Gjerzelez Alija

7/23/2019 Gjerzelez Alija

http://slidepdf.com/reader/full/gjerzelez-alija 1/32

Juna

ke Muslimanske piesme:

^ S v e z

/

-5.~

.

Gjerzelez Riija

s i o i

K 1 \I

LI

I :k, I'1

,

1 -

C

1 . 4 .

hi

va:

. 9 A - . Q :

kuri

iigir

4,(1,•;:

var

,

, , Q

> )

,

r

1

r.

7»

.1,--,,„

i..

,

. . . . .

U $9

A \

R

JEV

U,

4

.

..

e

....... eoro........... ......

_.

....r

..

T.

1924.

lzdanje knjižarnIce i papirnica

Mihajla MilanoviCa u Sarajevu

Kralja Petra ulica broj 5.

štamparija „Obocl , Sarajevo.



S a r a j e v s k a

sp

4 7

8

2

i

6 3

c.

.>

C O B I S S

398

inaimpia

st/iltierre

erzelez Alija.

Sve na stranu, Boga spomenimo.

Sve u slavu Boga velikoga,

E da bi nas vazda veselio,

Ovu bra

~

u i druge ostale,

Po svoj butum našoj carevini,

I od ovog doma doma

~

ina;

A po tome, da vam zapjev

-

amo

Od istine, od zemana stara.

Bože m ili, uda, golemoga

što Trebevi

~

danas procvilio?

Da je vila, u oblak bi bila,

Da je guja, u prisoj bi bila,

Da je sužanj, tu tamnice nema,

V e

~

siro

e, bez oca i majke,

Ludo mom

e, Gjerzelez A lija,

Njemu nema no dvanaest ljeta.

U muci se Alil dogodio,

uvaju

i po planini ovee

; ( j . '

Svoga age, Beširovi

~

Meha.1

~

obanluk mu nije dodijao,

No ostali po gori

obani;



4

5

Služio ih jutfom i ve

erom,

Hljeb pekao, vodu donosio,

I sva

ije uzvra

~

ao bvce,

A nejak

s e

Alil nam jerio,

Svak ga bio, svak ga progonic,

Od zuluma živjet ' ne m ogaše,

Nego staru majku proklinjaŠe,

Za što ga, je na svijet rodila,

Te pobježe tvrdom Trebevi

~

u,

~

obanima ostavio ovce.

Sk itao se po pustoj planini,

U torbi m u hljeba ponestalo,

Dan mu prode o luli duhana,

A po tri dni o bukovu listu;

Travu ije, s liš

a vodu pije,

Cvili mom

e jutrom i ve

erom.

No A liji sre

a prisko

ila,

Nabasao kamenoj pe

~

ini,

U pe~

inu o

i upravio,

Dade mu se nešto pogledati,

žensku glavu, prije nevidenu,

Zla.tna sk uta, a. visoka struka.

Zlatnih kosk a bijela lica;

krilu joj

edo od godine,

jednu sisa, a s drugom se

titra.

Obje joj je

dojke prihvatilo,

Prepade

se, i nevolja mu je,

Ali

mu se ino

ogaše.

1\l'o joj mom

e turski selam

V i

e,

A oua mu selarn prihvatila.

sjede ga sebi ttz koljeno,

I ovako po

e be sje4iti: .

»Kazuj, mom

e,

. o d

z.emije koje

»Kako se zoveš po imenu?

' 1 1~

u ti •

muke dodijale,

Uove gore nanijele,

Te

proglušaš borje i stoborje?

Imaš živu na odžaku majku?

»jel' ti gdje

god curu zagledala?«

Njoj govori dijetB Altja:

;4a nijesam iz .zernlje daleke,

»Nego blizu šeher Sarajeva:

»Nema.m živa ni oca„ ni majke.

,

N

-

emam brata„ niti .bratu

eria.

Ime rni je Gjerzele7. Alija.

..1.)vorio sam Beširovi

»Po planini

uvao mu oree.'

»

~

obani me rezil u

iniše,

su

i•ogonili

pobjegoh glavom u planinu:

Aolim

e 'rastrgaju 'vuei.

gorski pos'jektt hajdu•i

_\eg' snositi

muke od

obana.

hatuno, i po Bogu

.

majko



»Budi m eni sada u nevolji«.

ula vila, dobra srca bila,

Pa Aliji 'vako govorila:

»K azuj, sine, Gjerzelez Alija

«Što najvoliš na ovom svijetu?

»Il'

~

eš .park ili

~

eš ši

~

ara,

»Ill ho

~

eš ruho i oružje,

»Il'

eš znati gdje no leži blago,

»Da si ljepši od svake djevojke

;

»Da u cara isprosiš djevojku,

»D a

e ti je od prve rije

i

;

»Ili želiš konja vilovita,

»Zlatno perje, srebrne

,elenke?

»Traži sine, što je tebi drago,

»Traži sine, a brige ne vodi «

A1i1 joj se do zemljice klanja.

Pristupi joj ruci i koljenu,

Ruke ljubi, tiho joj govori

:

»O, hanumo, tvog evlada majko.

»Danas meni i otac i majka

»Od svega ti toga ništa ne

~ u,

»No te m olim i po tri put kumim ,

»Pok loni mi snage od pomo

i.

»Neka budem junak mimo ljude,

»Da od m ene boljeg ne imade,

»Na sve strane ovoga svijeta ;

»Pa mi daruj bilje i kovilje,

»Da m e puška ubiti ne može,

»Ni prihvatit oštra sablja mesa«.

,

V ila njemu 'vak o govorila

'»Uzimljem te za svoga posinka,

»A bratimim

erkom jedinicom«.

To izre

e, prihvati dijete,

Pa ga turi na zelenu travu,

ovako njemu progovara

:

sine, u krioce m ajci,

`

'"»Da

ti dadem materine hrane«.

,

jede Alil u krioce vili,

1.ijeve se prihvatio dojk e,

Sisa dojku dok se nasisao.

-

A vila mu po

e besjediti

:

»Moj posin

e, G jerzelez A lija

»Ti poteci pe

~

ini na vrata,

»Te pogledaj s desna na l ijevo,

»Dok ugledaš studena kam ena,

»Do po njega k ostim' obasuta

»leonjskijema i juna

kijema

;

»Dovaljaj ga do pe

ine blizu,

»Da okušaš jel ' ti dosta dara«.

Alil progje, do kam ena dogje,

V iši kam en od najve

~

e kule,

L T

kam enu kl ju

i i sindžiri,

Po k amenu od svašta, znamenje,

.rp

zaprije juna

kim ple

~

ima,



Iz temelja kamen pomakae,

Drugom ma

e, ni s mjesta ne ma

e.

Povrati se te kazeje'vili ;

Vila njega sjede u krioce,

Izvadi mu dojku iz njedara,

Pa i desnom podojila dojkom,

Kad se Alil s drugom poposao,

Stade kueat' .

srce u prsima,

Zaigraše u mišiei ruke,

A nešto ga diže u oblake,

Iz oblaka pade pred kamenem,

Rukama je kamen prihvatio,

Podiže ga na prsi juna

ke,

Donese ga pe~

ini na vrata.

Kad vidjela zagorkinja vila,

Izvadi mu bilja iz njedara,

Te Aliji plete u per

inu,

Da ga puška ubiti ne.može,

Niti sablja prihvatiti mesa,

Pa mu dade do dvadeset

Te Aliji 'vako besjedila

»Ajde, sine, pravo Sarajevu,

»U nedelju, koja prva dogje ;

aršiji po pazaru gledaj,

»Ugleda

~

eš siromaha raju,

»Po pa.zaru gdje k obilu voda.

Augava je, stara. i mršava,

mu je ni gledati ne

~ e ;

»Ti mu podaj sve dvadeset padt,

»D a

~

e ti je od prve rije

i.

»A

uvaj je kao svoju glavu.

»Ne umakni zobi i sijena,

»Dobra

~

e ti oždrijebit' dora.

»Ne

~

e boljeg biti na svijetu,

.»Jer

e imat' u potaji krila,

»Snopa krupna, hairli poleta.

»S njim

~ eš mo

~

i preskakaf Dunavo,

»Ugaziti po sred vatre žive,

»Gdie se lome k opl , ja i opk lopi,

»Gdje juna

ke odlije

u glave

;

»A kad bi ti do nevolje bilo,

»Klikni mene, evo, tvo,ju majku,

poklikni tvoju posestrimu,

»B i

~

emo ti va.zda

u 11PV 0 ]

j « ,

Alil majci pristupio ruci.

P a

okrenu gorom u

Pravo ide Trebevi

planini.

Kad Alija megf

obane sigje,

š

~

alm njega rezil u

initi

:

da. im

.

se

V e ~

obane poh vatao žive.

Poveza im na grdilo ruk‹

.

Na svake ih muke udark).

~

obanima muke dodijale,



1 0

K od Alije pomo

~

zavikaše

»Am an, brate, Gjerzelez Alija

»Oprosti nam život na mejdanu.

»Tvoj je mejdan

i

tvoje junaštvo

»Svi

~

emo ti

biti

najamnici,

»Tvoje

uvat'

i

uzvra

~

at' ovee«.

Alija je za B oga h ajao,

Odriješi

obanima ruke,

t svoje im preporu

i ovce

;

Pa eto ga šeher Sarajevu,

Te k ad v]aška nedeljica dogje.

Po

aršiji

i

pazaru šeta,

Obzire se na sve

etir' strane.

Dok

ugleda jednog rajetinu.

Gdje

prodaje šugavu kobilu.

Niko mu

je ni

gledati ne

~

e .

Alija mu

po

e

besjediti

:

»Naj ti, vlaše, ovo dvades' pai*.

»Više nemam pare ni dinara,

»Drugom e je, beli, prodat ' ne

~ eš«.

Pare broji , ovako go vori

:

»Uzmi,

vlaše, pa se

Starac primi pare od Alije,

Rastaše se

i

halališe se.

Ode Alil gori Trebevi

~

u.

1 od vede šugavu kobilu.

ovee

uva, a k obilu žiri.

Kad se svrši po godine dana,

Oždr'jebi mu krilata dorata,

S nišanima do sad nevigjenim

Na

elu mu m jesec

i

zvijezda.

Na

sapima od megjeda šapa.

Putonogast u noge

etiri,

Duge grive, a kusata repa.

Tako staj'o

etiri godine ,

Prisp'je njemu dorat za jahanje,

Potkova ga,

i

opusati ga,

A na sebe dobavi oružje,

Te uzjaha sila na bijesa.

Bože mili, na svemu ti hvala

Da je k ome bilo pogledati

V ilovita G jerzelez Aliju

I krilata pod njime dorata

Gdje najboljem konju pet

SA

hata.

Tu Aliji ni po sata nema ..

Preigrava gore pustimice,

r

-

relije

e visoke planine,

•

udilo se malo

i

veliko

;

Gdje god bješe na glasu junaka

U

Tur

ina

i

u k aurina.

Svaki mu se s puta uklanjaše.

A prvu mu

ašu dodavahu.

I svaku m u poštu oda,vabu

P• kabvama

i

po niAjhabaaaa.

;

•

s

1



12

Pa kad jedno jutro ttranio,

li

mejhani na sred Sarajeva,

1 od pi

~

a .

~

eif prihvatio,

K li

e vila s tvrda. Trebevi

~

a,

Oua zov e Gjerzelez Aliju :

; ;dje

si, Ale, nigdje te ne bilo

Na rane

ti pivo

izlazilo

nam

Vlasi

udariše,

~

su

Jajce Vlasi prihvatili,

kolju se il graclu s Turcima.

»Robe,

pale, svake jade rade ;

»No

na noge, maj

itte ti hrane «

Ka.d

Alija rije

razumio,

Hazurao

sebe i dorina.,

Otisnu

se gorom i

~

enarom.

B r . z o

dogje

Jajcu

na

Krajini,

K ad po zemlji Vlasi

halakaju.

Robe, pale,

a-sijeku

gla VP.

Zubim' škrinu, sa.(1Ol'atA

VliSn

A sablja mu k ao.suite(

,

sinu.

Pa •megy

Vlahe

inio,

Sablja s'je

e,

odlije

~

u glave,

Sabljom s'je

e ,

a gazi dorinom,

Sve je Vlahe redom isjekao.

A sokake napunio mosom.

Sva

aršija krvlju polivena,

Ne

ostavi živa gjavOljega

Povratio ši

ar od

kaura,

Jajca grada gla'vam' okitio,

P a

odsjede u

pjami

mejhanu,

Dva dukata

nato

io Di

~

a,

Jedan njemu,

a drugi

dorinu.

Svi mu Turci u

mejhanu došli,

Na selame,

a

i

hošgeldije,

Te m u ikram i a.ferim daju

:

»Serhatlijo, neznana de lijo

»Aferim ti,

i

ko te rodio

»Tvoje

e se ime spom injati,

»Dok le bude Jajca

i

mjeseca,

»Dok je turskog hajir turkovanja,

»Prave vjere

u

Boga jednoga «



Junaštvo Gjerzeles Alije.

Amo, bra

~

o, da vam pjesmu kažem

Od istine, od stara zemana,

Svi mi bili zdravi i veseli —

Knjigu piše Tukunlija bane,

A na ruke caru od Stanbula,

li

njojzi mu 'vako poru

uje

»Molim ti se

estit' padišahu,

Smakni meni Gjerzelez Aliju,

I pošalji Alijinu glavu,

I njegova dora od mejdana,

I njegovu brijetkinju

~

ordu

Evo tebi gjemija od zlata,

Na gjemiji od zlata džamija,

A

džamija puna suha zlata

I evo ti

~

oha venedi

ka,

Što Stanbolu more biti tvome,

Tvom Stanbulu za sedam godina.

Ako ho

~

eš za deset, godina ;

I evo ti bjelica pšenica,

Što Stanbulu more biti

tvome,

Ne dvanaest,

ve ~

dvadest

godina «

Kada care knjigu prou

io,

I vidio što mu knjiga kaže,

On doziva

eteres vezira,

— Sve vezira carskijch muilata —

Sve im care po istinu kaza.

da vidiŠ carskijeh murtata,

Prokleto im pleme i koljeno,

Ovako su caru govorili :

»Sultan care, sve

evo k oljeno.

PiŠi knjigu Bosni ponositoj,

Pa je pošlji bijelom Travniku.

A na ruke hodži

upriliji,

Ondje sjedi hodža Cuprilija,

I do njega Gjerzelez Alija ;

Nek pogubi Gjerzelez Aliju,

Nek poŠalje Alijinu glavu

njegova dora od mejdana,

0 doratu brijetkinju

~

ordu «

To je caru vrlo mu

no bilo,

posluša

eteres vezira.,

Pa napisa knjigu šarovitu ;

Ode knjiga Bosni ponositoj,

Ode knjiga bijelom Travniku

I na ruke hodži dolazila.

Kada hodža knjigu prou

io

I vidio što mu knjiga kaže ;

Prolio je suze od obraza,

15



1 6

Sta

u mu se niz bijelu bradu,

K ajno biser niz bijelu svilu.

Do n jeg sjedi Gjerzelez Alija,

Pa g ovori hodži Cupriliji :

»O, Boga ti, hodža

uprilija,

I do sad su knjige dolazile,

Od našega ponosnog Stanbola.

Od našega cara

estitoga,

Nikad n'jesi groznih suza l jevo,

A danas ih ljevaš i suviše,

8to je tebi, ka.kvi su ti jadi ?«

Progovara h odža Cuprilija :

»K ad m e pitaš, pravo da ti kažern :

Grdna rano , Gjerzelez Alija..

Evo m eni kaia-ferman dogje,

Da j' od koga ne bih ni žalio

V e

od našeg cara

estitoga,

Da ja tvoju posije

em glavu,

Da pošaljem osje

enu glavii

I tvog dora, konja od mejdana,

Niz dorata brijetkinju

ordu.

Nego

uj me, Gjerzelez Alija,

Hajd' odavIen svojoj b'jeloj kuli,.

Meni žao tebe pogubiti.

Pa ti nemoj amo dolaziti,

Dok ne progje godinica dana.

kad progje godinica dana,

Serbe.z ti je amo dolaziti

Kad to

uo Gjerzelez Alija,

Proli suze niz bijelo lice,

Pa on ode svojoj b'jeloj kuli.

Al' da vidiš Cuprili

vezira,

Po svoj Bosni knjige rasturio,

U knjigama 'vakb poru

uje :

»Bujrum am o, po B osni junaci,

Dobro

e vas vezir .darivati,

Nekom ata, a nekom paripa,

A nekom e grumen suha zlata, «

Hitro lete po Bosni junaci,

Hitro lete bijelu Travniku,

Skupiše se iz Bosne junaci,

Na po lje je vezir izlazio,

Razregjivo po Bosni junake,

Sve ra.zgleda A lij'nu priliku ;

Svu je kletu Bosnu preturio,

Al' Aliji ne nagje prilike.

Tu veziru vrlo m u

no bilo,

Ni to vr 'jeme za dugo ne bilo,

Dade mu se nešto pogledati,

I on vidje kamenu upriju,

Na

upriji

-

jedan serhatlija,

Vas u srmi i u

istu zlatu,

Za pasom

mu dvije breše male,

Obje male, bez krem ena pale,



1

11

0 bedrima brijetkinja borda,

Na ramenu vezena šešana,

Uz njeg' stalo dvadeset mom aka.

Rad to vigje hodža Cuprilija,

Iza glasa po

e gov oriti :

»Grdna rano , Gjerzelez Alija

M egjer tebe danas nigdje nema

il

svoj Bosni i Hercego vini «

Kad ga

uo Gjerzelez Alija,

Ovako je njemu govorio :

»Evo m ene uz tvoje koljeno,

Pa šta Bog da i sre

~ a juna

ka «

K ad pogled'o ho dža Cupril ija,

Ovako je t iho govorio :

se kleo i bih se zakleo,

Da je jedan obadva mi sv'jeta «

'Po izusti hodža Cuprilija,

P a

on posla lale i mahzure,

Ovak o je njima govorio:

»Mudro hajte onom serhatliji,

Pogub'te mu sa ramena glavu,

Dones'te mi osje

~ enu glavu «

U m lagjega pogovora nema,

Otigjoše kamenoj upriji,

Pogubiše sa ramena glavu,

Donesoše osje

enu glavu,

Donesoše, pa se izmak oše.

Kad ugleda Gjerzelez Alija,

K ad ugleda osje

enu glavu.

Ciknu junak kajno kukavica,

Pa ovak u rije

govorio :

»Da ste men e, Bog d 'o, pcc ubili

'Po je sestri~

, a beg mi Ljubovi

~

,

Tako g bega u svoj Bosni nema,

U svoj Bosni i Heroego vini «

Progovara hodža

uprilija :

»Ne ljuti se, Gjerzelez Alija,

Od te k ajde ne imade fajde,

V e

~

ti hajde opremaj dorina.

Dorata ti podmetnut' ne mogu,

Jer ti dora nema u Turaka,

Ni u vlaških sedam kraljevina.

Niz dorata dvije breše male,

doratu brijetkinju

ordu «

Sk o

i Alona noge lagaue,

Sk o

i Ale k'o da se pomami,

K ud god'ide, kuli dolazio,

1J podrume svoje dolazio,'

I dorata timar u

inio.

Kad na njega takum udario,

0 doratu breše objesio,


~

ordu.

Pa on svome govori doratu :

»A m oj doro, moje suho zlato,



•-

Ne daj sebe, doro, o dvojiti,

_

Ne daj kolan sebi pritezati «

Natakoše dvadeset julara,

Povede ga dvadeset Turaka,

Pljesnu njega Ale po sapima,

Pa ovak o njemu govorio :

»Hajd' dorate, u sto dobrih

asa «

Dvije vile u griv' zapjeV ale,

Do po polja dora dovodili,

Od po polja ni koraka dalje,

Stade im se dordotimati,

Istrga im dvadeset julara,

Utekoše dvadeset Turaka.

Otolen se doro pov ratio,

Pa doletje svojoj b'jeloj kuli.

Sakrio

s e

Gjerzelez Alija,

Da ne gleda pred o

ima jada,

Pa ga traži hodža Cuprilija,

Pa on nagje GjerzelevAliju,

Sad povika Cuprili

~

veziru :

»O, Alija, turska juna

ino,

Valja doru do Stanbola si

~

i «

Alija ga opet opremio,

Ustakoše dvajes' pet julara,

Odvodi ga dvajes' i pet ljudi,

K ud god išli, do Stanbola sišli,

Predadoše caru

estitome,

Predadoše doru vilovita.

Care svoga Ibrahima vi

e :

»Id' opremi šeset bajraktara.

Da odvede k osata dorina,

I da nose.osje

enu glavu.«

I odoše l judi preko mora,

Preko m ora

etereš ' konak a.

Predadoše Tuk unliji banu.

Progovara deli Ibrahime :

»Cu li mene, Tukunlija bane,

Daj nam sada carsko dugovanje «

Al' šta re

e Tukunlija bane,

A1' šta re

e deli Ibrahimu :

»Evo tebi knjiga šarovita,

Pa je podaj caru do Stanbola

I car jeste, ali mudar nije

Od k ud m eni od zlata gjemija.

Na gjemiji od zlata džamija ?

A džamija puna suha zlata ?.

Od kud m eni

oha venedi

ka.

što Stanbolu more biti gradit;

Za punihjeh za deset godina ?

I od kud mi bjelica pšenica ?

V e

~

ti reci caru od Stanbola.

Da on ide od Stanbola grada.

-

Ono jeste moja djedovina.

nek ide iz Stanbola grada,



Al' da vidiš sohte iz medrese.

Caru svome 'vako govorili

»Sultan cAre, sve

evo koljeno,

Ne ostavljaj ti Stanbola sVoga,

V e

potraži Tur

ina junaka.

Baš junaka teška džebeliju,

Neka za te na mejdan iza

s

kje.

A sa onim banom Tukunlije «

Posluša ih care od Stanbola,

.Po

e tražit Tur

ina junaka,

Po

e tražit teška džebellju,

Sve ga traži, na

' ga nemogaše.

Sad m u vele sohte iz medrese

»Piši knjigu Bo sni ponositoj,

A na ruke h odži Cupriliji,

Nek ti

nagje Tur

ina junaka,

Nek ti nagje teška džebeliju —

Brez Bošnjaka ne ima. junaka «

To je caru vrlo drago bilo,

Pa napisa nam.0 šarovitu

;

Pa je daje svome Ibrahimu,

I ovako njemu govorio

»Jaši Ibro, šarca od mejdana,

Pa ti hajde Bosni ponositoj,

Goni k onja do b 'jela Travnika,

Podaj. n(Imu Cuprili

Neka tra.ži Tnr

ina junaka,

Ili

meni na mejdan izagje «

A re

e mu deli Ibrahlme :

»Nije lasno caru poreknu ti.

Carska rije

tvrgja od kamena «

Al' da vidiš Tukulije bana,

On nam ignu na svoje vojnike,

Ibrahimu da osjeku glavu.

M udar se je Ibro zadesio,

Pa je svoje povodio d ruštvo,

i gjemiju junak ujagmio,

Pa o n ode stolu i Stanbolu,

I izagje pred svog Padišaha,

Pa je caru knjigu poku

io,

A car njemu knjigu prihvatio,

Pa on u

i knjigu šarovitu,

Pa kad vigje šta mu knjiga kaže,

On sakupi

eteres' vezira,

Sve ve,zira, carskijeh m urtata

Sve im k aza što je i kako je,

A rekoše

etere,s vezira,

etrdeset carevih mu•tata:

»Padišahu, sve

evo koljeno,

nam h ajde Cabi i M edini,

Pa ti prtlja.j iz Stanbola grada,

Da ne djeliš juna

ka mejdana «

To, rek oše carevi veziri,

To rekoše, da ih Bog ubije,

or•



~ ~ • ~ . ,

"

uzmi puške, koje su ti drage «

Njemu re

e Gjerzelez A lija

»A Boga mi, hodža Cuprilija

Ti ne imaš konja za Aliju,

Ni

za

men e niti za mejdana,

Niti imaš ko nja ni pušaka «

Pa on sko

i na noge lagane,

Pa on ode svojoj kuli b'jeloj,

Za rogom mu nešto sablje bilo.

Za tu sabljU bio prihvatio,

A na rame torbu strunjavicu,

Pa se natrag hodži povratio,

I s hodžom se svojim halalio.

Pa on ode zem lji po

~

enaru.

Ne htje oti

~ caru od Stanbola.

Ve

~

e pravo deli Tukun-banu.

A kad dogje kuli u avliji.

K od k apije trideset Madžara.

Ho

~

e Tur

in u bijelu

A1' ne dadu trideset M adžara.

Ražljuti se Gjerzelez Alija,

Juriš ini na trides't Madžara.

Svih trideset zemlji oborio.

Pa unigje u bijelu kulu,

Uze mjeru u desnicu ruku,

Pa o n m jeri prebijelu kulu.

Rula bila nova na

injena,

24

Nek a traži teška džebeliju «

Ode Ibro Bosni ponositoj,

A od Bosne do šeher Travnika,

Ibro dogje

~ uprili

veziru,

I predade knjigu šarovitu,

Pa seibro natrag povratio,

Ode Ibro do Stanbola grada.

A gle sada hodže

Grohotom se hodža nasm ijao,

Pa on zove Gjerzelez Aliju :

»O, Alija, Turska juna

ino,

Nije gajret Gjerzelez Alija,

Da ,m i možeš do Stanbola si

~

i,

Od Stanbola Tukunliji banu,

A za cara na mejdan iza

~

i,

S Tuk unlijom m ejdan pod'jelit i ?«

Nasmija se Gjerzelez Alija,

Nasmija. se, a ovako re

e :

»Da m e nisi rastavio s dorom ,

I da

-

su mi moje breše male,

Brijetkinja još da mi je

orda,

Ja bih saš'o Tukunliji banu,

Da je digo butum svoju vojsku,

Ja bih njima na mejdan izaš'o «

A šta re

e hod ža, Cuprilija ?

Hajd Alija u moje podrume,

Te izberi konja od mejdana,



K ad to vidli trideset M adžara;

Hitro lete Tukunliji banu,

Sve mu rekli što je i kako je,

Ban ga zove n a bijelu kulu,

Pa ga pita Tukunlija bane :

»Ok len jesi, fisan Madžarine,

Ok len,jesi , oklen te imam o ?«

Njemu veli Gjerzele

Alija :

»Odovud sam vrlo iz.daleka,

Onog bana, od Alata grada,

Pa ti mjerim prebijelu kulu,

•

Na. k uli ti mana prevelika,

Ružno ti je kula sagragjena «

Progovara Tukuulija bane :

nJeste.1'

uli u Alatu gradu,

Da sam tu•skog prevario ca•a,

Zadobio jednu in.ušku glavu.

Pravu g lavu Gjerzelez Alije,

Najbješnjega turskoga junaka,

I njegova dora od m ejda,na-,

0 doratu dvije breše male,


~

ordu ?«

Ka,d to

uo Gjerzelez Alija,

. .(3rohotom se junak nasmijao

:

»Jeste

uo bane od Alata,

Pa, te moli baue od Alata,

Da m u svedeš dora od mejdana,

Da se dora o

ima nagleda «

govori Tukunlija bane

:

»Evo danas dva ravna mjeseca,

Kak o jesam k onja zadobio,

U podrume tople uvodio,

I svez'o nau dvadeset julara,

Još ni jednog odr'ješio n'jesam,

Ne'da dorat sebi pristupiti,

iftom bije, da o

i izbije

;

Davno bih ga banu

oklonio.

Ja sam dav'o stotinu dukata,

K o

~

' odr'ješit dvadeset julara,

K o ~

e meni napojiti dora,

Do studene vode d ovoditi;

Niko ne sm'je doru

Progovara Gjerzelez Alija

:

»Ja se uzdam u Boga dragoga.

Da

~

u svest.i do vode dorata,

Svesti vodi, pa ga napojiti

Ne plašim se konja nikakvoga

«

Progovara Tuk unlija

-

bane

: •

»Evo tebi. dvjesta m adžarija,

Ak o kon ja do vodic,e svedeš,

I mojoj ga b'jeloj kuli vratiš.

Ja 6u tebe sebi prihvatiti,

I ovdje

~

u tebe ože niti,

Pok raj sebe na

initi k ulu «

26

2 7



2 8

Nuto sada Gjerzelez Alije,

Odje on sko

i na noge lagane.

Pa on sagje na mermer avliju,

Sa avlije do podrumskih vrata,

Pa unigje konju debelome.

Ali vidi ko nja od m ejdana :

Iz nozdrva biju plamenovi,

Okre

~

e se s desna, n a lijevo.

Gle Alije, vesela mu majk a,

Svom doratu turski progovara.

Izvede ga pred bijelu k ulu,

I pokri ga rešmom pozla

enom,

Privede ga binjektaš kamenu,

re

e, uzjaha dorina.

M ili Bože, šta mu dobro radi,

Sve ~

efenke krši od du

~

ana,

A od kula strehe popadale,

I gleda. ga malo i veliko,

I na njemu bijesna junaka,

Pa se

ude ko nju i junaku,

On ga stjera do vode studene.

Gonio ga, pa ga napojio.

Na htje i~

i do banove k ule.

Y e ~

on od e uz polje zeleno.

Bez prorajene

etiri sahata,

Pa je onda zastavio dora,

Pa

doratu

svome govorio :

»A moj doro, sokolovo krilo,

Nije nam a vak ta polaziti «

Pa on doru povratio svoga,

Dotjera ga do banove kule,

Pa ga sveza u tople podrume,

Pio, jeo, za nedjelju dana.

Bože mili,

uda velikoga,

Progovara Tuk unlija bane :

»

~u li mene, fisan Madžarine,

De uzjaši dora od mejdana,

A i ja

~

u vranca od mejdana,

Da igjemo do bijele crkve «

Posluša ga Gjerzelez Alija,

Kada, crkvi blizu dolazili,

Progovara Gjerzelez Alija :

»O, gjidija Tukunlija bane,

Car ti posl'o teška mejdandžiju,

Ovo ti je carski mejdandžija,

Ovdje

~

emo mejdan pod'jelit i,

Pa šta, kom e Bog i sre

a dade.«

Pa se ma

e, u dorata ta

e

;

Bože mili, na svemu ti hvala

Na njemu se oganj prolomio

Ja da vidiš Tukunlije bana

Prepade se, žalosna mu m ajka,

Pa pobježe na k onju gavranu,

Plaho gonl poljem zelenijem,



30

A za njime Gjerzelez Alija,

Malo goni, bana brie stiže,

Živa ga je Ale uhvatio,

Svukao ga sa konja gavrana,

Svezao mu ruke naopako.

T,Jteže ga ok o svog d orina,

1 on sko

i, na dorata sjede,

A odletje vranac od mejdana,

Odletio prebijeloj kuli,

A Alija .zemlji po

enaru.

Kud god igje, do Stanbola sigje,

A kad dog je do careve kule,

Poteže m u svilene dizgiiie,

A podma

e kazan-bakra

lije,

Dobar mu se dorat pokupio,

isko

i na dihvanu carsku,

Junak sko

i sa konja dorata,

I svom caru ode u odaju,

U

izmama i u kal

inama.

Kad ga vigje care od Stanbola,

Progovara care od Stanbola :

»Oj, Boga ti turska serhatlijo.

Oklen jesi, od koga li grada ?«

Progovara Gjerzelez .Alija :

»Ja sam care od Bosne ponosne,

Od pitomog od šeher Travnika,

I onoga hodže

uprilije,

C.n je mene am o otpremio.

Da ja za te mejdan pod ijelim.«

ra,d to

uo care od Stanbola,

Ovaku je

ovorio :

»Aferem ti, Gjerzelez Alija,

Jednog smakoh , bolji mi je ost 'o «

»Aferem ti, Gjerzelez Alija,

On ;:Otvori od o daje vrata,

Pa pok aza Tukunliju bana :

»Gledaj care tvoga nevjernika —

Eno tebi Tukun lije bana «

K ad to vigje care od Stanbola,

Tome se je vrlo za

udio,

Pa on veli Gjerzelez Aliji :

»

u li mene, Gjerzelez Alija,

Iš i

sine, što je tebi drago,

ti kak vu zemlju jal' gradove ;<

Progov ara Gjerzelez Alija :

»Ne

u tebi zemlje ni gradova,

V e

ne m oj m i da,nas prikratiti;

Što uradim po Stanbolu tvome.

A upravu Oupriliji podaj,

Pameti mu na daleko nema «

Tome care namah k ajil bio.

A da vidiš Gjerzelez Alije,

Posko

io na noge lagane,

Pa prihvati brijetkinju

ordu,



32

Pogubi mu

eteres vezira,

Sve

eteres carskijeh murtata,

Dok mu jedan sjedi u budžaku,

Pa poletje Gjerzelez Alija,

Da i njemu od sije

~

e glavu.

A kad vigje care od Stanbola,

Pod skut njega sebi prihvatio,

Pa govori Gjerzelez Aliji :

»Ne sijeci, ako B oga znadeš,

Ne sijeci mojega imama,

Za njim klanjam dva'jest gedin' dana.

Kako

u ja bez svojeg imamak

A da vidiš Gjerzelez Alije

On od seb e sablju oturio,

Bacio je na odaju kletu,

Pa papu

u uzeo imamu,

Kad rastavi Gjerzelez Alija,

Kad rastavi od zlata papu

u,

Što je bilo turskijeh ajata,

Pod papu

u sviju ih turio.

Pa g ovori Gjerzelez Alija :

»Sultan care, sve

evo koljeno,

Evo tvoga muhur-sahibije,

Evo tvoje iz potaje guje —

Baci mi ga amo na odaju «

Kad car vigje što je i kako je,

Odbaci ga daleko od sebe,

Prihva ti ga Gjerzelez Alija,

A poletje od bedrice

orda,

Skide njemu sa ramena glavu.

Od glave milikauk poletio,

Iz kauka krsti pozla

~

eni,

A i one sitne medaljice.

Za

udi se care od Stanbola,

Pa zaplaka k 'o maleno d 'jete.

Njemu veli Gjerzelez Alija :

- »Tvoje guje ja sam danas potr'o,

P ri

uvaj se od drugih, gorijeh «

Zahvali mu care od Stanbola,

Pa je njega dob ro darivao,

Još mu dade hiljadu dukata.

Opremi ga Bosni ponositoj. —

Ova pjesma od stara zemana,

Od men' pjesma, od Boga nam zdravlje

K 1 . i

A

11;1,111.

,

g dril4tra

„ A

) A K‘°

s a ‘ . - u ; s y u



Sve dan po dan za punu godinu.

Jedno jutro Janko podranio,

Janko sio, a lea

a do njega,

Oni piju rumeniku vino.

Kad se bra

e sedam ponapilo,

V e

im vince ud'rilo u lišce,

A rakija eglen otvorila.

Pa Ilijca najmlagji govori

»Brate dragi, od matere draži

Naske sedam bra

e od matere.

Nikola je bratac najstariji,

A ti srednji namah za Nikolom,

Što si sveo turskoga djogata,

nas bolji ati na jaslama«,

Onda veli Sibinjanin Janko

»Ilijica, brate ponajnalagji

E sad

emo konje izjahati.

Da vidimo ko boljega jaš(

,

.

Vidi

ete, sve .šest bra

e moje,

što .sam turskog cara podvorio

TJ Stambolu

etiri godine.«

Sedam bra

~

e na noge sko

Ke,

Svaki svoga ata posjednuo.

Janko svoga Stamboliju djogu.

Kada bra

a konje razigraše.

Otiskuju koplja ubodice,

Bra

~

i veli Sibinjanin Janke :

Gjerzelez M lija

4 1 ,

i Car

od

Stanbola.

Bože mili, na svemu ti fala

Cara dvori Sibinjanin Janko,

U Stanbolu za tri godinice.

Kf,d

etvrta nastala godina.

Janka re dobro pomilovo.

Od mu ata poklonio

1 š-n&set i

etiri tavle

Najbeljega , ta vhbašu djogu.

Janko djogu hrani u Stambon).

Cara dvori jbš punu godinuzb

A

kad peta nastala godina,

Onda Janku Sibinj na um pade

I njegova bjelogrla ljuba.

I njegovih do šest bratinaca.

Janko sebe spremi i djogata;

Pa ostavi cara u Stambulu.

Ode Jank o svojoj domovini.

Njega bra

a l'jepo do

ekala,

A dvori ga vijerna mu ljuba.

Janko hrani djogu kod Sibinja.



36

37

»Davor mojih sve šest bratinaca

Koji bolje jaše ata mamna?«

A Nikola njemu govorio :

•

»Brate slatki, Sibinjanin-Janko

Kako posto i od majke otpo,

Takog ata ja vidio nisam «

Ate ska

u sve šest bratinica,

Megju njima Sibinjanin Janko,

Pa se bjeloj povratili kuli,

Za gotovu sofru zasjedoše,

Okrenuše

ašom naokolo,

Onda veli Sibinjanin Janko

:

»Vidjeste li Stambolije moga

turskog su cara

estitoga

Još šezdeset i

etiri tavle,

Sve su pune ata žestok ijeh «

A Nikola njemu odgo vara :

»Šuti, Jank o, nem oj budaliti

U turskoga

ara u Stambolu

Ima, brate, svašta izobilja «

Njemu Janko 'vakO odg ovara :

»E moj brate, Nikola od majke .

Evo t ' vjera od Janka rodjenog :

Štogod ima Stam bolija m ladih,

Ja bih svakom na mejdan izašo

A

na o nom Sta m boli ji d jog i ,

I caru bi na m ejdan izašo .«

Ni k o la m u op e t odgova ra

»Pr odf se, Ja.nko, pre

~

ero si

Ne spom inji cara u Stambo lu

Da on pruži od Stambola ruku.

On bi tebi o

i izvadio,

U Sibinju, u riašoj odaji.«

Kad

u Janko, to mu mu

no bilo

:

» ~

ujete li, sve šest bratinaca

Evo vami vjera od meneka,

Ja

u cara na mejdan zovnuti.«

To im kaže, pa na noge klisi,

Namah Janko bjelu knjigu piše

:

»

~

uješ, turski care u Stambulu.

Turski care, a sultan-Murate

Dvorio sam tebe u Stambolu.

Ti si meni djogu pok lonio

Najboljega tavlibašu svoga,

Ak o nisi mlada Stambolk inja,

Deder meni na mejdanIzidji,

Pod naš Sibinj na m ejdan juna

k i

;

Ako ne

eš na mejdan izi

i,

Ti mi za se šalji mejdandžiju

;

Ako ne m'reš mejdandžiju na

~

i,

A ne mereš tahta ostaviti,

Uz nju šalji sedm u tarafhunu «

Janko knjizi knjigonošu nadje,

Momak ode niza sinje more,



36

Nosi mom ak k njigu u'procjepu,

Na vran

i

u konju pomam nome.

Sve dan po dan k ad u Stambol dogje.

Jošte nije doš'o do saraja,

Ugleda ga muh ur-sahibija,

Pred njeg' turnu dvije pašalije,

Povedoše momk a sadrazemu,

A sadrazam knjigu prifatio.

M omk u daje trides mad žarija.

Pa se mom ak natrag povratio.

I tu knjigu poslo do Stambola,

Sve dan po dan za punu godinu,

Opet Janko k njigu napravio,

I tu knjigu poslo do Stambola,

I tu knjigu sebi povratio,

U Stambolu sadrezeme carski.

Tako bilo za sedam godina,

Sedam caru knjiga opravio,

Na nikakvu odgovora nema.

Onda Janko osm u napravio :

»

~ uješ, care, silni car-Murate

Sedam sam ti kiijiga opravio,

Evo tebi osma knjiga moja

Ak o m eni sada ne pošalješ,

Ne pošalješ mejdandžiju svoga,

Ne

po#,alješ sedine sultanije,

pošalješ sedrne tarafbane,

Ja

~

u tebi pod Stambul

1 tebe

u na mejdan zovnuti,

Odje gledaju stambolske hanum e.«

Opet k njizi knjigonošu nadje,

K njigonoša kad u Stamb ol dojde,

Ugleda ga carev sadrazeme,

Opet vrati knjigonošu sebi,

Gleda knjigu Sibinjanin Janka.

Pa govori momk u knjigonoši :

»Stani mom

e, dok od cara dodjem,

janku otpis od Starabola«,

Uze knjigu i sve sedams knjiga,

Što je poslo Sibinjanin Janko,

K ad upade sadrazem pred cara,

Sedam puta u zar poljubio,

Osam knjiga pred cara bacio,

Car alifet šehislama viknu

»Šehislamu, draga lalo moja.

itaj knjige, pa ih pravo kaži «

A šehislam pade na k oljena.

Knjige gleda, a caru govori

»Sve sedam je knjiga od Sibinja,

Car alifet, od tvojega Janka

Što si njega, care, pom ilovo,

Sad se Janko asi u

inio,

Tebe zove na m ejdan juna

ki.

Evo osm u knjigu napravio,

41



D a

~

e tebi pod Stam bol iz i

i,

i v t i j e

~

e te na mejdan zovnut i ,

Gdje gledaju stambolske kadune.

Nego, care, sve

evo koljeno :

~

i tab tahta ne d a osta,vit i ;

Da ostaviš tahta , u Stam bulu,

m ereš turski care bit i.

V e

~ ti

divan o ko sebe.

Ti pozovi le i vezire

M u k u r

b je, ?ipa sve

u

tuglije,

U

tughje, pa sve. i

tugh

•

e . «

Sadrazemu cgel'govori :

»ŠaIf i

age 4

etirN‘trane,

Nek se divin

kupi oko mene «

D iva n k • sa dr a zem e ca rsk i ,

Divan k pi za tri d a bjela.

Kad

e t t i da n a k os ra nu o ,

Sastaše

ale i vezir ,

Na divan cara

est i oga,

Car e v ikm šehis la voga.

A šehislam lcnjige

dio,

i'ravo gleda,

. i je kaže.

K ada lale

uli i

veziri,

Svak preda se

glavu oborio,

Onda ve li M ahmutpaša carski :

»Car alifet, sve

evo :koljeno

ImaA dosta ma la i irada,

Za, te de se na ~

i m ejdandžija.«

Car po diže ispod

zara

glavu :

»Cujete li, moje m uhurlije

Ko god

za me na mejdan izidje

I pogubi Sibinjanin

Janka,

Da

u njemu sedmu

sultaniju,

I da

~

u mu sedmu rafhanu

;

Da

~

u njemu

muhu

nice,

Hod sebe mu

graditi'saT je,

Prvi

~

e mi bitiauhurlij

K ad to

uše lale

i veziri,

Carskih šalju do sedam telala.

Oni vi

u, a blago

obri

u

:

»Ta je majka rodila junaka

K o b i Ja nk u na

mejdan izišo

Za, našega d evlet-padišaha ?«

Oni vi

u za t r i dan a

b'jela,

tog živog nejma n i rodjena,

e Janku na m ejdan iza

~

i,

Op et posla car eve telale.

Kad se bili oni povrati li

K raj

, saraja Bošnjak-M ehmetpae .

pni-vi

u i Sta

bol proklinju,

A

njih sluša Ibl'hitahvedžija,

K ahvedžija Bošnjak-M ehmetpaše,

K ahvedžija paši do letio :

»Gospodaru, carev m uhurl ija

4 2

1 3



Da 1f smijem pred cara iza

i,

Ja bi za njeg na mejdan izašo

Baš onome Sibinjanin-Janku«.

Paša vodi kah vedžiju svoga,

Uvedoše k ahvedžiju Ibru,

Sve kazaše caru

estitome.

Ibru care ruko m pog ladio :

»Davor, Ibro, M ehmetpaše moga

Ako tebe mio Bog pomogne,

Te pogubiš Sibinjanin-Janka,

Ti si dosad bio k ahvedžija,

Odsele

~

eš m uhurlija c,arsk j.«

Ode Ibro s m uhur-sahibijom,

Otvaraju sve tavle careve,

Bira Ibro ate prazovite.

Njemu veli seizbaša Jure :

»Ved si sedam tavli otvorio.

A ne moreš sebi ata na

~

i .

Deder meni po istinu kaži,

Za što tražiš ata za sebeka ?«

Njemu Ibro po istinu k aže.

Ne zna Ibro, žalosna mu glava,

Da je carev seizbaša Jure,

Da

je sestri

~

Sibinjanin-Janka.

Njemu Jure tiho govorio :

»Davor, Ibro, eski Mehmetpae

Tebi ata znadem ponajboljeg.

je

skoro sišo od M isira.

Od M isfra, šaha miWrskoga.

Baš na im e tavlibaša djogo.

•

Najviši je od svih ata carskih.«

Jure znade misirliju djogu,

Zaglav djogo šaha m isirskoga.

Kad poleti, ustavit se ne

~

e .

On odape m isirliju djogu,

Predade g a k ahvedžiji Ibri.

Oprem iše misirliju djogu,

Obukoše k ahvedžiju 1

bru.

•

Sve u srmu i žežel« zlato,

V ode Ibru caru

estitome.

Qtre veli mejdandžiji svome

:

»K ada pojdeš do Sibinja grada,

Uzmi vojske k oliko ti drago,

Saraš

era kojeg tebi drago,

U m ene su do tri sadrazema.«

Kad

u Ibro, caru poletio

:

»Ne

u, care, sadrazema d rugog,

V e

~ ja ho

~

u M ehmetpašu tvoga,

j ' u Bosni bio na v ezirstvu.

Daj mi vojske dvanaest hiljada,

I

da

eš mi na m oru djemiju.

Na djem iji šezdeset topova.«

Sve to

uo seizbaša Jure,

Jure knjigu od Stambo la piše :

44



Pa podviknu Sibinjanin Janko :

»M ehmetpaša, od turskog Stambols

Jel ' mi.care poslo m ejdandžiju,

M ejdandžiju, kah vedžiju tvoga,

Nek izlazi, da se ogledamo «

Tom se

udi Mehm etpaša carski ,

Jadan paša ni za što ne znade,

Paša viknu k ahvedžiju svoga :

»Jaši, Ibro, misirliju djogu «

Kada Ibro u Janka pogleda,

A1' u Janka koplje u desnici,

Na vrh koplja od medjeda glava,

Namjestita glava

.

na, gajtane,

Ona zijeva kao da je živa,

Namah, Ibri zlo na umi pade.

Kad rekoše, konji potekoše.

Obojica k oplja otisnula,

Baci Janko svoje pred djogata,

Pred njeg pade g lava medjedija,

Ona zijeva baš kanda je živa,

Djogat frknu u obe nozdrve,

Natrag s' trže, a djogat pobježe

: :

Ibro zapti, al' mu fajde nema.

A za njime Sibinjanin Janko,

Ibru stiže, sabljom udario,

Pade glava Ibre k ahvedžije.

Janko glavi ni mukajet nije,

»Moj amida, Sibinjanin-Janko

Evo tebi Bošnjak-Mehmetpaše,

On ti Ibru vodi kah vedžiju,

Da t' .za cara bude m ejdandžija ;

Ja mu dao zloglava djogata,

Da

eš Ibru lako pogubiti.«

Seizbaša, knjigonošu nadje,

Posla prije knjigu do Sibinja.

Prije

bre do Sibinja si

~ i .

Melunetpaša sutra podranio,

Uze vojske dvanaest hil jada

I na m oru veliku džemiju,

Na k ojoj je šezdeset topova.

K ada paša vojevati pojde,

Na Stambolu puk oše topovi,

TT d žemiju kad paša unidje,

I sva vojska u dže miju ud je.

Na džemiji trgoše topovi.

Mehmetpaša ode putovati.

llokle p ade po d Sibinja grti.tla.

Iz Sibinja ugledaše kranjei.

Brat Nikola Janka povik nuo :

»Evo, Janko, sad careve vojske

A1' se Janko iz grohota smije :

»Neka vojske, dragom Bogu fala

Sad

eš vidjet' svoga brata Janka

,

Janko sebe i djogata spremi :

4()



S djoge sjaha, M ehmetpašu viknu :

»A

zar u vas mejdandžije nejma.

Brže m' boljeg šalji mejdandžiju «

M ehmetpaša mejdandžiju nadje,

I tog Janko glavom rastavio.

Janko dvan'est zgubi mejdandžija.

Onda paša suzama prolio :

»Ovdje tebi mejdandžije nejma,«

»»Kad je tako Bošnjak-Mehmetpaša,

A ti vra

~

aj do Stambola vojsku,

Nek mi care šalje sultaniju,

•

d Starnbola sedmu tarafhanu,

Ja nek ide da se ogledamd ««

M ehmetpaša zavio bajrake,

Od Sibinja on pov rati vojsku.

Mehmetpaša kad Stambolu sidje,

Ne puc aju carevi topovi ;

Ode vojska svak na mjesto svoje,

M ehm etpaša u svoje saraje.

Caru veli Bošnjak M ehmetpaša

»Car alifet, sve

evo koljeno

Deder raspi divan od sebeka,

eraj, care šehislama svoga,

Ja

~

u tebi dževap

Namah care divan razasuo.

I o

~

ero šehislama svoga.

Onda pak caru govorio

»Car alifet, sve

evo ko ljeno

Ti kad si mi muh ur poklonio,

Pa u B osnu poslo na vezirstvo,

M urtati su mene

A ti si si; na m e rasrdio,

Bosne me surgun u

inio,

Preko M ora u Anadoliju.

Tu sam sedam bio godinica,

Ti se opet na me smilovao

I opet si mene povratio,

Za to

u ti sada kazivati

Ovdje tebi mejdandžije nem a,

Da sprem Jankom stane na mejdanu.

Jer si Janku poklonio djogu,

Baš najboljeg tavlibašu svoga.

Neg' da ho

eš mene poslušati.

Da napišeš bijela fermana,

Pa ga šalji na Bosnu carevu,

Svojoj lali, GjerzeleZ-Aliji,

Na Gerzovu, mjestu pitomome.

On

~

e za te na mejdan iza

~

i.«

K ada care razabrao r ' je

i,

Grohnuše m u suze niz obraze :

»Što to, lalo, Bošnjak M ehmetpaša

Što spominješ Bosnu plem enitu ?

Pa pred carem po

eo plakati,

Da, mi lala

nisi prva moja,

8

4 9



Sad bi tebe glavom rastavio.

K ad je evo sad sedam godi

.

na,

K ako se je Bosna priložila,

Priložila Be

u i esaru.«

Kad to

uo Bošnjak M ehmetpaša.

Suze proli, a zaru pote

e,

Zara ljubi, a tem enah

ini :

»Car alifet, sve

evo koljeno

Deder pravi bijela fermana

Na Gerzovo, na mjesto pitomo,

Ak' ne dojde Gjerzelez Alija,

Ne bude li Bosna plemenita,

Padišahu, sad u tvojoj ruci,

Eto sablje, evo moje glave

V e

su tebi Bosnu oblagali,

Baš šehislam, prva lala tvoja.

Evo punih sedam godin' dana

Ti na Bosn u ne šalješ ulefe,

A ne šalješ bijela fermana.«

Sultan M urat suzama proljeva :

»Lalo moja, Bošnjak-Mehmetpaša

Ako budne to istina prava,

Da je Bosna sad u mojoj ruci

-I na Bosni Gjerzelez Alija,

Ti si eski bio M ehm etpaša,

Ods ele si muh urlija prvi «

Kad to

uo Bošnjak Mehm etpaša :

»Car alifet, tako ti Kur'ana,

Ja

u tebi ferman napraviti,

A ne zovi. šehislama svoga,

Na ferman

eš turu udariti,

Da

eš meni ferman u desnicu.

Neka nik o u Stambolu ne zna,

Pošlji mene i tvog sadrazema.«

Kad je care r'je

i razabrao :

»Piši ferman, kak o tebi drago «

M ehm etpaša bijel ferman piše,

A

car na njeg tuFu udario,

Pa ga dade Mehmetpaši glavom.

Paša nadje sadrazema carskog :

»Daj m i svojih sedam pašalija ,

-U ko je se moreš pouzdati,

No

~

u šalji do mojih saraja «

»»Ho

u, paša, koliko ti drago.««

K ad odoše u džamije Turci,

U džamije klanjati jaciju,

Mehmetpaša spremi pašalije,

Paša kri

i svojim pašalijam :

»K ad se ferman nosi od Stambola.

Ne nosi se ferman u njedrima.

Ve

se ferman nosi na prsinia.«

Mehmetpaša na djogata frci,

Uz njeg carsk ih sedam pašafija,

Provede ih na sedam k apija,

E r

• 5 0

l



A kod sedme sa djogata frci.

Pa izvadi ferman iz njedara.

Na fermanu ovo napravio :

»Lalo carska, Gjerzelez Alija

Našem caru

udan mejdan naš'o

Od djidije Sibinjanin-Janka.

Ca.re mu je slao mejdandžije,

Dvan'est ih je Janko pogubio,

Sad ve ~

caru mejdandžije nema.

Za vas care ne zna u Stambolu.

Jer je Bosna caru odlagata,

Da sad nije u carevoj ruci.

Van

im tebi carev ferman stigne.

Šarca jaši, hodi do Stambola «

Svih sedam se na put opremiše.

Oni jašu i no

om i danom .

Vakat bio, kad na, Bosnu sišli,

A

dopade sve sedam tatara,

B'jeloj kuli Gjerzelez-Alije,

Pašalije viknuše Aliju,

Ne

u niko u

emerli kuli,

Nego ma ti Gjerzelez-Alije ;

Stara nana do pendžera dodje.

Vidje starka pašalije carske,

A u jednog ferman na prsima.

Pa povika Alijina majka :

»Pašalije cara

estitoga

Ovdje nema mog Alije sina,

Neg' eto ga niže kule bjele,

Gdje

on

vrše sa šarcem šenicu.«

Kad to

ulo sedam pašalija,

Oni lete Gjerzelez-Aliji.

Pašalije njega ugleda

.

še.

A kakvi su u Alije brci,

Konda j' crno janje u zubima,

Brci Ali po puškama pali,

Kad ugleda sedam pašalija,

Ta kakav je Gjerzelez Alija,

Pašalije natrag pobjegoše.

Kad ugleda Gjerzelez Alija,

Gdje j' u jednog ferman na. prsima.

On ostavi šarca u brna

i,

Pa pote

e carskim pašalijam.

Pašalija, sebi s' pobojao,

Pa sa prsa ferman otrgnuo,

Ferman pade u zelenu travu.

A

dopad e Gjerzelez Alija.

Kad na ferman oko pogledao,

Što mu piše BoŠnjak Mehmetpaša.

Da je carska, Bosna oblagata.

Aliji

su suze udarile.

Kad Alija ferman razgledao.

Vidje turu cara

estitoga.

Turu ljubi, a temenah

ini,

4



Pa o n suze proli iz o

iju :

»Davo r stara na Gerzovu nane

Evo punih sedam godin' dana,

Kako nema careva fermana,

Ni od cara careve ulefe —

Sad mi, evo, carev ferman dodje,

Da je caza

udan mejdan našo

Od djidije Sibinjanin-Janka,

Cara Janko na mejdan pozivlje.

Evo meni M ehmetpaša piše,

Da za cara na mejdan izadjem,

Ako li ga poslušati ne

~ u,

Ode paši ša ramena. glava.

Meni valja tahtu i Stambolu,

Deder m eni brašnenicu sprernaj «

•»Ho

~

u, Ale, ne brini se time.

Begu fala i našem devletu,

K ad sam takvo g pothranila sina,

Pa car za te znade u Stamb olu.««

Tad Alija. do svog šarca

. dOdje,

Šarca svoga timar

Usta

e mu arpe ugruhate.

Kad na vakat akšam saklanjao,

Izvadio kur'an-hamajliju,

DOk Alija kur 'an prou

io,

V e

mu vak at od jacije dodje,

Kad Alija saklanja jaciju,

On uzimlje svoje brašnenice,

Pa ih šarcu me

~

e u hegbeta,

»Davor ša.rac, moje desno k rilo

Odavlen je pod Sibinj kam eni,

Brate slatki, dvadeset konaka.,

Tebi valja sve to pokupiti,

Dok nam zora pukne od istoka.«

To on re

e, pa na šarca frci.

Dok im zora pu

e od istoka,

Šarac pade kod vode bunara,

K od bunara. Sibinjanin-Janka.

Ale bojno k oplje udario,

I za k oplje šarca privezao,

šarac zoblje arpu kod bunara,

A A lija izvrnu rukave,

AbdNs uze na vod i buna.ru,

Abdest uze, da sa.bah saklanja.

.Ale misli, niko ga ne gleda,

Gleda ljuba Sibinjanin-Janka,

Još joj Janko leži na šiljtetu.

Janka budi ljuba u odaji :

»Ustan' , Janko, ako Boga znadeš

Hodi vidi, što vidio nisi,:

Tur

in eno kod vode bunara «

Kad to

uo Sibinjanin Janko,

Brže Janko na pend žer pogleda,

.V jernu ljubu od pendžera vi

e :

54



»Ono Tur

in nije od Stambola,

V e

~

od Bosne Gjerzelez Alija ;

Jer kad sidjem do našeg Zemuna,

Pa pogledam više Biograda,

Na Avalu, više Biograda,

Ima kula Avaljanin-1"or

e,

Ono mu je Bogom pobratime

Sa Gerzova Gjerzelez Alija ;

V an sam

uo, ljubo vjerna moja,

Da je Tur

in junak na mejdanu.

Al' ja

u mu na mejdan iza

i.

Ti

~

eš za mnom u avliju si

~

i,

Pa

eš stati na avlinska vra.ta,

Da m' okupi Gjerzelez Alija,

Ti

~

eš meni otvoriti vrata.«

A ljuba je Janku govorila

»Gospodaru, Sibinjanin-Janko

Ak' odsje

eš Alijinu glavu,

Ne nosi je u našu avliju,

Od nje bi se vrlo prepanula «

Janko sebe i djogata sprema,

Prevari ga, u sedlo mu frci,

Izjaha ga do vode bunara.

Al' ne gleda , Gejrzelez Alija,

Ved preda se metno hamajliju.

Janko njega viknu sa djogata

»

~ uj Tur

ine, Gjerzelu Alija,

Sa Gerzova mjesta pitomoga

Jaši šarca, pa na mejdan bodi «

To Alija ni mukaet nije,

Nit' on gleda, nit Janka pogleda.

A. kad Janko prirjera djogata,

V idje šarea kr•d vode bunara,

Šarac zoblje arpu ugruhatu ;

Pred njeg Janko koplje otisnuo,

A na koplju medjedija glava,

Ona z'jeva kao da je živa,

Al' se šarac uplašiti ne

~ e,

V e

~

se na njem griva podignula.

eiknu šarac Gjerzelez-Alije,

On na kOplje frci kod bunara,

Sve mu terme u igle sasuo.

Kad to vidje Sibinjanin Ja

.

nko,

Da se šarac uplašiti ne

e,

Bježi Janko kuli i avliji

Na djogatu cara

estitoga.

Kad to vidje Gjerzelez Alija,

On dofati topuz kod sebeka.

Ale usta

' jevo koljeno,

Desnom rukom topuz otisnuo,

Sfati topuz pod Jankom djogata,

A sap shvati Sibinjanin Janka --

Mrtav pade jedan kod drugoga

Glede bra

~ a Sibinjanin•Janka„

57

6



Nikola je 'vako govorio :

»Jesam li

ti,

Janko,

kazivao,

Da se cara prodješ i Stambola,

Da ne

gubiš svoju ludu glavu ?«

eedoše mu

bra~ a pred

Nikola im neda iz odaje :

»Ne

~

'te, bra

~

o, vjeru

vam

zadajem

Svi bi i vi

glave pogubili,

Tur

in nami ni muka.jet

Ni ljubama, a ni naŠoj kuli.«

Kad Alija, Kur'an prou

io.

On

smotao kur'an-hamajliju,

Kad on Janku i djogatu-dodje,

On Jankovu glavu odsjekao,

Glavu Šarcu u zobnicu bad.

A

o

šarca topuz objesio,

Povede ga do vode bunara.

Sve gledaju iz,kple gospoje,

Uz

njih bra

a Sibinjanin

Janka,

Za njim Šarac gl•vu objesio,

Alija je

Šareu govorio :

»Šarac brate, od ramena krilo.

Ode

glava Bošnjak-Mehmetpaše

Odavlen je

do Stambola b'jela

Baš

šezdeset i

sedam konaka.

Dok

zau

i

podne.na džamiji,

yani

meni na

Stambol-kapiju,

Na

Sofiji,

velikoj džamiji.«

Tad se pod njim šarac pokupio,

Dok mu sunce na podne izadje,

Šarac pade kod Aja-Sofije.

Tu Alija šarca odsjednuo,

Dok Alija podne sakla.njao.

Kad kroz Stambol šarca projahao,

Njemu šarac glavu objesio,

Kako ide, kanda do

~ i ne

e .

Ale

mrke

objesio brke,

Ode haber kroz

Stambol bijeli

Do saraja Bošnjak-Mehmetpaše :

»Et,

konjika, kakav

doš'o

nije,

Po

konju

je brke

objesio «

Kad to

uo

Bošnjak-Mehmetpaša,

Paša

sko

~

i, kanda ne sjedjaše,

Kad ugleda Gjerzelez-Aliju,

Grli, ljubi, ne zna

da

odstupi

:

»Lalo draga, cara

estitoga

Da ne

dodje za pun mjesec dana,

Otišla bi sa meneka glava «

Pa doviknu

ohodara

Ibru :

»Vodi, Alu do naših saraja «

A odleti eski M ehm etpaša

Do

~

ošaka cara

estitoga.

Kada care pašu ugledao,

Zar podignu, Mehmetpašu viknu

:

8



»Sto je, lalo, Bošnjak-Meh metpaša ? «

»»Eto, care, tebi mejdandžije,

Sa Ger.zova Gjerzelez-Alije «

»M u

i, paša, sam te Bog ubio

Ju

e s' m oje stigle pašalije

Na Gerzovo, na mjesto pitomo «

Kada paša razabrao r'je

i,

Sedam puta temenah u

ini :

»Car alifet, sve

evo koljeno

Evo tebi Gjerzelez-Alije,

Odjahuje šarca pred saraji.

Da pogledaš iz svojih saraja,

K ako bježe sve i

age tvoje,

A od šarca Gjerzelez-Alije «

Baš Alija njima govorio :

»

ohodaru, Bošnjak-Mehm etpaše,

Ti, što znadeš turski govoriti,

Kaži sada i

agama carskim :

Koji dodje do šarca mojega,

Onaj mora danas umrijeti «

A

ohodar iz sveg grla viknu :

»Pašalije, ne primi

'te s' šarcu,

Ne šarte se svojom rusom glavom «

Tad

ohodar pred Aliju pogje,

Pa prifati Gjerzelez-Aliju,

Povede ga do zara careva.

M ehmetpaša caru besjedio :

»Car alifet, sve

evo koljeno

To je glavom Gjerzelez Alija.

Ti si m ene htio pogubiti ,

Kad sam tebi za Bosnu kazao,

Da je Bosna još u tvojoj ruei,

Ti dovedi sadrazema tvoga,

Jer on znade s Alom govoriti,

Pred njim p itaj Gjerzelez-Aliju,

Je li Bosna sad u tvojoj ruci.«

Dovedoše caru sadrazema.,

Sadrazemu care govorio :

»Sadrazeme, draga lalo moja

Ti sad pitaj Gjerzelez-Alije.

Što ti ka že, ti to men i k aži «

Alu pita carski sadrazeme.

Alija m u pravo odgovara,

Da su ju

er stigle pašalije,

Da je Bo sna u carevoj ruci,

Da su B osnu caru oblagali,

Pa izvadi ferman iz njedara.

K ada care ferman ugledao,

Nam ah care k ajde ufatio,

K ajde gleda, u Alu pegled

a.

Car se sjeti kakav je Alija,

Da on more sti

i sa Gerzova

Do Stambola, kad je njemu drago.

Onda caru suze udarile :



»Sadrazeme, draga lalo moja

.

Na šar

evu dlaku gledaju

~

i ,

Na Alino lice gledaju

~

i;

Ale more, kud m u drago, pro

~

i „

A sad pitaj Gjerzelez-Aliju,

•

Bi li smio na mejdan iza

~

i,

Od Sibinja Sibinjanin-Janku ?«

Kad to

uo G jerzelez Alija,

Suze proli,

p o d

hrku se

On izvadi izpod hrke glavu•

Pa govori Gjerzelez-Alija :

»Ova glava Sibinjanin-Janka,

Je li cara dvorila svojega ?«

K ada, care ugledao glavu.

Devlet ciknu, ispod zara

.

Pa Aliju rukom pregrlio

:

»Zar si .Tanka glavom rastavici

?«

»»Jesam.

care, padišahu dragi

Jutres

a

glavom rastaxio,

donio,

e V O ,

do Stambola.««

Ca.r,alifet Ali

govorio :

•

»Iš

i blago, koje'tebi drago

Da

~

u tebi sedm u ,sultaniju.

Da

~

u tebi sedmu tarafhanu,

Da

~

u tebi muhur sa d esnice,

sebe ti gradit i saraje,

Ti

eŠ prvi b iti muhurlija.«

K ad Gjerzelez te razapra r'je

i,

Zara l jubi, a tem enah

ini :

»Fala tebi, care gospodine

Za m e tvoje sultanije nisu

;

A ja tvoje tarafhane ne

~

u,

Ja ti ne

~ u biti muhurlija,

Neg' da

eš mi m uhur sa desnice,

Da ja hodam po tvojem Stambolu

Od tog

asa pa do i

~

indije,

Da pogubim, k og je meni drago.

Kad to caru sadrazeme kaza,

Što ga iš

e Gjerzelez Alija,

Snima care m uhur sa desnice,

Pa ga pruži sadrazemu svom e,

A sad razem Gjerzelez-Aliji.

Kad Alija muhur ujagmio,

Od bedre je sablju potegnuo,

šehislama glavom rastavio.

Pa dofati kauk šehislamov.

Donese ga pred cara

estitog,

Al' u ka,pi od zlata krstovi

;

Donese mu kajsar-jemenijv.

Pod nogama kur'an-hamajlija

Onda can suze poletile

:

»Lalo moja, Gjerzelez-Alija

Eto m uhur, eto sablje tvoje,

Rad i sada, što je tebi drago «

t 3



A Allja sadrazema viknu

»Sadrazeme, na divanu carskom

~

uvaj cara, odsje

'

u ti glavu

A daj m eni ' Bošnjak-M ehmetpašu,

Da me voda po Stambo lu gradu «

Njega voda Bošnjak-Mehm etpaša,

Ale s'je

e po Stambolu Turke ;

On posje

e Ibrahim-vezira,

Pa posje

e siliptara carskog,

Glave s'je

e sve do i

~ indije,

Tri stotine on odsje

e glava.

Kad zau

i Ali i

~

indija,

Alija se do saraja vrati,

Da on m uhur dade sa desnice.

Mehmetpaša dovede Aliju,

A obadva caru poletiše,

Pravo kažu caru

estitome,

K oliko je glava odsjekao ,

Da je taman trista namirio

Car Aliju rukom pogladio,

Ale skide m uhur sa desnice,

A car uze m uhur na desnicu :

»Lalo moja, Gjerzelez-Alija

Iš

i sada što je tebi drago «

»»Ništa ne

u, padišalM dragi

Da

eš meni ferman od sebeka,

Da ga snesem na Bosnu ponosau

Iza oca nek ostane sinu «

Car mu dade bijela fermana,

Još mu dade hiljadu rušpija.

A G jerzelez posjede šarina,

Njega vodi Bošnjak-M ehmetriaša,

Izvede ga iz Stambola b'jela,

Kada ode Gjerzelez Alija,

M ehmetpaša ode do devleta :

»Je istina, padišahu dragi,

8ta ti kaza Bošnjak-Meh metpaša ?«

A car proli suze iz o

iju :

»Lalo moja, Bošnjak-Mehmetpaša

Istina je, što si mi kazivo.

Do sad s ' bio Bošnjak-Meh metpaša,

Odsele

eš moj siliptar biti.«

R'ad Alija Sarajevu si

K aza ferman cara

e

tc;

Gjerzelezu dovu

u

i

We.

\

Davno bilo, sad

sd ominjalb

Documents

Gjerzelez Alija