a praen je i optim poremeajlma zdravlja i povienom temperaturom.Promene su najee lokalizovane na podlakticama, podkolenicama i na vratu.Furunkul gornje usne i nosa zahteva posebnu panju, jer postoji opasnost propagacije infekta limfnim putem u sinuse i meninge. Vreme potrebno za sanaciju iznosi oko dve nedelje. Uzrok nastanka Uzrokovano je koagulaza pozitivnim stafilokoom (Staphylococcus aureus), koji se esto istovremeno nalazi u nosu, spoljnem unom kanalu, perianalnom predelu obolelih osoba.Klinika slika

Furunkuli mogu biti lokalizovani bilo gde na koi izuzev na dlanovima i tabanima. Mikrotrauma, trenje, maceracija, kao i neke pruriginozne dermatoze (atopijski dermatitis, skabijes, pedikuloza) pogoduju nastanku furunkula. Oboljenje obino poinje kao folikulitis odakle infekcija prodire u dubinu folikula i njegovu okolinu. Manifestuje se bolnim dermohipodermalnim infiltratom (nodusom), vrste konzistencije sa koom koja ga prekriva intenzivno eritematoznom (crvenom), glatkom, sjajnom i toplom. Infiltrat se moe resorb