65
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ОДСЕК ЗА ГЕОГРАФИЈУ Д И П Л О М С К И Р А Д Гео-демографске карактеристике града Лесковца

Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Grad Leskovac

Citation preview

Page 1: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Д И П Л О М С К И Р А Д

Гео-демографске карактеристике града Лесковца

М Е Н Т О Р С Т У Д Е Н Т

Доц. др Саша Милосављевић Лазар Живковић

Косовска Митровица, 2015. године

Page 2: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

СадржајУВОД............................................................................................................................................................3I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ.....................................................................................................................4

1.1. Регионални положај..........................................................................................................................41.2. Локални положај...............................................................................................................................61.3. Саобраћајна повезаност....................................................................................................................6

II ФИЗИЧКО - ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ..............................................................................82.1. Геолошка грађа..................................................................................................................................82.2. Рељеф.................................................................................................................................................9

2.2.1. Грделичка клисура...................................................................................................................112.2.2. Обронци Бабичке горе.............................................................................................................112.2.3. Кањон реке Вучјанке...............................................................................................................122.2.4. Кукавица...................................................................................................................................12

2.3 Климатске карактеристике..............................................................................................................122.4. Хидрографске карактеристике......................................................................................................13

2.4.1. Власинско језеро......................................................................................................................142.4.2. Пашина чесма...........................................................................................................................142.4.3. Сијаринска бања.......................................................................................................................15

2.5. Биљни и животињски свет.............................................................................................................15III ИСТОРИЈСКО - ДЕМОГРАФСКA ПРОШЛОСТ.............................................................................16

3.1. Праисторија и стари век.................................................................................................................163.2. Средњи век......................................................................................................................................193.3. Период од одлобођења од Турака до данас..................................................................................21

IV ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ.............................................................................................234.1. Порекло становништва...................................................................................................................234.2. Миграције........................................................................................................................................274.3. Природно кретање становништва.................................................................................................28

4.3.1. Укупно кретање становништва..............................................................................................284.3.2. Густина насељености...............................................................................................................294.3.3. Наталитет..................................................................................................................................294.3.4. Морталитет...............................................................................................................................304.3.5. Природни прираштај...............................................................................................................314.3.6. Нупцијалитет и диворцијалитет.............................................................................................33

4.4. Структуре становништва................................................................................................................344.4.1. Старосна структура..................................................................................................................344.4.2. Полна структура.......................................................................................................................354.4.3. Образовна структура...............................................................................................................364.4.4. Етничка структура...................................................................................................................384.4.5. Економска структура...............................................................................................................39

4.5. Социо – економска обележја.........................................................................................................404.5.1. Запосленост..............................................................................................................................404.5.4. Домаћинства и породице.........................................................................................................414.5.5. Услови становања....................................................................................................................414.5.6. Друштвене делатности............................................................................................................424.5.7. Приватни сектор.......................................................................................................................43

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................................45ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................................47

2

Page 3: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

УВОД

У југоисточном делу Републике Србије на брдско-планинском подручју Јабланичког округа на површини од 1.025 km² простире се Лесковац. Једна од битних карактеристика овог простора је да је он био насељен још за време Римљана о чему сведоче многобројни археолошки налази из тог времена.

Географски положај општине, склоп терена, многи друштвено-економски и историјски фактори су били од пресудног утицаја на формирање насеља и демографска кретања у овом делу Републике Србије.

Предмет проучавања рада биће општина Лесковац кроз сагледавање комплексних друштвено-географских и демографских проблема са којима се суочава ова општина. Нагласак ће бити стављен на анализу резултат свих послератних пописа, од 1948. до 2011. године на целокупној територији општине са свих 144 насељених места.

Основни циљ овог друштвено-географског истраживања је географски стручно истраживање, објективан, друштвено-географски детаљан, свестаран опис појава и процеса који се тичу демографског развоја Лесковца.Циљ истраживања јесте систематизација релевантних чињеница помоћу којих се са друштвено-географског аспекта могу утврдити, проучити и објаснити друштвено географски трендови и процеси на територији Лесковца. Такође, циљ истраживања, је и утврђивање друштвено-географских законитости, откриће узрока и мотива регионалног развоја општине.

У оквиру методолошке апаратуре, руковидићемо се логичким начелима, теоријским сазнањем о стварности, практичним радњама и техничким средствима која се користе у географским истраживањима. Такође, примениће се посебна географска методологија поступака кроз табеларни, графички и картографски метод као и истраживања на терену.

3

Page 4: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Град Лесковац налази се на југу Србије, 298 километара јужно од Београда, на међународном друмском и железничком правцу за Македонију и Грчку. После Ниша то је највећи град јужне Србије. Сместио се у средиште простране и плодне Лесковачке котлине, на реци Ветерници, подно брда Хисар. Раније у бившој Југославији Лесковац је био познат као град текстила називан "српским Манчестером", а данас је познат по роштиљу и другим специјалитетима меса са жара, као и по производњи паприке која представља један од симбола овог краја.

Лесковац представља једно од већих саобраћајних чворишта Србије. Кроз њега пролази европски друмски и железнички Коридор 10. Међународни ауто пут Е 75 од Београда, преко Ниша, Лесковца и Врања води даље на југ према Скопљу и Атини, као и међународна железничка пруга која је кроз Лесковац прошла давне 1886. године. Регионални путевима Лесковац је преко Власотинца и Бабушнице повезан са Пиротом на североистоку, а преко Лебана и Медвеђе са Приштином на југозападу. Лесковац је од Ниша на северу удаљен 45 километара.

Фото 1. Грб Лесковца

1.1. Регионални положај

У срцу простране и плодне Лесковачке котлине, дугачке 50 и широке 45 километара, налази се град Лесковац препун најразличитијих географских и туристичких мотива и објеката, који ће привући пажњу и најпробирљивијих посетилаца.

Град Лесковац има 144 насељена места од којих су три, Лесковац, Грделица и Вучје, градског типа. Као привредни, друштвени, политички, културно-просветни и административни центар познат је по томе што је сајамски град, некада град са развијеном текстилном индустријом и козметиком, град роштиља и кулинарских специјалитета.

4

Page 5: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Карта 1. Положај Лесковца у Републици Србији

Само подручје града Лесковца налази се на надморској висини од 210 до 240 метара и смештено је у плодној котлини, оивиченој Бабичком гором (1.098 m), Селичевицом (903 m) и Сувом планином на истоку, Раданом (1.409 m) и Пасјачом на западу и Кукавицом (1.442 m) и Чемерником (1.638 m) на југу. На северу отворена је према Нишкој, а на југу, преко Грделичке клисуре, према Врањско-бујановачкој котлини.

Северна географска ширина града је 42°52', а источна географска дужина 21°57'. Смештена је у срцу простране и плодне Лесковачке котлине (дугачке 50, а широке 45 km), највеће морфотектонске потолине у Србији. Захвата део долине Јужне Мораве и делове сливова њених значајних левих притока, Ветернице и Јабланице.

Основну поенту геосаобраћајног положаја Града чини њен положај на иначе композитној моравско-вардарској удолини. Њоме воде кичмене саобраћајнице трансевропског па и међуконтиненталног друмског и железничког соабраћаја. Њено највеће насеље, град Лесковац, формиран је на месту где се стичу или одакле се разилазе природне саобраћајнице на уздужним и попречним правцима који воде долинама река Јужне Мораве, Ветернице, Јабланице и Власине. На западу, долином Јабланице, налази се саобраћајни правац који повезује лесковачку котлину са косовском котлином (пут Лесковац-Лебане-Медвеђа-Приштина). Са Пиротском котлином повезана је долином Власине и Лужнице, а долином Власине са Власином и Крајиштем односно Бугарском.

5

Page 6: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

1.2. Локални положај

Јабланички округ се налази у југоисточном делу Србије и простире се на површини

од 2.769 . Административно седиште округа је у Лесковцу. Град Лесковац заузима

површину од 1.025 и једна је од највећих општина на територији Републике Србије .

Карта 2. Положај Лесковца у Јабланичком огругу

1.3. Саобраћајна повезаност

Значајан је транзитни центар који повезује југ Европе (Грчка), преко Београда, северозапад Европе, преко Приштине, и преко Софије и Црног мора, Евроазијски коридор. Лесковац се налази на коридору 10 (аутопут Београд-Скопље). Кроз Лесковац пролази међународни пружни правац Београд- Атина.

Путна мрежа града Лесковца састоји се од 681 km категорисаних путева. У односу на период пре неколико година то је значајно повећање, али махом у категорији локалних путева. Кроз територију града Лесковца пролази магистрални пут М-9, укупне дужине 56

и у потпуности је под савременим коловозом. Од укупне дужине регионалне мреже

под савременим коловозом је 68%, а од локалне мреже 52,97%.

6

Page 7: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Табела 1. Путна мрежа Лесковца

Општина (km) Удео у дужини путева у округу (%)

Округ (km)

Дужина путева - укупно 681 38,11 1.787Савремени коловоз 417 44,50 937Магистрални Укупно 56 39,16 143

Савремени коловоз

56 39,16 143

Регионални Укупно 153 36,60 418Савремени коловоз

111 34,80 319

Локални Укупно 472 38,50 1.226 Савремени коловоз

250 52,63 475

Међуградски друмски саобраћај одвија се преко градске аутобуске станице (ЈП ГАС) која има 276 полазака дневно за велики број дестинација, а унутрашњи градски саобраћај поверен је предузећима која обављају превоз путника до свих 144 насељених места града Лесковца.

Територијом Града Лесковца пролази главни крак железничког коридора 10 Салзбург-Београд-Лесковац-Скопље-Солун. Имајући у виду лоше стање железничке мреже и пруга, Лесковац је ушао у програм “Железничке мреже високих перформанси”, који ће омогућити стварање железничких мрежа високог квалитета, са знатно смањеним временом путовања између главних урбаних центара.

Лесковачка железничка станица је на списку надзорних станица отворених за пријем и отпрему робе, што омогућава јефтинији робни транспорт до свих дестинација широм региона и Европе. Број отпремљених путника и утоварене робе показује да Лесковац још увек не користи у довољној мери предности свог укључења у железнички систем земље, нарочито у погледу робног саобраћаја. Индустријска зона Лесковца није директно укључена у железничку мрежу преко одговарајућег броја индустријских колосека. Проширење капацитета постојећих индустријских колосека биће један од важнијих задатака у наредном периоду на ублажавању уочених недостатака и проблема у овој области.

Најближи аеродром за робни промет у Србији је аеродром Никола Тесла у Београду (304 km), док аеродром Константин Велики у Нишу (47 km) обавља само путнички

7

Page 8: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

саобраћај на мањем броју дестинација. За потребе робног и путничког саобраћаја алтернатива је и аеродром Александар Велики у Скопљу (150 km) у Македонији.

II ФИЗИЧКО - ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

2.1. Геолошка грађа

Пољопривредно земљиште града Лесковца заузима површину од 58.919 hа (обрадиве површине и пашњака) Шуме заузимају површину од 39.490 hа. 70% обрадиве површине је под ратарским културама; повртњаци -15% воћњаци-6%, виногради-5% , ливаде-2% и врло мало пашњака.

Подручје града Лесковца одавно је познато као прави мозаик типова земљишта, формираних под утицајем специфичних педогенетских чинилаца, који су ставили свој печат на изглед, производне особине и потенцијалне вредности земљишта.

Вишегодишњим испитивањем земљишта у лабораторији „Завода за пољопривреду Лесковац” у Лесковцу установљено је да је, у односу на пре двадестак година, дошло до смањења pH вредности земљишта за 0,2 – 0,3 јединице, с једне стране, а с друге стране дошло је до смањења процента хумуса у земљишту, као и до смањења садржаја фосфора и калијума – што указује да је дошло до погоршања квалитета земљишта односно да је већина тих узорака јако кисела.

На загађење земљишта највише утиче индустрија, саобраћај (тешки метали) и интензивно коришћење пестицида у пољопривредној производњи чија је употреба у великој мери неправилна и неконтролисана. На основу напред реченог, а са циљем унапређења квалитета земљишта, град Лесковац одредио приоритете и детаљне циљеве, реализацијом пројеката који као резултат имају мапирање загађивача и контролу примене пестицида уз стално испитивање земљишта.GradТабе(kUdeo

Табела 2. Структура земљишних површина града ЛесковцаГрад Удео у

укупној површини

града

Удео градау

површиниистог типа

уокругу (%)

Округ

( )

Удео округа у

површини истог типау Србији

(%)

Србија

( )

Укупна површина 1.025 100 37 2.770 3,13 88.361

ПољопривреднаПовршина

590 57.5 38,17 1.543 3,02 51.050

8

Page 9: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

ОбрадивеПовршине

589 57.5 38,17 1.543 3,02 50.658

Обрасла шумскаПовршина

162 16 31 519 2,06 19.845

Табела 3. Општи подаци о насељима и катастарским општинамаОпштина Округ

Број насеља 144 336Број градских насеља 3 7Број осталих насеља 141 329Број катастарских општина 140 318Просечна величина

катастарске општине (

7,32 8,71

Ukupnoj površinigradaUdeo gr

2.2. Рељеф

Лесковачка котлина је део Моравске удолине, па је као и она полигенетска, полиморфна и полифазна. Иницијални рељеф котлине обликован је тектонским покретима и вулканском активношћу, а даље је формиран под утицајем језерске абразије и флувијално-денудацијских процеса.

Са аспекта пољопривредне производње, рељеф је значајан за начин обраде и коришћење земљишта, а посредно утиче и на климу и друге природне услове. Око котлине се ређају планине Радан и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник на југу и Бабичка гора и Сува планина на истоку. Радан заузима површину од 466 m². Припада родопским планинама, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот (1.409 m). Пасјача са највишим врхом Орлов камен (901 m) је прекривена шумом и пашњацима. Кукавица је смештена између Врањске котлине на југу, Лесковачке на северу, односно Грделичке клисуре на истоку и долине Ветернице, са највишим врхом Влајном (1.441 m). Чемерник са највишим врхом Велики Чемерник (1.638 m) налази се са десне стране Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Сува планина има висину 1.810 m. Бабичка гора је планина претежно је острвског положаја, ограничена раседима према Заплањској и Лесковачкој колтини. Састављена је углавном од предкамбеијских зелених шкриљаца. Највиши врх је Крива Бука 1.057 m.1 1 Шушић, В. (2000), Географске основе пољопривредне производње у Лесковачкој котлини, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, стр. 52

9

Page 10: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Лесковачка котлина је са Врањском повезана преко Грделичке клисуре. Најјужнији део ове клисуре зове се Момина клисура. Грделичка клисура је дубока до 550 m. Она је морфолошко развође између Панонског и Егејског басена, позната по екцесивној ерозији, акомулацији и поплавама.

Најзначајнија узвишења у самој котлини су брдо Хисар (341 m) у близини центра Лесковца, Рударска Чука (371 m) и брдо поред села Винарце (398 m). У Лесковачкој котлини се као посебне рељефне целине могу се издвојити:

1. Алувијалне равни и терасе које чине дно котлине; 2. Котлинско побрђе, а у оквиру њега:

Котлинско побрђе у језерским седиментима које обухвата међудолинске косе између Пусте реке, Јабланице, Сушице, Ветернице и Јужне Мораве као и источни и југоисточни обод котлине;

Котлинско побрђе у кристаластим шкриљцима највећим делом је распрострањено на западном, југозападном и источном ободу котлине;

Планински обод кога чине падине Радана, Петровца, Гољака, Кукавице, Острозуба, Крушевице и Бабичке Горе.

Алувијална раван просторно је најизраженија у непосредној долини Јужне Мораве, где образује пространо Лесковачко поље. Алувијална раван Ветернице, Сушице, Јабланице и Пусте реке знатно је мањег пространства. Овде се издвајају Бојничко поље, Лапатничко поље, Велико поље итд. Са аспекта пољопривредне производње ово је најзначајнији облик рељефа у котлини. За речне терасе везана су земљишта тежег механичког састава и неповољнијих водно-ваздушних својстава у односу на алувијалне терасе.

Котлинско побрђе има карактер ерозивног рељефа. Са аспекта повољности за пољопривреду заостаје за алувијалним равнима и речним терасама. Планински обод карактеришу оштре форме рељефа. Има мало пољопривредних површина са оскудним производним могућностима. Ова рељефна целина је погодна за сточарство због постојања природних травњака и шумске вегетације.

Хипсометријска структура, нагиб и експозиција страна су морфометријска својства рељефа која су значајна за пољопривредну производњу. Морфодинамичке карактеристике рељефа условљене су ерозијом која се на пољопривреду одражава преко спирања о одношења педолошког покривача, бујичних токова и засипања пољопривредних поршина стерилним наносом.

Хипсометријска мерења показују изражену вертикалну рашчлањеност рељефа. Висинска разлика између највише и најниже тачке је 1.250 m, па се простор Лесковачке котлине може поделити у три висинске зоне:

1. Низијска зона од 200 m до 400 m, омогућава разноврсну ратарску и воћарску производњу као и гајење винове лозе;

2. Зона брдског земљишта од 400 m до 700 m нв., која има нешто неповољније природне услове;

10

Page 11: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

3. Планинска зона од 700 m до 1.500 m, где су погоршани природни услови за интензивну пољопривредну производњу.2

Графикон 1. Хипсометријска структура Лесковачке котлине изражена у %

2.2.1. Грделичка клисура

Десетак километара јужно од Лесковца, пространа лесковачка котлина почиње да прелази у брдовит предео под шумом. Ту настаје живописна Грделичка клисура, чији се најјужнији део зове Момина клисура. Кроз клисуру протиче река Јужна Морава.У наставку клисуре, на 25 km од Лесковца, налази се Предејане, лепо планинско излетиште опкољено шумом, брдима, заклоњено од ветра и без магле - идеално за одмор.

Фото 2. Грделичка клисура

2.2.2. Обронци Бабичке горе

Ова нетакнута планинска лепотица богата је разноврсном дивљачи, а њена посебност огледа се и у томе што се са њених обронака прожа изузетан поглед на Суву

2 Шушић, В. (2000), Географске основе пољопривредне производње у Лесковачкој котлини, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, стр. 77

11

Page 12: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

планину, тако да може представљати полазну тачку за организовање пешачких планинарских тура.

2.2.3. Кањон реке Вучјанке

Протичући кроз усеке, стене и литице планине Кукавице, река Вучјанка прави предивне канале, слапове и „казане“. У кањону дугом неколико километара има више атрактивних места за купање. У самом средишту кањона реке Вучјанке смештена је једна од најстаријих хидроцентрала на Балкану. Изграђена је 1903. године, а и данас је у функцији.

2.2.4. Кукавица

Посебна је предност ове планине у податку да је од Лесковца, удаљена само 16 km. Са њиме је спојена линијама приградског саобраћаја, велике учесталости полазака, и путем са савременим коловозом. Ограничене могућности прихватања излетника у локалитету Потенцијал за развој туризма у граду Лесковцу је планина Кукавица, која је смештена између Врањске котлине на југу, Лесковачке на северу, одн. Грделичке клисуре на истоку и долине Ветернице, са највишим врхом Влајном (1.441 m). Овако ограничена

захвата 587 . Планина Кукавица располаже природним условима за развој планинског и

ловног туризма, обзиром на богатство ловне дивљачи, од којих су најзначајније дивље свиње и срнећа дивљач.

Остале врсте дивљачи и птица, као и присуство предатора, доминирају овим пространствима којима Ј.П. "Србија шуме" газдује преко установљеног ловишта "Кукавица" које се налази на 1.360 м н.в. Испред врха постоји ски стаза у дужини од 600 m, ширине 100 m, са просечним нагибом од 22 %. Кукавица је идеално место за припреме спортиста, планинарење и шетње у природи, сеоски туризам, брање лековитог биља.

2.3 Климатске карактеристике

Блага умерено-континентална клима са просечном годишњом температуром од 11,40°C, падавинама 628 mm и благом надморском висином од 210-240 m, изузетно погодна за живот и привредне активности.

Умерено-континентална клима, одређена географском ширином (43º северне географске ширине), надморском висином (210-240 m) и рељефом (повољан размештај висија и низија) утицала је да одувек ово подручје буде погодно за живот и основне привредне активности. Зато и њено епицентрално насељено место, град Лесковац,

12

Page 13: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

смештен у готово геометријској средини Лесковачке котлине, има већ 600 година дугу своју писану историју, а рачуна се да је на овом месту било насеље још у време 2000 година П.Н.Е.

Максимална температура: 42°C Датум максималне температуре: 05.07.2000. године Минимална температура: -30,3° C Датум минималне температуре: 13.01.1985. године Максималне падавине : 92,00 mm Датум максималних падавина: 26.06.1954. Максимални снег: 124 cm Датум максималног снега: 03.01.1963. године

ТЕМПЕРАТУРА Просечна температура ваздуха – јануар (ºC) -0.4 Просечна температура ваздуха – јул (ºC) 21.4 Просечна температура ваздуха – годишња (ºC) 11.4 Средњи број мразних дана – годишње 95.5 Средњи број тропских дана – годишње 30.8

ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА Просечна влажност ваздуха – годишња (%) 77.0

ТРАЈАЊЕ ИНСОЛАЦИЈЕ Просечан број ведрих дана – годишње 79.0 Просечан број облачних дана – годишње 114.9

ПАДАВИНЕ Просечна количина падавина – годишње (mm) 600 - 800

ПОЈАВЕ Просечан број дана са снегом – годишње 31 Просечан број дана са снежним покривачем –годишње 47.1 Просечан број дана са маглом – годишње 42.2 Просечан број дана са градом – годишње 0.6

2.4. Хидрографске карактеристике

13

Page 14: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Највећа река Лесковачког краја је Јужна Морава која тече од југа према северу и заједно са Западном Моравом чини Велику Мораву. У Јужну Мораву се уливају: Власина, која захвата воду из Власинског језера и протиче кроз Црну Траву и Власотинце; Ветерница, која протиче кроз Лесковац; Јабланица, која извире подно Гољака и протиче кроз Медвеђу и Лебане; Пуста Река, која креће са планине Радан, напуни Брестовачко језеро и протиче кроз Бојник. Вучјанка, која креће са планине Кукавице, протиче кроз Вучје и улива се у Ветерницу. У Лесковачком крају познате су и Козарачка река, Предејанска, Копашничка и Сушица. Човек својом активношћу и односом према животној средини утиче на квалитет и употребну вредност воде. Вода својом појавношћу, распростирањем и покретљивошћу захтева локалну, регионалну и ширу политику заштите.

2.4.1. Власинско језеро

Власинско језеро је најпривлачнији и најпосећенији туристички центар југа Србије, удаљено је од Лесковца 75 km. Лежи на висоравни, чија је надморска висина 1.260 m, у подножју планинских висова Чемерника, Варденика и Стрешера који се благо спуштају до обала језера. Микроклиматске прилике Власинског језера омогућавају интензивно целогодишње искоришћавање. Температура воде на површини језера у сунчаним данима креће се од 21 до 23°C, што омогућава купање.Снежни покривач у овим крајевима задржава се од почетка децембра до краја марта, па су прелепе стазе за скијање права атракција за љубитеље зимских спортова.

Примамљиви пејзажи, непрегледна шеталишта, богатство флоре и фауне, еколошки чиста, нетакнута природа са климом која посебно погодује здрављу, пружа непоновљив доживљај овог простора.Због свега овога Власинско језеро представља туристички бисер и атракцију југа Србије.

Фото 3. Власинско језеро

2.4.2. Пашина чесма

14

Page 15: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Излетиште Пашина чесма, представља најпосећеније и најперспективније излетиште лесковчана. Налази се 10 км од Лесковца. Положај, конфигурација терена и богатство четинарском и храстовом шумом на 86 ha, чини излетиште атрактивним за спорт, рекреацију и ловни туризам.

2.4.3. Сијаринска бања

Сијаринска Бања је удаљена 52 km од Лесковца. Налази се на 530 m надморске висине. До Бање се стиже:

аутопутем Београд-Ниш-Лесковац, регионалним путем Лесковац-Приштина, железницом (Београд-Ниш-Атина).

Бања има изворе минералне воде (температура од 32 до 72°C). Постоји и радиоактивно-сумпоровито блато. У Бањи постоји гејзер вреле воде чији водени стуб достиже висину од 8 m и повремени гејзер који еруптира на сваких 10 минута. Купање у Сијаринској бањи лечи: реуматизам, ишијас, лумбаго, неуралгије, костобоља, малокрвност, плућне болести, стомачна обољења, болести црева, бубрежне болести, болести јетре и жучне кесе, мање срчане мане.

Фото 4. Сијаринска бања

2.5. Биљни и животињски свет

Природна богатства лесковачког краја погодују великој разноврсности биљног и животињског света. Најраспрострањеније су од животиња: срндаћи, дивље свиње, зечеви, јаребице и фазани, док је код биљака приметно веома разнолико присуство лековитих и других корисних биљака. Прва флористичка истраживања на овој територији вршио је оснивач српске ботанике Јосиф Панчић крајем XIX века. Заједно са својим сарадницима

15

Page 16: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

он је пронашао на Острозубу изузетно ретку биљку, ендемореликт ловор вишњу - зелениче (Прунус Лауроцерасус). Више од 100 година ова биљка заокупља пажњу ботаничара из читавог света, јер се на њу досада наишло само у Бугарској и на још 2-3 локалитета. Због тога је Острозуб проглашен строгим природним резерватом. Иначе, лесковачки крај поседује још преко 50 ретких (углавним лековитих) биљака ендема и релката.

III ИСТОРИЈСКО - ДЕМОГРАФСКA ПРОШЛОСТ

3.1. Праисторија и стари век

Фото 4. Стари Лесковац

Грчки историчар Херодот помиње у V веку пре нашег рачунања времена, да је на месту или у близини данашњег Лесковца постојало извесно илирско ( дарданско ) насеље, око којег се гајила конопља. У II веку после нашег рачунања времена, пошто су победили Илире, Римљани су нашли једно насеље на левој обали Ветернице, и на брду Хисар подигли тврђаву, која је доминирала градом и друмом.

Легенда каже да је Лесковац добио име по биљци лески која је расла на простору некадашњег исушеног језера које се налазило испод брда Хисара у близини садашњег града. По њој је насеље добило име Лесковац пре више од 600 година. О животу словенских предака на овим просторима нема помена све до XII века, када је предео око данашњег Лесковца под именом Глубочица (Дубочица) грчки цар Манојло поклонио Стефану Немањи. Крајем XVIII века Лесковац је већ центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџахисар (Крушевац и Параћин). По завршетку Првог светског рата, па све до почетка Другог, Лесковац је постао право привредно чудо у ондашњој Југославији. Свој економски просперитет

16

Page 17: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

базирао је најпре на предузимљивости и марљивости својих људи, али и на природним ресурсима којима је располагао. Највише се развија текстилна индустрија по којој ондашњи Лесковац постаје познат у целом свету.

Наиме, постоји једно популистичко и помало вулгарно тумачење да је Лесковац добио име по лесковој шуми којом је била богато обрасла котлина Глубочице. Међутим, професор Јован Деретић у свом делу ,,Срби – народ и раса’’ цитира неког историчара Госелина као доброг познаваоца предхришћанске историје Срба. Тај Госелин помиње велико српско племе, које се звало Лики, и које је живело на врло широким просторима. У Малој Азији и на обалама Егејског мора имали су своју државу Ликију, од њих је остао и топоним ,,Лика’’ за некад српску покрајину у данашњој Хрватској. Али Госелин каже да су те Лике суседни народи врло често звали ,,Леско’’ или ,,Лески’’. Прилично је ово симтоматично, ако се зна да је на просторима некадашње Југославије било много насеља са именом Лесковац. Када је у питању први назив Лесковца вредно би било истраживати у том правцу, што би можда први помен Лесковца померило у много већу старину.3

Образлажући даље свој поглед на актуелно питање првог помена Лесковац. С. Миљковић прецизира да се ,,по неким тумачењима, први помен Лесковца везан је за 1020. годину, за повељу коју је византијски цар Василије II (972–1025) издао Охридској архиепископији. Неки историчари, међу њима и Стојан Новаковић, сматрају да се не ради о данашњем Лесковцу, него о истоименом селу на ушћу реке Книне у Дрим. То село више не постоји, али је, ипак, поуздано утврђено да се ради о нашем Лесковцу.’’

За ову оцену С. Миљковић не наводи прецизније изворе, али зато истиче да се ,,Лесковац под данашњим именом у писаним документима јавља тек почетком XIV века у факсификованој повељи краља Милутина из 1308. године писаној за манастир Хиландар и његов пирг Хрусију, а права, данас изгубљена повећа писана је 1303/4. године. Веровало се да је то први писани помен овог Лесковца. Но, научници су неумољивом логиком чињеница ово оповргли.’’4

Лесковачки крај помиње и цар Душан у чувенoм Законику у коме, поред осталог, посебном одредбом даје повлашћење лесковачким произвођачима лана и конопље. Такође, 1348. године цар Душан у општој хростовуљи Хиландару потврђује поново село Лесковац. И дефинитивно долазимо до повеље монахиње Евгеније (кнегиње Милице) која са синовима Стефаном и Вуком чини даровницу руском манастиру Светом Пантелејмону и ту помиње Лесковац. Том приликом руски манастир је поред бројних метоха добио једну кућу у Лесковцу и два човека: Константина и Дражуја. Ова даровница, наводи Миљковић, датирана је најпре у 1395. годину, па је сходно томе и било одлучено да се шест векова од првог помена Лесковца обележи 1995. године. Међутим, у то време појединци изражавају основану сумњу у тачност овог датума. Скреће се пажња на 1400. годину, која би званично требало да буде година првог помена Лесковца у писаним документима. На тај начин шестогодишњица би требало да буде обележена 2000. године.

3 Станко Миљковић, Записи у времену, Удружење писаца општине Лесковац, 2002.4 Исто

17

Page 18: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Како је често најлакше посумњати у домаћу памет, меродавни су затражили тумачење највећих ауторитета. Тако професор Милош Благојевић са Филозофског факултета у Београду, у свом писму упућеном СО Лесковац, каже следеће: ,,Лесковац који се помиње у повељи кнегиње Милице и деспота Стефана Лазаревића (Законски споменици, 518) свакако се налази на месту данашњег Лесковца и у то доба имао је ,,статус града’’ Он се помиње после ,,града’’ Сталаћа, Крушевца, ,,града’’ Прокупља (Светог Прокопија), а испред Новог Брда. За Ново Брдо и Лесковац се у повељи изричито наглашава да су градови, али се то подразумева  пошто је Ново Брдо најзначајнији град у држави Лазаревића. До сада је узимано као извесно да је поменута повеља Лазаревића, наглашава професор Благојевић, била издата 1395. године. Но, апострофира професор Благојевић, недавно је академик Сима Ћирковић исправио датум издавања повеље и поуздано утврдио да је повеља издата 8. јуна 1400. године. У ово датирање не треба сумњати пошто на повељи коју је читао С. Ћирковић стоји датум 8. јуна 6908. ,,од постанка света’’, а од 6908. када се одбије 5508. добија се тачно 1400. година’’

С обзиром да се професор Благојевић позвао на академика Ћирковића затражено је објашњење и од овог врхунског ауторитета. У свом допису, академик Ћирковић, између осталог, каже: ,,Када сам добио фотографије које су сачинили француски истраживачи средином нашег века ради приказивања српских повеља у Русику (књига Actes do Saint-Panteleemon, edition, diplomatigue, par P.Lamerie, D. Dagron, Сима Ћирковић, Париз, 1982, стр. 185-187) могао сам констатовати да је година на целовитом папиру нечитка, а да је на фрагменту јасно видљиво 6908. ,,од настанка света’’ што одговара периоду од 1. септембра 1399. до 31. августа 1400. године. У складу са тим сам у поменутој публикацији тај акт датовао, остављајући резерву због тога што главни примерак нема читав датум. Биће потребно да се на том оригиналу у самом манастиру провери да ли је на њему бројка ,,8’’, тојест слово ,,X’’ које има бројну вредност ,,8’’. Из ваше тешкоће с јубилејом може се изаћи упозоравајући на византијску годину која траје од 1. септембра до 31. августа, што је примењивано у Србији. Постоји дакле 35 одсто вероватноће да је акт кнегиње Милице из 1399. године и 65 одсто вероватноће да је из 1400 године (4 месеца 6908 година спадају у 1399. а осам месеци у 1400).5

О првим вековима живота наших предака на овим просторима не налазимо помена све до XII века. Предео око данашњег Лесковца под именом Глубочица ( Дубочица ) грчки цар Манојло је Немањи у XII веку поклонио област Глубочицу, у којој се налазило насеље Лесковац. Из времена цара Душана и непосредно после тога поједина села у Дубочици па и сам Лесковац били су даривани манастирима: цар Стефан Душан, је 1348 године дао на поклон манастиру Хилендар село Лесковац; 1395 године монахиња Ефимија ( кнегиња Милица) са синовима Вуком и Стефаном дала је Светогорском манастиру Св. Пантелејмона кућу и два човека у Лесковцу. Тада је Лесковац први пут поменут као град.Крајем XVIII века, Лесковац је већ центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаxи - Хисар (Крушевац) и Параћин.

5 Станко Миљковић, Записи у времену, Удружење писаца општине Лесковац, 2002.

18

Page 19: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Француски географ Ами Буе, 1837. године пише да Лесковац има 3.000 кућа: 2.400 хришћанских, 500 турских, 30 циганских и 10 јеврејских, укупно 15.000 становника.

3.2. Средњи век

Пред крај 1347. и почетком 1348. године, цар Душан (1331-1355) и царица Јелена, провели су неколико месеци у Светој Гори, посетили манастрире и доделили им нова имања и друге дарове. Највише користи је имао манастир Хиландар. Међу тим поклонима у општој хрисовуљи за манастир Хиландар 1348. године помиње се и село Вина са засеоцима и међама, затим село Лесковац и Грабовница. У ствари, Душан је само потврдио српском манастиру на Светој Гори село Лесковац, које му је раније поклонио краљ Милутин.6 Наводи се да је ,,Лесковац тада био велико село које се простирало са ове и оне стране реке (вероватно Ветернице), са два засеока чија имена нису позната. У време цара Душана први пут се помиње и река ,,Гл’обочица (Ветерница), која је споменута у поклону севастократора Влатка Паскачевића, који је манастиру Хиландару даровао цркву Св. Николе на својој баштини у Псачи и додао јој посед међу којима се налази и село Сушице, чије су се границе налазиле на реци Гл’бочици. Овај поклон потврдио је цар Душан 1355. године а за село Сушицу претпоставља се да је село Шишинце. Дубочица се у време Душана граничила са поседима севастократора Влатка (Славиште, Врање, Иногоште и Прешево). Ово стање се није променило све до смрти цара Уроша 1371. године.

Иако нема поузданих података, ипак се може претпоставити да је у време турског напада на Србију 1386. године, када је освојен Ниш, страдала и Дубочица.7 Из више историјских извора, објављених књига и документа8, аутори ,,Историје Лесковца’’ наводе да после смрти угарског краља Жигмунда, турски султан Мурат II успео је да освоји српске земље 1439. године, изузев Новог Брда, које се предало 1441. године. После освајања Цариграда 1453. године, Мехмед II, одлучио да коначно освоји деспотовину. У одбрану Србије формиране су две војске. Иако јер деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456) саветовао да се војке евентуално предају, то није било прихваћено. Војском у Дубочици командовао је Никола Скобаљић9 који је 24. септембра 1454. године у бици код Бање (није тачно лоцирана), победио турску војску.  Сазнавши за тај пораз, султан је одлучио да

6 Аутори дају преглед праисторије лесковачког краја, антички период и период настанка Царичиног града (поглавље Византија и Словени), па се том делу историје Лесковца нећемо ни задржавати.7 Види, Историја Лесковца, стр. 38.8 Поред богате архивске грађе, листова и часописа, аутори ,,Историје Лесковца’’ наводе да су као литературу користили чак 124 наслова и то је, могло би се рећи, и најпотпунија, незаобилазна литература, коју је и аутор ове књиге имао прилике, уз друге наслове, да највећим делом проучи и користи за писање.

19

Page 20: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

лично поведе војску у обрачун са Скобаљићем и да освоји Ново Брдо. Из Софије, преко Радомира, Ћустендила и долином Јужне Мораве, напао је Дубочицу и почео је да је пљачка. Војвода Скобаљић се повлачио према својој тврђави код Вучја. Ту је пружио отпор, али је на води Трпањи код места Кислине поражен и заробљен заједно са стрицем, 16. новембра 1454. године. Турци су их набили на колац. После овога, они су заузели Дубочицу, настављајући са пљачкама, а следеће године и Ново Брдо. Неколико године касније, 1459. освојили су деспотовину. Дубочица ће остати у саставу Турске све до ослободилачких ратова 1876-1878. године.10

О Лесковцу, али и Врању почетком XIX века знало се врло мало. Сам Вук Караџић, који се веома интересовао за географију, историју и етнографију српских земаља, чак 1827. године писао је да је читав овај крај, као и шире суседнио подручје готово потпуно непознат и неописан: ,,Између Ибра, Косова, Мораве, Нишаве, Старе планине и Суваре (тј. Суве планине), ђе је Ново Брдо, Врање, Куршумлија, Крушевац, Прокупље и Љесковац… најнепознатији је комад Србије… Зато и на мапама стоји сав готово пуст.’’11

Да је Вуково мишљење било потпуно тачно сведочи и велики истраживач и познавалац Балканског полуострва, географ Ами Буе, десетак година касније. Он је, после 1836. године, пропутовао крајеве садашње јужне Србије и о томе писао слично Вуку. Али, од Вука Караџића остао нам је, ипак, известан број података на основу којих се може видети шта је он знао о Лесковцу и Врању… У свом забавнику ,,Даница’’ за 1827. годину, коју је издавао о свом трошку, говорећи о градовима и варошима Србије, Вук је забележио: ,,Љесковац на Бинч. Морави и Врање, Врање такође на источној Морави.’’12 Вук њих помиње као вароши које су се сматрале као средишта нахија: ,,љесковачке’’ и врањске. Вук је сматрао да је Лесковац спадао у веће вароши Србије (међу првих осам насеља по величини) и да је у њему могло бити, уопштено, ,,преко хиљаду кућа’’. За Лесковац под турском влашћу Вук зна да је њиме управљао Шашић (тј. Шашит) паша. Под чијом је влашћу био и Параћин. О томе он говори на једном месту: ,,…диштрихт љесковачки, тј. наија Праћинска, Ражањска, и горе уз Мораву до самог Ниша, и с ону страну Мораве наија Крушевачка (то је све и сад под Љесковцем…’’ 13

Вук Караџић је живо желео да упозна јужне крајеве Србије, па је то више пута изјављивао. Још 1836. године, он је писао: ,,Од како сам почео купити (умотворине?) наше народности једнако сам жељан да обиђем све југоисточне крајеве народа нашега… али се до данас никако не даде, и по својој прилици ћу ову жељу однијети са собом на онај свијет.”14 9 О Николи Скобаљићу постоји богата грађа. (С. Димитријевића: ,,Борба с Турцима под Скобаљићем – историјска предања’’, Лесковац, 1951, К. Јиричек, ,,Историја Срба’’, том I, Београд, 1985, Д.Трајковић, ,,Историја Немањине Дубочице од најстаријих времена до ослобађања од Турака’’, Београд, 1961, а Т. Н. Цветковић је написао и драму о Скобаљићу).10 Ж.Стојковић и др. ,,Историја Лесковца’’, Институт за савремену историју, Београд, 1992.11 Видосава Николић, Вук Караџић о Лесковцу и Врању, Лесковачки зборник, бр 3, 1963. година, стр, 59-61.12 Исто13 Исто14 Вук Караџић, Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона, Беч, 1849.

20

Page 21: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Кад се испита допринос Вука Караџића познавању лесковачко-врањског краја у околностима и приликама његовог времена, види се да је он био први српски писац који је показао одређено интересовање и одређено знање за овај крајњи део Србије. Штета је велика што му се није испунила жеља да посети и види јужноморавске крајеве, о којима је науци сигурно могао да саопшти пуно новога и интересантнога.15

3.3. Период од одлобођења од Турака до данас

  Лесковац за време Турака, у Првом и Другом српском устанку, била је тема која је заокупљала пажњу историографа и других научника, али и публициста и књижевника. Најновија у низу занимљивих, заједничких књига, проф. др Живана Стојковића и Хранислава Ракића је дело: ,,Лесковачки крај у време Првог српског устанка’’, која се, поводом 200. годишњице устанка, појавила 2004. године у библиотеци Историјског архива (уредник Небојша Ивановић, рецензенти мр Иван Бецић и Верољуб Трајковић). Аутори су се у писању позвали на богату грађу. У литератури су наведени, између осталог: Сергиј Димитријевић и његови радови ,,Стреља и Лесковчани у Првом српском устанку’’ (Лесковац, 1954), ,,Градска привреда старог Лесковца – изглед Лесковца за време Турака, Лесковачки пашалук’’ (Лесковац, 1952), ,,Стари Лесковац као просветни и културни центар’’ (Лесковац, 1950), ,,Лесковачка енциклопедија, свеска I’’, (Лесковац, 1962), ,,Грађа за проучавање Лесковца и околине’’, свеска I’’, (Лесковац, 1954), Драгољуб Мирчетић и његова ,,Војна историја Ниша, књ. II’’, (Ниш, 1994), др Слободан Ристановић: ,,Први српски устанак у историји и традицији’’ (Београд, 2002), Владимир Стојанчевић: ,,Лесковац и лесковачка нахија у XIX веку (1804-1878)’’, (Лесковац, 1987), ,,Србија у време Првог српског устанка 1804-1813’’, (Лесковац, 1980), др Живан Стојковић, др Слободанка Стојичић и Хранислав Ракић: ,,Историја Лесковца’’, (Београд, 1992), др Живан Стојковић, Ненад Кражић: ,,Лесковац време прошло – време садашње’’, (Лесковац, 1980), Драгољуб Трајковић: ,,Из прошлости Лесковца и околине, студије и чланци’’, (Лесковац, 1977), ,,Немањина Дубочица од најстаријих времена до ослобођења од Турака’’, (Београд, 1961) године, Владимир Ћоровић: ,,Историја Срба’’, (Београд, 2002. године, стр. 521-563).

На основу података, које даје пољски историчар Длагош, поред Крушевца, Копријана, Прокупља и Зеленграда, Лесковац је спадао у градове, имао посаду и био утврђен у првим деценијама турске владавине. Почетком XVI века, по његовом имену, добила је и назив нахија лесковачка. Претпоставља се да је утврђење било на Хисару. Испод њега, на истоку и северу, било је вероватно предграђе са тржиштем, кућама и дућанима од дасака Испод некадашњег Светоилијског парка постојало је насеље под називом Кулина, вероватно названо по некој кули, која је постојала изнад њега, на старом

15 Видосава Николић, Вук Караџић о Лесковцу и врању, Лесковачки зборник бр. 3, стр. 61.

21

Page 22: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

путу од Лесковца до Врања, поред Ветернице. А насеље у Лесковцу, на десној обали Ветернице, Подворце, по називу упућује на кулу, односно двор (под-дворци).16

По првом сачуваном попису из 1516. године, Дубочица је била највећа нахија у санџаку. По подацима с краја XV века, ова област је имала 13.020 кућа обавезних да дају џизију. Нахија Дубочица захватала је простор сливова Моравиних притока: Јабланице, Ветернице и Власине, односно од Радан планине, на западу, до данашње југословенско-бугарске границе источно од Калне, на истоку, и од Видојевице, Пасјаче, Бабичке горе и Суве планине, на северу, до Кукавице и Чемерника, на југу. Поменутим сумарним пописом у Дубочици је било 10.536 хришћанских пореских домаћинстава и 398 кућа муслимана. Међутим, и овде нису наведена сва села, тако да слика није потпуна. Дубочица је имала, према томе, око 15.000 кућа и између 70.000 и 90.000 становника.

У то време, царском двору у Дубочици припадала су 22 села са 910 хришћанских и 15 муслиманских кућа, са баштама, воденицама, виноградима, ливадама, а хасу санџакбега Алаџа-Хисар припадао је Лесковац и осам села са 145 муслиманских и 708 хришћанских домаћинстава, са једном мезром, више воденица, ливада и других добара.

Један део становништва Дубочице био је укључен у службу турских власти, уживао је одрђене повластице. Половину од хиљаду војника колико је било у целом санџаку, издржавала су села ове нахије. Међу спахијама је било и хришћана који су, иако малобројни, били изједначени у правима са муслиманима. Неке привилегије су имали и манастири (било их је 24 по овом попису), који су били у саставу хасова, зеамета и тимара.

Владајући слој чинили су досељени муслимани и исламизирано домаће становништво. Хришћанско становништво имало је различит положај. Већину је чинила раја, која је живела на хасовима, зеаметима и вакувским добрима, оптерећена обавезама. Зато су људи често бежали са тих поседа.

Два пописа са самог почетка треће деценије XVI века, један суморни, а други детаљни, пружају нове податке о Лесковцу. Нахија се у њима само зове Дубочицам а Лесковац има статус касабе. За мање од две деценије знатни је опао број становника у Лесковцу, што се закључује по мањем броју како турских, тако и хришћанских кућа. Ова појава је била карактеристична и за друге градове и, мада нема сазнања о узроцима, доводи се у везу са сталним турским освајањима на северу, јер су пре свега занатлије и војници одлазили у друге, северније градове. Касније се прилике стабилизују, па је по попису становништва у градским насељима санџака Алаџа-Нисар око 1570. године имао 250 муслиманских, 25 хришћанских и 13 кућа Цигана.

Муслимани и хришћани у Лесковцу и у другим градовима у Турској, живели су у одвојеним махалама. По попису из 1535/36. године муслимани су живели у три махале.

Окупацијом лесковачког краја од стране Аустро- Угарске, Немачке и Бугарске (од 1915 - 1918), нанета је велика штета становништву, привреди и пореметила његов развитак. Лесковац до избијања II светског рата достиже свој зенит у привредном развоју.

16 Ж. Стојковић и др. ,,Историја Лесковца, стр. 44.

22

Page 23: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Шестог и осмог априла 1941. године пале су прве бомбе око железничке станице, главне улице према Хисару, срушена је ливница "Сава" и аутотранспортно предузеће "Беговић и Ђокић".

У току Другог светског рата Лесковац је поднео велике људске и материјалне жртве. У периоду од 1945. до 1952. године из Лесковца је у друге градове Југославије (Пирот, Титоград, Ужице, Прокупље, Вишеград, Пожаревац, Београд, Тетово, Земун…) пресељен велики број текстилних и других фабричких машина, што је свакако, пресудно утицало на наставак развоја Лесковца као индустријског центра.

Немци су 12. априла 1941. год. ушли у Лесковац и окупирали га. Лесковац је у току другог светског рата поднео велике људске и материјалне жртве, али када је слобода била надомак руке, 6. септембра 1944. године доживео је катастрофу. Амерички бомбардери "Б29" - око 50 авиона - без повода и разлога ( као савезници ) рушили су читаве квартове.Јуна месеца 1945. године конфискована је фабрика "Глигорије Петровић и комп", и послује у друштвеној својини под називом Т. И. "Коста Стаменковић". У периоду од 1945-1952 године из Лесковца у друге градове (Пирот, Титоград, Ужице, Прокупље, Вишеград, Пожаревац, Београд, Тетово, Земун) однето је 176 текстилних машина.

IV ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

4.1. Порекло становништва

Између два пописа у Лесковцу је дошло до депопулације која упозорава. Према званичним подацима последњег пописа 2011. године, на територији града живи 144.206 становника, што је за 12.046 мање у односу на попис из 2002. године. Основни разлози велике депопулације леже у ниском прираштају и у изузетно високим стопама смртности. Негативни природни прираштај износи -6,7‰ на 1.000 становника, док је број умрлих у односу на број новорођене деце већи за 984. Миграција, односно изузетно изражено исељавање из региона (посебно младих) је велики проблем града и знатно утиче на број становника у граду, иако се наставља вишедеценијски тренд присутан на нивоу целе Србије: миграције из села ка граду. У наредној табели можемо видети како се је кретао број становника Лесковца у току друге половине XX века, као и стопе раста становништва у Јабланичком округу, као и у Србији.

23

Page 24: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Табела 4. - Број становника Лесковца по попису из 2011. године17

Укупнопописанaлица

Укупан бројстановника

Лица уиностран-ству

Укупан бројдомаћинстава

Укупан бројстанова

Лесковац – град

149.317 143.962 4.508 44.055 52.992

Бабичко 356 355 – 156 255Бадинце 536 536 – 117 128Барје 254 253 ≤ 3 90 159Белановце 516 506 10 159 270Бели Поток 594 575 18 152 158Бистрица 50 50 - 21 31Бобиште 2.714 2.629 78 734 809Богојевце 1.388 1.354 18 356 386Бојишина 188 183 4 65 107Боћевица 116 113 ≤ 3 42 57Братмиловце 3.541 3.468 68 1.004 1.113Брејановце 317 304 13 91 133Брестовац 2.176 2.063 89 582 712Брза 1.177 1.080 75 324 321Бричевље 204 196 8 66 97Букова Глава 278 274 4 85 95Бунушки Чифлук

492 479 12 137 152

Велика Биљаница

485 472 13 116 137

Велика 1.480 1.301 179 373 457

17 Први резултати пописа становништва, домаћинства и станова у Републици Србији, 2011. године

24

Page 25: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

ГрабовницаВелика Копашница

802 597 205 209 262

Велика Сејаница

701 698 ≤ 3 207 268

Велико Трњане

960 907 53 253 287

Виље Коло 4 4 – 4 18Вина 214 201 12 61 84Винарце 2.788 2.755 30 727 795Власе 508 502 ≤ 3 138 167Вучје 2.934 2.871 51 862 1.053Гагинце 87 87 - 39 67Голема Њива 67 67 - 34 166Горина 663 656 7 170 208Горња Бунуша

555 543 12 136 143

Грделица (варош)

2.279 2.119 155 713 832

Грделица (село)

1.117 1.056 61 347 399

Дедина Бара 800 782 15 257 352Добротин 343 318 24 85 91Доње Бријање

1.376 1.278 98 367 441

Доње Синковце

1.574 1.551 22 428 498

Доње Стопање

1.119 1.100 19 286 300

Жлоћудово 254 250 ≤ 3 51 54Јелашница 246 241 ≤ 3 72 95Козаре 335 301 34 91 152Лесковац 61.232 59.610 1.177 19.582 2.238Манојловце 781 766 13 196 262Миланово 544 518 26 176 254Накривањ 1.202 1.153 40 332 427Ораовица 2.077 1.961 114 605 766

25

Page 26: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Печењевце 1.677 1.522 149 513 627Предејане (варош

1.188 1.086 61 356 423

Предејане (село)

427 401 26 130 192

Прибој 570 558 6 161 196Разгојна 784 774 10 235 297Славујевце 397 383 - 101 130Слатина 633 480 153 163 199Стојковце 1.273 1.225 48 302 347Тулово 734 641 93 177 200Турековац 1.502 1.484 10 400 479Црковница 88 75 - 40 72Црцевац 99 98 ≤ 3 34 59Шаиновац 215 210 5 57 65Шарлинце 823 766 38 230 270

У табели 5. приказани су основни подаци о граду по попису из 2011. године

Табела 5. Основни подаци о граду и округу (површина и становништво) по попису из 2011. године18

Површина (

)

Удео у укупној површини (%) Број становника

Удео у укупном броју становника (%)

Густина насе- љености (бр. станов./

) Општине Округа Србије Општине Округа Србије

Урбана зона

449 43,80 16,21 0,51 65.289 45,27 30,18 0,91 145,4

Рурална зона

576 56,20 20,79 0,65 78.917 54,73 36,48 1,10 137,0

Општина 1.025 100 37,00 1,16 144.206 100 66,67 2,01 140,7 Округ 2.770 / 100 3,13 216.304 / 100 3,01 78,1 Србија 88.509 / / 100 7.186.862 / / 100 92,6

18 Програм развоја града Лесковца са акционим планом 2015-2020. године, стр. 10

26

Page 27: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

У наведеној табели највећа густина насељености је у урбаним зонама која се простире на најмањој површини од осталих зона.

4.2. Миграције

Према званичним подацима, у последњих четрдесет година евидентан је пад броја становника. Према попису становништва из 2011. године, најинтезивнији период емиграције из Лесковца је био период после пописа 1981. године.

Дневни мигранти су лица која раде или се школују ван места свог сталног становања, али се свакодневно или више пута током једне седмице у њега враћају. Сматра се да се лице свакодневно враћа у место сталног становања и у случају када због природе посла одсуствује од куће дуже од 24 сата.

Табела 6.Становништво Лесковца према времену досељавања 19

ГОДИНА Лесковац

Број %1980. и раније 3.787 16,68

1981-1985 3.590 15,811986-1990 3.648 16,071991-1995 4.355 19,181996-2000 3.105 13,682001-2005 4.220 18,59

2006. и касније 3.787 16,68УКУПНО 22.705 100

Табела нам показује да се становништво досељавало у Лесковац највише у периоду од 1991-1995 године када се доселило 4.355 становника или 19,18%.За остале периоде досељавања број досељених је изједначен и креће се око 15%.

19 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 9, РЗС, Београд, 2014.

27

Page 28: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Графикон 2. Удео становништва Лесковца према времену досељавања по попису из 2011. године

4.3. Природно кретање становништва

Природно или биолошко кретање становништва представља разлику између наталитета (живорођених) и морталитета (умрлих) у току године или у току више година (изражава се у промилима, ‰) и представља једно од најважнијих питања демографије. Природно кретање и биолошка репродукција (обнављање) становништва имају велики значај за друштвени, економску и просторно – демографски развој, за виталне, егзистенцијалне интересе сваке земље и сваког народа.

4.3.1. Укупно кретање становништва

Укупан развој популације на територији Лесковца веома је важан показатељ за сагледавање савремених друштвено – урбанистичких прилика и планирање демографског и урбанистичког развоја. Стога се приказују кретања укупног становништва општине у периоду свих послератних пописа.

Табела 7. Кретање броја становника Лесковца од 1961. до 2011. године20

Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.Бројстановника

113.158 121.311 134.250 147.487 159.001 161.986 156.252 144.206

20 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 20, РЗС, Београд, 2014

28

Page 29: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Графикон 3. Кретање броја становника Лесковца од 1948. до 2011. године

Изнети табеларни подаци, као и графикон свих послератних пописа бројног кретања становништва у општини показују извесна колебања. У погледу развоја популације Лесковца могу се издвојити два периода, и то: период пораста становништва до 1991. године и период депопулације у последњим пописима, па све до данас.

4.3.2. Густина насељености

За сагледавање савремених друштвено – географских прилика и односа на територији општине од значајних показатеља је такође и просторни распоред становништва. Густина насељености становништва указује на територијални распоред становништва. Површина Лесковца са 144 насељених места износи 1.025 km², са густином насељености од 140,7 становника на km², по попису 2011. године.

Сеоско становништво прати депопулација због престанка биолошког обнављања, али и миграције према урбаним и другим подручијима атрактивним за живот и рад.

4.3.3. Наталитет

Општа стопа наталитета или једноставно, стопа наталитета је годишњи број живорођених на хиљаду становника неке популације. Стопа наталитета се често користи јер су подаци за њено израчунавање лако доступни али треба знати да је ова мера веома зависна од старосне структуре становништва које се налази унутар репродуктивног контингента.

29

Page 30: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Табела 8. Кретање стопа наталитета у Лесковцу од 2004. до 2013. године21

Година 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Рођени 1.689 1.566 1.477 1.337 1.319 1.296 1.280 1.194 1.155 1.148‰ 10,96 10,16 9,65 8,80 8,75 8,68 8,65 8,14 8,07 8,10

Графикон 4. Кретање наталитета града Лесковца у периоду 2004-2013

Наталитет становништва Лесковца кретао се између 10,96‰ (2004. год.) и 8,10 ‰ (2013. год.). То показује да је изражено колебање са тенденцијом даљег опадања наталитета. Готово у свим сеоским насељима наталитет је опао услед исељавања млађег живља, тако да данас већину становништва чине тзв. старачка и самачка домаћинства, па је зато наталитет и низак. Наиме, и на селу и у варошици опао је наталитет и код богатих и сиромашних.

4.3.4. Морталитет

Општа стопа морталитета или једноставно, стопа морталитета је годишњи број умрлих на хиљаду становника неке популације. Општа стопа морталитета је веома груба мера морталитета јер не узима у обзир старосну структуру која је најважнији извор варијација виталних догађаја.

21 Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010. година, РЗС, Београд, 2012 и Витални догађаји 2011, 2012 и 2013. године

30

Page 31: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Табела 9. Кретање стопа морталитета у Лесковцу од 2004. до 2013. године22

Година 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Умрли 2.075 2.253 2.219 2.028 2.119 2.201 2.197 2.178 2.147 2.089‰ 13,40 14,62 14,19 13,14 14,06 14,74 14,85 14,85 15,01 14,74

Графикон 5. Кретање морталитета града Лесковца у периоду 2004-2013

Морталитет становништва Лесковца у посматраном периоду кретао се између 13,4‰ и 14,74 ‰. Може се рећи да се морталитет у посматраном периоду постепено опао до 2007. године, а потом је наставио раст.

4.3.5. Природни прираштај

Природни прираштај представља разлику између наталитета и морталитета. На тај начин долазимо до апсолутног природног прираштаја, путем којег сазнајемо за који се број становника нека популација у току године повећала, уколико он није негативан, и такође се изражава у промилима (‰). У наредној табели приказана је стопа природног прираштаја у периоду од 2004. године до 2013. године.

Табела 10. Кретање стопа природног прираштаја у Лесковцу од 2004. до 2013. године23

22 Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010. година, РЗС, Београд, 2012 и Витални догађаји 2011, 2012 и 2013. године23 Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010. година, РЗС, Београд, 2012 и Витални догађаји 2011, 2012 и 2013. године

31

Page 32: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Година 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Пр.при. -386 -687 -742 -691 -800 -905 -6,2 -984 -992 -941‰ -2,49 -4,45 -4,85 -4,55 -5,31 -6,06 -6,20 -6,71 -6,93 -6,34

Графикон 6. Кретање природног прираштаја Лесковца у периоду 2004-2013

Већ деценијама рађање није довољно да би се обновило барем просто обвнављање генерација. Константно опадање наталитета довело је до депопулације, тј. више умире него што се рађа. Процес преласка са села у градове и вештачко стварање индустријских радника одвијало се на брзину, па је село за кратко време, такорећи, расељено. Тиме је озбиљно нарушена репродуктивна моћ села и тако уништен главни демографски извор, јер је село имало истакнуту улогу у обнављању становништва града. То значи да осипање становништва општине, услед ниског и све мањег рађања, угрожава његов основни интерес – опстанак. Овај процес демографске транзиције, који је присутан и на територији лесковачке општине, представља коренит преображај компоненти репродукције становништва. На основу тога, у целини посматрано становништво општине Лесковац се налази у демографском процесу старења и опадања.

32

Page 33: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

4.3.6. Нупцијалитет и диворцијалитет

Нупцијалитет означава број склопљених бракова у току године, а диворцијалитет означава број разведених бракова у току године. Од стопа нупцијалитета и диворцијалитета зависи и висина стопе наталитета и природног прираштаја.

Табела 11. Закључени и разведени бракови у Лесковцу од 2009. до 2013. године24

Година Закљученибракови

Стопа‰

Разведенибракови

Стопа‰

на 1.000 закључених

2009. 631 4,23 133 0,89 210,782010. 722 4,88 156 1,05 216,07

2011. 730 5,0 92 0,6 126,02012. 678 4,7 18 0,1 26,52013. 752 5,3 109 0,8 144,92014 754 5,4 123 0,9 163,1

График 7. Кретање стопе нупцијалитета и диворцијалитета у Лесковцу од 2009. године до 2014. године

Нупцијалитет своју минималну вредност има 2009. године, када је склопљено 678 бракова, док своју максималну вредност бележи 2013. године, када је склопљено по 752 бракова.

Диворцијалитет своју максималну вредност достиже 2010. године, када је разведено 156 бракова, док своју минималну вредност има 2013. године, када је разведено 18 брака.

24 Закључени и разведени бракови у Републици Србији 2009, 2010, 2011, 2012 и 2013. године, РЗС, Београд

33

Page 34: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

4.4. Структуре становништва

Становништво није хомогени основни скуп, нити статистички нити садржајно. Сама реч структура или састав становништва указује на различита обележја јединке који чине укупно становништво. То упућује да се појединци који чине укупно становништво неке земље или ужег подручја међусобно разликују по различитим обележјима: по полу, старосној доби, делатности и занимању, по школској спреми и другим одликама. Према томе, појам структуре становништва или састав према неком обележју означава расподелу броја појединаца према вредностима или модалитетима броја обележја.

За анализу структуре становништва обично се као најзначајније истичу следеће структуре:

Биолошка (становништво по полу и старости); Економска (привредне делатности); Образовна (школска спрема); Етничка (национална посебност), итд.

4.4.1. Старосна структура

Старосна структура (структура по старосној доби) је једна од основних структура становништва неког простора, јер је она показатељ виталности и динамике. Старосна структура становништва показује односе који владају између генерација као и између већих и мањих старосних група.

Старосна структура неке популације најбоље осликава демографски развитак у дужем периоду, јер је у међузависности са природним и механичким (миграционим) кретањима, мада се промене у наталитету најснажније осликавају на старосним структурама.

34

Page 35: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Графикон 8. Старосно – полна пирамида Лесковца по попису из 2011. године25

4.4.2. Полна структура

Полна структура становништва, како је познато, има значајну улогу у проучавању развитка становништва. Полна структура показује односе између учешћа мушкараца и жена у свакој популацији. До њих долазимо на основу пописа или теренским истраживањима. Без познавања полне, али и старосне структуре, не могу се успешно вршити демографске, економске, социолошке и друге анализе. Полна структура зависи од више фактора, од којих су најзначајнији наталитет, морталитет, миграције и ратови.

Закључујемо да је удео женског становништва нешто мањи у односу на мушку популацију. Полну структуру карактерише не равнотежа квантитативног односа мушког и женског становништва општине. Данас је полна структура знатно повољнија него што су то показивали пописи после Другог светског рата када је губитак мушког становништва у рату утицао на полну структуру. Испољена тенденција у развоју и ситуација у полној структури упућује на закључак, ако се садашњи трендови наставе, да у наредном периоду може доћи до битнијег повећања јаза у односу мушког и женског становништва лесковачке општине.

Табела 12. Полна структура града Лесковца po становништва по попису из 2011. године26

25 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 2, РЗС, Београд, 2012

26 Старост и пол у 2011. години, Књига 2, РЗС, Београд, 2014

35

Page 36: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Лесковац – град Укупно Мушки Женски

0–4 6.124 3.127 2.997 5–9 7.387 3.770 3.617

10–14 7.494 3.926 3.56815–19 8.690 4.539 4.15120–24 9.064 4.659 4.40525–29 9.043 4.636 4.40730–34 9.169 4.652 4.51735–39 9.993 5.093 4.90040–44 9.500 4.748 4.75245–49 10.171 5.131 5.04050 - 54 10.104 5.116 4.98855–59 11.559 5.821 5.73860–64 10.513 5.160 5.35365–69 6.861 3.308 3.55370–74 7.572 3.376 4.19675–79 6.377 2.718 3.65980–84 3.312 1.355 1.957

85 и више 1.273 497 776

4.4.3. Образовна структура

Образовна структура становништва један је од главних индикатора степена друштвено-економског и културног развоја неког подручја, а подаци о степену писмености и образовања основа су за оцену потенцијала будућег развоја. Утицај образовања може се сагледати преко два потпуно различита ефекта. С једне стране, промене у нивоу образовања углавном су праћене променама у животном стандарду а са друге стране праћене су променама у схватању, навикама, лошем прилагођавању и спремности да се прихвате нове идеје.

Два основна показатеља образовне структуре становништва јесу писменост и школска спрема. Лица која су завршила више од три разреда основне школе сматрана су писменим. Такође, писменим су сматрана и лица која су завршила један до три разреда основне школе, као и лица без школе, која су била у стању да напишу и прочитају кратак текст у вези са свакидашњим животом.

36

Page 37: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Осим становништва у земљи, у састав сталног становништва улазе наши грађани чији је рад, односно боравак у иностранству краћи од годину дана, као и страни држављани који у нашој земљи раде или бораве у својству чланова породице дуже од годину дана. У последњем попису подаци о школској спреми односи се на највишу завршену школу односно врсту школе чијим је завршавањем лице стекло највиши степен образовања.

Табела 13. Становништво града Лесковца старије од 15 година према школској спреми по попису из 2011. године27

Врста школске спреме ЛесковацБрој %

Без школске спреме 6.095 9,22

Непотпуно основно образ. 17.320 26,19

Основно образовање 22.696 34,32

Средње образовање 4.042 6,11

Више образовање 6.621 10,01

Високо образовање 8.616 13,03

Непознато 733 111

УКУПНО 66.123 100

27 Школска спрема, писменост и компјутерска писменост, Књига 3, РЗС, Београд, 2014

37

Page 38: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Графикон 9. Удео становништво града Лесковца старије од 15 година према школској спреми по попису из 2011. године

Највећи број становника старији од 15 година по попису из 2011. године има основно образовање, док најмање становника имају средње образовање.

4.4.4. Етничка структура

Етничка структура представља приказ расподеле народа по етничкој припадности, изражена квантитативно, најчешће процентуално.

Табела 14. Етнички састав становништва Лесковца по попису из 2011. године28

НационалнаПрипадност

Лесковац

Број %Срби 133.623 92,67Остали 10.583 7,33УКУПНО 144.206 100

28 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 1, РЗС, Београд, 2012

38

Page 39: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Графикон 10. Етнички састав становништва Лесковца по попису из 2011. године

Како у табели тако и на графикону можемо видети да је становништво Лесковца хомогено. Скоро 93% становништва чине Срби, док осталих 9% чине националне мањине.

4.4.5. Економска структура

Економска структура становништва обухвата читав низ привредних делатности који се могу сврстати у три или четири сектора делатности:

Примарни сектор (ратарство, сточарство, рибарство и шумарство); Секундарни сектор (индустрија, рударство, грађевинарство и производно

занатство); Терцијарни сектор (услужно занатство, саобраћај, угоститељство, трговина,

банкарство и сл.); Квартарни сектор ( управа, образовање, просвета, здравство, култура и сл.).

На основу удела активног становништва у појединим секторима делатности може се пратити привредни развој неког простора.

На значајније промене у економској структури становништва општине Лесковац, утицао је у првом реду бржи економски развој у послератном периоду и бројни други фактори, као што су демографски и историјски развитак, структура привреде и степен привредног развоја, систем образовања, миграциона кретања и др.

39

Page 40: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Табела 15. Становништво Лесковца према економској активности по попису из 2011. године29

ЛесковацБрој %

Економски активни 59.476 41,24

Економски неактивни 84.730 58,76

УКУПНО 144.206 100

Из табеле можемо видети да је већи број становника Лесковца економски неактивно у односу на проценат економско активних становника. Један од основних разлога овог односа лежи у све већом незапосленошћу становника Лесковца

4.5. Социо – економска обележја

4.5.1. Запосленост

Још један од параметара који указује на квалитет живота у самом граду, а који у исто време утиче на миграције станoвништва јесте и просечна нето зарада по запосленом, која је за Лесковац 2008. године износила 25.979,00 динара, а у 2013. години само 34.005,00 динара.

Табела 16. Упоредни преглед просечних нето зарада по запосленом по годинама

Година Зараде по запосленом у еуримаГрад Лесковац

Зараде по запосленом у еуримаЈабланички округ

Зараде по запосленом у еуримаРепублика Србија

2013 300 / 388 2012 282 / 366 2011 285 278 372 2010 259 252 331 2009 263 252 338 2008 317 298 402 2007 246 233 347

29 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 7, РЗС, Београд, 2013

40

Page 41: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

4.5.4. Домаћинства и породице

У наредној табели можемо видети брачни статус становништва Лесковца као и број детета рођена како у браку тако и у ванбрачној заједници по попису из 2011. године.

Табела 17. Брачни статус становништва и број детета у породици по попису из 2011. године

1 дете 2 детета 3 детета 4 детета 5 детета УкупноБрачни пар с децом

9.964 11.192 1.254 106 34 22.550

Ванбрачни пар с децом

439 340 141 51 18 989

Мајка с децом 3.131 994 81 8 3 4.217

Отац с децом 1.014 330 27 5 1 1.377

Евиденцију о кретању укупног броја домаћинстава на територији лесковачке општине ограничићемо на период 1948. – 2011. године, због тога што је тек у пописима после Другог светског рата усвојена једнозначна дефиниција домаћинства. Из табеле можемо увидети да највећи број брачних парова имају по два детета или једно дете, а такође се може примети велики број самохраних мајки са једним дететом.

Табела 18. Број домаћинстава Лесковца у периоду 1948-2011.30

Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.Број

домаћинстава20.549 23.085 29.220 36.166 41.588 43.979 46.583 43.603

Број домаћинства Лесковца се константно повећавао у периоду од 1948. године до 2002. године када почиње да се у малој мери смањује, тако да по последњем попису из 2011. године у Лесковцу је било 43.603 домаћинства.

4.5.5. Услови становања

Упоредо са демографским развитком, лесковачка општина доживљава свестран и интензивни развој и у урбанистичком погледу, и то нарочито у другој половини прошлог века. Врши се, пре свега трансформација у ужем и ширем језгру где се местимично на месту старих приземних кућа патријархално – балканског типа подижу модерне вишеспратнице. И изван овог језгра, трансформација је захватила нова микро – насеља са 30 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 21, РЗС, Београд, 2014

41

Page 42: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

новим модерним стамбеним породичним кућама, чиме сеоски део насеља добија варошки изглед. Све то указује на опште побољшање услова становања у општини.

Табела 19. Кретање броја станова на територији Лесковца од 1971. до 2011. године31

Попис 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.Број станова 34.739 43.729 47.565 48.951 49.915

Из табеле можемо увидети да се број станова у Лесковцу из године у годину повећавао. Највећи број станова повећао се је у периоду од 1971. до 1981. године.

4.5.6. Друштвене делатности

Лесковац је традиоционално био познат по производњи текстила и прехрамбених производа. Најзаступљенији сектори у прерађивачкој индустрији су производња прехрамбених производа са уделом од 33%, производња дрвета и производа од дрвета са 18% и производња текстила са 14%. Најзаступљенији сектори у укупној привредној структури Лесковца су трговина на велико и мало и поправка моторних возила са 35,13%, затим прерађивачка индустрија са 26% удела, док остале делатности имају знатно мање учешће, као нпр. грађевинарство са 8,45% или саобраћај и складиштење са 8,81%.

Пољопривреда представља основну привредну деатност на читавом подручју округа са посебним нагласком на пољопривредну производњу индивидуалног типа. С тим у вези, град Лесковац је формирао Зелену зону као нову индустријску зону у власништву града Лесковца, површине 971.500 m². Циљ формирања Зелене зоне је обезбеђивање нових инвестиција у прехрамбену индустрију и прераду пољопривредних производа, као и бољи пласман пољопривредних производа са целе територије Јабланичког округа. Планом Генералне Регулације 16, у Зеленој зони је дозвољена изградња објекта доминантне намене: складишта (хладњаче, сушаре, шпедициони центри и остало) и прехрамбена индустрија (у функцији прераде и дистрибуције пре свега пољопривредних производа). Земљиште у зони по плану има статус грађевинског земљишта.

Најдоминантније гране индустрије према броју активних предузећа и предузетничких радњи су: прехрамбена (116 регистрованих привредних субјеката); производња производа од дрвета и производња намештаја (укупно 72 активна предузећа и предузетника); производња текстила и одевних предмета (63 активних фирми), следе метална индустрија, производња од гуме и пластике и хемијска индустрија. Највећи број радника упошљавају предузећа из прехрамбене индустрије, затим следе фармацеутска,

31 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 21, РЗС, Београд, 2014

42

Page 43: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

дрвна, текстилна (производња одевних предмета и производња текстила) и хемијска индустрија.

Према подацима АПР-а за 2014. годину укупан број предузећа која послују на територији града Лесковца је 958 од којих је чак 86,01% малих предузећа, а само 12,53% средњих предузећа. По броју радника запослених у предузећима највећи удео носе малаа предузећа са 3.399 радника што чини 39%, а затим 3271 радник у средњим предузећима што чини 37,53%. Највећи број запослених је у сектору прерађивачке индустрије у којој послује укупно 303 предузећа са 3.503 запослена.

4.5.7. Приватни сектор

Укупан број предузетничких радњи на територији Лесковца је 3.287 по подацима АПР-а за 2012. годину. Међутим, детаљна анализа предузетничких радњи дата је на основу броја предузетничких радњи које воде двојно књиговодство а то је 832. Када анализирамо број радника у предузетничким радњама, анализу вршимо на основу 832 радње, за које је тај податак доступан. Укупан број упослених у овим радњама 1.614. Најдоминантнију делатност, према броју радника, чине трговине на велико и мало са уделом 48.13% у укупном броју радњи. Затим следе предузетниĉке радње из сектора прерађивачке индустрије са уделом од 22,48%, стручне, научне, иновационе и техничке делатности, са уделом од 7,57% и услуге смештаја и исхране, са 6,97%. Највећи број предузетничких радњи је у сектору трговина на велико и мало и поправка моторних возила а затим следи сектор прерађивачке индустрије. Сектор прехрамбене индустрије запошљава највећи број радника 672.Такође, сектор трговина на велико и мало и поправка моторних возила, а затим и сектор прерађивачке индустрије имају највећи број регистрованих радњи.

Табела 20. Број привредних друштава

2011. 2012. 2013. 2014.Aктивних 866 857 907 924Новооснованих

66 70 70 27

Брисаних / угашених

168 82 22 11

Из табеле можемо увидети повећани број активних привредних друштва у последњих четири године, као и смање броја новооснованих привредних друштва.

43

Page 44: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

Табела 21. Број предузетника

2011. 2012. 2013. 2014.Aктивних 3.421 3.291 3.183 3.239Новооснованих

585 471 621 233

Брисаних/угашених

649 593 729 185

Што се тиче броја предузетника, он је био највећи 2011. године, док је 2013. године било најмање предузетника. Број новооснованих предузетника се је у последњих четири године смањивао где је 2014. године достигао свој минимум у односу на 2011. годину.

44

Page 45: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

ЗАКЉУЧАК

Град Лесковац налази се на југу Србије, 298 километара јужно од Београда, на међународном друмском и железничком правцу за Македонију и Грчку. После Ниша то је највећи град јужне Србије. Сместио се у средиште простране и плодне Лесковачке котлине, на реци Ветерници, подно брда Хисар.

Подручје града Лесковца одавно је познато као прави мозаик типова земљишта, формираних под утицајем специфичних педогенетских чинилаца, који су ставили свој печат на изглед, производне особине и потенцијалне вредности земљишта.

Територијом Града Лесковца пролази главни крак железничког коридора 10 Салзбург-Београд-Лесковац-Скопље-Солун. Имајући у виду лоше стање железничке мреже и пруга Лесковац је ушла у програм “Железничке мреже високих перформанси”, који ће омогућити стварање железничких мрежа високог квалитета, са знатно смањеним временом путовања између главних урбаних центара.

Блага умерено-континентална клима са просечном годишњом температуром од 11,40°C, падавинама 628 mm и благом надморском висином од 210-240 m, изузетно погодна за живот и привредне активности.

Лесковачка котлина је једана од највећих у Србији. Благо је нагнута према северу и у зони Корвиног града сужава се на само 2,5 km. Са осталим странама окружују је планине средњих висина. По котлинском дну испуњена је неогеним језерским седиментима. Ободне стране су стрме.

У основи се налазе старе палеозојске стене у које спадају кристаласти шкриљци, гранити и гранитоиди. Изнад њих су наталожене мекше и млађе стене. Основни геолошки састав котлине чине терцијалне наслаге и алувијалне творевине. Од неогених наслага изграђени су најдубљи делови дна котлине, а од 20-50m почињу алувијалне равни. Терцијални седименти обухватају језерске, глиновите, шљунковите и песковите седименте.

Према основним климатским карактеристикама и специфичним агроклиматским показатељима, очигледно је да Лесковачка котлина има велике перспективе у пољопривредној производњи. Довољно топлоте и доста светлости у вегетационом периоду показују да у сетвеној структури може доћи до реорганизације, односно, да се повећају површине под поврћем и воћем, чиме би ова територија постала још већи произвођач ових пољопривредних производа. Ипак, веома топла па и жарка лета утичу на екстремно велику транспирацију, па се у том важном делу вегетационог периода осећа озбиљан недостатак влаге.

Поред повољних природних, Лесковац поседује и занимљиве друштвено-географске карактеристике. Данас територија Лесковца, по попису из 2011. године броји 144.206 становника. Процес депопулације је карактеристичан за територију целог града, стим што је у сеоским срединама он израженији. Такође, присутан је и убрзан процес

45

Page 46: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

старења становништва. Последњих 10 година територију Лесковца карактеришу негативне стопе природног прираштаја, које су у вези са ниским стопама наталитета и високим стопама морталитета.

Лесковац је етнички хомоген јер је преко 97% српске националности. У образовној структури доминира становништво са завршеном основном школом,

док је приметно повећање становништва са завршеном високом школом. Скоро 59% становника Лесковца економски је неактивно, а проблем лежи у све

већој незапослености становника.Зараде радника града Лесковца се из године у године повећавао, тако да је у 2013.

године просечна зарада износила 300 еура. Ипак та зарада је мања у односу на просечну зараду на територији Републике Србије.

Упоредо са демографским развитком, лесковачка општина доживљава свестран и интензивни развој и у урбанистичком погледу, и то нарочито у другој половини прошлог века. Прави показатељ тога је да се је број станова повећавао из године у годину.

Лесковац је традиоционално био познат по производњи текстила и прехрамбених производа. Најзаступљенији сектори у прерађивачкој индустрији су производња прехрамбених производа, производња дрвета и дрвних производа и текстилна производња.

Процес транзиције је оставио трага и на овој општини па је већина становништва са територије Лесковца економски неактивно. Процес деаграризације је изражен због смањења броја активног становништва у пољопривреди, јер је изражен трансфер пољопривредног становништва у друге делатности, а то је имало последицу преливање радне снаге из руралног у урбани простор.

46

Page 47: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

ЛИТЕРАТУРА

1. Закључени и разведени бракови у Републици Србији 2009, 2010, 2011, 2012 и 2013. године, РЗС, Београд

2. Караџић В., Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона, Беч, 1849. Миљковић С., Записи у времену, Удружење писаца општине Лесковац, 2002.

3. Медојевић, Ј., Пунишић, М., Милосављевић, С.;(2011): Географска статистика, Природно-математички факултет, Косовска Митровица

4. Миграције у 2011. години, Књига 9, РЗС, Београд, 2014.5. Николић В. (1963) Вук Караџић о Лесковцу и Врању, Лесковачки зборник, бр 3,

година6. Програм развоја града Лесковца са акционим планом 2015-2020. године7. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 1, РЗС,

Београд, 20128. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 7, РЗС,

Београд, 20139. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 20, РЗС,

Београд, 201410. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 21, РЗС,

Београд, 201411. Први резултати пописа становништва, домаћинства и станова у Републици Србији,

2011. године 12. Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010. година, РЗС,

Београд, 2012 и Витални догађаји 2011, 2012 и 2013. године13. Старост и пол у 2011. години, Књига 2, РЗС, Београд, 201414. Стојковић Ж. и др. (1992) ,,Историја Лесковца’’, Институт за савремену историју,

Београд, 15. Школска спрема, писменост и компјутерска писменост, Књига 3, РЗС, Београд,

201416. Шушић, В. (2000), Географске основе пољопривредне производње у Лесковачкој

котлини, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.

Web домени:

1. http://www.gradleskovac.org

47

Page 48: Geo Demografske Karakteristike Grada Leskovca

- Гео демографске карактеристике града Лесковца

2. http://www.wikepedia.rs 3. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

48